STENO BELEŠKE, 5. dan

Babić Vlado

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, na svojoj sednici od 28. Maja, odbio je ovaj amandman o kome je nastavljena rasprava na zasedanju. Srpska napredna stranka podržava ovu odluku Odbora, da se ovaj amandman ne prihvati.

S obzirom da sam se javio za diskusiju u sredu, ali već je bilo blizu 18 časova, tako da nisam mogao da izložim ovo što ću danas izložiti.

Rekao bih da je sistem zdravstvene zaštite u periodu od 2000-2012. godine bio pod apsolutnim uticajem DS i da je doveo do diskreditujućeg i ponižavajućeg položaja svih zdravstvenih radnika, od sestara do lekara. Plate sestara su bile oko 300 evra, lekara opšte prakse sada su 450, a lekara specijalista oko 600 evra.

Moja plata sa zvanjem primarijusa je 650 evra. Lekari su u ovom navedenom periodu bili prinuđeni da rade sa štapom i kanapom. Morali smo da se borimo za živote naših pacijenata, kojima ovakav način rada nije bio baš optimističan zbog improvizacije koje je bilo baš dosta, ali životi pacijenata i njihovo lečenje i način oporavka za naše zdravstvene radnike ipak su najvažniji. Radili smo i jednom nogom bili na putu za zatvor.

Za to vreme, plate naših kolega u republikama bile su daleko više. U Hrvatskoj su više oko četiri puta, a u Sloveniji sestre imaju oko 2.000 evra, lekari oko 10.000, što je u odnosu na Srbiju zaista bitna razlika. Ali, mi smo profesionalci, pa radimo i radićemo za ovako relativno male pare.

Rekao bih šta su tvorevine DS u ovom periodu. To je čuvena kapitacija u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, koja je nama zdravstvenim radnicima totalno neprihvatljiva, jer što više pacijenata imaš, više radiš, Fond za zdravstvo ti više skida sa plate. Moj je predlog da se ubuduće ta kapitacija, kad bude došlo vreme do toga, skine sa ovoga…

Redovi za čekanje na operativne zahvate, za neke, pošto dolazim iz Vojvodine, iz Sombora, kao operacije kukova, za koje se čeka od sedam do osam meseci, ne greškom i neradom nas lekara, već zbog toga što je Fond limitirao mesečni broj kukova za operaciju. Još dve rečenice i završavam.

Babić Vlado

Zatim, zakazivanjem pregleda u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, kod lekara specijalista, a nezadovoljstvo pacijenata rezultat je lošeg vođenja zdravstva od strane DS, a ne nerada lekara.

U Vojvodini, pa i u Somboru, zdravstvo vodi i dalje DS.

Živković Zoran

Naravno, ova dva minuta ću pokušati da iskoristim da sprečimo jedno bezrazložno veliko i vrlo opasno otimanje para od Zdravstvenog fonda. Obrazloženje koje smo čuli da je tu višak, da je tu suficit, pa će to da se prebaci na penzioni fond, a onda kada prifali u fondu zdravstva, onda će iz budžeta da bude finansirano, potpuno je besmislena priča koja nema nikakve veze sa jednom ozbiljnom politikom budžeta. Nema nikakve veze sa bilo kakvom ozbiljnom politikom prema dvema oblastima koje su jako važne, a to su penzije i još važnije zdravlje.

Naravno, Penzioni fond ima velike probleme i njih treba rešiti i postoje načini kako se to rešava. Ovo je najgori način, odnosno ovo nije način na koji može da se reši bilo šta. Voleo bih da ova vlada, ako to želi i ako sprovede ove izmene zakona u delo, bude upamćena kao prva vlada koja je formalno zakonom otela građanima Srbije mogućnost da se leče na normalan način, 260 miliona evra na godišnjem nivou.

Nova stranka u svom programu ima rešenje za poboljšanje zdravstva, a to je prelazak sa postojećeg načina zdravstvenog osiguranja, koje je poznato kao Bizmarkov model, na model lorda Beveridža, koji podrazumeva finansiranje osnovne zdravstvene zaštite iz budžeta, bez postojanja fonda i to je poznato rešenje u praksi mnogih zemalja u Evropi, pa i zemalja koje dosta liče na Srbiju po svojoj ekonomskoj nemoći. Tako da preporučujem Vladi da se time bavi.

Obrazloženje ministra da to nema veze sa Ministarstvom finansija, promene u zdravstvenom sistemu, ne stoji, jer ovo nije predlog zakona Ministarstva finansija, nego je ovo predlog zakona koji je podnela Vlada.

Pozivam da se glasa da se izbriše član 1. zakona.

Rističević Marijan

Pažljivo sam slušao ova dva minuta, ali nisam shvatio zbog čega predlagač traži, koliko sam razumeo, da se ovaj član briše.

Dakle, da li u jednoj državi ima manje para u zdravstvu ili manje para u penzionom fondu, koliko shvatam predlagača zakona, smisao zakona je da država iz jednog fonda, gde ima nešto malo više sredstava, prebaci novac u PIO, dakle penzionerima, gde trenutno i te kako fali sredstava, da bi se penzije mogle isplaćivati na vreme, blagovremeno i u iznosu u kojem je to predviđeno.

Ukoliko bi usvojili ovaj amandman, u tom slučaju bi penzije bile neizvesnije, a neusvajanjem ovog amandmana, a usvajanjem osnovnog Predloga zakona, zdravstvo ništa ne gubi ako se tu pojavi neki manjak, jer država je tu da pokrije manjak i da interveniše.

Ovim amandmanom značajno bi se ugrozile penzije penzionerima. Mislim da oni koji imaju ne razumeju one koji nemaju. Dakle, neko ko ima i ko ima odviše, njemu je lako da predloži ovakav jedan amandman i da ugrozi one koji nemaju. Samo da napomenem da postoje penzije, posebno one zemljoradnika, koje su čak tako male dovedene u pitanje. Radi se o iznosima od 9600 do 10000 dinara. Toliko danas iznosi seljačka penzija.

Ukoliko bi sada usvojili amandman mog kolege zemljoradnika, onda bi ugrozili sve druge kolege koje su radile po 40, 50, 60 godina od svoje 10, 12. godine i koji su tek u 60. i 65. godini stekli pravo na tu minimalnu penziju koja je manja nego socijalno davanje, pa je poruka da je bolje biti socijalni slučaj nego seljak.

Usvajanjem ovog amandmana bi u značajnoj meri ugrozili penzije, posebno te male penzije koje primaju zemljoradnici, a bogami postoje 50-60% penzija koje su na ivici egzistencije. Dakle, neko ko ima može vrlo lako da eksperimentiše i da kaže- ne damo onima koji nemaju. Nije svako u prilici da proda vinograd, da dobije 525.000 evra, da kupi stan na Vračaru i da prestane da bude seljak. Postoje još oni koji žive na selu i koji primaju ovako minorne penzije.

Ukoliko bi se ovaj amandman usvojio, ugrozili bi egzistenciju najstarijih zemljoradnika koji su ceo svoj život provodili na njivama, koji su povili svoja leđa, gde im je svaka vlast koja je došla gulila kožu sa leđa i nisu ničim zaslužili da u ovom trenutku budu ugroženi. Zato ne razumem amandman mog kolege. Hvala.

Tošković Vučeta

Poštovana predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što Odbor nije prihvatio ovaj amandman, jer je predlagač mnogo pogrešio kada je ovakav amandman predložio, s obzirom da neki akademski građani, imam utisak, narodni poslanici se mnogo ne razumeju u budžet. Verovatno njihov kućni budžet nije iz nerealnih izvora stigao, pa mogu da raspolažu kako hoće.

Dakle, budžet je takav kakav jeste zbog urušene i totalno uništene privrede u Srbiji, gde ne možemo iz realnih izvora puniti budžet, a svako zna, čak i običan građanin ili gazda kuće da ako planira nešto da uradi, a nema sredstava, onda iz drugih sredstava koje je opredelio prenosi u taj fond koji bi trebalo da plati neke račune.

Dobro je što Odbor ovo nije prihvatio. Ne mogu da se ponavljam, ali ne mogu da shvatim ljude koji nikada nisu pravili budžet. Svako od nas bi mogao da pravi budžet na svoj način, ali je za to zadužen ministar za finansije koji preraspoređuje sredstva tamo gde je suficit, sigurno da treba prebaciti ta sredstva tamo gde je deficit kako bi se održao sistem.

Karavidić Branka

Gospodine ministre, mi smo kod izmena i dopuna Zakona o povlasticama na dohodak građana imali sličan amandman. Naime, mi smo u prvom delu amandmana pokušali da tehnički malo pojasnimo neke odredbe ovoga člana. Međutim, akcenat ću staviti na povlastice koje smo dodatno predvideli za one koji su mlađi od 30 godina i za one koji su stariji od 55 godina. U ovom našem amandmanu smo predvideli da te povlastice budu veće za 15%.

Podsećam da bi ovom povlasticom bilo obuhvaćeno preko 322.000 nezaposlenih, što je preko 40% nezaposlenih u Srbiji. Takođe, podsetiću na ekspoze premijera koji u stvari akcenat svih olakšica za zapošljavanje stavlja upravo na mlade, koji su na početku karijere, i na one koji su na kraju karijere.

Drugi deo ovog našeg amandmana odnosi se na mehanizme zaštite. Oni su neophodni zbog mogućih zloupotrebe. Prosto ne mogu da razumem zašto drugi deo amandmana, koji se odnosi na mehanizme zaštite, niste usvojili, ako kažete da se amandman ne prihvata iz razloga što procenti povećanja doprinosa opredeljeni predloženim rešenjem garantuju ravnopravni tretman svih nezaposlenih, bez obzira na godine starosti. Prihvatanjem amandmana smanjio bi se očekivani pozitivni efekat predložene mere u budžetu Republike.

Ovaj drugi deo našeg amandmana nema veze sa budžetom.

(Predsednik: Da li koristite vreme poslaničke grupe? Da. Hvala.)

Nema veze sa budžetom i mislim da bi država trebalo da se zaštiti od svih mogućih zloupotreba. Ja ću se dalje ponovo vratiti na to da ovi predlozi zakona, koji su na dnevnom redu, nisu u skladu sa ekspozeom premijera, te vas ponovo pitam da li će i u buduće predloženi zakoni biti jedno, a reči premijera drugo? Zahvaljujem.

Lazar Krstić

Hvala vam. Izvinjavam se najpre što sam kasnio desetak minuta zbog ove gužve u Beogradu zbog ove nesreće.

Što se tiče komentara već smo raspravljali o njima vezano za druge izmene i dopune ovog drugog zakona identična tri na sličnim članom, odnosno na povezan član i tu smo pričali o tome na ova tri vaša pitanja tada su bila tj. tri argumenta sada. Dakle, da je namera sa jedne strane ovde da se na ravnopravan način nezavisno od toga od godišta nekoga ko se zapošljava prosto pruža olakšica jer isto tako što bismo povlastili 40% nezaposlenih stavili bismo u lošiji položaj ovih 60% ostalih kao što ste sami rekli.

Pomenuo sam takođe da postoje drugi važeći zakoni, kao i druga regulativa koja je u postupku donošenja koja će se dalje obratiti i mladima i onima koji su pred kraj karijere, te s tim u vezi se obratiti takođe onome što je izneto u ekspozeu premijera. Zakon ni na koji način individualno se ne može posmatrati bez ostatka politika koje ovaj zakon počinje da kreira i nije u suprotnosti sa onim što se nalazi u ekspozeu premijera.

Što se tiče mehanizama zaštite, tu smo detaljno prošli put razgovarali o tome, a želim da kažem dve stvari. Jedna je da smo upravo time što smo opredelili da je nezaposlenost strukturna i da lice mora da se vodi u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje minimum šest meseci stvorili preduslov da se izbegnu one zloupotrebe, koje mislim da su očekivali, a znam da su tražili određeni poslodavci, što bi bilo na štetu države.

S druge strane, pričao sam i do detalja čini mi se zašto smo se odlučili za povratak poreza i doprinosa, a ne za neki drugi mehanizam, isto objašnjavajući da na taj način želimo da predupredimo bilo kakvu zloupotrebu. Detaljno sam objasnio prošli put i kako to funkcioniše sa sistemom objedinjene naplate u Poreskoj upravi, odnosno sistemu evidencije koja se već godinama vodi u Nacionalnoj službi za zapošljavanje po jedinstvenom matičnom broju građana. Tako da ćemo tako definitivno to i moći da znamo i da pratimo.

Rekao sam u odgovoru na jedan drugi vaš amandman da ćemo to objavljivati, broj korisnika ove olakšice te ćemo moći da pratimo da li je bila ili nije bila uspešna i efektna u dokumentima bilo Ministarstva finansija ili Vlade Srbije u biltenu, na primer. Hvala.

Stefanović Borislav

Gospođo predsednice parlamenta, uvaženi ministre, govorim kao ovlašćeni predstavnik i to vreme koristim.

Ovo je jedan od dva amandmana koji su potpuno istovetni, kao što znate, i oni su u stvari usmereni na to da se daju podsticaji i povraćaj sredstava za zapošljavanje lica mlađih od 30 i starijih od 50 godina. Pokušali smo da utičemo na Vladu kroz ove amandmane u istovetnom tekstu za oba zakona koja vi predstavljate u Skupštini Srbije i branite sa nadom da možemo imati viši stepen razumevanja u situaciji kada zaista postoji u velikoj meri neregulisani odnosi na tržištu.

Vašim zakonskim predlozima se dalje uvodi nejednakost među činiocima u tržišnoj utakmici samim tim što oni poslodavci koji su zapošljavali radnike i plaćali sve doprinose regularno i nikoga nisu zapošljavali na crno, kao što znate, ovim merama će definitivno biti dovedeni u neravnopravan položaj. Kada bi to bio prvi zakon, ni po jada, već ko zna koji je po redu.

Smatramo da kroz ovaj amandman imamo mogućnost da damo određenu olakšicu i da taj teret poslodavca bude oslobođen za jasno ciljane grupe poslenika koji imaju ispod 30 godina i iznad 50 godina znajući da su ovo najugroženije grupe u našem društvu. Ljudi koji najteže dolaze do posla su ljudi iznad 50 godina i mladi koji imaju najviši procenat nezaposlenosti danas u Srbiji.

Žao nam je što nadležni odbor nije prihvatio ni ovaj amandman, kao ni one pre toga. Žao nam je što je vaše obrazloženje istovetno kao i za prethodni koji je odbijen, a on kaže otprilike da se amandman ne prihvata zato što procenti povraćaja doprinosa opredeljeni predloženim rešenjem garantuju ravnopravan tretman svih nezaposlenih bez obzira na godine starosti.

Nisam siguran kako je to moguće i kako je izvodljivo kada znamo da u svetu, a i kod nas bi trebalo da postoji nešto što se zove pozitivna diskriminacija i koja treba da se odnosi upravo na ljude koji su ugroženi.

Naš amandman upravo pokušava da jedan deo tih nepravdi otkloni i žao mi je što opet nailazimo na zid nerazumevanja i pokušaja da se predstavi da će olakšice, koje se daju poslodavcima, biti takve da garantuju jednakost svih građana. Neki građani prosto danas u Srbiji nisu jednaki ili ako hoćete, ponukani sinoćnom sednicom, neki građani su jednakiji od drugih.

Imali smo priliku da to gledamo to sinoć, a imamo priliku da to gledamo svaki dan u Srbiji gde građanin koji je mlad i koji završi fakultet i srednju školu ili zanat, što je sve ređe u našoj državi, i građanin koji ima preko 50 godina koji ostane bez posla jako teško mogu doći do bilo kakvog zaposlenja.

U današnjoj srpskoj privredi, koja je na ivici potpunog kolapsa i propasti i zastoja u fiskalnom sistemu sa endemskim deficitom koji nikako ne možete da popunite, sa stalnim žalosnim rastom nezaposlenosti u Srbiji, sa situacijom ogromne prezaduženosti imamo jasno targetirane ili, kako to premijer kaže, jasno opredeljene ciljne grupe u društvu koje u ovoj situaciji su u mnogo težoj situaciji.

Nije mi jasno kako je moguće da Ministarstvo finansija i Vlada Srbije kažu da povraćaj sredstava koji je jasan linearni procentualno izražen za sve poslodavce, i procenat se razlikuje od 65 do 75% daje potpunu jednakost građana kada znamo i vi i ja da nijedan poslodavac pre će se opredeliti za nekoga ko u suštini ili već radi tamo na crno, kako ste sami predvideli, ili će se opredeliti za nekoga ko nije u ovim godinama i neće ga na bilo koji pozitivan način diskriminisati.

Naš amandman to pokušava da otkloni. Nije nam jasno i dalje zašto je problem za ljude koji imaju preko 50 godina, a koji su žrtve tranzicije u Srbiji i koji su masovno ostajali bez posla i za vreme naše vlasti, a i za vreme ove vlasti, u značajnom broju, zašto tim ljudima ne omogućiti da se izvrši povraćaj svih plaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u potpunosti? Zašto kada ista i slična pravila primenjujemo kod subvencionisanja i davanja sredstava za strane direktne

investicije, kada dajemo značajne povoljnosti za strani kapital u Srbiji? Zašto ne napravimo jedan iskorak u Srbiji koji će potvrditi solidarnost srpskog društva, potvrdiće razumevanje za probleme ugroženih socijalnih grupa i potvrdiće da je država svesna ko je najugroženiji u našem društvu?

Nisam zadovoljan obrazloženjem, nisam zadovoljan jednim očiglednim neshvatanjem šta ovo u suštini znači i drago mi je da su i mnogo kolege i iz NDS takođe uvidele da ovo jeste značajan problem.

Ovaj zakon nije sveobuhvatan reformski zakon, ali on ima kapacitet da ovu konkretnu oblast bliže uredi. Žao nam je što ovu priliku propuštamo od strane Vlade koja nikada ne propusti priliku da propusti priliku. Imamo zaista veliki problem, armiju nezaposlenih koja je svakim danom sve veća, imamo više penzionera nego zaposlenih.

U ovom trenutku zaista ako napravite ovakvu linearnu situaciju koja je, ponavljam, to sam vam rekao i ranije, podložna zloupotrebama od strane poslodavca, koja je takođe mera ili deo mera koje dovode u neravnopravan položaj ljude koji postoje na tržištu i funkcionišu na tržištu.

Nismo dobili nikakav konkretan odgovor koji bi mogao na bilo koji način to da otkloni, osim što je vaša tvrdnja da će mere koje ste predložili izbeći te situacije i dovesti do agresivnog zapošljavanja. Molim vas da pojasnite šta je agresivno zapošljavanje.

Znam da nije vaš resor direktno, ali vidim da se vokabular zapatio, pa sada i u komunalnim službama i lokalnim samoupravama kojima vladate imate agresivno odnošenje smeća i agresivno iseljavanje Obrenovčana. Zanima me da malo taj pojam preciziramo ako je moguće.

Naravno nemam iluzije da vi u suštini nemate problem protiv ovoga. Vi razumete i političku motivaciju, ako hoćete, humanu motivaciju ovakvih amandmana. Samo ne razumem zbog čega je problem usvojiti ovu meru, ali da ne bude odgovor ovog tipa koji smo dobili, nego ako možete zaista da nam pokažete.

Znam da imate mogućnosti i znanja za to, zašto bi ovakva mera na bilo koji način bila nepovoljna po funkcionisanje i budžetskog sistema i naših fondova i svega onoga što imamo, ako hoćete i deficita i svega ostalog. Voleo bih to da čujem, a mislim da građanima Srbije je jako značajno, ne demagoški osvrt na to zbog čega struktura stanovništva koje želi da radi i da se zaposli do 30-e godine i od 50-e godine ne može biti u pozitivnom smislu zaštićena kroz prihvatanje amandmana DS.

Mislim da je važno da građani razumeju da ova mera koja se sada ovako predlaže, ona nažalost omogućava situaciju da neko ko je, to je možda teorijski tačno, možda neće biti u praksi, slažem se s vama, to ste rekli i prošli put, ali da neko ko zaista jeste imao radnike koje je zapošljavao i plaćao za njih sve doprinose sada te ljude prosto može da pusti niz vodu zato što će dobiti potpuno plaćen aranžman za recimo 10 plaćenih radnika. Nije mi jasno na koji način ste to omogućili. Mi kroz naš amandman to onemogućavamo.

U svakom slučaju, zadržavam pravo da se javim još po osnovu ovlašćenog predstavnika. Hvala.

Lazar Krstić

Hvala puno. Samo da budemo vrlo jasni, ovim zakonom želimo da uredimo dve stvari, sa jedne strane želimo da podstaknemo zapošljavanje, sa druge strane da stvorimo preduslov da u ovom periodu važenja zakona, što je dve godine, pružimo stimulaciju privredi, dok strukturne mere koje sprovodimo, koje uključuju sa jedne strane radno zakonodavstvo kao strukturnu meru, sa druge strane sivu ekonomiju, odnosno borbu protiv sive ekonomije. Ova mera ima to za cilj. Nema za cilj da vodi socijalnu politiku.

S druge strane, to bih iskoristio da kažem, u zakonu, u članu 21d, ispravićete me ako grešim, ostaju olakšice koje su agresivnije od ove i za invalide. Već sam pomenuo da što se tiče mladih i starih i u odgovoru na jedan od prethodnih amandmana koji je u svojoj suštini bio sličan ovom.

Ovo nije jedini zakon koji reguliše i ne treba sve da se reguliše kroz poreski zakon. Ako bih smeo da iznesem svoj sud, prečesto bismo vodili socijalnu politiku sa prihodne strane. Čuli smo i sinoć neke predloge za to.

Što se tiče zloupotreba, još jedna stvar koju ste i pre par dana kada smo diskutovali o onom drugom zakonu razgovarali o otpuštanju ljudi, da bi novi bili zaposleni. To naravno ne može tako zato što je limit za ostvarivanje prava poslodavaca na korist, odnosno benefit iz ovog zakona postavljen tako da broj zaposlenih kod poslodavca mora da bude u trenutku ostvarivanja prava veći od broja zaposlenih koje je imao evidentiran na belo 31.3.2014. godine, a mi tu evidenciju imamo po PIB-u, po vlasniku i svemu ostalom upravo iz ovog sistema o kome sam ranije govorio, objedinjena naplata, i tačno znamo za koliko ljudi je u tom momentu plaćan porez. Ta zamena radnika ne bi dovela do ostvarenja prava na olakšice, te kao takva nema smisla. To je naravno još nešto o čemu smo razmišljali.

Što se tiče efekata zakona i kvantifikacije, šta to znači, ne znam da li sam se tako izrazio ili nisam. Bio sam vrlo jasan u smislu da je ovaj zakon sam po sebi…

(Predsednik: Poslanici traže da zvonim drugim kolegama, ja sam tu da ispunim. Izvolite.)

Dakle, što se tiče efekata ovog zakona, bio sam vrlo jasan da ovaj zakon sam po sebi ukoliko ne budemo preduzeli reforme na ova dva druga fronta koja su strukturnija i obuhvatnija u smislu borbe protiv sive ekonomije kao jednog, odnosno radnog zakonodavstva kao drugog, verovatno neće dati spektakularne efekte sam po sebi, opet kažem, što ni ovaj prethodni koji se odnosio na ljude ispod 30 godina i ljude iznad 50 godina takođe nije usled teške ekonomske situacije kao takve, ali da u kombinaciji sa tim ostalim stvarima to svakako može da bude slučaj.

O tome koji su efekti i gde će se to dogoditi, a nivo zaposlenosti zavisi od toga na koji način ćemo se obratiti preduzećima u restrukturiranju, javnom sektoru, kao i ovim stimulacijama sa druge strane za zapošljavanje u privredi, odnosno poboljšanju ambijenta, privlačenju investicija i svega drugoga, bilo stranih bilo domaćih, one su ravnopravne.

Najbolje projekcije koje smo imali krajem prošle godine su iznete u fiskalnoj strategiji, a diskutovaćemo na ove ako ne o rebalansu budžeta, onda svakako kada budemo diskutovali sledeći budžet, a nadam se i fiskalnu strategiju koja je trogodišnji dokument i koja više ima smisla. Voleo bih, moja želja bi bila da to diskutujemo u parlamentu takođe, ne samo na Vladi. Hvala vam.

Bradić Blagoje

Hvala. Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, koleginice i kolege, javljam se po drugi put da diskutujem u ovih par dana o ovoj temi da bih podržao i još jednom sa ministrom izanalizirao amandman koji su podnele koje kolege Aleksandar Senić, Branka Karavidić i Biljana Hasanović Korać. Potpuno je jasno da ovaj predlog zakona, tj. izmene dela zakona koji se odnosi na način plaćanja poreza i doprinosa za novozaposlena lica je iznuđena kategorija kojoj je ministarstvo moralo da pribegne.

Složićete se sa mnom, gospodine ministre, da su čl. 21v i 21d bili maksimalno stimulativni za privatne poslodavce, za zapošljavanje radne snage. Vi kažete da se skidanjem tog člana ujednačavaju prava onih koji konkurišu za posao, a ja kažem da je onaj ko je osmislio taj član 21v i 21d imao nameru da napravi razliku između ljudi koji mnogo teže mogu da dođu do posla, a to su oni koji su pripravnici, koji su mlađi od 30 godina, kojima je to prvi posao, koji imaju znanje a nemaju iskustvo koje je potrebno u privredi, kao i oni koji su stariji od 45-50 godina, tu negde moji vršnjaci, koji izgube posao i koji će vrlo teško da nađu posao kod nekoga ko želi maksimalnu produktivnost i maksimalnu zaradu od posla kojim se bavi, a tu mislim na privatnike. Zbog toga je ta stimulativna mera bila.

Ono što je mana, što mislim da je i osnovni problem, gde je Ministarstvo finansija pribeglo ukidanju tog prava i davanju malo mekših povlastica, jeste što je za te ljude koji bi se na taj način zaposlili, dve ili tri godine, u zavisnosti od kategorije, Ministarstvo finansija moralo da nađe novac za plaćanje doprinosa. Poreza ne, ali doprinosa da.

Složićete se sa mnom, doprinosi su jedan vid, kako ste rekli prošli put kad smo razgovarali, obojenih para, gde Ministarstvo finansija ne može bez skupštinske odluke da uzme ni dinar. Doprinose mogu da prebacuju i da raspolažu njima ili Republički fond za zdravstveno osiguranje ili Republički fond za penziono, tj. upravni odbori koje čine, odnosno većina sastava upravnog odbora su predstavnici onih ljudi koji pune te budžete. Znači, uposlenika, sindikata, penzionera itd, da sada ne elaboriramo to. Osnovni je način bio da skupštinskom odlukom prvo smanjite te stope doprinosa. Ali, to ću malo kasnije, samo da završim oko poreza na zarade.

Ovo što su moje kolege predložile, to je želja da se da šansa i izjednače šanse kod zapošljavanja ljudi koji su mlađi od 30 godina, odnosno pripravnici, i stariji od 45-50 godina. Zbog toga tražimo i apelujemo da prihvatite ovih dodatnih 15%, kako bi oni bili u jednakim šansama kod poslodavca za dobijanje posla. Jer, samo stimulativna mera i lični interes poslodavca može da ga natera da uzme pripravnika gde će izgubiti određeno vreme da ga obuči, da bude produktivan, ili da uzme nekog mojeg godišta koji će da ode i na bolovanje, koji je sporiji, koji nije toliko pun radnog elana kao neko ko ima 35 godina, što je fiziologija i što je normalno.

Ovaj drugi deo koji se ovde provlači i koji će po meni biti vrlo, da se blago izrazim, diskutabilan u narednom periodu je smanjenje 2% doprinosa na poziciji zdravstvenog osiguranja, tj. socijalnog, prebacivanja na penziono. Mislim da je i to iznuđeno, jer, kako ste rekli, ima velikih problema u dohodovnoj strani budžeta. Rashodna je fiksna, a problem je u dohodovnoj strani budžeta.

Pošto verovatno budžet ne može da servisira i dalje punim kapacitetom penzije, onda je jedini način da ovih 30 milijardi na godišnjem nivou, koje je prijavio fond, o kojima ste vi pričali, gospodine ministre, pređe na poziciju penzija kako bi se penzije redovno isplaćivale. To je matematički gledano u redu, treba ljudi da primaju penzije.

Ono što je osnovni problem je vaša konstatacija da će budžet nadomestiti Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje sve pare koje budu nedostajale. Vi da imate te pare, vi ne bi prebacivali 2% iz jednog fonda u drugi fond, nego bi isplaćivali iz budžeta penzije, kao što ste i do sada radili, u punom kapacitetu.

Osnovni je problem, gospodine ministre, što će najverovatnije gospodin Babić, direktor Republičkog fonda, morati vrlo brzo da radi rebalans svog budžeta, jer ćete mu vi smanjiti do kraja godine 18 milijardi. Šta je 18 milijardi za zdravstvo? Evo vam klasičan primer. U Srbiji postoje, drage kolege, četiri velike filijale i 22 male filijale, tzv, nisu male nego se gleda po budžetima koje imaju.

Velike filijale su Novi Sad, Beograd, Kragujevac i Niš, zbog toga što više para povlače iz fonda zdravstva jer imaju u svom sastavu kliničke centre koji enormno više troše para nego domovi zdravlja ili opšte bolnice, zbog prirode posla i specifičnosti usluga koje pružaju.

Niška filijala koja pripada velikim filijalama ima godišnji budžet od 12,5 milijardi, otprilike. To je fluktuirajuće, par stotina miliona gore-dole, u zavisnosti od potrošnje para. Od tih para se plaća 8.500 zdravstvenih radnika i zdravstveno lečenje za 450.000 osiguranika. Sada vidite koliko je to 30 milijardi na godišnjem nivou.

Kako nadomestiti, umesto da se te pare koje je fond izvukao i koje je našao kao višak, a u zdravstvu ne postoji višak, iskoriste za prijem radnika, zdravstvenih radnika koji nedostaju. Vi sami znate, ovde ima dosta lekara, da seoska područja i tamo gde ima 300, 400, 500, 700 stanovnika nemaju šanse da imaju ambulantu. Zašto te pare da fond ne iskoristi i u Ministarstvu zdravlja da im se ostave, da zaposle nove stručnjake?

Doneli ste uredbu kao skupštinska većina da ne mora da se ide na specijalizaciju posle dve godine, nego odmah posle fakulteta. Znate li koliko nedostaje anesteziologa i pedijatara? Znate li koliko je lekara specijalista u primarnom, sekundarnom i tercijarnom zdravstvu moje godište, a koliko vremena treba da se od mladog stručnjaka koji je završio fakultet napravi iskusan specijalista koji može sam da nosi posao?

Moja je preporuka i molba vama da taj novac ostane fondu zdravstva i da ostane Ministarstvu zdravlja. Da ne govorim o opremi koja nedostaje. Da ne govorim o listama čekanja. Liste čekanja su zbog toga što nema dovoljno opreme i što nema dovoljno kadra koji može da rukovodi tom opremom. Govorim o preventivi. I ministar je rekao da treba da se bavimo preventivom. Preventiva se ogleda u primarnom zdravstvu u ranoj detekciji, sada se to radi, karcinoma materice …

PREDSEDAVAJUĆI (Igor Bečić): Isteklo vam je vreme poslaničke grupe.

Bradić Blagoje

Isteklo vreme? Samo da završim rečenicu.

Preventiva se ogleda u ranom otkrivanju, ovo što se sada rade skrining tekstovi, karcinoma materice i karcinoma debelog creva… (Isključen mikrofon.)

Vladimir Đukanovći

Hvala, uvaženi predsedavajući. Sličan amandman je podnela jedna druga opcija, a u stvari sada više ne znam da li su jedna ili druga. Kako god, komentarisali smo to prošli put. Ovde se od nas traži da mi donosimo nešto što se ovim zakonom ne može da reguliše. Prosto, to nije predmet tog zakona. Ovako nešto bi možda moglo da se reguliše Zakonom o radu.

Ovde nam neko traži da uvodimo diskriminatorski pristup. Hoću da verujem da čak ovde ima i dobre namere, da eto omogućimo olakšanje ljudima koji su do 30 godina ili preko 50 godina da im se vrate kompletno doprinosi poslodavcu, ali kada bismo ovako nešto uveli, ovo bi pred Ustavnim sudom palo, jer nemate pravo da diskriminišete jednu kategoriju ljudi između 30 i 50 godina.

Stimulisanje zapošljavanja definiše se Zakonom o radu. Nažalost, mi imamo Zakon o radu koji je krajnje destimulativan za zapošljavanje. Donela ga je neka prethodna garnitura. Nadam se da će se sada to promeniti. Mada, i sadašnji Zakon o radu kada se bude donosio, pretpostavljam da se mora nekako uskladiti sa nekim realnim životom u kome mi danas živimo.

Ta priča - poziv na humanost ovde. Znate, teško mogu da se pozivaju na humanost oni koji su 200.000 ljudi ostavili bez posla, koji su sprovodili divljačke privatizacije, pa su ljudi na ulicama završavali, čije su fabrike ovde uništavane. Zaista, takvi danas ne mogu da se pozivaju na humanost, jer ničim nisu ništa doprineli da ljudi koji su, kako su oni voleli da ih nazivaju, gubitnici tranzicije iole imaju bilo kakav normalan socijalni program ili da normalno žive. Ti ljudi su nažalost postali gubitnici, a mnogi od njih su postali veoma veliki dobitnici tranzicije.

Tu humanost su mogli da iskažu sto puta kada su raznim tajkunima ovde prodavali preduzeća, kada su te iste tajkune koji su ih i finansirali mogli da pitaju – izvinite, da li vi prijavljujete radnike, da li im uplaćujete socijalno, da li im uplaćujete bilo kakve doprinose? Nisam video tada da je to iko od njih radio.

Besmisleno je pomalo da se oni ovde sada zalažu za nekakve levičarske ideje. Imamo jednog poslanika koji voli da diskutuje, što je meni jako drago. On se bezmalo poziva da je veliki levičar, ali ne vidim baš da živi proleterskim životom, nego baš mi se pomalo čini da živi hedonističkim. Hvala vam.

Babić Zoran

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući. Slažem se da je mladim ljudima u Srbiji jako teško. Slažem se da mladi ljudi teško dolaze do posla. Slažem se i da oni ljudi koji su ostali bez posla, a nalaze se na kraju svoje karijere, da teško nalaze posao i da teško nalaze tu sponu i kopču do godina staža ili godina života, koja će im omogućiti jedan pristojan i normalan odlazak u penziju. Ali, ono sa čim ne mogu da se složim sa predlagačem ovog amandmana i zbog čega je ovaj amandman neprihvatljiv za poslaničku grupu SNS je baš ta granica.

Ko je propisao granicu? Zašto 30-ta godina, a ne recimo do 32, ili do 28? Zašto je 50-ta godina granica, a ne 55-a, ili 48-a? Svaka diskriminacija, pa makar i pozitivna, nosi u sebi jednu ružnu konotaciju diskriminacija. Svakome u ovoj Srbiji je potreban posao. Svakome je potreban hleb, i mladim ljudima i onima zašto su im potrebe takve da bi trebalo u tim godinama i da proputuju i da planiraju porodicu i da planiraju stan, a sve to ne mogu bez posla.

Zašto se misli da ljudima između 30-te i 50-te godine ne treba dati šansu da se zaposle? Zar mislite da ti ljudi između 30-te i 50-te nemaju malu decu?

Zar mislite da toj deci ne treba pružiti mogućnost za jedan normalan život, pristojno odrastanje, pristojno školovanje? Zašto diskriminacija prema toj kategoriji društva u kojoj se i ja po godinama nalazim, pa evo prirodno mogu da kažem da branim tu kategoriju našeg društva.

Zašto, i da je predlagač zakona, a videli smo da u nekim ekonomijama i u nekim zemljama u okruženju postoji takve mere koje stimulišu zaposlenje mlađih ili starijih ljudi, ali zar ne bi došli u situaciju sa serijama amandmana da se ta granica širi ili da se spušta?

Da li postoji zakonska, socijalna, bilo kakva kategorija koja je rekla – do 30 i preko 50 godina? Ko propisuje tu granicu? Te granice nema. Te granice nema zato što nije bilo pozitivne diskriminacije ni kada su ljudi gubili posao u Srbiji.

Od 2008. do 2012. godine, ma koliko neko ne želeo da sluša te podatke, od 13,3 na preko 26, skoro 27 procenata je porasla stopa nezaposlenosti. Da li su tada gubili posao do 30 i preko 50 godina?

Da li su te pomenute žrtve tranzicije, a ja kažem žrtve neodgovorne politike u privatizacijama, da li se tada razmišljalo kome treba više posla, kome treba manje posla, pa ove ćemo zadržati, a neke druge otpustiti?

Ne, tada bivši režim i bivše vlade nisu vodile računa o godinama. Nisu davale priliku ni onima koji su mlađi od 30 ni koji su stariji od 50 godina, stihijski je otpuštano.

Stihijski su ljude ostavljali bez mogućnosti i bez budućnosti. Bilo kakva pozitivna diskriminacija bi dovela do toga da ova vlada ne bi mogla da se agresivno nosi sa sivom ekonomijom, kao što je to najavio i predsednik Vlade i gospodin Krstić, ministar finansija.

Šta bi to značilo? Da sutra budući inspektor koji dođe da kontroliše poslovanje firme, kaže, izvinite, da li vi zapošljavate između 30-e i 50-e godine?

Da, zapošljavamo, dobro, kod vas nećemo doći, ali ćemo doći ako zapošljavate do 30-e ili preko 50-e godine.

Ne, kao što i u borbi protiv korupcije i kriminala nema zaštićenih, tako i u borbi protiv sive ekonomije nema i ne sme biti zaštićenih.

Još jedna stvar na kraju, nije mi jasno, kada neko izađe i kaže, smeta nam agresivna borba protiv korupcije, smeta nam agresivna borba protiv sive ekonomije. Šta to znači? Da li može i sme da bude bilo kakva drugačija borba protiv korupcije i sive ekonomije nego agresivna? Da li možemo da postanemo uređeno društvo ako ne izdržimo u toj agresivnoj borbi protiv sive ekonomije i protiv korupcije? Ne, ne možemo.

Zbog toga, sa ponosom kažem da ova vlada ne propušta prilike u uređenju naše države i zbog toga ima podršku poslaničke grupe SNS.

Stefanović Borislav

Mislim da nije dobro posegnuti za argumentom koji postavlja pitanje, zašto diskriminacija, pa makar i pozitivna? Vođeni tom logikom, uvaženi kolega, možemo da se pitamo zašto deca idu u školu sa sedam godina? Zašto se ide sa 18, odnosno postaje punoletan? Zašto građani, muškarci idu sa 65 godina u penziju? Zašto ne idu sa 66 godina?

Znači, niste u pravu. Život vas demantuje. Postoje neke stvari koje su i praksom i naukom dokazane da su neke prirodne granice. Ako vam to smeta, sada smo razgovarali, vi ukinite potpuno, dajte svima olakšice u nekom trajanju od nekoliko godina, pa kada zaposli čoveka, ne mora da plaća doprinos, ako je to problem.

Mislim da vam nije dobar argument.

Uostalom, šta je bivši režim, a šta nije, to više stvarno, možda ove vaše tvrdokorne pristalice zanima, ali generalno smatram da svaki vaš argument tog tipa i svaki vaš nastup jako puno donosi DS.

Nastavite tako da radite. Zato što nemate ključan odgovor šta ćete vi da uradite najzad, šta ste uradili za ove dve godine, šta planirate da uradite da ovu nejednakost, koju ste možda zatekli, a možda i niste, možda ste je vi prouzrokovali devedesetih godina, šta ćete učiniti da ona nestane?

Isto tako, kako su ljudi otpuštani tada, otpuštaju se i sada. Ista preduzeća koja su grcala u dugovima i problemima tada, grcaju u dugovima i problemima sada i ista stvar se dešava u mnogim segmentima i još gore.

Moje pitanje, uostalom, poslušajte reči vašeg premijera – bacite taj retrovizor u smeće, gledajte kroz dvogled, ali niste skinuli one poklopce na dvogledu, gledate, ali ne vidite i morate skinuti ono da vam nije mrak. Ne znam kako da vam objasnim.

Ne verujem da sam čuo ovako nešto.

Mala poduka za kraj – vi možete da kažete, nema para u budžetu, ovo će se, kako kaže ministar, regulisati nekim drugim propisima, možete da kažete, ovo je samo mali korak na putu naše veličanstvenosti, ali ne možete da kažete zašto neko do 30-e da ima povoljnosti, ili neko preko 50 godina. Od svih argumenata, nažalost, a na našu sreću, ponovo ste izabrali najgore. Hvala.

Babić Zoran

Vidite, baš ta argumentacija nas razdvaja, i razdvaja nas, detaljno nas razdvaja. Numerički izmereno nas razdvaja, a to razdvajanje je razlika između šest i 50%, zato što i punoletstvo i godine za odlazak u penziju definisao je zakon, i to je razlika što mi poštujemo zakon, a zakon do 30 ili 50 godine ne postoji. Nema tog zakona koji će određivati 30 ili 50 godina.

Što se tiče jedne rečenice da moje, naše delovanje utiče na rast rejtinga nekih drugih stranaka, znate, družili smo se u ovom parlamentu i prethodne dve godine, pa je ono što smo radili, ali ne protiv političkih stranaka, nego za Srbiju, za građane Srbije je dovelo do toga da SNS sa 24% dođe na 50%, a neke druge političke stranke koje vidim enormno rastu su došle sa 23 da se bore za cenzus, sada kada bi bili izbori ne verujem da bi bio i taj cenzus, zbog toga će SNS i dalje raditi, ne protiv nekoga u Srbiji, već za građane Srbije.

Stefanović Borislav

Ali, imam pravo na repliku?

Stefanović Borislav

Dobro, vrlo čudno ekstenzivno tumačenje.

Moram da kažem nemojte se vi, odnosno bavite se vi procentima i dalje, sjajno to radite. Mislim da će ove građane jako da obraduje koje treba agresivno zaposliti. Znači, nije bio problem u agresivnoj borbi protiv korupcije, nego sam tražio da mi objasnite kako se to agresivno zapošljava ili agresivno iznosi smeće u Beogradu, ili agresivno isteruju Obrenovčani iz Slavije? To je moje pitanje bilo. Niko korupciju nije spominjao. Znam da vi drugu reč ne znate, ali uzmite neki rečnik.

Ovo je zakon, gospodine Babiću. Ovo je zakon, kao i svaki drugi. U sebi ima mogućnosti da postoje numerička, vremenska odrednica za ostvarivanje nekog prava ili za uskraćivanje nekog prava. Da niste u pravu, pogledajte vama omiljeni Krivični zakon, tamo piše na primer, koliko godina neko ide u zatvor. Razumete? Tako je, da nema te diskriminacije onda bi svi išli u zatvor neograničeno.

Inače, oko ovih procenata, zaista, moram da kažem, vi gospodine Babiću, u redu dve godine ste pričali sada ste ušli u treću godinu vaše priče koja je jednaka kao i pre dve godine. Dajte građanima Srbije malo šanse da vas upoznaju, što vas više upoznaju to će biti gore po vašu opciju. Razumete, zato se radujem da vi pričate što više, pričajte što više slobodno. Meni je žao što niste mogli ni u Šapcu da se iskažete duže od tog dana, jer sam siguran da biste vi to bolje uradili, i siguran sam da bi građani videli vaše sposobnosti u odbrani od poplava sa komandnog mesta, ne ovako kao mi ostali. Hvala.

Babić Zoran

Biću jako kratak. Za razliku od nekih u ovoj sali ja sam bar bio u Šapcu.

Zajedno sam sa 12.000 divnih ljudi koji su se te noći bez obzira na kišu, bez obzira na opasnost, iz svih krajeva Srbije, iz Beograda najviše, Šapčana, latio i lopate i peska i džakova i ponosim se time. Za razliku od nekih koji su iz suvih soba novosadskih, beogradskih, toplih imali vremena i za tvitove, imali vremena i za društvene mreže, kritikovali. Možda ne bi toliko poplave i bilo da su svi ti koji su tvitovali došli na bedeme Šapca, Mitrovice, Obrenovca. Možda bi pomogli da se ljudi izvuku. Videli smo juče, čuli smo i ministra odbrane da ti koji su tako snažni, tako rastu na političkoj sceni Srbije, da nisu prodali 800 i nešto čamaca po cenama od deset do 14.000 dinara, možda bi neki životi i bili spaseni. Možda bi se brže neke stvari uradile.

Nastaviću, a ne znam kako može da se nazove poziv i kako može ova diskriminacija da se nazove, kada u Narodnoj skupštini nekom narodnom poslaniku se ne dozvoljava da govori. Šta je to? Da li je i to pozitivna diskriminacija? Srpska napredna stranaka će nastaviti i da govori i da radi shodno programu i ekspozeu predsednika Vlade gospodina Vučića. Ne radimo ni protiv jedne političke opcije, radimo za građane Srbije i to su i prepoznali i nagradili na martovskim izborima.

Stefanović Borislav

Gospodine predsedavajući, povredili ste član 106. i 107. Prethodi govornik naravno da je govorio potpuno van tačke dnevnog reda, a 107. zbog toga što je uvredio dostojanstvo i uvredio narodne poslanike.

(Predsedavajući: Gospodine Stefanoviću, vi ste na direktno pominjanje imena gospodina Babića, dobio je pravo na repliku i govori je u replici, tako da nije govorio o tački dnevnog reda.)

Morate mi dozvoliti da objasnim. On je otišao skroz i govorio o Savi i Šapcu. Dobro, dakle član 107. zbog toga što gospodin Babić zna ili bi morao da zna, da ne može paušalno ovde pred vama u vašem prisustvu da govori o svim poslanicima koristeći „neki u toplim sobama“ jer on je bio u Šapcu, a mi ostali smo, on implicira, „bili u toplim sobama“, pa ste dozvolili da kaže…..

(Predsedavajući: Gospodine Stefanoviću, molim vas nisam čuo uopšte da je pomenuo narodne poslanike. Uopšte nije pomenuo narodne poslanike.)

Molim vas, dozvolite mi jer imam dva minuta da obrazložim. Jeste pomenuo, šta pričate.

(Predsedavajući: Samo je pomenuo određene osobe koje su bile ili nisu bile u Šapcu.)

U redu, dakle, nije se zaustavio na tome. Niste ga tu opomenuli, što nas je sve stavio u isti koš, prišio nam da smo izbegavali građansku dužnost, nego ste dozvolili da on implicira da je neko čamce dao negde, pa su ljudi stradali zbog toga. A to sve govori čovek koji se obraća nama, i vi mislite da to nema nikakve veze nego se obraćao vama. Ako se obraćao vama, onda je vas uvredio. Zašto onda vi ne reagujete.

Znači, objasnite mi kako mislite da ovakve stvari tolerišete potpuno normalno. Ne možete to da radite. Prosto, ako smo svi jednaki onda ne možete čoveku da kažete da on nas optuži ovako monstruozno da mi nismo branili od poplava, a on jeste. I mi nismo dali čamce, pa su se ljudi utopili. Vi mislite da je to u redu? Pa nije u redu. Reagujte, molim vas.

Babić Zoran

Gospodine predsedavajući, član 107.

Poštujem vašu i dužnost i pravo da uvedete sednicu u normalne tokove. Poštujem to što sednicu pratite veoma pažljivo, pa ste videli da nažalost poplave i nesreću koja nas je zadesila nisam pomenuo ni eksploatisao ja, već neko drugi u ovoj sali. Pa onda kada se to kao bumerang, kao što se i mržnja kojom stalno nas obasipa mržnjom vraća kao bumerang. Mislim da sprovodite jednake aršine prema svim narodnim poslanicima i to je dobro.

Međutim, ono što nije dobro, što neko ukoliko nije kriv, ukoliko se ne oseća odgovornim, zašto se prepoznaje u onome što sam govorio? Zašto se prepoznaje kao odgovoran u onome što sam govorio?

(Predsedavajući: Gospodine Babiću, zamolio bih vas da privedete kraju objašnjenje o povredi Poslovnika.)

Zbog čega će se u ovoj sali trpeti reči poput kozaka, ovih, monstruoznih, groznih, odvratnih, svih onih koji uređuju Srbiju i svih onih koji su bivši režim uz pomoć građana Srbije poslali takav režim u istoriju?

Jovičić Aleksandar

Naravno, samo da obrazložim.

Nije govorio personalno o Borku Stefanoviću, ali masa funkcionera se nije udostojila da se pojavi. Gospodin Stefanović je bio što se tiče Beograda.

Što se tiče amandmana, tačnije izmena i dopuna zakona po amandmanu, želeo bih da naglasim da smo mi u plenumu razgovarali o tome da ove poreske olakšice svakako će smanjiti sivu ekonomiju. Zapravo naš posao jeste borba protiv sive ekonomije i da 700.000 ljudi…

Molim vas da umirite narodne poslanike ako žele da slušaju. Ako ne žele, mogu da se prošetaju, lep je dan.

(Predsedavajući: Nastavite.)

Dakle, 700.000 ljudi je u Srbiji u zoni sive ekonomije i to je strašno. Verujem da i DS i NDS i bilo koja druga stranka imaju zaista pozitivne namere kada govorimo o nezaposlenosti onih koji su ispod 30 godina i iznad 50. Međutim, od tih 700.000 ljudi, analiza pokazuje da je najviše onih koji zaista jesu između 30 i 50 godina.

Gospodine Stefanoviću, zašto nam je važno da te ljude uvedemo u legalne zone? To su, pre svega, mladi roditelji, koji imaju jedno, dvoje, troje dece, koji nemaju ni penziono osiguranje, nemaju zdravstvenu zaštitu i ukoliko se dete razboli, nedajbože, nemaju mogućnost kako da ga leče u našem zdravstvenom sistemu.

Ne diskriminišući nikog drugog, ni ove ispod 30, ni one iznad 50 godina, mislim da je važno zbog tih mladih roditelja i tih kategorija stanovništva da pokušamo na sve moguće načine da ih uvedemo u legalne tokove, da oni imaju pravo na sve ono što zakon njima garantuje.

Ono što će Vlada Republike Srbije u narednom periodu uraditi to je da ćemo se zaista boriti da nađemo određene olakšice i za te kategorije o kojima sam i ja i masa mojih vršnjaka i generacija ispod 30 godina.

Smatram da moramo svi zajedno da budemo solidarni u ovom potezu, a to je da nemamo nijedan faktor koji može dovesti do toga da onaj od 35 godina ili 45 godina nema povlastice koje imaju ostali stanovnici i građani naše zemlje.

Kada gledamo koliko je ljudi koji žele da imaju porodicu, koji žele da imaju decu, a da imaju i sva prava koja to garantuju, tačnije, zdravstvenu i penzionu zaštitu, mislim da je važno da ovo usvojimo i mislim da ste vi imali dobre namere, ali dajte da ovo podržimo, da izglasamo, a onda ćemo svi zajedno jednim konsenzusom, jednim dijalogom da nađemo sva moguća rešenja koja smo propustili desetinama godina unazad i vi i mi i optužite koga god hoćete kako bi smo buduće generacije, generacije koje će tek početi da rade u našoj zemlji, dobila prava kao što imaju ostali u zemljama EU i dalje šire u svetu.

Hajde da ovo bude jedan dijalog, da ovo podržimo i hvala vam na tome.

Đurišić Marko

Poštovani predsedavajući, smatram da je povređen član 108. Poslovnika, koji govori u prvom stavu da o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine, u vašem slučaju predsedavajući.

Kolega poslanik je ovde vama govorio šta treba da radite, ućutkivao poslanike i slao ih u šetnju. Mislim da je to apsolutno neprimereno raspravi i temi.

Molim vas da postupite po Poslovniku, jer ne može narodni poslanik vas da upućuje na koji način se održava red i da govori drugim narodnim poslanicima šta treba ili ne treba da rade u ovom parlamentu.

Molim vas da vodite računa o raspravi i o tome šta se govori. Očekujem da ćemo razgovarati još o poplavama u Srbiji i da ta rasprava neće ići u pravcu da će neko pokušavati na tome da povećava svoj političi rejting ili da smanjuje rejting nekom drugom, da ćemo imati poštovanje prema žrtvama poplava i prema šteti koja je naneta Republici Srbiji i da ćemo stvarno kada ta tema bude ovde, a čuli smo obećanje od premijera da će biti na dnevnom redu sednice parlamenta, odnosno da ćemo dobiti izveštaj, da ćemo dostojanstveno raspravljati, ali da ćemo do tog trenutka dostojanstveno raspravljati i nećemo zloupotrebljavati tu temu, što mi se čini da je u prethodnih nekoliko diskusija bio slučaj. Hvala vam.

Stefanović Borislav

Mislim da je ovo bio primer jednog konstruktivnog nastupa, moram da kažem, zato što smo se vratili na ono što je suština. Svi želimo isto. Dakle, svi uviđamo da jeste problem za mlade do 30 godina i svi uviđamo da jeste problem za ljude starije od 50 godina, ali nije tačno da onaj ko je između toga nema nikakav stimulans za zapošljavanje i nema nikakav povraćaj od strane države, samo što se radi u razlici od nekoliko procenata. Nije beznačajna razlika, ali baš zato i postoji, da bi onima koji su u težoj situaciji omogućili poslodavcima da za te ljude imaju motivaciju da ih zaposle i imaju motivaciju da ih zadrže na radnom mestu. Upravo to o čemu ste vi govorili.

Dakle, razlika je procentualna. Mi svi želimo istu stvar. Naš amandman je upravo u tom pravcu. Mi tražimo od države i od Ministarstva finansija i od Vlade da napravi taj iskorak kroz zakon koji to može sada da uradi.

Znam da će biti i drugih propisa, znam da će biti i drugih reformskih poduhvata u ovoj državi, ali ovo je zakon koji je ovog trenutka pred nama.

Jedna naša susedna država je donela zakon koji na jedinstven način kao kodifikaciju reguliše recimo sve što se tiče stranih ulaganja na vrlo jasan, kratak i sažet način. Sve živo što postoji u vrlo jasnom, kratkom zakonskom propisu.

Ministre, da li ste pomislili da je možda ovaj parcijalan pristup koji negujete, to sam vas već pitao, i ono što radi ministar Selaković u pravosuđu, pristup malih nedovoljnih koraka, često, moram da kažem u velikoj meri kozmetičkih, da li može dovesti do bilo kakvog boljitka? Ako nastavimo ovim tempom, trebaće nam 180 godina.

Đukanović Vladimir

Hvala predsedavajući. Da budemo konstruktivni. Malopre kada sam govorio, pa kasnije su neki diskutanti rekli da se previše vraćamo u prošlost. Inače sam veliki protivnik da se stalno vraćamo u prošlost, jer uvek će svaka vlast da tvrdi kako ona prethodna nije valjala. Od perioda Broza svi su tvrdili da Stojadinovićeva vlada nije bila dobra, pa kasnije da sve po Titovom periodu nije valjalo itd. Nisam pristalica toga.

Zašto ovo govorim? Zato što imate situaciju da, recimo, pita vas narod, sada su poplave, kako vojska nema čamce? Pa nema jer je prodala.

Đukanović Vladimir

Vraćam se na amandman.

Zašto? Zato što neko vas danas pita – zašto ne biste uveli ovako nešto ili, recimo, zašto se skida od zdravstvenog fonda? Pa, nemamo para, pošteno da kažemo građanima. Juče ste imali gospodina Vučića kao premijera, koji je pošteno ljudima rekao – čekaju nas nove elementarne nepogode, nemamo sredstva da se obezbedimo. Zašto nemamo sredstva? Neko je to potrošio u nekom ranijem periodu. Nikom nije lepo što ovako nešto donosi danas, ali nemamo izbora. U takvoj smo situaciji.

Onda, ljudima kada pojasnite, jeste postojala ovde neka „Agrobanka“ gde ste na lepe oči, ako ste povlašćeni, mogli da dođete i date ličnu kartu i oni vam daju 10 miliona evra, izađete i nikada ne vratite novac. Tako je sistem funkcionisao.

Imali ste poreske obveznike koji uopšte nisu plaćali porez, naopak sistem potpuno. Morate ljudima da pojasnite o čemu se radi i zašto danas nemamo sredstva da malo bolje živimo. Mi smo zemlja koja se suštinski ponovo gradi iz pepela, diže. Da li ćemo uspeti, to ne znam, a nadam se da hoćemo. Moramo svi zajedno da budemo posvećeni.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, podneli smo amandman na stav 1. člana 2. Hteo bih još jednom da ukažem šta je suština naše promene.

Kako je predložila Vlada? Ovaj stav glasi – poslodavac koji zaposli novo lice ima pravo na povraćaj dela plaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog i na teret poslodavca, po osnovu zarade za novozaposleno lice, isplaćene zaključno sa 30. junom 2016. godine.

Naš predlog je da se ova vremenska granica koji stoji u predlogu Vladinog zakona promeni i da umesto 30. jun 2016. godine piše 31. decembar 2019. godine.

Zašto je važno da se danas usvoji ovaj naš amandman? Svaki poslodavac kada uoči neku mogućnost za sebe u slučaju da zaposli nove radnike, sigurno će ga zanimati koliki je rok, neka vremenska granica za koju će da se veže u slučaju da pomisli da hoće da zaposli novo lice.

Ovaj vremenski period od dve godine, gospodine ministre, smatram da je veoma kratak. On sugeriše šta su namere Vlade. To je signal poslodavcu oko toga da li je Vlada sigurna u svoju nameru. Ako stoji 2016. godina, naredne dve godine, mislim da poslodavac može da zaključi da Vlada nije sigurna oko toga šta zaista hoće da radi.

Vi ste ovde, u okviru rasprave koju smo već imali, kazali – ovo je privremeno, pripremamo druge zakone kojima ćemo ovo rešiti. Gospodine ministre, utoliko pre i ovim izmenama treba da sugerišete poslodavcima da je Vlada ozbiljna kada saopštava ovakve predloge. Molim vas, da se slučajno ne zaboravi da predlozima izmena zakona o kojima ste govorili ove povlastice počnu da važe i za one poslodavce koji već imaju neke zaposlene ljude, kako bi svi poslodavci bili jednaki pred zakonom.

Rističević Marijan

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo rado bih prihvatio ovaj amandman da je stvarno želja predlagača da dovede u jednakost sve poslodavce. Međutim, bez obzira koji datum stavite, šta će biti posle 2019. godine? Mogao je komotno predlagač da stavi 2029. godinu, 2099. godinu.

Smisao zakona, bar ovog dela, ovog stava je da u što kraćem roku određeni broj ljudi iz sive ekonomije pređe u zvaničnu, da ljudi regulišu svoj radni status, da imamo što manje sive ekonomije, jer siva ekonomija je najveća konkurencija normalnoj ekonomiji. Cilj je da se suzbije siva ekonomija i da ljudi iz sive ekonomije pređu na radna mesta.

Nisam za to da se proteruje višak radne snage koji na pijacama prodaje džidža-midže, krpice itd, jer to im je jedini način da prežive, ali postoje i te kako oni koji zgrću ogromna sredstva, a bave se sivom ekonomijom. Postoje poslodavci koji mogu da prijave radnike, a to ne žele. Postoje i poslodavci koji delimično mogu da ispune te obaveze i takvih ima možda 50%. Smisao ovog zakona je da makar tu polovinu u ove prve dve godine uguramo u zvanične tokove.

Pitanje je veliko – odakle ta siva ekonomija? Danas se najviše bune zbog ovog zakona oni koji su doprineli, oni koji su sarađivali sa tajkunima, političke vođe i njihovi prijatelji majstori tranzicije su jednostavno pretopili radna mesta u džipove, u džip-vip ligu, pretopili su u kuće, zgrade. Sebi su dizali dvorce, a narodu pričali bajke.

Ti majstori tranzicije su nas i doveli do sive ekonomije, jer su lustrirali radnike iz fabrika, opremu prodali kao staro gvožđe, lokacije unovčili i napravili stanove koje nemaju sad kome da prodaju, a radnici su ostali na ulici u sivoj ekonomiji.

Radnici su u sivoj sadašnjosti, ali su zato oni u zlatnoj sadašnjosti i još sjajnijoj budućnosti. Otuda toliki otpori, da se ne vidi razlog zbog čega je ogroman broj radnika iz legalnih tokova, iz svojih fabrika, preraspodelom društvenog bogatstva, u korist malog broja ljudi ostao na ulici.

Lako bi mi izašli na kraj sa siromašnima, odnosno ova država sa prirodnim resursima bi vrlo nahranila radnike, seljake, nahranila siromašne, ali ne može da nahrani bogate i alave. Ne treba radnici i seljaci da se stide svog siromaštva, nego ovi koji su do bogatstva došli na ovaj način treba da se stide svog bogatstva.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, veoma mi je drago da su poslanici skupštinske većine zainteresovani da raspravljamo i o mogućoj promeni stava 1. člana 2. ovog zakona. To interesovanje pokazao je prethodnih dana i gospodin ministar.

Moram samo da ukažem na nekoliko stvari zbog kojih i dalje smatram da je važno da se obezbedi izmena ovog stava člana 2. ovog predloga zakona. Ako je ideja da se poslodavac motiviše da zapošljava ljude, a iz skupštinske većine čujemo argument – važno je da rok bude kratak kako bi on što pre to uradio, onda se pitam zašto Vlada nije stavila da je rok do kraja ove godine? Što je kraći rok, to poslodavcu Vlada šalje signal da nije sigurna oko toga da li su to mere ili predlozi oko kojih poslodavac može da bude siguran.

Mi smo procenili da je ovaj vremenski period, ova vremenska granica, koja bi poslodavcu obezbedila jednu sigurnost u predloge i mere Vlade, ako bismo je vezali za period od pet godina, da bi on zaista mogao da bude uveren da se ovde planira, osmišljava dugoročno, a potvrda za to mogla bi da dođe kada Vlada dođe sa ovim setom predloga zakona koje najavljuje gospodin Krstić.

Samo je pitanje – kakav signal ovim predlozima mera šalje Vlada? Period od dve godine do 30. juna 2016. godine nije jasan signal za poslodavce, gospodine Krstiću. Zato smatram da je veoma važno da se dogovorimo ovde danas da malo pomerimo taj rok, za još tri godine, i da važi do 31. decembra 2019. godine.

Lazar Krstić

Vrlo kratko ću. To je vrlo jasan signal da je Vlada vrlo ozbiljna. Naravno da je lakše da produžite olakšice i rešenja koja po svojoj prirodi jesu privremena i da to tako držite zauvek, onda samim tim prestaju da budu privremena, nego da sprovodite strukturne stvari koje će promeniti okruženje u kome funkcioniše naša ekonomija dugoročno.

Vrlo jasno smo ograničili ovo na dve godine. Vrlo jasno smo rekli – trajaće dve godine, neće trajati duže od dve godine, sa tim može da se planira i te kako. Takođe smo rekli – to smo uradili zato što ćemo u narednih, i opet smo vrlo vremenski ograničeni, specifično kroz ekspoze premijera, između ostalih stvari, rekli da ćemo usvojiti zakone koji na posredan ili neposredan način takođe utiču na konkretno tržište rada i zapošljavanja, prevashodno Zakon o radu.

Štaviše, mislim da je kroz razgovor sa Socijalno-ekonomskim savetom i sa drugim institucijama vrlo jasno svima, kako domaćim, tako i stranim investitorima i poslodavcima šta su teme promena Zakona o radu, odnosno instituti. Mislim da postoji predvidivost koja nije postojala ranije. Mislim da bi davanje jedne ovakve olakšice, koja je po svojoj prirodi privremena, od pet godina, kako ste vi predložili, pet i po, samo bio stav slabosti i neiskrenosti oko toga da želimo da sprovedemo strukturne reforme. To nije nešto što bih predložio da uzmemo u razmatranje u ovom obliku.

Rističević Marijan

Dame i gospodo narodni poslanici, da bih do kraja bio shvaćen, razumeo sam da je, za razliku od nekih prethodnih, koje su od regularne ekonomije pravile sivu, iz regularne ekonomije radnike prebacivali u sivu ekonomiju, a pri tome uzimali njihovu imovinu, smisao ove vlade da napravi državu koju možemo da finansiramo, državu koja može da živi od tih prihoda.

Ova vlada ne želi da pretapa radna mesta u realnom sektoru za radna mesta u javnom sektoru. Ne samo da su radnici gurnuti u sivu ekonomiju, već onaj ostatak radnika je morao da izdržava višak zaposlenih u javnom sektoru. Tu smo dostigli cifru od 781.000 zaposlenih u javnom sektoru. To je više nego što Crna Gora ima stanovnika. To je za 50% više nego što Crna Gora ima stanovnika. Imamo gotovo jednu državu u javnom sektoru.

Smisao ovog zakona, a i budućih zakona će biti da napravimo državu koju možemo, kao građani, da finansiramo. Sa ovolikim javnim sektorom ne verujem da to možemo da učinimo. Želim da vidim tu državu koja se neće finansirati deficitom i kreditima, već koja će se finansirati od prihoda koje ubire od građana. Pri tome, poreski obveznik nije tu da se odere, već da se s vremena na vreme ošiša. Možete da ga ošišate više puta, ali da ga oderete možete samo jednom.

Nisam razumeo ni gospodina Blagoja Bradića šta je hteo da kaže. Doduše, on je pre kraja bio prekinut. Njegov amandman sam shvatio kao nešto što je moglo biti prihvatljivo. Međutim, ovo uopšte ne shvatam.

Smisao celog zakona je da u nekom roku od dve godine gurnemo iz sivog sektora i zaposlimo u realni sektor. Jedan narod ovde stalno govori, nećemo se vraćati u prošlost. Hoću da se vratim u prošlost, jer bez prošlosti ne bi bilo sadašnjosti, bez sadašnjosti ne bi bilo budućnosti. Jedan narod ne čine samo sadašnje generacije, samo mi. Jedan narod čine i prošle generacije i buduće. Mi smo od svojih predaka ovu državu pozajmili, sa svom imovinom i prirodnim resursima, i dužni samo, makar u istom stanju, tu svoju državu da predamo potomcima. Bojim se da su ovi pre nas opljačkali naše mrtve pretke. Hvala.

Bradić Blagoje

Gospodine Rističeviću, u dve bih podelio diskusiju, pošto niste bili precizni šta vam nije bilo jasno.

(Predsedavajući: Zamolio bih vas da se obraćate meni, a ne gospodinu Rističeviću.)

Prihvatite moje izvinjenje, jer sam taze poslanik, pa još nisam naučio pravila.

Prvi deo moje diskusije se odnosio na umanjenje poreza, i to je politička odluka. Moje mišljenje je da je to iznuđeno rupom u budžetu, nedostatkom para da se iz državnih para plaćaju doprinosi za penziono i socijalno ljudima koji su se zapošljavali po članu 21v i 21d, i to je politička odluka. To je u redu. Skupštinska većina je tako rešila i to je vaš premijer rekao, tj. naš, da je to način na koji će se zapošljavati. Vreme će pokazati da li ste u pravu ili ne.

Ono što sam hteo i insistirao je da zamolim ministra finansija, da zamolim poslanike Narodne skupštine da još jednom razmislimo o skidanju 2% sa pozicije doprinosa za socijalno i prebacivanje na penziono. Skidanje 2%, umanjenje 30 milijardi na godišnjem nivou Republičkom fondu za zdravstvenu zaštitu još ćemo više otežati funkcionisanje zdravstva u Republici Srbiji. Kada se ta odluka izglasa, kolege, više nije bitno da li je to glasala pozicija ili opozicija, to je glasala Narodna skupština. Vrlo ćemo teško ispraviti ionako teško stanje u našem zdravstvu. Osnova zdravstva su finansije.

Verujem da ministar Krstić ima dobru volju da to nadomesti iz budžeta, ali kako će da nadomesti iz budžeta kada ima problem na dohodovnoj strani.

Insistiram da razmislite i da povučete predlog, da se pare za penzije nađu na drugi način. Ostavite pare srpskog zdravstva, koje je u velikim finansijskim problemima.

Đoković Mirjana

Uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, drage kolege poslanici, s obzirom da sam deset godina radila u direktnom posredovanju u oblasti zapošljavanja, želim samo da kažem na priču gospodina Pavićevića da su nesporni rokovi, da je jasna namera Vlade šta želi da postigne ovim podsticajnim merama, a to je da pospeši proces zapošljavanja u zemlji Srbiji.

Međutim, ima poslodavaca u našoj zemlji kojima nije dovoljno da ih pratite 10 godina. Oni poslodavci koji su iskreni, koji žele da unaprede proces zapošljavanja, njih ne morate da pratite. Tu vidim jasnu nameru da ova vlada najozbiljnije mora da se pozabavi time da napravi direktnu spregu između ovih podsticajnih mera i onog posla koji treba da radi inspekcija rada, jer kolege iz Nacionalne službe za zapošljavanje nisu ljudi iz policije. Oni mogu sistemom urgencija mera da utiču na poslodavce, mogu da ih uskrate da u narednom periodu više nikada ne dobiju nijednu podsticajnu meru.

Definitivno u ovoj zemlji mora malo da se napravi promaja u oblasti inspekcije rada. Naime, oni tačno moraju da znaju šta rade, a ne da se srode, bukvalno, sa poslodavcima i onda kada imate pritužbu jednog radnika kojemu je povređeno radno pravo, onda inspektor rada dolazi na lice mesta u pomenutu instituciju i maltene prijavljuje lice koje je izvršilo prijavu.

Dakle, samo unakrsnim kontrolisanjem inspekcije rada, Nacionalne službe, poreske uprave, mi tek tada možemo činiti prave pomake i taj sistem kontrole imati na pravi način.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, mislim da sam razumeo ovo što je bila poruka gospodina ministra i mislim da sam dobro razumeo i nastup uvažene narodne poslanice gospođe Đoković. Ipak, imam jedan dodatak u odnosu na to što sam sada čuo.

Koliko sam razumeo, na osnovu svega o čemu smo do sada razgovarali povodom ovog predloga zakona, ideja je da se poveća broj zaposlenih ljudi u Srbiji. Dakle, ideja je da se zaposle neki ljudi. Da bi se to ostvarilo, procenjeno je ovde, i u Vladi Srbije, da poslodavci treba u ovom trenutku da dobiju neku vrstu podsticaja. Zašto? Da bi se povećao procenat zaposlenih ljudi u Srbiji.

Zaključujem sledeće – ideja je dugoročna, hoćemo da povećamo zaposlenost, mera je privremena. Ali, da biste došli do ovoga što je dugoročni cilj, vi morate da idete posredstvom podsticajnih mera poslodavcu. Takav je zaključak. Taj poslodavac, koji je jedan od važnih aktera u tom ciklusu, on mora na osnovu ovog predloga zakona zaista da zaključi da je Vlada ozbiljna oko ideje zapošljavanja.

Ovaj rok do 2016. godine, po mom sudu, uvažavajući sve argumente koje sam čuo ovde, i dalje nije dovoljan da bi se obezbedilo ono što je cilj Predloga zakona, a to je da se zaposle neki ljudi.

Imam samo još jednu stvar koju bih dodao. Često sam bio u prilici, tokom rasprava u ovoj skupštini, povodom raznih predloga zakona pa i ovog, da čujem najavu nekog predloga zakona. Kažu – biće, uskoro će, samo što nismo. Smatram, gospodine ministre, da konačno ne treba više da živimo u nekom izmeštanju u futur. Hajde da dođu ti predlozi zakona konačno u ovu skupštinu, pa da dogovorimo i da usvojimo ono što je najbolje za sve građane u Srbiji.

Dazdarević Sabina

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pre svega, naš predloženi amandman ima za cilj da omogući poslodavcima da povlastice u vidu povraćaja dela plaćenih doprinosa budu vremenski neograničene, čime bi država podstakla i pomogla čuvanje postojećih i otvaranje novih radnih mesta.

S druge strane, ovim amandmanom je takođe predloženo da se procenat povraćaja uplaćenih doprinosa u razvijenim oblastima Srbije drugačije uredi i da se uvedu posebne pogodnosti i za poslodavce u nerazvijenim oblastima Srbije.

Dakle, mi ovde imamo slučaj da je u Srbiji prosek nezaposlenosti oko 24% dok je recimo, u Tutinu, Sandžaku taj procenat čak 60%. Ovo je jedan dobar pokazatelj neravnomernosti pogodnosti uslova za zapošljavanje u različitim delovima zemlje.

Mi ovde predlažemo jedan način na koji bi se umanjila razlika između razvijenosti različitih oblasti zemlje time što bi na neki način država pogurala i motivisala razvoj nerazvijenih oblasti, čime bi se popravilo sveukupno stanje u zemlji.

Usvajanjem ovog amandmana država bi postavila čvrste i ozbiljne temelje ravnomernog regionalnog razvoja i dala maksimalnu pomoć i podršku onim delovima zemlje koji su nerazvijeni.PREDSEDAVAJUĆI: Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Jovanović i Zlata Đerić. Vlada i Odbor za finansije i republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili ovaj amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Da li neko želi reč? Reč ima poslanik Dragan Jovanović.DRAGAN JOVANOVIĆ: Uvaženi predsedavajući, kolege narodni poslanici, ja sam sa koleginicom Zlatom Đerić podneo amandman na član 2. koji se menja član 45. u stavu 1. i posle reči -poslodavac, pravno lice, odnosno preduzetnik koji zaposli novo lice dodaju se zapeta i reči, odnosno lice sa posebnim potrebama.

U članu 2. kojim se menja član 45. stav sedam, posle tačke tri, dodaju se nove tačke 4) i 5) da glase - 4) - 80% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje jednim a najviše sa pet lica sa posebnim potrebama i tačka 5) - 95% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje šest lica sa posebnim potrebama.

I u načelnoj raspravi rekao sam da iako su ostale odredbe kojima se poslodavac oslobađa plaćanja doprinosa ako zaposli lice sa posebnim potrebama, smatramo u Novoj Srbiji da bi to trebalo da se osnaži još više i da poslodavac može da dobije subvenciju za zapošljavanje ovih lica, jer u praksi se pokazalo otkako ovaj zakon živi, da nažalost, imamo ogroman broj ljudi, a to su nezvanični podaci, već sam rekao između 50 i 70 hiljada radno sposobnih lica sa posebnim potrebama, koji se nalaze na Nacionalnoj službi za zapošljavanje i koji nažalost ne mogu da pronađu posao.

Zbog toga molim pre svega kolege narodne poslanike da podrže ovaj amandman, jer naročito kolege koje i rade u javnom sektoru koje su bile u lokalnim samouprava znaju koliki su problemi naročito porodica ovih lica kada dolaze, mole da se pomogne pri zapošljavanju ovih lica i koliko bi značilo da Vlada Srbije i mi kao Narodna skupština možemo da pomognemo i osnažimo potrebe i ukažemo poslodavcima da smo spremni da ih dodatno stimulišemo da se zapošljavaju lica za posebnim potrebama .

Petronijević Milisav

Javio sam se samo iz jednog razloga.

Vlada je podnela ovaj amandman na član 2. ovog zakona, a javnost ne zna šta je sadržaj amandmana. Svako kada podnese neki amandman on ga obrazloži, predlaže nova rešenja sa ciljem da se javnost upozna šta to predlaže. Mislim da je ovde značajno pitanje za nezaposlene, da se samo kratko objasni šta je ovaj amandman, šta sadrži ovaj amandman, jer javnost ne zna kada se kaže – Vlada je podnela amandman, odbor je prihvatio i tačka. Šta je to prihvatio?

Hoću da iskoristim priliku da kratko samo ukažem da je ovo značajno pitanje kada su u pitanju nezaposlena lica. Oni su inače u prilici da imaju glavnu ulogu kada je ovaj zakon u pitanju. Jedna od mera koju je Vlada predložila je podsticaj privatnim preduzećima da im se za novozaposlene obezbeđuje povraćaj sredstava uplaćenih za porez za zarade i za doprinose za obavezno socijalno osiguranje od 65 do 75%, zavisno od broja.

Zašto je to bitno? Bitno je što je jedan od ciljeva ovog zakona da se Vlada uhvati ukoštac sa sivom ekonomijom i sa zapošljavanjem na crno. Dakle, samo jedna mala mera, sa jedne strane podsticaj, a sa druge strane očekujemo i rigorozne mere Vlade kada je u pitanju siva ekonomija i crno zapošljavanje.

Šta je najveći problem kod zapošljavanja na crno? Što radnik nema ugovor o radu, nije prijavljen za obavezno socijalno osiguranje. Ne vuče prava penzijskog, zdravstvenog i osiguranja za slučaj nezaposlenosti.

Dakle, Vlada je u ovom slučaju rekla da za takva nezaposlena lica koja se zaposle u tim firmama Vlada vraća doprinose u iznosu od 65-75%. Mogao je da se stekne utisak, imajući u vidu da se manje naplati doprinosa, da će se i zaposlenom smanjiti bruto zarada, da će ona biti manja.

Ako je manja bruto zarada u tom slučaju veoma bitno je kada se ostvaruju prava iz socijalnog osiguranja, a pre svega, prava iz penzijsko-invalidskog osiguranja. Kod zdravstvenog osiguranja i osiguranja u slučaju nezaposlenosti to nije slučaj, ali bitan kriterijum kod ostvarivanja prava iz oblasti penzijsko-invalidskog osiguranja je bruto zarada. Suština ovog amandmana i jeste u tome da Vlada daje, dodatno pojašnjavam, dodatnu garanciju nezaposlenima da ovaj povraćaj sredstava neće njima smanjiti bruto zaradu koja će uticati na ostvarivanje prava.

Njima će se računati, svakom zaposlenom, novozaposlenom licu, zarada i doprinosi u punom iznosu. Mislim da je to vrlo važna, vrlo značajna jedna poruka Vlade nezaposlenima da će imati i pravo na ugovor o radu i sva prava koja proističu iz toga, prijavljeni na obavezno socijalno osiguranje i to što će se umanjiti u prihodima kada su doprinosi u pitanju neće snositi posledice to lice koje je zaposleno, već će imati prava kao sva druga zaposlena lica.

Upravo zbog te poruke, zbog tog pojašnjenja koja je Vlada dala smatrao sam da je, uz naravno podršku, veoma važno i javnosti saopštiti i dati garanciju nezaposlenim licima koja će biti zaposlena da neće apsolutno imati nikakvih problema, odnosno umanjenja zbog toga.