STENO BELEŠKE, 2. dan, 2. deo

Antić Aleksandar

Tu ima nekoliko stari. Jedna stvar je da se to definiše podzakonskim aktom. Znači, ministarstvo bliže propisuje uslove za izdavanje, izmenu i oduzimanje saglasnosti za skladištenje i snabdevanje sopstvenih potreba, sadržinu zahteva i dokumentaciju koju prilaže uz zahtev za izdavanje, a pogledajte stav 2, svi dokazi su navedeni šta je neophodno da bi se ispunilo, a nadzor nad svim time vrši pokrajinski inspektori.

Znači, imate stav u članu 28, poslednji stav kaže da se to rešava podzakonskim aktom. Stav 2. navodi sve tehničke elemente o ispunjenosti, a kontrolu svega toga vrše pokrajinski inspektori u skladu sa svojim nadležnostima i dokaz o ispunjenju tih uslova je izveštaj pokrajinskih inspektora.

Bradić Blagoje

Član 102. govori o tome da je Agencija dužna da donese odluku o sertifikaciji operatera prenosnog sistema u roku od četiri meseca od dana podnošenja zahteva iz člana 100. stav 3. tačka 13. ovog zakona, u slučaju da Agencija ne donese odluku iz stava 1. ovog člana, smatra se da je odluka o sertifikaciji doneta itd, do stava koji smo mi želeli da izmenimo, koji kaže da odluka Agencije i mišljenje nadležnog tela, saglasno obavezama koje proizilaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora će biti objavljene zajedno u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i na internet stranicama operatera prenosnog sistema i Agencije.

U slučaju kada konačna odluka Agencije odstupa od mišljenja nadležnog tela, saglasno obavezama koje proizilaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora, Agencija će zajedno sa odlukom i mišljenjem iz stava 6. ovog člana objaviti i obrazloženje za takvu odluku.

Ne kaže se šta će ovde biti presudno i definitivno, šta će se sprovesti u delo. Mi predlažemo da se ovo obriše u skladu sa članom 2. tačka 42. o kojoj smo raspravljali na početku ove diskusije, jer smatramo da je još prerano da Republika Srbija izgubi suverenitet u ovoj oblasti, tj. da ne može da odlučuje o ovim bitnim pitanjima. Zahvaljujem.

Bradić Blagoje

U članu 109. stav 1. tačka 37, inače, član govori da je operator prenosnog sistema električne energije dužan, pa šta sve da radi, nemam toliko vremena da sve pročitam, u tački 37. kaže – u svrhu obezbeđenja sigurnosnih snabdevanja prioritetno angažuje proizvođača koji koristi domaće energente za proizvodnju električne energije u iznosu koji ne prelazi 15% od ukupno korišćenih energenata za proizvodnju električne energije u kalendarskoj godini prema energetskom bilansu Republike Srbije.

Prvo, zbog čega samo 15%? Mi smo predložili 30%, imajući u vidu šta sve može da se desi u našem energetskom sistemu i da ako postoji mogućnost da koristimo svoje kapacitete, to koristimo u jednom većem procentu.

Nadam se da bi i ovo trebalo ministarstvo da prihvati, jer ne razumem šta je to što ograničava naše kapacitete na samo 15%. Zbog čega je to?

Antić Aleksandar

Na oba ova prethodna amandmana o kojima je gospodin Bradić govorio jednostavno jedini odgovor je da upravo jedan od ciljeva ovog zakona jeste transponovanje energetske direktive iz trećeg paketa i da je ovo deo tih obaveza koje su takve kakve jesu.

Objektivno, mi moramo da unesemo te direktive na način na koji su one predviđene i to predstavlja obavezu naše zemlje. To iz našeg odgovora potpuno jasno možete da vidite. Znači, bukvalno, direktive. Za svaki od ovih amandmana smo vam naveli koja je direktiva u pitanju, koji broj, koji član, koji stav. Znači, potpuno transparentno smo uradili obrazloženje svakog od ovih amandmana.

Tomić Aleksandra

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, hajde malo da se podsetimo koje su to direktive. Znači, direktive koje treba da budu implementirane u ovaj zakon po tom Trećem paketu: prva je od 13. jula 2009. godine Evropske zajednice o pravima za unutrašnje tržište električne energije o stavljanju van snage ranijih direktiva koje su postojale; zatim, Direktiva Saveta Evropskog parlamenta od 18. januara 2006. godine o merama za obezbeđenje sigurnosti snabdevanja električnom energijom i investicije u infrastrukturu; zatim, Uredba Evropske zajednice i Saveta Evropskog parlamenta od 13. jula 2009. godine o uslovima za pristup mreži za prekograničnu razmenu električne energije i stavljanje van snage uredbe koja je važila 2003. godine. Znači, to je za električnu energiju.

Za gas je Direktiva koja se odnosi na zajednička prava za unutrašnje tržište prirodnog gasa, zatim, Direktiva o merama o očuvanju bezbednosti snabdevanja gasom, o uslovima za pristup mrežama za transport prirodnog gasa i na kraju Direktiva o promociji korišćenja obnovljivih izvora energije. Ja vam se zahvaljujem.

Veselinović Janko

Ne znam čemu ovo da pripišem, ovo ne mogu da pripišem čak ni dolasku Deda Mraza, to kada nam poslanici SNS čitaju direktive EU. Naime…

Veselinović Janko

Apsolutno sam ozbiljan. Hoću sledeće da vam kažem, a odnosi se i na stav ministra koji je, na neki način, dao šlagvort koleginici da to kaže. Vi ste dali odgovor, to ste i u pisanoj formi istovetno dali – evropske direktive su takve i takve, tačka.

Gospodine Antiću, jedno su evropske direktive i njih svakako treba ispoštovati u momentu kada one budu nužne za ulazak Srbije u EU. Ali, postoji nešto što je interes Republike Srbije i njenih građana u procesu, da ga tako nazovem, tranzicije ka EU.

I uvek kada donosimo zakone, moramo se postaviti i gledati dve strane – ono što je nužno da implementiramo od evropskog zakonodavstva i što će nas zakočiti ka evropskim integracijama, a mi smo još nismo otvorili nijedno poglavlje, pre svega zahvaljujući nesposobnosti ove Vlade, i drugo je – šta je interes građana Srbije i države Srbije?

Gospodine Antiću, ne mogu da osporim činjenicu da vi smatrate da je to u ovom momentu i interesu građana Srbije i u interesu države Srbije. Da li to što ne prihvatate amandman koji je malopre kolega obrazlagao jeste i u interesu građana Srbije i države Srbije, jer je to samo puko ispunjavanje direktiva za koje nam sada možda ne postoji nužda, jer ćemo možda te direktive moći da ispunimo narednih pet godina, kada su rekli da nema do tada nikakvog govora o pridruživanju EU?

Babić Zoran

U mom kraju postoji jedna izreka – lupi i ostade živ.

Izvinite, a sposobnošću koje Vlade i kojih ljudi smo dobili datum za otpočinjanje pregovora? I to neću reći – dobili, već zaslužili, reformskim merama, hrabrim političkim potezima, sklapanjem Briselskog sporazuma. Koja je to vlada? Da li Vlada možda govornika koji je lupio i ostao živ, čisto politički, da nešto kaže, da zalepi etiketu Vladi, bez obzira što to nema nikakvog utemeljenja ni u realnosti ni u istini?

Na osnovu čega smo dobili taj datum? Na osnovu čega će se otvoriti poglavlja? Na osnovu čega se skrining radi, već mesecima unazad? Na osnovu čega su dobijene podrška i pohvale i iz Brisela o napretku Srbije na tom putu, na ubrzanom napretku Srbije na tom putu?

S druge strane, ovakvim komentarima, samo mogu da procenim da je politička stranka čoveka koji je lupio i ostao živ malopre takva da oni odustaju od evropskog puta. Vidim, jedna stranka kaže – srpska Srbija, druga da odustaje od evropskog puta, recite otvoreno da vi ne želite evropsku perspektivu i evropski put Srbije.

Ali, na taj način davati etikete za ono što ceo svet vidi, za ono što građani Republike Srbije vide, mislim da je neodgovorno.

S druge strane, svestan sam toga da nas čeka dug proces, mukotrpan proces pregovaranja, otvaranja poglavlja, usaglašavanja, implementiranja itd. Ali, najvažniji posao koji nas čeka je da ubedimo ljude u Srbiji da mi to ne radimo zato što nam je to bilo ko nametnuo, nego da radimo zbog nas, da prihvatamo nove vrednosti ne zato što nam je neko suflirao da prihvatimo, nego zato što je to za Srbiju dobro.

Ovakvim izjavama, ovakvim stvarima, samo se taj proces otežava i samo se dodatno zbunjuju ljudi u Srbiji.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. Povredili ste član 104 - primenom stava 3. člana 104. o korišćenju prava iz st. 1. i 2. ovog člana odlučuje predsednik Narodne skupštine. To je pravo na repliku i vi ste to pravo iskoristili. Dakle, nema povrede u tome šta ste uradili.

Ali povreda se sastoji u tome kako ste to uradili. Zato što pravo na repliku inače ima ili predsednik poslaničke grupe u Skupštini ili ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe ili zamenik predsednika poslaničke grupe.

Tako da, nikako nije sporno vaše pravo da, vodeći sednicu i vodeći računa o redu na sednici, smatrate da bilo ko, iz bilo koje poslaničke grupe, a na osnovu odredbi ovog poslovnika, ima pravo na repliku. Ali, ostaje nejasno zašto ste doneli odluku da repliku koristi predsednik poslaničke grupe u situaciji kada smo obavešteni da postoji ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SNS?

Dakle, nije uzalud institut obaveštavanja predsednika Narodne skupštine o tome ko predstavlja poslaničku grupu i pravo poslaničke grupe je da odredi koji od narodnih poslanika će to raditi, ali je takođe vaše pravo pretvoreno, iz člana 104. da dajete repliku, istovremeno obaveza da to činiti u skladu sa Poslovnikom.

Vi imate pravo da repliku ne date, da ne morate to da obrazlažete. Vi imate pravo da repliku date i takođe da to ne obrazlažete. Nemate pravo da repliku date jednom od narodnih poslanika koji u trenutku davanja replike nije predviđen da repliku dobije, ako je ovlašćena predstavnica prisutna u sali, ili da nas obavestite da ovlašćena predstavnica to više nije i da će u daljem toku poslaničku grupu SNS zastupati i reč dobijati predsednik poslaničke grupe. Hvala.

Antić Aleksandar

Gospodine Veselinoviću, tri stvari. Prva stvar, mislim da niko ne može da spori da je upravo ova vlada dala ključni doprinos svim ovim dešavanjima koja su deo našeg evropskog puta, pre svega, realizacijom Briselskog sporazuma i tu se sada nalazimo u veoma aktivnoj situaciji, i to ide u jako dobrom pravcu.

Druga stvar, pitanje transponovanja energetskih direktiva u našem zakonodavstvu nije deo našeg pregovaračkog procesa sa EU. Srbija je u tom segmentu otišla korak dalje. Mi imamo ugovor o energetskoj zajednici jugoistočne Evrope koji je potpisan sa EU. To je naša ugovorna obaveza i kao takva ima više elemenata koji predstavljaju taj segment obaveznosti da te elemente sprovodimo, uključujući i do kaznenih mera.

Kaznene mere neki put znaju da budu i vrlo bolne. Imali smo sada situaciju da je na Ministarskom savetu energetske zajednice u Kijevu, pre nekoliko meseci na dnevnom redu bilo uvođenje sankcija BiH. Deo tih sankcija je bilo i obustavljanje i korišćenje sredstava iz svih pristupnih fondova, odnosno zamrzavanje IPA projekata. To je u BiH bilo nekih 18 projekata.

Moram vam reći da ta odluka nije doneta jedino i isključivo zbog čvrstog stava srpske vlade da ne dozvoli da BiH, koja je bila žestoko pogođena u prolećnim poplavama, da bude još dodatno kažnjena, pošto je za donošenje odluka na nivou Energetske zajednice neophodno da se glasa konsenzusom minus ta država o kojoj se radi. Pošto mi nismo hteli da glasamo zato BiH nije kažnjena. To je jedna naša ozbiljna ugovorna obaveza i moramo obavezu da ispunjavamo.

Treća stvar, vaše pitanje, smatramo da je to dobro, šira slika, da, izuzetno važno i izuzetno dobro za našu zemlju. Svaka pojedinačna direktiva može da se oceni sa plusom ili minusom, ali kada sve to sumiramo je izuzetno dobro i važno za našu zemlju. Zato na ovome radimo i insistiramo.

Veselinović Janko

Upozorava vas kolega Vučeta Tošković da ne zloupotrebljavate Poslovnik.

Veselinović Janko

Hvala, gospodine Toškoviću. Uvaženi ministre, možda je to tako, možda zaista je ovo naša ugovorna obaveza, ali vi to tako niste rekli. Vi ste se pozivali na direktive, kao što se i gospođica Tomić pozivala na direktive.

Pitao sam vas, imajući u vidu da ste govorili o direktivama, da li je to u skladu sa direktivama i da li je to i pored toga dobro za građane Srbije? Vi ste u ovom poslednjem delu odgovora to objasnili, da je to po vašem mišljenju u širem smislu gledano dobro za građane Srbije.

O tome možemo da raspravljamo, ali mi u ovom delu, mimo ovih izvora prava o kojima ste govorili, a to su direktive, imamo i ugovorne obaveze, vezano za jugoistočnu Evropu gde smo preuzeli neki plan koji nema veze sa pridruživanjem EU.

U onom prvom delu mislim da ni vi ne verujete u ono što ste rekli, da je ova vlada učinila nešto bitno ka pridruživanju EU. Za tri godine ništa, sem dobijanja datuma, ali razgovori nisu otpočeti. Ne zna se kada će otpočeti, pa i ovaj energetski sektor je vrlo sporan i naše približavanje standardima EU.

Znate kako se sprovode članovi zakona u smislu naplate električne, toplotne i drugih vrsta energije po utrošku, a ne na bazi kvadratnog metra itd. Vrlo su problematične i direktive koje se tiču energetske učinkovitosti, kako se to kaže itd.

Vezano za naše međusobno komuniciranje kojeg je danas ovde bilo, mi zaista iz našeg poslaničkog kluba želimo da pričamo o amandmanima. Ne želimo da koristimo bilo kakve lokalne izraze, lokalizme, čak i one koji se u komšijskim odnosima koriste, kao što su ih malopre koristili neki poslanici SNS, tipa – lupi itd, nas interesuje zakon …

(Isključen mikrofon.)

Veselinović Janko

Zašto to, uvaženi predsedavajući, niste rekli članu vaše poslaničke grupe kada je govorio mimo zakona o energetici? Zašto mu to niste rekli? Meni niste dali ni repliku i ne dozvoljavate mi da se u okviru svog vremena poslaničke grupe osvrnem na to.

Veselinović Janko

Hvala.

Antić Aleksandar

Oko mnogo stvari možemo da polemišemo, oko velikog broja stvari da se složimo, oko nekih da se ne složimo, ali jedna stvar oko koje nema polemike je da je upravo Vlada Republike Srbije, ova vlada i da kažem prethodna vlada napravila te ključne korake.

(Janko Veselinović: Šta se posle toga desilo?)

Ponavljam, Briselski sporazum je bio prelomna tačka, naravno uz onaj segment borbe protiv korupcije i stvaranja jedne opšte klime u društvu, bili su ključni segment za početak pregovora. Tako da oko toga nema dileme.

Ono što sam hteo da kažem i što mi je ključno, jer sam ovde došao da govorim o Zakonu o energetici …

(Marko Đurišić: Jel' ovo replika, amandman?)

Antić Aleksandar

Ja sam zaista kao ministar gost u ovom visokom domu i koristiću one mogućnosti na koje imam pravo. Ukoliko imam pravo ja ću da odgovorim kolegi Veselinoviću, a ukoliko ne, naravno da neću.

(Marko Đurišić: Samo nastavite, nije to do vas. Vi imate pravo, a mi nemamo.)

Antić Aleksandar

Maksimalno se trudim da ne ulazim u bilo kakve političke rasprave i polemike sa poslanicima i da govorim isključivo o ovom zakonu.

Hoću na samom kraju da kažem da deo toplotne energije nije direktiva i da kao takva ne može da se nađe u ovom zakonu i da ih ne primenjujemo. Kada je plaćanje energije po utrošku, to je nešto na čemu vrlo ozbiljno radimo i jedan ozbiljan proces koji je deo regulacije tržišta lokalnih samouprava.

Pokušavamo da uvedemo dodatni red u tu celu materiju. Verujem da ćemo u celini uspeti u narednom periodu. Ove godine nismo uspeli da uđemo u značajniji broj toplana sa tim modelom. Verujem da će iduće grejne sezone to biti značajno povećano, pri čemu da vam odmah kažem ne znači da je to najbolji mehanizam za građane sve dok ne budemo imali onu opciju da svako može u svom stanu da reguliše da li hoće toplije ili hladnije. To su sva polukvazirešenja, tako da ćemo raditi na onom generalnom kvalitetu rešenja.

Babić Zoran

Član 106. stav 1. gospodine predsedavajući. Znam da gospodin Đurišić pokušava da se nametne ovde u jednoj žestokoj i teškoj konkurenciji između gospodina Živkovića, gospodina Šutanovca koji su nas u prethodnim danima čašćavali izrazima – stoko, đubre, ološu itd. da pokušava u takvoj konkurenciji da se nametne, ali dobacivanje s mesta, koje nije samo sada, jedna verbalna komunikacija koja je najniža moguća na jednom nivou i koju ne zaslužuje nijedno javno mesto u Srbiji, naročito ne NSRS i da je to manir valjda kada nas je pre nekoliko dana našu poslaničku grupu, a verujem i ostale poslaničke grupe iz većine slao u šumu.

Nije trebalo da kaže – idite u šumu, već – dođite u šumu, jer takav način gde se prvo prizivaju ministri, gde se prvo kaže – zašto Vlada ne dolazi u Narodnu skupštinu kada narodni poslanici daju predloge zakona, a kada ministri dođu u Narodnu skupštinu, kao što to radi i pre nekoliko dana i danas, gospodin Antić, onda im se ne dozvoljava da pričaju stalnim dobacivanjem.

Ja vas molim da ovu konkurentnost između gospodina Živkovića, Šutanovca i gospodina Đurišića ipak prebacite na neko drugo mesto, možda u park ispred Narodne skupštine. Hvala.

Tomić Aleksandra

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, prvo da jednu dilemu razrešimo. Nisam gospođica nego gospođa već 18 godina, a i po dženderu, odnosno po rodnoj ravnopravnosti više ne postoji, je li tako, komentar gospođica i oslovljavanje tog tipa.

Javila sam se po amandmanu zato što sam shvatila da jednostavno ono čime se mi dičimo kao narodni poslanici kada predstavljamo Srbiju, to je da parlament Srbije ima sve političke stranke koje se zalažu za evropski put. Sada vidim da jednostavno dolazi do promena stanovišta i politike pojedinih stranaka ili neshvatanja o tome šta je strateški put ka EU, šta su evropske integracije i šta to znači primenjivati određene pakete po ugovorima sa Energetskom zajednicom.

Ako pričamo uopšte o tom trećem paketu i uopšte o direktivama koje primenjujemo, ukoliko ih ne primenimo, znači, po ugovoru sa energetskom zajednicom, pravo u tom ugovoru je ukoliko ne primenite da kršite taj ugovor. Znači, pravo energetske zajednice je da se žali Evropskoj komisiji. Pravo Evropske komisije u pregovorima sa EU i Srbijom je da izrekne određene mere, pa čak i da zaustavi pregovore.

Znači, ako se neka stranka zalaže za tako nešto, onda neka kaže jer ima legitimno pravo da promeni politiku svoje stranke. Možda je shvatila da taj evropski put, ta neka Nova demokratska stranka ili koja god stranka u parlamentu želi, može da kaže da jednostavno ne zbunjuje svoje birače sa tom politikom.

Što se tiče trećeg paketa direktiva i uopšte ovoga zakona koji je proizašao kao rezultat pregovora sa Energetskom zajednicom, pa ovde je na sceni zaštita svih zakonskih rešenja, pogotovo koja su zagarantovana Ustavom Republike Srbije i možda u mnogim članovima smo mi previše i zaštitili Ustav Republike Srbije i negde smo vršili pregovore kao država sa Energetskom zajednicom i našli ta praktična rešenja sa kojima smo hteli da pokažemo da evropski put nikako nije ugrožen.

Druga stvar, kada pričamo o poglavljima, poglavlje 15. i 21. odnosi se na energetiku i uopšte na sve vrste mreža, a ona obuhvata i energetske mreže, uopšte transevropske mreže kada pričamo u oblasti energetike. Uopšte to poglavlje u skrininzima je jako dobro ocenjeno i visoko ocenjen rad Republike Srbije.

Ono što je od 2012. godine do 2014. godine urađeno u ovoj oblasti je daleko više nego što je urađeno ukupno od 2000-te do 2012. godine. To imate u svim dokumentima, i Evropske komisije, i energetske zajednice i svih, jednostavno, pregovaračkih poglavlja. Stoga, uopšte predlagači, imam osećaj, da nisu imali uopšte saznanja o tome koliko je država Srbija uradila u ovoj oblasti. Hvala vam na pažnji.

Đurišić Marko

Hvala. Poštovani predsedavajući, kao predsednik poslaničke grupe želim da odgovorim na nekoliko stvari koje su se u ovoj raspravi spomenule - ko je kad i koliko bio za priključenje Srbije EU. Možemo da krenemo da gledamo gde je ko bio 1990-te, 1991, 1992. godine…

Đurišić Marko

Nemojte da mi oduzimate reč. Nemojte da me ometate. Niste radilo to kod prethodnih govornika.

Đurišić Marko

Pustite mene da završim svoju diskusiju kako sam namerio. Rekao sam danas ovde da nismo mi ovde đaci da nam neko drži predavanja i možete da se trudite koliko god hoćete da se na taj način ponašate prema nama.

Možete da me šaljete tamo gde ste me slali pre neki dan, a to nisu reči koje su primerene ovom parlamentu kada sam ja govorio gde bi neki od vas možda mogli da odu…

(Zoran Babić: Ko?)

Znate vi, gospodine Babiću, kakve su mi reči mržnje, uvreda upućene u ovom parlamentu. Pošto govorite o delu sednice koji građani nisu mogli da čuju i predstavljate sebe kao neku žrtvu. Vas 150 je ovde urlalo na mene i slalo me na razna mesta koja neću sada da ponovim ovde jer to nije pristojno, a možete da kažete onda građanima kakav je bio moj odgovor, jer ja mržnju prema vama i prema bilo kom drugom nemam. Imam samo želju da se u ovoj zemlji živi bolje.

Imao sam tu želju i 2007. godine kada je potpisan SSP, kada ste vi bili u stranci koja je htela da hapsi na aerodromu one koji se vrate iz Brisela sa potpisanim sporazumom o pridruživanju EU. Toliko o vašem doslednom (Predsedavajući: Gospodine Đurišiću, vratite se na amandman. Rekli ste da želite da govorite o amandmanu.)…evropejstvu. Toliko o vašem doslednom evropejstvu i ko je kada kako menjao političke stavove i mišljenja. Ja to nisam u radio za 25 godina, a vi ste to radili svakih nekoliko godina.

Naravno da imam pravo da dovodim u pitanje to evropejstvo danas koje vam izlazi svaki dan iz usta, a evo, prošla je cela godina, ni jedno jedino poglavlje pregovora nije otvoreno. Ni jedno jedino. Ne zna se kada će. Voleo bih da smo čuli kada će biti otvoreno prvo poglavlje, ne naredno, nego prvo. U kom trenutku 2015. godine, ako će se uopšte desiti 2015. godine?

Babić Zoran

Ovde je neko pre nekoliko trenutaka, ali i malopre u današnjoj raspravi izrazio želju da drži predavanja poslaničkoj grupi SNS. Ono što smo bili prisutni u danima iza nas, da su predavanja držali mnogi.

Držali su predavanja iz veterine, nazivajući predsedavajućeg – stokom. Imali smo predavanja iz ekologije, nazivajući predsedavajućeg – đubre. Vi ste nam dali predavanje iz šumarstva, pozivajući nas u šume i terajući nas u šume. Znate, u šume idu ilegalci. Mi smo legalno izabrani predstavnici građana RS i ne možete da nas terate u šumu, osim ako niste stručnjak iz oblasti šumarstva.

Što se tiče te želje da sada se borite da građani Srbije žive bolje, znate, imali ste priliku 12 godina i 12 godina su građani Srbije živeli sve gore i gore, dok ste vi i predstavnici bivšeg režima živeli sve bolje i bolje. Umesto da to bude podjednako i da svi podjednako živimo, mi se sada borimo za jednu uređeniju, stabilniju, bolju državu gde će bolje živeti svi građani, pa i vi, gospodine Đurišiću.

Što se tiče poglavlja, verujem da ćemo prva poglavlja otvoriti već početkom 2015. godine, taj proces nije tako lak, ni tako nonšalantan.

Znate, gospodine Đurišiću, možda bi se ta poglavlja otvorila mnogo brže da ne koristite svaki trenutak, da li van granica naše zemlje ili u Srbiji, kada god dođe neko od predstavnika EU, na žaljenje kako nema slobode medija, kako nema ne znam čega, a vi ste više na RTS od mene, recimo, na javnom servisu, više ste na RTS nego što sam ja prisutan. Možda da nema tog konstantnog saplitanja koje radite, ne znam iz kojeg razloga, a da nije politička mržnja, možda bi taj postupak otvaranja poglavlja bio znatno brži i kvalitetniji.

Rističević Marijan

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, reklamiram član 107. stav 1 - govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. To se nije desilo za vreme govora dva poslednja govornika, posebno govornika koji je govorio pre gospodina Babića.

Dakle, zašto smatram da je narušeno dostojanstvo? Zato što nam se obratio u grupi i govorio o nekom antievropejstvu, asocirao na radikale, na 90-te itd. Nisam bio član SRS. Ubuduće kada to bude govorio, da poštuje dostojanstvo parlamenta, treba da me izuzme iz te grupe, a s tim u vezi, da kažem, ukoliko su toliko gadljivi na 90-te, ne treba da narušavaju dostojanstvo prebacujući nekome drugome saradnju sa radikalima.

Oni su, odnosno njihov predsednik partije je zajedno sa njihovim poslanicima u to vreme doneo Ustav, zakon svih zakona zajedno sa SRS. Pa, kada već nekome prebacuje saradnju sa SRS, neka krene od sebe i neka ubuduće ne narušava dostojanstvo Narodne skupštine, na način na koji to pokušavaju u poslednje vreme asocirajući na 90-te, na zle radikale. Ako su toliko bili zli, zašto ste sa njima zajedno donosili Ustav? Hvala.

Đurišić Marko

Hvala, poštovani predsedavajući. Moram da priznam da je teško ubeđivati nekoga da ga neko drugi ne mrzi. Mislim da ne znam kojim bih rečima to uspeo da objasnim. U svom poslaničkom radu i u nastupima ovde nisam vređao bilo koga od kolega poslanika. Nisam koristio uvredljive izraze, kao što znate. Primao sam uvrede na sebe i na njih nisam odgovarao onako kao što je neko ko je to radio želeo.

Ko i kako je radio ovih prethodnih godina, ja ću sa zadovoljstvom govoriti i učestvovati u raspravi o svakoj odluci koja je ovde donesena u prethodnim godinama, ko se za šta zalagao, sa zadovoljstvom ću da razgovaram i polemišem, jer nemam nikakav problem i ničega od onoga što sam radio se ne stidim ili danas želim da zaboravim da se dešavalo i pravim se da u tome da nisam učestvovao, što je manir poslanika vladajuće stranke, jer kao da imaju amneziju na sve ono što se dešavalo i što su radili do 2008, 2009. godine.

Ustav Republike Srbije nisu donosile stranke, doneli su ga građani na izborima, na referendumu, izvinjavam se. Da li je on dobar ili nije, svako od nas siguran sam da ima svoje mišljenje. Ono što ja verujem je da je bila u tom trenutku mera kompromisa koji je mogao da se napravi i voleo bih da ova vlada i stranke koje danas upravljaju Srbijom rade na pravljenju kompromisa, a ne na stvaranju (Predsedavajući: Vreme, gospodine Đurišiću.)… antagonizma među strankama i među građanima.

Babić Zoran

Mogu li vas da pitam, gospodine Bečiću, ili gospodina Đurišića da pitam za ovih 22 sekunde da se vrate nazad?

(Predsedavajući: Računaću, gospodine Babiću.)

Hvala vam. Nije teško priznati grešku. Nije teško izvući, lakše je izvući iz tuđih grešaka pouke, teže i skuplje iz svojih grešaka. Nije teško ni priznati i promeniti se. Nije teško ni reći – da, pogrešno je bilo to što sam pričao i za šta sam se zalagao.

Ali, u svemu tome što se desilo nama, mnogi u ovoj sali bi trebalo da imaju nauk da nije teško priznati grešku, da nije teško priznati da ste 12, u nekim delovima, evo, sada i 14 godina na vlasti, sa 6% podrške, da ne shvatate u čemu grešite, da ne menjate to. Srpska napredna stranka je nastala 7. septembra 2008. godine, na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, na tome što mi je bilo zadovoljstvo biti za nešto, a ne doveka protiv, kao što vi sada upravo radite.

Hoću, i nikada više neću pomenuti, da Marko Đurišić mrzi. Evo, obavezujem se, ali ako se Marko Đurišić obaveže da neće ni on na svakom forumu, međunarodnom forumu, pred svakim međunarodnim gostom koji nam dođe u Narodnu skupštinu Republike Srbije da se žali na autocenzuru i na cenzuru, a više je u medijima nego što sam ja, više je u elektronskim medijima nego što sam ja. Evo, priznajem, više neću pomenuti izraz da gospodin Đurišić mrzi, ukoliko gospodin Đurišić prizna realnost i kaže da autocenzure i cenzure u Srbiji nema.

Pogledajte se u ogledalo, nije teško priznati grešku. Nije teško reći – da, odgovorni smo bili za 12 godina. Nemojte više nuditi ljudima u Srbiji fatamorgane. Nemojte nuditi ružičaste naočare. Nemojte pričati o nečemu što nije.

(Predsedavajući: Gospodine Babiću, isteklo vam je vreme.)

Evo, još jedna rečenica.

Bolje je da imamo tačke spajanja za sve naše politike. I kao što mi je zadovoljstvo da kažem da evropski put, evropska perspektiva članstvo u EU, da je tačka spajanja za sve naše politike, dajte da tu snagu usmerimo ka otvaranju poglavlja, da usmerimo ka tom putu, ka tom cilju, a ne na ovaj način da dobijamo neke poene od kojih Srbija nema ništa.

Đurišić Marko

Hvala, gospodine predsedavajući. Ne mogu da ne govorim o tome da u Srbiji postoji problem sa slobodom medija, sa cenzurom i autocenzurom, jer to stoji u izveštaju Evropske komisije, jer je to konstatovao OEBS, preko svoje poverenice u pismima kojima se obratio Vladi Republike Srbije. Ne mogu da ne govorim o tome, jer danas TV prenosa nema više, zato što je to samovoljno odlučila predsednica Narodne skupštine, protiv ovog poslovnika.

(Predsedavajući: Nemojte da obmanjujete građane, prenosa ima samo odloženo, kao mnogo puta do sada.)

Ja vas molim da vi mene ne prekidate i da govorim bar dva i po minuta, koliko je govorio gospodin Babić, molim vas.

Znači, ne mogu da ne govorim o tome, zato što kada se na dnevniku javnog servisa izveštava o raspravi o budžetu Republike Srbije, izveštaj traje 10 minuta, a ono što sam ja govorio je trajalo sedam sekundi i iz druge opozicione stranke 12 sekundi i to je sve što se od opozicije moglo čuti u izveštavanju javnog servisa o raspravi o budžetu Republike Srbije.

Sve ostalo vreme, svih ostalih devet minuta i, ne znam, 31 sekunda, loše sam izračunao, 41 sekunda, a merio sam, govorilo se o tome šta je rekla Vlada, šta su rekli ministri, predsednik Vlade i stranke vladajuće koalicije o budžetu.

To nije sloboda medija, to nije ravnopravnost i ja ću o tome govoriti svaki put kada budem imao priliku. Ne mislim da time štetim Republici Srbiji i njenim interesima, naprotiv, mislim da poboljšavam i da mogu time da doprinosim da se stanje u Srbiji poboljša, da nam bude bolje, da ubrzamo naše evropske integracije i da ostvarimo onaj ambiciozan cilj koji je Vlada postavila, a to je da završi pregovore do 2018. godine.

(Predsedavajući: Vreme.)

Taj cilj, evo, u prvoj godini možemo da konstatujemo, da je ostvaren nula. Nula, jer pregovori nijedni nisu počeli i neće početi verovatno u prvih šest meseci, a dobro znate koliko se predstavnici naše stranke zalažu za to na sastancima na kojima se govori o pridruživanju Republike Srbije.

Babić Zoran

Nemam želju, kao prethodni govornik, da uređujem javni servis, pa da određujem ko će koliko sekundi da govori, ko će u kojem prilogu da bude. To je valjda neki recidiv iz prošlosti kada su se bavili uređivanjem medija i kada su određivali ko će koliko.

Ako su oni izmerili tih sedam ili dvanaest sekundi, Srpska napredna stranka kada je bila opoziciona, to svoje prisustvo u medijima i u javnom servisu merila je ne u sekundama, u nano sekundama. Slučajno ako nas negde u sali prikažu, odlično je. Inače, šta smo govorili, to nije imalo šanse.

S druge strane, stvarno i ne vidim šta je to moglo duže od sedam sekundi da se prikaže, jer je glavna zamerka budžetu bila – stoko. Znate, stoko traje nepunu sekundu. Đubre. Pa, kako dva minuta da bude stalno prilog – đubre, đubre, đubre, stoko, stoko. Ne može drugačije. To su jedine zamerke budžetu koje su išle.

Dajte malo da budemo realni. Šta ti ljudi na RTS-u i da rade? Kako to da razvuku u jedan dobar komentar, takvu rečenicu, tako sažetu rečenicu od jedne reči – stoko? Kako to da razvuku u dva minuta priloga? Mislim da je tako nešto zaista nemoguće.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući, što ste pravilno videli i tu leži baš ona mržnja, što nešto što nije predstavljate, evo – nema prenosa, a prenos odložen i gledaće se večeras od 20.00 časova. Zašto je teško reći odložen je prenos? Šta to vodi čoveka da govori o stvarima koje su neistinite i kojih sam se toliko puta od prethodnog govornika naslušao da jednostavno ili sam mogao da (Predsedavajući: Vreme.) samo da završim rečenicu, molim vas (Predsedavajući: Izvolite.)…pridodam toj nekoj vrsti političke mržnje prema oponentima, ali i prema svojoj zemlji.

Antić Aleksandar

Dobro, pre svega želim da se zahvalim svima koji su učestvovali u kreiranju ovog amandmana koji je posledica potrebe koju smo svi zajedno osetili tokom rasprave u načelu, da dođe do dodatnog usaglašavanja određenih odredbi zakona o energetici sa Zakonom o planiranju i izgradnji u delu koji definiše priključak na distributivnu mrežu.

Kao što je javnosti poznato, ministarstvo zaduženo za poslove građevinarstva je u Zakonu o planiranju i izgradnji definisalo sistem objedinjene procedure prilikom izdavanja građevinske dozvole i tu definisalo i određene procedure koje ulaze u segment priključka na distributivnu mrežu.

Ministarstvo rudarstva i energetike kao resorno ministarstvo koje ovim zakonom daje okvir za sve te aktivnosti je bilo na stanovištu da je u poštovanju procedure i rokova neophodno uzeti u obzir i tehničke kriterijume koji moraju da se ostvare kako bi to priključenje na distributivnu mrežu se izvelo pored efikasnog, uzimajući u obzir efikasnost, da mora da uzme u obzir pre svega tehničke elemente koji garantuju pouzdanost, koji garantuju bezbednost i koji će u krajnjem slučaju, kada se sve to završi obezbediti jedno sigurno i bezbedno snabdevanje energentima.

Ovaj amandman defakto, predstavlja jednu, da kažem, sublimaciju svega toga, daje procedure i rokove koji su u skladu sa tim elementima i Zakonom o prostornom planiranju i izgradnji koji prihvata model objedinjene procedure, ali sa druge strane zadržava one sve stroge tehničke principe koji nas vode do tačke koja se zaključno rešenje o pridruženju.

Veselinović Janko

Kao što vidite predsednice, bez obzira što ste naredili direktoru Televizije da isključi prenos, mi smo vrlo uporni da naše amandmane obrazložimo, dakle ne radimo to samo zbog javnosti, odnosno radimo to prvenstveno zbog toga da ovaj zakon bude što kvalitetniji kada bude usvojen, ali naročito zbog činjenice da verujemo da će se ministar potruditi da se ovaj zakon i primenjuje, nasuprot prakse da donosimo zakone, a ne primenjujemo ih.

Ovaj amandman na član 158. zakona o energetici podneli smo iz razloga što smatramo da je on u suprotnosti sa Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu zakona. Naime, vi ste se u ovom članu pozvali na Zakon o javnoj svojini, čak ste citirali „Službeni glasnik RS“, broj 72. iz 2011, 83. iz 2013. i 105. iz 2014. godine.

Mi smatramo, da je ovo u suprotnosti sa tim pravilima i u suprotnosti generalno sa mogućnosti funkcionisanja jedinstvenog pravnog sistema zato što se pozivate na jedan zakon koji u ovom momentu je deo pozitivnog zakonskog sistema, ali već sutra može biti izmenjen samo jednom izmenom i dopunom Zakona i vi ćete imati problem.

Naime, mi predlažemo da se umesto toga kaže – zakon kojim se uređuje javna svojina. Mislim da je to do sada bila uvek praksa i ne vidim razlog zbog čega ste odbili ovaj amandman.

Vi ste ga bukvalno prevideli, ili ne znam, jer se može desiti da javna svojina bude uređena i u više zakona, osim promene ovog zakona, dakle, može biti predmet više zakona. Zbog toga, molim vas, ministre, da prihvatite ovaj amandmana jer će on dati veću stabilnost i trajnost ovog zakona. Mogućnost da on važi i nakon toga što se Zakon o javnoj svojini promeni.

Marinković Vladimir

Zahvaljujem uvažena predsednice. Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici iz poziciji i opozicije koji su potpisali i podneli ovaj amandman, imali su u vidu da priliv investicija, razvoj tržišne ekonomije, ne može nikako da ide paralelno sa bilo kakvim ograničenjem.

Tako da se ovaj amandman tiče toga da u članu 162. treba predvideti zaštitni mehanizam za proizvođače iz obnovljivih izvora energije ukoliko smatraju da im operatori sistema neopravdano ograničavaju pravo prvenstva preuzimanja električne energije. Mi smo zabrinuti zbog potencijalne mogućnosti da se to desi, a nije ni u skladu sa direktivom EU 29/2009. koja se odnosi na promociju korišćenja obnovljivih izvora energije.

U takvim slučajevima proizvođači moraju imati mogućnost da se preispita takva odluka operatora, a zašta bi najpodesnije bilo da sama Agencija za energetiku bude nadležni organ za postupanje po zahtevima proizvođača i koja bi imala ovlašćenja da naloži operateru da uradi ono što je po zakonu njegov posao.

Znači, da prestane sa ograničavanjem preuzimanja energije, kao i da podnese odgovarajuće prijave protiv operatora što je jako važno da ima izvršnu moć, izvršne instrumente, da kazni onoga ko utiče na to da se tržište ograničava, da tržište ne bude dovoljno liberalizovano i to naravno nije u interesu i nije u skladu sa dobrim principima tržišne ekonomije i liberalizovanog tržišta kojoj ne sumnjivo teži i Vlada RS i naravno, resorno Ministarstvo energetike, tako da smo mi na ovaj način hteli samo da kroz ovaj amandman i kroz ove predloge koji su, nadam se konstruktivni, proširimo ingerencije same Agencije za energetiku kako ne bi došlo do bilo kakve mogućnosti da se ograniči onim igračima koji su na tržištu, njihova prava koja su jasno definisana zakonom. Hvala vam.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. Koristim vreme poslaničke grupe.

Mislim da je dobro što je amandman koji su podnele kolege Marko Đurišić, dr Janko Veselinović, Branka Karavidić, akademik Ninoslav Stojadinović, Snežana Malović i Aleksandar Senić prihvaćen, i u vezi s tim, moje pitanje ministru, jer mislim da je važno da ostane bez ikakve dvojbe, kada je u pitanju treći paket, činjenica da je to obaveza koja je proistekla iz ranijih obaveza i u tom smislu nema direktnih veza sa pregovorima, ali nekoliko članova, među njima i ovaj, na ovaj ili onaj način, biće vezan za pregovore, kad god da i kako budu otvoreni.

U tom smislu je moje pitanje ministru, s obzirom da je doneta odluka da otvaranje poglavlja, pa i ovo o energetici, i svako drugo poglavlje ide zajedno sa Poglavljem 35. To je za sve druge ostala pitanja. U slučaju Srbije, potpuno je jasno da se radi o kontroli primene Briselskog sporazuma i mi podržavamo, kako kontrolu, tako i sve što mi možemo kao poslanici da uradimo da dokažemo da Vlada govori istinu pred svima onima od kojih se pregovori, otvaranje određenih poglavlja traži. To su nacionalni parlamenti, ne evropski parlament.

Ono što znam za sada je da ni Evropska komisija nema jasnu preporuku na koji način će se Poglavlje 35 koncipirati. Kakva vrsta uputstva će biti da bi svi nacionalni parlamenti mogli da daju saglasnost da se otvori i poglavlje 32 i 23 i 24 i energetika i zaštita životne sredine itd, pa me zanima da li ministar ima više informacija i na koji način će se otvaranjem pregovora raditi na, neću da kažem tehničkom nivou, jer to su ipak mešani politički pregovori i tehnički, Poglavlje 35 sa proverom, recimo ovde, prekograničnih saradnji i sa onim na čega smo se obavezali Briselskim sporazumom?

Energetika tu nije direktno, druge su stvari tu, ali u perspektivi prosto dodatne validne informacije od kojih ja mislim da bi imali koristi i mi i građani. Hvala vam.

Antić Aleksandar

Pre svega, ono što je posledica Briselskog sporazuma je što se naravno segment svega što je vezano za Poglavlje 35 odražava na mnoge segmente, između ostalog naravno i na energetiku i ono što u ovom trenutku je činjenica da mi, preko kancelarije ostvarujemo određene korake koji su vezani za taj segment energetike, da je potpisan određeni sporazum između EMS-a i njihove tamo agencije, odnosno kompanije „Kost“ i da je tim sporazumom definisan taj segment, vezano za prenos električne energije, odnosno segment odnosa dva operatera tog sistema.

Puna implementacija svega, to je nešto što je pred nama. Pred nama je i formiranje kompanije koja treba da bude pri Zajednici srpskih opština, koja treba da se bavi snabdevanjem pre svega severa Kosova i to ide nekim svojim hodom i mislim da je dosta visok stepen usaglašenosti oko svega toga.

Moram da kažem da kada je energetika u pitanju, tu su stvari uvek na malo višem nivou u odnosu na ostale, da kažem, privredne delatnosti zato što energetika objektivno ne poznaje granice i nemoguće je tretirati sisteme izolovano i nemoguće je dozvoliti da (Predsednik: Vreme.) … problem postoji na jednom mestu i ja bih vas podsetio da smo pre izvesnog vremena, to je čini mi se bilo letos, kada je eksplodirao jedan termoblok u termoelektrani Kosovo, Obilić, da smo mi tada otvorili naše prenosne sisteme i obezbedili snabdevanje električnom energijom građana Kosova i Metohije.

Veselinović Janko

Isključili ste direktan prenos.

Veselinović Janko

Naložili ste direktoru televizije da isključi prenos.

Veselinović Janko

Razgovarali ste pred mojim očima sa predstavnikom televizije RTS i naložili mu da isključi prenos.

Veselinović Janko

Razgovarali ste i sa njima.

Veselinović Janko

U odloženom prenosu, odnosno reprizi posle ponoći.

Veselinović Janko

Jeste, isključili ste prenos. Naložili ste da se isključi prenos, ali pričaću o amandmanu.

Veselinović Janko

Da bi građanima bilo jasno, isključili ste direktan prenos i mene sada gledate…

Veselinović Janko

Mene sada gledate u odloženom prenosu. Voleo bih da pitam ministra kada je govorio o činjenici da je prihvatio ovaj amandman, govorio je o integrisanom upravljanju i o nekim pitanjima koja se tiču prekogranične razmene, nisam siguran da li je bilo umesno da ovde pominjete Zajednicu srpskih opština, pošto one nisu prekogranična saradnja, koliko ja čitam ovaj Ustav, koji ste i vi gospodine Antiću zajedno sa nama glasali, to je jedna stvar.

Druga stvar, odlično pitanje za vas, pošto ste rekli nekoliko puta danas da je naš put ka EU u ovom segmentu energetike ubrzan zbog prihvatanja Briselskog sporazuma. Da bi on bio realizovan na KiM, potrebno je da se konstituiše Zajednica srpskih opština. To se do sada, gospodine Antiću, kao želja naša, opozicije, u to ste nas ubeđivali da će Zajednica srpskih opština dobiti izvršnu, a ne znam koju drugu vlast, da će se moći baviti i ovim pitanjima. To se do sada nije desilo.

Šta ste potpisali i kada će Zajednica srpskih opština biti formirana, da bi se realizovao i ovaj član po vama bio prekogranična saradnja, bilo saradnja na teritoriji Republike Srbije?

Antić Aleksandar

Mislim, kolega Veselinoviću, da sad zaista nije bilo korektno. Ja sam odgovarao na pitanje gospođe Čomić, a ne na elemente ovog amandmana, tako da vas molim da ili me slušate, ili da ne pokušavate da mi imputirate tako nešto.

Veselinović Janko

Ja sam razumeo da je ovaj amandman prihvaćen. Da li je?

(Predsednik: Ne.)

Član 167?

(Predsednik: Da, nije prihvaćen.)

Onda je potrebno da ga obrazložim.

U članu 163, ako sam sasvim u pravu, a dajem mogućnost da to nije tačno, govori se o pravima, a ne o pravilima za raspodelu prekograničnih prenosnih kapaciteta, već su ona regulisana u članu 164. Nisam sad zaista u mogućnosti da pogledam taj člana 164. ali mi se čini da je tu bila neka greška, ali pošto niste prihvatili amandman, moguće je da je u vašem objašnjenju otklonjena ta nemogućnost, naš predlog da se izmeni ovo, možda ste vi u pravu.

Orlić Vladimir

Mala pomoć po ovom pitanju, zaista se u članu 164. definišu pravila, mada smatram da ne bi bilo ništa pogrešno i da ostane formulacija ovako kako jeste, iz razloga što se ne pravila, već sama procedura, definiše članom 163. Dakle, ukoliko ne shvatimo kontekst kao upućivanje na pravila članom zakona, već na prenosni sistem, onda je potpuno u redu, da se adresira i član 163. Inače, pitanje zaista nije suštinsko. Hvala.

Čomić Gordana

Hvala vam. Koristim vreme poslaničke grupe. Mislim da bi vredelo razmisliti o prihvatanju ovog amandmana, zato što stav na koji se menja tako da se ne citira član 163. nego 164. kaže – pravila za raspodelu prekograničnih prenosnih kapaciteta iz člana 163. U članu 163. se ne govori o pravilima i ima dva stava.

Prvi stav je, pristup prenosnom sistemu prekogranične razmene električne energije se ostvaruje na osnovu prava na korišćenje prekograničnog prenosnog kapaciteta.

Drugi stav, pravo na korišćenje prekograničnih prenosnih kapaciteta dodeljuje se na nediskriminatoran i transparentan način, u skladu sa usaglašenim tehničkim kriterijumima rada povezanih prenosnih sistema, i pravilima za raspodelu prekograničnih prenosnih kapaciteta.

Osim ako se ne odnosi na ovaj poslednji deo rečenice, pri čemu je u članu 164. taj poslednji deo rečenice kroz pet stavova definisan i govori samo o pravilima na raspodelu prava na korišćenje. Možda bi bilo zgodnije i jasnije da se umesto ovog člana 163. citira član 164. jer u njemu zaista postoje pravila.

Antić Aleksandar

Mada sam i ja sada u maloj dilemi, a najsrećniji bih bio kada bi mi pisalo 163. i 164. mada u članu 163. mi završavamo sa time da kažemo – i pravilima za raspodelu prekograničnih prenosnih kapaciteta.

Ako mi date samo 30 sekundi vremena, da se konsultujem sa svojim saradnicima.

PREDSEDNIK. U redu. Do tada će govoriti dr Janko Veselinović.

Veselinović Janko

Ja sam hteo takođe da se nadovežem na ovo i sasvim sam u pravu. Sasvim nije u pravu ministar, donekle je u pravu i smatram da bi trebalo da nađemo rešenje, pravila koja se uređuju, mi smo se jasno pozvali na član 164. i ona su tamo naznačena.

U članu 163. se delimično govori o tome i smatram da jeste greška i možda možemo da napravimo ispravku amandmana, ili nešto slično, a ako ostane ovako, biće neprecizno.

Antić Aleksandar

Prihvatamo amandman.

Bradić Blagoje

Član 199. govori o neovlašćenoj potrošnji koju utvrđuje operator prenosa i u stavu 3. se kaže da redovna kontrola mernog mesta po pravilu se vrši jedanput u 6 meseci, a najduže na period od godinu dana. Mi smo predložili da to ide na mesečnom nivou.

Ministarstvo je odgovorilo, amandman se ne prihvata, imajući u vidu da kontrolu mernog mesta mogu da vrše samo stručna lica, a predložena dinamika znatno povećava troškove poslovanja.

Ja bih informisao, ne vas ministre, nego radnike Ministarstva, jer u vašu dobru volju uopšte ne sumnjam, da je predmet krađe električne energije na godišnjem nivou 7 milijardi dinara.

Kontrola nikome ne škodi i svi se mi zalažemo da se spreče zloupotrebe, da se spreči neovlašćeno korišćenje, da se plate računi.

Šta je problem ako preduzeće koje se bavi prodajom električne energije kontroliše brojila, i ako je u obavezi da tu manipulaciju potrošnjom energenata svede na najmanju moguću meru.

Ako ste vi sa jedne strane za to da sprečimo zloupotrebe, a sa druge strane kažemo da ne možemo da kontrolišemo, jer je to skupo, a ja mislim da je 7 milijardi velika cifra, i ona i jedino treba da bude razlog kontrole. Mislim ministre da bi vi trebalo ovo da podržite, a oni koji se bave prodajom energenata, oni moraju da se organizuju i da smanje rastur tzv. i zloupotrebu. To je moje mišljenje. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI ( Ivan Bečić): Reč ima ministar.

Antić Aleksandar

Pre svega, moram da zamolim da čitamo sve stavove po redu. Postoje dva postupka. Jedan postupak je redovne, a drugi postupak je vanredne kontrole. Mi smo ovu meru pripisali za postupak redovne kontrole, koji je nešto što je minimum i posledica uređenja iz Zakona o meteorologiji, koji je definisao u kom periodu se moraju vršiti provere mernih mesta.

Sa stanovišta ušteda i kontrola vezano za neovlašćenu potrošnju električne energije, ajde srpski da se izrazim, za krađu električnu energije, za to postoje vanredne kontrole i to rade naše distribucije i moram reći da je tu u pojedinim distributivnim sistemima, došlo do velikog iskoraka.

Sada kada u ovom procesu reorganizacije EPS, definišemo jedinstveno ODS, i kada uspostavimo jedinstvene kriterijume za svih pet distributivnih centara, ja verujem da će te kontrole biti još efikasnije. Hvala.

Bradić Blagoje

Posledica ovakvog stanja u naplati računa i krađi struje, kao što smo se složili, jeste postojanje periodičnih, redovnih, ovih na šest meseci i periodičnih ad hok vanrednih kontrola.

Mislim da bi trebalo da to što je bilo periodično i što zavisi od bilo koje odluke, hajde da bar u ovaj član ne uvodimo politiku, treba da uvedemo u red i da to bude obaveza i da to bude nešto permanentno i da to ima neki kontinuitet da ima, tako da oni koji su redovne platiše ne moraju da kroz svoje plaćanje snose i troškove onih koji ne plaćaju, da to bude redovno, jer ako i bude redovno, ako i bude, recimo, na šest meseci, taj neko ko distribuira struju, on će možda biti nesolventan, pa će možda podići kredite, pa će se možda plaćati kamate. Na kraju će to plaćati redovne platiše.

Moja sugestija je da to bude redovno i da to bude obaveza, a ne da bude stvar nečije odluke. To je moje viđenje rešavanja problema.

Kovačević Goran

Gospodine Bradiću, nije gubitak sedam milijardi.

Kovačević Goran

Znači, ukupan gubitak koji nastaje u EPS-u je preko 24 milijarde dinara. Radi se o tehničkom i komercijalnom gubitku. Tehnički gubitak je otprilike oko 7% od onoga što je gubitak, tako da je komercijalni gubitak koji nastaje po osnovu krađe 12 milijardi 828 miliona dinara.

Danas kada govorite o ODS-ovima, operatorima distributivnog sistema, oni se nalaze u dve vrste problema. Jedan je naplata, a drugi je komercijalni i tehnički gubici. Ono što je zanimljivo je da u 2014. godini ODS su do danas naplatili preko 95% isporučene električne energije. Znači, ODS-ovi danas nemaju problem sa naplatom. Imaju problem sa gubitkom.

Taj gubitak nesporno može da bude rešen samo na način što ćemo uvesti i to ćemo videti novim amandmanima koje ste vi predložili na ovaj zakon, uvođenjem novih mernih mesta. To svakako umnogome rešava problem. Ali, suština je da u Srbiji koja ima oko 3 miliona brojila, da bi vaš amandman mogao da funkcioniše, vi u ovom trenutku morate da zaposlite u ODS preko 5.000 novih ljudi, pri čemu je jasno da i kada bi mogli da ih zaposlite, nema dovoljno kompetentnih i kvalitetno obučenih ljudi koji mogu da obave redovnu kontrolu svakog meseca na svim brojilima. Zato ovaj amandman tehnički nije moguć.

Girić Ninoslav

Zahvaljujem. Poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, slažem se sa obrazloženjem ministra Antića i da ova predložena dinamika znatno povećava troškove poslovanja, a što se tiče onih mera koje su sprovođene u smislu naplate električne energije, kolega Bradić vrlo dobro zna da je Jugoistok napravio velike pomake u tom smislu, u smislu naplate nezakonito potrošene električne energije. Tako da, ovaj amandman ne treba prihvatiti. Hvala.

Bradić Blagoje

Zahvaljujem. Pokušavam da razumem šta su mi kolege rekle, stvarno se trudim. Ministra sam sasvim razumeo.

S jedne strane imamo gubitke. Predlažem amandmanom da uđemo u permanentnu kontrolu mernih mesta, kako bi isključili mogućnost sem tehničkih gubitaka, gubitaka koji nastaju krađom, da ih svedemo na najmanju moguću meru, da sistem ne trpi zbog toga što imamo nesavesne korisnike, a onda mi dolazi objašnjenje da je to tehnički nesprovodljivo.

Znači, po vama, vi ste za to da ovi gubici i dalje postoje. Ja to tako doživljavam.

Da se vratim na početak moje priče od jutros. Svako od nas doživljava rešenje zakona na sebi svojstven način, u skladu sa politikom koju zagovara. Vi smatrate da to treba da bude i dalje. Mislim da nije dobro i kažem zbog čega nije dobro, a građani gledaju pa će da kažu ko je u pravu. Zahvaljujem.

Orlić Vladimir

Vrlo kratko, pošto pretpostavljam da je glavno pitanje praktične sprovodljivosti rešenja na način na koji ga predlaže predlagač amandmana, koji je postavljen ovde u diskusiji od strane drugih kolega, broj ljudi koji treba da budu određene profesionalne kvalifikacije da bi se ovo sprovodilo na način na koji predlaže predlagač amandmana.

Ukoliko postoji neki podatak koji nismo čuli, u smislu kadrovskih kapaciteta i predviđenih troškova, bilo bi dobro da ga iznesemo sada. Ukoliko takvih podataka nemamo, mislim da smo čuli dovoljno, u smislu argumentacije, da se ovo rešenje ne prihvati. Hvala.

Veselinović Janko

Ovo je još jedan amandman koji smo sačinili i koji je ministar, odnosno Vlada prihvatila.

Ja bih se osvrnuo, obzirom da smo razrešili dilemu oko ovog člana, praktičnoj sprovodljivosti ovog člana i ovih zakona, bez obzira na dobacivanje iz poslaničkih klupa, zna se kojih, praktičnoj sprovodljivosti ovog zakona. Jer, da bi energetski subjekti, odnosno proizvođači toplotne energije, električne energije itd, imali samoodrživost, neophodno je da oni u svom sistemu imaju adekvatnu naplatu utroška toplotne energije.

Kada je govoreno o ovome svojevremeno ovde, a kada je bio i predsednik Vlade prisutan, on je pozvao jednog narodnog poslanika, mog kolegu Kamberija, da plaća struju, a nije imao hrabrosti zbog glasačkog tela da pozove sve građane Srbije da plaćaju struju. (Isključen mikrofon.)

Veselinović Janko

Računam da ovaj mikrofon nije politički toliko senzitivan, pa da (Predsedavajući: Možda reaguje na neistine.)… ili na činjenicu da ste ukinuli direktan televizijski prenos, pa da vas građani gledaju odloženo.

Dakle, radi se o praktičnoj sprovodljivosti ovog člana i svih ostalih članova zakona o energetici zbog jednostavno neuravnoteženosti sistema i činjenice da ovaj sistem sa neadekvatnim cenama, a još neadekvatnijoj kupovnom moći građana, neće biti na duže staze održiv. Od čega će vama penzioneri, radnici, itd, kojima su umanjene plate, kojima su nekima zamrznute plate, plaćati energente i ko će to u budžetu… Ne postoji ta stavka koja će rešiti taj problem, gospodine Antiću.

Babić Zoran

Da li mogu, gospodine Veselinoviću, da govorim? Da li mogu da dođem do reči od gospodina Veselinovića i kada ima reč i kada nema?

Znate, neko pokušava da se ponaša na način kao da u Narodnoj skupštini, u domu Narodne skupštine, u ovoj sali nisu prisutni i drugi narodni poslanici koji pažljivo slušaju, pažljivo debatuju, pažljivo slušaju sagovornike sa druge strane, bez želje da karikiraju, bez želje da uzmu prvu i poslednju reč ili nešto iz sredine, pa da dodaju nešto svoje.

Gospodin Aleksandar Vučić je premijer Republike Srbije. Predsednik Vlade Republike Srbije je vrlo jasno i eksplicitno zamolio kolegu Kamberija da prenese poziv svim građanima, a i građanima Srbije koji žive u Preševu, Medveđi i Bujanovcu da je neophodno da se plati struja, utrošena električna energija. Da li je problem u tome?

Da li je problem pozvati, i to kada predsednik Vlade pozove da se plaćaju računi, da se plaća porez, da se plaća PDV, da se plaćaju akcize? To je posao odgovornog čoveka. To je posao hrabrog čoveka, a oni koji su zbog političke trgovine, zbog trgovine glasovima, zbog želje da se ostane na vlasti, slali poruke – ma ne morate ništa da radite, ali podržite naše kandidate ili podržite našu opciju, ti ljudi su napravili najveći problem i za Elektrodistribuciju Srbije i za ostala javna preduzeća, jer su trgovali nečim što nije njihovo.

Antić Aleksandar

Moram ovom prilikom da stanem u odbranu onoga što predsednik Vlade Republike Srbije radi i način na koji iznosi stavove Vlade, kao i da ponovim da je u poslednjih nekoliko nedelja predsednik Vlade i ja kao ministar energetike u više navrata izneo tu činjenicu da je održivost celog ovog paketa sa MMF vezan, u dobroj meri, i za plaćanje obaveza vezano za energente, odnosno za stabilnost dve kompanije, a to su EPS i „Srbijagas“.

Imamo određenih problema na pojedinim delovima Republike Srbije, pre svega na delu teritorije koji pokriva Elektrodistribucija Vranje. Tamo radimo različite kampanje i različite akcije za povećanje naplate. Taj poziv je bio usmeren u tom pravcu.

Međutim, nije samo to. Imamo ozbiljne poruke koje smo usmerili ka lokalnim samoupravama, vezano za plaćanje obaveza za „Gasprom“ i Javno preduzeće „Srbijagas“, kao i čitav set mera koji radimo i prema preduzećima u restrukturiranju, a pre svega prema hemijskom kompleksu vezano za njihove obaveze plaćanja za energente.

Ono što hoću i danas da ponovim i ono što je čvrsta odluka i politika Vlade jeste da svi moraju da plaćaju energente i da u tom sistemu neće biti privilegovanih.

Želim još jednom da iskoristim priliku i da se zahvalim građanima Srbije, jer građani Srbije su najredovnije platiše obaveza i za gas i za struju. Moram da dodam da, pre svega, naše najstarije sugrađane treba najviše pohvaliti, bez obzira kolika su im primanja, bez obzira što nisu na tom nivou koji bi svi želeli, jer oni prvi plate svoje račune i na tome im hvala.

Veselinović Janko

U suštini podsetili ste me da nema nikakve svrhe da se replikom obraćam ne prethodnom, nego pre njega poslaniku. Zaista ono što je rekao ministar Antić ima smisla da se diskutuje, pa da se i replicira.

Naime, gospodine Antiću, niko ne spori neophodnost da svi građani plaćaju svoje obaveze. Oni koji nemaju tu mogućnost, socijalni su slučajevi, treba da im pomogne država. Ministarka Mihajlović, ako se sećate, govorila je o nekim socijalnim kartama, a te socijalne karte nisu napravljene.

Nije dobro da selektivnost u naplati postoji, po stranačkoj pripadnosti, po etničkoj pripadnosti i da se na taj način upućuju pozivi. Jedino što je bitno jeste da je neko registrovan kao kupac električne energije, toplotne energije, gasa itd, bez obzira na njegovu bilo koju pripadnost. To jeste problem, gospodine Antiću, u selektivnosti.

Gospodine Antiću, drago mi je da ste poslali apel svim građanima i svim pravnim subjektima, pretpostavljam. Da li je tako? Juče sam pogledao, pripremajući se za raspravu po ovom zakonu dugove pravnih lica u Novom Sadu. To mi je bilo najbliže. Socijalistička partija Srbije duguje tri miliona dinara za neplaćenu toplotnu energiju u Novom Sadu. Tri miliona dinara. Pokrajinski odbor i gradski odbor i gde je tu jednakost, gospodine Antiću, a koliko građana, ne Kamberija, nego Markovića, Petrovića i drugih je isključeno sa sistema zato što nisu plaćali, a SPS i mnoge druge partije se greju, a da ne plaćaju?

Vukomanović Dijana

Zahvaljujem se uvaženom kolegi što toliko brine o SPS. No, istovremeno, zahvaljujući se, naglašavam, da ima unutar SPS dovoljno kadrova koji će da se brinu o našim računima. Samo izražavam čuđenje – ko će da plati dugove bivše DS, pošto oni misle da su, preregistrovanjem stranke u SDP i otcepljenjem od matične DS, građani zaboravili dugove koji su akumulirani već dugi niz godina, a više od jedne decenije. Upozoravam ga da najpre počisti u svom dvorištu, da gleda da njegova bivša stranka plati račune kojih su svesni mnogi građani Srbije. Hvala.

Antić Aleksandar

Nisam nikada doživeo da se Vlada Republike Srbije, niti ja kao ministar, niti premijer, postavila diskriminatorski u pozivanju na plaćanje računa. Nemojte da jednu polemiku, koja je bila skupštinskog karaktera, dižemo na taj nivo, koji mu ne pripada. To je pod jedan.

Pod dva, ponavljam, lokalne samouprave u određenom segmentu imaju određene mere subvencija kod plaćanja komunalnih usluga među kojima, pod znacima navoda, se nalazi i toplotna energija.

Ponavljam da na razdelu Ministarstva rudarstva i energetike ima 680 miliona dinara za obaveze prema energetski zaštićenom kupcu, znači, one najugroženije socijalne kategorije imaju, ponavljam, od 120 do 240 kilovat-časova besplatne struje mesečno u odnosu na broj članova domaćinstva, naravno, isto malo gasa i toplotne energije.

Kad je u pitanju ovo što ste me pitali i što ste prokomentarisali vezano za dug za toplotnu energiju SPS, pre svega, moram da istaknem da je pitanje naplate toplotne energije pitanje lokalnih samouprava koje one treba da uređuju, pod jedan, a sad ću izaći iz konteksta toga što ovde odgovaram kao ministar i kao funkcioner SPS podsetiću vas da se radi o dva objekta, da su oba objekta velike kvadrature, da otprilike taj nivo dugovanja o kojima vi govorite ne može predstavljati neki dugogodišnji ili višemesečni akumulirani dug, nego je verovatno reč o nekom tekućem dugu koji može biti za jednu, dve ili eventualno tri mesečne rate.

Ali, u svakom slučaju, ukoliko je to tačno, mi pored ovoga što je koleginica Vukomanović rekla, kao odgovorna partija dugujemo jedno izvinjenje građanima Novog Sada i obećanje da ćemo taj račun platiti u najkraćem vremenu.

Veselinović Janko

Ne želim zaista da se nastavljam na ove teme i želim da se vratimo na amandmane. Jednostavno, neću komentarisati pojedinačne dugove političkih partija, ali, gospodine Antiću, kada smo imali raspravu o budžetu, onda smo imali nakon toga i raspravu o zaduživanju „Srbijagasa“. Vaš kolega, direktor „Srbijagasa“ je rekao – moramo da se zadužimo zato što nam distributeri i toplotne energije duguju za gas.

Dakle, kada neka tamo politička partija ili neki tamo pojedinac ne plati gas glavnom distributeru za gas u Srbiji, onda on prenosi tu obavezu na isporučioca gasa, u ovom slučaju rusku kompaniju, a onda pošto on ne može da plati te svoje obaveze, onda se država zadužuje, odnosno preuzima dug, tako da su to povezane stvari, gospodine Antiću.

I to što je lokalna samouprava vlasnik tog javnog preduzeća, to nema nikakve veze, dug se direktno reflektuje na „Srbijagas“, a „Srbijagas“ traži od nas da se zadužimo za nju i da im vratimo te dugove. Ja se nadam da se slažete oko ovog pitanja.

Bradić Blagoje

Član 263. govori o naprednim mernim sistemima i kaže da operator distributivnog sistema utvrđuje tehničke zahteve za uvođenje raznih oblika naprednih mernih sistema i analizira tehniku i ekonomsku opravdanost uvođenja naprednih sistema merenja, efekte na razvoj tržišta i koristi za pojedinačne kategorije krajnjih kupaca prirodnog gasa.

Ovaj stav o kome pričamo kaže: „Planom implementacije iz stava 2. ovog člana operator distributivnog sistema obuhvatiće minimum 80% mesta primopredaje u kategoriji krajnjih kupaca prirodnog gasa za koje je utvrđena ekonomska opravdanost i implementacija“. Mi smo predložili 100%, jer predlagač zakona, Ministarstvo, ni u jednoj rečenici nije reklo zašto 80% i zašto ako je neko opravdani kupac i ako neko ima taj naziv, da ima ekonomsku opravdanost i implementaciju, zašto ne 100% nego 80%? Ja vam se zahvaljujem.

Orlić Vladimir

Zahvaljujem. Dakle, pokušaj i po ovom pitanju da se bude od dodatne pomoći za razumevanje.

Ovo je jedan od amandmana koji su postavljeni sa manje-više identičnim pitanjem - odakle su uzete određene numeričke vrednosti za definisanje određenih procenata?

Kao što smo po članu 109. imali pitanje i odgovor, inače dat i od ministarstva i od kolega ovde, da je reč o vrednostima definisanim u direktivi koja se navodi eksplicitno, precizno, u obrazloženju Vlade. Bilo je nekih čudnih predloga da se zaključi da to ne stoji.

Dakle, čisto da ponovim za zapisnik, ono što je prikazano kao broj direktive, prikazano je precizno i u obrazloženju na amandman za član 109, a imali smo to isto i za član 138. Tu je 80% eksplicitno navedeno.

Ovde je reč o Direktivi 2009/73 u kojoj ne mogu da se zakunem da stoji identičan procenat, ali postoje ekvivalencije po pitanju materije, odnosno reč je o naprednim, mernim sistemima, kao u Direktivi 2009/72. Odatle i poreklo predviđenog procenta, pretpostavljam, ispraviće me ministarstvo ako grešim.

Dodatno, smatram da, ukoliko već postoji potvrda o dovoljnoj usaglašenosti sa tekovinama koje hoćemo da usvojimo, nema razloga da uvodimo strože kriterijume od tih, a svakako 100% bi bio stroži zahtev u odnosu na 80%. Hvala.

Bradić Blagoje

Dakle, ovde se radi o onome što pričamo sve vreme, od početka ove rasprave.

Ministarstvo je donelo akt, donelo je Predlog zakona o energetici, pozivajući se da sve što piše u zakonu mora da se uradi zbog preuzetih obaveza. Da vas podsetim, na početku sam pročitao da je Republika Makedonija u saradnji sa Energetskom zajednicom odložila ukidanje regulisanih cena električne energije na period od 5 godina. O tome pričamo, o svemu onome za šta ste nas prozivali da mi ne želimo u Evropu, da ne shvatamo evropske vrednosti, da imamo dvojake standarde, da jedno pričamo a drugo radimo.

Postojala je mogućnost pregovora i dogovora za određene pozicije u okviru obaveza koje smo preduzeli. Zato i pitam – kakve veze ima od kvalitetnog kategorisanog kupca da li će biti 80 ili 100%? Oni zaslužuju 100%, a zar smo morali i to da preuzmemo u 80%? A to se misli na EPS.

Tomić Aleksandra

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, kao i u slučaju člana 140, koji se odnosio na električnu energiju, tako je amandman Odbora povodom člana 265. sačinjen u istovetnom tekstu, s tim što se on odnosi na gas i trebalo je u stvari da usaglasi sve one izmene i dopune Zakona o građevinarstvu u postupku objedinjene procedure i onog dela koji se odnosi na saglasnost za priključak na mrežu.

Mislim da je na osnovu ovakve formulacije zaista pronađeno adekvatno rešenje i ministar je inače na Odboru ovaj amandman prihvatio. Hvala.

Marinković Vladimir

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući. Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednom da iskoristim priliku da se u ime kolega poslanika i pozicije i opozicije, koji su i predložili ovakav amandman, a koji je zbog male minorne izmene predložen od strane Odbora, da se zahvalim u naše ime i naravno u ime celog parlamenta.

Zato što će usaglašavanje i prihvatanje ovog amandmana imati pozitivne implikacije i ići u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, što je veoma važno i za buduće investicije i za brzinu dobijanja i samih dozvola i priključaka, što će i te kako imati pozitivan impuls na skok naše zemlje kada je u pitanju rejting kod Svetske banke, kada je u pitanju duing biznis i sve ono što se htelo i što je bila glavna namera ovog fundamentalnog Zakona o planiranju i izgradnji, koji ima nameru i koji je poslednji u tom setu reformskih zakona kako bi naša zemlja mogla da privuče što više stranih investicija i kako bi mogao da se napravi jedan stvarno kvalitetan ambijent za buduće investicije i za budući ekonomski razvoj.

Tako da se zahvaljujem vama na senzibilitetu i na želji da pomognete da se ovaj zakon u potpunosti u punom kapacitetu implementira, koji je bio najvažniji u prethodna tri meseca. Hvala.

Bradić Blagoje

Zahvaljujem, predsedavajući. Gospodine ministre, član 267. se bavi odobrenjem za priključenje objekta na transportni ili distributivni sistem koji sadrži naročito mesto priključka na sistem, način i tehničke uslove priključenja, odobreni kapacitet, mesto i način merenja prirodnog gasa, rok za priključenje i troškove priključka, tehnički i drugi uslovi priključenja na transportni ili distributivni sistem utvrđuje se u skladu sa ovim zakonom, propisima donetim na osnovu ovog zakona, tehničkim i drugim propisima o pravilima o radu sistema na koji se objekat priključuje i mi dodajemo – ne uzimajući u obzir različita stanja pritiska prirodnog gasa u okviru transportnog odnosno distributivnog sistema.

Na šta smo tu mislili?

Napominjemo još jednom da je upravo diskriminacija kupaca ako priključak ili energiju priključenu na različitim mestima distributivnog ili transportnog sistema, ako smo jasno definisali šta je distributivni, a šta transportni sistem, plaćaju različite cene.

Kristalno je jasno da kupac ne treba da snosi posledice neracionalne gradnje distributivne i transportne mreže. Zašto bi recimo mali preduzetnik sa istom prosečnom potrošnjom priključak na mrežu pritiska od jednog bara i priključak na mrežu pritiska od 15 bara imao različitu cenu?

Kako vi mislite da će jedan državni službenik to da objasni jednom domaćem ili posebno stranom investitoru? Na taj način ćemo uticati i na cenu proizvodnje i finalnog proizvoda pa bih molio da ovaj naš amandman prihvatite jer time će onom ko treba da traži ovaj priključak biti jasno koja su njegova prava, a niko neće moći da mu naplaćuje različitu cenu za istu količinu gasa u zavisnosti na kom mestu se priključuje. Zahvaljujem.

Veselinović Janko

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, ovo je još jedan dokaz da smo vrlo kvalitetno radili na analizi ovog zakona i njegovih efekata i, naravno, vrlo nam je drago što je Vlada prihvatila to i na neki način to jeste naš zajednički posao.

Da imamo internet konekciju i da na internetu može da se prati ova sednica i da imamo televizijski prenos, ovo bi građani mogli da vide, a ne samo što je ukinut televizijski prenos, nego i na sajtu Skupštine Srbije ne može da se prati ova sednica i zbog toga…

(Predsedavajući: Gospodine Veselinoviću, iz istog razloga je odložen prenos, građani će to večeras morati i moći da gledaju i biće iznenađeni na vaše reči koje izgovarate.)

Da je sednica u odloženom prenosu, dakle, sednica je u odloženom prenosu i gledaće nas u neko vreme u kome mi realno nećemo biti u Skupštini.

(Predsedavajući: To nije prvi put, gospodine Veselinoviću. Mnogo puta se to desilo.)

Prvi put je da je predsednica Skupštine zabranila direktan prenos. Hvala.

Veselinović Janko

Dozvolite, predsedavajući, da ja odlučim kada ću iskoristiti ta dva moja minuta.

Predsednica nam nije dala jasno objašnjenje o kojim se izborima radi. Danas su izbori za predsednika Republike Hrvatske i to su opšti izbori. Ovo su izbori za dve lokalne samouprave i zbog toga ste ukinuli prenos. To nema nikakve logike, gospodine predsedavajući.

(Predsedavajući: Gospodine Veselinoviću, evo ja ću pokušati da vam obrazložim zbog čega.

Sigurno da je ovo veoma važan zakon, vi ste to mnogo puta rekli. Da imamo mogućnost sada, da se ovde vodi predizborna kampanja, mi bi kao poslanici ceo dan pričali o nečem drugom, a ne o ovom zakonu koji je veoma važan zakon za građane Srbije. Samim tim, mislim da u odloženom prenosu smo dobili jednu kvalitetniju raspravu koju će građani moći da prate u zasedanju. Pošto ste zvali predsednicu, izvolite. Imaćete priliku da pitate i nju.)

Zahvaljujem.

Veselinović Janko

Poštovana predsednice Narodne skupštine, povređen je član 106. Poslovnika Narodne skupštine, jer on kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Naime, govornik je govorio o organizovanju lokalnih izbora na kojima moja politička opcija ne učestvuje i mislim da to nema nikakve veze sa reklamiranjem Poslovnika i sa onim šta je danas na dnevnom redu.

S druge strane, mnogo je časnije ne učestvovati na izborima nego prebijati političke suparnike.

Antić Aleksandar

Želim da zahvalim svim narodnim poslanicima koji su dali amandmane i da ponovim da je opredeljenje nas kao predlagača i predstavnika Vlade bilo da zaista maksimalno budemo otvoreni ka tome da zajedno sa tim amandmanima tražimo poboljšanje teksta.

Na samom kraju, meni lično ne smeta što se ovaj prenos odigrao u odloženom terminu. Štaviše, makar mi ovde treba da budemo zbog toga srećni, jer je ovo jedinstvena prilika da pred spavanje uživamo gledajući sami sebe.

Čomić Gordana

Pošti se radi o amandmanima koji definišu u nekoliko članova eksploataciona polja, naftovode i slično, a amandman o kome je reč je i prihvaćen i vezuje se na članove gde se govori o gasovodima, nisam htela da uzimam reč, ali mislim da je član u koji ja polažem nadu u nastavak pregovora oko drugih gasovodnih tokova, jer su unesene sve potrebne odredbe o nediskriminatorskom pristupu iz EU.

Međutim, vezano sa tim, zamolila bih ministra da nam van svake sumnje da odgovor oko rokova u okviru Evropske energetske zajednice jugoistočne Evrope, koji se tiču velikih ležišta. Godine 2013. bilo je da je rok 2018. godina, a mi znamo da je to pogrešno, da je prerano procenjen rok. Na odboru smo čuli da je u okviru Ministarskog saveta da li postignut definitivan dogovor ili se radi na dogovoru da to ipak bude 2023. godina.

Zbog toga što mislim da je važno da imamo pravovremeno tačnu, blagovremenu informaciju o tome i da, kao i obično kada je u pitanju Evropska energetska zajednica, ponovimo da stojimo na raspolaganju za svoju podršku ukoliko na Ministarskom savetu nije postignut definitivan dogovor, odnosno za druge poslove jer nas veliki poslovi čekaju do 2023. godine, ako je dogovor postignut, a u paketu ovog gde inače govorimo o gasovodima i naftovodima. Hvala vam.

Lazić Nada

Poštovana predsednice, poštovani ministre, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, ovaj član se nalazi u poglavlju devet, to je nafta i derivati nafte, a podnaslov je obavljanje delatnosti.

Naime, članom 324. kaže se - energetski subjekti koji obavljaju energetske delatnosti proizvodnje derivata nafte, pa se kaže – proizvodnja biogoriva, transporta nafte naftovodima, transporta derivata nafte produktovodima, transporta nafte derivata nafte i biogoriva i drugim oblicima transporta, skladištenje, znači, sve što se odnosi na transport i skladištenje, dužni su da koriste i održavaju energetske objekte u skladu sa tehničkim i drugim propisima koji se odnose na delatnost koju obavljaju, kao i uslovima zaštite od požara i eksplozije, zaštite životne sredine, utvrđenim zakonom i drugim propisima.

Kaže se i – na subjekte koji koriste sabirne, otpremne i skladišne sisteme nafte na eksploatacionim poljima primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje rudarstvo, a kada se radi o objektima iz ovog stava.

Mi smo predložili našim amandmanom da se ovde doda novi stav koji kaže – za naftovode koji se nalaze van definisanih i odobrenih prostora eksploatacionih polja primenjuju se odredbe člana 330. ovog zakona, a to je član koji se nalazi u potpoglavlju - pristup sistemu za transport nafte naftovodima i sistemu za transport derivata produktovodima.

Zašto smo predložili ovaj amandman? Naime, poznata je činjenica da NIS ima vlasništvo nad svim naftovodima između postojećih naftnih polja i otpremnih stanica na Tisi, kao i naftovoda prema Novom Sadu. Ako se pojave novi investitori koji žele da se bave istraživanjem i proizvodnjom nafte i gasa u Vojvodini, ovakva trenutna situacija, bez mogućnosti priključenja na postojeće naftovode u vlasništvu NIS-a, služi praktično kao faktor odvraćanja za njih.

Takođe, za izgradnju novih bespotrebnih naftovoda Vojvodina bi morala da da neophodne dozvole i sve pripremne radove oko njihovog trasiranja, pa samim tim i da izvrši dodatni pritisak na životnu sredinu. S obzirom da sada već tamo imamo NIS kao vlasnik i onaj ko to koristi, nisam čak sigurna ni da iole poštuje elemente, odnosno zahteve životne sredine, ali o tome nekom drugom prilikom. Tako da, sadašnja situacija pomaže NIS-u da ostane monopolista u delu istraživanja i proizvodnje nafte i gasa. To je bio naš amandman, odnosno predlog.

Ovaj naš amandman je odbijen uz obrazloženje da se ne prihvata iz razloga što se Predlogom zakona uređuje obavljanje energetskih delatnosti u oblasti nafte koje su propisane ovim zakonom, ukoliko privredno društvo koje raspolaže naftovodom kojim transportuje naftu isključivo za sopstvene potrebe, a za koju delatnost, saglasno Predlogu zakona, nije potrebna licenca. Znači, koliko ja razumem ovo odbijanje, u ovom slučaju NIS transportuje samo za svoje potrebe. Malo mi je ovaj odgovor nerazumljiv, pa vas molim da date dodatno obrazloženje. Hvala lepo.

Lazić Nada

Želim samo da napomenem, da se ne stekne pogrešan utisak ponovo da smo mi ovog puta imali velike privilegije pa je puno naših amandmana usvojeno, ovde se ipak ponovo radi o amandmanu kod koga je u pitanju redakcijska intervencija. Nema nikakvog suštinskog značaja. Hvala lepo.

Đurišić Marko

Hvala. Poštovana predsednice, poštovani ministre, kolege poslanici i ne građani Srbije, jer ne možete da znate o čemu danas Skupština raspravlja ni na koji način, u članu 345. predložili smo da se menja i da se jasno kaže da se energetski subjekti koji obavljaju delatnost proizvodnje toplotne energije iz derivata nafte ili uglja, da se razdvoje te dve stvari i da je njihova obaveza da stvore rezerve za najmanje 15 dana prosečne proizvodnje toplotne energije u januaru, februaru i martu za prethodnih pet godina.

Predlagač je odbio ovaj amandman i možda bi trebalo polemisati sada sa obrazloženjem za odbijanje, ali mislim da je ovo zgodna prilika da još jednom pitam ministra, s obzirom da smo malo o tome diskutovali oko rezervi uglja koje je Republika Srbija u ovom trenutku obezbedila uvozom iz Rumunije oko cene tog uglja.

Ministar je rekao, čini mi se da je franko cena 35,8 evra po toni, za 800 hiljada tona. Ja sam pravio neku računicu to ispadne nešto manje oko 3,8 milijardi dinara, a navodno za taj posao je predviđeno osam milijardi dinara, pa sada ne znam da li je pogrešna ta suma od 800 hiljada tona uglja iz Rumunije koji se uvozi ili je pogrešna cena. Pošto se ne uklapa ta količina uglja koji smo uvezli, odnosno kupili u Rumuniji, sa ovom cenom koju nam je ministar ovde rekao 35,8.

Mnogo je bliža onoj ceni kako su neki tabloidi javljali da ta cena ide preko 60 evra po toni, pa bi, evo molio ministra još jednom da proveri sve parametre tog uvoza i da ako može da nas obavesti u narednim danima. Hvala.

Antić Aleksandar

Mogu da vam dam odmah informaciju. Znači, bilansi su se menjali, mi smo u određenom trenutku imali čak i prve procene da će biti neophodno, čini mi se, oko tri miliona tona uglja. Neke naknadne procene su to oborile na negde dva miliona plus, minus 20% i sa takvim se parametrom krenulo.

Ono što je nakon definitivnog sagledavanja bilansa koji su posledice bile procene kada će krenuti Tamnava – Zapadno polje koje je krenulo pre nekoliko dana. Konačno će biti nabavljeno oko milion tona plus, minus 20%, a cena je ona koju sam vam rekao i to je transparentan ugovor koji možete da tražite od Elektroprivrede Srbije TENT, a mogu ja da zahtevam u vaše ime, pa da dostavim nadležnom odboru.

Cene, proverio sam kako sam vam rekao 35,8.

Đurišić Marko

Hvala. Poštovana predsednice, ministri, kolege poslanici i ne građani Srbije, mi smo smatrali da u članu 358. koji govori o tome da distributer toplotne energije donosi pravila o radu distributivnog sistema uz saglasnost jedinica lokalne samouprave, da ta pravila treba da uređuju pored onih stvari koje su nabrojane u stavu 2. člana 358, da se stavi zarez i da se dodaju reči „kao i drugi uslovi isporuke i snabdevanja toplotnom energijom kupac na svom području, prava i obaveze proizvođača, distributera, snabdevača i krajnjih kupaca toplotne energije.“

S obzirom da se ova pravila objavljuju u glasilima lokalnih jedinica, jedinicama lokalne samouprave, kao i na internet stranici, smatramo da je važno da pored pobrojanih stvari koje treba da budu nabrojane u pravilima, smatramo da treba da budu nabrojane i ove stvari, uslovi isporuke i snabdevanja toplotnom energijom, u ovom području prava i obaveza proizvođača, distributera, snabdevača i krajnjih kupaca toplotne energije. Mislimo da za nas nije prihvatljivo obrazloženje da se to nalazi u nekom drugom članu ovog zakona.

Smatramo da su ovo važne stvari koje građani treba da znaju kako bi znali koja su im prava i obaveze, ali isto tako i šta mogu da očekuju na osnovu onoga što plaćaju kada stupe u ugovorni odnos sa nekim distributerom toplotne energije.

Znači, da znaju koja su njihova prava, koje su obaveze tog distributera, kakav kvalitet, u koje vreme i svi ovi drugi parametri koji su važni za građane i ne vidimo razlog da se to ne nađe u ovom članu i onda da to bude po obavezi zakona javno objavljeno u javnim glasilima lokalnih samouprava i na internet stranici distributera toplotne energije.

Antić Aleksandar

Kolega Đurišiću, vi ste podneli, odnosno vaši poslanici su podneli amandman na član 361. i u tom članu 361. su predvideli maltene istu, identičnu formulaciju kao što je ova formulacija u članu 358. Mi smo je prihvatili kao amandman vaše poslaničke grupe u članu 361. Tako da smo stali na stanovište da ne treba isti tekst da se nalazi u dva člana i molim da se tu razumemo. Mislim, mi smo generalno prihvatili tu primedbu iz vaše poslaničke grupe i samo smo je mi prepoznali da je bolje da se nalazi u 361.

Bradić Blagoje

Zahvaljujem. Gospodine ministre, ovo je jedan od retkih amandmana koji menja suštinu predloženog člana, tj. ne suštinu u smislu negativnom nego pozitivnom, jer on govori o jedinicama lokalne samouprave koje izdaju licencu za obavljanje energetskih delatnosti i proizvodnju i distribuciju i snabdevanje toplotnom energijom. Dakle, da vodi registar izdatih licenci, evidencije itd.

Svojim propisom utvrđuje uslove isporuke i snabdevanje toplotnom energijom kupaca na svom području, pravo i obaveze proizvođača distributera, snabdevača i krajnjih kupaca toplotne energije, donosi propis kojim se uređuje način raspodele troškova sa zajedničkog dnevnog mesta u toplotnoj predajnoj stanici.

Ono što smo mi dodali – i uslovi i način održavanja dela sistema od završetka distributivnog sistema do krajnjeg kupca uključujući i njegovu grejnu opremu, prava i obaveze krajnjih kupaca toplotne energije, posebno u slučaju prestanka ugovora, kao i uslove za podnošenje i rešavanje zahteva krajnjeg kupca za obustavu isporuke toplotnom energijom.

Mislim da je ovo vrlo bitno da pomenemo, a mogli bi i vi da prokomentarišete, jer je to bio predmet nesporazuma po lokalnim samoupravama, kod ljudi koji žele da izađu iz sistema daljinskog grejanja. Mislim da smo ovim unekoliko pomogli njima da jasnije, u kraćem roku mogu da se skinu sa daljinskog grejanja, to je da se isključe sa daljinskog grejanja ili da urade neku drugu izmenu.

Zahvaljujem vam se što smo danas imali iscrpnu raspravu. Niste prihvatili sve naše sugestije, što je i razumljivo jer imate svoje viđenje rešavanja problema, ali bar ovo što smo uložili i trud i napor unekoliko ste i razumeli, jer smo se u nekim tačkama podudarali kao što je i ovaj amandman 361. Hvala.

Đurišić Marko

Hvala, poštovana predsednice. Gospodine ministre, kolege poslanici i građani koji će verovatno negde već posle ponoći gledati ovaj snimak, tako je prava reč, a ne prenos jer prenos je direktno, a snimak je snimak.

Član 375. govori o inspektoru opreme pod pritiskom i njegovim nadležnostima, nadležnosti inspektora i mi smo smatrali da jedna od nadležnosti inspektora treba da bude da vrši inspekcijski nadzor nad energetskim objektima i za distribuciju i za snabdevanje toplotnom energijom.

Predlagač je odbio naš predlog sa obrazloženjem da nemaju svi objekti za proizvodnju toplotne energije, ne moraju uvek da imaju ugrađenu opremu pod pritiskom, ne moraju ali mogu.

Prihvatio bih ovo obrazloženje da je predlagač nama ukazao na stav 2 ovog člana koji kaže da inspektor opreme pod pritiskom vrši nadzor i nad drugim objektima koji imaju opremu pod pritiskom što onda podrazumeva ove slučajeve da neki objekti za proizvodnju i distribuciju snabdevanja toplotnom energijom imaju opremu pod pritiskom i da zbog toga naš amandman nije neophodan.

Tako da ne mogu do kraja da se složim sa obrazloženjem i ako prihvatam da je naš amandman možda bio suvišan, jer postoji stav 2 ovog člana 375. i da nije bilo možda potrebno intervenisati, ali mi smo želeli da doprinesemo kvalitetu ovog zakona, kao i ostalim amandmanima, pa smo možda prevideli samo stav 2 ovog člana. Hvala.

Antić Aleksandar

Moguće da naš odgovor nije bio do kraja detaljan, molim vas, uzmite u obzir da smo i mi to veče ostali ovde kasno koliko i vi, pa smo noću radili odgovore.

Kada je toplotna energija u pitanju nadzor nad tim objektima vrši energetski inspektor, imate član 378. i kaže – toplotna energija.

Tomić Aleksandra

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre i kolege, htela bih da dam neku informaciju koja bi bila od koristi svima a to je da do 2012. godine, čak ovu oblasti inspekcijske kontrole, i prethodnim zakonskim rešenjima su stavili da ide komercijalno tržište, da proveru sudova pod pritiskom vrše kompanije koje uopšte nemaju veze sa energetskim inspektorima, tek po izmenama i dopunama Zakona o energetici 2012. godine stručna javnost i mnoge kolege koje su vezane za mašinsku struku na inicijativu i ovog odbora, poslali su ministarstvu kada su dolazili, ta oblast kontrole i nadzora i zaista gospođa Mihajlović je tada imala razumevanja i ovu oblast vratila u nadležnost energetskih inspektora odnosno države.

Ono što treba reći to je da sudovi pod pritiskom i opremom pod pritiskom nije isto, znači nije isti nadzor i tip nadzora što se tiče ovog dela, kada pričamo uopšte o opremi sudova pod pritiskom. Zbog toga je ovakva formulacija, pravnici koji su radili ovo obrazloženje i zašto su i odbili ovaj amandman upravo dali u cilju toga da zaista može da se da mogućnost da toplane koje imaju određeni deo sudova pod pritiskom, a određeni deo samo opremu koja ne podrazumeva i same sudove, daje mogućnost da se nadzor i kontrola vrši na adekvatan način.

Mislim da je u pravu ministar što je odbio ovakav amandman i mislim da je sigurno bila dobra namera predlagača, ali nije bila iz tehničkih uslova u mogućnosti da prihvati. Stoga vam se zahvaljujemo na ovakvom rešenju.

Đurišić Marko

Poštovana predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo kolege poslanici, ovo je poslednji od 23. amandmana na zakon o energetici koje smo mi podneli i prihvaćen je. Osam je prihvaćeno.

Žao mi je što građani nisu bili u prilici da gledaju današnju raspravu u direktnom prenosu onako kako to propisuje Poslovnik i kako to u krajnjoj liniji ova skupština plaća.

U svakom slučaju propustili su priliku da slušaju jednu, čini mi se, kvalitetnu diskusiju o vrlo važnom zakonu koji će u budućnosti dosta uticati na svakodnevni život građana, a zakon koji je vrlo važan jer je jedan iz oblasti koja je velika razvojna šansa Srbije.

Samo želim da ponovim na kraju ono što sam rekao u načelnoj raspravi da želim da verujem da će ovaj zakon biti dosledno primenjen, jer će na taj način biti omogućeno značajno investiranje u energetski sektor u Republici Srbiji koji mislim da je pored poljoprivrede glavna razvojna šansa Srbije u ovom trenutku, da će svi organi države Srbije vrlo brzo početi da rade u skladu sa predloženim rešenjima iz ovog zakona.

Mi ćemo podržati ovaj zakon, ali da bi se puni efekti ostvarili, da bi videli u svakodnevnom životu bitno je da ovaj zakon zaživi, da ga Vlada i drugi subjekti primenjuju u potpunosti i da se nadamo da ćemo uspeti da ispunimo sve one obaveze koje smo prihvatili potpisivanjem međunarodnih sporazuma koji neće biti laki za prihvatanje i ispunjavanje naših obaveza, ukoliko ne radimo od prvog dana sa ovom snagom i ispunjavanje tih obaveza može da nas dovede do problema u budućnosti. Hvala.

Jovanović Jovana

Hvala, poštovana predsednice. Uvaženi ministre, gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, dobro veče i građanima Srbije, pošto pretpostavljam da nas gledaju negde oko ponoći, ukoliko nas neko uopšte i gleda, amandmanom na član 1. moj kolega, gospodin Balša Božović, predložio je izmene ovog člana, tako što će se stavovi 1. i 2. brisati, a obrazloženje za to jeste što je predlagač predlaganjem ovih izmena i dopuna zakona izbrisao deo koji ograničava najveći doprinos za uređenje zemljišta.

Smatramo da je ovo neprihvatljivo, jer se predloženom izmenom datom u Predlogu zakona suštinski ništa značajno neće postići u pospešivanju privlačenja investicija.

Takođe, kolega Božović je predložio i brisanje stava 2. iz ovog člana 1. Predloga zakona, jer se ovim stavom 2. ovog člana predlaže da se u članu 97. zakona, stav 4. briše, a to predstavlja ukidanje prava lokalnih samouprava da donose bilo kakvu odluku o visini naknade za uređenje zemljišta, što je tradicionalno izvorni prihod lokalnih samouprava.

Ovo predstavlja potpunu centralizaciju i smatramo da se ne može ovim zakonom, odnosno predloženim izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji ukidati pravo lokalnih samouprava i da određuje visinu naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Jednostavno, ko ima bolju politiku on će privlačiti investitore, ko nema on te investitore neće uspeti da privuče. Hvala.

Rakić Katarina

Hvala. Iskreno sam se nadala da će moj mladi kolega povući ovaj amandman, jer sam u načelnoj raspravi objasnila da se predlogom ovog zakona ne uskraćuje lokalnim samoupravama prihod, tačnije da naplaćuju prihod. To ostaje. Uskraćuje im se mogućnost da definišu drugačiju vrstu, evo to ponavljam i vama, znači, ne mogu ništa iz okvira ovog zakona.

Ne mogu doneti nekakvu odluku da na određenom delu njihove teritorije možda neko uopšte ne plaća prihod. Lokalne samouprave će svakako i dalje vršiti naplatu tih prihoda. Ne znam u kom delu ste to našli, čime to obrazlažete?

Takođe, što se tiče same centralizacije, pa ne znam da li se vi sada odričete onoga što je, recimo, Dragan Đilas uradio pre dve godine? On je od opština Beograda napravio mesne zajednice, tako da ne znam o kakvoj centralizaciji vi sada pričate? Hvala.

Veselinović Janko

Na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo sam rekao i sada opet ponavljam da je ova odredba protivustavna i protivna pravnom sistemu, zato što se određene grupe investitora stavljaju u povlašćeni položaj u odnosu na druge grupe investitora i ne znam zbog čega su to vlasnici skladišnog prostora a ne neke druge privredne delatnosti?

Jovanović Neđo

Zahvaljujem se, predsednice. Naravno da ću se saglasiti sa činjenicom da amandman nema neki smisao, imajući u vidu da je apsolutno tačno da se lokalne samouprave ne uskraćuju za neke originalne prihode koje su imale.

Ali se postavlja suštinsko pitanje, kako privući investitore ukoliko se ne omogući upravo ovim izmenama i dopunama zakona, ono što je investitorima najznačajnije, a to je da budu oslobođeni onog balasta, onog tereta koji su lokalne samouprave potpuno autonomno, potpuno diskreciono formirale kroz svoje odluke, kroz svoje kriterijume gde su se investitori bukvalno odbijali.

Navodio sam moj grad kao primer jedne takve veoma loše situacije, jer su moj grad i dan-danas to čine, investitori zaobilazili. Mi danas činimo napor, ne samo za Užice, ne samo za Zlatiborski okrug, ne samo za Ivanjicu, ne samo za Čačak, ne samo za Moravički okrug, činimo za celu Srbiju, a naša država, jedinice lokalnih samouprava u Republici Srbiji zaslužuju da investitori uđu sa zdravim investicijama, da se podižu proizvodni pogoni, da se zapošljavaju oni koji su trenutno nezaposleni i da se na taj način privredni ambijent umesto privrednog groblja koje se decenijama stvaralo, transformiše u nešto što podrazumeva solidnu bazu privrednog razvoja sa velikim brojem zaposlenih.

To je suština ovih izmena i dopuna i to je suština i smisao onoga što je predlagač inače učinio, motivisan ovakvim izmenama i dopunama. Hvala.

Jovanović Jovana

Hvala, predsednice. Još jednom bih da ukažem na to da je ova odluka i predlog ove izmene i dopune zakona diskriminatorski, s obzirom da ukoliko neko želi da napravi, sagradi fabriku, ukoliko neko želi da sagradi magacin ili za podzemne etaže, garaže u zgradama, taj neko neće plaćati komunalne usluge, a ukoliko neki običan građanin želi da izgradi recimo zgradu, on će morati da plaća nadoknadu za to i usluge.

Bradić Blagoje

Poštovana predsednice Skupštine, uvažene kolege, mi evo u roku od 15 dana dva puta raspravljamo o istom predlogu Vlade. Ne znam šta se desilo u ovih 15 dana pa nešto što je bila tema razgovora pre 15 dana, ponovo raspravljamo, da one koji zidaju fabrike, tj. koji imaju poslovni prostor, koji imaju magacine, rade podzemne garaže, ne plaćaju komunalno opremanje, u redu, to je vaša politička odluka, to je tako vaša vizija, ono što sam tražio tada, tražim i od vas da damo šansu i onima koji hoće da naprave ekonomske objekte, a to su štale, farme.

Sve vreme pričamo ovde u Skupštini kako želimo da nam Srbija krene napred i jedan od osnovnih motora, to se svi slažemo, jeste razvoj poljoprivrede i ovim zakonom mi želimo da oslobodimo investitore koji će praviti proizvodne hale, magacine, oslobodićemo investitore koji rade višespratnice kod pravljenja podzemnih garaža i to bih razumeo, uvažene kolege, da znam da će oni to davati besplatno stanarima koji kupe stanove u tim zgradama, ali će to verovatno imati svoju cenu, ali o tome neka sude građani.

Apelujem i insistiram da prihvatite moj predlog da ekonomske objekte uvrstimo u objekte za koje se ne plaća doprinos za uređenje građevinskog zemljišta. Mislim da ćemo time učiniti dobru stvar, našim poljoprivrednicima dati šansu da bez tih plaćanja zidaju štale, farme, staje i sve ono što je potrebno za razvoj poljoprivredne proizvodnje.

Ujedno, u ovih par sekundi što je ostalo, apelujem da prihvatite drugi deo amandmana koji kaže da minimum oslobađanja kod gotovinskog plaćanja je 45%, nije to neki hir. Vi znate da Beograd, recimo, kao glavni grad, da Niš kao jedan veliki grad imaju oslobađanje u visini od 45-50%...

Bradić Blagoje

Da oni imaju to oslobađanje, nije bilo nekih efekata i ne treba praviti gore uslove nego treba da ih poboljšavamo. Hvala.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, mislim da je veoma važno i veoma dobro što naše rasprave o različitim predlozima zakona u ovoj godini završavamo raspravom o amandmanima na jedan predlog zakona koji su u skupštinsku proceduru uputili upravo narodni poslanici.

Mislim da je i u simboličkom smislu to veoma dobro jer nam ukazuje na jednu veliku mogućnost, poštovana gospodo, da se pogledamo ovde u oči, da se suočimo sa sopstvenim delanjem u ovoj Narodnoj skupštini, u ovoj kalendarskoj godini.

Evo šta je moje razmišljanje povodom amandmana na član 1. koji je ovde uputio gospodin Bradić, poštovana gospodo i povodom rasprave o ovom predlogu zakona.

Usvajanje Predloga zakona o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, poštovana gospodo, biće slika i prilika delanja ove skupštinske većine i delanja, poštovana gospodo, jedne veoma loše vlade.

Evo, pokušaću to da ilustrujem upravo na primeru amandmana na član 1. koji je podneo gospodin Blagoje Bradić.

Gospodin Bradić je ovde u obrazloženju naveo da smo mi o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, poštovana gospodo, raspravljali pre 20 dana. Te izmene ovog istog zakona usvojene su 8. decembra, poštovana gospodo.

Tada smo vam Zoran Živković, narodni poslanik i ja, Vladimir Pavićević, govorili da ne treba to da radite, poštovana gospodo, naročito povodom člana 97. tog zakona, koji sada ovde ponovo, poštovana gospodo, treba da se menja. Šta se sada dešava? Menja se član 97. uz sledeće obrazloženje.

Poštovana predsednice, očekujem vašu podršku sada ovde u diskusiji, možda da vi, takođe, iskoristite dva minuta, pet minuta ili više, gospođo Gojković.

Pazite obrazloženje, poštovana gospodo. Kaže - prilikom usvajanja amandmana, a to je ono od pre 20 dana, na ovaj član zakona potkrala se greška. Pa kako greška, poštovana gospodo? Koliko sam puta ustao ovde u načelnoj raspravi, u raspravi po amandmanima da kažem da ovakva greška ne sme da se dogodi zakonodavnom telu prilikom usvajanja sadržine predloga zakona u našoj Skupštini.

Pazite, nije se potkrala greška, poštovana gospodo, nego ste vi, a ja sam to rekao i u načelnoj raspravi, usvojili jedan krpež od zakona, što se danas potvrđuje.

Poštovana predsednice, još jednom da podsetim narodne poslanike šta ova reč znači, šta piše u rečniku srpskog jezika, u izdanju Matice srpske iz Novog Sada, poštovana gospodo. Evo, kaže, krpež od zakona. Krpljenje – ono što je urađeno, sastavljeno loše, nevešto, neskladno, kako bilo, ono što je sklepano, skrpljeno, poštovana gospodo.

Pazite na koji način, poštovana predsednice Narodne skupštine, mi završavamo naše rasprave u ovoj kalendarskoj godini u našoj Narodnoj skupštini – usvajanjem jednog zakona koji možemo da nazovemo, na osnovu značenja termina krpež iz rečnika, krpež od zakona.

Da li to treba da bude slika i prilika delanja Narodne skupštine kao, poštovana predsednice Narodne skupštine, više puta smo ovde to ponovili, centralne političke institucije u našem ustavnom sistemu, a mi volimo da kažemo, jer je to istina, poštovana gospodo, svetilišta našeg političkog života. Ovakav zakon da bude slika i prilika našeg rada u ovoj kalendarskoj godini?

Poštovana gospodo, smatram da treba dobro da se zamislimo, ako je ovo ocena našeg rada ovde, da se zamislimo ovako u razgovoru jedni drugima, a naročito, poštovana predsednice, u odnosu prema građanima koji, saglasan sam, prate pažljivo ove rasprave, prate ovaj rad i kojima, budući da je ovo moje poslednje redovno javljanje, u ovoj godini ovde u Skupštini želim, poštovana predsednice, srećnu Novu godinu 2015, uz jednu nadu, da ćemo u narednoj godini, 2015. godini, smeniti lošu vlast. Hvala.

Babić Zoran

Kako pet minuta ili koliko već ne reći ništa, a samo navijati.

Da bi neko smenio vladu, prvo mora da se profiliše kroz izbore. Neko ko je kao krpež uz lošu bivšu vlast ušao u ovaj parlament i da nam kao takav krpež, a ima i nešto, ne želim, ako se samo jedno slovo zameni, ali to bi već bilo mnogo, ali mislim da tako doživljavaju građani Srbiji ovaj krpež, da nam drži predavanje o krpežima, prvo bi morao da iz rečnika srpskog jezika protumači i objasni termine „trpež“, jer pod takvom vlašću koju je on podržao, koja i sada u jednom delu Srbije vlast, građani Srbije su preživljavali samo trpež, ali bi još više mogao da objasni još jednu reč, a to je drpež i šta drpež znači i kako dok su ti i takvi vršili drpež, građanima Srbije je sve više bila trpež.

U vremenu u kojem su vodili Srbiju zbog te iste drpeži i trpeži, nažalost, građani Srbije su često i na svojoj odeći imali krpež, tako da je krpež i od zakona bolja stvar od krpeži od stranke, a još gora i najgora su i trpež i drpež koju promovišu političke stranke prethodnog govornika.

PREDSEDAVAJUĆI (Igor Bečić): Zahvaljujem, gospodine Babiću.

U sistemu imam prijavljenog gospodina Neđu Jovanovića, dr Vladimira Orlića, gospodina Pavićevića.

Hoću samo da proverim po kojim osnovama.

(Vladimir Pavićević: Replika.)

Gospodine Jovanoviću, po kom osnovu se javljate?

(Neđo Jovanović: Po amandmanu.)

Morate sačekati onda.

Gospodin Orlić se takođe javlja po amandmanu.

Reč ima gospodin Pavićević.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću, umesto jedne vrste autorefleksije, samopreispitivanja, što sam ja preporučio ovde svima nama, ne samo poslanicima SNS nego i sebi kao jednom narodnom poslaniku koji deluje u Narodnoj skupštini, u kojoj sedi 250 slobodno izabranih narodnih predstavnika, umesto da primenjuje taj pristup, gospodin Babić je govorio o krpežima, trpežima i drpežima, pretpostavljam, gospodine Bečiću, pokazujući ovde izvesne pesničke sklonosti, jer smatra da je izražavanje u rimi nešto što koristi ili možda on smatra da vodi opštem dobru.

Smatram da takvo pesničko poigravanje ili pokušaj pesničkog poigravanja neće rešiti problem koji imamo, a ja sam, poštovana gospodo, veoma precizno pokušao ovde da definišem šta je problem na primeru jednog predloga zakona koji menjamo samo 20 dana nakon što smo izmenili taj Zakon o planiranju i izgradnji, poštovana gospodo.

Moram ovde još jednom, poštovani predsedavajući Bečiću, da pozovem sve narodne poslanike da se zamisle oko jednog važnog principa u našem zajedničkom delanju u ovoj Narodnoj skupštini, a to je princip etike odgovornosti, poštovana gospodo. Taj princip kaže – u politici moramo da merimo rezultate, pa i rezultate našeg rada u ovoj Narodnoj skupštini. Sudeći po zakonu koji poslednji usvajamo u ovoj godini, vrlo smo loše radili, poštovana gospodo.

Babić Zoran

Poštujući principe političke etike i odgovornosti mogu da pitam prethodnog govornika na osnovu kojih rezultata je postao krpež prethodnog i bivšeg režima, šta je to taj bivši režim napravio kvalitetno i dobro građanima Srbije da bi on, poštujući tu političku čestitost, etiku i moral, postao krpež uz takvu poslaničku listu, uz takvu politiku, koji su to rezultati i to ne za godinu, dve ili tri, već za 12, odnosno 14 godina?

Nije poetika živeti životom trpeži, ali pošto je to prethodni govornik hteo da karikira i da trivijalizuje, trpež je trpeti. Građani Srbije trpe, trpe zbog bivše neodgovorne vlasti koja ih je ostavljala bez posla. Trpe zbog drpeži od drpiti, ukrasti, proneveriti, oteti, kakve su bile pljačkaške privatizacije tih koje ste pomogli da pređu cenzus i uđu zajedno sa vama u ovaj parlament. Ništa tu nema poetično, ni u krpeži, ni u drpeži, ni u trpeži, jer to je život kojim živi većina građana Srbije.

Ono za šta se borimo i što mislim da bi trebalo da bude zajednički imenitelj svih naših političara, ne da se poigravamo, ne da se nadgovornjavamo, već da zajednički radimo ka jednom cilju, a to je pristojna, normalna Srbija, Srbija u kojoj će biti ponos i živeti i raditi, u kojoj ćemo rađati decu i davati im šansu za jednu pristojnu i normalnu budućnost.

Jovanović Neđo

Zahvaljujem. Neću se rukovoditi ni u kom slučaju etimološkim, gramatičkim, poetskim opservacijama ovog amandmana, ali moram da kažem suštinu i zbog čega se amandman podržava, i to bez rezerve podržava, koleginice Katarina, kao i ostali potpisnici predloga ovog amandmana. Pre svega, zbog toga što bi trebalo kod građana razbiti predrasude koje se ovde nameću.

Prva predrasuda je da je ovaj član suprotan Ustavu, apsolutno netačno, apsolutno netačno da je povređeno načelo zabrane diskriminacije. Ko pročita član koji je predložen u tekstu izmena i dopuna, nedvosmisleno će zaključiti da se radi o objektima javne namene u javnoj svojini, širok, vrlo širok korpus objekata. Ko je ovde diskriminisan? Na koji način se uopšte može podvesti bilo ko pod neku vrstu inferiornosti, podređenosti ili bilo kakve vrste štete.

Drugo, ono što je veoma važno istaći, ovde je nametnuta priča da u ove objekte treba svrstati objekte u okviru poljoprivrede, poljoprivredne objekte. Onda bi izašli iz ovog okvira Predloga zakona, onda ne bi mogli da govorimo o samom zakonu, onda faktički radimo nešto što je suprotno i Poslovniku i svemu ostalom.

Mi smo se fokusirali na ono što je predloženim članom definisano i samo u okviru toga možemo da komentarišemo.

Još jedna predrasuda i to je poslednja predrasuda koja je ovde nametnuta, a zbog građana je moramo otkloniti, jeste činjenica da su jedinice lokalnih samouprava oštećene. Postavlja se pitanje - kako su oštećene, na koji način?

Da li je veća korist ako dođe u Beograd, Vrnjačku Banju, Užice, Čačak, Valjevo, veliki broj investitora koji će kupiti zemljište, koji će zakupiti zemljište i od tih pravnih poslova će taj novčani iznos ući u prihod budžetskih sredstava? Da li je to šteta?

Kada sam govorio u načelnoj raspravi o ovim izmenama i dopunama zakona, rekao sam iskreno - pitanje je kako će jedinice lokalnih samouprava da dožive ove izmene, ali smo zato mi tu da objasnimo da mi nismo predložili i da ne usvajamo ove izmene kako bi uzrokovale štetne posledice gradovima i opštinama, već smo tu kao zakonodavac da omogućimo da investicije ulaze u gradove i opštine, da investicije doprinose privrednom oporavku i da se investicijama zaposleni vraćaju tamo gde treba da budu, a to su na svojim radnim mestima, a ne na ulicama. Hvala.

Orlić Vladimir

Zahvaljujem. Vrlo kratko ću po samom amandmanu, konkretno ovom amandmanu, o kom bi trebalo da sada raspravljamo.

Dakle, već smo razgovarali na ovu temu kako su uvažene kolege podsetile, ne tako davno i konkretno po pitanju procenta za umanjenje, razgovarali smo i tada. Pošto nismo dobili nikakvo drugačije rešenje, a ni novu argumentaciju za ono što se ovim amandmanom predlaže, ponoviću i stav koji sam iskazao i tada po istom pitanju.

Najmanje 30% ne znači da ne može tih procenata da bude i 45 kada pričamo o umanjenju i ne znači da će biti ugrožene one odluke koje su u međuvremenu uspostavljene, a koje podrazumevaju bilo 45 bilo 50 i nešto ili koliko god više procenata. Najmanje 30 je širi opseg i širi skup od onoga koji je pomenut. Samim tim, ništa se ne dovodi u pitanje, a s druge strane, ostavlja se prostor da ukoliko postoji ekonomska računica i dovoljno interesovanja i sa manjim umanjenjem i sa manjim rasterećenjem opet bude privučen investitor.

U tom smislu, svakako podržavam originalni tekst kako ga je sastavio predlagač ovog zakona i zbog toga ne bih predložio ovaj amandman, mada podsećam da smo već ukazivali da ukoliko postoji više ideja vrednih pažnje, ne bi bilo loše da budu predložene kroz zasebne amandmane, da ne bismo zbog toga što je jedna od njih sporna, bili prinuđeni da odbijemo ceo amandmana. Hvala.

Đurišić Marko

Poštovani predsedavajući, s obzirom da smo sad, kako vi kažete, u prenosu i da je već negde prošla ponoć, da li možete da nam kažete koji su rezultati ovih izbora u Mionici i Lučanima? Ne možete? Dobro. (Isključen mikrofon.)

Đurišić Marko

Mi smo predložili da se član 2. briše. Zašto?

Zato što je ovaj zakon prava slika i prilika ove tzv. reformske vlade. Ovaj zakon za koji je važećim zakonom bio ostavljen rok od pet godina da se obavi, ova vlada koja je već treću godinu u mandatu nije stigla da završi i traži dodatne dve godine.

Mi smatramo da to ne treba da se da Vladi, pogotovo zato što nismo čuli ni jedan jedini argument od Vlade, ministarke, zašto traži još te dve godine. zašto nije obavljen taj posao za prethodnih pet godina? U čemu je bio problem? Ko je za to odgovoran?

Naravno, jedina dobra stvar u ovom zakonu je bila da će zakon stupiti na snagu osmog dana, pa ste amandmanom i to promenili. Znači, hitan postupak, odmah, momentalno stupanje na snagu i odlaganje reformi. To je slika i prilika ove vlade, njenih rezultata, a ko je drpež i zašto je narod trpež, razgovaraćemo kad dođe izveštaj DRI o tome da je osam milijardi dinara u 2013. godini potrošeno po mišljenju DRI protivno zakonima Republike Srbije.

Đurišić Marko

Puno smo govorili i o prethodnom zakonu o energetici, o drpežima i ostalom…

Antić Aleksandar

Pošto nema dileme kada je reč o objedinjenoj raspravi, kao član Vlade i ministar u Vladi mogu da kažem neku reč na ovu temu. Ono što želim da istaknem jeste da je Vlada uradila ono što je njen deo posla, vezano za automatizaciju matičnih knjiga. Jedini razlog za produžetak ovog roka jeste činjenica da lokalne samouprave nisu u propisanom vremenskom roku dostavile sve neophodne podatke.

Pošto se ti podaci ne ažuriraju jedino u sedištu jedinica lokalne samouprave, nego na više od hiljadu mesta, došlo je do određenog kašnjenja. To je objektivan razlog. Ne vidim razlog za toliku količinu jeda i nerazumevanja, tim pre što je u ovom periodu od pet godina bilo zajedničke odgovornosti za sve to.

Ovo je nešto što zahteva jedno dodatno razumevanje, bilo stranaka vlasti i stranaka opozicije. Jer, ponavljam, svi smo deo tog konglomerata vlasti, od lokalnih samouprava do Republike u proteklih pet godina i svi znamo kakvo nam je stanje u lokalnim samoupravama i sa dokumentacijom. Verujem da je ovaj način na koji gospodin Đurišić iznosi svoju argumentaciju stanje ovog trenutka a ne stanje jedne opšte procene o tome da je bilo ko, posebno i pojedinačno, odgovoran za ovaj objektivan zahtev da se rok produži za dve godine.

Babić Zoran

Prihvatam. Znate, za primenu ovog zakona u osnovnom smislu trebalo je pet godina. Propisano je članom 91. Srpska napredna stranka participira, vodi ovu vladu, participirala je snažno i podržavala prošlu, mogu da prihvatim da su to tri godine. One dve godine za koje tražimo produžetak važenja, odnosno sa pet na sedam, prve su dve godine koje su izgubili baš oni koji su formirali Vladu i koji su podržavali Vladu, a to je predlagač amandmana.

Mi smo izgubili te dve godine koje su na početku primene ovog zakona izgubljene. Baš te dve godine, gospodine Đurišiću, koje su izgubljene u vreme vaše vlade, potrebno nam je, to vreme od još dve godine. Realno vreme koje je potrebno za SNS je ono koje je propisano zakonom – pet godina. Tri godine smo do sada u Vladi, potrebne su nam još dve da bismo završili taj posao do kraja, zato što vi niste radili dobro svoj posao, zato što vi niste taj posao započeli kako treba.

Tada vam je glava bila u oblacima, ružičastim naočarama, u porukama da smo izašli iz krize, ali da građani Srbije to neće da znaju i svim onim što ste nas bombardovali do 2012. godine. Niste radili svoj posao. Zbog toga, pet godina je potrebno za primenu, tri godine je prošlo kako je SNS u jednoj ili drugoj Vladi i potrebne su nam još ove dve godine da bi ovaj posao doveli do kraja. Ali, odgovornost je na predlagaču amandmana, a ne na Vladi Republike Srbije.

Šormaz Dragan

Čuli smo argumentaciju predlagača, videli smo solidan tekst – briše se, što vodi gde? Nigde. To je tekst koji vodi nigde. Šta posle toga? Da li ovaj posao treba završiti ili ne, koji predviđaju izmene i dopune zakona, koga briga? Bitno je da se ustane, da se obrazloži za dva minuta, da se svašta kaže. Argumentacija ne postoji.

Evo, sada smo čuli i obrazloženje od našeg predsednika poslaničke grupe, gospodina Babića, da su prve dve godine bile dve godine Vlade Mirka Cvetkovića, da kažemo Vlade Borisa Tadića, koji sam već duže vreme govori da je grešio, pa je verovatno grešio i kada je radio ovaj predlog, ili kada nije sprovodio ovaj predlog zakona, a to je zakon koji je morao da bude i u te dve godine po njemu je moralo da se postupa.

Čuli smo od ministra da je Vlada sav svoj posao završila, vezano za ovaj zakon, tako da uopšte nije jasno zašto se kritikuje Vlada? Vidimo da je problem bio i u lokalnoj samoupravi, gde je sigurno u manjem obimu, a u budućem periodu i uopšte stranka čoveka koji je grešio neće ni učestvovati, pošto nema ni liste na izborima, gde god da se raspišu u Srbiji, pa je nemoguće da učestvuje u lokalnoj vlasti ako nema kandidate, ali je bitno da ovde slušamo primedbe na sve to.

Jednostavno, treba samo reći da oni koji greše u politici moraju da plate cenu i moraju da naviknu na to da plate cenu.

Još jedna stvar je veoma bitna i to treba reći u raspravi. Ovo nije treća godina ove vlade, ovo nije ni prva godina ove vlade, predsednika Vlade gospodina Vučića, prethodna vlada je bila neka druga Vlada, ova vlada ispravlja sve greške iz tih ranijih perioda i vrši ozbiljne reforme u zemlji i vodi Srbiju ka EU. Zahvaljujem.

Đurišić Marko

Hvala, poštovana predsednice. Ja bih, da ovde ima nekog reda i da se ravnopravno svi tretiraju, trebalo da dobijem tri replike. Ali, verovatno ću dobiti dva minuta, pa da probam da ih iskoristim na najbolji mogući način.

Đurišić Marko

Ja sam se svaki put javljao, a vi ste mi tek sada dali pravo na repliku.

Đurišić Marko

Čuli smo različite priče oko toga ko je kriv. Jednu priču neovlašćenog predstavnika Vlade da su krive lokalne samouprave za nezavršen posao, a drugu priču poslanika koji podržavaju Vladu, da je za to kriva prethodna vlada, ona neka iz davne prošlosti.

Sada ne znam u koju priču treba da verujem? Ali, ako poverujem u ovu prvu priču, da su odgovorne lokalne samouprave, ipak je ona došla iz usta ministra koji, doduše, nije ovlašćen po ovoj tački da govori…

Đurišić Marko

Ostaje mi samo nada da milijardu dinara, koliko je Vlada Republike Srbije sada pre Nove godine podelila lokalnim samoupravama i vašim pulenima u Kragujevcu, u Nišu, Novom Pazaru, Novom Sadu, Leskovcu, Jagodini, Kruševcu, Subotici i Kosjeriću, da će tih milijardu dinara biti iskorišćeno, između ostalog, i ovaj posao da se završi.

Žao mi je onih građana u drugim lokalnim samoupravama koji nisu mogli da dobiju ovakvu velikodušnu pomoć Vlade Republike Srbije, onih građana koji očigledno nemaju dovoljno dobre predstavnike lokalne vlasti, pa će oni živeti teško i u dugovima, a najboljim predstavnicima ove vlasti u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu, Leskovcu….(Isključen mikrofon.)

Veselinović Janko

U izlaganju ste mi progutali ime, samo da konstatujem.

Veselinović Janko

Dakle, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre, ovde se radi o amandmanu kojim intervenišemo na rok za stupanje zakona na snagu.

Naime, kao i svi ostali zakoni i ovaj zakon je ušao po hitnoj proceduri, i ovaj zakon stupa na snagu odmah narednog dana posle usvajanja i ovde vidimo svu transparentnost i odsustvo javnosti u radu Narodne skupštine.

Istina, danas imamo i novost pa ni rasprava ne može da se gleda. Građani ne mogu da gledaju uživo, već u odloženom prenosu. Sada je verovatno prošla ponoć, a realno je tek oko 17.00 časova, čisto da građani znaju.

Ono što je jako bitno jeste da na ovaj način građani ne mogu da imaju uvid ni o tome kada zakon uđe u proceduru da bi mogli reagovati, niti to poslanici mogu. Niti mogu da reaguju da dođu do njega da bi im bio dostupan zato što stupa odmah sutra na snagu.

Na kraju, predsednicu bih prvo molio, pošto sada treba da se vratim u Novi Sad da obustavite padavine snega, pošto ste danas obustavili televizijski prenos.

Veselinović Janko

Ako nije problem, da idete ispred mene.

Veselinović Janko

Na kraju, pošto je ovo moje prvo obraćanje, želim i vama predsednice i narodnim poslanicima i …

Veselinović Janko

… i građanima Srbije, ne samo srećnu Novu godinu, nego i Božić i božićne praznike.