STENO BELEŠKE, 4. dan, 3. deo

Čikiriz Mirko

U članu 13. Predloga zakona se potvrđuje faktičko stanje i ja ga u potpunosti podržavam, RTS treba da emituje dva TV programa od nacionalnog značaja, što u potpunosti podržavam, tri radijska programa, u potpunosti podržavam, RTV dva televizijska, tri radijska programa takođe, u potpunosti podržavam.

Amandmanom tražim da se dodaje novi stav kojim se kaže da svaki RJS pre svega južno od Beograda, ali i za potrebe Vojvodine, pruža medijske usluge sa najmanje jednim televizijskim i jednim radijskim programom u regionu za koji poseduje odgovarajuće dozvole za emitovanje TV i radijskog programa i da se doda još jedan stav koji kaže – RJS pružaju medijske usluge kao elektronsko izdanje na internetu.

Vi ministre nama kažete da mi uporno pričamo o RJS koji ne postoje. Pa, zato i pričamo što ne postoje, da postoje. Zato i pričamo što ne postoje južno od Dunava, da je to potreba građana južno od Dunava koji plaćaju za ostala dva javna servisa pretplatu. Plaćaće taksu, a neće imati svoje RJS.

Čikiriz Mirko

Hvala lepo, predsedavajuća. Članom 15. predlažem da Savet Regulatora donosi odluku o uslovima koje na konkursu treba da ispunjavaju zainteresovani radio-televizijski servisi za dobijanje statusa RJS, da raspisuju konkurse za dobijanje statusa RJS, da biraju najboljeg ponuđača, da RJS stiču pravo na pružanje medijskih usluga nakon dobijanja odgovarajuće dozvole za pružanje medijskih usluga u skladu sa zakonom kojim se reguliše oblast elektronskih medija.

Ovo je ključna stvar vezana za primedbe danas da nama sledi digitalizacija itd. Kao poslanik iz Kragujevca i Šumadije nemam ništa protiv da ako sedište jednog RJS bude u Kragujevcu, da RTS i RTV na konkursu dobiju pravo da budu i u Kragujevcu RJS, znači ne forsiram nijednu kragujevačku TV, nijednu drugu TV ili radio-stanicu, samo me interesuje da imamo televiziju koja će redovno da nas izveštava o svemu onome što je značajno za život ljudi, građana u tom regionu.

Zbog toga, ministre, mi ćemo verovatno i kod ostalih amandmana, vi ćete pričati - pa ne gase se regionalni javni servisi jer nisu ni predviđeni da postoje, a ja tražim da ono što ste predvideli u medijskoj strategiji bude i u zakonu, da to prihvatimo svi i da glasamo svi za to i da zaista ovaj set medijskih zakona u finalnom obliku dobije svoju najbolju formu na opštu korist svih građana Srbije.

Lazić Nada

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, član 19. se odnosi na delokrug rada upravnog odbora javnog medijskog servisa, a u obavezi njegovoj je, između ostalog, usvajanje izveštaja o radu i poslovanju javnog medijskog servisa koji treba da dostavi Narodnoj skupštini i Savetu Regulatora i obaveštava javnost.

Naša intervencija na ovom amandmanu je bila da se ovaj izveštaj dostavlja i Skupštini AP Vojvodine, upravo u skladu sa odredbama člana 62. Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, s obzirom, kao što sam to već navodila u jednom od prethodnih amandmana kada smo isto insistirali na podnošenju izveštaja, da se ovakav izveštaj podnese i Skupštini AP Vojvodine, da ona ostvaruje svoja ovlašćenja u oblasti informisanja i ne vidim razlog zašto je Ministarstvo odbilo opet sa čuvenom formulacijom da je u Predlogu zakona dat celishodniji predlog. Hvala lepo.

Varga Laslo

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, o važnosti medijskih zakona za nacionalne zajednice smo detaljno govorili u raspravi u načelu. Oblast medija je svakako jedna od najvažnijih oblasti za očuvanje identiteta manjinskih zajednica. Iz tog razloga je izuzetno bitna i usaglašenost seta medijskih zakona sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, odnosno sa nadležnostima ili ovlašćenjima nacionalnih saveta u oblasti obaveštavanja.

Za nas je izuzetno bitno i u današnjem ili sadašnjem trenutku, a i u budućnosti izbegavanje bilo kakvih kolizija ili mogućnosti za različita tumačenja s jedne strane Zakona o nacionalnim savetima, a s druge strane zakona koji regulišu oblast medija, obrazovanja, službene upotrebe jezika ili kulture.

Iz tog razloga je izuzetno važno i poštovanje jedne odluke Ustavnog suda iz januara ove godine. Tom odlukom je Ustavni sud ocenio saglasnost, odnosno nesaglasnost pojedinih odredaba Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina sa Ustavom Republike Srbije.

Između ostalih, Ustavni sud je ocenio i pojedine odredbe tog zakona koje se odnose na ovlašćenja nacionalnih saveta u oblasti medija. Ustavni sud se bavio svim nadležnostima nacionalnih saveta u oblasti medija. Dakle, i sa nadležnostima koja se odnose na javne medijske servise, i to sa jedne strane u delu koji se odnosi na ovlašćenja, ocenio je ustavnost ovlašćenja koja se odnose na nadležnosti nacionalnih saveta u postupku imenovanja upravnih odbora, programskih saveta i direktora, odnosno odgovornih urednika javnih medijskih servisa.

S druge strane, Ustavni sud je ocenio i nadležnosti nacionalnih saveta koje se odnose na mogućnost uticaja na rad javnih medijskih servisa. U toj odluci je Ustavni sud utvrdio da neke odredbe Zakona o nacionalnim savetima nisu u saglasnosti sa Ustavom, a pre svega one odredbe koje se odnose na mogućnost nacionalnih saveta da utiču na izbor ili imenovanje članova upravnih odbora, programskih odbora i generalnih direktora javnih medijskih servisa i delimično na postupak imenovanja odgovornih urednika programa na jezicima nacionalnih manjina.

S druge strane, u jednom delu je Ustavni sud utvrdio da i deo ovlašćenja nacionalnih saveta koja se odnose na imenovanje odgovornih urednika programa na jezicima nacionalnih manjina jeste u skladu sa Ustavom. Kao što sam napomenuo, Ustavni sud je cenio i ustavnost odredaba koje regulišu mogućnost uticaja nacionalnih saveta na rad javnih medijskih servisa. Ustavni sud je ocenio da su te odredbe u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Ovaj naš amandman se odnosi na deo ovlašćenja nacionalnih saveta u postupku imenovanja odgovornih urednika programa na jezicima nacionalnih manjina na medijskim servisima. To ovlašćenje Zakon o nacionalnim savetima predviđa. Ustavni sud je utvrdio ustavnost tog ovlašćenja, a prihvatanjem ovog amandmana će zakonom o javnim medijskim servisima biti utvrđena procedura u kojoj će nacionalni saveti biti u mogućnosti da vrše ovo ovlašćenje.

Dakle, ovim amandmanom se propisuje obaveza direktora javnih medijskih servisa da pribave mišljenje pre upućivanja predloga za imenovanje odgovornih urednika programa na jezicima nacionalnih manjina od nacionalnih saveta. Ovim će se uspostaviti procedura za poštovanje jednog prava koje proizilazi iz Zakona o nacionalnim savetima.

Želeo bih ovu mogućnost da iskoristim, zaista kratko, da skrenem pažnju i na onaj drugi deo ovlašćenja nacionalnih saveta koja imaju u odnosu na javne medijske servise, koji neće biti regulisan ovim zakonom, ali jeste regulisano dosta neprecizno Zakonom o nacionalnim savetima i nadam se da će biti regulisano i novim zakonom o nacionalnim savetima, a to je deo ovlašćenja koji se odnosi na uticaj na rad javnih medijskih servisa.

Naime, ovim zakonom se, na naše zadovoljstvo, stvara mogućnost uticaja nacionalnih saveta na rad javnih medijskih servisa i to u članu 4. stav 1. tačka 4) ovog zakona, kada će zakonodavac utvrditi da zabrana samo nezakonitog uticaja postoji u odnosu na javne medijske servise. U Zakonu o nacionalnim savetima postoji i postojaće zakonit uticaj, odnosno mogućnost zakonitog uticaja na rad javnih medijskih servisa.

Naše je očekivanje, to želim da kažem javno predstavnicima Ministarstva i gospodinu ministru, kada budemo radili na novom zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, mi ćemo svakako insistirati i na ovom drugom delu ovlašćenja nacionalnih saveta u odnosu na javne medijske servise, budući da je, o tome smo i ja i predsednik naše poslaničke grupe detaljno govorili, Ustavni sud utvrdio da su i ona ovlašćenja koja se odnose na mogućnost uticaja na rad javnih medijskih servisa od strane nacionalnih saveta u skladu sa Ustavom.

Naravno, želim ovom prilikom da se zahvalim na prihvatanju ovog našeg amandmana. Ovim smo rešili jedan važan aspekt ostvarivanja prava manjinskih zajednica u oblasti obaveštavanja u odnosu na javne medijske servise. Ostaje onaj drugi deo koji ćemo nadam se zajednički rešiti kada budemo donosili nov zakon o nacionalnim savetima ili izmene i dopune. Hvala vam.

Bradić Blagoje

Amandman na član 25. Predloga zakona koji sam podneo kaže da se broj deset menja brojem pet, odnosi se na godine iskustva kandidata za funkciju direktora.

Mislim da je ovim amandmanom data šira mogućnost da se veći broj stručnih mladih kadrova javi i konkuriše, da limitiranjem sa 10 godina iskustva kao što se traži u zakonu maksimalno sužavamo eventualan broj kvalitetnih kandidata ne sporeći kvalitetnost onih koji imaju deset godina radnog iskustva.

Oni će i ovako ionako konkurisati, ali mislim da bi ovim amandmanom dali šansu mladim stručnim ljudima koji imaju šta da kažu o ovoj oblasti, da mogu da konkurišu. To je bio jedini razlog. Ne da bi nestručni i nedovoljno verzirani ljudi konkurisali, nego da i kod mladih ljudi kojih ima puno, koji su kvalitetni i stručni, da im damo šansu da mogu da konkurišu, a neosporno oni koji imaju 10-15 godina radnog iskustva sa ovim karakteristikama oni će i ovako ionako da konkurišu. Hvala lepo.

Marjanović Vesna

Hvala, predsednice. Smatram zaista neprihvatljivim da se izbor programskog saveta RTS i RTV obavlja na način na koji je to sada predviđeno. Još uvek važećim zakonom postojala je drugačija procedura. Ovim izmenama je došlo do promene, prvo u toliko što više nema narodnih poslanika u sastavu Programskog odbora što mislim da je prihvatljivo, ali ono što smatram u krajnjoj liniji neobičnim i neprihvatljivim, a nakon mišljenja Vlade sam zaista iznenađena, a to je da se Narodna skupština po prvi put nalazi u ulozi predlagača, da izbornu funkciju vrši Upravni odbor jedne javne institucije, u ovom slučaju javnog servisa.

Dakle, ako Skupština kao nosilac suvereniteta ima izbornu funkciju, bira Vladu, bira sudije, bira tužioce, a ne može da bira članove Programskog odbora, a obrazloženje Vlade je da bi to uticalo na njihovu samostalnost, pa, nema veće garancije samostalnosti nego kada vas izabere Skupština.

Dakle, Upravni odbor će moći da smeni članove Programskog odbora kad god bude želeo. Valjda treba da budu samostalni upravo u odnosu na upravne organe javnog servisa. Dakle, molila bih, mene čudi da je Ustavni odbor ovo prihvatio, ali molila bih predlagača da nam objasne tu logiku. Očekivala sam drugačije obrazloženje neko, zbog razloga efikasnosti ili nečeg drugog, ali samostalnost članova programskog odbora je sada mnogo više upitna nego da ih bira Narodna skupština Republike Srbije.

Tasovac Ivan

Kada bira, dakle, Upravni odbor on je i odgovoran za kvalitet programa. Ovde bi mogli da dođemo u situaciju da sa čisto stručne strane Skupština postane odgovorna za kvalitet programa jednog od javnih servisa. Ovde da bi se jasno videlo gde je odgovornost, znači, to je bio osnovni razlog. Ne znam da li sam bio dovoljno jasan.

Marjanović Vesna

Ne, i dalje to ne razumem, zbog toga što je Programski savet predviđen da daje nezavisno mišljenje o kvalitetu programa RTS ili RTV. U ovom slučaju, mi ćemo imati Upravni odbor koji će da nameće svoje mišljenje Programskom odboru. Dakle, vi ste, možda ne vi lično, znam da niste vi pisali obrazloženje, ali Vlada je dala kao obrazloženje da je razlog zašto je to tako, da se obezbedi njihova samostalnost.

Hoću da kažem da oni apsolutno neće biti samostalni na ovaj način. Prosto mislim da u praksi nije poznato, kažem vam, nije Skupština odgovorna ni za presude sudija, a mi biramo sudije. Dakle, neprihvatljivo mi je da Skupština može da bira sudije, vas kao ministre, a ne može Programski odbor, da im time upravo garantuje samostalnost da nezavisno mogu da odlučuju o programu RTS i da daju jedno mišljenje koje bi unapredilo taj program. Oni upravo treba da nadograde ono što predlažu upravni organi RTS. Znate, mi biramo i Zaštitnika građana. Dakle, zaista tu ne vidim logiku.

Tasovac Ivan

Samo da pojasnim, dakle, Narodna skupština predlaže 30 ljudi, 30 kandidata za članove Programskog saveta, a onda Upravni odbor, znači, od tih 30 bira 15.

Samo ako nije problem, dakle – nadležni odbor Skupštine predlaže Upravnom odboru listu od 30 kandidata za članove Programskog saveta koji odražava teritorijalnu, nacionalnu, versku, polnu i drugu strukturu stanovništva.

Đurišić Marko

Moram da prokomentarišem ovo obrazloženje ministra. Ovako kako je on obrazložio ne vidim uopšte ni potrebu da postoji Programski savet, to može da radi uređivački kolegijum javne ustanove.

Znači, Programski savet treba da bude nezavisan od Upravnog odbora da bi mogao u punoj funkciji da obavi ulogu koja je predviđena zakonom. Zato mislim da je potpuno neophodno da se ovaj amandman prihvati kako bi se obezbedila samostalnost u radu Programskog saveta. Inače, realno nema potrebe uopšte da postoji. Hvala.

Marjanović Vesna

Hvala, gospođo predsednice. Dakle, zaista ne postoji, mislim ni u našem pravnom sistemu je nemoguće da Skupština, da parlament bude predlagač bilo kome, a naročito upravnim organima javnih ustanova ili bilo kojoj drugoj instituciji.

Mislim da ako prihvatimo ovo rešenje da mi kao parlament sebe na neki način degradiramo, degradiramo i samu instituciju Programskog odbora. Gospodin Đurišić je tačno rekao, onda nema potrebe da on postoji jer onda Upravni odbor može da odlučuje o tome kako će program da izgleda.

Suština Programskog odbora jeste da bude nezavisan od upravljačkih organa televizije, a izbor u Skupštini im obezbeđuje samostalnost veću nego bilo koji drugi način izbora. Dakle, neverovatno je da Skupština bude predlagač, a da Upravni odbor ima izbornu funkciju. To zaista nigde ne postoji.

Mirković Saša

Poštovana predsednice, poštovane kolege poslanici, što se tiče ovog amandmana i koleginice koja je podnela amandman, apsolutno podržavam ministra i Ministarstvo u ovome što su doneli predlog da Skupština izabere 30 članova koje će predložiti Upravnom odboru za programski savet i da to budu ljudi koji su mahom iz struke i koji znaju šta je televizija. Tako da apsolutna podrška i idemo u dobrom smeru što se toga tiče. Zahvaljujem.

Halimi Riza

U redu. Imali smo amandman na član 29. Predloga zakona i ovde se radi o načinu predlaganja članova saveta, i da se u ovoj problematici omogući i nacionalnim savetima nacionalnih manjina da daju predloge. U okviru celokupne ove problematike kod medijskih zakona o mogućnostima da se aktivnije uključe nacionalne manjine u ostvarivanju Ustavom i zakonom garantovanih prava, mislim da je sasvim u redu da se omogući ovo što je traženo ovim amandmanom, to je suština, ali je nažalost, Vlada to odbila.

Čikiriz Mirko

Hvala, predsedavajuća. Da je ministarstvo uradilo ono što je predvidelo u svojoj strategiji razvoja medija u Srbiji, mi bi imali regionalne javne servise, a oni treba da imaju i sve organe neophodne za njihovo funkcionisanje.

U ovom amandmanu sam predložio da članove programskog saveta regionalnog javnog servisa bira upravni odbor regionalnog javnog servisa.

Samo zbog građana Srbije ću reći, naravno kod dobijanja dozvole za rad određenog javnog servisa tačno se zna koje sadržaje ta televizijska ili radio-stanica treba da emituje, od kulturnih sadržaja, sportskih, ozbiljnih društvenih tema, vremenske prognoze itd.

Ali, pošto sam predložio da članovi upravnog odbora regionalnog javnog servisa, kao analogno rešenje koje postoji za članove upravnog odbora RT Vojvodine, treba da imaju prebivalište na teritoriji zone pokrivanja regionalnog javnog servisa oni bi takođe, kao stručnjaci iz svojih oblasti, trebalo da u onim slobodnim terminima osmisle program koji bi bio jako interesantan građanima sa te teritorije, poput dobre emisije koja je gledana i van Šumadije, „Šumadijski prag“, koju emituje Televizija Kragujevac itd. Hvala lepo.

Živković Zoran

Mislim da treba da sačekamo ministra, ako se slažete.

Živković Zoran

Dobro. Suština ovog amandmana sa tekstom – briše se, u tome je da se isključi taksa za plaćanje TV pretplate kao način finansiranja javnih servisa.

Evo i ministra. Zašto to tražimo?

Ne samo što je bilo predizborno obećanje, nego i zbog razloga celishodnosti, što je danas popularna reč. Mislim da je potpuno nepotrebno da se uvodi jedan novi porez, a taksa je porez, jedna vrsta poreza, na nešto sa obrazloženjem da to garantuje nezavisnost javnih servisa.

To ne garantuje nezavisnost javnih servisa. Pravosuđe se finansira iz budžeta direktno, pa to ne znači da nije nezavisno, ili ako nije nezavisno, teško da je finansiranje razlog za nedostatak nezavisnosti.

Prema tome, imali smo duge vremenske periode u modernoj srpskoj istoriji, kada su se javni servisi finansirali direktno iz budžeta. Pominjem, ponovo, 2001. godina, 2004. godina, bez bilo kakvog uticaja ili sa vrlo malim uticajem, uvek ima nekog uticaja vlasti na nezavisnost tih medija i svi se slažemo oko toga da je to bilo neko zlatno vreme nezavisnosti javnih servisa.

Drugi izvori finansiranja, a pre svega, finansiranje iz budžeta je sasvim dovoljno da dođemo do toga da finansije budu dovoljne.

Drugo, taksa koja je 50 evra godišnje, puta 3,3 miliona strujomera. To je 165 miliona evra. Ja sam se konsultovao sa ljudima koji to znaju, da je za finansiranje oba javna servisa dovoljno manje od 80 miliona.

Šta će onda onih 85 još? Imam još 10 amandmana na tu temu, pa ću dalju argumentaciju da nastavim na tu temu. Mislim da nema razloga da ulazimo u tu zamku da je to nekakav običaj EU, tačno je da tamo postoji i taksa kao rešenje, ali postoje i države gde nje nema.

Vlast je odgovorna za to da mediji budu nezavisni.

Živković Zoran

Mislite za ovaj amandman?

Živković Zoran

Isteklo za ovaj amandman?

Đukanović Vladimir

Inače, izuzetno cenim ljude koji kažu da su tokom akcije „Sablja“, da je to bio zlatni period našeg novinarstva. To su svi novinari osetili na svojoj koži, posebno oni koji su na pravdi boga u zatvoru bili.

Da mi nešto kažemo građanima. Taj produkt pretplate koji je bi do sada nije izmislila SNS, izmišljao je neko ranije. Vidimo dokle je doveo građane taj sam RTS da ljudi to nisu želeli da plaćaju.

Dragi građani, mi nemamo razloga nikoga ovde da obmanjujemo. Postoje tri načina, vezano za RTS. Jedan je bio ova pretplata, vidimo da to nije išlo najbolje. Drugi način je taksa koja se uvodi. Treća stvar je da ugasite RTS, odnosno imate još nešto, da to pređe na budžet, a treća je da ugasite RTS i da nemamo nikakav javni servis.

Mislim da nikome nije u interesu, prosto bi to bilo nenormalno, da neko gasi javni servis i da nemamo jedan takav medij.

Imamo dve solucije, ili će biti neka vrsta pretplate, tj. taksa koja se predviđa i koja ne može više da bude, a dobro je što ste to definisali zakonom od 500 dinara ili da to bude na budžetu? To ne može, zato što se država povlači iz svih medija.

Prema tome, mora da se pronađe neki modus kako da se RTS finansira. Ono što je meni strašno, to je način kako je do sada funkcionisao RTS u eri ove pretplate koju ste vi bili uvodili, doveo do gneva ljudi, pa čak možete da pročitate i po društvenim mrežama, nažalost, da su ljudi došli do toga da traže da RTS čak bude ukinut.

To nikada ne bih mogao da prihvatim, a vašim brisanjem ovoga što tražite da se briše, vi tražite da se RTS ukine, jer nema drugog načina, kako mislite da je finansirate? Kako mislite da joj obezbedite nezavisnost?

Kažite onda otvoreno građanima da želite da ukinete RTS, a mislim da to nije u interesu celokupnog društva, pa i samog naroda.

PREDSEDAVAJUĆI (Igor Bečić): Za reč se javio narodni poslanik Zoran Živković.

Po kom osnovu?

(Zoran Živković: Replika)

Mislim da niste pomenuti za repliku, ali izvolite.

Živković Zoran

Naravno da je besmisleno optuživati bilo koga da želi da ugasi javni servis, RTS i RTV. Naravno da i u ovom članu, pored takse, predviđena su još četiri izvora finansiranja, prema tome nije ugroženo.

Ponavljam, RTS je postojao i 2001. do 2004. godine. Vi ste pomenuli „Sablju“, ja sam ponosan na tu akciju i ja vam obećavam da će se to ponoviti, možda to neću raditi ja, voleo bih da to mogu, ali će se stvoriti…

Mirković Saša

Siguran sam da treba pružiti priliku ovom zakonu, a treba pružiti i priliku Javnom servisu sa novim menadžmentom koji funkcioniše u veoma otežanim uslovima i treba im pomoći u ovom trenutku, pre svega, zbog broja ljudi koji rade u samom Javnom servisu i u RTV tako da apsolutno podržavam Ministarstvo što nije prihvatilo ovaj amandman. Zahvaljujem.

Đukanović Vladimir

Ima jedna narodna poslovica - čega se pametan stidi, dalje ne bi da je citiram, ali ako se neko ponosi onim što se tada zbivalo, a povezaću, naravno, odmah to sa ovim amandmanom, a tada se zbivalo da su novinari morali da idu da referišu šta će da pišu. Bukvalno su morali da idu da referišu i da dolaze na brifinge da im se kaže šta će da napišu, a oni koji nisu bili dovoljno poslušni obično im se gasio mediji ili bi recimo bili uhapšeni.

Imate primer kolege iz Kragujevca koji je bio 20 i nešto dana na pravdi boga u zatvoru i nikad mu nije došla optužnica, ali vi ako želite da ponovite period kada ko zna koliko je ljudi bilo uhapšeno, a posle ste olakšali građane Republike Srbije što ste im iz džepa izvukli pare da morate tim ljudima tamo naknadu štete da platite, nedajbože da se to više ikada ponovi i bogu hvala da vi nikada nećete biti na vlasti. Hvala vam.

Živković Zoran

Članom 37. se predviđa uvođenje takse, razrada te teme sa visinom od 500 dinara, rekao sam da ako imamo saznanje da je 3,3 miliona brojila u Srbiji, da je to 165 miliona evra na godišnjem nivou, ako se uzme u obzir da će recimo 25% vlasnika brojila da dobije neke olakšice iz nekih razloga, da je to 25% manje i dalje ostaje 125 miliona evra, a malopre sam pričao sa ljudima koji znaju tu oblast, koji su mi rekli da je za javne servise potrebno 80 miliona.

Moje pitanje je u ovom slučaju - gde je tih 20? Zašto moramo da otimamo od građana stalno za neke takse? Kažemo - ukidamo pretplatu, uvodimo taksu. Smanjujemo nezaposlenost, a u stvari povećavamo broj ljudi na birou. Pričamo o tome da otvaramo sve tajne, a ugovore držimo u sefovima.

To su stvari koje su nepotrebne za ovaj zakon. Mi smo naravno, nas obojica, poslanika Nove stranke u ovom parlamentu dali svoj doprinos poboljšanju zakona i ja se zahvaljujem ministru što je prihvatio amandman koji su podneli još neki poslanici i nas dvojica zajedno.

To je dokaz da mi ne želimo da pravimo bilo kakvu opstrukciju, nego upravo to da poboljšamo ovaj zakon, ne uvođenjem takse, nego finansiranjem iz budžeta, tako što se odredi 80 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti ili kako se već pravi Zakon o budžetu, 60 za ili 62 za RTS, 18 za Vojvodinu, to je ista garancija finansijske stabilnosti kao i pretplata koja se vezuje.

Tasovac Ivan

Evo, ovde može da se stvori jedan nesporazum, a zato što vi bazirate vašu računicu na cifri od pet stotina dinara, a zakon je vrlo precizno ograničio da je to limit, to je maksimalna cifra kolika može da bude taksa.

Tokom prelaznog ovog perioda kada se finansira iz budžeta tokom godinu i po dana, biće optimizovani troškovi i tačno kolike su potrebe i RTS i RTV i onda će se znati koliki će biti iznos takse, ali ono što je meni drago, to je da ovde u parlamentu postoji potpuni konsenzus o neophodnosti postojanja javnih servisa.

Mirković Saša

Samo sam hteo jednu informaciju, da HRT recimo, ima budžet od 200 miliona evra godišnje, tako da nije tačan podatak da ima radio-televizija sa mnogo manjim brojem radnika nego što ima RTS.

Đukanović Vladimir

Red je da se građanima Srbije objasni da oni u svakoj varijanti plaćaju RTS, čak i sada kada bude na budžetu ovih godinu i po dana, jer i budžet se puni od poreskih obveznika i to opet na neki način građanin izdvaja i plaća RTS.

Samo pozivam sve one koji se sada zalažu da to može da ostane i dalje na državnom budžetu, pa onda kažite da ste protiv preporuka EU. Oni nam preporučuju da država mora da se povuče iz medija i mi smo to usvojili, između ostalog, zato smo i pohvaljeni.

Prema tome, ako ne želite taksu, a vidimo da je sa pretplatom jako loše išlo, taksa je inače obavezujuća pa prosto morate to da platite, kažite onda građanima da ne želite RTS i da želite da ga ugasite ili vi smislite neki, ne znam kakav sistem, da RTS opstane, ali ovo je jedan jedini sistem, ili da bude na državnom budžetu ili da postoji neka vrsta pretplate, odnosno taksa ili jednostavno da ugasite RTS.

Verujem da nikome nije u interesu da ugasi RTS. Hvala.

Pavićević Vladimir

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, želeo bih samo da intervenišem na ovo što je sada rekao gospodin Đukanović.

Molim vas, nijedan od nas dvojice bilo čime, a naravno u vezi sa našim amandmanom na član 37, ni u jednom trenutku nije rekao da se zalaže za to da Javni servis ne postoji, da RTS ne postoji.

Vrlo dobro nas je razumeo i ministar, jer je ministar ovde malopre rekao da mu je veoma drago da u ovoj skupštini, ako sam to dobro razumeo, postoji apsolutna saglasnost da RTS treba da postoji.

Poštovani predsedavajući, samo da se razume ovde, čak ako se ukine taksa za medijski javni servis na osnovu prethodnog člana 36. imamo druge izvore finansiranja. U tački dva lepo piše – iz sredstava budžeta. Prema tome, ništa se ne menja u RTS osim što smo protiv takse i smatramo da finansijska nezavisnost javnog servisa neće biti garantovana taksom.

Suprotno tome, naše iskustvo sa pretplatom je takvo da ukoliko građani primete da se, na primer, taj javni servis nalazi u rukama vlasti, što je bio slučaj za sve vreme dok je postojala pretplata, prosto će građani da reaguju i oni će da kažu – nećemo da plaćamo.

Gospodo, zato mi kažemo, odgovornost za nezavisnost i samostalnost javnog servisa pre svega zavisi od toga na koji način Vlada tretira Javni servis i mi tražimo, pozivajući se na iskustvo iz perioda od 2001. do 2004. godine, gde isto kao i ovde, postojala su sredstva iz budžeta, da tu praksu pokušamo još jednom da ponovimo. Hvala.

Mirković Saša

Ne bih se složio sa nekim kolegama u sali da treba to posmatrati na ovakav način kao što je kolega ispred mene govorio iz jednog prostog razloga - RTS u prethodnih nekoliko meseci, od kada je novi menadžment došao na RTS, ima pre svega mnogo novih emisija, drugačiji je program, počeli su da proizvode dosta samostalnog programa.

Druga stvar, nemojte da zaboravite da mi ovde po ceo dan sedimo i da pričamo u Skupštini, a da RTS to emituje. To je televizija koja na svaki način treba i građanima Srbije i državi Srbiji. Prema tome, treba pomoći na svaki mogući način i ne treba ubeđivati da ne treba taksa. Treba taksa. Da li je mogao da se nađe neki način da se to kablo-operaterima reši, to je već druga priča.

Verovatno je Ministarstvo, kada je sagledalo, u pravu što se tiče podele plaćanja, da ne može da se razgraničava da jedni građani plaćaju kabl, a da drugi građani plaćaju etar. Samo iz tog razloga treba podržati Ministarstvo što se tiče ovog zadnjeg zakona o ovom medijskom setu. Zahvaljujem.

Đukanović Vladimir

Zarad istine prema građanima zašto sam pomislio da vi možda želite da se RTS ugasi? Inače, meni je drago da se vi ovako deklarativno zalažete, ali vi ste predložili amandmanom da se član 37. briše, a u članu 37. je definisano kako se finansira osnovna delatnost RTS i tražili ste da se to obriše, a niste ponudili nikakvu alternativu.

Sada ovde čujem od vas da možda želite da se nastavi neko budžetsko finansiranje. Pa, to je prvi prigovor od svih kolega novinara i raznih udruženja da će se time narušiti nezavisnost rada RTS, ako bi nastavila država Srbija da finansira tu televiziju iz budžeta.

Prema tome, budite onda iskreni, kažite da ste tražili da se ovo obriše, a niste ponudili ni jednu jedinu alternativu i zato sam pomislio da vi zaista možda želite da se javni servis ugasi.

Arsić Veroljub

Dame i gospodo narodni poslanici, mene neke diskusije od mojih kolega jako fasciniraju. Često su imali običaj da kažu – pa, nije počeo svet od kada je SNS došla na vlast. Slažem se, Srbija postoji mnogo duže nego vlast SNS.

Način finansiranja javnog servisa jeste presudna stvar da on bude nezavisan, da ne zavisi od budžeta Republike Srbije. To svi mi znamo, ali nemojte, ko boga vas molim, više period 2001-2004. da ističite kao najveće tekovine demokratske revolucije, zato što je baš u tom periodu bio ukinut čak i prenos sednica Skupštine Srbije. Jeste, iako neki odmahuju glavom, ukinut je od marta 2003. godine do septembra i konačnog pada te vlade 2003. godine.

Izmislili ste tada da zbog vanrednog stanja treba ukinuti, a vanredno stanje je prošlo 1. maja. Sednice su bile sve do septembra, a nije bilo prenosa. Da li su to tekovine demokratske revolucije? Da li je li to nezavisnost medija? A obezbeđivala su se sredstva iz budžeta, u tome i jeste problem.

Mogao je tada svako da naređuje javnom servisu da radi, ko je bio u vlasti, kod koga su bile poluge, da ima finansije, da radi šta on hoće. Sada ovim zakonom konačno i ta priča se skida. Ne može više.

Mogu predstavnici opozicije, predstavnici bivšeg režima da se trude, nemam ništa protiv za svaku njihovu konstruktivnu diskusiju, pažljivo sam slušao, ali hajde da malo pogledamo realno. Srbija nikada u svojoj istoriji nije imala bolji set medijskih zakona nego danas na ovoj sednici Skupštine i sutra to treba da izglasamo, ukoliko, naravno, bude dovoljno poslanika koji će da podrže ovaj zakon.

Svi delovi i međunarodne javnosti koji se bave time i domaće javnosti čiji nečiji lični interes nije ugrožen ovim zakonom kažu da je ovo najbolji set zakona.

Molim vas da se vratimo na diskusiju i da govorimo ono što je stvarno bilo u prošlosti, gde smo stekli iskustva i mi, ali i vi kako ne treba da se radi i šta su to loši zakoni i da priznamo jedanput da neko u ovoj vladi bolje radi nego neka prethodna vlada, mnogo bolje, mnogo efikasnije, mnogo brže, mnogo iskrenije i mnogo više u interesu građana Srbije.

Tasovac Ivan

Ako govorimo o načinima kako je moguće finansirati javni servis, prepoznajemo tri načina. Jedan smo probali. To je pretplata preko trećeg lica. Pri tome, mislim da broj brojila koji ste pominjali nije tačan, ali suštinski ništa ne menja ovo. Druga varijanta je budžet. Treća varijanta je taksa.

Ove varijante smo probali i nije baš najbolje funkcionisalo i taksa je negde najrasprostranjenija u ovom trenutku kao oblik finansiranja javnih servisa svuda u Evropi.

Znači, ovo je rezultat rada radnih grupa koje su radile na nacrtima i široke debate i konsultacije sa evropskim stručnjacima i svega ostalog. Ono što mislim da je jako bitno, to je da u sledećih godinu i po dana ćemo upravo i primenjivati ovo što vi predlažete za stalno, a to je budžet. Na osnovu kompletne analize i Ministarstva finansija i Ministarstva privrede i svega, ovo je najodrživiji način.

Sada govorim o ekonomskom aspektu. To je druga stvar što apsolutno smatram da je to i u smislu slobode medija, odnosno slobode javnih servisa, odnosno mogućnosti da oni budu oslobođeni svakog političkog uticaja apsolutno najbolji način.

Opet vam kažem, molim vas, nemojte licitirati u ovom trenutku sa ciframa, zato što je vrlo jasno i u predlogu ovog zakona, znači do 500 dinara. Mogli bi da izvlačimo sada računicu i na 200 dinara.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministri, poštovani gosti, želeo bih da kažem tri stvari čisto radi pojašnjenja za sve nas koji učestvujemo u ovoj raspravi.

Nas dvojica smo zaista predložili da se u celosti briše član 37, ali u članu 37. svi stavovi tiču se takse za javni medijski servis.

Gospodo, za član 36. nismo predložili da se briše u celosti, nego smo predložili samo da se briše samo stav 1. tačka 1) a to znači takse za javni medijski servis.

To znači da, ukoliko ukinemo taksu, što mi ovde zapravo predlažemo, ostaju sledeći izvori finansiranja za javne servise – tačka 2) sredstva iz budžeta, tačka 3) neto korisnici od komercijalne eksploatacije sadržaja itd. Molim vas samo da budemo ovde precizni oko onoga šta se ovde predlaže.

Druga stvar, oko nečega što je rekao gospodin Saša Mirković poslanik, a ne ovaj Saša Mirković koji nastupa u ime Vlade sada ovde, tačno je da postoje novi programi na RTS-u, naravno, ali to što su programi novi ne znači da je javni servis više nezavisan od delovanja izvršne vlasti.

Mislim da su glavni sud o tome u kojoj meri je javni servis nezavisan u odnosu na izvršnu vlast dali upravo građani Srbije, gde smo čuli od jedne poslanice iz vladajuće većine ovde pre dva dana, mislim na gospođu Vukomanović, jedan podatak i siguran sam da je tačan, zato što gospođa Vukomanović uglavnom u svojim istraživanjima koristi takve podatke, da 75% građana Srbije ne plaćaju. Jednim delom sigurno zbog ekonomske situacije, ali drugim delom zato što su građani Srbije procenili da se javni servis nalazi u rukama vlasti i neće zato da daju novac, gospodo.

Treća, poslednja stvar, i time ću da završim, gospodine predsedavajući, kada govorimo o 2003. godini, tačno je i saglasan sam s gospodinom Arsićem da su ukinuti direktni prenosi sednica Narodne skupštine početkom 2003. godine, ali su, gospodo, prenosi ukinuti u okviru vanrednog stanja. Zašto je uvedeno vanredno stanje? Zato što je ubijen predsednik Vlade ove države, gospodo. O tome valjda takođe treba da razmišljamo kada raspravljamo o Poslovniku.

Tasovac Ivan

Potpuno svesni realnosti i toga kolika je pretplata, mi upravo zato i napuštamo taj model pretplate preko trećeg lica i zato se ukida TV pretplata. U prelaznom periodu, kada će se finansirati iz budžeta, a kako ste vi rekli, to se pokazalo kao dobar i nezavisan model, o čemu postoje različita mišljenja, i kada se stabilizuje RTS, potpuno verujem da onda on ima direktan i odnos sa svojim gledaocima. Mora da se uspostavi taj nivo interakcije. Možda će tada građani reći da im uopšte ne treba javni servis. I RTV isto tako.

Meni se čini da je ovo sada u ovom trenutku apsolutno jedini mogući model. Prvo, iz budžeta dajemo godinu i po dana vremena da se stabilizuju finansije. Drugo, posle toga se uvodi taksa kao najrasprostranjeniji model u čitavoj Evropi.

Arsić Veroljub

Dame i gospodo narodni poslanici, opet se ovde u ovom domu iznose neistine. Povod jeste bilo da se ukinu TV prenosi u Narodnoj skupštini Republike Srbije atentat tada na predsednika Vlade, gospodina Zorana Đinđića, uvođenje vanrednog stanja, koje je u međuvremenu oglašeno neustavnim, ali sad postavljam jedno prosto pitanje – a šta mogu narodni poslanici da urade? Ne mogu ništa.

Vanredno stanje je suspenzija jednog dela Ustava. Čak su i naša prava bila suspendovana tim vanrednim stanjem, koliko god to vama smetalo.

(Predsedavajući: Gospođo Čomić, molim vas, nemojte dobacivati.)

Ne sećam da je vanredno stanje bilo do septembra 2003. godine. A trebalo je. Verovatno zato da bi tadašnju opoziciju pozatvarali, pošto drugačije niste mogli ništa drugo da uradite sa njom. Koliko se sećam, baš zbog toga što su ukinuti TV prenosi u Narodnoj skupštini Republike Srbije, poslanička grupa, ili bar grupa narodnih poslanika koji su pripadali tada Socijaldemokratskoj partiji otkazala je poverenje tadašnjoj vladi. Možete da klimate glavom koliko god hoćete, kada je počelo da se trese, kada je broj 126 počeo da pada ispod, onda je vraćen prenos sednica Narodne skupštine.

Ali, ako su to tekovine demokratije, ko boga vas molim, nemojte više da nas učite demokratiji.

Đukanović Vladimir

Moramo da kažemo građanima istinu. Nisu samo u vreme „Sablje“ ukidani TV prenosi, ukidani su i kasnije, i to baš od poslanika na čijoj listi se nalaze predlagači ovog amandmana. Tada su nam uveče puštali snimak skupštinskog zasedanja. Toliko o toj demokratiji.

Veoma sam zadovoljan što je podnosilac amandmana konačno priznao da se on zapravo zalaže za budžetsko finansiranje RTS, pošto vidimo šta je u amandmanu predložio. Moram da kažem građanima Srbije da to znači da mi imamo državnu televiziju, a onda bismo imali televiziju Vlade Republike Srbije, jer se to finansira iz budžeta. Ali, nije mi onda jasno zašto su to ukidali, kada smo to već imali 2000. godine. Zašto su to ukidali pa su pravili javni servis?

Onda neka nam još kažu da nisu baš za preporuke EU da se država povuče iz finansiranja svih televizija a i neka nam kažu da su protiv novinarskih udruženja koji će prvi da nam skoče za vrat kako to država utiče na RTS ako je Vlada Srbije finansijer te iste televizije. Drago mi je što su to sada priznali i neka građani Srbije to i znaju.

Nikolić Dragan

Javio sam se po prethodnom amandmanu, gospodine predsedavajući. Stvarno ne razumem zašto vi nemate jednak tretman prema svim poslanicima u ovoj skupštini.

Nikolić Dragan

Bio sam u sistemu, pokazivalo mi ovde. Toliko mogu da razlikujem, jer sam završio malo više škole od nekih koji su davali amandmane ovde i koji napišu samo dve reči – briše se.

Nikolić Dragan

Molim vas da drugi put zaista vodite računa, u suprotnom ću da se javljam rukom. Zaista sam hteo da komentarišem ove genijalne amandmane koje su dali poslanici Zoran Živković i …

Nikolić Dragan

Po ovom amandmanu ne. Čekaću genijalne pronalaske Proke pronalazača.

Čomić Gordana

Amandman se tiče člana 38, koji ima rubrum – obveznik plaćanja takse i paradigma je od primera kako izgledaju najbolji zakoni. U digresiji, nikad dobra od debate ako, s jedne strane imate stav – ovaj predlog zakona je najbolji, svaki amandman grozan a predlagač još gori i obrnuto – ovaj predlog zakona je najgori, a svaki amandman super. Nažalost, proći će još vremena dok to ne svedemo na raspravu o temi.

Član 38. koji definiše obveznika plaćanja takse kaže: „Obveznik plaćanja takse je svako fizičko i pravno lice koje je korisnik merila električne energije po stambenoj jedinici odnosno poslovnom prostoru“. Nigde više vam ne treba merilo električne energije. Ovo je član koji je ostao od obveznika plaćanja pretplate.

Ono što će raditi obveznik plaćanja takse, radiće podnošenje svojih podataka na evidencionom listu i u onome sledećem članu, 39, kaže se tačno šta sve mora da sadrži onaj ko je obveznik plaćanja takse. Nema električnog brojila. Sledećih godinu i po dana plaćaće se javni medijski servis iz budžeta. Nema električnog brojila.

U obrazloženju sam namerno napisala – ako ostavite ovaj član, onda kažete svima nama, taksa je isto što i pretplata, pošto ćemo da plaćamo preko električnog brojila. A nije. Zato vas molim da ovaj član izbrišete, pošto možete umesto električnog brojila da pišete bilo šta.

Način na koji će se ustanoviti sistem registra je obaveza javnih servisa. Treće lice potpuno ispada iz sistema. Slažem se apsolutno s tim da se sistem uredi, kako god. Znam koliko je teško dati dobru poruku o tome da li da javni servis plaćaš pretplatom, taksom ili iz budžeta i da je razlog mnogo komplikovaniji za nezavisnost. Ali, molim vas, ovo izbrišite. Ne može da bude osnov to da je on pretplatnik a da odatle dobijate podatke. To ne može.

Đurišić Marko

Hvala. Apsolutno podržavam argumente koleginice Čomić. Slušamo ovde kako se pretplata ubirala preko trećeg lica, a sada će to, bože moj, biti taksa i to nije isto i te dve stvari nemaju veze jedna s drugom. A onda stavite u članu 38. da je obveznik svako pravno ili fizičko lice koje je korisnik merila električne energije po stambenoj jedinici odnosno poslovnom prostoru. Znači, to je član koji apsolutno ne može da se nađe u ovom zakonu.

Sledeći član govori o tome šta sve treba da se vodi za evidenciju obveznika. Nažalost, tu se spominje ED broj. Znači, to govori o tome da javni servis ne misli da radi ništa kako bi došlo do naplate takse. Znači, godinu i po dana, ovo vreme koje zakon predviđa, sasvim je dovoljno vreme da utvrde evidenciju obveznika koji treba da plaćaju taksu, a ne da samo uzmu sada ovu evidenciju koja postoji u Elektrodistribuciji jer onda ne vidim ni potrebu za ovih godinu i po dana. Imamo evidenciju, hajde odmah da uvedemo taksu. Hvala.

Tasovac Ivan

Samo da pojasnim. Znači, korisnik električnog merila služi samo za personalizovanje zato da bi imali bazu podataka. Ovo što kažete da odmah uvedemo taksu, a kako bi procenili visinu te takse? Potrebno je prvo da se ustanovi tokom ovih godinu i po dana koliko ima vremena…

(Marko Đurišić: Recimo, 500 dinara.)

Ne, ne, ja sam samo dao primer, zato što ne možete da izvodite računicu kad smo stavili cifru do 500 dinara, a i ne verujem da smo vi i ja kompetentni u ovom trenutku da se dogovorimo oko cifre.

(Janko Veselinović: Jeste, jer ste ministar.)

(Predsedavajući: Molim vas, nemojte iz klupe da dobacujete.)

Mislim da smo pojasnili zbog čega je ovo, a mislim da ideja da se odmah uvede taksa nije dobra.

Živković Zoran

Hvala lepo. Član 38, kao što smo čuli, dokazuje da se samo menja izraz, inače da sistem ostaje isti i da pretplata ostaje preko brojila. To je malo i podsećanje. Tamo u devedesetim godinama to se zvala TV taksa na brojilo, tako da imamo ovde i formalno vraćanje u devedesete na jedan jako loš način.

Ponavljam da postoje bolji načini finansiranja, ponavljam da postoji odgovornost vlasti za nezavisnost javnog servisa. Ovako, to je farsa u kojoj vlast kaže – ne, ne, ne, to je nezavisno, to je taksa, to su nezavisni prihodi. S druge strane ista ta vlast postavlja menadžera, direktora tog javnog servisa, tako da je vrlo moguće da nam za direktora postave nekog doušnika iliti informera.

Ja se potpuno slažem da je RTS mnogo bolji u zadnjih devet meseci, naravno osim političkog i informativnog programa koji je, naravno, katastrofalan, kao što je bio i pre toga, ali postoji puno novih emisija. Čak je i izbor repriza, onih koje idu pre podne, bolji nego što je to bilo ranije i to treba pohvaliti. Recimo, „Grlom u jagode“ ide sada pre podne, a naveče, naravno, „Srećni ljudi“, kao što je to bilo i ranije.

Potpuno je nejasno kako mislite, ministre, da nas ubedite da to što je brojilo ponovo deo zakona, dokazuje da nema trećeg subjekta i da smo prešli sa pretplate na taksu. To je, naprosto, neobjašnjivo, kao što je neobjašnjivo i kada kažete da je u zakonu precizno rečeno, gospodine ministre, da je do 500 dinara. Precizno bi bilo da je rečeno 500 ili 426, a kada je do, onda je to neprecizno. Hvala, ministre.

Nikolić Dragan

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, javio sam se povodom ovog amandmana i želim da javnosti Srbije saopštim da poslanička grupa SNS u danu za glasanje neće uopšte glasati po ovim amandmanima koje daju ovoj skupštini gospodin Zoran Živković i Vladimir Pavićević, jer je stvarno šteta potrošiti struju pritiskajući ove dugmiće. Čak i ove papire, koji su upotrebljeni za pisanje ovih amandmana koji to nisu, jer u svakom papiru piše briše se.

Juče smo imali 95 takvih amandmana gde piše briše se, danas imamo desetak od istih autora. Moje shvatanje i poimanje amandmana jeste da popravi, inovira i dopuni zakon, da ideju ministru da on o tome promisli, da uklopi, koliko je moguće, tu novost u zakonski tekst, poboljša ga i da građanima Srbije mogućnost da postupaju sutra u bilo kojoj oblasti o kojoj donosimo zakon na mnogo bolji i kvalitetniji način, da krenemo tamo gde smo svi zamislili, a dobili smo legitimitet na ovim izborima, a to je korak po korak prema EU.

Došli smo u jednu apsurdnu situaciju da oni koji su do juče bili za ulazak u EU, svojim ponašanjem, svojim davanjem ovakvih amandmana zapravo čine nešto što je potpuno suprotno tim vrednostima ka kojima težimo i koje su u EU na snazi.

Davanje ovakvog amandmana, bez ikakve ideje na koji način, ako nećete ovako, onda morate da date alternativu. Onda sednete zavaljeni u skupštinsku klupu, jer vas mrzi da ustanete, ne poštujete ministra, ne poštujete predsedavajućeg, ne poštujete ostale poslanike, ne poštujete u krajnjoj liniji građane Srbije i ležerno pričate o devedesetim, o nekom zlatnom periodu kada ste vi bili nesrećnim slučajem predsednik Vlade.

Kažete da je to tada bilo idealno, a da ovo sada ništa ne valja. Pa, ako ne valja, zašto je SNS dobila 50 i više posto glasova u Srbiji? Zašto smo na poslednjim izborima, kada smo učestvovali u jednoj koaliciji koju je predvodila SNS, dobili 50%?

Zašto u ovom trenutku po svim ozbiljnijim istraživanjima javnog mnjenja predsednik naše stranke Aleksandar Vučić uživa 70% poverenja građana Srbije? To i u obrnutoj proporciji vi nikada nećete doživeti, a drago mi je što dajete ovakve amandmane. Što ih više budete pisali sve će vam manji biti rejting. Hvala.

Stefanović Borislav

Članovi 106. i 107. Prethodni govornik ne samo što nije pričao o tački dnevnog reda, već je po meni narušio dostojanstvo zato što je po ko zna koji put, iako nemam loše mišljenje o kolegi poslaniku, ali mislim da je jako pogrešio, a vi naročito, jer ga niste prekinuli i ponovo smo čuli jednu lekciju o tome koji amandmani su dobri, koji nisu i koji su uvredljivi i koji zamislite, neko piše da se nešto briše.

Kada neko nešto drugo napiše što ne može da se popravi, onda mora da se briše. Mislim da nije korektno ovakve stvari ovde da slušamo i da nam ponovo neko meri šta sme narodni poslanik da radi, a šta ne sme.

Još jedna stvar, zakoni fizike kažu da nešto što stoji ne može da se pomeri unazad. Dakle, nijedno poglavlje sa EU nismo otvorili. Kako mislite da vas neko usporava kada stojimo?

Dajte malo ozbiljnosti. Razmislite malo o onome što pričate.PREDSEDAVAJUĆI: Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.) Hvala. Reč ima poslanik Vladimir Đukanović.

Đukanović Vladimir

Možda bih i podržao ovakav amandman da se zaista ovako nešto obriše, ali kada biste ponudili alternativu. Ali, niste ponudili nikakvu alternativu. Želite na neki način da lišite RTS sredstava.

Saberite se, kažite šta hoćete. Hoćete li da to bude državna televizija, ali onda objasnite ljudima iz EU zašto ste to tražili, jer to tamo više ne može. Ili hoćete da bude javni servis. Ako je javni servis građani moraju na neki način da ga plate. Ili hoćete da ugasite RTS?

Morate da se opredelite. Jednostavno, tako je kako je, mada građani Srbije u svakoj varijanti plaćaju RTS, čak i da je državna televizija i da Vlada iz budžeta to plaća, budžet se puni od poreskih obveznika, tj. svih nas. Prema tome kako god da okrenete neko mora da plati RTS.

Ali ono što bih vas pitao, ministre, to je veoma važno posebno sada kada idemo u eru digitalizacije. Znate, pitanje je da li će svi građani Srbije, nadam se da će moći svi da imaju digitalni signal, ali znate kako će neko plaćati tu taksu i da li je država do kraja spremna da svim ljudima omogući digitalni signal, to je veoma važno pitanje.

Pitao bih još nešto, dešavalo se, lično znam nekoliko primera, recimo znam ljude koji uopšte nemaju televizor kod kuće. Jednostavno ne žele da gledaju televiziju, izbacili su televizor, uredno im je stizala pretplata. Kako ćemo to rešiti ako imate i dalje ljude koji ne žele da koriste televizor, ne gledaju televiziju, a stiže im taksa da plate za RTS? Kako ćemo u toj situaciji rešiti? Voleo bih da čujem odgovor.

Tasovac Ivan

Samo da odgovorim na pitanje. Dakle, rok za digitalizaciju je 17. jun 2015. godine, a ovo što ste rekli za ljude koji nemaju televizor, to ni u jednom zakonu iz Evropske unije nije predviđeno. Neko se tu, kako da kažem, referisao na priču oko zdravstvenog osiguranja, ali naprosto nije predviđeno da neko nema televizor.

Nikolić Dragan

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, javio sam se i, naravno, ovaj amandman nećemo prihvatiti niti ćemo u danu za glasanje uopšte glasati, jer je jedan od onih u nizu besmislenih koji ne donose ništa novo, samo žele da zbune javnost Srbije.

Ono što želim da kažem, a što je prethodni govornik pokušao visokointelektualno da nam objasni, a to je da ne postoji nikakva razlika između pretplate i takse. Postoji ogromna razlika između pretplate na RTV koja se plaća mesečno i koja nakon godinu dana od neplaćanja zastareva, odnosno ne možete da podnesete tužbu.

Što se tiče takse, taksa je nešto što je obavezujuće, nešto što ne zastareva i nešto što ljudi imaju apsolutno obavezu da plaćaju. Ukoliko ne budu plaćali, na to naravno ide kamata i nemoguće je nakon početka primene plaćanja takse izbegavati, kao što je to do sada bilo moguće, jer ste imali zagušenje kod sudova, jer ste imali nedostatak diplomiranih pravnika koji su zastupali RTS, a u jednom trenutku je čak i RTS odustala od utuženja, imajući u vidu da je situacija u Srbiji veoma ekonomski loša.

Prema tome, razlika je ogromna i to građani Srbije treba da znaju, kada bude uvedena ova taksa, sa tim zaista nema igranja, moraće da se plati. Kako će se doći do evidencije, do moje kuće, do kuće gospodina Aleksandra Martinovića, naravno, neće biti tajna. Mi ćemo se prijaviti i reći ćemo kako, a neki drugi će morati preko EDB da se nalaze, možda i po vinogradima ili već gde. Hvala lepo.

Marjanović Vesna

Izvinjavam se, gospodine Krliću. Član 107, gospodine predsedavajući, molila bih vas da podržite primerom koji je dala danas predsednica Skupštine, opominjući poslanike da se više ne izjašnjavaju o tome čiji su amandmani besmisleni.

Juče smo slušali da ih ima mnogo. Prosto je i vaša dužnost, ako već sami poslanici nisu pročitali Ustav i zakone ove zemlje i Poslovnik, da ih podsetite da je ustavno pravo svakog poslanika da podnosi amandmane, a to da li su besmisleni i mnogobrojni nije nikome ovde mesto da procenjuje.

Dakle, molim vas zaista, već tri dana prilikom svakog izlaganja se to ponavlja. Predsednica Skupštine je s pravom danas na to upozorila. Molim vas da to učinite i vi. Hvala vam.

Krlić Mirko

Malopre smo imali pravu trijadu realnosti i inteligencije, imali smo objašnjenje šta je to danas realnost u Srbiji upravo preko ovog primera plaćanja TV pretplate.

Čuli smo od gospode koja imaju smisao za realnost da 75% građana Srbije ne plaća pretplatu zato što je u javnom servisu prepoznalo podršku Vlade Srbije, tj. prepoznalo tu vezu između stranke na vlasti i javnog servisa, što govori da 75% građana Srbije, po vašoj logici, podržava upravo vas. To smo videli na martovskim izborima i to je vrlo jasno bilo pokazano. Prosto neverovatno, juče vas je bilo 14 u ovoj sali, a 16 ministara. Pa 100% građana Srbije da vas podržava, nema vas ni za formiranje jedne Vlade. Hvala.

Đukanović Vladimir

Znate, kada tako veliki geniji savremene srpske političke misli iz vinograda nam kaže i podnese amandman, a ne da nikakvu alternativu, postavlja se samo pitanje – pa zašto podnosi takav amandman kada su baš oni uveli TV pretplatu?

Tada stranka kojoj sam nekada pripadao, a kada već govorimo o pripadnosti, tačno je, mi smo nekada pripadali jednoj prilično velikoj i jakoj političkoj stranci, danas smo u još većoj i, bogu hvala, narod nas je nagradio i tu smo na vlasti, vodimo narod, za razliku od vas koji ste bili nekada u jednoj stranci, a danas ste u nepostojećoj.

Pitam vas, što ste uvodili svojevremeno pretplatu za RTS? Zašto niste ostavili da to bude državna televizija i da je kontroliše Vlada Republike Srbije? Odgovorite nam prosto na to. Vi ste ti koji ste to tada uveli, mi smo tada bili protiv toga, i vi ste građanima dali pretplatu zato što ste nam rekli da je to demokratska tekovina.

Sada kada smo videli da to baš nije išlo najbolje, da građani neće to da plaćaju, a RTS nekako mora da se finansira, a protivite se zapravo svim da država utiče, bar deklarativno se mnogi od vas protive da država utiče na rad medija. Onda mi predlažemo taksu, e sada ne valja taksa.

Lepo vas pitam, opredelite se ljudi za šta ste, da li ste za Vladinu televiziju, da li ste za javni servis svih građana, da li ste da se ugasi RTS? Četvrta opcija ne postoji. Lepo nam kažite šta je alternativa ako usvojimo ovaj vaš amandman i obrišemo čitav član. Hvala vam.

Živković Zoran

U članu 40, koji treba brisati, navodi se način kako se prikupljaju podaci za jedinstvenu evidenciju kojom zajedno rukuju RTS i RTV, način prikupljanja obveznika plaćanja takse da javnom servisu prijavi promenu podataka iz člana 39. u roku od 15 dana od nastanka promene. To je kraći rok nego kad se selite. Poenta u ovom članu, a i u nekim drugim, jeste obrazloženje Vlade zašto treba odbiti ovaj amandman.

Obrazloženje za član 40. glasi – amandman se ne prihvata jer je ova odredba neophodna za sprovođenje zakona. Nađite mi jedan član bilo kog zakona na kugli zemaljskoj koji nije neophodan za sprovođenje zakona. Znači, ovaj odbor Vlade je apsolutno na nivou falširane muzike iz autobusa sa ekskurzije za Niš. To je potpuno besmisleno… (Isključen mikrofon.)

Čomić Gordana

Dodat je stav koji upozorava na rukovanje podacima o ličnosti. Ja vas molim, kad smo razumeli da ovo treba da se unese u član koji definiše ko rukuje podacima o ličnosti, da se onda podsetimo nepotrebnosti, besmislenosti člana 38.

Radio-televizija Srbije i RTV prikupljaju podatke od obveznika. Ne može ni jedan ni drugi ništa da ima sa brojilom. Možemo da imamo potpuno nepotreban problem o rukovanju podacima o ličnosti, zato što ste stavili član 38, a u članu 39. kažete da javni medijski servisi prikupljaju na pismeni zahtev od obveznika. Slučajno, greškom, bez ikakvo smisla je ostao podatak.

Nedozvoljivo je da RTS i RTV nakon usvajanja ovog zakona direktno komuniciraju sa elektrodistribucijama, nedozvoljivo. To više ne postoji kao treća strana. Ti podaci ne mogu biti u prometu, jer vas član 40. obavezuje. Sami sebe obavezujemo da tražimo na pismeni zahtev od obveznika. Onaj ko će biti obveznik takse će vam dostaviti „ED“. Ovo ne sme da ostane. Nepotrebno pravimo problem i mesto sumnje da će se rukovati podacima o ličnosti na nedozvoljen način. Treća strana prestaje da postoji.

Ovde ste mogli da napišete bilo šta onda, jer ne smete da uzimate podatke od elektrodistribucija i to jasno piše u članu 40. gde se kaže – obraćamo se pismenim zahtevom za podatke. Izbrišite taj član 38. i ostavimo van svake sumnje da će se rukovati podacima o ličnosti na zakonom propisan način.

Lazić Nada

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, mi smo sličnu intervenciju izvršili u istom stavu 2. člana 40. koji se odnosi na jedinstvenu evidenciju podataka o obveznicima, kojom zajedno rukuju RTS i RTV. Mi smo predložili da ovde stoji za RTV za obveznike sa teritorije APV, upravo zbog toga što je suština ovog amandmana da evidencija o obveznicima, koja predstavlja jedinstvenu bazu podataka, a kojom ruku RTS i RTV, za obveznike sa teritorije AP Vojvodine, koja se vodi elektronski itd, da ta taksa predstavlja javni prihod i, u skladu sa propisima koji regulišu oblast javnih prihoda, korisnici, u ovom slučaju RTS i RTV, moraju voditi evidenciju obveznika jer se na osnovu nje vrši naplata i prinudna naplata.

Nama je ovaj amandman odbijen. U odbijanju stoji da se ne prihvata iz razloga što je rešenje sadržano u Predlogu zakona celishodnije. Pošto je prihvaćen amandman gospođe Čomić, onda bi trebalo valjda da nam stoji u obrazloženju da je celishodniji amandman koji je predložila gospođa Čomić. Hvala vam.

Bradić Blagoje

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Gospodine ministre, kolege narodni poslanici, pročitaću samo deo člana na koji se odnosi moj amandman. Govori se o načinu plaćanja takse i kaže se da se sredstva prikupljena na osnovu takse uplaćuju na podračun RTS i RTV otvoren kod Uprave za trezor.

Sredstva uplaćena na području Republike Srbije van teritorije AP Vojvodine su prihodi RTS. Sledeći stav je – sredstva naplaćena na području teritorije AP Vojvodine raspoređuju se tako što se 70% uplaćenih sredstava raspoređuje Radio-televiziji Vojvodine, a 30% uplaćenih sredstava se raspoređuje Radio-televiziji Srbije.

Predložio sam da se sredstva koja se naplaćuju van teritorije AP Vojvodine, ne razumem ovu formulaciju, ali ajde, nije bitno, dele tako što će 70% ići Radio-televiziji Srbije kao krovnom javnom servisu u Republici Srbiji, a 30% za regionalne servise koje zagovaram, jer kad ugasimo lokalne medije po samoupravama, po našim opštinama i gradovima južno od Save i Dunava, Šumadija, istočna, zapadna i južna Srbija neće imati isti kvalitet i isti nivo javnog servisa i zadovoljenje javnog interesa kao što je u Vojvodini.

Napominjem da RTS kao krovni servis na celoj teritoriji Republike Srbije, mi južno od Save i Dunava ćemo plaćati 100% i gledaćemo onoliko koliko on može da proizvede program, a u Vojvodini će gledati isto koliko i mi, ali će plaćati 30%.

Predlažem, i s tim nemam problem, ali imam problem s tim da se južno od Save i Dunava u Nišu, Vranju, Leskovcu, Šapcu, gde god, ne dozvoljava formiranje javnih servisa pravdajući se da nema novaca. O novcu odlučujemo mi, Narodna skupština, narodni poslanici, ne ministarstva. Vi dajete predloge, mi odgovaramo za budžet, a ne Vlada. Narodna skupština usvaja taj akt.

Molio bih vas, narodni poslanici, naročito one koji dolaze iz Niša da sutra, u danu za glasanje podržite amandmane i date šansu da postoje regionalni servisi, da ljudi južno od Save i Dunava, koji će imati iste obaveze i moramo da imamo iste obaveze i moramo da plaćamo tu taksu svi, apsolutno, ja sam za to, ali dajte šansu da svi imamo ista prava, ma na kom delu teritorije Srbije mi živeli. Zahvaljujem.

Đurišić Marko

Podržao bih kolegu iz moje poslaničke grupe i njegove argumente, ali želim i da ukažem na to da nas je ministar pokušao da obmane malopre kada je rekao da će se evidencije električnih brojeva koristiti samo za pravljenje baze podataka.

Znači, u ovom članu stav 5. RTS dostavlja obrazac iz stava 2. ovog člana o obvezniku koji je korisnik merila i električne energije po stambenoj jedinici, odnosno poslovnom prostoru, koje se nalazi van teritorije AP Vojvodine. Znači, vi postajete obveznik ako imate električno brojilo. To stoji jasno.

Niste obveznik zato što vas je u evidenciji obveznika uveo RTS ili RTV, nego ste obveznik zato što imate brojilo. A vi ste nama rekli da će se evidencija brojila koristiti za pravljenje baze. Znači, o tome možemo da govorimo u članu 39.

Ali, zašto u članu 41. se govori da se dostavlja obvezniku koji je korisnik merila električne energije po stambenoj jedinici. Znači, mi želimo da se jasno odvoji da se naplaćuje taksa u budućnosti, to je naša ideja, ali vi ovim pravite jednu šaradu i govorite da nije ovo što je bilo pretplata. Jeste, ovo su sve rešenja koja su bila vezana za naplaćivanje pretplate. Ne sme da se spominje nigde električno brojilo. To je prošlost, to ukidamo ovim zakonom.

Veselinović Janko

Dakle, hteo bih da na ovom amandmanu još jednom utvrdimo gradivo i dokažemo da Vlada neprihvatanjem ovog amandmana potvrđuje sledeće – 25. marta kada je, tada potpredsednik Vlade, gospodin Vučić obećao da će ukinuti TV pretplatu, nije rekao sledeću stvar – uvešću taksu, i umesto 500 dinara pretplate plaćaćete taksu i osnov za to biće da imate električno brojilo, kao što je bilo i do sada, i to će biti jedini osnov da plaćate tu taksu i tačka.

Dakle, u tom smislu obmanuti su građani. Vi ministre to sada svedočite, prihvatamo zakon kojim će građani Srbije plaćati taksu umesto pretplate, osnov za to će biti električno brojilo. U istom iznosu 500 dinara, s tim što će im plate i penzije biti 10-15% manje, najmanje.

Tasovac Ivan

Znači, ovo je zvučalo vrlo efektno, naročito sa ovim delom taksa od 500 dinara. Još jedanput ponavljam, to je maksimalno koliko će iznositi taksa i još jedanput kažem ovo je najracionalniji način da dođemo do baze podataka. Druga opcija je, kako? Da uvedemo one švedske detektore koji su bili u vreme stare Jugoslavije, nepostojeće.

Obradović Marija

Hvala. Još jednom da zamolim kolege poslanike da budemo demokratični i da budemo otvoreni ka nekoj konstruktivnoj raspravi. To sam ponovila nekoliko desetina puta danas i da ne plašimo građane biće, neće biti lokalnih medija, svi ćete plaćati, plašite se električnih brojila, sakrivajte ih u vašim domovima.

Ne znam kakve poruke se šalju građanima ovog puta. Više puta je i ministar spomenuo, a i ja ću takođe insistirati na tome, da je to jedan način pravljenja evidencije i da je to početak. I da postoje naravno brojna podzakonska akta kojima će biti detaljnije regulisane određene odredbe, a naš je posao poslanika da pored toga što donosimo zakone i nadziremo, da kontrolišemo kako se sprovode ti zakoni. Da li su doneta neophodna podzakonska akta i da pratimo kako se to sprovodi.

E, naše će obaveze biti da sve ono što nije definisano ovog puta i što ste čuli i što su zamerke opozicije koje stoje u dobrom delu, da probamo da kroz podzakonska akta da to regulišemo. Hvala.

Janko Veselnović

Ministru samo jedan predlog da se složimo oko nečega. Taksa jeste maksimilizovana na 500 dinara, jel' tako, ali plata koju će građani primati i penzije nije dovoljno minimalizovana u narednom periodu. Dakle, ne znamo koliko će malu platu i penziju primati građani i da li će moći da plaćaju tu taksu od recimo 450 dinara.

Nikolić Dragan

Gospodine predsedavajući, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, hteo sam da prokomentarišem samo ovo što je moj kolega uvaženi gospodin Janko Veselinović rekao, a to je da će se taksa plaćati i da će taksu plaćati svi oni koji imaju električna brojila. To jednostavno nije tačno i služi za stvaranje jedne histerične atmosfere i u ovoj skupštini i plašenje građana Srbije.

Naime, električno brojilo će služiti samo kao reper za utvrđivanje ko to ima električnu struju, a po logici stvari taj može da ima i TV prijemnik i radio-prijemnik. Ali postoje izjave koje su korišćene i u ranijem periodu i koje će biti korišćene i nadalje, da tamo gde imate električnu brojilo u pomoćnom nekom objektu, u nekom magacinu u nekoj kući na selu, gde inače ne živite i gde nemate električno brojilo i sa tom izjavom pod materijalnom, krivičnom i moralnom odgovornošću se obavezujete i izjavljujete zapravo da tamo nemate TV prijemnik, da ne primate nikakav signal i tamo neće biti naplaćivana ova taksa. To je samo zbog javnosti.

Inače, ovo je još jedan u nizu besmislenih amandmana. Imam pravo da to kažem jer svaki od poslanika ima pravo da da amandman. Ali isto tako ja kao narodni poslanik mogu da kažem da li je taj amandman smislen, da li ima smisla ili nema smisla. Kada nema smisla onda kažete da je besmislen. Prema tome, ovi amandmani „briše se“ bez ikakve ideje, bez ikakve inovacije, dopune, davanja novih ideja, za mene može samo da se okvalifikuje, jednom rečju, a to u javnosti Srbije zvuči na pravi način – ovo su besmisleni amandmani. Hvala.

Veselinović Janko

Član 106. Poštovani predsedavajući, bili ste dužni da opomenete narodnog poslanika. Već nekoliko puta je ukazivano da amandmani narodnih poslanika ne mogu da se karakterišu kao besmisleni, da je to tako Vlada ne bi prihvatila određen broj naših amandmana. Znači da bi Vlada bila besmislena.

Nikada nisam rekao da je predsednik Vlade ili Vlada besmislena, što je prihvatila naše amandmane. Zašto bi mi predlažući amandmane koje prihvata Vlada bili besmisleni? Zašto bi neko stvarao histeričnu atmosferu zato što kaže da će građani umesto 500 dinara pretplate plaćati 500 dinara takse.

Čikiriz Mirko

Gospodine predsedavajući, Srpski pokret obnove apsolutno ima punu svest o tome da javne servise treba neko da finansira. Činjenica da se oni u Evropi finansiraju ili iz budžeta, ili konkursom na projektima, ili iz pružanja komercijalnih usluga, ili kombinacijom sva tri metoda. Mi čak nemamo ništa ni protiv ovog rešenja, jer u svakom slučaju to ide na teret građana Srbije.

Budući da su analize pokazale da bi od sadašnjeg nivoa naplate pretplate i onoga što se iz budžeta odvaja za dva javna servisa, samo 3% sredstava bilo potrebno da se finansira šest regionalnih javnih servisa, predložio sam da sa računa RTS taj iznos se raspoređuje, da taj iznos bude 10% sredstava na šest regionalnih javnih servisa, što bi bilo nešto malo više od 1,5%. I poštenja radi, zarad javnosti radi, ja sam malopre u jednoj diskusiji napravio lapsus umesto milijardu i 750 miliona dinara rekao sam evra, pa se ovim putem izvinjavam.

E, sada zbog čega ovo predlažem? Zato što su primera radi na niškoj televiziji prosečne zarade 26.000 dinara. Javnost treba da zna da ni na javnom servisu RTS i Vojvodine nisu prosečne zarade mnogo velike, ali su bolje u odnosu na ovaj prosek i zbog toga da bi se taj prosek poboljšao, ako bi parametar bila niška televizija.

Ako bismo uzeli recimo kragujevačku televiziju, tamo je prosek zarada 32.400 dinara. Novinari koji tamo rade i koji bi, da postoje regionalni javni servisi, ako bi na konkursu dobili status regionalnog javnog servisa oni bi čak bili zadovoljni tom platom. Smatram da treba materijalni položaj tih novinara poboljšati. Evo završavam. Recimo, tamo nema ni administracije, samo jedna pravnica. Nemaju ni vozača. Samo tri portira pred penzijom itd.

Živković Zoran

Članom 42. se predviđaju olakšice, odnosno oslobađanja od obaveze plaćanja takse. Ali, pošto se mi zalažemo za to da se taksa ukine, kada takse nema onda nema ni uslova za oslobađanje od nečega što ne postoji. Znači, suština našeg predloga je u tome, a obrazloženje Vlade da se odbije je ponovo apsolutno vrh pravne misli. Kaže – amandman se ne može prihvatiti jer je navedenim članom utvrđeno pitanje koje predstavlja zakonsku materiju. Hvala.

Tasovac Ivan

Ja bih samo pojasnio. Član 42. predviđa čitavu listu osoba koje će biti oslobođene od plaćanja takse, što mislim da je jako bitno, od korisnika prava na novčanu socijalnu pomoć, penzionera sa minimalnom penzijom, osoba sa invaliditetom, da ne nabrajam sada sve. Tako da potpuno svesni toga u kakvoj situaciji su naši građani trudili smo se da taksu, kao jednu vrstu evropske prakse koja se pokazala kao najbolja za javne servise, prilagodimo nažalost ovom vrlo, vrlo teškom vremenu u kome živimo.

Đurišić Marko

Ovo je zanimljivo. Ovaj član 42. govori o mogućnostima za oslobađanje od plaćanja takse, kao što je rekao ministar.

Slušali smo od kolega kako će moći neko ko nema prijem signala da dođe i da napiše i da se oslobodi takse. To ne postoji u ovom članu. Ne postoji. Ali postoji da potrebna dokumentacija da se oslobodi ako ima više električnih brojila i onda kaže ta osoba treba da donese dokumentaciju koja se sastoji od dokaza o vlasništvu na nepokretnost, dokaz da niko ne koristi objekat. Ne znam koji to organ u državi vam daje dokaz da niko ne koristi objekat. I dokaz o potrošnji električne energije, ne znam šta taj dokaz treba, šta se dokazuje potrošnjom električne energije, ali je zanimljivo da se govori i o potrošnji električne energije.

Znači, ne samo električno merilo, nego i potrošnja električne energije, valjda ako trošite manje od 200 kv, onda ćete biti oslobođeni, jer ne živite tu, recimo, proizvoljno sam rekao.

Ja vas molim, razdvojte pretplatu koja se uplaćivala preko električnog brojila od takse. Ovako ste kompromitovali celu ideju takse, jer sve što je vezano za dokumentaciju i za plaćanje i oslobađanje od pretplate je vezano za električno brojilo.

Tasovac Ivan

Suštinska razlika je u tome što je prethodno pretplatu naplaćivao EPS, a u ovom slučaju samo se koristi baza podataka, a taksu će naplaćivati RTS i RTV kao javni servis.

Živković Zoran

U članu 45. kaže – sredstva naplaćena od takse itd. Pošto smo mi protiv toga da se taksa i naplaćuje, protiv smo svih članova koji se tiču takse i naravno da se to na najjednostavniji način rešava tako što se traži da se član briše.

To smo uradili u ovom slučaju i to ćemo uraditi svaki sledeći put kada dobijemo nedovoljno dobar zakon.

Da podsetim samo da sam u načelnoj raspravi rekao da je ovo dobar set zakona i složio bih se s nekima koji su rekli da je ovo najbolji set zakona u istoriji Srbije, samo što nije dovoljno dobar. Može da bude i bolji.

Nema potrebe da se propusti prilika, da kada je nešto vrlo dobro, da ne učinimo da postane odlično i to je smisao naših amandmana, kao što je to bilo i u slučaju Zakona o privatizaciji.

Dakle, taksa nije nužno rešenje. Jeste dominantno u EU, ali mnoge stvari u EU su dominantne, pa ih mi ne primenjujemo.

Recimo, priznanje Kosova, recimo, sankcije Rusiji, pa ne primenjujemo. I u EU postoje države koje su protiv priznavanja Kosova i protiv sankcija Rusiji, pa su i kod njih, kod nekih od njih je i rešenje za finansiranje javnog servisa da je to iz budžeta.

Obrazloženje, zašto treba da se odbaci ovaj naš amandman je vrlo interesantno, pa kaže – sredstva od takse su javni prihodi i jedino se mogu koristiti za ostvarivanje javnog interesa. Ko razume, svaka mu čast.

Tasovac Ivan

Jako je lepo zvučalo u prethodnom zakonu ovih 1,5% koji se izdvajaju za Filmski centar Srbije, ali zarad istine treba da kažete da se nikada nisu stvorili preduslovi i da jedan jedini dinar nije bio prebačen Filmskom centru.

Sagledavajući tešku situaciju koja jeste u kinematografiji, kao i u svim drugim oblastima kod nas, ove godine je Ministarstvo kulture i informisanja izdvojilo tri puta veća sredstva za Filmski centar nego što je bilo prošle godine i zapravo najveća sredstva za poslednjih deset godina.

Kao poslednja stvar, ja sam upravo i napomenuo, znači niste korektno interpretirali, dakle usvajanje ovog seta medijskih zakona je preduslov da bi Srbija mogla da pristupi i audiovizuelnom programu kao podprogramu u okviru kreativne Evrope, a isto tako zarad tačnosti treba precizirati da je Srbija prva zemlja van EU koja je već pristupila programu kreativna Evropa.

Lazić Nada

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, ovde se govori o izveštaju o radu i poslovanju Javnog servisa.

Prema članu 51. RTS i RTV jednom godišnje podnose Narodnoj Skupštini radi razmatranja izveštaj. Mi smo samo tražili ovim amandmanom da se doda, da se i Skupštini AP Vojvodine takođe dostavlja izveštaj upravo pozivajući se na odredbe člana 62. Zakona o utvrđivanju nadležnosti APV i smatramo da ovaj predloženi amandman, odnosno izveštaj RTV koji bi trebalo da se dostavlja i Skupštini APV na razmatranje omogućava da se ispoštuje upravo ovaj zakon o nadležnostima APV.

Ovde je ministarstvo odbilo ovaj amandman sa onom čuvenom rečenicom – amandman se ne prihvata iz razloga što je rešenje sadržano u predlogu zakona celishodnije. Hvala.

Tasovac Ivan

Zato što je osnivač jednog i drugog javnog servisa Republika Srbija. To je možda moglo da ide iza zapete.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. Amandman je srećom prihvaćen zbog toga što je u originalnom tekstu stajalo – radi razmatranja se dostavlja Narodnoj skupštini.

Narodna skupština ne može da razmatra, Narodna skupština može samo da odlučuje o nečemu i srećom da smo se razumeli oko amandmana, ali ja vas povodom ovog amandmana koji je prihvaćen podsećam da isto tako Narodna skupština ne može da predlaže. Imaćemo problem sa procedurom unutar Narodne skupštine o amandmanu koji su podneli moje kolege za predlaganje članova programskom odboru.

Narodna skupština ima izbornu i zakonodavnu funkciju, osim što ima nadzornu funkciju nad Vladom i nad svima ostalima.

Dakle, mi ćemo morati unutar Narodne skupštine da pronađemo, ako uopšte možemo, proceduru da mi samo nešto predlažemo, jer osnov za to ni u Zakonu o Narodnoj skupštini, ni u Poslovniku Narodne skupštine, ni u Ustavu nemamo.

Kao što nemamo da nešto razmatramo, pošto nismo uneli u zakon raspravne sednice Skupštine, mi moramo sve ono o čemu raspravljamo da odlučimo na neki način, da donesemo zaključak, da glasamo o zakonu, da glasamo o amandmanu, da izaberemo lice u bilo koji sektor za koji je Skupština nadležna da se bavi izbornim funkcijama ili da se bavimo biranjem, odnosno izbornim funkcijama unutar same Narodne skupštine.

Dakle, molim vas da razmislite još jedanput o amandmanu do sutra, do glasanja, kao što vas molim da razmislite još jednom sutra do glasanja o amandmanu kojim se briše član da je posedovanje električnog brojila obveznik.

Pravo da si obveznik takse može da proističe po ovom zakonu samo zato što imaš radio i TV prijemnik. Ne može zato što imaš brojilo.

Osim što način prometa podataka između „Elektroprivrede“ i RTS može da bude jako problematičan sa stanovišta Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, jer vam Elektroprivreda Srbije na zahtev daje te podatke i može da kaže na osnovu čega, zašto. Molim vas da razmislite do sutra.

Živković Zoran

Članom 54. se predviđaju kaznene odredbe, kao i u svakom zakonu o haraču, za to da sa 3.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje ne prijavi promenu podataka, u skladu sa članom 40. stav 4. To je, znači, ko ne prijavi promenu brojila kroz koje mu dolazi struja do televizora. Novčanom kaznom u visini od 10.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje izvrši tu tešku povredu podataka u skladu sa članom 40.

Naravno da je i ovaj član dokaz tome da je ovde od jedne pretplate, koja je imala jedan prividni vid dobrovoljnosti, sada se ovde uvodi harač.

Pitanje je ustavnosti ovog zakona i mi ćemo pokrenuti ocenu ustavnosti i pitanje je nekih tumačenja, koje smo čuli malopre, da ne zastareva dug po ovoj taksi. Da li je to u saglasnosti sa Zakonom o obligacionim odnosima, koji podrazumeva zastarelost u roku od godinu dana, ali to nije danas tema.

Obrazloženje za odbijanje našeg amandmana za član 54. je, naravno, i dalje vrhunac pravne teorije i prakse - amandman se ne prihvata jer se bez jasnih sankcija zakon obesmišljava.

Živković Zoran

U članu 55. su predviđene iste kazne, od 3.000 hiljade dinara za fizičko lice i 10.000 hiljada dinara za pravno lice. Isto, znači ako neko u roku od 15 dana ne prijavi promenu svog strujomera biće kažnjen sa 3.000 ili 10.000 dinara.

Obrazloženje je isto kao i za prethodni stav - amandman se ne prihvata jer se bez jasnih sankcija zakon obesmišljava.

Predviđeno je ovim zakonom da se taksa uvodi 1. januara 2016. godine. Garantujem vam da ona neće biti uvedena, samo ćemo danas i narednih godinu dana imati bruku što smo doneli ovaj zakon, odnosno oni koji za njega glasaju, jer 1. januara 2016. godine mi miriše na jedno predizborno vreme, kada sigurno demagoška vlast neće uvesti nikakve nove takse. Hvala.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. Amandman se odnosi na prelazne i završne odredbe na član koji glasi: „RTS i RTV su dužni da do 1. oktobra 2015. godine formiraju jedinstvenu evidenciju obveznika plaćanja takse i donesu odluku o sadržaju i formi jedinstvenog obrasca za naplatu takse i jedinstvenog obrasca za oslobađanje od takse“.

S obzirom da spadam u one koji navijaju za bolji kvalitet javnih servisa, koji smatraju da je u pitanju proces u kome svi mi učimo i svi mi menjamo svoja znanja, bez obzira da li radimo u javnom servisu ili radimo u Skupštini ili smo korisnici programa, navijam da to bude dobar program.

Kako su najavljivani ovi zakoni, moj amandman je glasio da se ovaj rok od 1. oktobra 2015. godine, zameni rečima „1. juna 2015. godine“, jer je to logično kada hoćete da jedan dobar proces, koji je obećan ovim zakonima, u najavi bude započet što ranije.

Međutim, nakon rasprave, nemam nikakav problem da kažem da sam pogrešno procenila i da je moj amandman trebalo da glasi – do 31. decembra 2015. godine, da se produži, a ne da se skrati.

Pošto ne podnosim amandmane koji ni na koji način ne mogu da poprave tekst, povlačim ovaj amandman i time on prestaje da bude predmet raspre. O njemu se neće glasati.

Zamoliću vas, pošto je ovo poslednji put da se obraćam u raspravi u pojedinostima, da obratite pažnju i na stav 1. člana 59. koji se odnosi na obaveze Narodne skupštine i još jedanput o ulozi Narodne skupštine, koja će da predlaže nekome nešto na osnovu javnog konkursa koje će da raspisuje i na osnovu akata koje treba da donese. Zahvaljujem.

Lazić Nada

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, mi smo dodali ovaj član 60a. Naime, njime želimo da se bez odlaganja, a najkasnije u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona sporazumno obezbede sredstva za obnovu objekata i opreme RTV uništenih bombardovanjem 1999. godine.

Naime, za one koji ne znaju, a možda mnogi i znaju, RTV odnosno zgrada na Mišeluku, koja je imala tri studija, opremu, proizvodila raznovrsne programe je, nažalost, 1999. godine uništena potpuno u bombardovanju i već 15 godina proizvodi program i emituje ga na deset jezika za dve mreže iz neadekvatnog iznajmljenog prostora. Radi se o bivšoj zgradi „Naftagasa“, koja čak, koliko znam, nije ni „Naftagasova“ bila, bez ikakvih realnih mogućnosti za adaptaciju i privođenju nameni.

Ne znam da li je iko ikada imao prilike da sedi u studijima u tom prostoru? To su praktično pretvorene bivše kancelarije u studije, gde vam reflektor direktno udara u lice. Zakup za ovako neadekvatan prostor od 2008. godine do danas koštao je ovu kuću blizu pet miliona evra, a privođenjem namene one lokacije na Mišeluku, koja izgleda zastrašujuće i podseća na ružne dane, rešilo bi se pitanje prostora za razvoj za narednih petnaestak godina, čime bi se stvorili uslovi za uvođenje savremene produkcijske tehnologije.

Moram da naglasim da i u ovakvim uslovima RTV proizvodi kvalitetan program, raznovrstan program, s obzirom na okolnosti u kojima radi i da bi ovaj problem bilo veoma potrebno i hitno rešiti, da bi se praktično izjednačila sa RTS. Hvala lepo.

Veselinović Janko

Hvala, predsedavajući. Koliko imam vremena od poslaničke grupe?

Veselinović Janko

Dobro, daćete mi i ovih 20 sekundi. Hvala, predsedavajući.

Veselinović Janko

Dakle, ovim amandmanom predložio sam da se ispravi nejednakost u koju se stavljaju građani Srbije suprotno ustavnom načelu jednakosti svih građana i suprotno svim zakonskim načelima koje građane stavljaju u jednak položaj.

Ovim amandmanom predložio sam da vlasnici radio i TV prijemnika, koji su po osnovu Zakona o radiodifuziji redovno izmirivali svoju obavezu i plaćali radio-televizijsku pretplatu javnim radiodifuznim servisima, oslobode obaveze plaćanja takse za javni medijski servis do visine iznosa plaćene radio-televizijske pretplate u periodu od 1. juna 2013. do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Dakle, u ovom predlogu se daje mogućnost da se ispravi nepravda i da se ona pretplata koja je plaćana do 1. juna… Zašto je uzet 1. jun? Zato što je bivši potpredsednik Vlade 23. maja najavio ukidanje TV pretplate i od tada je TV pretplata rapidno pala i ona je u 2013. godini, od mogućih dve i po milijarde dinara, naplaćena svega u iznosu od 379 miliona dinara.

Najveću štetu su pretrpeli građani koji su plaćali TV pretplatu. Oni građani koji nisu plaćali TV pretplatu, u odnosu na ove građane, ostali su u privilegovanom položaju. Ovim amandmanom, ministre, predlažemo da se to ispravi, da se ta nejednakost ukloni.

U obrazloženju, koje ste dali zašto ne prihvatate ovaj amandman, kažete da se amandman ne prihvata, jer bi to bio poziv na dalje nepoštovanje zakona i u potpisu i pečat Aleksandar Vučić. Isti čovek koji je najavio ukidanje TV pretplate, tragikomično.

Još jednom ponavljam, prihvatanje ovog amandmana bio bi poziv na dalje nepoštovanje zakona. Dakle, dalje neplaćanje pretplate. Šta, ministre?

Đurišić Marko

Želim da se pridružim kolegi Veselinoviću i da pružim svima nama priliku da usvajanjem ovog amandmana ispravimo jednu nepravdu. Znači, najveći broj građana nije plaćao pretplatu i verujem da obaveštenje na Fejsbuk nalogu gospodina Vučića, od 23. maja, sigurno nije doprinelo naplati pretplate u periodu od 1. juna do današnjeg dana.

Građani koji su plaćali pretplatu, ja sam među njima, pošto ministar nije hteo s nama da podeli da li on plaća, ja sam doneo moj račun za električnu energiju za poslednji mesec, možete da vidite 500 dinara je bilo zaduženje. Znači, nisam imao dug. Petsto dinara sam uplatio i za ovaj mesec, iako smo tog dana kada smo plaćali vodili raspravu i najavili ukidanje, ali sam platio kao odgovoran građanin.

Sada bih želeo da mi ministar kaže, onako bez uvrede, u jednom stripu koji juče izašao u dnevnim novinama, ima dve životinje koje se smeju građaninu koji je redovno plaćao TV pretplatu, koja sam ja od ove dve životinje. Neću se uvrediti, ali mislim da svi oni koji su plaćali pretplatu u poslednjih godinu dana…

(Predsedavajući: Nemojte pokazivati karikature u ovom domu. Ja bih vas zamolio.)

Koga to vređam?

(Predsedavajući: Nije prikladno za ovaj visoki dom.)

Koga sam uvredio?

(Predsedavajući: Ako mislite da niste, nastavite. Izvolite.)

Mislim da jedino mogu da budu uvređeni ljudi koji su plaćali pretplatu. Mislim da je neophodno da usvojimo ovaj amandman. Ne razumem kako bi usvajanje ovog amandmana bio poziv da se i dalje ne poštuje zakon. Znači, mi ćemo, kada usvojimo ovaj zakon, ukinuti pretplatu. To smo ustanovili.

Mi samo želimo da oni koji su plaćali pretplatu, u periodu od 1. juna 2013. do danas, tada je već finansiranje bilo iz budžeta, minimalan broj ljudi je plaćao tu pretplatu, da se ti ljudi ne bi osećali, kao što je predsedavajući mislio da bi bilo uvredljivo, kako sam ja opisao, da budu nagrađeni i da ne plaćaju taksu dok ne dođe do onog iznosa koji su platili ovih godinu i dva meseca. Tako da ne vidim kako je prihvatanje ovog amandmana poziv za nepoštovanje zakona.

Mislim da je neplaćanje pretplate i sve što je govoreno u poslednjih ne samo godinu dana, nego dve i više godina unazad, od strane nekih, da ne treba da se plaća pretplata, da je to loše, da je to poziv za nepoštovanje zakona.

Želimo da zaštitimo one ljude koji su poštovali zakon do današnjeg dana, kako bi ga poštovali u najvećem broju i kada usvojimo ovaj zakon i kada hoćemo da plaćamo taksu. Hvala.

Đukanović Vladimir

Hvala, uvaženi predsedavajući. Sada smo bili svedoci jednog neverovatnog licemerja od strane određenih poslanika, čija je nekadašnja politička opcija baš uvela televizijsku pretplatu. Uporna je bila u toj televizijskoj pretplati, iako građani Srbije, jednim delom, to nisu plaćali.

Umesto da su tada preduzeli neke mere, eventualno da ukinu, oni su to sve puštali i dopuštali su da se urušava sistem RTS, pa i ako je neko postao ta životinja, nedajbože, možda bi mogli da se zahvale baš vama zbog vaše promašene politike i načina kako da se finansira RTS. Tačno, možda ovo jeste jedna vrsta nepravde, ali izvinite, nismo mi krivi za nju, nego ste krivi vi, koji ste uveli ovakav sistem i potpuno građane Srbije doveli do toga da dobiju javni servis koji suštinski to nije bio i da dobiju nešto što navodno je dug, a nikako ne može da se naplati.

Moramo da obezbedimo finansije za javni servis. Pitao sam vas danas i molim vas da nam kažete – imate li alternativu kako da se on finansira? Ako nemate, nemojte da kritikujete čisto radi kritike. Hvala vam.

Lazić Nada

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, smatrajući da ne narušimo, kako da kažem, poštovanja građana, koji su bili redovne platiše i sada se pitaju šta će biti sa njima, odnosno kakav će imati tretman, ako se neplatišama otpiše dosadašnji dug zbog neplaćanja TV pretplate, a i dalje stižu računi, odnosno stizali su do prošlog meseca, da je obavezno plaćanje.

U tom smislu, da se ovako nešto ne bi vuklo dalje, ubacili smo član 61. u kome kažemo – ovlašćuje se RTV da na teritoriji APV preuzme sprovođenje naplate nenaplaćene pretplate od fizičkih i pravnih lica.

Naime, po Zakonu o radiodifuziji, RTS je bila odgovorna za opominjanje neodgovornih obveznika pretplate i njihovo eventualno utuživanje. Kako je ovaj posao nažalost veoma, hajde da upotrebim reč, traljavo rađen ionako neefikasan sistem naplate pretplate potpuno se zapravo urušio.

U skladu sa rešenjima iz Predloga zakona, posebno iz člana 41. stav 10. prema kojem RTV na teritoriji APV ubuduće vodi postupak naplate neizvršene obaveze plaćanja takse, celishodno je, smatrali smo, omogućiti RTV da se pobrine za naplatu nenaplaćene pretplate, jer još uvek ne znamo šta će biti sudbina toga, odnosno kako će to sve izgledati u očima redovnih platiša, kojih je u Vojvodini ipak veći procenat. Hvala lepo.

Obradović Marija

Hvala. Želim da se zahvalim predstavnicima Ministarstva jer su prihvatili i ovaj amandman ispred SNS. Istovremeno da se zahvalim i na saradnji tokom pripreme ovog predloga zakona i tokom diskusije u Narodnoj skupštini.

Želim da se zahvalim i kolegama poslanicima koji su zaista dali značajan doprinos da unapredimo onaj prvobitni predlog zakona. Iako su se mogle čuti mnoge paušalne ocene i uvrede tokom ove diskusije, posebno upućene vladajućoj većini, zaboravimo to, hajde da upoznamo građane vrlo kratko sa par činjenica.

Mi smo govoreći o medijskim zakonima razmatrali oko 220 amandmana. Usvojena su 23 amandmana, uglavnom opozicije, kroz izuzetno konstruktivnu raspravu, posebno na Odboru za kulturu i informisanje.

Želim da informišem građane da smo sinoć u 22.00 časa održali sednicu Odbora za kulturu i informisanje gde smo razmatrali ove amandmane, gde su zaista učestvovali i predstavnici Ministarstva i opozicioni i pozicioni poslanici i da se vredno radilo.

Ova poslednja četiri dana smo zaista vredno radili punom snagom, sve kolege poslanici, sve skupštinske službe i njima se posebno zahvaljujem i u svoje ime i u ime svoje stranke i mislim da ovako predan i efektivan rad može mnogo da pomogne Vladi Srbije da istraje na ovom jako dugom, teškom i napornom putu.

Sutra ćemo po ovoj diskusiji izglasati svih pet reformskih zakona, zakon o privatizaciji i stečaju i set od tri reformska medijska zakona i time ćemo štriklirati jedan veliki korak napred na onoj listi koraka koja nas čeka na putu evropskih integracija i unapređenja standarda života građana u Srbiji.

Hvala svima još jednom. Posebno se zahvaljujem građanima koji su sa izuzetno velikom pažnjom pratili zasedanje ove sednice poslednjih četiri dana, ovo vanredno zasedanje, i još jednom se zahvaljujem kolegama koji su u svojim granicama probali da budu maksimalno konstruktivni.

Drage kolege, mislim da je ovo jedini način da ovako pristojnom raspravom i argumentovanom unapredimo sopstveni imidž poslanika i Skupštine Srbije kao najvišeg doma u Srbiji. Hvala.

Tasovac Ivan

Uvaženi poslanici, želeo bih da se zahvalim svima koji su učestvovali u ovoj raspravi danas u pojedinostima.

Moram da kažem da su neki trenuci ove rasprave bili daleko lakši nego rasprave koju smo vodili konkretno sa premijerom tokom čitavog procesa priprema ovih zakona. Oko mnogih tački, konkretno oko takse, on je bio izuzetno protiv toga. Jednostavno, činjenice koje su predočile i stručna javnost i ono što je najbolja evropska praksa je jednostavno rezultiralo i tome da mi u ovom trenutku imamo u predlogu jednog od zakona taksu.

Međutim, govoreći o pojedinostima, zaista mislim da smo ovde danas posle čitavog ovog dana izgubili zapravo iz vida da mi ovde donosimo set reformskih medijskih zakona.

Samo bih prošao kratko kroz najvažnije stavke, a to je, kao prvo, u zakonu o javnom informisanju i medijima, kao krovnom zakonu, država izlazi iz vlasništva u medijima.

Uspostavlja se potpuna transparentnost vlasničke strukture. Definisan je javni interes u oblasti javnog informisanja. Zaštita medijskog pluralizma, projektno sufinansiranje.

U zakonu o elektronskim medijima, potpuno usklađivanje sa direktivom EU o audiovizuelnim medijskim uslugama i takođe se stvaraju kompletni preduslovi za digitalizaciju.

Takođe, imamo zakon o javnim medijskim servisima, tako da mi se čini da ovaj set medijskih zakona je napravio okvir da imamo kvalitetnije informisanje, da možemo građanima da omogućimo daleko kvalitetnije informisanje, da možemo svim pripadnicima medijske zajednice i svim novinarima da omogućimo bolje uslove za rad.

Hvala vam još jedanput na svim kritikama. Hvala na tome što ste prepoznali koliko ovde ima novih i važnih stvari i nadam se da ćete sutra glasati za ove zakone. Zahvaljujem.