STENO BELEŠKE, 1. dan, 2. deo

Marinković Vladimir

Zahvaljujem. Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da SDPS uvek snažno podržava zakone i zakonska rešenja koja za svoj glavni cilj imaju podsticanje zaposlenosti i rešavanje, po našem mišljenju, najvećih problema u našoj zemlji, a to je visoka stopa nezaposlenosti.

Ono što za nas predstavlja zabrinjavajuće činjenice to je da krajem 2013. godine imamo preko 13.000 preduzeća koja su izbrisana u Agenciji za privredne registre, preko 46.000 preduzeća u januaru ove godine koja su u faktičkoj blokadi računa, a preko 100.000 preduzeća i preduzetnika koji su bili u nekoj vrsti blokade računa preko 180 dana. Najveći procenat tih preduzeća su u tim blokadama bila upravo zbog toga što su dugovala visoke iznose za poreze i doprinose na osnovu obaveza za zarade zaposlenih.

Ono što nas najviše interesuje, jeste kako izbeći ono što se u ekonomiji zove „over leping“, dakle, preklapanje svih ovih subvencija koje država i Vlada daju potencijalnim investitorima i privrednicima. Ono što je za nas najbitnije, jeste da svu svoju pažnju usmerimo ka mikro, malim i srednjim preduzećima i tzv. „start ap preduzećima“, dakle, onim ljudima koje ćemo podstaći, koje ćemo pokušati da podstaknemo da osnivaju svoj biznis i da zapošljavaju ljude.

Smatram da smo dosta uradili u toj politici privlačenja stranih investicija i izražavam bojazan da ovaj zakon u nekom domenu može možda više koristiti tim velikim investitorima koji već imaju velike beneficije kada je u pitanju njihov kapital i njihovo investiranje.

Podsetiću vas samo da Zakon o porezu na dobit pravnih lica u članu 50. jasno govori o tome da oni koji uposle više od 100 ljudi su oslobođeni od poreza na dobit, da mnoge lokalne samouprave, imali smo to priliku da čujemo u prethodnim debatama, oslobađaju iste te investitore od poreza na zarade. Pitanje je kako će se to kontrolisati, jer ako uzmemo i ozbiljnije analiziramo sve ove subvencije, može nam se desiti to da radno mesto stranom investitoru, velikom investitoru, a oni su u stvari ti investitori koji će potencijalno zapošljavati više od 100 ljudi, jer u proteklih nekoliko godina, pet-šest godina nema mnogo domaćih privrednika koji su zapošljavali toliki broj ljudi, nažalost, doći ćemo do te situacije da plaćamo radno mesto 20.000 do 30.000 evra.

Naša poslanička grupa smatra da je ambijent za strane investitore sasvim korektan i sasvim dobar. Predali smo jedan amandman koji podrazumeva to da se ovaj rok od dve godine odnosi upravo na mikro i mala preduzeća i na „start ap preduzetnike“, a kada su veliki investitori i velika preduzeća u pitanju da se taj period smanji na šest meseci, da ne bi došli u poziciju da ti investitori dođu, ulože ovde, ne plate državi ništa jer su oslobođeni od poreza na dobit, oslobođeni od velikog procenta poreza na dohodak, lokalna samouprava im plati priključak za električnu energiju koji košta u većini slučajeva negde oko pola miliona evra, čak i putnu infrastrukturu, obezbedi im hale, obezbedi im zemljište i oni posle četiri-pet godina mogu bez ikakvih problema, kada zarade dovoljno novca, imajući u vidu da mi ovde imamo jeftinu radnu snagu, da odu na neku drugu destinaciju gde će faktički na taj jedan način u visokom procentu oplođavati svoj kapital.

Smatram da u tim novim podsticajnim merama, strukturnim podsticajnim merama treba da vodimo računa o porodičnom biznisu i treba da vodimo računa o novim generacijama, a ne samo o subvencijama. Evo, prošle nedelje je doneta uredba Vlade o subvencionisanju po radnom mestu. Naravno, moram da napomenem da taj prag subvencionisanja i ti uslovi moraju da se povećaju kada su u pitanju zarade zaposlenih, ne da ti investitori plaćaju samo 20% više od minimalne zarade, nego da se taj prag poveća.

Moram da napomenem kao socijaldemokrata i da apelujem na ministra i nadležno ministarstvo da se svi zakoni koji su iz socijalno-ekonomske oblasti, u skladu sa Zakonom o Socijalno-ekonomskom savetu, obavezno daju na mišljenje istom tom Socijalno-ekonomskom savetu, kako bi, naravno, u skladu sa politikom i EU i politikom Evropskog socijalnog komiteta i u skladu sa politikom evropskih integracija naše zemlje, mogli da razvijamo našu privredu.

Molim vas da kao član istog tog Socijalno-ekonomskog saveta imate to u vidu i da dolazite sa predlozima zakona koji se tiču finansija, ekonomije i socijalne politike, pogotovo zapošljavanja, sa mišljenjem i predstavnika zaposlenih, predstavnika poslodavaca, naravno, kao i vas kao predstavnika države.

Što se tiče Zakona o doprinosima za socijalno osiguranje, ja ću samo reći sledeće. Podržaćemo ovaj zakon, međutim, nisam siguran da dok se PIO fond ne korporatizuje, nisam siguran da će taj novac, kao što to i nije bio slučaj u prethodnim godinama, biti utrošen onako kako treba, u onoj instituciji koja po izveštaju DRI sa tolikim deficitom i kroz podsticaj koji je imala iz budžeta, davala je kredite za kupovinu stanova zaposlenih po kamatnoj stopi od 1%. Neko je u prepodnevnoj sesiji rekao da je PIO fond kod nas protočni bojler. Nažalost, čak nije ni protočni bojler, nego se bavi stvarima koje ni zakonski nisu dozvoljene.

Ja vas molim da kada je u pitanju menadžment, korporatizacija, paralelno sa ovim predlogom uradite nešto po tom pitanju, kako bi PIO fond mogao da bude što efikasniji i što bolji. Hvala vam na pažnji.

Lazar Krstić

Vrlo ću kratko da odgovorim na par stvari, vezano za Socijalno-ekonomski savet. Ova i druge mere koje su ekonomske politike koje se predlažu jesu zapravo bile debatovane na sednici ekonomskog saveta iz dva dela, a poslednja je bila sad u subotu ujutru.

Što se tiče malih i srednjih preduzeća, i o tome ćemo u toku ove sednice imati prilike da razgovaramo, bilo kroz ove subvencionisane kredite, to neće biti jer je to uredba Vlade, ali imamo i Apeks III-a, odnosno Apeks V, koji će biti na to usmeren. Hvala.

Stefanović Borislav

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre, mi danas ovde imamo predloge dva zakona, koja u suštini, po našem dubokom uverenju, zaista ne donose nikakve efekte koji su toliko dugo najavljivani. Zbog toga ih mi ne možemo podržati.

Prvo ću se osvrnuti na jednu stalnu nejasnoću i nekonzistentnost na koju se pozivaju često poslanici vladajuće većine, a gde vi možete pomoći, ministre. Naime, na sajtu vašeg ministarstva piše da od 2012. godine imamo rast nezaposlenosti i da je ovog trenutka 29,9%, dakle, da imamo 30.000 novonezaposlenih u Srbiji. To je na vašem sajtu i to mogu da vam pokažem, ako mi ne verujete, ministre. Ja bih voleo da ubuduće izbegavamo ovo gađanje ciframa koje nema nikakvog smisla i ne donosi nikakav boljitak.

Ovim predloženim zakonima, po našem mišljenju, povećava se stopa doprinosa za PIO fond za 2%, a smanjuje se doprinos za zdravstvo za 2% i modifikuju se postojeće podsticajne mere za novo zapošljavanje. Identično povećanje stopa za PIO i smanjenje za socijalno osiguranje ne smanjuje opterećenje poslodavcima, ali značajno smanjuje ukupna sredstva za zdravstvenu zaštitu građana za 250 miliona evra, otprilike.

Inače, vi ste malopre rekli jednu zanimljivu stvar prilikom replike s kolegom Živkovićem. Ako sam vas dobro razumeo, rekli ste da kvalitet zdravstvene zaštite nije u korelaciji sa novcem. Mislim da je to velika greška i da sigurno niste tako mislili. Nažalost, i te kako je u vezi sa novcem. Ako smanjite izdvajanje za 260 miliona evra, kako vi lično objašnjavate da neće iovako ruiniran zdravstveni sistem biti u još težoj situaciji? To me jako zanima da čujem vaše objašnjenje, vrlo konkretno ako je moguće.

Pri tome, zbog većih izvornih prihoda Fonda PIO se smanjuje iznos koji se iz budžeta izdvaja za penzije, čime se stvara jedan privid, veštački stvoren, o manjem budžetskom deficitu. Vi ste ovo uradili da biste napravili privid smanjenog budžetskog deficita. Smanjujete kvalitet zdravstvene zaštite, koji je inače na jako niskom nivou, za 260 miliona evra, i dolazimo zaista u jednu vrlo interesantnu situaciju ponovnog disbalansa između onoga što vi stalno najavljujete i onoga što nam dajete kroz zakonske predloge.

Inače, ove olakšice za novo zapošljavanje su manje nego one koje je primenjivala prethodna vlada, pa čak više i ne ciljaju ugrožene grupe, kao što su mnoge kolege rekle, kao što su mladi do 30 godina i stariji od 45 godina života, što smatramo da je vrlo loše i to ćemo i mi i neke druge poslaničke grupe pokušati amandmanima da izmenimo.

Ukinuta je i zakonska zaštita od smanjenja broja zaposlenih kod poslodavaca koji koriste poreske olakšice za novozaposlene, pa tako može da se desi da poslodavac zaposli 10 radnika za koje će platiti samo 30% poreza i doprinosa, a istovremeno otpusti 15 postojećih zaposlenih, za koje plaća 100% poreza i doprinosa. To je moguće. A vi objasnite kako nije moguće?

Mere neće imati efekta jer ne može doći do povećanja broja zaposlenih kada država ne radi ništa da bi povećala privrednu aktivnost, o čemu smo govorili, pa ako firme nemaju posla, nemaju ni razloga da zapošljavaju nove ljude. To je kvar u vašoj koncepciji. Dakle, vi pokušavate da primenite polumere, često demagoškog karaktera, u jednoj situaciji koja je primerena razvijenom ekonomskom sistemu, gde razvoj postoji i gde se privreda normalno kreće. U srpskim uslovima to nas, nažalost, vodi u jako, jako lošem pravcu.

Mi zbog toga insistiramo da vi javno ovde ministre postavite cilj numerički određen, dakle, da nam kažete približno koliko će do 31. decembra 2014. godine zahvaljujući ovom zakonu i ovim merama biti novozaposlenih u Srbiji. Bilo bi jako korisno da vi kao jedan ministar koji vodi izuzetno važan resor pokažete odgovornost i shvatite da nosite veliki i političku odgovornost da nama ovde poslanicima i građanima kažete koliko će otprilike biti ljudi zaposleno zahvaljujući ovom zakonu koji vi sada donosite u Skupštini.

To bi bilo, čini mi se, vrlo korisno. Ove su vam mere kao i mnoge druge koje ste toliko najavljivali od pravosuđa pa nadalje parcijalne, nedovoljne, demagoške, često kozmetičke i sami ste to rekli malopre kada ste rekli – ovo je samo jedan deo koji će malo da pomogne, a neće moći realno da reši problem. Tako ste rekli.

I ove zakone ste najavljivali kao rešenje za nezaposlenost, a od toga nažalost ništa, to i vi znate. Dakle, 30.000 više nezaposlenih ima u ovom trenutku. Poslodavci će biti u neravnopravnom položaju, što je rekla i organizacija koja se zove „Transparentna Srbija“. Fiskalni savet se izrazito negativno odredio o ovim merama. Tako da mi ne vidimo zaista ono što vi najavljujete, ne vidimo u ovom predlogu zakona.

Mi smo vama i ranije govorili, ministre, da ono što ste vi rekli da će sprovođenje novih ekonomskih mera u 2014. godini – očekuju se uštede od 600 do 800 miliona evra. To ste vi rekli i u ovoj skupštini, i u javnosti, a nama nije jasno kakve su to mere i kakve su to uštede kada su nam rashodi u prva četiri meseca ove godine 250 miliona evra veći nego prošle godine. Dakle, vrlo jednostavno, precizno pitanje – kako ste vi rekli da će biti od 600 do 800 ušteda, a imamo 250 miliona rashoda više? Dakle, to nam nije jasno.

Rupa u budžetu je 92 milijarde dinara, što je inače više od 50% planiranog deficita za ovu godinu. Mislim da je to već sada. Za četiri meseca kontinuiteta iste Vlade, de fakto. Kolika je odgovornost vaša lična za ''kvalitet'' ovog budžeta i rebalansa koji smo radili za koji smo vam i tada govorili da nije realan, da nije dobar. Kolika je vaša lična odgovornost za to?

Između ostalog i to moram da vam pitam – što ste digli ruku na Vladi da se smanje izdaci za vanredne situacije 70% kad smo mi molili da to ne radite, tokom rebalansa? Ovde ste sedeli i mi smo to molili od vas i smejali ste se i vi i poslanici većine. Dakle, to bih voleo da mi kažete.

Zašto je manja naplata PDV-a 14% u aprilu u odnosu na prethodnu godinu, a povećali ste PDV ministre za osnovne životne namirnice? Zašto je deficit veći nego prošle godine? Zašto ponovo ministar privrede nije konsultovan, nije učestvovao u izradi bilo kojih od ovih zakona i predloga i mera koje vi najavljujete? Vi ponovo pravite još jednog Radulovića. Verovatno postoje jake karakterne razlike između njih dvojice, ali zaista se plašimo da ova stvar nikako ne ide u prilog.

Na kraju ću vas podsetiti nešto što znam, nemojte ovo shvatiti lično, jer znam da ste i vi afirmativno o tome govorili u javnosti, pojavila se jedna grozna informacija za koju verujem da je neistinita, da vi primate, recimo 5 plata. Mislim da je to ne tačno, ali isto tako znam da ste rekli da ćete vi to sistemski rešiti, jer po funkciji morate to da primate, a pošto smo u godini štednje nije red da se takva praksa nastavi od Narodne banke do Ministarstva finansija.

Ministre, mislim da bi bilo zgodno da iskoristite i vi ovu priliku da nam kažete na koji način će subvencije koje planirate da date privrednicima, bankama, kako će to da funkcioniše u praksi, kako mislite da napravite stanove po tako jeftinim cenama, da nam date neke, eto, stvari koje nisu usko vezane za ovaj zakon, ali vi imate tu mogućnost da o tome da pričate ako mi nemamo, pa da obavestite ovu javnost da zna šta ona da očekuje od vas - da li vi želite uopšte da povećate osnovnu cenu rada u Srbiji, što mi stalno tražimo, da li želite da smanjite kamate zakonom o bankama u Srbiji, što mi takođe predlažemo, kako se vi lično odnosite i kakav je vaš lični stav, ali molim vas decidno i precizno, a ne kroz to šta biste vi voleli da uradite i ponovo da nam pričate šta planirate da uradite, nego da nam kažete - nisam za to, jesam za ovo, ovo mislim da je dobro i ovo mislim da je loše. Hvala.

Lazar Krstić

Hvala puno. Par puta ste me netačno citirali, pa ću samo to, ne podrazumevajući da je tedencionalno bilo, ispraviti.

Što se tiče zdravstvene zaštite, naravno da zavisi od novca, između ostalih stvari, i naravno da nisam rekao da ne zavisi od novca. Ono što sam rekao jeste da ovim izmenama zakona neće biti uskraćeno novca Fondu za zdravstveno osiguranje. Zašto to kažem? Zato što će rebalansom budžeta biti uveden transfer Fondu za zdravstveno osiguranje koji će nadomestiti deo sredstava koji bi inače oni dobili do kraja ove godine s ovim starim poreskim stopama, s tim što će biti nadomešten do onog iznosa koji bi se potrošio, a ne do onoga iznosa koji bi ostao u džepu zarobljen tamo, što je bilo slučaj u prethodnim godinama.

Što se tiče broja novozaposlenih, razlog zbog koga bih voleo da vi date predlog na koji način možemo izolovano govoriti samo o ovom zakonu. Ja sam rekao, i tu ste me opet izvukli iz konteksta, ovo je jedna od mera ekonomske politike. Štaviše, rekao sam, jedna od mera ovih stabilizacionih, da tako nazovem, ekonomske politike koja je predviđena da važi jedan određen rok, tj. dve godine u ovom slučaju, a da ćemo mi preduzeti i mnoge druge mere, kao što je prevashodno izmene zakona radnog zakonodavstva, Zakon o radu koja će daleko pospešiti mogućnost ljudi da se zaposle, odnosno da imaju posao.

Što se nezaposlenosti tiče, postoje dve metodologije. Sasvim sam siguran da vi to odlično znate. Jedna od tih metodologija je metodologija koja se radi anketom. Druga ide sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje. Te dve se tradicionalno razlikuju iz prostog razloga što ono što se evidentira na Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a što je inače naša metodologija, ali ne i metodologija koja se uniformno primenjuju u EU. Ne zahvate one koji, na primer, rade u crnoj ili sivoj zoni ili čak i deo onih koji se privremeno ili povremeno bave poljoprivrednom proizvodnjom.

Jedan od ciljeva ovog zakona u kombinaciji sa preduzimanjem na frontu inspekcija će biti smanjenje onih koji rade na crno.

Razgovarali smo već i ranije, ali mislim da sam objasnio već vezano za deficit u prva četiri meseca. Nisam siguran o kom rebalansu pričate, pošto nisam nijedan rebalans budžeta radio niti branio u Skupštini, jedino budžet za 2014. godinu, ali dobro.

Što se tiče ekonomskih mera i insinuacija da Ministarstvo privrede nije bilo uključeno, odnosno da ministar privrede nije bio uključen u njihovo donošenje, ja ću prosto reći da to nije tačno i da smo o ovim, ali i o svim ostalim merama razgovarali i sa ministrom Vujovićem i sa ministarkom Udovički. Uopšte, diskutovali smo na Vladi. Štaviše, diskutovali smo i na Socijalno-ekonomskom savetu, što mislim da ranije nije bila praksa, bar ne u tom obimu i na taj način.

Na posletku, na vaše pitanje, ne znam gde se to pojavilo, ja sam rekao na samom početku prethodnog mandata, u septembru, da po automatizmu četiri ili pet plata bi trebalo da primam, ja sam se svih odrekao. Ja primam samo ministarsku platu reda veličina oko 700 evra, oko 80.000 dinara mesečno. Hvala.

Stefanović Borislav

Vidite, to je sada malo nejasno, ministre. Odgovorili ste zaista na neka pitanja i zahvalan sam na tome. Na mnoga od ovih koja sam vas pitao pre toga niste. U redu, ja se izvinjavam, niste vi branili rebalans, nego budžet. Mislim da vas to zaista ne abolira u ovoj situaciji. Vi to vrlo dobro znate.

Dakle, vi ste otac budžeta koji ima ovoliku rupu i za koji građani Srbije očekuju da vide kako ćemo tu rupu u finansijskom smislu da zapušimo. To smo vas pitali i onda i upozoravali vas i onda. Oslanjali ste se na pare iz inostranstva.

Sutra ili prekosutra usvajamo jedan zakon koji je samo mali deo onoga što ste vi obećali, ne vi lično, nego predsednik Vlade. Ne vidim da će nam biti bolje, jer mi hronično imamo taj manjak u budžetu već godinama. Ni vaši prethodnici nisu ništa u tom smislu uspeli da urade i svima smo govorili da nešto u tom smislu promene i nije im padalo napamet, nego su se smejali, nego su vređali, nego su ovi dizali buku sa druge strane, a sada, kada se to pogleda, ništa.

Pitao sam vas – zašto ste digli ruku? Zašto ste vi digli ruku za budžet gde ima 70% manje za vanredne situacije, evo, pitam vas kao čoveka? I ne samo vi, nego vaše kolege u Vladi i poslanici iz većine. Imamo stenograme gde piše lepo da vas molimo da to ne uradite i vi to uradite i onda kada mi to pitamo, mi smo antidržavni element. To stvarno vređa inteligenciju. To nije korektno.

Dakle, rebalans će uvesti transfer fondu, a koliko će tu biti para, za koje potrebe, šta je sa tenderima zbog Zakona o javnim nabavkama i koliko zaista tamo ljudima treba i da li je to put u rešenje budžetskog sistema ove zemlje? Jednostavno, te stvari nisu budžetske stavke i vi to vrlo dobro znate. Kako ćete to rešiti i po kom osnovu?

Lazar Krstić

Rebalansom budžeta, o kome ćemo pričati ne dalje od mesec do mesec i po dana od sada ovde u parlamentu, biće predviđeno onoliko novca koliko fondu bude falilo da sprovode sve ono što podrazumeva primarna zdravstvena zaštita i sve ostalo, uključujući i javne nabavke i sve ostale stvari.

Što se tiče budžeta kao takvog, mislim da smo detaljno prolazili kroz sve kategorije i prihoda i rashoda budžeta i da je vrlo jasno da na svim poljima, i to je posledica konkretno nekih odluka koje su donošene između 2007. i 2009. godine. Naša struktura budžeta je takva da trošimo daleko više na tzv. tekuće rashode, koji isključuju kapitalne investicije i robe i usluge nego što bi to trebalo da bude slučaj. O tome ćemo razgovarati takođe kada tome bude bilo vreme.

Što se tiče vaše, ja to čitam kao implicitnu insinuaciju, da bi situacija bila dramatično drugačija da je u ovom budžetu iznos novca za vanredne situacije bio veći, a u kontekstu ove nesreće koja nas je pogodila, iz onoga što znam o poplavama i načina na koji su se dogodile i gde su se dogodile, uzev u obzir gde nasipi postoje, u kom obimu i na koji način, ja to lično ne verujem, a uostalom, o tome ćemo moći da razgovaramo.

Ja vas molim, vas i sve ostale, da sledeći put kada bodemo razgovarali o rebalansu budžeta, kada budemo razgovarali o sledećem budžetu, razgovaramo ne samo o tome gde fali, nego odakle to možemo da nadomestimo. Hvala.

Babić Zoran

Gospodine predsedavajući, pravo na repliku sam pronašao u reči „ovi“ iz vladajuće većine, što mislim da je trebalo da intervenišete, jer je to omalovažavanje kolega koji ma da su iz vladajućeg ili nevladajućeg dela parlamenta, sigurno su sve samo ne ovi, ali to je više stvar domaćeg vaspitanja i kulture pojedinaca koju ni vi kao predsedavajući, ni ovaj parlament ne mogu da ih nauče ako se nisu naučili do sada.

S druge strane, što se tiče izdvajanja sredstava za vanredne situacije, loše je politizovati temu kada je nevolja još uvek na pragu, kada nevolja nije odstranjena. S druge strane, u danima koji su iza nas se čula inicijativa, koja je naglo utihnula, da se napravi anketni odbor Skupštine Srbije koji će ispitati trošenje sredstava prikupljenih sada za poplave koje su zadesile najveći deo teritorije Srbije.

U onom trenutku kada sam izrekao stav SNS da smo mi za to i za taj anketni odbor sa proširenim dejstvom, ali da se ispita i zemljotres u Kraljevu i poplave u Jaši Tomiću i sve elementarne nepogode koje su nas pogodile u zadnjih petnaestak-dvadeset godina, gde su se trošila sredstva, kako su se trošila sredstva, kako su se trošila sredstva koja su godinama izdvajana za sprečavanje elementarnih nepogoda i da li su završavala tamo gde je trebalo da završe, odjednom se predlagač takvog anketnog odbora povukao, odjednom – nemojte da pričamo o tome, nemojte da pričamo o onome što je bilo i o onim nepravilnostima koje su u prošlosti bile.

Za SNS nema ovih i onih, kao što nema tema koje su tabu teme i o kojima ne želimo da govorimo. Želimo da govorimo o svim nevoljama koje su snalazile naše građane i u prošlosti i u budućnosti, ali i o ovome što se dešavalo sada.

Stefanović Borislav

Samo preciznosti radi. Nikakva inicijativa nije utihnula, a naročito neće utihnuti, niti će se bilo ko uplašiti toga što se traži istraživanje svih okolnosti, svih loših radnji činjenih u prošlosti, na bilo kom mestu. To je, uostalom, zakonska obaveza.

Anketni odbor se pravi zbog konkretnih stvari, u ovom slučaju katastrofe koja je zadesila Srbiju i po rečima predsednika Vlade i predsednika vaše partije, bilo je tu propusta i moraju da se utvrde. Šta je onda problem? Mislite li da se mi plašimo utvrđivanja šta je bilo pre toga? Naprotiv, ali ćemo tražiti da se utvrdi ko je kriv za bombardovanje, pa ćemo tražiti da se utvrdi ko je kriv za propast srpske privrede, pa da se utvrdi ko je nosio bedževe i majice u Skupštini.

Stefanović Borislav

Tako je. Smatram, gospodine predsedavajući, da mi jesmo svi prijatelji ovde i građani Srbije su nas birali, ali smatram da je potpuno neprimereno da prethodni govornik kaže – utihnula je inicijativa.

Prvo, inicijativa ne može da utihne. Ona može da se pojavi ili da nestane, ali da utihne može muzika ili jaganjci, ali ja mislim da je u ovom smislu pogrešio. Nije da je utihnula, niti je prestala, niti je nestala, ali je normalno da pošto smo podneli zahtev za sednicu sa posebnom temom, podneli smo uporedo inicijativu i da se formira anketni odbor, nikakvih problema nema. Valjda niste pomislili da ćemo se zadovoljiti četvrtkom i pitanjem Vladi, da će to biti u redu da se utvrdi ko je šta radio tokom poplava. To nije ni u čijem interesu u ovoj skupštini, ni većine, ni manjine, nego da se utvrdi ko je za šta kriv.

Možda malo pažljivije slušam predsednika Vlade nego vi, da vidimo ko je dozvolio da popuste nasipi, ko je dozvolio da se narod ne evakuiše, ko je pustio u tabloidima da se pišu gluposti…

Stefanović Borislav

Završavam.

Uzeo sam repliku samo radi preciziranja, da ne bi neko ovde stekao utisak, nedajbože, da naspram velike naprednjačke većine stoje neke kukavice, ni slučajno. Hvala.

Babić Zoran

Reči prethodnika su potvrda svega onoga što sam izrekao malopre. Hajde da razgovaramo o svemu, samo ne o odgovornosti za sve nevolje koje su zadesile, elementarne nevolje i nepogode koje su zadesile našu državu i naše građane, samo da ne razgovaramo ni o Kraljevu i zemljotresu i svemu onome što je usledilo nakon toga, samo da ne razgovaramo o drugim stvarima, da ne razgovaramo kako su se trošila sredstva godinama namenjena ne samo za sanaciju, nego za sprečavanje elementarnih nepogoda.

Razgovaraćemo i o bedževima i o majicama i o raznim drugim stvarima, toliko nebitnim za naše društvo i standard građana. To je potvrda da je ta inicijativa utihnula u onom trenutku kada je mogla da se okrene i kada se okreće prema nekim drugim ljudima.

S druge strane, mnogo je onih koji su, nažalost, iz toplih soba, koristeći društvene mreže, najavljivali takva pucanja nasipa po Srbiji, kao što je to malopre kolega, verujem, nespretno uradio, a ne zbog želje da širi paniku i strah. Nasip nije pukao nigde u Srbiji. Zahvalan sam i vojnicima i policajcima i svim onim ljudima koji su se solidarisali u nevolji i nesreći i pomogli da nivo te nesreće, što se tiče ljudskih života, ali i materijalni gubici budu manji u odnosu na to kakvi su mogli da budu.

Stefanović Borislav

Ljudski je odgovoriti na ove sjajne reči.

Sve je u redu što ste rekli, samo ste u jednoj stvari otišli predaleko i mislim da to niste trebali, baš zbog tih okolnosti u kojima se zemlja nalazi. Da gledate u pravcu mene i kažete – iz toplih soba, na društvenim mrežama najavljivao katastrofu, neko. Nije korektno. Tu vam sedi gospodin Jovičić, pitajte ga gde sam bio, ako pitate mene lično.

Nije dobro, vidite gde smo ušli zbog vaše retorike, u preispitivanje. Da nije pukao nijedan nasip, idite u Obrenovac i recite to da nije pukao, recite u Šapcu, što ste bili šef štaba manje od jednog dana, što? Što niste mogli lepo to da završite? Koliko znam, vi imate veze s vodom. Da li je morao načelnik Generalštaba da ostavi celu vojsku da se bavi jednim gradom? Mogli ste vi. Što niste?

Naravno da smo svi zahvalni i policiji i vojsci i drugim ljudima koji su izašli u ogromnom broju da pomognu građanima Srbije, ali ovo nije ni vreme, ni mesto, nikad neće biti za to što ste sada pokušali da insinuirate, što je ispod svakog nivoa. To je ono što hoćete od Srbije da napravite, kad neko pita – zašto ljudi nisu evakuisani, vi ste iz toplih soba nešto, zato što je Srbija u koju vi verujete Srbija u kojoj se misli i priča samo onako kako vi hoćete i za to koristite ovu nesreću. To vam nećemo dozvoliti.

PREDSEDAVAJUĆI (Konstantin Arsenović): Gospodine Babiću, dozvoliću vam repliku i završavamo. Nema više replike, molim vas.

(Borislav Stefanović: Što?)

Koliko znam, vi ste bili govornik i vi ste izazvali repliku i red je u tom smislu da se završi na suprotnoj strani replika i sa tim završavamo, jer ovako možemo do sutra. Izvolite i završavamo sa replikama.

Babić Zoran

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.

Znate, te nesretne noći sam u Šabac otišao kao civil, kao neko ko se odazvao pozivu premijera Vučića, a umesto 1000, 1500 ljudi u Šapcu se te noći pojavilo između 10 i 12 hiljada ljudi. Na poziv, humanih, odgovornih. Nisam bio jedan dan, nisam bio ni par sati, niti sam želeo da budem šef Kriznog štaba u gradu koji ne poznajem, niti da radim posao koji ne poznajem, ali sam tu odgovornost za nekoliko sati, dok se ne pojave odgovorni ljudi iz Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva vojske, odnosno odbrane, prihvatio zbog nespremnosti lokalne samouprave koju ste vi napravili, zbog nespremnosti lokalne samouprave koja nije imala nijedan džak peska, zbog nespremnosti lokalne samouprave koju nije bilo briga za svoje građane, zbog ovih ljudi, odgovornih ljudi koji su zajedno te noći bili u tom štabu, punili džakove, zbog nespremnosti lokalne samouprave koja nije imala 30 lopata u tom trenutku, jedan bager na Čevrentiji. Nikada neću preuzeti posao koji moraju da rade profesionalci.

Zahvalan sam gospodinu Dikoviću na sjajno obavljenom poslu i zato što šest ili sedam dana zajedno sa tim ljudima nije odlazio kući, nije spavao. Šta ima loše u tome, šta ima loše u tome što politika mora da se izvuče iz sporta? Pitajte vašeg predsednika što nije izašao iz sporta. Zato što politika mora da izađe i da ustupi mesto profesionalcima i da politika, odnosno takve stvari nisu mesto, gde će se bilo ko ko se bavi politikom reklamirati, već oni ljudi koji imaju ovlašćenja i mogućnosti da spasu i živote i materijalna dobra.

(Predsedavajući: Vreme, gospodine Babiću.)

S druge strane, samo još jednom, koji je to bedem u Srbiji pukao, a da nije u Bosni, odnosno u Hrvatskoj? Koji je to bedem u Srbiji pukao, a i sada se plaše ljudi u Srbiji?

Šutanovac Dragan

Ovlašćeni sam predstavnik DS, gospodin Babić je rekao da pitamo našeg predsednika stranke i želim ovde da kažem par stvari, imam puno pravo da to uradim.

Znam da vam je teško kada se ja javim za reč, ali, kako da vam kažem, i meni je teško kada slušam vas.

Gospodine Babiću, malopre ste rekli nekoliko stvari, ako su to činjenice, to su osnovni razlozi zbog kojih mislimo da mora da se sastavi anketni odbor i da saznamo kako ste vi stigli pre odgovornih iz MUP-a i iz Vojske Srbije? Rekli ste nam da ste vi stigli, zaseli tamo, valjda ste bili najjači u tom trenutku i onda ste vi bili komandant odbrane. Kako se to desilo i zbog čega se to desilo? Kako se desilo da komandant sve Vojske Srbije, koji treba da brani i Palanku i Svilajnac i Paraćin i Krupanj, brani jedan nasip? Kako se desila ta degradacija Vojske Srbije o kojoj danima na tim blogovima pišu svašta?

Potpuno se slažemo i po pitanju žrtava i po pitanju upotrebe Vojske i po pitanju Sektora za vanredne situacije. Kako se to desilo, nas to zanima? Zanima nas, pošto su to ljudi koji primaju platu za taj posao, kako je moguće da vi stignete pre njih, a rekli ste da ste to uradili?

Pitanje sporta i politike sa ovom tačkom dnevnog reda nema ama baš nikakve veze.

(Zoran Babić: A ovo ima?)

Ovo, pa vi ste pokrenuli to. Na pitanje zbog čega je u budžetu smanjeno izdvajanje za Sektor za vanredne situacije od 75%, vi ste pokrenuli priču o Šapcu i o ne znam već kojim ostalim pričama i odbranama zemlje itd. Zahvaljujem.

Milićević Đorđe

Predsedavajući, uz dužno poštovanje, mislim da ste pomešali. Ne znam da li se gospodin Babić javio po povredi Poslovnika. Vi kolega imate prioritet, ako je povreda Poslovnika u pitanju.

Predsedavajući, hoćete li dozvoliti prvo povredu Poslovnika, pošto mislim da kolega ima prednost?

(Predsedavajući: Gospodine Milićeviću, izvolite, dao sam vam reč. Gospodine Babiću, dobićete posle pravo na povredu Poslovnika, pošto sam već dao reč gospodinu Milićeviću i ne želim da mu je oduzimam. Izvolite.)

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, na početku ću ponoviti ono što je ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS u današnjem prepodnevnom delu rasprave rekao da će poslanički klub SPS u danu za glasanje podržati ova dva zakonska predloga. Podržavajući ove predloge, zapravo želimo da podržimo cilj koji se želi postići usvajanjem ovih zakonskih predloga, odnosno želimo da podržimo ono što ovi zakonski predlozi treba da obezbede, a to je da rasterete privredne subjekte, sa jedne strane, i da povećaju zaposlenost, odnosno da povećaju zapošljavanje, s druge strane.

Oba zakonska predloga idu u pravcu smanjenja troškova poslovanja i u pravcu podsticaja zapošljavanja i uvođenja zapošljavanja u legalne i legitimne tokove.

Poučen iskustvom iz prethodnog perioda, ovde u Republičkom parlamentu, moram reći da je veoma teško govoriti afirmativno o porezima. Mnogi analitičari i mislioci su pokušavali da obrazlože postojanje poreza, ali porezi se i danas definišu i shvataju kao nešto što je nepopularno. Mislim da postoji jedna jedinstvena definicija i kvalifikacija, kada je reč o građanima i porezima, građani smatraju poreze kao trošak, kao novac koji je uzaludno bačen niz reku, što naravno nije slučaj. To je tako, jer građani nikad nisu bili u mogućnosti da na jedan direktan način osete ono što jeste korist od samih poreza. Rekao bih da ova dva zakonska predloga, o kojima danas govorimo, upravo to treba da omoguće.

S druge strane, treba reći da država ne može da funkcioniše bez poreza. Velika je preosetljivost građana Srbije kada je reč o postojanju sive ekonomije u našoj državi. Negativne posledice sive ekonomije su nažalost vidljive u Srbiji kroz utaju poreza i kroz distorziju tržišta, nelojalnu konkurenciju. Zalažemo se da jednom jasno, precizno, efikasno fiskalnom politikom treba raditi na sanaciji, ublažavanju i otklanjanju svih vidova i svih oblika sive ekonomije, a pre svega kada je reč o radu na nelegalnom tržištu. Oni koji rade na crno nemaju apsolutno nikakvih prava, nemaju ni zdravstveno, ni socijalno.

Vrlo često su izloženi nehumanim uslovima poslovanja i vrlo često, odnosno u kontinuitetu imaju pritisak od eventualne mogućnosti gubitka posla.

Ova dva zakonska predloga, naše je mišljenje, upravo jesu jedan fiskalni podsticaj ka investiranju, odnosno investicijama u zapošljavanju, nova radna mesta i cilj ovih zakonskih predloga jeste da na neki način suzbije, smanji sivu ekonomiju u oblasti zapošljavanja, uvede je u legalne i legitimne tokove i to je ono što će poslanički klub SPS uvek podržati.

Dakle, mi ovde, i to je ministar rekao u uvodnom izlaganju, govorimo o novom zapošljavanju. Mi govorimo o novim radnim mestima bez ograničavanja u pogledu starosne granice, bez ograničavanja u pogledu radnog iskustva i smatramo da je to veoma dobro, jer se ne može definisati da postoji nekakav vid i oblik diskriminacije u tom pogledu.

Potpuno je jasno da država jeste neko ko stvara ambijent i stvara atmosferu u kojoj će se razvijati i odvijati biznis. Mi želimo da pohvalimo ova dva zakonska predloga, jer ono što smatramo da je pozitivno i što se može sagledati iz sadržine ovih zakonskih predloga jeste činjenica da je privatni sektor tretiran, rekao bih, na jedan pravi i adekvatan način i da privatni sektor na jedan način postaje deo paketa ekonomskih mera Vlade Republike Srbije. To je ono što je, čini mi se, i gospodin Babić rekao u uvodnom izlaganju, što je suština i ekspozea premijera Vlade Republike Srbije, reforma javnog sektora i jačanje privatnog sektora. Moraćemo u narednom vremenskom periodu mnogo da uštedimo kada je reč o javnom sektoru i da više uložimo u privatni sektor, u zapošljavanje, u proizvodnju i u nova radna mesta.

Ono što mi smatramo kao poslanički klub da na neki način treba da bude prioritet u narednom vremenskom periodu jeste da Vlada treba da razmišlja o daljim podsticajima, o daljim strukturnim reformama za podsticaj i razvoj privatnog sektora. Vrlo je važan taj podsticaj privatnog sektora, jer on je na jedan način važan za privredu koja kreira radna mesta, na drugi način važan je za državu koja živi od taksi i poreza iz dobiti preduzeća.

Nemoguće je iz ekonomske krize izaći bez otvaranja novih radnih mesta i to pre svega u privatnom sektoru, odnosno u proizvodnom sektoru. Svako radno mesto danas, novo radno mesto u proizvodnom sektoru u Srbiji je uspeh u situaciji kada je goruće pitanje u Republici danas pitanje nezaposlenosti. Moraćemo da promenimo podsticajni ambijent u Srbiji i to je prioritet.

Mi danas govorimo o setu zakonskih predloga koji se tiču privatnog sektora. Na taj način privatni sektor postaje deo ekonomskih mera Vlade Republike Srbije. Mislim da sutra govorimo o veoma povoljnom finansijskom kreditu od UAE, milijardu evra i on će nam omogućiti da prebrodimo jedan izuzetno težak period, ali ono što moramo da učinimo, pre svega ovde u Republičkom parlamentu tokom narednog meseca, jeste da usvojimo set sistemskih zakona i da na taj način stvorimo osnov i preduslov za dalji reformski proces.

Bez reformskog procesa, nastavka reformskog procesa, kroz usvajanje seta sistemskih zakona, nećemo moći da osetimo one pozitivne efekte, što i jeste zapravo krajnji cilj. Naravno, kao što sam rekao, moraćemo da uđemo u reformu i javnih preduzeća i državne uprave.

Pre izvesnog vremenskog perioda imao sam prilike da pogledam određene podatke. Ne znam koliko su tačni, vi ćete me demantovati ako nisam u pravu, ali mislim da su poražavajući ukoliko su tačni. Naišao sam na podatak da za državu Srbiju u ovom trenutku radi oko 781.000 ljudi, od ukupno 1.700.000 zaposlenih. Ako je to tačno, to je nešto malo manje od 50%. Ako taj podatak uporedite sa evropskim prosekom koji je 20%, kada je reč o javnom sektoru i ako ga uporedite sa prosekom u najefikasnijim svetskim privredama, recimo u Nemačkoj, on je 15%, onda su ti podaci zaista poražavajući.

S druge strane imamo jedan podatak koji kaže da je fond za plate negde oko 14 puta veći od profita koji se ostvari u tom sektoru. U privatnom sektoru iznos plata po dinaru profita je mnogo manji i iznosi na jedan dinar profita isplaćuje se oko 1,7 dinara plate. Ono što želim da kažem jeste da ćemo za jedan kraći vremenski period morati da ukupan broj zaposlenih upodobimo sa mogućnostima privrede. Neće ovo privreda još dugo moći da nosi na svojim plećima. Svakako ne može preko noći i u tom pogledu mi treba zajedno da definišemo te ciljeve, napravimo jedan srednjoročni plan i krenemo u realizaciju tih ciljeva.

Ono što želim još da kažem u nekoliko rečenica tiče se Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Ne teči se konkretno izmena o kojima danas govorimo, ali mislim da je važno pitanje, mislim da je toliko važno i značajno pitanje da zaslužuje pažnju Vlade Republike Srbije i da zaslužuje odmah, što pre, na početku mandata.

Naime, kada je reč o celini, ovaj zakonski predlog jeste od izuzetne važnosti i značaja, ali ovaj zakon u celini nema smisla ako nema finansijskog efekta. Ovde je reč o određivanju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i naplatom se omogućava funkcionisanje tri sistema i penzijskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Ukoliko nema naplate, onda nijedan od ova tri sistema ne može da funkcioniše.

Moje pitanje je upravo naplata, kontrola i instrumenti naplate poreza i doprinosa. Pitanje je jednostavno – kako neko može i mora da plati poreze i doprinose, a opet neko ne mora? Mislim da je to važno pitanje i da zaslužuje pažnju Vlade Republike Srbije, odmah na početku mandata.

Vratiću se, i sa tim želim da završim, na zakonske predloge o kojima danas govorimo. Oni će imati podršku poslaničkog kluba SPS, jer mi smatramo da oni jesu interes i radnika, ali jesu interes i poslodavaca, jesu interes i države. Radnici će dobiti ugovor o radu uz sva garantovana prava koja uz to idu. Država, odnosno poslodavac će biti rasterećen, odnosno imaće manje troškove poslovanja, a država kroz same proizvode, poreze, doprinose će imati već budžetski prihod.

Još jednom, u danu za glasanje poslanički klub SPS podržaće ove zakonske predloge. Zahvaljujem.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, poštovani ministre Krstiću, danas, kao što znamo, ovde raspravljamo o dva predloga zakona, jedan o porezu na dohodak građana, a drugi o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Moje mišljenje, gospodine Krstiću, jeste da su oba predloga zakona veoma loša, ali popravljiva i pokušaću da objasnim zašto smatram da su ovi predlozi loši i da ukažem na to kojim predlozima mi smatramo da ovi zakoni mogu da budu popravljeni, pošto sam čuo da vi insistirate na tome da iz opozicije treba da dolaze konkretni predlozi za rešenja.

Prva stvar, članom 1. Predloga zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje predviđa se preraspodela sredstava iz Fonda zdravstvenog osiguranja u Fond penzijskog i invalidskog osiguranja. Ključna reč, gospodine Krstiću, ovde je preraspodela. Nadam se da preraspodela nije ključna reč ekonomske politike ove vlade. Ako bi to bio slučaj, a slutim da bi moglo to da se desi i na osnovu ovakvih predloga, mislim da je Vlada onda na lošem putu.

Do kraja ove godine, i vi ste tamo napisali, da je predviđeno 18 milijardi dinara manje za zdravstveno osiguranje. Na godišnjem nivou to bi moralo da znači 30 milijardi dinara. Vlada tvrdi da se usvajanjem ovog predloga povećava održivost sistema obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, ali naše pitanje, kada uzmemo u obzir ovu računicu, ove cifre, jeste – šta je sa održivošću zdravstvenog osiguranja?

Ovo objašnjenje da postoji suficit mislim da strašno udara u realnost našeg sistema zdravstvenog osiguranja, gospodine Krstiću.

Smanjujete sredstva Fonda zdravstvenog osiguranja, a u regionu našem nema države koja za zdravstvo izdvaja manje sredstava. Kako možemo da govorimo onda o suficitu, gospodine Krstiću? Ili ministar zdravlja, vaš kolega iz Vlade, jutros kaže da usvajanjem ovog predloga zakona zdravstvo neće trpeti.

Moram vas da pitam, a vi gospodine Krstiću možda možete da upitate svog kolegu ministra Lončara, zašto onda, ako zdravstvo neće da trpi, a mi smatramo da već trpi, zašto moramo da plaćamo lečenje dece SMS-ovima? Da ljudi moraju da čekaju na izvesne operacije i po više od godinu i po dana. Kako to, gospodine Krstiću, da tvrdite da postoje viškovi u Fondu zdravstvenog osiguranja, a naše zdravstvo, zdravstvena struka i zdravstvena zaštita se danas nalaze na najnižem mogućem nivou. Kako možemo onda da koristimo terminu poput suficita u sistemu zdravstvenog osiguranja?

Gospodine Krstiću, imam još nekoliko pitanja za vas. Osnovno je da li je presipanje iz inače siromašnog zdravstva u bunar bez dna vrhunac stručnih dometa ove vlade? Mislim da je današnja rasprava trebalo da bude jedan dobar povod, gospodine Krstiću, jedna prilika da jasno kažete da je Fond penzijsko-invalidskog osiguranja u nenadoknadivom gubitku. Rešenje za tu situaciju gospodine ministre ne sme da bude preraspodela.

Smatram da je pravi odgovor na tu situaciju u kojoj se nalazi ovaj fond otpočinjanje reformi, kao što ste bili najavili, a ovi predlozi zakona su, po mom sudu kada vidim još da je preraspodela ključni termin, kako vidim antireformski predlozi zakona. Zbog toga smatram da ne treba da se prihvate.

Mi smatramo da član 1. ovog predloga treba da se briše i plus, mislim da je danas bila jedna dobra prilika da razgovaramo o toj reformi penzijsko-invalidskog osiguranja, o tome šta bi moglo da znači, kakve bi posledice bile ako bismo prešli na sistem privatnih penzija, na primer da trenutno zaposleni štede za svoju budućnost preko privatnih penzionih računa. Meni bi to ukazivalo na neki reformski kurs, ovako mislim da je ovo antireformska pozicija.

Druga stvar, u oba predloga zakona navode se predlozi podsticajnih mera za poslodavce koji zaposle izvesni broj radnika. Mi smatramo, gospodine Krstiću, da su ovi podsticaji nedovoljni, umesto 65% za novih jedan do devet zaposlenih mi predlažemo 85%, umesto 70 za deset do 99, predlažemo 90%, a koji poslodavac zaposli preko 100 radnika neka im podsticajne mere idu i do 95%.

(Predsedavajući: Vreme.)

Završavam gospodine predsedavajući samo jednom napomenom, predlažem ministru da razmisli o našim predlozima. Mi smo podneli pet amandmana na ove predloge zakona i u danu kada bude rasprava po amandmanima, ponovo ćemo diskutovati.

Jovičić Aleksandar

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege poslanici, gospodine ministre, na početku bih želeo da dam podršku ovim izmenama i dopunama zakona o porezu na dohodak građana.

Čini mi se da je država konačno krenula u proces koji će dovesti do toga da ohrabrimo naš privatni sektor, s obzirom da se država već u prethodnih deceniju prema privatnom sektoru ponašala kao maćeha, a prema javnom sektoru kao majka. S obzirom da smo uvek imali određene olakšice kako da sačuvamo preduzeća, naravno to i jeste naša obaveza, ali u većini slučajeva oni koji danas iznose optužbe su i uništili ta javna preduzeća, a njih je preko 700 u Republici Srbiji.

Ono što takođe moramo zapaziti kao činjenicu u prošlosti, a to je da smo pogotovo u periodu od 2009. do 2011. godine, u jeku najveće svetske ekonomske krize imali parafiskalne namete koje je Vlada uvodila u visini od 21% povećanja nameta prema maloj i srednjoj privredi. Takođe, odnos Republike gde je Republika 61% nameta preusmerila na lokalne samouprave, što je otežalo rad privatnog sektora i na taj način je za te dve godine dosta ljudi ostalo bez posla.

Ovaj zakon je potpuno jasan. Vlada Republike Srbije želi sa jedne strane da zaštiti prava radnika, da radnik bude u sistemu, u zakonu, da ima prava na zdravstveno, penziono osiguranje i ono što je najvažnije da ima status radnika, a to znači da imate mogućnost da se zadužite za stambeni kredit ili za automobil ili bilo koju potrebu koju želite da sebi ostvarite.

Ovaj zakon jasno kaže, i to poslodavci moraju znati a i građani, da ukoliko, pošto to niko danas nije želeo da naglasi ili o tome da govori, nego je rasprava išla veoma često u drugom pravcu, ukoliko želite da zaposlite od jednog do devet radnika, mladih radnika, država vam vrati 65% od plaćenog poreza, ukoliko želite od 10 do 99 radnika da zaposlite, država vam vrati od plaćenog poreza 70%. Preko 100 radnika ako zaposlite – 75%. Zašto po difoltu uvek opozicija traži neko kritičko razmišljanje, a doveli su u situaciju Srbiju da je za nepunih šest godina ostalo preko 200.000 ljudi bez posla.

Ono što je nama važno je svakako položaj radnika i nadamo se da će ovo pre svega biti usmereno na nove preduzetnike, mlade preduzetnike, mala i srednja preduzeća, jer nam je zaista važno da se konačno uspostavi takav prirodno-poslovni ambijent koji će omogućiti da država nešto da, a ne samo da se uzima kao što je to bilo u prošlosti.

Biću dovoljno slobodan da napravim jednu uporednu analizu država u regionu, kada govorimo o njihovim poreskim olakšicama. Zapravo Hrvatska je napravila određene pomake, ali nedovoljne pomake, pa se desilo da određeni predstavnici velikog kapitala iznesu svoj kapital, odnosno svoje kompanije na teritoriju Slovenije, što su samim tim činom sebi uskratili određeni profit. Ono što možemo videti u Crnoj Gori, a to je da je Crna Gora imala određene olakšice kada govorimo o porezu na dobit. Svaki investitor koji je želeo da ulaže u nerazvijene delove Crne Gore imao je osam godina „fri“ zone u kojoj nije morao da plaća porez na dobit.

Međutim, ako malo bolje sagledate, to je bilo ograničeno na određene delatnosti, stoga neko ko se bavio transportom, poljoprivredom, ribarstvom, čelikom nije imao mogućnost da te olakšice koristi.

Mi smo ovde bez prava da diskriminišemo bilo koga doneli jedinstven stav da za svakog radnika država vraća određeni iznos od tog poreza i smatramo da je to, za razliku od onoga što predstavnici bivših vlasti i vlada nisu ni pokušali da urade, ovaj korak nadalje. Ono što je važno, danas kažete da to neće rešiti sve probleme. Naravno da neće iz razloga što za 12 godina uništavanja srpske privrede nije moguće nešto rešiti za godinu ili dve dana, ali ono što građani prepoznaju svakako jeste inicijativa koju daje SNS, inicijativa koju daje premijer Aleksandar Vučić.

Čuli smo ovde od određenih predstavnika ili predstavnika najveće opozicione stranke, ma kolika god da je ona, da se ovde radi o merketingu. Nije mi jasno, s obzirom da predsednik te stranke je u koliziji sa ovim što je rekao, da li je moguće da on danas poziva na mere koje su državotvorne, na brigu o javnim preduzećima. U situaciji kada je on mogao da odlučuje o sudbini tih preduzeća jedino što je raslo jeste privatni biznis njega i njegovih saradnika, odnosno stranačkih saboraca. To zaista i jeste bezobrazluk. Danas se dele lekcije, a on je uspešno prodao svoju firmu za nekoliko stotina miliona evra…

(Predsedavajući: Gospodine Jovičiću…)

Evo završavam, izvinjavam se. A predstavnici njegove stranke, direktori su upropastili javna preduzeća, pa više naravno niko ne želi da ih privatizuje.

Kada govorimo, moram, jer je to bilo u domenu predstavnika opozicije, da Beograd ima javna preduzeća koja su stabilna, to nije tačno. Beograd je prezadužena metropola u visini od milijardu evra, a preduzeća su ruinirana izvlačenjem novca za baš te privatne firme koje se bave marketingom, gledajte čuda.

Stoga vas molim kao predstavnike opozicije da date konstruktivna rešenja, rešenja koja će doprineti da se borimo svi zajedno za prava radnika s jedne strane, da se borimo za preduzetnika da konačno dobije šansu da pošteno rade u ovoj zemlji, a ne da ima ljude koji su u crnoj zoni. Zato i jesmo u situaciji gde 700.000 ljudi radi u crnoj ili sivoj zoni, kako god da to nazovemo.

Ono što je najvažnije, da omogućimo da se poslovni ambijent popravlja i u krajnjoj instanci da i Republika Srbija u svoj budžet ulije određen novac. Ne vidim šta je sporno ako će na 10.000 novozaposlenih Srbija uliti u svoj budžet 500 miliona dinara.

Stoga vas pozivam kao narodne poslanike da podržite ovu izmenu i dopunu zakona, jer smatramo da je konačno vreme, vreme u kome država Srbija mora da ima isti tretman i prema privatnom sektoru, a ne da uvek budemo naklonjeni, zbog gubitaša i onih koji su upropastili javni sektor, samo javnom sektoru. Hvala vam.

Šutanovac Dragan

Zahvaljujem. Javljam se pre svega zato što uvaženi mladi kolega ne zna u stvari šta se desilo u poslednjih 12 godina u Srbiji i često govori da se devastirala privreda u tih 12 godina, da je pre toga bilo fenomenalno i sad je verovatno na tom nivou kao kad je bilo fenomenalno. Molim vas, znamo da je u tih 12 godina BDP porastao za 300%, tri puta. Izvoz iz Srbije je porastao za četiri puta. Prosečna plata je porasla 10 puta u tih 12 godina te kako kažu loše vlasti, a ta ista plata sada pada, po biltenu javnih finansija, koje ću kasnije pročitati, manja je već u februaru u odnosu na januar.

Takođe, ono što je interesantno znati jeste da su 2000. godine devizne rezerve Republike Srbije bile negde na nivou 200 miliona evra, a na početku ove godine su bile preko 11 milijardi evra. Isto toliko je bilo i 2012. godine u januaru. Znači, 55 puta je povećan bilans deviznih rezervi u odnosu na 2000. godinu u tih 12 godina.

Šta se desilo u međuvremenu? U međuvremenu su devizne rezerve počele da padaju. Samo u ovoj godini 300 miliona evra imamo pad deviznih rezervi. U međuvremenu imamo pad zaposlenih od 2012. godine do danas, takođe po biltenu javnih finansija. U međuvremenu, po tom istom biltenu, na strani 5. imate jasno rečeno zbog čega imate pad prosečne zarade u ovoj godini u odnosu na prošlu godinu. U poslednje dve godine samo milijardu evra stranih investicija, gospodine ministre, a ove godine za četiri meseca samo 92 miliona, a u 2011. godini, za koju kažete da je loša u tih 12, bilo je milijardu i 800 miliona evra.

To je ono na čemu se Srbija danas nalazi (Predsedavajući: Vreme.) posle tih 12 tzv. loših godina, a sad se nalazimo u još lošijim godinama i težimo onim dobrim 90-im godinama, na koje ste ponosni i danas posle deceniju i po. Hvala.

Babić Zoran

Jedna stvar samo, gospodine predsedavajući, nije mi jasna…

(Dragan Šutanovac: Koji član?)

Član 107 - poštovanje dostojanstva Narodne skupštine, a kada se izrekne nešto što je neistinito, bez obzira na imunitet, ugroženo je dostojanstvo Narodne skupštine.

Jedna stvar mi samo, gospodine predsedavajući, nije jasna, a to je kako je to sve od 2000. do 2012. godine sjajno raslo, sjajno napredovalo, bilo fenomenalno u Srbiji, med i mleko je teklo, a ti koji su doprineli da to sve raste su došli na 6% popularnosti po poverenju kod građana?

(Predsedavajući: Gospodine Babiću, nemojte, molim vas.)

Gospodine predsedavajući, još jedna rečenica. Kako je moguće da svi ti koji su doprineli, odnosno SNS koja je doprinela, eto, bože moj, devastiranju zadnje dve godine, da na martovskim izborima dobije polovičnu podršku građana Srbije? Ko ovde govori neistinu i ko ovde onda unižava dostojanstvo Skupštine iznoseći neke stvari koje apsolutno nemaju veze sa istinom? U stvari, sada mi je jasno zbog čega su došlo na ivicu cenzusa.

Đukanović Vladimir

Gospodine predsedavajući, baš ste povredili član koji ste citirali, član 104, zato što se lepo kaže – odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje. Pošto je malopređašnji govornik pomenuo mladog kolegu koji je inače govorio, red je bio da mu date repliku. Zaista mi se čini da imate izuzetno duple aršine tokom vođenja ove sednice. Hvala vam.

Bradić Blagoje

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, koleginice i kolege, pokušaću u par rečenica u ovo malo vremena što je ostalo mojoj poslaničkoj grupi da obrazložim zbog čega ja i poslanička grupa kojoj pripadam nećemo u danu za glasanje podržati ovaj predlog.

Prvo par reči o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Dosadašnji zakon, koji je još uvek važeći do vašeg izglasavanja, u čl. 21v i 21d govori o olakšicama i podsticajima za zapošljavanje nezaposlenih ljudi koji su na birou za zapošljavanje, i to onih koji su mlađi od 30 godina, bilo da su pripravnici ili su već radili negde pa izgubili posao, kao i starijih od 45 godina. Po trenutno važećem zakonu svi oni su imali taj benefit, tj. njihovi poslodavci da ne plaćaju porez na dohodak i da ne plaćaju doprinose za te radnike, i to u periodu od dve godine za one koji su mlađi od 30 godina i stariji od 45, a period od tri godine je bio za one koji su mlađi od 30 godina i koji su pripravnici.

Novim predlogom zakona ova dva člana se menjaju i to tako što se 21v menja drastično, a 21d se briše, ako sam dobro shvatio i to da poslodavac više nema benefit da ne plaća poreze i doprinose za novoprimljene radnike, nego ako zaposli do deset radnika ima oslobađanja od 65% na plaćene poreze na zaradu i doprinose, 70% ako zaposli između deset i 100 radnika i preko 70% odnosno 75% ako zaposli preko 100 radnika. To sve sa idejom da se podstakne privredni razvoj, zapošljavanje i da se smanji siva ekonomija.

Pitam, gospodina ministra, kako to u istom privrednom okruženju, u privrednom okruženju gde imamo toliko nezaposlenih u zemlji Srbiji, gde imamo državni aparat kakav imamo, gde imamo inspekcijske službe kakve imamo, kako to mislite da podstaknete zaposlenje ljudi i animiranje malih i srednjih preduzetnika sada sa ovim novim izmenama koje dajete, a oni nisu zapošljavali sa benefitima da ne plaćaju uopšte ni porez, ni doprinos u trajanju od dve, odnosno tri godine?

Kako to mislite da izvedete? Da li vi mislite da će privrednici koji nisu zapošljavali na benefite koje su davali članovi 21v i 21d će sada zapošljavati gde imaju mnogo lošije uslove za zapošljavanje jer moraju da uplate kompletan porez i doprinos za radnika, pa onda nakon predaje dokumentacije da lokalna ispostava Ministarstva finansija izvrši povraćaj u zavisnosti da li treba da budu oslobođeni 65%, 70% ili 75% pod uslovom da budu dovoljno efikasni i da taj novac vraćaju u zakonskom roku od 15 dana, što je nemoguće u zemlji Srbiji. Molio bih vas da mi na to pitanje odgovorite.

Ovaj drugi predlog, koji se odnosi na Zakon o doprinosu za obavezno socijalno osiguranje, mislim da je kontraproduktivan i da će naneti nenadoknadivu štetu srpskom zdravstvu. Srpsko zdravstvo se finansira doprinosima osiguranih lica i to je red veličina na godišnjem nivou oko dve milijarde ..

(Predsedavajući: Gospodine Bradiću, molim vas da završite misao, vreme vaše poslaničke grupe je utrošeno.)

Dve milijarde i 100 miliona evra je budžet Republike Srbije koji je nedovoljan za finansiranje svih onih zdravstvenih potreba koje imaju osiguranici Republičkog fonda. Smanjenjem od 30 milijardi dinara na godišnjem nivou još više ćemo urušiti sistem koji ne funkcioniše, naročito na nivou osnovnog zdravstva zbog nedovoljnih finansija i nedovoljnih uposlenih radnika u osnovnom zdravstvu zbog nepostojanja para za njihove plate. Hvala.

Lazar Krstić

Samo kratak odgovor na vaša dva pitanja. Prvo, neće ostati Republički fond za zdravstveno osiguranje sa 30 milijardi manje kao što sam rekao. Transferom će se, rebalansom budžeta koji će biti usvojen pre stupanja na snagu ovog zakona o promenjenim doprinosima obezbediti, nadomestiti odgovarajuća sredstva.

Što se tiče druge mere, dakle, ona ide paralelno sa rigoroznijom inspekcijom. Takođe, sa sredstvima koje sada ima Poreska uprava koja nije imala ranije, kao i uz izmene i dopune zakona ZPP i pratećih zakona o kojima ćemo takođe diskutovati, nadam se u narednih, ne duže od mesec i po dana.

Ono što je dobro kod ove poreske olakšice u odnosu na onu prethodnu jesu dve stvari koje bih izdvojio u odnosu na vaše izlaganje. Jedna je da nije diskriminatorna ni na jedan način u smislu i na kategoriju ljudi, ni po čemu drugom. Odredba koja se odnosi na lica sa invaliditetom ostaje u zakonu, a to je apropo nečega što je bilo ranije pomenuto.

Druga stvar je ta da po prethodno važećim propisima, odnosno po trenutno važećim propisima dok ovaj zakon ne bude bio usvojen, ako će biti usvojen, jeste da ukoliko poslodavac otpusti radnika po prethodnim, dakle, po trenutno važećem zakonu, on mora da vrati porez i doprinos, odnosno da plati poreze i doprinose od kojih je inače bio oslobođen što je, složićete se, ograničavajuće. Prilično ograničavajuće, a naročito u uslovima u kojima se privreda nalazila što se ovim predlogom o izmenama i dopunama zakona eliminiše. Hvala.

Bradić Blagoje

Da, želim repliku, naročito oko finansiranja zdravstva, tj. Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Republički fond za zdravstveno osiguranje usvojio je svoj budžet do decembra, koliko znam u zadnjih 10-20 godina i svaka čast za RFZO, jer onda zdravstvene ustanove mogu na vreme da planiraju svoje troškove. Republički fond je isprojektovao dohodnu i rashodnu stranu na dve milijarde i 100 miliona evra, kako to sada razlika koja se javila od 18 milijardi, to je verovatno zbog centralizovane nabavke lekova i sanitetskog materijala, verovatno je tu nađena razlika, ali to je jedan dobar deo novca.

Taj novac nije u rebalansu u decembru iskorišćen ili je sada iskorišćen da bi se isfinansirao veći broj zdravstvenih radnika. Da li smo doneli odluku pre par dana da ljudi idu na specijalizacije bez dana radnog staža, što je nedopustivo. Nisu oni išli zato što je neko imao hir da tera studente da idu dve godine obavezno u zdravstvene ustanove, pa onda da dobiju specijalizacije, nego što je to potreba zdravstva. Zašto nismo taj novac usmerili na blaže kriterijume kod prijema radnika, naročito u osnovnom zdravstvu, jer imate 90% sela u Srbiji gde živi staro, bolesno i siromašno stanovništvo, a nema mogućnost da dobije seoskog doktora u osnovnom zdravstvu, jer nema 1.200 stanovnika.

Mislim da je taj novac tu rebalansom u okviru Fonda mnogo pametnije mogao da se iskoristi nego da se daje penzionom da bi obezbedili sigurno primanje penzija, a onda da se iz budžeta povlače pare ako bude kad bude. Koliko znam nijedan budžet se ne puni 100%, ni republički, ni Fonda zdravstva niti Fonda penzionog, 100% dohodovna strana se ne puni. Znači, da će na kraju opet sav udar da istrpe osiguranici RFZO.

Lazar Krstić

Znači, samo da budemo vrlo jasni, mi sada razgovaramo o načinu na koji se puni taj budžet o kome ste sada pričali, konkretno za zdravstveni fond. Ono što želim da izbegnem, a ove diskusije imam sa svima koji imaju suficit, ima nekoliko i lokalnih samouprava, a to je upravo ono što ćemo menjati kod javnih preduzeća itd, mada kod javnih preduzeća govorimo o profitu, a ne o suficitu. To je zbog poverenih poslova ili načina finansiranja.

Dakle, Fond po trenutnim pravilima ima više prihoda nego što troši. Slažem se s vama da je potpuno legitimno razgovarati o tome koliko mi želimo da troši Fond. To koliko će trošiti fond znači da taj novac nije bio predodređen na onoliko procenata koliko je bilo ranije, to je promenljiva kategorija. To je bitno da shvatimo.

Razgovor o tome na šta ćemo trošiti konsolidovane prihode ne republičkog budžeta nego svih nivoa vlasti je razgovor o budžetu. Nećemo moći to u rebalansu, ali sam rekao da ćemo već od 2015. godine, odnosno od budžeta za 2015. godinu, znači, kasnije u 2014. godini nadam se da ćemo ga na konsolidovanom nivou i braniti, odnosno ovde u Skupštini, odnosno o njemu diskutovati.

Dakle, mi moramo da razgovaramo o tome gde se troše sredstva. Ako ćemo ih trošiti više na zdravstvo, kao ministar finansija otvoren sam da razgovaram o tome, moramo da smislimo gde ćemo ih trošiti malo manje ili ćete morati da mi kažete odakle ćemo nabaviti veće prihode. To nema veze sa tim.

Jednostavno ovo što se radi ovde promenom stope doprinosa jeste da se, u uslovima u kojima nemamo dovoljno novca, mi ne bojimo pare da ne možemo da ih koristimo za ono gde su nam potrebne. Niko nije dovodio u pitanje ni sa deficitom od 50% Fonda PIO, niko nije dovodio u pitanje redovnu isplatu penzija. Isto tako niko neće dovoditi u pitanje da će RFZO imati dovoljno novaca i da ovo neće uticati na njegovo poslovanje, odnosno na zdravstvo.

O tome da li je naše zdravstvo postavljeno i treba da funkcioniše na ovaj način ili na neki drugačiji način, vrlo sam voljan, šta više mislim da je neophodno da uđemo u tu raspravu, nadam se već do kraja godine zajedno sa Ministarstvom zdravlja. Hvala.

Nestorović Ljiljana

Poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, slušamo već čitav dan raspravu o predloženim izmenama i dopunama dva poreska zakona. Iako sigurno neće doneti nikakav kopernikanski obrt za našu ekonomiju, ja ih vidim kao veoma pozitivne zakone i mislim da su prilično zlonamerno tumačeni od strane opozicije, koja ove predloge doživljava u nekoj disharmoniji sa onim što smo slušali ovde u ekspozeu i što jeste generalni plan Vlade.

Mislim da su i te kako u skladu, a da ćemo tek bitne promene u ekonomskoj sferi dobiti sa sistemskim i strukturnim promenama koje nas čekaju u raspravi o Zakonu o radu, Zakonu o stečaju i mnogim drugim vrlo bitnim zakonima.

U ovom trenutku mislim da je najveći kvalitet promene ova dva zakona zapravo podsticaj svima onima koji imaju ambiciju da prvi put u životu krenu u neki privatni biznis. Znači, za njih je ovo zapravo najbolja mera.

Međutim, ono što smatram kao jako važno da podvučem, to je da u razgovoru sa direktnim korisnicima ovih novih zakona, kakvi budu posle ovih promena, a sa kojima sam razgovarala, a radi se i o preduzetnicima i poslodavcima, a i o onima koji su sada nezaposleni a čekaju da budu zaposleni, i jedni i drugi imaju primedbe. One se tiču određene vrste diskriminacije, na koju oni skreću pažnju i smatraju da u ovakvim rešenjima može doći do favorizovanja jednih poslodavaca ili jednih nezaposlenih u odnosu na neke druge grupe kojima se sada daju određene šanse.

Evo šta konkretno mislim kada to kažem, odnosno prenosim pre svega iskustva onih koji su, recimo, u asocijaciji malih i srednjih preduzeća. Koje su osnovne primedbe? Primedbe su da jednostavno nemogućnost, a to i nije realno jer nam je budžet zaista ograničen, korišćenja ovih olakšica i za one koji već sada rade, znači, primena na one koji su već sada zaposleni, u istoj meri u kojoj će biti primenjena, naravno, to je nemoguće na ove kojima sada dajete olakšice, bi bila zapravo prava mera ovog zakona.

Ako je to nemoguće, oni kažu da može da se desi, pod određenim uslovima, da zapravo poslodavci koji su do sada zapošljavali radnike, plaćali uredno ili manje uredno državi porez, ali su se svakako trudili, koji su se trudili da zadrže sve radnike na okupu i da sačuvaju radna mesta, sada dolaze u jednu poziciju da maltene od tih davanja kroz porez finansiraju one koji će tek sada da otvaraju radna mesta i zapravo u nekim segmentima da predstavljaju čak i njihovu konkurenciju. Tu je po meni najveći problem sa ovim zakonom.

Naravno da je neko već osvojio tržište i samim tim ima komparativnu prednost. Ali, može da nam se desi da to ne bude baš tako. Posebno ako dođe, na primer, neka ozbiljna, respektabilna firma, evo, navešću primer mada možda to nije korektno, „Beneton“, bavi se tekstilnom industrijom i imamo našu domaću proizvodnju koja je na niskim granama, možda primitivnija, ali postoji i radi, ostvaruje neku dobit, zapošljava neke ljude, obezbeđuje neka radna mesta.

Ako vi pod ovim olakšicama sada, ne dajući nijednu olakšicu sadašnjim poslodavcima, a ne možemo nazvati pravom olakšicom da će dobiti olakšanje na svako novo radno mesto, pošto oni zapošljavaju po potrebi, ne po olakšicama, i to kažu, znači, ne zapošljava onaj ko sad ima firmu zato što ste mu vi dali olakšice, nego zato što ima potrebu za novom radnom snagom. Znači, ako vi jednu moćnu stranu tekstilnu kompaniju dovedete ovde i stavite je pod ovim uslovima kao konkurenciju domaćoj proizvodnji tekstila, vi ste maltene doveli njih u situaciju da se gase. I to jeste problem i nelojalna konkurencija.

Mislim da to može da se reši kroz neke druge zakone, da se prosto ili kroz Zakon o zaštiti konkurencije ili neki drugi zakon, ili neka pomoć ubuduće predvidi, paralelno sa ovom merom, i za ove poslodavce koji sada zapošljavaju. Verujte, ja sam dužna to da kažem, kao narodni poslanik, iako ću podržati ovaj zakon, kao i svi poslanici Socijaldemokratske partije, a da ne prenesem ta strahovanja da se na taj način domicilna privreda dovodi u podređeni položaj i u krajnjoj instanci ovaj zakon čak može da se nađe i pred Ustavnim sudom na oceni ustavnosti.

Istu zamerku imaju i oni koji su konzumenti ovog zakona u smislu da čekaju da se zaposle po ovim novim pravilima. Ova odredba od šest meseci koju ste vi stavili u zakon tiče se upravo njih. Smatraju da su tom odredbom mnogi diskriminisani jer zašto bi neko ko je šest meseci na birou imao veća prava od nekog ko je pet i po meseci, ili tri meseca? Biti nezaposlen tri meseca maltene isti je problem kad nemate dinara kao biti nezaposlen pola godine…

(Predsedavajući: Gospođo Nestorović, vreme vaše poslaničke grupe je isteklo.)

… Samo da završim misao. Znači, i tu smo podneli kao Socijaldemokratska partija amandman, gde predlažemo ukidanje tih šest meseci i dajemo u još jednoj rečenici, ali o tome ćemo kad bude vreme za amandmane, rešenje kako da se svaka vrsta zloupotrebe ograniči. Molim vas da na to obratite pažnju. Hvala.

Šutanovac Dragan

Želeo bih da koristim vreme ovlašćenog predstavnika.

Šutanovac Dragan

Hvala. Na samom početku, želeo bih da mi dozvolite da pročitam nešto što piše na sajtu Ministarstva finansija, a zove se Bilten javnih finansija, strana 6: „Prosečna neto zarada u februaru 2014. godine iznosila je 44.057 dinara, što je u odnosu na isti mesec prethodne godine realno smanjenje od 1%. Istovremeno, prosečna neto zarada u javnom sektoru realno je povećana za 1%, dok je prosečna neto zarada u privatnom sektoru realno smanjena za 1,9%.“

Koliko brine ovo smanjenje plata generalno, još više brine ta mogućnost da se u javnom sektoru povećavaju plate u vremenu u kome je zabranjeno zapošljavanje, u vremenu u kome govorimo da u Srbiji je javni sektor toliki da Srbija to više ne može da izdrži.

U istom Biltenu na stani 17. se kaže da je 2012. godine, u tabeli 15, bilo zaposleno 1.738.870 radnika, a danas je 1.696.579. Ponavljam, to je zvanični sajt Ministarstva finansija, Bilten javnih finansija, što znači da ima manje zaposlenih za oko 40.000 u odnosu na 2012. godinu. U isto vreme imate rast ali nezaposlenosti, ista tabela, strana 17. Rast nezaposlenosti sa 764.166 na 793.625. Ovo su rezultati ekonomske politike koju sprovodi ova vlada.

Ova vlada je jedna zaista ozbiljna finansijska nepogoda, jer uz povećanje svih poreza, od PDV-a, poreza na dobit, desilo se da ova vlada ima najveću budžetsku rupu u isto vreme, da plate opadaju i da praktično ne stvara ambijent privredi da privreda radi, odnosno da imamo strane investicije koje su, pretpostavljam, gospodine ministre, u osnovi ove težnje koju danas promovišete ovde da oslobodimo te ljude određenih dažbina.

Ovo govorim zato što sam očekivao da ćete kao ministar koji je sada već ministar u dve vlade, doći u parlament Srbije sa novim zakonom o porezu na dohodak i izneti nam jednu viziju, ideju načina razvoja srpskih finansija, a samim tim i srpske privrede, jer ovo što ste danas doneli ovde, ovo je praktično jedna tehnička stvar za koju neću da kažem ni da je loša, ni da je dobra, nego sačekati tih šeseci, pa da vidimo rezultat koliko će Srbija od ovih nezaposlenih zaposliti, odnosno da li će ostati isto brojčano stanje ili će taj broj da se promeni.

Zabrinjavajuće je to što se oslanjate na strane investitore, a za dve godine imate praktično nešto malo više od milijardu evra investicija. U ovoj godini imate 92 miliona za prva četiri meseca. Ako bude taj tempo, biće 300 miliona evra.

Znamo da je u Srbiji neophodno između milijardu i po i dve milijarde da bi funkcionisala naša država i da bi privreda radila, što znači da ste sada šest puta manje obezbedili. To je nešto što, bojim se ukoliko ne budete uzeli u razmatranje, i na način na koji do sada kada ste radili, nećete moći da učinite i to će biti veliki promašaj ove vlade i samim tim i privrede Srbije, a samim tim i svih građana Srbije i onih koji su podržavali vašu politiku, misleći da donosite neku reformu ozbiljnu, i onih koji nisu.

Ono što je takođe izuzetno zabrinjavajuće to je da ste danas govorili ovde da je RFZO ostvario suficit. Uporno već godinu i po dana pokušavamo da vam objasnimo da će novi zakoni o javnim nabavkama ostvariti suficit gde god su planirane javne nabavke, jer onemogućava realizaciju planiranih planskih javnih nabavki, jer su procedure takve da je nemoguće izvršiti nabavke na pravi način.

S druge strane, najavljena je ušteda od šest stotina miliona na osnovu tog zakona. Ušteda je bila, kako je rekao premijer ovde u ekspozeu, nešto manje ili oko 100 miliona evra. Znači, šest puta je promašeno, a rezultat toga je sada nešto što vi zovete suficit, a u stvari to nije suficit. To će vam reći bilo ko ko radi u medicini, to je u stvari nerealizacija neophodnih kupovina koje moraju da se obave kako bi bolnice u Srbiji danas radile. Postoje bolnice u Srbiji koje od 100% ukupnih potrepština u prošloj godini 51% nisu imali.

Ukratko samo još jedna stvar, pošto ste rekli da tražite predloge. Ja ću vam dati mogućnost da čujete nešto, možda i da zapišete ako želite, mislim prvo da ste ovim novim zakonom trebalo da definišete da li dobit ulazi u ukupan prihod građana ili ne.

Zašto se u Srbiji više isplati, poreski gledano, biti bogat nego siromašan? Znate, ne ulazi trenutno u dobit. Zašto kamate ne ulaze u ukupan prihod građana? Zbog čega se građani oporezuju ako zarađuju i primaju platu veliku kroz ukupan prihod nakon godine, odnosno nakon dva miliona, a ovi koji dobijaju visoke kamate to ne?

Da li smatrate da je moguće napraviti korelaciju visine prosečne plate u preduzeću i porez na dobit u tom preduzeću? Zbog čega? Zato što u Srbiji imamo preduzeća koje isplaćuju minimalac i izuzetno veliku dobit. Taj novac koji se manje oporezuje kroz dobit se kasnije vrati kroz koverat zaposlenima i on zaobiđe izdvajanje i za porez i za doprinos. To je nešto što vas savetujem da pogledate i mislim da ukoliko to uradite imate mogućnost da napravite rezultat.

Treća stvar, da kažem poslednja, pošto nemamo dovoljno vremena, očigledno je da primarna zdravstvena zaštita, po predlogu Demokratske stranke, treba da bude besplatna i omogućena svima i zaposlenima i nezaposlenima. Način na koji baratate sa budžetom RFZO onemogućiće zdravstvenu zaštitu i onima koji rade i onima koji ne rade, jer način na koji mislite da to može da se vodi naprosto je potpuno devastirajući. Danas su bolnice u katastrofalnom stanju, a bez novca koji im uzimate biće u još lošijem. Hvala.

Babić Zoran

Šta god, i replika i povreda Poslovnika.

Babić Zoran

Insistiram na replici.

Babić Zoran

Član 32. Ako već ima svako pravo, kako ste sada rekli, svaki čovek ima pravo da govori šta god hoće, onda to pravo nemojte da uskraćujete nekim drugim ljudima koji sede u ovoj sali, ako ćemo pričati o čemu god hoćemo, jer ovde se danas pričalo samo i isključivo o postavljanju pitanja gospodinu Krstiću.

Niti je ovo tema dnevnog reda, niti je danas tema dnevnog reda bilo kakvo propitivanje Vlade, niti ispitivanje znanja gospodina Krstića, koje je u ekonomskom smislu veće nego zbirno svih članova DS, već su zakoni o kojima ni ovlašćeni jedan, ni ovlašćeni drugi, ni svi ti mešajući ovlašćeni predstavnici DS nisu govorili o tome.

Ako ćemo postavljati pitanja, hajde da postavljamo pitanja o odgovornosti. Koja je to naknadna pamet koja je rekla – sada treba zdravstveno osiguranje da bude besplatno, i to od onih ljudi koji su 12 godina vodili ovu zemlju? Zašto tada nije bilo zdravstveno osiguranje besplatno? Zašto se tada resorni ministar operisao u Nemačkoj, a nije imao poverenje u resorno ministarstvo koje je vodio?

Hajde da pričamo malo o odgovornosti za ovoliku stopu nezaposlenosti. Nemojte da mešamo babe i žabe, nemojte da govorimo o stopi zaposlenih i o stopi nezaposlenih lica. Hajde da govorimo o odgovornosti, ne samo političkoj. Ovde je život u pitanju, život 400.000 ljudi je u pitanju i odgovorni su oni koji sada imaju pravo da postavljaju pitanje. Ne, nemaju pravo, gospodine predsedavajući. Imaju mogućnost samo da odgovaraju za ono što su učinili zaposlenima i ono što su učinili ekonomiji i privredi ove zemlje.

Lazar Krstić

Oko par činjenica, licitirali ste neke statistike vezane za plate.

Pročitaću vam od 2008. do 2013. godine, to je poslednje što imam. Vi ste pročitali 2014. godinu i tu bi moglo bolje i radimo na tome da bude bolje. Privatni sektor, pošto mislim da je on glavni referentan, 2008. godina 1.518.140 zaposlenih, 2012. godina 1.257.653 zaposlena. Dakle, smanjenje od 260.000 zaposlenih u privatnom sektoru. Na to ću dodati samo činjenicu da u javnom sektoru u tom istom periodu imamo smanjenje ovih zvanično registrovanih u užem javnom sektoru od 10.000 samo na cifru od oko 480.000.

Što se plata tiče, 2008. godina 380 evra, 2009. godina 330 evra, 2010. godina 324 evra, prosečno u privatnom sektoru 2011. godine skače na 363 evra, 2012. godine 364 evra, 2013. godine 387 evra. Za tu poslednju nisam siguran, piše mi ovde novembarski podatak, možda nije cela godina uprosečena. To je u evrima. U dinarima mogu da vam pročitam, s tim što mislim da je isto padala 2009. godine, pa onda raste, ali znamo šta se sve desilo sa kursom. Pritom, u javnom sektoru, plata je ostala relativno stabilna, sve vreme oko 420 evra sa brojem zaposlenih.

Ne kažem da su plate dovoljno visoke ili da ne bi trebalo da rastu, ali kažem, ne vredi preganjati se ciframa i uzimati ono što nam odgovara da gledamo. Imamo sistemski problem sa budžetom, sa visinom, sa veličinom javnog sektora konkretno i sa visinom plata u javnom sektoru, sa visinom prevashodno zaposlenima, onda i visinom plate u odnosu na privatni sektor. Videli ste da je to oko 15% više. Imamo ogroman deficit koji se tiče Fonda za penziono osiguranje, koji proizilazi iz dve stvari, jedna od njih je zaposlenost, a druga je ogroman broj penzionera koji imamo u odnosu na broj zaposlenih, visina penzije, kao i činjenica da se ogroman broj ljudi prevremeno penzionisao.

O tim stvarima sam voljan da razgovaram. Mislim da postoji siva ekonomija, to je treća stvar o kojoj treba pričati, o njoj smo pričali i jedna je od mera o kojima danas razgovaramo.

Dakle, u tom smislu treba da se obratimo sistemskom problemu. Ovo citiranje, ja sam isto mogao da kažem, pročitao sam jutros na vestima – aprilska plata je veća od martovske. Sada je to podatak koji mi možemo i realno i nominalno i na svaki drugi način, ali to nije… Mi prosto želimo da razgovaramo o suštini problema. Mislim da je po prvi put to slučaj i prosto bih apelovao, nije tema. To je tačno zato se nisam ni javio odmah za odgovor. Ovo nije tema za ovu diskusiju oko izmena i dopunama ova dva zakona, ali pošto ste se vi toga dotakli da pročitam činjenice i samo da vratim temu na ono o čemu bi zapravo trebalo da razgovaramo.

Slažem se da bi bilo dobro da pređemo na oporezivanje koje će uzeti u obzir sve prihode u okviru godine na sličan način na koji to postoji i u Americi, i u Nemačkoj i u većini zemalja. Zapravo, ne u većini, ali u velikom broju zapadnih zemalja. Ne želim da obećavam nešto, pošto o tome moramo da se konsultujemo i u široj stručnoj javnosti.

Dakle, celokupna mera, koja je oročena na dve godine, ima za cilj da funkcioniše u sklopu sa nekoliko ekonomskih mera i u sklopu sa reformom poreske uprave i borbom protiv sive ekonomije. Šire od same poreske uprave, dakle, mislim na inspekciju rada i kao takva ona jeste mala izmena. Dakle, izmene i dopune su u pitanju. Nama je plan, konsultovao sam se sa svojom koleginicom iz ministarstva i ranije u toku rasprave, i držimo se tog plana da o Zakonu o porezu na dohodak građana, između ostalih zakona, takođe diskutujemo u drugoj polovini ove godine na sistemski sveobuhvatniji način.

Naposletku, već smo razgovarali, te ne bih detaljno sada ulazio oko zdravstvene zaštite i načina Beveridžovog modela prelaženja na budžetsku zdravstvenu zaštitu, imamo nekoliko distorzija u sistemu, ne samo u poreskom, što se kaže da nije u skladu sa najboljom praksom, pa naravno i sa ovim napomenama koje su došle u vezi sa konkurentnošću i poslovanjem na tržištu, koje su vrlo razumno utemeljene, ali imamo puno anomalija, uključujući i preduzeća u restrukturiranju. Prvo od njih, kako ih budemo rešavali, otvoriće prostor za diskusiju, mnogo ozbiljniju diskusiju o zdravstvenom sistemu kao takvom, to je šira tema, da li ima smisla prelaziti na Beveridžov model, na finansiranje u potpunosti iz budžeta, kolika je pokrivenost, koliko bi to povećalo troškove, koje su usluge primarne zdravstvene zaštite i na koji način mi kao država možemo to da zadovoljimo, kao i koja bi bila uloga od privatnih subjekata u zdravstvenom sistemu.

Sve su to teme o kojima sam sa strane finansija vrlo voljan da razgovaram. U krajnjoj liniji, drugi treba da budu vodeći subjekti u tom razgovoru i ja sam, bar iz diskusije koje sam imao do sada, uostalom iz ekspozea premijera, uveren da ćemo o tome pričati u vrlo razumnim rokovima u mandatu ove vlade kako bismo to na sistemski način rešili. Hvala.

Šutanovac Dragan

Gospodine ministre, da vam zahvalim što ste vi dopustili, za razliku od poslaničke većine, da vas pitam. Ideja je da mi odgovaramo. Pretpostavljam da je gospodi Babić malopre imao neku ideju da smo mi odgovorni za stanje u državi u kojoj ste vi dve godine na vlasti. Pristajem, čovek kulturan, odgovara na pitanja. Ne vidim šta problem.

Nekoliko stvari. Prvo, predložio bih vam da razmotrite mogućnost, pošto ne možete da povećate minimalnu zaradu, da uvedete maksimalnu zaradu u javnom sektoru. Nemojte oporezivati vojnika koji ima 26.000 dinara sa 10%, nego recite maksimalna zarada u javnom sektoru 100.000 dinara, dok traje kriza, ili 80.000. Ako vi imate 80.000, neka bude toliko maksimalna zarada. Nemojte uzimati onima koji nemaju. Čak je onaj zakon, koji ste imali, solidarnog poreza, koji je bio potpuno neprimeren, kažnjavao one koji su školovani. Sada vam predlažem da spasavate one koji imaju problem.

Druga stvar, zamolio bih vas, pošto zaista tragam za konačnom brojkom i definicijom javnog sektora, šta je za vas javni sektor? Da li su to samo ovi koji su na budžetu ili samodohodovni, pa u zbiru? Šta je javni sektor? Sada vas ovo pitam, ne da bih vas provocirao na bilo koji način. Verujem da ni u ovoj sali ljudima nije baš najjasnije kada govore o tome, o tih 780.000 ljudi u javnom sektoru. Da li je to na budžetu ili su to i radnici fabrike „Zastava oružja“ u Kragujevcu ili vodovod, koji su samo dohodovni? To je jako važna stvar. Treba ljudi da znaju da nisu svi ti ljudi na grbači naroda, nego su u javnom sektoru, ali su dohodovni i plaćaju poreze i još uplaćuju profit u budžet Republike Srbije.

To je ono što bih vas zamolio i drago mi je što ste odgovarali na jedan način koji je pristojan, s tim što bih voleo da kažete kolegama, došli ste iz kompanije „Mekenzi“ (Predsedavajući: Vreme.) na kojoj ste poziciji bili i na kojoj je bio gospodin Đelić kada je došao u Srbiju? Da li je bio šef, nije bio šef. Ko je Srba Antić, gospodin iz MMF? Možete i Ivana Vujačića da pomenete.

Jovanović Neđo

Gospodine predsedavajući, danas je učinjeno više povreda Poslovnika. Zbog toga apelujem na vas da kao predsedavajući nivo predsedavanja podignete. Imajući u vidu da je danas više puta odstupljeno od teme, a samim tim i od tačke dnevnog reda.

Mislim da taj stepen tolerancije više nije dopustiv. Mislim da ostali poslanici ne treba da trpe takav stepen tolerancije, bez obzira o kome se radi, da li se radi o narodnim poslanicima iz pozicije, dakle nama, ili se radi o narodnim poslanicima iz opozicije. Opozicija svoj kapacitet ili nedostatak svog kapaciteta će dokazivati.

Ovo je danas bilo nebrojeno puta, iskakanje iz dnevnog reda. Apelujem da se vežemo za tačku dnevnog reda. Shvatio sam da je gospodin ministar raspoložen da odgovori na sva pitanja, ali njegov je takođe stav da se vežemo za tačke dnevnog reda o kojima danas raspravljamo i da ovu sednicu nastavimo u pravom toku. Hvala.

Jovanović Neđo

Gospodine predsedavajući, mislim da se nismo razumeli. Nije postojao nikakav motiv, namera da se neko ponižava, a naročito ne vi. Ne insistiram da se o ovoj povredi glasa, ali sam kao i svi narodni poslanici uveren da smo više puta danas izašli iz okvira dnevnog reda. Ne tražim da se glasa o povredi Poslovnika.

Babić Zoran

Zahvaljujem se gospodine potpredsedniče i podsetiću vas da potpredsednici Narodne skupštine pomažu predsedniku Narodne skupštine u vršenju poslova iz njegovog delokruga.

Ja bih voleo da se ovde u ovoj sali definišu neka prava i neke obaveze. Ukoliko su prava narodnih poslanika SNS manja u odnosu na druge, složiću se, ali samo hoću da znam zašto su manja i po kom osnovu su manja? Zbog čega se meni oduzima reč na repliku na povredu Poslovnika? Rekli ste vi, gospodine predsedavajući, da nemam pravo. S druge strane, gospodinu Šutanovcu se daje pravo na repliku posle reklamiranja moje povrede Poslovnika. Zašto dupli standardi? Čim su dupli standardi nikuda ova skupština u tom trenutku ne vodi.

Rizikovaću, kaznite me, isključite me, uhapsite me, uradite šta god hoćete, ali ću od sada pa do kraja govoriti ko je odgovoran za prezaduženost naše zemlje i da je za to odgovoran bivši režim na čelu sa DS. Da su odgovorni za laž prema 400.000 ljudi koje su slagali da će dobiti radna mesta, a nisu dobili radna mesta. Da su odgovorni za 400.000 ljudi koje su ostavili bez radnih mesta, odgovorni su i za njih.

(Predsedavajući: Hvala vam, gospodine Babiću.)

I zbog toga možete da uradite šta god želite, gospodine predsedavajući. Ponovo ću se vratiti u ovu stolicu i iste stvari ću izgovarati sve dok (isključen mikrofon.) građani Srbije ne saznaju sa kojim teretom se bori ova vlada i SNS.

Stefanović Borislav

Po Poslovniku. Moram da kažem, član 106, u stvari 107, pardon.

Da saberemo, uz osvrt na član 27. za koji ste prozvani, koji nema nikakve veze sa vašim vršenjem funkcije, apsolutno, to moram da kažem uz veliko uvažavanje kolege, apsolutno nikakve.

Molim vas da vodite računa da poslanici kada se pozivaju na kršenje Poslovnika vrlo kreativno tumače ove brojeve, pa da ne uđemo u tu praksu jer će svako da frlja broj koji hoće.

Zašto član 107? Dakle, gospodine predsedavajući, vi ste pustili sada jednu vrlo, vrlo nezgodnu stvar ovde da se desi tokom ukazivanja na povredu Poslovnika. Da poslanik koji je ustao ovde, ne znam zbog čega je izgubio živce, to me uopšte i ne interesuje lično, ali nema pravo da govori vama i da vam kroz preteću formu govori šta će on da radi i da se neće smiriti dok mi ne odgovaramo politički i na druge načine. To zaslužuje opomenu, po meni. Tu ste morali čoveka da opomenete, da mu date opomenu zato što kad bih ja rekao gospođi Gojković na primer da se neću smiriti dok druga strana ne plati političku i svaku drugu cenu za nepočinstva ovom narodu, ja bih dobio odmah da izađem napolje iz ove zgrade. Kažem kao primer.

To su ti dvostruki aršini, tako da kolege iz većine ne treba da se ljute, jer nema čemu da se ljute, nemaju razloga, jer oni upotrebljavaju tako teške reči kojima nije mesto u ovoj skupštini, zaista. Tu je trebal da reagujete.

Đukanović Vladimir

Na član 107. Vezano za dostojanstvo Narodne Skupštine. Malopre dok ste ukazivali da li ste pogrešili ili niste, poslaniku koji vam je reklamirao, on vam je okrenuo leđa i uopšte se nije ni zanimao za ono što ste pričali. Tako da ga suštinski ona prethodna njegova priča o povredi Poslovnika nije interesovala, nego je samo želeo da iskaže neki svoj politički stav i tad ste morali naravno da ga opomenete.

Ovo je strašno vređanje Skupštine, da ga vi pozivate, on okrene leđa i uopšte nije zainteresovan za ono što mu vi govorite. Hvala.

Spasojević Suzana

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege poslanici, u današnjim diskusijama smo se skoro svi složili oko toga da je privredna i ekonomska situacija u Srbiji teška, a da je situacija po pitanju nezaposlenosti alarmantna. U Srbiji je više ili oko milion osoba nezaposleno. Stopa nezaposlenosti osoba od 15 do 65 godina je 45% a prosečna starost nezaposlenih je 39 godina. Oko četiri godine je prosečna dužina čekanja za posao. Ovo su definitivno podaci koji nas upozoravaju i dobro je što su se privreda i država najzad složile oko toga da treba rešavati probleme u privredi, a pre svega rešavati gorući problem nezaposlenosti.

Predlozi zakona, o kojima danas raspravljamo, samo su jedan korak ili jedan način da se stimuliše zapošljavanje u privatnom sektoru. Pored ovih zakona, Srbiji je potrebna sveobuhvatna poreska reforma, donošenje novog zakona o inspekcijama sa posebnim osvrtom na inspekciju rada kao i promena kaznene politike.

Problem nezaposlenosti ne datira od juče. Taj problem je u Srbiji prisutan unazad godinama i na razne načine je pokušavano da se taj problem reši kroz sufinansiranje, kroz subvencije, kroz razne oblike stimulacija, program prva šansa, projekat pomoći oko zapošljavanja, subvencionisanje zapošljavanja teže zapošljivih kategorija, projekat zapošljavanja osoba romske nacionalnosti itd.

U poslednjih par godina Nacionalna služba za zapošljavanje je sa oko 80 miliona evra finansijski podržala zapošljavanje za oko 55.000 nezaposlenih. Međutim, za sve to vreme broj nezaposlenih se u Srbiji nije smanjio, što nam govori o tome da su ove mere bile kratkog daha i da je zapošljavanje ovih lica ovim putem trajalo onoliko na koliki su se period subvencije i odnosile.

Predlozima ovih zakonima danas ne rešava se samo pitanje nezaposlenosti već i dugoročno veliki problemi za privredu, kao što su rad na crno. U Srbiji radi između 300.000 i 1.000.000 radnika koji rade bez ugovora ili ugovorom o delu i slično, kao i problem sive ekonomije koji je veliki problem u Srbiji jer jedna trećina preduzeća posluje u sivoj zoni.

Pretpostavka je da bi suzbijanjem sive ekonomije Srbija do kraja 2014. godine mogla da prihoduje 100 miliona evra.

Sve u svemu, cilj ovih zakona je da, pre svega, one osobe koje rade na crno poslodavci prijave, kao i da se poveća stopa zapošljavanja. Međutim, sigurna sam, gospodine ministre, da ste i vi svesni da ovi zakoni neće rešiti problem i drastično promeniti situaciju. Preduzetnici i uopšte privatni sektor zapošljavaju onda kada imaju potrebe za novim radnicima, a potrebe za novim radnicima imaju kada se poveća obim posla.

U Srbiji je potencijal privrede sveden na nivo pojedinačnih kompanija. Mnoga preduzeća i preduzetničke firme vode bitku za opstanak i jedva održavaju likvidnost. Pored navedenih predloga zakona za zapošljavanje su ključne investicije koje će uposliti privatni sektor, dovesti do povećanja obima posla i tako stvoriti potrebu da se zapošljavaju novi radnici. Takođe, mi moramo da radimo na osnaživanju mladih, da ih podstičemo na preduzetnički duh i sopstveni biznis, da tako zaposle sebe i još nezaposlenih.

Osim novog zapošljavanja za cilj moramo da imamo i to da sačuvamo postojeća radna mesta. Mikropreduzeća u Srbiji, kojih ima najviše, oko 80% mikropreduzeća čine od ukupnog broja privrednih društava u Srbiji i ta preduzeća zapošljavaju do 10 radnika, što je 16,5% od ukupnog broja zaposlenih. Mi moramo da nađemo načina da ova preduzeća motivišemo da ne otpuste nijednog radnika i da ih stimulišemo da zapošljavaju nove radnike.

Ministar je izašao, htela sam da postavim jedno pitanje i čujem njegovo objašnjenje – šta se događa sa firmama koje su proteklih meseci sklopile ugovor sa Vladom o subvencionisanju novih radnih mesta, a u međuvremenu nisu počele sa radom i nisu zaposlile nijednog radnika? Da li i te kompanije imaju pravo povraćaja po osnovu ovih zakona?

Rekla sam već da smo svi saglasni oko toga da je privredna situacija u Srbiji teška, ali postoji perspektiva napretka kroz reformu poslovnog okruženja, kroz reformu poreskog sistema, kroz razvijanje aktivnosti za strane i domaće investicije i kroz stvaranje jednog stabilnog i predvidljivog pravnog okvira. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI (Igor Bečić): Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević, a neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Milisavljević Dušan

Poštovani predsedavajući, ja bih vas zamolio da sačekamo ministra, kako bi čuo ovo moje izlaganje. Mislim da imam pravo to da tražim i da mi vi kao predsedavajući omogućite da ministar dođe i uvaži narodne poslanike i ovo izlaganje.

Milisavljević Dušan

Možete li mi onda vratiti vreme od početka?

Milisavljević Dušan

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, danas kada raspravljamo o ovom zakonu koji treba da određena sredstva koja nisu nimalo mala preusmeri iz sektora zdravstva u sektor PIO, želim da kažem da se ne slažem sa ovim, s obzirom da je naš zdravstveni sistem u jako lošem stanju, da dve godine zaredom evropski „Helt konzjumer indeks“ proglašava srpsko zdravstvo kao najgore iz nekoliko parametara.

Parametar koji jeste praćen od Brisela, to su liste čekanja koje su u Srbiji postale moda i koje u velikom broju slučajeva imaju elemente korupcije od strane direktora koji su pravili veštački te liste čekanja, ali kada pogledate da smo u toku dana od strane ministra dobili informaciju da je Republički fond napravio suficit, kao lekar koji 20 godina radim u bolnici u Nišu, znajući kakvi su uslovi lečenja naših pacijenata, a isto i rada naših lekara i medicinskih sestara u Srbiji, sa čuđenjem mogu da prihvatim ovu informaciju da je neko uštedeo novac u Republičkom fondu i da taj novac sada preusmeravamo negde drugde, a ne koristimo ga u korist lečenja pacijenata i u korist rada i podizanja kvaliteta zdravstvenog rada naših lekara i medicinskih sestara.

Vrlo dobro znam da Republički fond, gospodine ministre, svotu novca od dve milijarde evra koju dobije godišnje iz budžeta Republike Srbije malo više od 50% troši na plate zdravstvenih radnika u Srbiji, 14% troši na lekove, 35% troši na troškove energetike, sanitetskog materijala, implatanata i pomagala i 4% troši na nadoknade bolovanja i putnih troškova.

Pitam vas, ministre, na kojoj osnovi je Fond napravio uštedu, s obzirom da na platama koje su više od 55% nije pravio uštedu, gde je ta ušteda napravljena? Mogu vam reći da mnogi tenderi nisu uspeli, da mnoge naše bolnice nemaju savremene aparate zato što ti tenderi nisu uspeli. Pitam vas da li je neko nesposoban u tom Republičkom fondu i nije umeo dobro da uradi tendere? Sada se neko hvali da je imao uštedu, jer od jednog siromašnog zdravstva koje treba da pruži zdravstvenu uslugu građanima Srbije vi dodatno skidate i stavljate u drugi sektor.

Oštro se protivim ovome, jer uslovi lečenja u našim bolnicama su uslovi šezdesetih i sedamdesetih godina i to svakodnevno i lekari i medicinske sestre, a najgore pacijenti vide na svojoj koži u kakvim se bolesničkim sobama nalaze, u kakve operacione sale ulaze, sa kakvim aparatima radimo, kakvi su instrumenti, kakvi su sterilizatori u bolnicama. Nemojte gledati samo Beograd, Srbija je nešto više od Beograda. Srbija je i Ruma, gde je zatvoreno porodilište, Srbija je i Vrbas, gde je zatvorena pedijatrija, Srbija je i Trgovište i Bosilegrad i Babušnica gde su uslovi lečenja jako loši.

Upravo svaki dinar treba da uložimo u kvalitet zdravstva, poboljšanje zdravstvenog sistema, a ne da neko kaže – mi smo tu uštedeli novac. Mi nažalost srpsko zdravstvo moramo zajedno da jačamo i da ga unapredimo, a ne da od najsiromašnijeg dela društva, praktično od Ministarstva i sektora zdravstva uzimamo novac. Dajte da taj novac tražimo na nekim drugim pozicijama, (Predsedavajući: Vreme.) da uložimo napora da sa nekih drugih stavki uložimo u sektor zdravstva, da povećamo ulaganje u zdravstvo kako bismo omogućili bolji kvalitet i uspešnije lečenje naših građana.

Babić Zoran

Gospodine predsedavajući, Poslovnik, član 107, a to je da je nepoštovano dostojanstvo Narodne skupštine.

Dostojanstvo Narodne skupštine se ne poštuje i ponovo ako se u ovom domu i za govornicom izriču neistine. Za SNS, verujem za sve građane Srbije, niko ne može da kaže da je zadovoljan, prezadovoljan nivoom zdravstvene zaštite. Tražimo veći kvalitet, tražimo bolje uslove.

Ono gde je trebalo kolegu da opomenete, ili je to neko priznanje krivice, ako je priznanje krivice onda u redu, da se kaže da je nivo zdravstvene zaštite u Srbiji na nivou pedesetih i šezdesetih godina ovog veka, odnosno prošlog veka. Šta to znači? Da li to znači da 2012. godine je bilo na nivou 21. veka i da je za dve godine uništeno, što apsolutno nije istina, ili je odgovornost baš na prethodnom govorniku zbog čega nam je zdravstvo na nivou pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka?

Prema tome, ovo izlaganje prethodnog govornika, a niste ga prekinuli, smatram kao priznanje krivice zbog čega nam je nivo zdravstvene zaštite na nivou pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, ili je izrečena neistina, jer nije na nivou pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Samo recite šta je.

Ne može da se izrekne nešto a da se iza toga ne stoji, da se pošalje poruka da se i zdravstvena zaštita i bolesti dece, nažalost, koriste u političke svrhe na najprizemniji mogući način. Ili je priznanje krivice, i to bih zaista voleo da čujem, zbog vođenja zdravstva u proteklih 12 godina, ili ono što je izrečeno nije u skladu sa istinom, a tu je trebalo da opomenete govornika.

Đukanović Vladimir

Uvaženi predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, ne znam odakle da počnem, svašta smo ovde danas čuli.

Posebno mi je zanimljiva bila ova tematika vezana za javne nabavke, posebno u zdravstvu. Bolje da ti ljudi koji pominju kako se sada one odvijaju, da ne spominju kako su se odvijale ranije, jer je naš zdravstveni sistem, između ostalog i preko tih javnih nabavki, i te kako dobro opljačkan i danas smo došli u situaciju upravo zato da nam je zdravstveni sistem došao na najniže moguće grane.

Sve ovo što je neko iznosio u nekom prethodnom periodu ove diskusije kako sada nešto ne valja, pa mogao je to da uradi tokom 12 godina vladavine. Imali smo afere od „svinjskog gripa“, pa do ne znam čega, a sada nam ovde neko spočitava kakav je danas zdravstveni sistem.

Isto govorim i o penzionom sistemu. Neko pita - zašto moramo da prebacujemo novac iz jednog zdravstvenog sistema u penzioni? Zaista se izvinjavam, ali ova država je dobro opljačkana na razne načine, do te mere da mi danas nemamo nikakvu privredu, pa da možete na normalan način da finansirate penzije, jer su ovde javna preduzeća služila da se ispumpavaju pare, zato što smo ovde imali poresku upravu koja je tolerisala da neko po deset godina ne plaća porez.

Zato što smo ovde imali zaista neverovatne stvari što se tiče sive ekonomije, radila su preduzeća da nikog nisu prijavljivali ili prijave ljude na minimalac, pa im onda daju platu u gotovini, koverti nekoj. Zaista sam ovde šokiran kakve sve primedbe mi ovde doživljavamo.

Čak imamo i jednu kontradiktornost. Jedan ovlašćeni predstavnik kaže da bi trebalo da dajemo bonuse dobrim menadžerima, što bi možda i mogao da se složim. Drugi kaže da im ograničimo plate na ministarske. Stvarno ne znam o čemu se onda radi i prosto mi nije jasno za šta se ti ljudi zalažu.

Kada smo već kod nedostatka sredstava, pominjale su se između ostalog i elementarne nepogode. Naravno, ja sam se time malo pozabavio, pa ću sada nešto pročitati. Zato i nemamo sredstva, inače, da znate.

Savet za borbu protiv korupcije, govorim o 2011. godini, uputio je dopis tada premijeru Mirku Cvetkoviću, u kome upozorava na netransparentan rad Republičkog hidrometeorološkog zavoda i nekontrolisano trošenje sredstava za odbranu od grada, zbog čega je u prethodnom periodu pričinjena šteta veća od 8,5 miliona evra. Znači, ovo ne govori niko iz Srpske napredne stranke, ovo je govorio Savet za borbu protiv korupcije, na čijem čelu je bila gospođa Verica Barać.

Između ostalog, tu je naznačeno i da je bio sporan kvalitet tih raketa. Da ne pričam da je namešten bio tender tako da su naduvane cene, umesto 20.000 koštale su 30.000 te rakete po komadu, da nisu do kraja ni nabavljene, a čak je uzeto samo 3.000 raketa, nije ni 15.000 raketa do kraja kupljeno. Neko je proneverio novac, pare su nestale i imamo štetu od 8,5 miliona evra.

Inače, te godine smo imali strahovitu štetu od grada, i to posebno u opštinama kao što je Knić ili nekim drugim opštinama gde su ljudima potpuno uništeni usevi, što povrće, što voće, što pšenica, što svih ostalih žitarica. I danas nas neko pita – gde su sredstva? Eto, u ovakvim proneverama su ta sredstva. Neko je ovde državu sistematski pljačkao. Zaista sistematski.

Danas ovo što se dešava sa ovim zakonima, razumem gospodina Krstića, morate nekada da branite i nešto što nije popularno. Mislite da se nekome ovde dopada što mora iz zdravstvenog fonda da prebacuje u penzioni? Ne dopada se to nikome, ali dok ne stane država na noge, dok neku privredu ne pokrenemo, dok nemate neki realan izvor prihoda za te penzije, izvinite, od čega ljudima da isplatimo penzije? Neko se nekada zaduživao, podizao komercijalne kredite da bi isplaćivao penzije. Da li je to politika? Da li bi tako trebalo i dalje da se nastavi?

Gospodine Krstiću, na kraju bih vas samo zamolio, čisto radi preciziranja, vezano za ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, ako je već intencija da svi u državnom sektoru ne mogu da koriste benefite iz ovoga, samo da se ubaci reč, ukoliko Vlada može da podnese amandman, da poresku olakšicu iz ovog člana ne mogu ostvariti državni organi i organizacije, da stoji – državna i javna preduzeća, javne službe i drugi direktni ili indirektni budžetski korisnici.

Zašto vam to govorim? Zato što postoje državna preduzeća koja nisu javna, čak koja nisu ni korisnici budžeta. Postoje takva preduzeća, tako da bi možda to valjalo precizirati.

Na kraju moram da dodam što se tiče sive ekonomije, odnosno crne ekonomije, ona je ovde zalivana godinama, gajena. Ovde je neko uzgajao sivu ekonomiju. Već sam pomenuo primer poreskih uprava. Neko je ovde imao direktore poreskih uprava. Godinama nisu neki ljudi, poreski obveznici uopšte uplaćivali porez i niko ih nije dirao, lepo su poslovali. Sada kada neko to hoće da proba da promeni, imamo strašne otpore.

Gospodine Krstiću, zamolio bih vas da se uradi jedna sveobuhvatna reforma poreske uprave, voleo bih da se tako nešto dogodi. Recimo, konkretno sektor kojim se inače bavim, nedavno je direktor tog sektora unutar poreske uprave napomenuo da u ovom momentu, čak uz intervencije i policije i poreske policije itd, mi imamo 30% ilegalnog tržišta. Do sada je bilo negde 40-50, što je zaista zastrašujuća cifra, a i ovih 30 je jezivo, ali nažalost to nam je neko ostavio i danas plaćamo danak tome i zato danas moramo da imamo ovakve zakone, koje moramo da podržimo ako želimo da zemlja krene napred. Hvala.

Milisavljević Dušan

Poštovani predsedavajući, reklamiram član 107, samo jedan segment tog člana – korišćenje uvredljivih izraza.

Gospodin Babić to zna, ja sam već treći saziv u Narodnoj skupštini i nikada nikoga nisam, niti imam nameru da uvredim. Iznosio sam podatke koji su zvanični podaci „Europen health consumer index“, koji je Srbiju ocenio drugu godinu zaredom da je najgora na evropskom kontinentu po parametrima koje sam pričao. Parametar da Srbija ima dva puta veću stopu smrtnosti za sve uzroke smrti ili triput veću stopu smrtnosti usled bolesti krvi i krvnih sudova jasna je veličina tog problema. To su zvanični podaci. To građani svakodnevno vide i to lekari svakodnevno vide.

Znači, ni u jednoj replici, niti u jednom govoru nijednog od poslanika nisam uzimao u negativnom kontekstu, niti sam iznosio ijednu neistinu, što može da se proveri. Podatke koje sam izneo su zvanični podaci „Europen health consumer index“, koji je proglasio Srbiju da je drugu godinu za redom na zadnjem mestu.

Ako ćemo i dalje da nabijamo glavu u zemlju, da nećemo da shvatimo da moramo da ulažemo u zdravstvo zarad tih pacijenata i zarad lekara, jer radimo u jako lošim uslovima, to je samo vapaj i ovaj moj promukao glas možda deluje patetično, ali je bukvalno vapaj. Zdravstvo je uništeno. Ne kažem da je uništeno pre pola godine, ono je uništavano 20 godina sistematično, kao da je neko svesno ili namerno hteo da to zdravstvo uništi kako bi razvijao privatni sektor. Protiv toga se borim.

To moramo da regulišemo, ali ne možemo bez para da regulišemo i da napravimo bolje zdravstvo. Zato se borim za svaki dinar koji se skida iz sektora zdravstva i gledam da privučemo neki dinar u sektor zdravstva, da nam se poboljšaju bolnice, da nam se poboljšaju uslovi lečenja pacijenata, jer ovo sada ni na šta ne liči. Da li je 50-ta ili 60-ta ili 70-ta, to građani svakodnevno vide. Pogledajte u Beogradu Zvezdaru, Kliniko-bolnički centar, na šta liči jedan deo. Žalosno je i moramo da imamo bolje uslove lečenja. Sa moje strane samo dobra volja i ovo su podaci koje ste trebali da čujete.

Milisavljević Dušan

Ne.

Babić Zoran

Povreda Poslovnika. Kako je pravilo za sve tako je i za mene.

Povreda Poslovnika, član 32, gospodine predsedavajući, mislim da ste morali da reagujete, jer iako neretko svi upotrebljavamo povredu Poslovnika za replike, ali bar da uvedemo u tu repliku onako malo nevidljiviji, elastičniji i lepši način, a ne samo da se kaže član taj i taj, i onda narednih dva minuta da se koristi za repliku.

Mislim da je bar trebalo da opomenete prethodnog govornika, ali nemam ništa protiv. Sve to što je rekao je zapravo odgovor na moje postavljeno pitanje od pre nekoliko minuta, a taj odgovor vrlo jednostavno se tumači kao – da, odgovorna je stranka kojoj prethodni govornik pripada, zbog čega nam je zdravstvo u stanju pedesetih, šezdesetih ili sedamdesetih godina.

Da, odgovoran je bivši režim zbog čega je takvo stanje u KBC Zvezdara. Da, odgovoran je bivši režim za sve što se dešavalo u zdravstvu prethodnih 12 godina. I to vidim kao jedno priznanje krivice i time prethodnom govorniku zaista dajem na značaju.

Znate kada sam govorio o odgovornosti, govorio sam i o političkoj odgovornosti, govorio sam i o drugim odgovornostima i jedino nemoralan čovek ne prepoznaje moralnu odgovornost. Mislim da je to kolega Milisavljević shvatio, za razliku od nekih predstavnika njegove poslaničke grupe koji moralnu odgovornost zbog nepoznavanja morala nisu prepoznali.

Stefanović Borislav

Gospodine predsedavajući, morali ste reagovati u ovoj situaciji. Zašto? Zato što razumem gospodin Babić je čak u jednom momentu rekao – moramo da uvedemo neka pravila oko zloupotrebe svesne povrede Poslovnika. U redu, ali ovako izvrtati stvari, iznositi ovakve neistine o poslanicima DS i još na kraju reći da smo nemoralni i vi na to ne reagujete jer je nemoralan čovek koji ne poznaje…Zašto ste me isključili?

(Predsedavajući: Gospodine Stefanoviću, nijednog trenutka nisam čuo da je pomenuta DS. Pomenut je bivši režim, ako ste se vi prepoznali u rečenici „bivši režim“, izvolite nastavite.)

Gospodine predsedavajući, DS nikada nije vodila sektor zdravstva u Srbiji. Gospodin Babić to jako dobro zna. Gospodin Babić jedino što ne zna kada priča bivši režim priča o prethodnoj vladi gospodina Vučića i time napada svog predsednika.

Rakonjac Vesna

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, uvažene kolege, set zakona koji je danas tema našeg razgovora je u principu jedno kratkotrajno i iznuđeno rešenje u ovim teškim trenucima.

Kao što je moj kolega Đukanović spomenuo, nikome se ne dopada da jednostavno presipamo iz dela koji je predviđen za zdravstveno osiguranje u deo za PIO fond, ali to je neminovno. Neminovno je da iz dela gde možemo da uštedimo na javnim nabavkama, kao što je kolega Milisavljević spomenuo, a to je 35% kada su tenderi za energente u pitanju, jer znamo da je bilo i velikih malverzacija u tom delu. Zatim 14% kada su lekovi u pitanju i tu ako sprovedemo tendere koji će korektni da budu, imamo prave dobavljače, može da se uštedi.

Fiskalnom politikom možemo da uštedimo i u jednom delu zarada, a da ne govorim na poslovna putovanja i dnevnice. Prema tome, ušteda u tom delu fonda može da se napravi, a da ne bude na štetu osiguranika.

Ako smo pažljivo slušali ministra, rečeno je – ako bude deficita u ovom delu novca on će jednostavno da bude refundiran iz budžeta. Prema tome, ako bude, a znamo da u PIO fondu već postoji deficit i na ovaj način možemo da ga prevaziđemo. Na taj način ćemo obezbediti jednu sigurnost našim penzionerima da mogu da odahnu da će i dalje redovno primati penzije od kojih izdržavaju nemali broj svoju decu, a i svoje unuke.

Prema tome, ova je kao što sam rekla jedno iznuđeno rešenje i kratkotrajno rešenje dok jednostavno ne počnemo da pokrećemo privredu, da uposlimo veći broj građana, da privučemo investitore. Ovakvom politikom koju smo predložili, a to je ponuda investitorima da zapošljavaju ljude, da ih izvuku iz sive zone i da jednostavno imamo veći priliv i u budžetu.

Što se tiče našeg stanja zdravstva ono je u takvom stanju već duži period, znači, 15-ak godina naše zdravstvo grca, ali to nije posledica prethodne Vlade od 2012. godine do 2014. godine nego je to posledica još iz 90-ih godina, a kulminiralo je od 2001. godine, naročito kada se radi o kardiovaskularnim oboljenjima i drugim masovnim nezaraznim bolestima. Onog momenta kada su sve preventivne delatnosti izbačene iz redovnog finansiranja iz Fonda, tada nisam čula nijedan glas protiv kada su preventivne grane stavljene na tržište, nemilosrdno, a lekari koji su radili u zavodima za javno zdravlje stavljeni u takvu poziciju da se bore za sopstvene plate i zdravlje građana uz natčovečanske napore.

I to smo prevazišli. Osvojili smo dobrim radom i to tržište, a da ne govorim o zdravstvenoj zaštiti u stomatologiji gde ste jednostavno stavili u neravnopravan položaj i stomatologe i doveli u situaciju celu preventivnu delatnost jer ste ih stavili na tržište.

Tada o preventivi i o masovnim nezaraznim bolestima niste vodili računa. Tada vam je bilo sasvim svejedno, a sada kada jednostavno skupljamo posledice onoga što je bilo od 2000. godine pa do 2012. godine. nažalost imamo reperkusiju sada. Sada je vidljivo i transparentno, onda je bilo skrivano, to nama spočitavate. Mislim da to nije u redu.

Želimo da uposlimo Srbiju. Želimo da imamo zdravstveno osigurano stanovništvo. Želimo da imamo penzionere koji će imati redovne prihode. Hvala vam. I to je poruka SNS i svakako da ćemo podržati sve ove mere.

Milisavljević Dušan

Spomenula me je. Jeste, spomenut sam. Tražim stenografske beleške. Gospodine predsedavajući, spomenut sam, u delu tendera za energente. Spomenut sam.

Laketić Darko

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, govoriću pre svega o odredbama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje čije se izmene i dopune vrše. Pre svega, činjenica je dakle, da smanjenjem stope doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje od 2% neposredno će doći do smanjenja količine novca koji se sliva u RFZO. Međutim, zaista bih stavio akcenat na nekoliko vrlo značajnih stvari i momenata koji su u više navrata pomenuli gospodin ministar, ali i mnoštvo narodnih poslanika.

Pre svega, u članu 45. čija se izmena predlaže i dopuna vrši, jasno se kaže da će poslodavac zaista sa ovim merama, 65%, 70% i 75% povraćaja doprinosa, imati vrlo stimulativne mere za upošljavanje novih radnika.

Ono što je jako bitno jeste da se deo tih sredstava, to je 18 milijardi dinara, koliko je matematičkim proračunom izračunato da će sredstava biti manje do kraja godine u budžetu RFZO, pre svega na taj način delom nadoknaditi povećanjem broja regularno osiguranih lica, pre svega regularnog zdravstvenog osiguranja.

Takođe sam stava da se na ovaj način stimuliše opet regularno zapošljavanje radnika uz uredno plaćanje doprinosa, a ne na crno, i opet dodatno će se povećati broj radnika kojima se uplaćuje po našoj zakonskoj regulativi doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje.

Ono što je takođe bitno i što je i gospodin ministar pomenuo jeste, ukoliko sredstva na ovaj način prikupljena koja će se uliti u budžet RFZO ne budu dovoljna za sprovođenje adekvatne zdravstvene zaštite stanovništva, rebalansom će biti opredeljena sredstva. Lično mislim da će ta sredstva, ako uopšte budu usmerena ka RFZO, zato što će priliv sredstava iz ova dva razloga koja sam ranije pomenuo biti definitivno veći, ne verujem da će ta sredstva biti nekog većeg obima.

Ono što bih takođe pohvalio jeste uštedu RFZO zahvaljujući kojoj se radi zapravo ovakav način preraspodele doprinosa. Po podacima RFZO, to je 32,5 miliona evra u toku ove godine.

Ono što bih takođe prokomentarisao, a nekoliko puta je pomenuto kao tema u izlaganju narodnih poslanika, jeste pre svega činjenica da je postojao dug RFZO prema farmaceutskim kućama. Međutim, taj dug koji je pretvoren u javni dug je nastao upravo za vreme vladavine bivše vlasti. Dakle, neodgovorna vlast i ljudi koji su je vršili u tom periodu su upravo odgovorni za postojanje ovakvog čega u našoj državi.

Ono što je bitno jeste da li je najbolje rešenje prevođenje u javni dug ili ne. To je pitanje o kome zaista možemo diskutovati, ali pitanje o kome ne možemo diskutovati jeste gde smo uopšte nalazili rešenje za ovaj problem iz jednog jedinog razloga – zato što je postojala neodgovorna vlast u ranijem periodu. Tu bih stavio tačku na komentare.

Nekoliko puta je pomenut i kvalitet zdravstvene zaštite. Kvalitet zdravstvene zaštite definitivno ima veze i u korelaciji i sa količinom novca koji se ulaže u zdravstvo, ali ne zavisi isključivo od količine novca. Jedna adekvatna organizacija zdravstvene službe, uz popravljanje mnoštva parametara na kojima ćemo svi zajedno raditi, definitivno će poboljšati kvalitet zdravstvene službe.

Ono što je takođe bitno jeste da lično smatram da ovolika briga opozicionih poslanika o količini novca koja će biti usmerena ka zdravstvu ove države, a govorim o novcu RFZO, zaista mislim da posle ovako argumentovanih objašnjenja gospodina ministra i jedne podrobne analize većine poslanika nije umesna i mislim da nema mesta zato što već sam pomenuo načine na koji će se budžet RFZO puniti i, vreme će pokazati, lično smatram da će se nadomestiti čak i ovaj minus od 18 milijardi.

Ono što je najbitnije, po meni, jeste da će se ovim merama povećati broj radnika sa overenom knjižicom, broj građana sa overenom zdravstvenom knjižicom i uplaćenim zdravstvenim doprinosima. To je ono što je vrlo bitno i to je značajno pre svega za nas lekare zato što se mi svakodnevno susrećemo praktično u realnom životu sa tom problematikom kada pacijent dođe bez overene zdravstvene knjižice.

Za kraj bih rekao sledeće. Pomenuto je, ne znam u kom kontekstu, da smo najgori. Srbija je odlučila i građani ove zemlje su odlučili da zemlju vode najbolji, a ne najgori. Mislim da u tom smislu zaista ne treba diskutovati ako sam dobro razumeo izlaganje jednog od ranijih poslanika.

Ono što mislim da je najznačajnije jeste da će se ovim izmenama i dopunama zakona definitivno napraviti jedan adekvatan ambijent za novo upošljavanje radnika, a uz to omogućiti adekvatna i u skladu sa zakonom uplata doprinosa. Hvala vam puno.

Arsić Veroljub

Dame i gospodo narodni poslanici, ulazimo u završni deo ove rasprave oko dva zakona oko kojih je bilo mnogo polemike, mnogo sukobljenih mišljenja i interesa, mnogo izražene zabrinutosti, ali mogu da kažem i mnogo izrečenih neistina.

Same efekte zakona videćemo kada oni uđu u primenu, ali bih hteo da popričamo malo i o razlozima za donošenje ovih zakona. Šta je to našu voljenu zemlju Srbiju zaustavilo na tom snažnom evropskom putu i dovelo do ovolikog broja nezaposlenih? Problemi Srbije su se dugo prikrivali i dugo se nedomaćinski odnosilo prema našoj zemlji, prema našim građanima, prema našim radnicima, tako da je vrhunac te nebrige počeo 2008. godine i završio se 2012. godine.

Bilo je ovde kolega poslanika koji su iznosili neke jako zanimljive detalje, pa ću evo i ja u tim razlozima za donošenje jednog ovakvog zakona da kažem neke činjenice i neke detalje.

Kao što je poznato, 2008. godine započela je svetska ekonomska kriza. Srbija je tada u periodu oktobar 2008. godine do aprila 2009. godine iz deviznih rezervi radi očuvanja stabilnosti kursa dinara prodala oko milijardu i po evra. Kurs dinara ne samo da nije očuvan, nego je sa 80 dinara skočio na 94. To se tako intenzivno radilo da onaj novac koji je dobijen za privatizaciju NIS iz Rusije bukvalno je potrošen iz deviznih rezervi za manje od nedelju dana.

Ta kriza se nastavlja i 2010. godine. Prodato je opet milijardu i 500 miliona evra, kurs dinara je skočio sa 94 na 108 dinara. Problem se nastavio 2012. godine. Do juna prodato je milijardu i 420 miliona evra deviznih rezervi, a kurs evra je sa 108 skočio na 119,80 dinara, pa bih zamolio kolege koje se brinu da mi objasne gde su potrošili 4,5 milijarde evra? Šta je to? To je sitnica, jel' tako? Kurs evra je skočio za više od 50%.

Da li je normalno potrošiti 300 miliona evra deviznih rezervi i kurs dinara prema evru smanjiti za skoro četiri dinara?

Pošto se mnogi bave time – a kakve to veze ima sa zapošljavanjem, evo, reći ću kakve su posledice bile na privredu. Naša preduzeća su bila zadužena u kreditima koji su bili indeksirani u evrima, uglavnom privatna, mala i srednja preduzeća koja zbog ovih kursnih razlika nisu mogla da vraćaju kredite, nego su otpuštali zaposlene i najčešće završavali sa katancem na vratima, jedan deo. Drugi deo je, da bi se spasao i napravio bilo kakve šanse za opstanak, izašao iz legalnog poslovanja i ušao u sivu zonu.

Šta je radila država? Kako se smanjivao broj zaposlenih, vodila je u tom periodu od 2008-2012. godine jednu jako demagošku politiku, a to je da brine za svoje građane, a brinula je za svoje građane tako što ih je zaduživala sve više i više. Imali su čak i hrabrosti da prikažu kao veliku stranu investiciju od dve milijarde evra prodaju „Maksija“. Verovatno bi, da su uspeli da prodaju „Telekom“, i to bila strana investicija. Verovatno su strane investicije bile i onaj silan čelik koji je završio u „Sartidu“ a pripadao je Ministarstvu odbrane. Sve su to bile njihove strane investicije.

Sada smo došli do toga da za te četiri godine imamo ekspresno povećanje nezaposlenih od 400 hiljada ljudi. I onda licitiramo – da li je u 2012. ili u 2013. godini bez posla ostalo sedam, osam, 16 ili je dobilo posao sedam, osam ili 16.000 ljudi, baš od onih koji su najveći kritičari ovih mera i ovog zakona.

Poručujem im da se okrenu iza sebe, neka pogledaju Srbiju kakvu su ostavili ne nama koji podržavamo Vladu Republike Srbije, neka pogledaju Srbiju kakvu su ostavili našoj deci, svakom detetu u Srbiji, pa neka dođu onda da pričaju kako treba zakon da se sprovodi ili ne sprovodi.

Šta je tu toliko strašno što će država da daje podsticajne mere iz oblasti doprinosa koji se uplaćuju za novozaposlene radnike? Kažem novozaposlene, jer je zakon jako precizan i kaže da je osnova za ostvarivanje ove subvencije broj zaposlenih zaključno sa 31. martom 2014. godine. Znači, da biste stekli pravo, možete da zaposlite na 10 još 10 radnika, ali kada otpustite prvih 10, nemate pravo na subvencije. Da li to neko ne zna da računa? Očigledno je da ne zna ili neće da ispriča istinu što piše u zakonu.

Naslušao sam se priča oko Fonda zdravstvene zaštite. Odakle se pune ti fondovi, iz poreza i doprinosa zaposlenih? Pune se iz poreza na dodatu vrednost, pune se iz raznih drugih osnova. Kako mislite da naši građani i naša privreda to pune ako nemaju određene podsticaje?

Koliko vredi jedan zaposleni u realnom sektoru? Zamislite da u nekom gradu zaposlite 200 ili 300 ljudi. To ste zaposlili direktno nekim podsticajnim merama. Da li znate da se i druge delatnosti u koje niste investirali šire, povećavaju broj zaposlenih, povećavaju potrošnju? Hoćemo li da se bavimo samo suvom statistikom i šta bi bilo kad bi bilo?

To su problemi koji pokušavaju da se reše ovim zakonom, da se daju podsticaji za one koji rade u skladu sa zakonom, da ulažu u svoje preduzeće, u svoju privredu, da šire svoje delatnosti i za one druge koji su zbog katastrofalne politike koja je vođena od 2008-2012. godine prešli u sivu zonu da se vrate u realnu, da počnu da plaćaju poreze i da se ne plaše kada im prođe poreska ili neka druga policija pored nekog magacina, stovarišta, što krijumčare, nego da počnu da rade u skladu sa zakonom. To su ciljevi ovog zakona.

Da li je ovo dovoljno? Nije. Da li je ovo jedno od mogućih rešenja? Jeste. Da li ćemo biti zadovoljni rezultatima ovih zakona? Verovatno neće niko od nas, ali sam siguran da ako makar za jedno mesto radno u celoj Srbiji dobijemo makar jednog radnika i niko ne izgubi posao, isplatilo se doneti jedan ovakav zakon, jer ste obezbedili makar jednu porodicu.

Dežurni kritičari neka se zamisle i neka kažu šta su uradili za svoju zemlju, osim što su kritikovali, a oni koji sada kritikuju, a trebalo je da rade za svoju zemlju, neka pogledaju kakva su njihova dela.

Mi iz SNS se toga ne stidimo i ne bojimo se odgovornosti. Zato ćemo da podržimo jedan ovakav zakon, zakon koji je možda samo jedan mali deo reformi ekonomskih, koje treba konačno Srbiju da pokrenu sa onog puta kojim smo išli 12 godina i koji je bio pogrešan, da ga pokrene i okrene na onaj put koji garantuje neku budućnost, a i nama koji smo već naučeni nekim iskustvima i određenu nadu da ta budućnost može da bude dobra, makar za naše potomke. Hvala.

Mrdaković-Todorović Ljubica

Hvala. Poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, u svom izlaganju ću se verovatno ponoviti sa mojim kolegama iz SNS, ali smatram da nije naodmet da to i javnost naša čuje.

Svi znamo, kako mi, tako i naši građani, da je ekonomska situacija u našoj zemlji veoma teška, nikada teža, zbog loše ekonomske politike prethodne vlasti, nerazumnog zaduživanja i finansiranja delatnosti iz preterano i nedozvoljeno skupih kredita, tako da se sa tom praksom mora prekinuti.

Moram da vam kažem da sam duboko ganuta kao lekar koji 27 godina radi kako na primarnom nivou zdravstvene zaštite, tako i na sekundarnom nivou, brigom pojedinih mojih kolega za budućnost našeg zdravstvenog sistema i budućnost Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Samo bih pitala – ko su, u prethodnom periodu od 2008-2012. godine, a i mnogo ranije, bili ti direktori ustanova primarnog nivoa zdravstvene zaštite na lokalu, pa i na Republici, direktori filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje po mnogim gradovima, a svi znamo kakva su nam nasleđa i dugovanja ostavili?

Da se vratimo na temu. Prvo bih nešto rekla o Predlogu zakona o porezu na dohodak građana. Imajući u vidu činjenicu da je veliki broj radno angažovanih ljudi još uvek u sivoj zoni, odnosno da rade na crno, dobrim delom, takav sistem rada preovlađuje u privrednoj strukturi naše zemlje, čuli smo, 15% više nego u zemljama EU, ovaj predlog zakona ima za cilj da motiviše poslodavce da primenom predloženih olakšica i rasterećenja omogući da brojni zaposleni koji sada rade na crno budu radno angažovani, uz mogućnost korišćenja svih prava koja proističu iz radnog odnosa, što znači da im teče radni staž, da imaju plaćeno zdravstveno, socijalno, penziono osiguranje itd.

Svesni smo da višak radne snage na tržištu omogućava pojedinim poslodavcima da zloupotrebljavaju trenutnu situaciju, ali ova vlada i ova država čine sve da se stane na put ovakvoj pojavi i da se ova pojava svede na najmanju moguću meru.

Na drugu stranu, ovo je podstrek i za strane investitore koji kada u Srbiju ulažu novac i otvaraju nova radna mesta poštuju svako slovo zakona i time su veoma često u neravnopravnoj borbi sa pojedinim domaćim poslodavcima kojima je veći broj radnika radno angažovan na crno.

Pravila tržišne utakmice moraju biti jednaka za sve i država mora da preduzme, kao što sada preduzima, odgovarajuće preventivne i represivne mere kako bi se povoljan tržišni ambijent stvorio i održao.

Ovaj zakon, pre svega ima za cilj rasterećenje privrednih subjekata u cilju što većeg zapošljavanja novih radnika, ima za cilj otklanjanje sive zone u oblasti zapošljavanja, njeno prevođenje u legalne tokove, kao i sve to za posledicu ima fiskalnu konsolidaciju.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, čuli smo i od mojih kolega iz SNS i od gospodina ministra da sve ove predložene mere neće uticati na kvalitet zdravstvene zaštite, ne menja se priroda zdravstvenog osiguranja. Menja se jedino način finansiranja i prvi put imamo na delu solidarnost. Promena stope doprinosa omogućiće da uštede koje je ostvario Republički zavod za zdravstveno osiguranje bude stavljen na raspolaganje državi.

Jako sam ponosna, pretpostavljam i sve moje kolege, što je u prethodnom periodu RFZO pozitivno poslovao, domaćinski poslovao, što će i u budućem periodu činiti kroz brojne projekte koje je započeo tako da ću samo pomenuti neke od njih.

Smanjenje doprinosa je tranzitorno i vezano je za ekonomski oporavak zemlje, tako da kako zemlja bude ekonomski jačala tako će se i ove mere zakona menjati. Planira se u budućem periodu redukcija kapaciteta i troškova u zdravstvenom sistemu, u smislu smanjenja bolničkih postelja, kroz redukciju mreže institucija i plana mreže ustanova i to se odnosi, pre svega, na 5.000 postelja u različitim bolnicama, u onima u kojima je trenutna zauzetost na nivou od 50%. Pojačaće se usluge kućnog lečenja i nege, uvešće se nove usluge, telefonske konsultacije za stara i nemoćna lica.

Uvođenjem elektronskog recepta imaćemo uštede na troškove za lekove za sto miliona evra na godišnjem nivou. Takođe, smanjenjem cena lekova, kroz novi pravilnik koji planira Republički zavod za zdravstveno osiguranje o uslovima za stavljanje leka na listu koji je usvojen, naredne godine će se ostvariti ušteda na nivou od oko 50 miliona evra kada možemo očekivati smanjenje, pa čak i potpuno ukidanje participacije.

Treba promeniti, naravno, i sistem finansiranja i podstaći one koji rade da rade još više radi povećanja zarada, jer to mora ipak biti krajnji rezultat.

Htela bih da kažem da se SNS zalaže za reforme u zdravstvenom sistemu i za potpuno novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti o čemu je govorio u svom ekspozeu veoma detaljno i premijer Vlade gospodin Aleksandar Vučić, tako da ćemo mi iz SNS u danu za glasanje podržati ova dva predloga zakona. Hvala.

Tomašević Damnjanović Tanja

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu za dohodak građana je izuzetno značajan iz više razloga. Njime se ostvaruje drugi veliki zadatak reformi koji će sprovesti Vlada, kako je to i premijer gospodin Aleksandar Vučić istakao u svom ekspozeu, a to je razvoj privatnog preduzetništva davanjem podsticaja malim i srednjim preduzećima kroz poreske olakšice, kako bi poslodavac mogao zaposliti što više ljudi i uložiti u osnovna sredstva za pošten rad.

Minimum koji je svakako prihvatljiv kod poreskih olakšica, bez obzira da li su efektivne ili ne, jeste da podstiču i održavaju poslovnu i političku klimu povoljnu za poslovanje. Predloženim zakonskim rešenjem ostvaruje se poreska konkurentska prednost. Poreska konkurencija predstavlja takmičenje između država u privlačenju kapitala odnosno investitora poreskim instrumentima, posebno poreskim podsticajima i olakšicama.

Ono što je bitno jeste što će ovaj zakon motivistati naše radne ljude, koji su inovativni i kreativni, da budu najbolji radnici u svojoj državi, kao što su to i u stranim državama. Takođe, treba napomenuti da ove poreske olakšice ne mogu da ostvaruju državni organi i organizacije, javna preduzeća, javne službe i drugi direktni i indirektni budžetski korisnici, kako ne bi došlo do bujanja birokratije.

Zakon će omogućiti funkcionalni privredni razvoj naše zemlje i zapošljavanje, kako mladih ljudi, tako i onih koji su ostali bez posla u vrlo osetljivim godinama, na primer u 45-oj godini života, i kojima je ostalo još mnogo godina do ostvarivanja prava na starosnu penziju.

Predložena zakonska rešenja predstavljaju veliki fiskalni podsticaj za poslodavca za otvaranje novih radnih mesta. Zakonom se omogućava i uvođenje sive ekonomije u legalne tokove. To je bitno, kako za poslodavca, tako i za fizička lica, odnosno zaposlene, jer će im ovaj zakon omogućiti ostvarivanje prava iz radnog odnosa, a po tom osnovu i ostvarivanje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, prava iz penzijsko-invalidskog osiguranja, prava iz zdravstvenog osiguranja, kao i prava za slučaj nezaposlenosti.

Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, pored gore navedenih značajnih ciljeva, koji se takođe ostvaruju ovim zakonom, ovde se radi o izmeni portfolija poreskih stopa i poreskih podsticaja, čime se povećava održivost sistema penzijsko-invalidskog osiguranja bez povećanja ukupnog fiskalnog opterećenja na zarade, što omogućava stabilno planiranje i odlučivanje uz istovremeno obezbeđivanje uslova za sveobuhvatu reformu poslovnog okruženja.

Davanje prednosti ekonomskim ciljevima, kao što su brz rast i smanjenje nezaposlenosti, održava nameru Srbije za otklanjanjem nedostataka u nivou razvijenosti u odnosu na članice EU. Kroz poresku politiku je moguće uticati, kako na ostvarivanje ekonomskih, tako i socijalnih ciljeva. Ono što je neophodno jeste širenje poreske svesti građana Srbije, isto tako i pojačavanje poreskog morala. Pametan poreski sistem jeste osnov svake uspešne ekonomije i SNS će u danu za glasanje podržati ove predloge zakona. Hvala.

Cvetanović Milorad

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Prvenstveno i pre detaljnije analiza ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kao dugogodišnji mali preduzetnik, bavim se raznim sferama malog biznisa i poslovnim angažovanjima u okviru malog preduzetništva, moram reći da je ovo zakon koji su dugo i sa nestrpljenjem čekali mnogi mali preduzetnici, veoma opterećeni doprinosima prema zaposlenima koja su sa velikim poteškoćama nekako uspevali da izmire.

Želje za proširenjem liste zaposlenih često su bile sputane nemogućnošću ispunjenja obaveza prema državi iz realnih razloga, mada je potreba za novozaposlenim i te kako postojala. Samim tim, novozapošljenja su bila sprovođena, ali na takav način da se siva zona ekonomskog privređivanja širila, tj. rastao je broj zaposlenih radnika, žargonski rečeno, na crno.

Moram reći da rad na crno, tj. bez prijave novozaposlene radne snage, ne podrazumeva samo novozaposlene bez socijalnog, penzionog i zdravstvenog osiguranja, već i one koji su prijavljeni na minimalni lični dohodak, pa samim tim poslodavac vrši uštedu u sopstvenom budžetu, a na teret državnih organa, dok razliku od minimalnog prijavljenog i stvarnog ličnog dohotka isplaćuje u gotovom novcu, što je, mogu slobodno reći, opšterasprostranjena pojava među poslodavcima.

Na ovaj se podatak nikako nisam mislio osvrnuti rezignirano i sa razočaranjem, jer je i to daleko bolje nego narodski rečeno – držati radnike na crno. S punim pravom konstatujem, kao poslodavac koji je zapošljavao nemali broj radnika, povraćaj plaćenog poreza i to sad od jednog do devet zaposlenih radnika od 65%, od 10 do 99 za 70% i preko 100 zaposlenih povraćaj plaćenog poreza u visini od 75%, da je to ogroman podsticaj za sve poslodavce, vlasnike malih, srednjih i velikih preduzeća, koji će im uštedeti znatna obrtna sredstva i usmeriti ih u nove razvojne projekte ili ojačanje postojećih.

Ovim potezom su svi na ogromnom dobitku. Pod jedan – Vlada RS će, siguran sam, pridobiti znatna finansijska sredstva u budžet i to prijavom velikog broja radnika sa dugogodišnjim stažom na birou za zapošljavanje i to od strane poslodavaca zbog veoma dobrih podsticajnih mera. Pod dva – poslodavci će napokon moći da odahnu i da s obzirom na mnogo manje doprinose uposle preko potrebnu radnu snagu ne strahujući od inspekcijskih organa. Pod tri – zaposleni će najzad doći do svojih prava koja im zakonski pripadaju i neće morati da se sklanjaju, da ne kažem, beže od iznenadne inspekcijske kontrole, štiteći sebe, ali više poslodavca kod koga, u slučaju njihovog pronalaženja, uglavnom im ne bi bilo više povratka.

Kao država sa daleko tolerantnijim brojem nezaposlenih na evidenciji, u šta sam gotovo siguran da će ove podsticajne mere i doneti, bićemo daleko cenjeniji, respektabilniji i uvaženiji činilac u bilateralnim odnosima uopšteno gledano.

Smatram da su ovakve mere u podsticanju zapošljavanja veoma bitan činilac u našem budućem privrednom razvoju i da Vlada RS je tačno locirala probleme, donela veoma ispravne zaključke i mere čijom primenom ćemo veoma brzo krenuti u ozdravljenje naše privrede.

Prevelika nezaposlenost je ogroman problem svakog društva, ali siva ekonomska zona je još značajniji kočioni faktor mnogobrojnih privreda u svetu, pa i naše. Sa njom se možemo izboriti samo ako otklonimo uzroke njenog nastanka. A jedan od načina su baš ove podsticajne mere o kojima govorimo. Posle njihovog donošenja nas čeka još teži posao, a to je dosledna provera i primena u praksi, koja je, složićete se, i najteži deo paketa mera koje Vlada donosi.

Predlažem da posle edukativnog vremenskog perioda poslodavca na koje se ovaj predlog zakona i odnosi, počne sistematska kontrola sprovođenja istih. A najbolji pokazatelj uspešnosti ovog zakona će biti sukcesivno smanjenje nezaposlenih sa evidencije.

Iz svih ovih razloga, pozivam kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i glasaju za njega. Hvala.

Kovačević Goran

Dame i gospodo, predlog ovog zakona pre najavljenog zakona o radu koga očekujemo u narednom vremenskom periodu potpuno menja tržište radne snage u Srbiji i sve kompanije velike, male i srednje dovodi u potpuno drugačiji položaj. Ovi zakoni su prvi zakoni reformski koje donosi ova vlada i ova vlada želi ovim zakonima da promeni jedan od ključnih makroekonomskih parametra. Rast društvenog bruto proizvoda, stabilan nivo cena i dobrovoljna nezaposlenost su tri ključna makroekonomska parametra u jednoj nacionalnoj ekonomiji.

Danas predlozima ovih zakona pokušavamo da promenimo dva – nivo zaposlenosti i da podignemo rast društvenog bruto proizvoda. Problem nezaposlenosti je širok problem i kada govorite o uređenoj ekonomiji onda obično govorite o cikličnoj nezaposlenosti koja se vremenski pojavljuje. Problem ciklične nezaposlenosti nastaje u onom trenutku kada dolazi do pada tražnje, što izaziva pad prodaje, a samim tim i pad tražnje na tržištu radne snage. Sve to ima za posledicu povećanje nivoa nezaposlenosti.

Danas kada govorite o velikoj nezaposlenosti obično govorimo o velikoj ekonomskoj krizi iz 1930. godine, kada je stopa nezaposlenosti bila oko 25% američkog radno aktivnog stanovništva. Mi u Srbiji već suviše dugo imamo tu stopu nezaposlenosti. Danas smo dobili mišljenje Fiskalnog saveta koji kaže da je nezaposlenost u Srbiji strukturalna. Šta to u stvari znači? To znači da u jednom delu nacionalne ekonomije imate izraženu tražnju na tržištu radne snage, a da nemate dovoljnu strukturu u drugom delu gde imate tražnju za radnom snagom.

Naravno da to nije tačno. Ako govorite o problemu nezaposlenosti i njenoj preciznoj definiciji onda ciklične krize izazivaju mnogo veće i katastrofalne posledice po nivo nezaposlenosti u odnosu na strukturne.

U Srbiji je kriza sistemska i ona traje isuviše dugo. Ako imate stopu nezaposlenosti koja se kreće oko 25% i to traje u kontinuitetu, onda se ne može govoriti o bilo kakvim značajnijim pomacima u prethodnom vremenskom periodu koji se tiču ovog makroekonomskog parametra.

Ono što danas slušamo celog dana, a što moramo da vratimo na teoriju, jeste činjenica da Vladi RS u stvari ne ostaje ništa drugo nego jedan od dva mehanizma koje može da primeni. Ona danas u stvari govori o fiskalnim merama koje su potpuno teorijski utemeljene. Radi se o oporezivanju i Vlada RS danas smanjuje svoja zahvatanja od sektora privrede.

To istovremeno podrazumeva još i drugi efekat, vrši se praktično preraspodela sredstava i jedan deo sredstava koji bi odlazio za javnu potrošnju u ovom trenutku odlazi na ličnu potrošnju, podrazumevajući efekat povećanja tražnje i povećanja društvenog bruto proizvoda. Naravno da drugi efekat koji Vlada najavljuje i koji mi svi očekujemo, a koji podrazumeva značajnu ekonomsku stabilnost jeste cena kapitala. Cena kapitala, odnosno monetarna politika jeste drugi parametar i mi ćemo koliko sutra već govoriti o kreditima koji će imati nižu cenu i koji će pospešiti rast i svakako povećati zaposlenost.

Predlogom prvog člana praktično Vlada RS ne menja ništa značajnije. Dolazi samo do preraspodele sredstava i to govori o socijalnoj odgovornosti Vlade RS koja ne želi da urušeni penzioni fond još više uruši i samim tim vodi računa o najstarijem sloju stanovništva. Suštinski ova odluka je sadržana u drugom članu i kao nikada pre Vlada RS predlaže, i na moje opšte zadovljstvo, konstatujemo da se praktično potpuno ukidaju diskriminatorske mere Vlade RS i da se potpuno na sve odnosi ova odluka.

U prethodnom vremenskom periodu vrlo često smo mogli da čujemo da su pojedine grupe na tržištu rada bile povlašćene. Imali smo povlašćene različite investitore, domaće i strane, različita lokacija, ali po prvi put svi oni koji angažuju novu radnu snagu imaće umanjenje od 65, 70, odnosno 75% fiskalnih obaveza u zavisnosti od činjenice koliko su radno angažovanog stanovništva povukli sa tržišta radne snage. To svakako jeste jedan novi, potpuno drugačiji pomak u donošenju republičkih zakona.

Izmene ovih zakona, danas smo mogli da čujemo u raspravi, tiče se potpuno olakšica koje do sada nisu zabeležene u fiskalnom sistemu RS. One nikada nisu bile veće. Kada smo danas mogli da slušamo kakve su povlastice bile i činile su diskriminaciju stanovništva od 30, odnosno preko 45 godina, govorili smo samo o jednom delu povlastica koje smo dobijali, a to su obaveze koje su se odnosile prema državi, odnosno fiskalne obaveze na teret poslodavca. To nikako nije moglo da prelazi 60%. U ovom trenutku to je najmanje 65%.

Mala i srednja preduzeća su okosnica rasta i razvoja jedne nacionalne ekonomije. Mala i srednja preduzeća su tu da zapošljavaju najveći broj radno aktivnog stanovništva i amortizer da u teškim vremenima prime prve talase ekonomske recesije. Po prvi put, mala i srednja preduzeća su izjednačena sa velikim investitorima i ovo svakako jeste pozitivna mera za mala i srednja preduzeća. U pravu su danas neki govornici koji kažu da je ovo odluka koja je smišljena za novoosnovane kompanije.

Praktično, dolazite u situaciju da ova novoosnovana kompanija, koja ulazi na tržište, ima troškove radne snage od 65%, i to je ono što je suština. Kada ulazite na novo tržište, sve novoosnovane kompanije suočavaju se sa troškovima ulaska u granu. Ti troškovi ulaska u granu su potpuno različiti od grane do grane, ali čine kompanije koje se nalaze u grani konkurentnijom u odnosu na preduzeća koja ulaze.

U trenutku kada ulazite i kada u jednom ključnom segmentu imate 65% umanjenja troškova u odnosu na kompanije koje se već nalaze u grani, vaši ukupni troškovi vas dovode u situaciju da možda preživite prvu najtežu godinu u poslovanju. Novoosnovane kompanije koje su tu već su iskoristile možda brojne podsticaje koji su postojali i u ovom trenutku mi iz SNS smatramo da ovakav način stvara novi preduzetnički pomak na tržištu, kako radne snage, tako i u ukupnom tržištu Republike Srbije.

Naravno da kompanije koje su već na tržištu neće biti suočene sa problemom da ne mogu da koriste ova podsticajna sredstva, ali će svakako, kako njihov rast, odnosno kako njihova proizvodnja bude rasla, njihovi pojedinačni proizvodi po novom proizvodu biti manji, a samim tim i ukupni proizvodi, odnosno cena ukupnih proizvoda biti niža.

Problematična odluka sa kojom se javnost u poslednje vreme vrlo često suočavala i polemisala oko subvencija koje su dodeljene stranim investitorima, ovom odlukom se delimično briše. Svi imaju ista prava, bez obzira na poreklo kapitala, pa samim tim ova odluka pogađa i krupne investitore.

Kada smo danas slušali o stranim investicijama, onda moramo da kažemo da ova odluka košta i doprinosi oko 23% bruto cene radne snage u ovom trenutku, što Srbiju smešta u položaj da je sa cenom radne snage izuzetno konkurentna, kako na regionalnom, tako i na evropskom tržištu i stvara podsticaj za strane investicije. Iako se ova odluka, dame i gospodo, odnosi na porast stope zaposlenosti, ona ima i efekat na rast društvenog bruto proizvoda.

Danas slušamo da ova odluka jeste široka i sveobuhvatna, i ona tako i treba da bude. Ekonomska situacija u Srbiji, u kojoj se mi trenutno nalazimo, jeste takva da rastu grane ne doprinosi. Ovde je neophodna potpuna i suštinska reforma i zato ove mere podrazumevaju potpunu reformu u oblasti radne snage. Naravno da ova odluka ima svoja fiskalna opterećenja i svoje fiskalne obaveze, ali, kao što smo čuli od ministra, očekuju se pozitivni efekti u njenoj realizaciji.

Ono što bih hteo na kraju da kažem, kada pratite ekonomsku teoriju i uporednu praksu, onda ono što mislim da jeste i što ministar treba da naglasi je da ovaj model podseća na čikašku poslovnu školu i čileanski model. Ovo što mi danas u Srbiji primenjujemo, ako pogledate, za onog koji plaća porez, a to su preduzetnici, ima efekat fiskalnog rasterećenja koji je u kratkom roku u Čileu doprineo rastu broja zaposlenih, a u drugom koraku rastu društvenog bruto proizvoda.

Mislim da Vlada Republike Srbije i skupštinska većina u narednom vremenskom periodu od ova dva predloga zakona očekuju isto.

Jolović Nikola

Uvaženi ministre, uvaženi predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, ono što želim reći povodom Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje je da ovaj zakon treba podržati. Treba ga podržati jer se sa predloženim izmenama predviđa niz olakšica za poslodavce koji zapošljavanjem novozaposlenih lica povećavaju broj zaposlenih i na taj način se dodatno stimuliše proces zapošljavanja i smanjenja broja nezaposlenih u Republici Srbiji.

Na osnovu ovog zakona stimulacije koje se ogledaju u povraćaju dela plaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog i na teret poslodavca, ogledaju se u sledećem. Dakle, 65% ako je zasnovao radni odnos najmanje sa jednim, a najviše sa devet novozaposlenih lica, 70% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje 10, a sa najviše 99 novozaposlenih lica, 75% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje 100 novozaposlenih lica.

Ohrabrujuće deluje činjenica da je ovim zakonom isključena mogućnost i regulisano je da ove olakšice ne mogu ostvariti državni organi, javna preduzeća, javne službe i drugi direktni ili indirektni budžetski korisnici. Time je još jednom potvrđeno jasno opredeljenje ove vlade da što je više moguće stimuliše zapošljavanje u privatnom sektoru i razvoj privrede.

Davanjem ovih olakšica privrednim subjektima koji zapošljavaju nezaposlena lica Vlada Republike Srbije dodatno obezbeđuje okolnosti za priliv investicija koje će pospešiti privredni rast i omogućiti povoljnije uslove privređivanja, jer će pored ostalih pogodnosti koje obezbeđuje, legalno zapošljavanje, delimični povraćaj plaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, poslodavci moći da konkurišu delatnostima iz sive zone zapošljavanja, koje upravo zbog izbegavanja plaćanja poreza po osnovu socijalnog osiguranja radnika nude jeftiniji proizvod i uslugu, stvarajući privid konkurencije, a u stvari nanoseći štetu i licima koja zapošljavaju na crno i nanoseći štetu državi.

Ono što treba naglasiti je da će se primenom ovog zakona povećati prihod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, da će finansijski efekat za budžet Republike Srbije iznositi oko 0,5 milijardi dinara za svakih 10.000 novozaposlenih lica, da predložene izmene stopa doprinosa neće sveukupno uticati na povećanje zbirne stope koja ostaje nepromenjena, da će se prihodi Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje povećati za oko 18 milijardi dinara do kraja ove godine, da se poslodavcima iz privatnog sektora daje fiskalni podsticaj kako bi investirali u radna mesta i zapošljavali što više lica, kao i da fizička lica koja zasnuju radni odnos ostvare prava iz obaveznog socijalnog osiguranja. To su prava iz zdravstvenog osiguranja i prava po osnovu osiguranja za slučaj nezaposlenosti.

Na kraju treba naglasiti da sve ove pozitivne efekte zakon omogućava, a da država neće imati nikakvih dodatnih troškova za njegovo sprovođenje. Zahvaljujem.

Imamović Enis

Hvala, gospodine predsedavajući. Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o predloženim zakonima o porezima na dohodak građana i o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, najpre moram da kažem da se ovde radi o jednoj očigledno dobroj nameri koja dugoročno u suštini stvara prostor za produbljivanje socijalnih razlika između razvijenih i nerazvijenih područja u Republici Srbiji.

U nerazvijenim opštinama živi oko milion naših građana i to je najranljivija kategorija našeg stanovništva. To su sve poreski obveznici, građani ove zemlje koji su po svim merilima jednaki, koji su jednaki po Ustavu i po zakonima ove države i koji zaslužuju jednaku šansu za razvoj i razvijenost. U praksi to međutim nije tako i mi vidimo iz ovih predloga zakona da ne postoji sistemsko rešenje koje treba da pomogne razvoj nerazvijenih područja u našoj državi.

Nerazvijenima možemo pomoći na svakom koraku i pri svakom zakonskom rešenju. Oni treba da budu predmet interesovanja svakog akta koji mi ovde donosimo. Ovaj zakon to ne predviđa i ne bavi se ovom problematikom. Zato vas pozivamo da ovaj zakon povučete iz procedure i da pokušamo zajedno da predvidimo jedno sistemsko rešenje koje će imati za cilj da nerazvijene opštine u Srbiji dovede na nivo održivog razvoja.

To jeste moguće ako predvidimo subvenicije koje ćemo ponuditi zainteresovanim investitorima, kako bi ih motivisali da ulažu u nerazvijena područja u Srbiji.

Mi u parlamentu predstavljamo nacionalnu manjinu Bošnjaka, građane koji žive u Sandžaku i koji je danas jedan od najnerazvijenih delova u Republici Srbiji. U Sandžaku se nezaposlenost kreće i do 70%, a u proseku je dva puta veća nego što je to republički prosek. Mi zato smatramo da je upravo zbog toga važno predvideti olakšice koje treba da podstaknu investiranje u Sandžaku, ali i u svim drugim nerazvijenim područjima u Republici Srbiji gde zajedno žive pripadnici većinskog i manjinskih naroda, kao što sam rekao na početku, njih milion.

Dakle, ovi ljudi dobijaju pažnju samo u predizbornim kampanjama. Nakon tih predizbornih kampanja njihovi problemi se prebacuju sa zakona na zakon i tako se njihovo rešavanje odlaže unedogled i zato je važno posvetiti pažnju na suštinu, a ne na formu, a suština jeste da je u ovim područjima nerazvijenost i nezaposlenost ogromna, a u nekim delovima je čak ispod 40% od republičkog proseka. Protiv toga mi ovde treba da se borimo kako nerazvijeni ne bi postali još nerazvijeniji dok se razvijeni ubrzano razvijaju.

Ovakve razlike mi ne smemo dopustiti zbog evropskih integracija, jer sa ovolikim regionalnim razlikama mi zaista nemamo gde pred EU. Znam da ste najavili donošenje zakona koji će tretirati investicije i investiranje u nerazvijene. Upravo zbog toga mi predlažemo da na svakom koraku treba da donosimo akta koja su usaglašena jedna sa drugima i kako ne bi opet morali i ovaj zakon da usaglašavamo sa tim novim budućim merama.

Dakle, sve ovo govorim zbog činjenice da ovim zakonom nećemo uspeti da motivišemo investiranje u nerazvijene. Investitori traže pravnu sigurnost. Traže stabilnu političku situaciju, efikasnu administraciju i povoljna zakonska rešenja. To čak traži i naša dijaspora koja zaista može da ulaže. Ukoliko dodatno ne poboljšamo uslove za investiranje u nerazvijenim područjima, ne možemo da povećamo interesovanje investitora da ulažu u nerazvijene.

Ovim zakonskim rešenjem zaista to ne uspevamo i zato je on za nas neprihvatljiv. Sa nekoliko amandmana mi smo pokušali da ispravimo ovaj predlog i pozivam vas da razmotrite usvajanje ovih amandmana koji upravo tretiraju nerazvijene i ispravljaju tu nepravdu koja je proistekla vođenjem nedovoljno računa o nerazvijenima. Kao što smo čuli danas od nekih stranaka koje dolaze iz vladajuće većine, koji imaju određene kritike i određene rezerve prema ovom zakonu.

Još jednom vas na kraju pozivam da dobro obratite pažnju na naše amandmane i da ih usvojite. Hvala.