STENO BELEŠKE, 2. dan, 2. deo

Živković Zoran

Da iskoristim prvo, pošto me je ministar prozvao, oko pitanje nemogućnosti da se prime svi kandidati za specijalizaciju. To ne treba da vas spreči da prihvatite naš amandman i da se u zakonu stvori zakonski osnov za to, a da onda kada se stvore i formalni uslovi to počne da radi. Mislim da je to potpuno logična stvar.

Što se tiče slučaja sa avionom i bolesnim detetom, lepo je ako ste pomogli da ono bude ukrcano u avion, ali to se ne snima i to se ne emituje. To – ko je šta radio u svom životu političkom i da li je nekome pomogao oko nečega i da li je pomagao u nekim teškim situacijama, a nije se slikao zato što smatra da je to nepristojno, jeste jedna posebna stvar.

U replici očigledno je u bilo kom stenogramu da pogledate, odnosno stenogramu koji se tiče mog izlaganja od malopre da nisam ni na koji način pomenuo SNS, niti vašeg predsednika spasioca. Ni na koji način. To što se vi u tome prepoznajete je druga stvar. Meni je samo žao ako je problem u tome da vi niste dobro čuli, a natprirodno ste obdareni za tako nešto. Tako da mi je žao ako imamo takav nekakav problem.

Ponosan sam na sve ono što je stranka čiji sam aktivni rukovodilac bio do 2004. godine radila i uradila za ovu državu, za ovaj narod i sve njene građane. Nemam nikakav problem sa tim. Nakon toga je prošlo 10 godina. U pravnom sistemu i u susretu sa ljudima, sa građanima danas, sutra, kad god hoćete niko me nije mrko pogledao. Videću vas da li ćete smeti da idete sami ulicama kada prođe vaša vlast.

Đukanović Vladimir

Član 107, uvaženi predsedavajući, vređanje dostojanstva parlamenta. Reći poslaniku da ima natprirodne neke pojave i reći za predsednika naše stranke na takav način da je spasitelj vrlo pežorativno, a potom se i ne postideti šta si radio, nego kažete da nemate problem sa tim, a država je razorena, moram da kažem da je zaista žalosno i dobro ste se prepoznali u onim rečenicama gospodina Martinovića. Zaista je žalosno da neko ko je od države uzimao ni za šta subvencije nema problem sa tim i bez problema tako može da kaže ovde u Skupštini i da nas sve vređa. Hvala.

Rističević Marijan

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, meni eto tako pripadne čast da uvek govorim posle nekih diskusija koje su dinamične.

Pokušaću da se vratimo na temu. Probaću da govorim o temi dnevnog reda, o zdravstvenoj zaštiti. Mislim da zbog nekih kolega poslanika ovde stvarno treba veći broj specijalista, ali određene vrste. Zdravlje se ceni. Zdravlje je veoma bitno i o zdravlju treba razmišljati kada si mlad, a obično mi počnemo da razmišljamo o zdravlju kada nam broj godina pređe broj cipela. Tada se prisetimo da je zdravlje veoma bitno, a najbitnije nam je zdravlje tek kada ga izgubimo. Podržavam ovaj zakon iz prostog razloga što on po prvi put pokušava da predupredi neke moguće posledice.

Imajući u vidu da nam je zdravlje najbitnije u životu i da toga budemo prekasno svesni, mislim da je ovaj zakon došao na vreme s obzirom da ministar koji je prisutan na sednici nije obavljao u prošlom periodu dužnost ministra, tako da on snosi najmanje odgovornost za stanje u zdravstvu, a neki koji su podržavali neke bivše ministre, pa možda uključujući i mene, treba da se zapitamo šta su uradili ti bivši ministri, zašto je naše zdravlje, odnosno naše stanje u zdravstvu toliko katastrofalno i zašto je potrebno doneti određene mere, uključujući i ove.

Mi smo veoma stara nacija, posebno na selu. Kao predsednik Narodne seljačke stranke to moram da istaknem rizikujući da određene švapske novine moju diskusiju pogrešno protumače pa da mi i sutra prilepe neku firmu, odnosno da mi nabace nešto što nisam imao, uključujući i greh.

Dužan sam da ovde zbog naroda koji nas sluša kažem da mi u zdravstvenoj zaštiti imamo problem zato što nam je nacija u potpunosti opljačkana od strane tajkunskog političkog lobija u prethodnom periodu, da je ta nacija poprilično ostarela, da stanovništvo nije obnavljano, da u poslednjih 14 godina nacija je znatno prosečno ostarela, da nam je trenutno starost na selu prosečno 59 godina.

Na selima nam žive u potpunosti penzioneri, da će nam stoga usluge u zdravstvu biti veoma bitne, da su nam redovi pred čekaonicama neverovatni, da se kod specijalista određene vrste zakazuje, čini mi se, i deset godina unapred, recimo na operaciju kolena na Banjici čeka 4.500 ljudi, a 450 operacija se vrši godišnje.

Dakle, trebalo bi deset godina da se izvrše sve operacije na kolenu, ali s obzirom da neki odustaju od operacije, uglavnom radi smrti, onda verujem da će taj rok umesto deset godina za operacije trajati samo osam.

Stanje nacije kakvo je zatečeno, a to moramo priznati, pre svega zbog potpune ekonomske devastacije pljačke zemlje, dakle, stanje koje je zatečeno je doprinelo da se i zdravstveno stanje stanovništva pogorša, da se i deo novca koji se izdvaja, procenat iz BDP značajno smanji, s obzirom da naša ekonomija ne isporučuje novac, da u ovom trenutku, kada je u potpunosti nacija ostarela, imamo 700.000 nezaposlenih, kada smo u vreme, kada smo se najviše zaduživali, umesto da stvaramo radna mesta mi gubili 500.000 radnih mesta, time je BDP pao na nizak nivo, a time i procenat koji se izdvajao, odnosno suma na osnovu procenta koji se izdvajao za zdravstvo.

Moram da podržim ovaj zakon iz nekoliko drugih razloga zato što sem što je broj bolesnika u porastu veoma je bitno da ostatku nacije posvetimo punu pažnju, da bi zdravstvo bilo na tom nivou da bi se uz neke druge mere stanovništvo obnovilo, jer ovoj zemlji preti kuga i kada ono seosko stanovništvo koje je bolesno, koje je staro 59 godina, kada izumre, tu teritoriju koja se isprazni, zauzeće neki drugi ljudi.

Bela kuga je najefikasnije sredstvo etničkog čišćenja, a zauzimanje teritorije kolevkama je najuspešnija vrsta agresije i to nama preti opasnost ukoliko ne posvetimo pažnju zdravlju ljudi i stoga ćemo mi podržati, odnosno kao poslanik zajedno sa poslaničkom grupom SNS ovaj zakon.

Ono što ovde niko nije govorio da mi uprkos tome što imamo redove pred čekaonicama imamo 2.000 nezaposlenih lekara i da će i oni imati šansu, ukoliko su deficitarni, određeni specijalisti imati šansu da jednoga dana postanu specijalisti i time doprinesu zdravstvenom zbrinjavanju našeg stanovništva.

Zdravlje ljudi treba svima da bude na prvom mestu. Stoga ne razumem kritike jednog zakona koji samo poboljšava donekle postojeće rešenje. Mi imamo 2.000 lekara, uglavnom nam odlaze nezaposleni, uglavnom odlaze u Nemačku i niko ne postavlja pitanje, zašto tim lekarima nije omogućeno ovde da vrše praksu da se specijalizuju, da se oni redovi pred čekaonicama smanje, nego nam je za dve godine u 2011. i 2012. otišlo 530 lekara u Nemačku.

Na takav način je jedna siromašna država sa niskim BDP, kao što je Republika Srbija, častila na određeni način prebogatu Saveznu Republiku Nemačku, zato što im je iškolovala tih 530 lekara za koje oni nisu imali nikakav trošak i na takav način su oni u svom budžetu uštedeli preko 50 miliona evra, a za toliko smo mi izgubili zato što smo izgubili toliko lekara koje smo školovali ovde, a redovi pred našim ordinacijama su sve veći.

Podržaću mog kolegu poljoprivrednika, doduše, ja sam poljoprivrednik opšte prakse a on je specijalista za vinogradarstvo i kalemarstvo, dakle podržaću njegovu diskusiju vezano za spajanje vojnog i civilnog zdravstva. To je veoma bitno.

Molim gospodina ministra da dobro sasluša šta želim da kažem, sem što bih spojio vojno i civilno zdravstvo, ja bih u tom sektoru uveo i posebne specijaliste za regrutovanje mladih vojnika.

Doduše tih regrutovanja je sve manje, jer to uglavnom su vojnici pod ugovorima i molio bih da gospodin ministar sasluša zašto podržavam mog kolegu da se to spoji, a i u tom spajanju treba ispitati dijagnoze koje su ti vojni lekari svojevremeno utvrdili, na takav način oslobađali određene ljude u Nišu vojnih obaveza 1978. i 1979. godine, pa neko nije bio sposoban da služi državi, ali je kasnije i te kako bio sposoban da se državom služi.

Na takav način je država Srbija postala veoma čudna zemlja da je u njoj ama baš svako mogao da postane premijer, a da tom prilikom tu dijagnozu ničim kasniji rezultati, kasnijim praćenjem medicinske dokumentacije, takvu vrstu dijagnoze nije potvrdila medicina naknadno, pa sem spajanja tog vojnog i civilnog zdravstva, molim ministra da prilikom tog spajanja spoji dokumentaciju i da se ta dokumentacija argumentovano prečešlja , a ne od moje strane, već od strane specijalista lekara za dijagnozu te vrste i da se vidi da li su određene osobe izbegle služenje vojne obaveze i služenje državi da nisu bili sposobni da služe vojsku i državu, a da su kasnije postali premijeri u toj državi. Hvala.

Milisavljević Dušan

Poštovani predsedavajući, iskoristiću priliku s obzirom da je i ministar zdravlja danas sa nama, ne samo danas nego i u sazivu i u ovom sazivu i u prethodnim sazivima, narodni poslanici su u žaru svoje političke borbe koristili i nazivali jedni druge sa dijagnozama vrlo teških oboljenja.

Molim u ime pacijenata …

(Predsedavajući: Molim vas, kažite nam koji je član Poslovnika prekršen?)

Član 107. molim da se dijagnoze teško bolesnih ljudi koji boluju od teških bolesti ne spominju, žar borbe je jedno a nazivanje i pozivanje da je neko bolestan od nekih bolesti, mislim da to treba da izbegnemo u ime tih bolesnih ljudi, jer zamislite kada oni gledaju, kada nekome kažete da je autističan, da je šizofreničan, znači te stvari ne smemo kao poslanici da koristimo, i šaljem apel s moje strane kao lekar i kao poslanik i mislim da će ministar isto podržati taj apel da ne koristimo dijagnoze teških pacijenata teških bolesti, od kojih naši sugrađani boluju.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. Moje izlaganje o Predlogu izmena i dopuna Zakona biće povezano u tri različita dela.

Jedan citiranjem ministra koji je obrazlagao sam predlog izmena i dopuna Zakona i druga dva citiranjem reči ministra koje je dao tokom rasprave.

Ministar je svoje obrazloženje počeo rečenicom – imamo jedan problem da se svaki dan javljaju problemi u zdravstvu, što je tačno i to je bila argumentacija da se, uz obrazloženje da imamo nedovoljan broj ljudi specijalista i ljudi koji su specijalisti u relativno zrelom dobu, kao argumentacija da bi se uklonilo dve godine obaveznog staža, radi specijalizacije i da stalni radni odnos ne bude kriterijum da bi se dobila specijalizacija.

To je najkraće pre čitanja celog obrazloženja i potpuno je u pravu. Ministar ima potpuno legitimitet da čita obrazloženja kao što ja imam pravo da podsetim da su skupštine mesto gde se čita kod kuće a govori se na sednici, jer se onda skupštine ne bi zvale parlamenti nego legtitamenti, ili leđeramenti, kakogod.

Nije dobro da se čita obrazloženje i od toga niko nema koristi. To je opaska koju rado podelim sa ministrima, bez obzira da li ih podržavam ili ne i sa kolegama poslanicima koji su skloni čitanju. Za čitanje se dobijaju čitalačke značke, a za govor se radi dijalog.

(Predsedavajući): Molim vas vratite se na temu.

U temi sam, pošto govorim o čitanju obrazloženja. Nisam rekla da je ministar bezobrazan, nisam rekla da je ministar na bilo koji način zloupotrebio svoj položaj pri praćenju bolesnog deteta, nisam spominjala Aleksandra, govorila sam o čitanju obrazloženja ministra. Dakle, tema.

(Predsedavajući: To bi bila tema da je ovo čas iz književnosti, a ovo je sednica Narodne skupštine i ja vas molim da se vratite na dnevni red.)

S obzirom da to nije rečeno ministru koji je čitao obrazloženje, upravo u korist vašeg stava o Skupštini i govorim o tome da se kod kuće čita lepo, izražajno, a da se u Skupštini govori.

Šta nam je ministar rekao kada govori o zakonu koji za pet do deset godina treba da donese izmene nabolje u strukturi i u broju doktora specijalizanata sa završenim specijalizacijama i subspecijalizacijama? Rekao nam je potpuno međusobno suprotstavljene stvari. Dakle, rekao je da za proteklih 10 godina su ove dve odredbe sprečavale da dobijemo specijalizante, što ničim nije argumentovano niti je ičim analizirano. Šta je to tačno što je tokom primene ove dve odredbe sprečavalo specijalizacije svršenih studenata medicine nakon prakse?

Ako se kaže da sad ne mora da ima dve godine staža pa će to da ubrza, onda nam je opet nedostajala analiza - u kom broju? Da li je za proteklih 10 godina bilo 47 specijalizanata, pa će sad da ih bude 52 ili je bilo tri specijalizanta, pa će sada da ih bude 300? Tome služi govor kojim se obrazlaže razlog zašto je neka odredba sprečavala dobar razvoj u sektoru i to tako da nam je do dobrog razvoja u tom sektoru svima bez ikakvog zaostatka stalo.

Dalje, ono što je ministar u svom obrazloženju takođe zaboravio da dojasni i da pojasni do kraja je da primena ovog zakona ne povećava troškove. Ponovo jedna kontradiktornost. To znači da su sve specijalizacije besplatne, da niko ništa ne plaća ili znači da će broj specijalizanata ostati isti. Drago mi je što sam oraspoložila ministra, jer vam time dokazujem šta znači kad govorite, a ne kad čitamo obrazloženja.

Znači, ako hoćemo da se poveća broj specijalizanata, ako hoćemo da se poveća broj studenata koji su završili i ostalo, ako čak ste vi skloni, i tu se sa vama potpuno slažem, da se otvori prostor za specijalizante koji hoće sami da finansiraju specijalizaciju, gde će biti ovaj trošak i kako to da ga neće biti? Ako ga neće biti, da li onda imamo povećanje broja specijalizanata?

Toliko o obrazloženjima zakona i bila bih vam zahvalna ako možete da mi odgovorite na ta dva pitanja o tome šta znači reč „da nema troškova“. Znam da se to odnosi na primenu ovog zakona, ali primena ovog zakona istovremeno u vašoj rečenici kaže da treba da donese boljitak većim brojem specijalizanata. Ne može oba, ili jedno ili drugo.

Ako možete ukratko o broju ljudi koji su bilo koju specijalizaciju imali za proteklih 10 godina, jer se pozivate na loše iskustvo primena tog zakona u tom periodu.

Drugi deo je po meni mnogo ozbiljniji, jer je ministar izjavio da je fond RFZO servisna služba i da Ministarstvo finansija nema ništa o zapošljavanju lekara. Ministra je neko jako obmanuo. Ministar za to ne mora biti odgovoran. Imam puno razumevanje za ministra koji je izabran i koji je relativno kratko na svojoj funkciji i nemam tu nikakvu zamerku, ali je to vrlo ozbiljna obmana, pošto fond RFZO nije nikakva servisna služba.

Fond je indirektni korisnik budžeta i dijalog koji se razvio o potrebi reformi fonda je jedan ozbiljan dijalog. Zahvalna sam ministru što je prihvatio da se o tome uopšte razgovara. Vi ste prvi ministar koji

uopšte hoće da izgovori bilo kakvu reč o potrebi reforme RFZO-a. Bez obzira da li je reč o ministru koga podržavam ili kome sam opozicija, ne volim da ministri budu obmanuti, a kada izgovorite rečenicu u Skupštini da je Fond servisna služba onda ste vrlo ozbiljno obmanuti, kao što ste obmanuti o tome da Ministarstvo finansija nema ništa sa zapošljavanjem.

Ova skupština je donela zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru i taj zakon je loš i taj zakon proizvodi probleme u celokupnom javnom sektoru. Proizvodi ogromne probleme u sektoru usluga i socijalne zaštite, proizvodi probleme gde god hoćete. Mi smo tako kritikovali zakon, ali ne može onda ministar par meseci nakon glasanja o tom zakonu ili godinu dana nakon glasanja o zakonu da kaže da Ministarstvo finansija nema za to ništa. Sad će da ima i opet će da ima. Imali smo problem sa tim zakonom kod rešavanja sanacije problema poplava i taj problem ćemo imati i za lekare.

(Predsedavajući: Gospođo Čomić, molim vas, govorite o temi dnevnog reda. Zakon je donet u decembru prošle godine.)

Govorim o temi dnevnog reda. Pošto je ministar zdravlja u svom objašnjavanju zakona govorio da ministar finansija nema ništa sa smanjenim brojem i zabranom zapošljavanja lekara.

Podsećam ministra finansija da je obmanut, a sada sam žalosna ako treba i vas da podsećam da ste obmanuti u činjenici da je zakon o tome donet i da ministar finansija može samo da sprovodi zakon.

Na početku svog izlaganja rekla sam da ću govoriti u tri dela – o tome šta je ministar pročitao, o tome šta smatram nedovoljno jasno objašnjenim i o drugim rečenicama koje je ministar u svojoj diskusiji podelio sa Narodnom skupštinom. Tako da, zamolila bih da se svi pažljivo slušamo. Ja vrlo pažljivo slušam sve narodne poslanike. Dakle, te dve stvari oko kojih ste obmanuti treba razjasniti.

Poslednje, o ličnom stavu. Ovo zaista jeste potpuno lični stav. Nema načina da ga predstavim kao deo ideologije ili kao bilo šta što je vezano sa vašim dobrim procenama o Predlogu zakona koji ste branili sa deljenjem informacija, o kojima ste očigledno obmanuti. Radi se o vašim opisima rada studenata medicine. Govorili ste o učenju, govorili ste o godinama mučenja, žrtvovanja i golgote.

Znate, ako želite da u našem društvu podstaknemo volju za znanjem, ako želite da podstaknemo da je dobro učiti celog života, onda bi bilo dobro da se odreknemo takvog stava šta znači učenje. Ne sumnjam da je nekim ljudima to stvarno mučenje i golgota. Meni nije, zato govorim o ličnom stavu.

Najdobronamernije smatram da bi ministar morao da se uzdrži od takve kvalifikacije studija medicine, čak i da lično imate takav stav. To su te finese kad ste ministar i kad ste samo lekar, kakve god specijalizacije, da učenje i studiranje ne može i ne sme da bude u našem društvu kvalifikovano kao mučenje, žrtvovanje i golgta, pošto je ono što želimo da postanemo atmosfera u društvu gde je učenje proces tokom celog života.

I kada govorimo o celom životu i kada govorimo o novcu koji nedostaje RFZO-u, koji nije servisna služba, onda prost račun pokazuje da za svoj radni vek, pun radni vek, svako od nas otprilike između 25.000 i 30.000 evra izdvoji u RFZO. Zato mi je drago što ste prvi ministar koji hoće da govori o reformi RFZO-a.

Ne kažem da će se to završiti u vašem mandatu, ni da imate dva mandata, ali mi je drago da počinjemo da govorimo o tome da li je to fond i ako je fond šta onda mora da radi, ako nije fond šta onda treba da radi, zbog toga što je novac koji svako od nas izdvaja kao zaposleni nešto zbog čega treba da dobijemo uslugu unatrag.

Spomenuli ste takođe u svom obraćanju da ćete vi biti krivi za sve. Nećete biti krivi nizašta, osim u slučaju, na čega mi za sada uopšte ne ličite, da počinite krivično delo za koje će institucije da dokažu da ste krivi i da vam izreknu presudu. Bićete odgovorni, razlika je ogromna.

Bilo bi dobro da i vi i svaki drugi ministar napravi razliku između ta dva pojma, kao što bi bilo dobro da ne ostanemo sasvim bez sluha za moju molbu da o učenju, o studiranju ne govorimo kao o mučenju i golgoti i žrtvovanju, jer ono to nije. Svako je učenje obogaćivanje sebe, a pogotovo lekari, mislim svaka struka, ne prestaju da uče celog svog života.

Da li će dobiti odgovarajuću materijalnu nadoknadu, da li će zaraditi za to za čega se kao lekari školuju, to ne umem da procenim. To je na svakom od lekara koji se bavi određenom strukom, ali da će svi stalno, celog života učiti, to sam sigurna. Učite i vi i to sam potpuno sigurna, jer malo koja profesija može u 21. veku da bude, da ostanete u profesiji, a da ne učite stalno.

Da li je zadatak i da li je plan Ministarstva, da li je nadležnost Ministarstva da sa nama podeli dijalog, sa Skupštinom prvo? Znam kako ide mreža ustanova, znam kako ide komunikacija između kliničkih centara, mreže zdravstvenih centara po Srbiji.

Ali, za kraj je pitanje – da li smatrate da bi bilo dobro da sa nadležnim odborom, u kojem su sjajni narodni poslanici iz svih političkih stranaka, ovde ima skoro 40 lekara, ne znam da li imaju svi subspecijalizacije i specijalizacije ali znam da su odlični poslanici, dakle, sa Odborom za zdravlje Skupštine Srbije da otvorite temu o tome šta je sve to što u zdravstvu Srbije treba da se dogodi sledeće godine, za dve godine ili za pet, ili za 10 godina, gde bi vaša ideja o tome da će ovakve izmene i dopune zakona pospešiti veći broj boljih kadrova specijalizacije, pa onda posledično i smanjiti liste čekanja i poboljšati ukupan kvalitet zdravstvene zaštite?

Bilo bi dobro da kao nadležni ministar sa odborom otvorite tu temu. Za tu temu će biti zanimljivo i to naglašavanje da se uzrast, dozvolite mi taj izraz, specijalizanata karakteriše da su suviše stari. Ne verujem da možete da nađete u bilo kojoj razvijenoj evropskoj bolnici izvrsnog specijalizanta na dobrom glasu sa 29 ili 30 godina, jer nije samo u pitanju da li oni imaju 45, 47 ili 50 godina. Bilo bi naravno dobro da su uspeli da završe sve to do 35-e, nego je u pitanju i to da su to ljudi na vrhuncu nekakve svoje lične karijere, ali naravno i onoga što mogu da daju kao naučni radnici i kao specijalizanti, ili ono zbog čega mislim da svako studira medicinu, a to je da pomaže ljudima.

Zahvalna sam vam za priliku da kada govorite zaista učestvujete u temi. Ne mogu a da ne izrazim žaljenje što o Fondu govorite kao o servisnoj službi, ili što smatrate da zakon o zabrani zapošljavanja nema nikakve veze sa lekarima ili bilo kim drugim u javnom sektoru, sa nadom da će biti dijaloga ubuduće. Ako možete da odgovorite na pitanje uporedno o broju specijalizanata za ovih poslednjih 10 godina na koje se pozivate i za godine koje su pred nama, ja bih vam bila zahvalna.

Lončar Zlatibor

Skoncentrisaću se samo na suštinu, da ne ulazimo u neku polemiku.

Pitali ste da nema dodatnih sredstava za specijalizaciju. Moram da vas podsetim da ste pažljivo pročitali, videli bi iz kog razloga nema dodatnih sredstava, jer svaka zdravstvena ustanova ima svoj plan za narednu godinu gde se uvrste ta sredstva koja treba da idu za specijalizaciju. Znači, to je plan koji ide po preporuci Instituta „Batut“, gde procenjuje koliko treba i na osnovu toga se i odvajaju sredstva i njih u tom smislu ima, tako da se ne odvajaju neka nova dodatna sredstva.

Ne zapošljavaju se ljudi. Postoji proces koji ide, jer oni već redovno rade taj posao, i oni koji vrše specijalizaciju, profesori odnosno nastavnici i oni ljudi koji administrativno odrađuju da do toga dođe. Zamolio bih vas samo pročitajte, videćete da je detaljno objašnjeno iz kog razloga nema dodatnih sredstava.

Što se tiče Ministarstva finansija, preslušajte, videćete, sigurno nisam rekao – Ministarstvo finansija, odnosno ministar finansija. Nema veze sa tim.

Ponoviću još jednom da svi čuju, to je da sam ubeđen da kada imate argumentaciju i kada u jednoj državi vam fale lekari da leče ljude, da će za to biti razumevanja.

Nijednog momenta nisam rekao da ministar finansija nema veze sa tim, preslušajte pa ćete videti, jer nisam ni mislio, tako da nisam ni mogao da kažem, idem na nešto ljudski što je da jednostavno kad imate argumentaciju, imate činjenicu, imate podatke da je to nešto što nam treba, imate broj ljudi koji odlazi u penziju, imate ljude koji iz nekog drugog razloga odlaze, tako da i ta sredstva su deo tog budžeta koja ostaju, tako da mislim da je to krajnje jednostavno, preslušaćete pa ćete videti.

Što se tiče fonda, mi možemo da imamo različito mišljenje o fondu i to je sasvim normalno, ali ja vam kažem i to je moje mišljenje, da je fond tu da sprovodi politiku Ministarstva zdravlja. Meni je drago da vi dajete toliku ulogu fondu i da hoćete da, ako ja vas dobro razumem, predstavite da je fond nešto nedodirljivo ili bilo šta. Isto vam kažem da ja to tako ne gledam niti mislim da to tako može, niti je to u redu.

Ponoviću što sam sa kolegom pričao, kada sam odgovarao na pitanje, da se u fondu nalaze sredstva svih nas, da to nisu njihova lična sredstva koja su oni doneli od kuće, gde će se shodno tome i raspolagati tim sredstvima, kakva je politika resornog ministarstva i Vlade Republike Srbije, toliko mogu da vam kažem o mojoj viziji i fonda i Ministarstva i Vlade, jer to tako smatram i tako gledam i ujedno to je po meni nekako sled događaja, nešto što je normalno u konstelaciji sistema koji postoji. Mislim da su to bile najvažnije stvari. Hvala.

Čomić Gordana

Loše tumačenje, zaista kratko ću pitati. Ministar je mene pitao, ako je dobro razumeo, želim samo da mu kažem oko čega imamo nesporazum.

Ako mi date odgovor da je u obrazloženju da planirana sredstva postoje. Ona postoje pre ovog zakona, o tome vam i pričam. Ako ovaj zakon neće promeniti broj specijalizanata, a što ga onda donosimo? Ako će promeniti broj specijalizanata, moraće da se donosi novi plan.

Lončar Zlatibor

Nažalost, lepo piše koji su bili uslovi da bi neko dobio specijalizaciju. Ustanova je opredelila sredstva i dobila ih, ali ta ustanova nije imala lekare stalno zaposlene, a uslov da bi neko dobio specijalizaciju da bude stalno zaposlen, sledeći uslov je bio da ima dve godine one prakse kao klinički lekar. To su bili problemi i kada ste imali opredeljena sredstva i kada ste imali sredstva, niste mogli da ispunite uslove da dobijete specijalizaciju. Naravno da su na kraju vraćali sredstva, jer su to sredstva namenjena za to, ali sredstva su bila i sredstva imaju.

Latković Milan

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege, zdravlje naroda predstavlja opšti društveni interes i najznačajniji resurs razvoja jednog društva. Polazeći od ove činjenice, Vlada Republike Srbije utvrđuje zdravstvenu politiku kojom definiše strateški plan, pravce razvoja javnog zdravlja. U cilju definisanja zdravstvene politike, Vlada donosi strategiju razvoja javnog zdravlja, strategiju razvoja zdravstvenog osiguranja i akcioni plan za sprovođenje strategije. Ovim dokumentima utvrđuju se ciljevi razvoja i definišu prioriteti za unapređenje zdravlja naroda.

Zakonom o zdravstvenoj zaštiti obezbeđuju se normativni uslovi za operativno sprovođenje utvrđene zdravstvene politike i društvene brige za zdravlje stanovništva.

I pored objektivnih određenih kritika koje se mogu uputiti na račun organizacije zdravstvene službe u našoj zemlji, razvoj zdravstvenog osiguranja sigurno ne zaostaje puno za zdravstvenim sistemima u zemljama koje su ekonomski znatno jače od nas. Takođe, prema stepenu razvoja zdravstvene zaštite i brzini usvajanja zdravstvenih tehnologija, zdravstvena služba u Republici Srbiji je znatno iznad njenog ekonomskog razvoja.

Najveća zasluga za ovakav razvoj zdravstva pripada visokostručnim, specijalističkim zdravstvenim kadrovima i to je ključan dokaz da ljudski resursi predstavljaju i najvažniji uslov razvoja zdravstvene zaštite.

I pored utvrđene zdravstvene politike i donete Strategije razvoja javnoga zdravlja, sprovedene analize kadrovske strukture u zdravstvenim ustanovama u Republici pokazuju da je u ovoj oblasti došlo do diskontinuiteta u razvoju, sa tendencijom i daljeg pogoršanja, naročito kada je reč o specijalističkim i subspecijalističkim kadrovima kao nosećem činiocu razvoja zdravstvene zaštite.

Ovako nepovoljnom stanju najviše su doprineli: nedovoljan broj specijalističkog i subspecijalističkog kadra; nepovoljna starosna struktura kadrova; ograničavajući uslovi i postupci za slanje mladih lekara na specijalizacije; dužina trajanja samih specijalizacija, kao i dužina trajanja osnovnih studija medicine. Zbog svih ovih razloga, u praksi se najčešće upućuju zdravstveni radnici na specijalizaciju oko 30. do 35. godine svoga života, a prosečna starost zaposlenih specijalista i subspecijalista iznosi preko 50 godina života.

Nedostatak specijalističkog i subspecijalističkog kadra, kao što su i kolege u svojim izlaganjima iznele, posebno je izražen u deficitarnim granama medicine, kao što su: dečija psihijatrija, kardiologija, kardiohirurgija, radiologija, patologija i ostalo.

Upravo nedostatak specijalističkog i subspecijalističkog kadra omogućio je nastajanje ovih famoznih postojećih lista čekanja i dijagnostičke procedure na visokospecijalističke usluge koje pružaju ovi kadrovi. Ove liste su naročito u nekim specijalističkim granama jako duge.

Tu pre svega mislim na ortopedsku hirurgiju i oftalmologiju, gde se čeka i preko 290 dana, dok se za ostale procedure i visoke specijalističke usluge čeka 30 do 60 dana, što u velikoj meri dovodi do produžetka toka lečenja, a i ugrožava zdravstveno stanje stanovništva. Takva situacija, nažalost, najviše pogađa socijalno najugroženije slojeve društva. Sve su to pokazatelji da se u praksi nedovoljno efikasno sprovodi strategija razvoja zdravstva.

Posebno pitanje predstavlja nepovoljan odnosno neujednačen teritorijalni raspored specijalističkog kadra. Na osnovu normativa kadrova i zatečenog zdravstvenog stanja, Ministarstvo zdravlja donosi godišnje kadrovske planove za svaku zdravstvenu ustanovu u Republici. Na ovaj način, planski se upravlja ljudskim resursima i značajno je unapređeno nasleđeno nepovoljno stanje iz ranijeg perioda u ovoj oblasti.

Međutim, ovde se radi o procesu koji se nije mogao završiti i rešiti za kratko vreme, odnosno za protekle dve-tri godine. Zbog toga, posao planskog upravljanja kadrovskim resursima treba i dalje unapređivati. Ovde naročito mislim na potrebu blagovremenog donošenja kadrovskih planova do kraja tekuće godine za narednu godinu, što u praksi do sada nije bio uvek slučaj. Problem nepovoljne kadrovske strukture u zdravstvenim ustanovama moguće je u velikoj meri ublažiti blagovremenom izradom plana specijalizacije i subspecijalizacije.

Da bi se ovaj akutni problem blagovremeno počeo rešavati, naš predlog jeste da Ministarstvo zdravlja odmah po usvajanju ovog zakona do kraja 2014. godine za 2015. godinu utvrdi plan specijalizacija za svaku oblast medicine i za svaku zdravstvenu ustanovu, počev od doma zdravlja pa do kliničkog centra.

Mislim da se treba da utvrditi kvote, odnosno omogućiti broj novih specijalizacija i subspecijalizacija, a na ovaj način trebalo bi premostiti prepreku koja je trenutno prisutna. Ovo treba objaviti na sajtu Ministarstva zdravlja. To bio ujedno bio i poziv za sve zdravstvene ustanove da započnu sprovoditi posebne procedure za upućivanje zdravstvenih radnika na specijalizaciju.

Pri tome, ne smemo zaboraviti i imati kao cilj da se poboljša i teritorijalni raspored kadrova po zdravstvenim ustanovama i regionima kako bi se izbegla nedopustiva neujednačenost sa brojem lekara po pojedinim okruzima. Kao primer navešću da u Sremskom okrugu, iz koga dolazim, ima 209 lekara na 100.000 stanovnika, dok je u Nišavskom okrugu 424 lekara na 100.000 stanovnika.

Upravo zbog toga, gospodine ministre, smatram da bi prioritet Ministarstva u narednom periodu trebalo da bude ujednačavanje i smanjenje regionalnih razlika u našoj jedinstvenoj zdravstvenoj službi. Ako to učinimo, osiguraćemo da se i Srem primakne prosečnom broju lekara u Srbiji, koji iznosi 307 na 100.000 stanovnika, što svakako zaslužuje po svim resursima koje poseduje.

Smatramo da je, pored svega navedenog, izuzetno važna za potpuno sprovođenje ovog predloga i odredba Predloga zakona kojom se zdravstveni radnik obavezuje da u zdravstvenoj ustanovi mreže provede u radnom odnosu dvostruko duži period u odnosu na trajanje specijalizacije. Ako to postignemo, mislim da ćemo doći do unapređenja kadrovske strukture zdravstvenih ustanova, obezbediće se bolje zdravstvene usluge u manjim razvojnim sredinama, racionalno će se koristiti kadrovski resursi i unaprediće se zdravlje stanovništva.

Gospodine ministre, mislim da je neophodno istrajati u doslednoj i principijelnoj primeni pravilnika o uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u pogledu kadra.

Na kraju želim da istaknem da je naročito važno da se ovim predlogom zakona skraćuje vreme upućivanja zdravstvenih radnika na specijalizaciju, pojednostavljuje se procedura odobravanja specijalizacije i zadržava se mogućnost volonterskih specijalizacija.

Ovim predlogom, kao i pratećim aktima koje će na osnovu njega doneti Ministarstva zdravlja, obezbeđuje se kontinuitet u razvoju zdravstva i unapređuje se kvalitet pružanja usluga stanovništvu.

Iz ovih razloga, kao što je u svom izlaganju iznela i uvažena prof. Slavica Đukić Dejanović, poslanička grupa SPS-a će u danu za glasanje podržati predlog ovog zakona. Hvala vam.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsiću, gospodine ministre, poštovane gošće, danas ovde raspravljamo o predlogu kojim se predviđa izmena jednog člana. To je član 184. Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Čitajući obrazloženje koje je stiglo iz Vlade, tu sam zapazio dve stvari koje su mi važne za moju raspravu ovde.

Jedno je, kaže – cilj predloga izmena je unapređenje sistema zdravstva. To je u redu, generalno govoreći, a onda se dodaje – jedan od najvažnijih resursa, koji je osnov razvoja sistema zdravstvene zaštite, jesu ljudski resursi. Ni tu isto nema nikakve dileme, ali povodom ovoga što sam pročitao u obrazloženju imam tri stvari da ovde saopštim koje su mislim veoma važne, a kojima sugerišemo dodatne izmene predloga izmena zakona. Molim vas da pažljivo to razmotrite. Mislim da imamo dobar argument, koji treba da vama posluži da prihvatite naš amandman koji smo poslali, mada mislim da to već nije uvaženo.

Dakle, mi smatramo da je moguće bolje rešenje problema deficita lekara pojedinih specijalnosti u članu 184. Koliko sam razumeo, nisam iz te struke, a ako nisam dobro razumeo, može da mi se pojasni ovde, Vlada je, na primer, predložila da nezaposleni zdravstveni radnik može da uradi specijalizaciju iz oblasti deficitarnih grana medicine, ali tek po posebnoj odluci Ministarstva.

Mi smatramo da je ovo jedna tačka koja zaslužuje jednu vrstu revidiranja. Da posmatramo ovu stvar možda malo iz jedne šire perspektive. Mi smatramo i predlažemo da nezaposleni zdravstveni radnik sa visokim obrazovanjem može stručno da se usavršava o svom trošku bez arbitriranja Ministarstva.

Smatramo da je ovo bolje rešenje, uvažavajući i ovaj argument koji je gospodin ministar izneo kada je odgovarao gospodinu Živkoviću u odnosu na njegov nastup. Smatram da je, šire posmatrano, ovaj naš predlog bolje rešenje. To je jedna stvar.

Druga stvar, predlog o kojem raspravljamo, mislim da nije dovoljan da bi se moglo tvrditi, kako stoji u obrazloženju, da će se ljudskim resursima, kao jednim od najvažnijih resursa koji je osnov razvoja sistema zdravstvene zaštite, unaprediti sistem zdravstva.

Gospodine Lončar, vi ste, mislim, sada prvi put od formiranja ove vlade u Skupštini, u smislu odbrane jednog predloga zakona. Bili ste tokom instituta poslaničkih pitanja, ali ja sam očekivao da ćete se vi ovde možda i pre promene ovog člana, ovog zakona pojaviti sa predlozima rešenja sledećih problema, ja sam ovde izlistao neke.

Na primer – loše organizacije u sistemu zdravstvene zaštite, neadekvatno rukovođenje, loša organizacija u finansiranju zdravstvene zaštite. Očekivao sam da će se ovde u Skupštini pojaviti neke ideje koje će se ticati izjednačavanja privatnog i državnog sektora u zdravstvu ili rešavanja problema sistema zdravstvenog osiguranja. Tek kada bismo mi čuli šta je plan u svim ovim oblastima, gospodine Lončar, mislim da bismo mogli da se saglasimo oko nekih rešenja kojima će se zaustaviti odlazak ili odliv kadrova.

Dok sve ovo ne uradimo i ne pokažemo neke signale da se bavimo time, ljudi će odlaziti, pa i ljudski resurs će i dalje da nam bude tanak, a ljudi će… Sreo sam jednog čoveka pre neki dan, lekara, uči nemački jezik sada, on ima možda 45, koliko je rekao, godina i hoće da ide u Nemačku, kaže da ljudi odlaze u Norvešku, u Sloveniju itd. Dakle, ljudski resursi neće se zaštiti ovim izmenama. Samo jednim malim delom, ali oko toga mi predlažemo izmene.

Treća stvar, gospodine Lončar, vi ste prvi put da branite neki zakon, pa otud razumem, ali ubuduće ja smatram da kada pišete obrazloženje za predloge izmena zakona ili zakona da treba da vodite računa o jezičkim konstrukcijama, dakle, o jeziku koji se koristi.

Na stranici 6. u okviru ciljeva koji se postižu donošenjem zakona piše ovako – donošenjem ovog zakona postići će se sledeći cilj, kaže, „povećanje većeg broja stručnog kadra“. Ne može „povećanje većeg broja stručnog kadra“. Nije neophodno da bukvalno primenjujemo komparativ da bismo došli do superlativa u rečenici. Dakle, gospodo, ovde smo u Skupštini, ovde treba svaki papir da prođe neku proveru.

Pazite, na strani 10. piše, to mi je koleginica Jerkov sugerisala nakon što je pročitala, pa smo malo tumačili ovo obrazloženje, „u Republici Srbiji godišnje od svih uzroka smrti umre približno 100 hiljada ljudi“. Razume se da umru od uzroka smrti. Ne umiru valjda od uzroka sreće, ljubavi i života.

(Predsedavajući: Vreme.)

Samo još jednu rečenicu.

Ovakav pristup ostavlja utisak površnosti i neozbiljnosti, u političkom smislu neodgovornosti, a mi kao narodni poslanici svaki put treba da reagujemo na takve loše pristupe. Hvala.

Laketić Darko

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege narodni poslanici, svoje izlaganje ću započeti na sledeći način. Pre svega, ova izmena zakona je inače mala po obimu, ali lično smatram da će biti od velikog značaja za zdravstveni sistem.

U skladu sa osnovnim potrebama svakog zdravstvenog sistema u vidu kadrova, opreme i prostora, smatram da će ovaj predlog zakona značajno uticati na popravljanje starosne strukture lekara i povećanje broja visoko-specijalizovanog kadra, a naročito u oblasti deficitarnih grana medicine.

Na ovaj način će se neposredno popraviti situacija vezana za ovaj prvi stub zdravstva, koji sam pomenuo, a to je kadar. Time bih demantovao ranijeg govornika da na ovaj način, ovom izmenom zakona, neće doći do popravljanja situacije u tom kadrovskom smislu.

Takođe, zbog očigledne i nesumnjive diskrepance da je problema u zdravstvu mnogo, sa jedne strane, a da je para realno malo, ovo je dobar pristup rešavanja problema u zdravstvu, jer se na ovaj način, kao što je predlagač u obrazloženju rekao, praktično ne troše dodatna sredstva.

Mislim da je neophodno omogućiti mladim lekarima, mladim zdravstvenim radnicima sa visokim obrazovanjem ranije upućivanje na specijalizaciju. Mislim da je to dobar predlog i u skladu sa brižljivim planiranjem i analizom kadrova u zdravstvu.

Odobravanje deficitarnih specijalizacija zaposlenim lekarima je dobar predlog, jer osim određene mogućnosti da se sutra ti lekari zaposle u državnom sistemu zdravstva, postoji realna mogućnost da se ti lekari uposle u privatnom sistemu i da povećaju broj zaposlenih u privatnom zdravstvu, a što je cilj ove vlade.

Suštinska razlika ovog predloga u odnosu na postojeći jeste mogućnost da lekari nakon obavljenog pripravničkog staža i položenog stručnog ispita stiču mogućnost da dobiju specijalizaciju. Druga, ne manje značajna promena, jeste da će nezaposleni lekari imati mogućnost da se specijalistički usavršavaju, naravno ko bude u finansijskoj mogućnosti da to uradi, ali će imati pravni osnov, zakonski regulisanu mogućnost da se specijalistički usavršava.

Na ovaj način će se značajno povećati broj visokospecijalizovanog stručnog kadra mlađe dobi i na taj način popraviti starosna struktura zdravstvenih radnika sa visokim obrazovanjem. To je vrlo bitno. Čuli smo i od ministra, čuli smo i od mnogih kolega danas kakva je starosna struktura lekara i smatram ovaj potez više nego značajnim. Osim ovog efekta, ne manje je značajno i zanavljanje deficitarnih grana medicine, stomatologije i farmacije.

Ovim aktom se posredno i neposredno utiče na povećanje broja specijalista deficitarnih grana, čime će se definitivno povećati broj ovih specijalista i mogućnost adekvatnog zdravstvenog zbrinjavanja u ovim specijalističkim oblastima. Kao krajnji rezultat ovog predloga zakona, dobiće se, uveren sam, kvalitetnija i dostupnija zdravstvena zaštita, kao jedan pošteniji model stručnog usavršavanja za visokoobrazovan zdravstveni kadar, ali i efikasnije korišćenje resursa zdravstva.

Saslušao sam izlaganja i ministra i ovlašćenih predstavnika stranaka u parlamentu. Mogu reći da je jedan deo njih zaista imao šansu da menja zdravstveni sistem zato što su bili na vlasti jedan dugačak niz godina. Međutim, to se tada nije desilo.

Ono što mogu reći jeste, nekoliko puta je pominjano bahato ponašanje u zdravstvu, mislim od strane kolega iz DS i kada se pomene bahato ponašanje u zdravstvu apsolutno imam sliku perioda vlasti DS i stranke koja je tada gazdovala zdravstvom – G17 plus.

Takođe, kada se govori o blokadi Ministarstva finansija vezano za prijem lekara sam čin, samo formiranje Komisije Ministarstva finansija vezano za prijeme u državnoj upravi je posledica katastrofalne finansijske situacije i devastacije naše zemlje, a koja je upravo nastala kao posledica vlasti DS.

Dakle, ovde bih razgraničio uzrok i posledicu. Takođe, moram reći da sam zaista razočaran omalovažavanjem ili nipodaštavanjem Skupštine Srbije, ministra zdravlja i svih nas od strane dela opozicionih poslanika time što se ljudski postupak ministra prezentuje kao jeftin politički marketing time što se izlaganje, odnosno čitanje obrazloženja i informisanje građana o tome o materiji o kojoj danas govorimo opet prezentuje na jedan pežorativan način. Zaista sam razočaran.

Gospodine predsedavajući, moram vam reći da izlaganje pojedinih narodnih poslanika zaista se svelo na primitivne aluzije i uvrede. Vama se obraćam, gospodine predsedavajući. Oni nisu krivi što su takvi. Njih je izopačio sistem koji su sami napravili. U tom smislu da imaju jednu neodoljivu želju za destrukciju svega onoga što je progresija.

Reći ću još da ničija genetika nije tako loša i da sam stava da ukoliko usvoje dovoljno kućnog vaspitanja, dobre namere i kulture od narodnih poslanika sa ove strane biće ono što nisu danas. U suprotnom, tražim objašnjenje i izvinjenje. Hvala vam.

Stefanović Borislav

Ne znam u kom drugom osnovu mogu poslanici većine da govore nego u tom, ali isto tako morao sam da reagujem zato što, da obavestim kolegu i kolege, da opozicija ne služi da obraduje vlast ili da je čini radosnom, već naprotiv, i to ćemo raditi vrlo temeljno i studiozno, budite sigurni u to.

Neću da se vadim onim starim žalopojkama kako DS nikada nije vodila zdravstvo u Srbiji, ali ću vam reći i to da ćemo učiniti sve što, ministar to sigurno zna, da stvari koje postoje u našem zdravstvu sada i u poslednje dve godine iznesemo pred javnost i učinimo sve da se te greške isprave. Nadam se u saradnji sa nadležnim ministrom i ljudima koji vode sistem.

Na primer, da direktor Kliničkog centra se operiše u Srbiji, koga su naprednjaci postavili, a ne da ide u inostranstvo. Na primer, da se proveri detaljno ko se bavi nabavkama lekova u ovoj zemlji i po kojim vezama i vezicama to radi. Na primer, da vidimo zašto u Kliničkom centru ima 200 mašina za kucanje koje neko za velike pare obnavlja svakih mesec dana i na taj način uzima ogromne državne pare. Na primer, da vidimo zašto ste 250 miliona evra oduzeli od zdravstva ove godine u budžetu. To su stvari koje ćemo mi tražiti da se ispitaju, a ne paušalno da neko ustane i kaže – jako sam razočaran. Bićete razočarani što se tiče DS. Hvala.

Martinović Aleksandar

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, da podsetim kolege iz DS da oni i dan-danas upravljaju jednim delom zdravstvenog sistema na teritoriji AP Vojvodine, gde imate slučaj da se iz Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine koriste sredstva za renoviranje seoskih ambulanti, pa se onda vrednost ugovora naduva pet puta tako da se uzimaju masne provizije.

Da vam ne spominjem slučaj renoviranja Kliničkog centra Vojvodine i mnoge druge slučajeve koji su se dešavali a koji predstavljaju najdrastičniju moguću zloupotrebu zakona u oblasti zdravstvenog sistema na teritoriji AP Vojvodine, koja se na veliku žalost građana koji žive u Vojvodini dešava i dan-danas.

Danas DS pokušava da očuva svoje privilegije i svoje pozicije u AP Vojvodini iako je činjenica, iako je to deo političke faktografije da DS jedva da uživa podršku 6% građana koji žive na teritoriji AP Vojvodine, ali ne daju vlast ni za živu glavu.

Nedajbože da neko uđe u papire Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, da neko uđe u papire Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, pa da vidite koliko tamo ima zloupotreba, koliko tamo ima kršenja zakona i koliko tamo ima situacija da je novac poreskih obveznika, građana koji žive na teritorij AP Vojvodine umesto da je otišao zaista u renoviranje domova zdravlja, bolnica, kliničkih centara itd. u stvari završavao u crnim fondovima DS u svrhu finansiranja izbornih kampanja.

Stefanović Borislav

Radi informisanja kolega, a i prethodnog govornika, MUP Republike Srbije, policija u svim tim fondovima sedi već dve godine i pokušava da pronađe to o čemu kolega govori. Ali, da ne bi sada ulazili u to, pošto su za to, kako se to lepo naziva, nadležne službe, moram samo da kažem da nije zgodno kada dve i nešto godine pričate, pričate, pričate – uradićemo, istražićemo, rešićemo, a nikako da to počnete da radite.

Ono što je sigurno, što vam ja mogu obećati je kada tih šest, po šest, po šest malo naraste, a hoće, a vama kada opadne ta podrška šest, po šest, po šest, a hoće, onda mi nećemo pričati nego ćemo da uradimo, pa ćemo podneti građanima izveštaj ko je krao, gde je krao i ko zbog toga ide u zatvor. Mislim da je to fer i pošteno.

Prema tome, mislim da vam je to već toliko providno postalo, ta priča, zato što se građani smeju jer nikako da vide sve te silne zloupotrebe i ljude koji krše zakon da odgovaraju zbog toga. Kao čovek i kao neko ko je građanin u ovoj državi i kao neko ko je demokrata voleo bih da se to desi. Ko god je kršio zakon treba da odgovara po zakonu i treba da snosi posledice za svoje činjenje i nečinjenje kojim je izazvao određeno krivično delo.

Međutim, nemojte da pričate a da prethodno niste informisani da dve godine specijalni policijski timovi detaljno istražuju sve te institucije i fondove koje ste spomenuli. Informišite se kod ministra Stefanovića. Pitajte njega. On to najbolje zna i siguran sam da će potvrditi moje reči.

PREDSEDAVAJUĆI (Igor Bečić): Vreme.

Reč ima Aleksandar Martinović, pravo na repliku.

Martinović Aleksandar

Samo bih hteo da podsetim kolegu da nisu specijalni policijski timovi ti koji će da donose presude. Dakle, oni pripremaju materijal za sudski postupak, a konačnu reč o tome da li su pojedinci iz DS činili zloupotrebe ili ne reći će nadležni sudovi.

Ono što je za građane koji žive u Vojvodini jako bitno je da odgovorite na pitanje, ako ste sve radili u skladu sa zakonom, ako ste zaista unapredili život građana Vojvodine u periodu od 2000. do 2014. godine, zašto se onda DS tako dramatično plaši izbora na teritoriji AP Vojvodine?

Ako ste sve sjajno radili, ako nije bilo zloupotreba, ako ja lažem da je Fond za kapitalna ulaganja služio kao protočni bojler za finansiranje izborne kampanje DS, ako je sve bilo u redu sa Razvojnom bankom Vojvodine, ako je sve bilo u redu sa renoviranjem zdravstvenih ustanova na teritoriji AP Vojvodine, zašto se onda plašite izbora?

Izađite na izbore sa svim tim vašim sjajnim rezultatima i dokažite da ste bolji od SNS. Da sam na vašem mestu ja bih tako uradio - bolji sam od SNS, naprednjaci lažu, nismo ništa ukrali, poštovali smo zakon, idemo na izbore, idemo da ih pobedimo. Ne, sve smo super radili, sve je odlično, nema nikakvih zloupotreba, a nemojte molim vas do kraja naših političkih karijera da se raspisuju izbori za poslanike u AP Vojvodini. To je vaša politička filozofija.

Jerkov Aleksandra

Hvala vam, gospodine potpredsedniče.

Što se tiče, gospodine Martinovića, citiraću predsednicu Skupštine od juče – kakva vam je to replika. Mislim, zaista malo, ovaj treba (Predsedavajući: Molim vas gospođice Jerkov, nemojte iskoristiti ovo kao repliku nego govorite o temi. Izvolite.).

Dobro, nastavićemo o temi dnevnog reda.

Ministar kada je obrazlagao zakon narodnim poslanicima i, kako je on rekao, i građanima RS, on je rekao jednu značajnu stvar, a to je da on želi da onim studentima ili budućim studentima, ili nezaposlenim lekarima kaže pravu istinu, da im saopšti stvari onakve kakve one zapravo jesu. To u nekom delu jeste učinio, pre svega u onom delu kada je govorio o broju nezaposlenih lekara, o deficitarnim specijalizacijama, o broju dana koji su potrebni da bi pacijenti dočekali nekakvu medicinsku uslugu.

Međutim, zaboravio je da kaže jednu veoma važnu stvar koja je ključna zapravo kada je upitanju ovaj zakon, a koja zapravo mlade lekare najviše i interesuje, a to je da je ova skupštine usvojila pre dva meseca Zakon o zabrani zapošljavanja, što znači da ukoliko cilj ovog zakona bude ispunjen i mi budemo zaista imali više specijalizanata, to znači da ćemo mi imati samo više specijalizanata koji ne mogu da se zaposle.

To zbog toga što je ova vlada odredila da linearno treba zabraniti zapošljavanje u javnom sektoru, iako pretpostavljam da nisu lekari ti koji opterećuju budžet nego onih 50 hiljada aktivista SNS koji su zaposleni do momenta dok taj zakon nije stupio na snagu.

Više kolega, uključujući i vas gospodine ministre, govorilo je sa žaljenjem, i ja mislim s punim pravom sa žaljenjem, o velikom broju mladih naših lekara koji odlaze u Nemačku, Norvešku ili drugde u inostranstvo. Isto tako zaboravili su da kažu da ti ne odlaze zato što nemaju uslove za specijalizaciju nego zato što ne mogu da se zaposle i zaboravili su da kažu jednu veoma važnu stvar, da neki ne odlaze zbog toga što ne mogu da se zaposle nego zbog toga što je ova vlada usvojila tzv. solidarni porez koji zapravo znači da čak i oni mladi lekari koji uspeju da se zaposle, koji uz dežurstva, uz noćni rad, uz razne neke dodatke uspeju da zarade platu koja bi bila veća od 60 hiljada dinara, da se onda na njih primenjuje solidarni porez i da se njima ta plata smanjuje.

Tako da, kada govorimo o problemima mladih lekara da se zaposle, nemojte biti takvi i nemojte govoriti da je problem u specijalizaciji. Nije problem u specijalizaciji. Problem je u tome što ti ljudi odlaze zato što, prvo, usvojili ste zakon o zabrani njihovog zapošljavanja i drugo, usvojili ste zakon kojim oni ne mogu da zarade više od 60 hiljada dinara i sve što uspeju da zarade preko 60 hiljada dinara to im država oduzme da bi napunila nekakvu rupu u budžetu koja naravno da time nije popunjena.

Treća stvar koju ste zaboravili da kažete, koja je veoma važna građanima koji su ili pacijenti ili nekakvi potencijalni pacijenti svih tih lekara koje mi treba da iškolujemo, jeste to da je isto tako ova skupština usvojila budžet u kom ima 250 miliona evra manje za fond, da bi se opet popunila nekakva rupa za penziono osiguranje, i da je to prosto situacija koju ste vi rešili na takav način da sanirate, očigledno veoma nezadovoljavajuće što se vidi na svakom koraku.

Naravno da ti mladi ljudi odlaze, naravno da će odlaziti i dalje zato što sve što ova vlada radi radi u cilju toga da oni što pre i što brže i bilo gde odu. Prosto kada govorite o takvim stvarima, onda treba biti potpuno iskren.

Mi ćemo, kao što je rekao gospodin Milosavljević kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS, podržati svaku dobru inicijativu koja će ići u tom pravcu, ali nemojte to predstavljati kao da se za te ljude stvara neki posao, jer se ne stvara nikakav posao. Jedino što će ovaj zakon proizvesti je da sada više nećemo školovati samo lekare koji će odlaziti, nego ćemo školovati specijalizante koji će odlaziti, zato što im vi zabranjujete da u ovoj zemlji rade i da žive dostojanstveno od svog rada. Hvala vam.

Lončar Zlatibor

Samo par stvari da razjasnimo. Lekari moraju da se zapošljavaju iz razloga koje ste i sami naveli, odlaze jedni, drugi odlaze u penziju. Pri Vladi postoji komisija i to je sada samo put koji daje odobrenje za zapošljavanje. Oni se zapošljavaju i zapošljavaće se kao što je i bilo. Imali smo u januaru, imali smo i sada 100 i nešto, mislim da je 115, to je jedna stvar i biće do kraja godine još zapošljavanja ljudi, jer sistem mora da funkcioniše.

Ovo što kažete da ćemo mi dati specijalizaciju i oni neće dobiti posao pa će otići, molim vas, pogledajte, ko dobije specijalizaciju od bilo koje klinike, od bilo koje bolnice koja mu to plati, a sada imate mogućnost i da niste stalno zaposleni, vi ste u obavezi da duplo od onoga koliko traje specijalizacija odradite u toj bolnici, klinici. Tako da ne možete da dobijete specijalizaciju, u međuvremenu da dobijete posao i da odete u inostranstvo.

To je jedna od mera gde hoćemo da naši lekari, potom i stručnjaci ostanu u Srbiji, a zapošljavanja ima i biće ga, samo što je sada nova procedura, jer nemoguće je da ljudi odlaze u penziju, a da vi ne zapošljavate. To je suština, da razjasnimo, da ljudi posle specijalizacije koju dobiju duplo ostaju da odrade u ustanovi.

Jerkov Aleksandra

Zahvaljujem, zaista u jednoj rečenici.

Sada zaista počinjem da mislim da vi niste pročitali zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru ili ga niste pročitali ili vi iz nekog razloga smatrate da se taj zakon ne odnosi na lekare.

Molim vas, ne znam, možda vi ne znate da je taj zakon u ovoj skupštini usvojen, što jeste mogućnost jer to zaista nije zakon koji se odnosi direktno na vaše ministarstvo, ali molim vas da mi kažete da li se taj zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru odnosi na lekare i da li se odnosi na mlade nezaposlene lekare? Hvala.

Lončar Zlatibor

Samo se vratite na činjenice, znači kojom odlukom komisije Vlade Republike Srbije zaposleni su lekari i biće zapošljavani.

Promenjena je procedura, ne možete bez te saglasnosti da ustanova kao ustanova zaposli nekoga, kazna je dva miliona dinara, ako se ne varam, pogledajte samo bolje, videće da je to to.

Maraš Marjana

Svoju diskusiju danas skratiću i molim vas da mi omogućite da se osvrnem na stanje u opštini iz koje dolazim, opštine Vrbas i to na stanje koje je u opštoj bolnici Vrbas, koja je sekundarnog tipa, koja pokriva 200.000 stanovnika u Južnobačkom okrugu i kojem gravitira sedam opština.

U ovoj bolnici ukupno ima 68 specijalista, 19 je preko 55 godina starosti ili 27,94. Starijih od 60 godina ima sedam, što iznosi 10,29, na odeljenju pedijatrije postoji samo jedan lekar koji je preko 60 godina, na odeljenju ortopedije i traumotologije postoji pet specijalista od kojih su tri preko 55 godina, na odeljenju onkologije, akušerstva ista situacija od pet specijalista tri su preko 55 godina, a na odeljenju internističke onkologije postoji samo jedan specijalista i on ima preko 60 godina.

Želim i da istaknem da pored toga što u Republici Srbiji na ortopedske operacije, odnosno artoplastiku kuka i kolena u proseku se čeka 291,4 dana, u opštoj bolnici u Vrbasu lista čekanja je svedena svega na 30 dana. Najteže stanje u bolnici je bilo na odeljenju pedijatrije, gde šest meseci nije bilo organizovano dežurstvo pa su pacijenti, roditelji sa decom morali da odlaze u Novi Sad.

Nakon toga organizovano je tako što sada imamo jednog lekara specijalistu, jedan je na specijalizaciji, a ostali su angažovani po ugovoru o dopunskom radu, čak i predsednik naše opštine dr Bratislav Kažić, koji je pedijatar, dežura u Opštoj bolnici u Vrbasu pored svog svakodnevnog posla koji obavlja u opštini.

Problem Opšte bolnice u Vrbasu, uvaženi ministre, postoji od 2008. godine, od kada sedam opština gravitira ka našoj opštoj bolnici sekundarnog karaktera, ali porast pacijenata nije pratio i odgovarajući porast posteljnog i kadrovskog fonda. Da vam samo napomenem, recimo imamo tri neurologa i jedan je na specijalizaciji, okolne opštine, domovi zdravlja nemaju neurologa i da ovi neurolozi pokrivaju kompletno stanovništvo, 200.000 i iz tih razloga pojedina dežurstva moraju da pokrivaju i specijalisti drugih specijalnosti.

Uvaženi ministre, želim da napomenem da u Vojvodini postoji neravnomernost kada je u pitanju i posteljni i kadrovski fond, tako da postoje opštine kojima gravitira isti broj stanovnika, kao i u našoj opštoj bolnici u Vrbasu, koje za razliku od nas imaju i dva do tri puta veći posteljni fond i kadrovski potencijal.

Sigurna sam da ćete vi naći rešenje za ovu regionalnu neravnomernost i svakako da i ovaj predlog zakona koji je predložen u tom smislu će nama pomoći.

Ono što još želim da istaknem, da je uvažena moja koleginica iz poslaničkog kluba prof. dr Slavica Đukić Dejanović u prethodnom svom mandatu, kada je bila na vašem mestu, ona je prepoznala ovaj problem koji ste i vi prepoznali, tako da je ukupno odobreno 1.700 specijalizacija u 2013. godini.

Na kraju želim da ponovim ono što smo već rekli, da ćemo mi sa zadovoljstvom podržati izmenu Zakona o zdravstvenoj zaštiti u danu za glasanje i glasati za ovaj predlog.

Milisavljević Dušan

Ja ću taj minut iskoristiti u interesu naših građana koji boluju od nekih teških bolesti i zajedno, koristeći priliku, tu je i ministar zdravlja, da apelujemo na sve političare i na javnost kada uđete u politički duel sa nekim, nemojte koristiti nazive – dijagnoza, od kojih boluju naši sugrađani, zato što ne vređate vi političare i poslanika, vi vređate te ljude koji boluju od šizofrenije, autizma, od šećerne bolesti, od mnogih bolesti koje narodni poslanici, brojni političari van Skupštine koriste u tim nekim duelima.

Znači apel da doprinesemo jednom pristojnijem radu da u političkom žaru borbe ne koristimo dijagnoze i ne vređamo ne jedni druge, da ne vređamo pacijente koji boluju od teških bolesti.