STENO BELEŠKE, 2. dan

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti, pretpostavljam, iz više ministarstava i iz Narodne banke Srbije, neophodno je, dame i gospodo, još jednom da intervenišem po povredi Poslovnika. Smatram da su povređeni članovi 105. do 118. i 283. i 284. zato što narodnom poslaniku, jednom od nas 250 ovde, gospodinu Zoranu Živkoviću ni jutros, poštovana gospodo, nije dozvoljeno da uđe u veliku salu, kako bi učestvovao u raspravi o amandmanima na ovih sedam predloga zakona.

Poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, tri su stvari koje ovde želim da dodam kao jednu vrstu argumentacije za predlog da gospodin Živković treba da uđe u salu i da učestvuje u raspravi. Ujedno mislim da jedna vrsta primera treba da nam bude dobra praksa Evropskog parlamenta, u čijem Poslovniku, u članu 167. piše da je dovoljno da jedan narodni poslanik uloži internu žalbu parlamentu i da tom žalbom, podnošenjem te žalbe, automatski nastupa prekid primene sankcije.

Druga stvar, poštovana gospodo i gospođo predsednice Narodne skupštine, Zoran Živković i ja smo podneli 186 amandmana na ove predloge zakona. Veoma će biti teško meni samom da obrazlažem svih 186 i zaista mi je neophodna podrška gospodina Živkovića.

Treća stvar, smatram da, budući da je ministar Vujović, kada smo u načelu raspravljali ovde, bio opomenut, izašao iz sale, da mu je omogućeno da se vrati u salu, smatram, poštovana gospodo, da isti tretman treba da ima i narodni poslanik i da mu se obezbedi da se vrati u salu.

Krlić Mirko

Gospođo predsedavajuća, mislim da je krajnje vreme da se zaustavi ovaj performans koji pre svega krši član 107, vređa dostojanstvo Skupštine i obmanjuje kako poslanike, tako i srpsku javnost.

Naime, narodni poslanik već više puta uzastopno reklamira kako je Zoran Živković sprečen da uđe u salu Narodne skupštine. Stvara se utisak kod javnosti da kordon policije stoji ispred sale i fizički sprečava Živkovića da prođe kroz vrata, što pre svega nije tačno jer poslanik Živković danima ne dolazi u zgradu Skupštine. Da bi bio sprečen da uđe u salu, on bi prvo trebalo da dođe u Narodnu skupštinu, a to se može utvrditi iz spiska koji potpisujemo na ulazu ove zgrade.

Obmana javnosti je postala manir ove političke stranke. Samo ću vas podsetiti da smo osam meseci imali priliku da slušamo lažno odazivanje na titulu - profesore. Četiri meseca smo slušali o Vladi u ostavci, sve dok ga vi niste ljubazno zamolili da prekine sa tim manirom. Ova vrsta obmane je ista onakva kao što su i kopi-pejst amandmani, zbog kojih ćemo danas potrošiti vreme narodnih poslanika i, naravno, novac građana Srbije.

Razumem da narodnom poslaniku nedostaje njegov duhovni, ideološki i politički vođa i da se u Skupštini oseća bez njega vrlo pojedinačno, ali ako i od ovako benigne i malobrojne političke opcije, ova vrsta obmane i ova količina stalnog pritiska na jednu istu stvar, mnogo je. Hvala.

Rističević Marijan

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. i član 113. Poslovnika. Odmah da kažem da se slažem sa kolegom Pavićevićem da je kazna iz člana 113. drakonska, da je antievropska, da je antidemokratska. Sa tom kaznom se ne slažem.

Ali, treba znati da je odredba iz člana 113. i ceo Poslovnik pre više od pet godina donela bivša vlast, bivši režim, na čijoj listi je izabran na poslednjim izborima gospodin Pavićević. Ne mogu da verujem da je jedan docent, predavač na fakultetu političkih nauka, u čiju akademsku čestitost ne treba sumnjati, smogao snage da stane na jednu listu koja je donela ovako anticivilizacijsku, antidemokratsku, antievropsku meru.

Danima slušamo reklamaciju na Poslovnik koji nije doneo ovaj saziv Skupštine, već je doneo onaj saziv Skupštine, ona postava, ona politička stranka na čijoj listi je izabran i onaj ko ovaj poslovnik redovno reklamira. Moram da podsetim gospodina Pavićevića, bez obzira što se ne slažem sa ovom nedemokratskom odredbom iz člana 113, da su najbolji zakoni, najbolji propisi, najbolji akti oni koji se poštuju.

Sada ne znam da li nas kolega Pavićević poziva da ne poštujemo Poslovnik koji su donele njegove partijske kolege ili koalicioni saveznici na poslednjim izborima, na kojima je on, onako akademski čestit, stao na listu koja je donela, evo, ponovo da podvučem, antievropski, antidemokratski Poslovnik, sa kojim kvalifikacijama se slaže i moj prethodni kolega Pavićević. Dakle, voleo bih da se jednom izjasni da li on bira društvo ili društvo bira njega. Hvala.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti iz različitih ministarstava pretpostavljam i iz Narodne banke Srbije, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman na član 1. Predloga zakona o dopuni Zakona o ministarstvima i budući da je ovo prvi predlog zakona u objedinjenoj raspravi koju smo imali o sedam predloga zakona, a da je guvernerka NBS ovde argumentovala da ova rešenja koja sadrže svi predlozi zakona predstavljaju jedan paket, pokušaću u obrazloženju za naš prvi amandman da se osvrnem i na ta rešenja kako bih pokušao da ubedim narodne poslanike da ove predloge zakona treba da odbijemo, odnosno da odložimo usvajanje moguće nekih odredaba predloženih izmena za trenutak kada se stvori prilika za to. Poštovana predsednice, ja ću iskoristiti vreme po amandmanu koje imam da bih obrazložio ovaj amandman.

Najpre, želim da narodne poslanike, pre svega ovde, informišem, da mi jesmo podneli, i to je tačno, 186 amandmana uključujući ovaj koji glasi – briše se. Ali, moram da obavestim narodne poslanike ovde da su dva od 186 amandmana koji glase – briše se, prihvaćena, poštovana gospodo. Molim vas, to samo znači da i amandman – briše se, i te kako može da ima smisla, da tom sadržinom može da se popravi nešto što je loše i čim je Vlada to usvojila, to znači da je bilo neodgodno da se makar i na dva mesta, čak i u pristupu Vlade, koriguje nešto amandmanima – briše se.

Sada ću se usmeriti konkretno na ovaj član 1. Predloga zakona o dopuni Zakona o ministarstvima. Evo, u tom članu 1. kaže se, u Zakonu o ministarstvima, u članu 3, stav 1. posle reči – osiguranje imovine i lica, dodaju se reči – učestvovanje u upravljanju bankama, društvima za osiguranje i drugim finansijskim institucijama, čiji je akcionar Republika Srbija, kao i organizovanje i sprovođenje postupka prodaje akcija u istim.

Mi smo smatrali, poštovana gospodo, da nije primereno da se za manje od godinu dana menja jedan zakon koji smo mi ovde upisivali kao utemeljujući zakon za ovu vladu. Krajem aprila smo, i gospođa Udovički je ovde bila prisutna, usvojili Zakon o ministarstvima. Narodni poslanik Zoran Živković i ja smo još tada sugerisali da se menjaju članovi tog zakona.

Predložili smo, mislim, jednu mnogo bolju strukturu koju, da smo tada usvojili, verovatno ne bi bilo razloga za ove dopune sada. Naš predlog je bio da, umesto Vlade sa 16 ministarstava imamo Vladu koju čini devet ministarstava i predsednik Vlade. To je ovde odbačeno, a sada imamo Predlog dopune Zakona o ministarstvima koji za nas, po našem sudu, predstavlja jednu sliku klimavosti jedne vlade.

Zamislite, poštovana gospodo, kada za manje od godinu dana menjamo utemeljujući zakon, to je znak jedne vrste klimavosti, dezorijentacije i mislim, nestabilnosti. Zato smatram da treba dobro da razmislimo o svim predlozima dopuna i izmena koje šalje ova vlada. Čak mislim, poštovana gospodo da, ovaj predlog koji je poslat ovde znači i uput na jednu vrstu paradoksa u kome se nalazimo.

Imamo ovde vladajuću većinu. Imamo stranku koja je na izborima osvojila zaista podršku građana, i zamislite tu sliku jedne Vlade koja ima takvu većinu, ima 136 poslanika, a na manje od godinu dana mora da menja, evo u dva člana sada ovde, utemeljujući svoj zakon, a to je Zakon o ministarstvima.

Ako tome dodamo, poštovana gospodo, i onu informaciju, da su se za manje od godinu dana čak i menjali neki ljudi na nekim mestima u toj vladi, npr. evo gospodin Vujović, koji nam je pre tri dana ovde obrazlagao da je zaista neophodna ova dopuna člana 1, a on čovek, gospodin Vujović, je, kada je Vlada formirana, ovde zauzimao jedno mesto u Vladi, sada zauzima drugo mesto.

Meni ne preostaje ništa drugo nego samo da, i narodnim poslanicima, i predsednici Narodne skupštine posebno, a i gostima iz Vlade Srbije, iz Narodne banke Srbije, samo sugerišem, da se malo zamislimo oko te slike koja počiva na dve stvari koje su meni zaista ovako za jedan alarm.

Jedno je, menjam utemeljujući zakon, a uporedo sa tim, neki ljudi se menjaju na mestima u toj vladi. Očekivao bih, poštovana gospodo, da jedna politička formacija koja obezbedi ovakvu podršku na izborima zapravo obezbedi jednu vrstu stabilnosti za svoje delanje. Stabilnosti u smislu strukture Vlade, delokruga ministara koji se nalaze na pozicijama koje smo predvideli Zakonom o ministarstvima, ali stabilnost u kadrovskom smislu, a da nemamo svako malo neku vrstu izmena, što se tiče strukture ministarstava, da nemamo vrstu izmena kada se tiče kadrovskih rešenja.

A, pazite poštovana gospodo, to nije dovoljno, nego nam se sada najavljuje i nova izmena da ćemo tu negde za godišnjicu Vlade, možda za dva meseca ili tri, možda pristupiti novoj rekonstrukciji Vlade.

Poštovana gospodo narodni poslanici, molim vas samo još jednom da razmislimo o tome sa kakvom Vladom imamo posla u pogledu njenog delanja i slanja predloga u ovu Narodnu skupštinu. Moj je sud da predlog izmena člana 1. u nekom drugom kontekstu može da ima smisla, ali u kom kontekstu, poštovana gospodo. U kontekstu koji podrazumeva da Vlada dođe ovde, da neko u ime te vlade dođe ovde, pa da kaže – pogrešili smo pre osam meseci, odnosno devet meseci.

Nismo dobro planirali, nismo dobro predvideli, poštovana gospodo. Uvažite tu grešku, pa hajde sada nakon što uvažite tu grešku da delamo tako da se greška ispravlja. Umesto toga Vlada ovde dolazi bez priznanja da je pogrešila i sa jednom sigurnošću to da je ovo najbolji način. Nije, zato predlažem da se razmisli o tome da se prihvati i ovaj naš amandmana, poštovana gospodo narodni poslanici.

Marković Aleksandar

Hvala, gospođo predsedavajuća. Poštovani predstavnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se ne prihvati ovaj amandman, amandman na član 1. Predloga zakona o dopuni Zakona o ministarstvima.

Gospođo predsedavajuća, evo nas opet u jednoj nemiloj, rekao bih situaciju u koju smo došli zahvaljujući potpunoj neodgovornosti i rekao bih odsustvu elementarne pristojnosti nekih poslanika. Jer, kako drugačije da prokomentarišemo činjenicu da opet imamo toliki broj amandmana potpuno istovetnih amandmana koji glase „briše se“, a koji nemaju mnogo veze sa suštinom ovih predloga zakona, nemaju mnogo veze sa željom da se ovi zakoni poprave na taj način. Ako mene pitate, nemaju mnogo veze ni sa zdravom logikom, a ni sa zdravim razumom.

Gospođo predsedavajuća, ispred mene je jedan izveštaj medijski, iz ''Blica'' koji nosi naslov – Pavićević, pa pod navodima Nova Stranka podnela 186 amandmana sa tekstom „briše se“. Onda u tekstu kaže da će poslanici Nove Stranke svaki put kada Vlada pokuša da degradira Skupštinu zahtevom za razmatranje predloženih zakona samo nekoliko sati pošto ih je uputila u proceduru reagovati velikim brojem amandmana sa tekstom „briše se“. I, nije ga sramota da daje ovakve izjave. Ne oseća nimalo stida. Moram onda da podsetim na onu narodnu – čega se pametan stidi, gospodin Pavićević se ponosi. Nadam se da ćemo odbiti ove amandmane i hvala vam unapred.

Orlić Vladimir

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Dakle, pridružujem se pozivu da ovaj amandmana, odnosno amandmane pošto ih imamo u istovetnom tekstu sa dve strane odbijemo. Ujedno čestitam uvaženim kolegama na usvajanju nekih amandmana od strane predlagača zakona, ali podsećam da konkretno po ovom amandmanu to nije slučaj, odnosno ovaj amandman nije prihvaćen.

Podsećam da ono što smo bili u prilici da čujemo malo pre u okviru usmenog obrazloženja zapravo i nije pravi motiv za podnošenje amandmana s obzirom da smo u pisanom obrazloženju dobili razlog koji se ne nalazi u tome da se predlaže nešto novo i bolje u smislu organizacije kroz Zakon o ministarstvima, već se ukazuje na to da predlagač amandmana nije imao vremena da pročita tekst predloženog zakona. Čisto zbog podsećanja ovako izgleda taj strašni materijal za koji nismo imali vremena da ga savladamo. Kompletna dva člana u čitave dve rečenice.

Malo bih se više bavio razlozima koje su naveli neki drugi predlagači amandmana u istovetnom tekstu kojima se takođe predlaže da ovaj član broj 1. bude obrisan i gde se kao razlog navodi da postojeća ovlašćenja kako to smatram predlagača amandmana zapravo su sasvim prikladna i da nema nikakve potrebe da se ovlašćenja ministarstva menjaju.

U vezi sa tim pozivam na pismeno obrazloženje koje smo dobili od Vlade podsećam na obrazloženja koja se nalaze u sklopu pratećeg materijala zajedno sa Predlogom zakona. Ovakvo rešenje se predlaže upravo zato što će doći do reorganizacije određenih nadležnosti. Našta se tačno misli vrlo se jasno vidi iz sadržaja člana 1.

Dakle, upravo ono što se sada predlaže kao nova nadležnost Ministarstva, zaista se nalazilo u, još uvek aktuelnom Zakonu o agenciji i o depozitu. U članu 3. od reči do reči, nalazi se na ovaj način definisano ovlašćenje koje se odnosi na upravljanje bankama gde je akcionar Republika u trgovini akcijama. Toga sada više nema u zakonu koji se nalazi među drugim zakonima o kojima raspravljamo u prošli petak i danas.

Onaj koji se sada odnosi na Agenciju više ne sadrži takvu odredbu. Takvo ovlašćenje više nije predviđeno za Agenciju. S druge strane, predlaže se da pređe u delokrug Ministarstva.

S obzirom da ni predlagači amandmana nisu predvideli da se u tom drugom zakonu takva vrsta poslova zadrži kao nadležnost agencija, da ne bismo došli u situaciju da se odjednom sada time više ne bavi niko, mislim da je vrlo smisleno da se prihvati da to pređe pod nadzor Ministarstva, pod njegovo staranje na način na koji je to predložio i predlagač zakona.

Uzevši u obzir i jedno i drugo, ne vidim drugo ispravno rešenje, drugo rešenje da bude pravo doda se ovaj amandman, ovakvi odbiju, a da se predloženo rešenje prihvati. Hvala vam najlepše.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. Dopuna Zakona o ministarstvima u kratkom uvodu definiše šta je to što Ministarstvo finansija sme, šta je to što ne sme, čime sme da se bavi, čime ne sme, šta mu je nadležnost, a šta nije, za to ministarstvo kao i za svako u Zakonu o ministarstvima koje obično Vlada podnosi pre sopstvenog izbora ili menja po svom nahođenju obrazloženom ili ne. Tu je prvo moje pitanje za predstavnicu Vlade.

Naime, traži se izmena kojom se vraća praktično nadležnost iz vremena pre delimične reforme javnih finansija koje glasi – da se posle osiguranja imovine i lica dodaju reči „učestvovanje u upravljanju bankama, društvima za osiguranje i drugim finansijskim institucijama čiji je akcionar Republika Srbija, kao i organizovanje i sprovođenje postupka prodaja akcija u istim“.

Dakle, šta se to dogodilo od Zakona o ministarstvima do ovog trenutka pa da se pokazala neophodnost ovakve dopune? To je prvo pitanje.

Drugo pitanje je, koliko je i u kojim delovima vraćanje ove nadležnosti pod izvršnu vlast direktno, ne kroz Agenciju, u skladu sa onim što imamo već kao rezultat i to dobru ocenu o poglavlju 32?

Treće pitanje je, da li je ova izmena jednokratna pošto kada se, pod znacima navoda, podmetne neobrazloženo, ničim izazvano tokom prethodnih meseci ovakva izmena, onda svako onaj ko se stvarno bavi Zakon o ministarstvima u oblasti finansija može samo da posumnja da ovo treba da posluži nečemu, jedanput ili dva put? Čemu? Hvala vam.

Kori Udovički

Ova izmena apsolutno nije ničim izazvana. Ova je izmena izazvana, pre svega, propašću nekoliko banaka u prethodnom periodu koje je pokazalo da je prethodni sistem omogućavao da se loše njima upravlja i time što je Agencija za osiguranje depozita potpuno ispražnjena.

Iskustva koja su stvorena u prethodnom periodu naložila su izradu novih zakona, kako o bankama, o Narodnoj banci, o Agenciji za osiguranje depozita, takođe u sklopu sa tim i utvrđeno je da je bolje da se eliminiše potencijal od konflikata interesa koji je očigledno učinio da i Agencija za osiguranje depozita ne radi do kraja kako treba svoj posao u prethodnom periodu i da se te nadležnosti pomere iz Agencije, odnosno da se premeste u mesto koje je, po mom mišljenju, od početka bilo logično, a to je vlasnika.

Vlasnik kapitala u ovim institucijama treba svojim delom kapitala u njima i da upravlja. To je urađeno zajedno i na osnovu tesnih konsultacija sa međunarodnim institucijama. To je deo upravo programa koji je dogovoren sa Međunarodnim monetarnim fondom. Nema nikakve sumnje da je ovo odgovor na potrebu koja se pokazala vrlo jasno i da je u skladu sa dve nove temeljno, tako da kažem, i ne samo dve ali tri potpuno nova zakona koji doteruju, preuređuju taj sistem.

Prema tome, ovo je jedna, da kažem, komplementarna mera u odnosu na jedno pročišćavanje, dopunjavanje kontrole nad finansijskim sistemom koje se pokazalo neophodnim i koje je ostvareno u tesnoj saradnji sa najvećim međunarodnim stručnjacima i dogovoreno u sklopu programa sa MMF, tako da mi uopšte nije jasno da stavljate ovu stvar pod znak pitanja.

Babić Zoran

Gospođo predsednice, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, SNS je protiv ovog amandmana koji su uložili kolega Pavićević i kolega Živković.

Mnogo je razloga u prošlosti, bliskoj prošlosti, i to veoma bolnih razloga zbog kojih smo protiv usvajanja ovakvog amandmana.

Zahvalio bih se kolegi Orliću koji je i jasno pročitao Predlog zakona, ali i predlog amandmana. To ću uraditi još jednom, zarad javnosti, zarad onih ljudi koji možda nisu pažljivo slušali i pažljivo pročitali ovaj amandman.

Ovim amandmanom bi se izbrisala kategorija koja je predviđena članom 1. Predloga zakona o dopuni Zakona o ministarstvima, kojim se predviđa da država učestvuje u upravljanju bankama, društvima za osiguranje i drugim finansijskim institucijama, čiji je akcionar Republika Srbija, kao i organizovanje i sprovođenje postupka prodaje akcija u isti.

Da li je normalno da država Srbija, da Vlada Republike Srbije, država Srbija bude akcionar u bankama, ima kapital u bankama, u osiguravajućim društvima, a ne može da učestvuje u upravljanju tih banaka, niti u postupku prodaje kapitala tih banaka? Da li time predlagač amandmana želi da nas vrati u mračnu prošlost Univerzal banke? U mračniju prošlost Agrobanke? U sumornu prošlost Razvojne banke Vojvodine?

Da li želi da ostavi mogućnost gde su određeni, sada vidim da više nije moderno reći „tajkuni“, to je pejorativno, sada je moderno reći „vlasnici krupnog kapitala“, pod obavezom preporuke, političke preporuke iz vrha bivšeg režima, gde su ulazili u ove tri banke i u pljačku umesto ranije, bar kako je bilo sa oružjem i čarapom na glavi, odlazili sa akt tašnom, dočekani na kafu, dočekani na čašu žestokog pića, verovatno, garantovali jalovinom, garantovali šerpama, garantovali poznanstvom možda sa Bojanom Pajtićem, a dobijali milionske kredite koji ne da nisu vraćeni, jer ništa ne može da se ne vrati, vraćala je država kroz Agenciju za osiguranje depozita?

Sada zamislite u celoj takvoj veoma razrađenoj, kako bi mladi rekli „šemi“, vi ne dozvoljavate, ovakvim amandmanom se ne bi dozvolio upliv države i u kontrolu takvih postupaka da se nikada više ne dese.

Da li imamo dovoljno mogućnosti i da li smo dovoljno spremni da se na svakih pola godine, godinu, kao što je to bio slučaj za dokapitalizaciju Razvojne banke Vojvodine, gde smo u više navrata dali iz budžeta AP Vojvodine ili iz budžeta Vlade Republike Srbije, dokapitalizovali Razvojnu banku Vojvodine da bi se ta sredstva plasirala preduzećima kao što je „NS Don“, novosadski don, novosadskom gazdi, ali nije Bojan Pajtić, on je vojvođanski gazda, misli bar da je vojvođanski gazda, u vlasništvu bivšeg direktora „Metals banke“ Ananija Pavićevića ili EMPEKO u stvarnom vlasništvu jednog kontraverznog biznismena, ili „Poljostroj“, iz Odžaka, u vlasništvu zaštićenog svedoka Mileta Jerkovića itd? Sve samo i isključivo uz političku podršku, uz vizitkartu Bojana Pajtića i podršku Bojana Pajtića ulazilo se u takve banke.

Država na ovaj način želi da stavi tačku. Država na ovaj način želi potpunu kontrolu banaka i osiguravajućih društava u kojima ima plasirana sredstva i ima deo vlasništva. Želimo da krediti se dobijaju na način ne zbog brojeva telefona ili poznanstva sa nekim, već na način koji je propisan zakonom i isti je za sve građane i isti je za sve privrednike, zato što nemamo mogućnosti da malo, malo pa da se zadužujemo kako bi se minusi u takvim bankama pokrivali.

Verujte mi da mi ništa veliko ne znači to što će neko iz tih banaka ko je radio na plasmanu kredita odgovarati, što će provesti na optuženičkoj klupi sutra, verujem, i u pritvoru i u zatvoru. Šta ćemo sa tim sredstvima koja su bespovratno i nepovratno nestala? Šta ćemo sa ljudima koji su to preko raznih ofšor kompanija, preko raznih lir džetova, preko raznih jahti, preko raznih bahatosti zauvek odneli iz naše države? Ko će sve to da vrati? Ko će sve vratiti građanima Republike Srbije? Za čiji teret smo se u prošlosti zaduživali da bi se takvi plasmani pokrivali?

Sada, ovakvim amandmanom, kolege predlagači žele da vratimo na staro. Žele da se vratimo na taj način i da se na takav način u bankarskom sistemu, bar u bankama gde je država akcionar, da se na taj način ponašamo, pa ponovo neki plasmani koji nemaju veze sa realnošću, pa ponovo neki kontraverzni vlasnici krupnog kapitala, pa ponovo neka jalovina kao garant za kredite, a račun građanima Republike Srbije.

To nećemo dozvoliti i zbog toga ćemo glasati za ovakve zakonske predloge koje je predvidela izmenama Zakona o ministarstvima Vlada Republike Srbije, zato što želimo da ovakvim zakonskim predlozima, budućim zakonskim predlozima, jednim transparentnim, normalnim, pristojnim poslovanjem, ophođenjem prema javnim sredstvima od naše države ne da stvaramo mesto gde pojedinci, poput svih onih umešanih u poslovanje i „Agrobanke“ i „Unvierzal banke“ i Razvojne banke Vojvodine, neće moći da uzimaju sredstva svih građana Republike Srbije, već od naše države da napravimo pristojnu, uređenu, normalnu državu.

Prihvatanje ovakvog amandmana bi bio ne jedan korak nazad, nego korak od sedam milja unazad i tako nešto Srpska napredna stranka niti će prihvatiti, niti će dozvoliti.

Veselinović Janko

Hvala. Poštovana predsednice Narodne skupštine, pretpostavljam da ćete mi dati odgovor na pitanje nakon mog izlaganja - šta je danas sa ministrom Vujovićem, da li on izdržava kaznu koju ste mu izrekli ili je možda podneo ostavku na mesto ministra?

Veselinović Janko

U Švedskoj? Izvinite. Mislio sam da je ministrima ključna stvar da brane zakone, ali, dobro, ministar je odleteo za Švedsku, tu je gospođa ministarka za lokalnu upravu i samoupravu, koja malopre pomenu prošlo vreme i da je ovaj zakon posledica prošlog vremena.

Mislite, ministarka, na vreme u kome ste vi bili ministar, na to vreme, ili na neko drugo vreme? Vi ste jedan od brojnih kadrova Demokratske stranke koja na sreću, verujem, i glasača Srpske napredne stranke i poslanika Srpske napredne stranke zauzimaju vrlo značajna mesta u ovoj vladi.

Zbog čega mi podržavamo ovaj amandman? Zbog toga što imate dve mogućnosti da se borite, da tako kažem, protiv loših zakona. Jedan je da tražite da oni ne budu donošeni, a ovaj zakon sa dva člana možete da tražite njihovo brisanje, ili na način da tražite izmenu tih članova i da pokušate da popravite ovaj zakon.

Smatram da ovaj zakon o ministarstvima nije moguće popraviti, da je on loš. Čuli smo malopre u diskusiji da je vrlo opasno, čudno itd, da jedna Vlada osnovni zakon koji reguliše nadležnosti ministarstava posle šest, sedam, osam meseci, koliko ova druga vlada u koaliciji SNS-SPS postoji, menja taj zakon. To je loše.

Ja sam lično i moja poslanička grupa očekivali, kada smo videli da se dešava nešto vezano za ministarstva, da će biti nekih izmena u kadrovskoj sferi, da će biti promena nekih ministara, a ne promena Zakona o ministarstvima, odnosno da će biti promenjen selektor reprezentacije, premijer Vlade Aleksandar Vučić, a ne Zakon o ministarstvu.

U svakom slučaju, ovaj Zakon o ministarstvima neće ništa doneti novo građanima Srbije. Građani Srbije će i dalje živeti teško sa malim platama, sa malim penzijama itd, i ovaj zakon to neće popraviti.

Ministarka, ne znam da li vi imate odgovore na brojna pitanja koja su vezana za ovaj zakon - zbog čega se ne primenjuju ostale odredbe Zakona o ministarstvima, zbog čega brojna imenovanja nisu urađena, zbog čega se zakoni iz te oblasti ne primenjuju i meni je prosto neprijatno da kažem koliko je ova vlada loša i koliko je stanje u Srbiji loše, ali ova izmena zakona to neće ni na koji način promeniti. Zbog toga podržavam ovaj amandman.

S druge strane, smatram da bi dobro bilo da danas ne pričamo o nekim prethodnim vremenima, da se ne vraćamo dve-tri godine unazad. Ako pričamo o prošlosti, bolje da pričamo o prošlosti koja je odskora, o hapšenjima funkcionera Srpske napredne stranke prošle nedelje, koji ispod stola uzimaju milione dinara. Možda bi mogli da o tome pričamo malo, ako je već to tema. Ako nije tema, bolje da se ne vraćamo unazad. Hvala.

Babić Zoran

Niti se ministri biraju zakonima, niti se bilo kojim zakonima menjaju kadrovi i zaista mi nije jasno kako to profesor prava ne zna elementarne stvari iz prava.

Međutim, ja bih više malopređašnju diskusiju podveo pod ono narodski rečeno „što je babi milo, to joj se i snilo“, ali je druga mnogo važnija stvar, ne menja se selektor reprezentacije koja ostvaruje pobede. Selektor reprezentacije koja sprovodi reforme, koja napravi pobede i na međunarodnom i unutrašnjem planu se ne menja, a ono kada se promenilo i kada su građani, kada je jedino mesto gde se takve stvari dešavaju i menjaju jesu birališta, izbori, u Srbiji i 2012. godine i 2014. godine rekli mnogima doviđenja i zbogom, a SNS i Aleksandru Vučiću su dali priliku da od naše države stvori jedno pristojno i normalno društvo.

Ono drugo što mi je zaparalo uši, a to je da se dve godine, SNS, u biti, u srži naše politike nalazi borba protiv korupcije i da u borbi protiv korupcije zaštićenih nema i nulte tolerancije. Niko nam nije verovao, pa čak ni kolega Veselinović. Kada su hapšeni i procesuirani ljudi iz bivšeg režima za sve one stvari o koje su se ogrešili u 12, a neki u 15 godina baveći se i vodeći ovu državu, rekli su to je revanšizam.

U trenutku kada su procesuirani koalicioni partneri, stranaka koalicije, ni tada nisu verovali. E, sada im smeta zašto što se hapse ljudi koji su iz SNS. Pa, nije prvi put. Šta ako su uhapšeni? Uhapšen će biti svako, bez obzira koju člansku kartu imao, bez obzira s kim se poznavao. Samo je to u režiji i državi Janka Veselinovića, ako si sa njima onda možeš da radiš sve, ako si član njegove stranke onda možeš da radiš sve i neće ti faliti ni dlaka sa glave.

(Predsednik: Vreme.)

Nijednom nije rekao da mu je zasmetalo bilo šta u „Razvojnoj banci Vojvodine“. Nije mu smetalo to što je radio i šta radi Bojan Pajtić, ali mu smeta kada država radi ono što mora da radi, a to je da hapsi one koji su se ogrešili o zakon.

Veselinović Janko

Ne smeta meni što se priča o hapšenjima jednih i drugih, niti imam bilo šta protiv, ali smatram da je to predmet za tužilaštvo i da je to predmet za sud, kao i da mi nismo sudska vlast, nego zakonodavna, a neki to počesto zaboravljaju. Kada već pričaju o hapšenjima, bolje da pričaju o onima koji su im bliski, bolje znaju, imaju veća saznanja o hapšenjima njihovih članova, kako su primali novac, davali itd. i to je na kraju krajeva svežije.

Kada je u pitanju „Razvojna banka“ima jedna stvar koju javnost mora da zna i pravno je vrlo delikatna. Dakle, ovih dana smo dobili informaciju, zvaničnu, da je aktiva banke bila veća od pasive, a u tom slučaju se ne sprovodi stečaj. Dakle, nije mogla biti doneta odluka o stečaju, eventualno je mogla biti doneta odluka o likvidaciji. To zna svako ko je prišao pravnom fakultetu, a ne završio pravni fakultet.

Neko je doneo krivu odluku zato što su svi poverioci mogli biti naplaćeni i naplaćeni su, čak je ostalo sredstava za osnivače banke, što znači da je neko doneo političku odluku. Da li je ona bila dobra ili ne, nije bitno, ali je bitno sa pravne strane da je neko doneo krivu odluku, da je doneo odluku o stečaju banke koja je imala veću aktivu od pasive, i to je veoma opasno i neko će za to, jednog dana, morati da odgovara. Pored sve kampanje koja je vršena prema toj banci, ona je imala veću pasivu od aktive.

Voleo bih danas da pričamo o ovom zakonu, a ne o bankarskim stvarima. Hvala.

Arsić Veroljub

Dame i gospodo narodni poslanici, mene je jako začudila ovakva polemika oko jednog amandmana gde nadležno ministarstvo treba da upravlja osiguravajućim društvima i bankama gde je osnivač Republika. Ko treba da upravlja?

Hajde da se manemo više neke priče oko tih agencija. Rekli smo da postoji više agencija, neka su regulatorna tela, neka su nezavisni organi, kao Agencija za borbu protiv korupcije, ali u ovoj priči imamo jedan klasičan državni organ koji je u ime i za Vladu Republike radio neki posao. Sada toga više nema.

Znači, supstituisano ovlašćenje se vraća onome ko ga je dao. To je Vlada Republike Srbije, nadležno ministarstvo, pogotovo ako se uzme u obzir sve ono što imamo i iskustva kakva imamo iz prošlosti.

Da podsetim, „Agrobanka“, gubitak države 600 miliona evra. Bilo je ovde priče oko „Razvojne banke Vojvodine“, videćemo kako će da se završi taj stečaj, da li likvidacijom ili vraćanjem dozvole za rad, ali uvek se provlači jedno pitanje. Sada pokušavamo kroz neku zamenu teza nešto da uradimo.

Neko loše vodi jednu instituciju gde je država dala određeni kapital. Pola kapitala negde nestane, pola ostane i kažete – to nije za likvidaciju, tu nema odgovornih. Jedan dinar ako nedostaje, jedan dinar da nedostaje, već je problem. Znači, neko nije u skladu sa zakonom ili u skladu sa duhom dobrog privrednika vodio određenu instituciju. Nemojte da mešamo teze.

Cilj ovih izmena i dopuna Zakona o ministarstvima jeste da se jedna delatnost vrati pod nadzor Republike Srbije. Ovde nema nikakvih priča oko toga da je Vlada nesposobna ili da je neuspešna. Za razliku od nekih drugih Vlada, ova vlada rešava probleme koje nije napravila. Nešto najpodlije, po meni, jeste da onaj ko je pravio probleme uči nas kako da ih popravljamo. Što je ih napravio? Mislite da je malo iskusniji u tome.

Sada se razlozi za rešavanje problema, koje smo zatekli u državi, navode kao povod za izglasavanje nepoverenja Vladi ili predsedniku Vlade. Kada ova vlada bude počela da pravi probleme, ili ćemo da je smenimo ili idemo na izbore. Bacam rukavicu da nas pobedite. Tu nema ništa sporno. Vlast da držimo po svaku cenu, mimo volje građana, nećemo, za razliku od nekih koji su državu gurali u probleme, dugove, pljačkali banke da bi finansirali kampanje svoje političke stranke, da bi opstali na vlasti.

Nama takva vlast ne treba. Ne samo da ova vlada rešava probleme, nego gleda i van tih problema, koje rešava, da uradi nešto dobro za državu, a koju smo zatekli u očajnom stanju, i to ne može niko da porekne.

Molim vas, ona rešenja koja ste imali dok ste vodili Vladu Republike Srbije, dok se vodili građane Republike Srbije, nemojte nama više da predlažete. Videli smo kakva su, koji su rezultati. Ako imate neku ozbiljnu primedbu, ako imate neku ozbiljnu sugestiju, nemamo ništa protiv da bude i prihvaćena, ali ako je sugestija samo da bi se vodila priča radi priče, da bi se vodila politika radi politike, bez rezultata koji će da se odraze ili na kvalitet države ili na kvalitet života građana, nemojte da predlažete.

Čomić Gordana

Koristim vreme poslaničke grupe. U odgovoru potpredsednice Vlade, ako budemo pažljivo pročitali stenogram, govorite u prilog amandmanu da se ovo briše. Obrazloženje da je zbog banaka između aprila i danas samo „Srpska banka“ i nas dve sigurno znamo da je „Srpska banka“ poseban slučaj zbog kolokvijalno rečeno vojne linije u nekad NBS ili Jugoslavije, „Univerzal banka“ je februar 2014. godine. Ja sam vas pitala zašto se ovo rešenje razlikuje od Zakona o ministarstvima i nadležnosti Ministarstva finansija iz aprila ove godine?

U drugom delu objašnjavanja kazali ste da nema veze da li je bilo banaka kao povod ili ne, da se radi o konfliktu interesa koji postoje u Agenciji zbog političkog mešanja, pa ćemo sada to izbrisati i staviti direktno ministarstvo, što znači da neće biti političkog mešanja. To je upravo razlog zašto tražimo da se ovaj član briše.

Način na koji mi obrazlažete samo podgreva moju sumnju da je ovakvo rešenje za jednokratnu upotrebu. Ne bih volela, mnogo više od vas, da sam u pravu. Zato što bi to značilo popriličnu štetu za budžet Republike Srbije. Volela bih jako da grešim, ali ako mi kažete bilo je banaka, bila je samo „Srpska banka“ od aprila do danas i ako mi kažete da se time rešava konflikt interesa zbog zloupotreba u Agenciji za osiguranje depozita, pri čemu niti imamo informacije, moguće je da postoje postupci za zloupotrebu za očiglednost konflikta interesa u Agenciji za osiguranje depozita i kažete da neće biti zato što će sada biti direktno političko odlučivanje. Ministarstvo je političko par ekselans, što bi se reklo na starosrpskom.

Tako da moramo da se odlučimo da li hoćete da mi date odgovor kojim bi me ubedili da vraćanje direktnog političkog odlučivanja u slučajevima banaka i institucija, osiguravajućih društava kada Republika ima neke akcije, od koliko hoćete, jedan do koliko želite, da li je za jednokratnu upotrebu ili ne? Ako nije, zašto nije postojalo kao rešenje u aprilu kada smo donosili Zakon o ministarstvima?

Sve drugo će samo biti hrana za sumnju da je ovo poseban slučaj. Ponavljam, ne bih volela da ta sumnja bude ičim opravdana. Hvala.

Kori Udovički

Nisam sigurna da mogu da vas uverim, jer nisam sigurna da li je ta zamena teza koju sam sada čula slučajna ili namerna, ali poći ću od toga da je nenamerna.

Radi se o promeni jednog sistema odlučivanja koji je važio, ne mogu da kažem koliko godina, ali sigurno više godina i pre maja 2014. godine i pre prethodne vlade. Po tom sistemu odlučivanja Agencija za osiguranje depozita spajala je dve vrste nadležnosti.

Jedna je bila vrsta regulatornog automatskog, tesno regulisano sistema odlučivanja vezanog za upotrebu osiguranih depozita. Druga i još neke su bile vezane za upravljanje vlasništvom u bankama.

Ovim rešenjem koje je sada spremljeno, paketom zakona u kojim je izmena Zakona o ministarstvima je samo rep, krajnja posledica jednog novog i po mom ličnom mišljenju čistijeg koncepta. Agencija za osiguranje depozita ima mnogo suženiju nadležnost, daleko čistije regulatornu i ne može, nikada nije sasvim nemoguće, ali mnogo teže može da padne pod uticaj političkog odlučivanja, jer se znaju pravila kako se osigurava, a zatim i isplaćuju nadoknade u osiguranju. Tu nema spora.

Narodnoj banci se daju veća upravljačka prava nad bankama koje se nalaze u teškoćama, a Ministarstvu finansija se daju jasna upravljačka prava koja su svugde u svetu normalno data vlasniku. Država Srbija je država Srbija, Ministarstvo finansija ima političku ulogu i zato građani biraju svoje vlade i svoje ministre.

Dakle, zbog toga Ministarstvo finansija dobija nadležnost, da bi moglo da bude direktno odgovorno i da sprovodi politiku Vlade. Ako ta politika Vlade je loša, to će se videti propašću banaka, ali će se znati ko je upravljao.

Veselinović Janko

Po amandmanu ću od vremena poslaničke grupe. Kratko ću se nadovezati na ovu raspravu kada je u pitanju uloga NBS i kada je u pitanju likvidacija, odnosno stečaj banaka.

Moj uvaženi kolega Arsić, koga izuzetno cenim zbog njegove stručnosti, rekao je nekoliko stvari koje jesu tačne. U svakom slučaju, onaj koji odlučuje može da donese odluku da li će pokrenuti postupak stečaja ili likvidacije. Međutim, on je malo menjao teze. Malo je govorio o stečaju, malo o likvidaciji.

Dakle, ponavljam, stečaj se pokreće kada nema dovoljno sredstava za namirenje poverilaca. Likvidacija se pokreće u drugim slučajevima kada vlasnici odluče da više ne žele da obavljaju tu delatnost, tako je i kod banaka i kod privrednih društava.

Samo kažem da ne može niko mimo zakona da donosi odluku o pokretanju stečajnog postupka, ukoliko nisu ispunjeni uslovi za stečajni postupak. To koliko su poverioci dužni banci je jedna stvar, a druga stvar je da li postoje zakonski uslovi za pokretanje stečaja. Ko prejudicira uslove pravljenjem lažnih izveštaja taj krši Zakon o stečaju ili o likvidaciji i to je kazneno delo. Zbog toga sam ukazao na tu lošu praksu i naravno da se to ne bi smelo dešavati. Hvala.

Arsić Veroljub

Pošto me je kolega spomenuo, da li imam pravo na repliku ili da koristim vreme poslaničke grupe.

Arsić Veroljub

Pogrešno me je protumačio, ali dobro.

Prvo moramo da raščistimo, sam postupak stečaja jednog privrednog društva i jedne banke nije isti. Privredno društvo raspolaže svojom imovinom koja je u finansijskom smislu imovina, u nekretninama, u robi itd. Banka ima određena javna ovlašćenja i postupak za pokretanje stečaja započinje tako što centralna banka oduzima dozvolu rad određenoj banci ili drugoj finansijskoj instituciji.

Zašto kažem javna ovlašćenja? Zato što prvo država garantuje za sve uloge do 50.000 evra, bez obzira na strukturu banke da li je privatna ili državna, za državnu još više. Druga stvar, te banke imaju deponovana sredstva građana Republike Srbije, banka raspolaže tim sredstvima.

Kada se gubi dozvola za rad? Kada se poveća rizik od nenaplativih kredita. Da se ne bi još više banka zaduživala kod građana ili kod drugih finansijskih institucija i tada prelazi u nadležnost stečajnog upravnika koga imenuje Agencija za osiguranje depozita. To je ta procedura i nemojte da mešate privredna društva sa bankom.

Možda jesu u pravno-tehničkom smislu potpuno ista, ali računajući delatnost koju banka obavlja, način postupka za započinjanje likvidacije ili stečaja je sasvim drugačiji nego kod privrednog društva. Kod privrednog društva je dovoljno da 60 dana bude u blokadi, ili 30 da se pokrene postupak stečaja. Kada su u pitanju banke, ne samo da nije potrebno jedan dan da budu u blokadi, nego se računa stepen njene naplativosti kredita i izloženost riziku tih istih kredita.

Tako da možemo o tome da pričamo da li je, kada je u pitanju „Razvojna banka Vojvodine“, ispunila uslove, ali onog časa kada su krediti počeli da se vraćaju u robi i to opet da se daje državi, jer i Pokrajina jeste deo države, jeste deo državnog aparata, tog trenutka poslovanje te banke je dovedeno u pitanje.

Zato nemojte nikog drugog da krivite nego onoga ko je odobravao te kredite, ko je učestvovao u tome i na koji način je davao saglasnost da se umesto kredita vraćaju četkice za zube i to deli po školama. Opet to što je ta banka dala moraju građani Srbije da vrate, jer ona beleži gubitak i otima iz drugih fondova, bez obzira na poreklo novca ono uvek na kraju iz budžeta Republike Srbije, da li iz fondova direktno ili posredno, apsolutno je svejedno.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, gospođo Udovički, poštovani gosti iz Vlade Srbije i Narodne banke, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman na član 2. Predloga zakona o dopuni Zakona o ministarstvima. Predlažemo da se član 2. briše.

Naš ključni argument, poštovana gospodo, za brisanje ovog člana tiče se dostojanstva Narodne skupštine i dostojanstva svakog narodnog poslanika u Narodnoj skupštini, poštovana gospodo.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, molim vas da argumentaciju za ovaj član posebno čuju narodni poslanici koji su najosetljiviji na ovaj tekst – briše se, a koliko sam primetio to su poslanici i Orlić, i Arsić, i Babić, i Marković i Krlić.

Nije tačno, poštovana gospodo, da se ove izmene, o kojima raspravljamo danas, tiču neka dva papira. Evo čega se sve tiču te izmene, da čuje i vidi gospodin Orlić, na primer, poštovana gospodo. To su sada neke stotine stranica teksta, poštovana gospodo, a da podsetim samo da je Vlada ove predloge zakona poslala ovde 28. januara. Sve to smo morali da pročitamo, da pripremimo amandmane sa znanjem da smo prethodno raspravljali o dva velika predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o odbrani i o vojsci.

Kako je moguće, sada ovde pitam, da se narodni poslanici ne upitaju za dostojanstvo Narodne skupštine kada se tiče odnosa Vlade prema tom dostojanstvu, a da ne govorim o obrazloženju za donošenje ovog zakona, gde se pogrešno hijerarhizuju ovi zakoni, pa se onda Zakon o ministarstvima prilagođava nekim drugim zakonima?

Poštovana gospodo, valjda se zna šta su temeljujući zakoni, a šta su neki drugi zakoni. Zbog dostojanstva i ovaj amandman – briše se, da se usvoji predlažem.

Orlić Vladimir

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Pitanje je, s obzirom na pominjanje, pravo na repliku ili ..?

(Predsednik: Imate pravo na repliku.)

Hvala lepo. Dakle, deset minuta i da niste preterano efikasni. Dame i gospodo narodni poslanici, toliko je otprilike potrebno da se pročitaju i jedan i drugi član predloženog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima sa sve pratećim obrazloženjima, pa kada i pronađete koja je eventualna implikacija ovog zakona na neki drugi ili obrnuto.

Vrlo se jasno vidi da je reč o vezi sa zakonom koji se tiče delokruga rada Agencije za osiguranje depozita. Proverite koja je to korekcija u tom drugom zakonu koja može da ima veze sa zakonom o kome raspravljamo sad.

Ja sam malopre pokazao količinu papira koji se odnosi na ovaj zakon sada. Nije teško proveriti da li imamo još „stotine i stotine stranica“ u ovom zakonu koji se tiče rada agencije. Deset minuta, a bio sam više nego korektan kad sam dao procenu, potrebno je da se savlada i jedno i drugo, tako da mislim da sve primedbe na temu količine posla koji je trebalo obraditi ne stoje. Pričamo vrlo konkretno.

Jedna kratka napomena na temu ličnog doživljaja, sadržaja određenih amandmana ovde. Niti ja, niti verujem bilo ko drugi od kolega s kojima delim ove klupe, sa ponosom, dodao bih, delim ove klupe, nema problem sa tim da li se reč ili reči pišu ili glase ovako ili onako. Sve što radimo ima samo i direktno veze sa onim šta reči koje koristimo u svojim amandmanima ili obrazloženjima ili na bilo koji način, radeći posao koji radimo, imaju za posledicu.

Kada te posledice postoje i kada su dobre, mogu upotrebljene reči da zvuče bilo kako, apsolutno nije važno. Podržaćemo. To smo radili i radićemo, nevezano od toga sa koje strane predlog dolazi. Kada te reči nemaju nikakvo značenje, kada samo (Predsednik: Repliku ste koristili. Vreme je prošlo.) odjekuju u vidu nekog nemuštog obrazloženja i podloge da se ovde danas i bilo koji drugi dan samo iznova i iznova govori, bez ikakve praktične upotrebne vrednosti, mi ćemo svakako biti protiv.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički, poštovani gosti, nastavak naše rasprave o amandmanima na ovih sedam predloga zakona je najbolji pokazatelj i pre svega, poštovana predsednice, želeo bih da to čuje narodni poslanik gospodin Orlić, da nije tačno da je bilo dovoljno deset minuta da se mi valjano pripremimo.

Nije sada reč o tome za jedan predlog zakona od ovih sedam, nego za svih sedam predloga zakona, poštovana gospodo, budući da su i gospođa Tabaković i gospodin Vujović, a verujem da je gospođa Udovički saglasna s tim, ovih sedam predloga zakona predstavili ovde nama pre tri dana kao jedan paket mera, kao jedan paket rešenja.

To znači da nije dovoljno da jedan narodni poslanik pročita jedan predlog zakona, koji zaista čine dva člana, da bi razumeo sve te promene i taj paket rešenja, već je neophodno da se iščitaju ove stotine stranice teksta, članovi sedam predloga zakona, da bi jedan narodni poslanik mogao da razume i tumači predloženi paket izmena.

Sada je samo pitanje za svakog od nas ovde pojedinačno – da li smo mi dovoljno odgovorni da pristupamo na upravo takav način, u skladu sa principom etike odgovornosti našem radu? Pa, deset minuta nije bilo dovoljno čak ni za taj jedan predlog zakona.

Mi smo predložili da se briše član 1. ovog predloga zakona o osiguranju depozita, uz jedan ključni argument i nekoliko dodatnih. Ključni argument je da narodni poslanici neprestano treba da se staraju o očuvanju dostojanstva Narodne skupštine, a Vlada neprestano ovde pokušava da unizi dostojanstvo naše Skupštine. I naš amandman – briše se, na ovaj član, jeste odgovor na takav stav i pristup Vlade, poštovana gospodo.

Birmančević Boban

Hvala. Poštovana predsedavajuća, poštovani gosti iz ministarstava, poštovane kolege, poštovani građani, upravo ovo obrazloženje koje smo čuli kako za ovaj predlog zakona, tako i za prethodne promene Zakona o ministarstvu, samo po sebi pokazuje koliko je nesmisleno i koliko je suprotno od onoga što u praksi moramo da radimo.

Da bi građani znali o čemu je reč, Predlog zakona o osiguranju depozita, amandman na član 1, koji glasi: „Ovim zakonom uređuje se obavezno osiguranje depozita fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica kod banaka, radi zaštite depozita tih lica u slučaju stečaja ili likvidacije banke i očuvanja stabilnosti finansijskog sistema“. Vrlo jasno i glasno član definiše zašto donosimo ovaj predlog zakona i zašto je osiguranje depozita značajno za održavanje finansijske stabilnosti sistema.

Upravo ovaj zakon i svi ovi zakoni koje donosimo i promene su garancija da će ova vlada, da će ova skupština raditi sve ono što je potrebno da zaštiti interese svojih građana. Kao što narodni poslanici imaju pravo, to ne osporavam, da smatraju da treba da se briše određeni amandman ili određeni član zakona, tako i mi imamo pravo da podržimo te članove i naravno da će ovaj predlog zakona o osiguranju depozita biti podržan od strane narodnih poslanika. Neodgovorno je i nepošteno osporavati nama pravo da podržimo ovaj predlog zakona.

Pozivajući se na čestitost, mislim da je čestito da svi narodni poslanici koji se nalaze u ovoj skupštini rade ono što misle da je dobro za građane, a mi upravo mislimo da je podržavanje ovakvog Predloga zakona o osiguranju depozita svakako u interesu građana.

Dovoljno smo odgovorni i dovoljno smo posvećeni radu da podržimo ovu Vladu i da podržimo promene koje su u interesu građana i, samim tim, ovaj amandman na član 1, kao i većina amandmana koji u svom obrazloženju imaju predlog „briše se“, a ne - predlažemo nešto drugo, ne može se podržati. Hvala.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti i gošćo, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman i na član 2. Predloga zakona o osiguranju depozita. Naš amandman glasi, poštovana gospodo, „briše se“.

Moram ovde dve stvari, poštovana predsednice, kao neku vrstu argumentacije za prihvatanje našeg amandmana na član 2. koji glasi „briše se“.

Najpre, moram da kažem, tačno je da sam Predlog zakona ima mali broj stranica, ali, poštovana gospodo, Predlog zakona je uvek praćen i razlozima za donošenje zakona. Ti razlozi idu do 81. stranice i valjda je pretpostavka da svaki narodni poslanik u našoj Skupštini čita, naravno, sadržinu članova Predloga zakona, pa i član 2, ali i razloge za donošenje zakona, jer je to smisleno.

Dakle, postoji pravilnik, postoji procedura kako se šalje neki predlog zakona i ne očekuje se, valjda, da jedan narodni poslanik ne čita ništa, sem članova Predloga zakona.

Meni se čini, poštovana gospodo, da je ova rasprava već do sada, a evo sada povodom amandmana na član 2, najbolje ilustrovana u jednom tekstu koji je napisan, evo, pravo da vam kažem, još 1927. godine, i poštovana predsednice Gojković, to je tekst jednog profesora pravnog fakulteta, vi ćete sigurno uživati u tom tekstu. Evo šta je on rekao – Ova skupštinska većina, a ja kao da gledam da je ovo 1927. godina, ne zaviseći od naroda nego od Vlade, ona je podređena Vladi, radi sve što joj Vlada kaže, skupštinska većina ne stara se ni da zadovolji narodne želje, ni potrebe, nego gleda da zadovolji Vladu. Pa, nećemo valjda to da radimo u 2015. godini, gospodo.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti i gošće, moram samo jednu prethodnu napomenu, odavno se nije desilo da imam u naletu tri zaredom prilike da govorim. Često sam pokušavao to sebi da obezbedim preko replike, ali mi nije uspevalo.

Ali, evo, amandmanska rasprava je prilika, poštovana gospodo, da ovde temeljno raspravljamo o sadržini Predloga zakona za koje Vlada Republike Srbije smatra da rasprave ne treba ni da bude.

Moja ideja, poštovana gospodo narodni poslanici, i ideja gospodina Živkovića, koji, eto, ni danas nije mogao da uđe u salu da raspravlja, jeste da, budući da narodni poslanici nisu imali vremena da razmisle o tome šta je značenje sadržine člana 4. ovog predloga Zakona o osiguranju depozita, možemo onda da zamislimo u kakvoj se situaciji nalaze građani, kojih se svi predlozi zakona i zakoni tiču.

Onda je naša ideja, mislim da to može da naiđe samo na podršku narodnih poslanika ovde, da danas idemo redom, poštovana gospodo, član po član, zakon po zakon, od prvog do sedmog, kako bismo bili sigurni da će svi narodni poslanici najpre da saznaju šta je sadržina ovih predloga zakona, a to potom, poštovana gospodo, i oni koji su nas ovde izabrali na slobodnim izborima, a to su građani.

Dakle, red je da i mi i građani budemo upoznati sa onim što je sadržina, a ne da se, kako Vlada želi, mimo rasprave, mimo otvorenosti, ovde u Skupštinu šalju predlozi zakona za koje se ne očekuje nikakva rasprava.

Molim narodne poslanike da još jednom razmisle o ovoj argumentaciji. Imam još argumenata za amandmane „briše se“, kako bismo konačno poslali poruku Vladi – ovako više ne treba da se radi. Poštovana gospodo, mi smo ovde zakonodavna vlast, najvažnija politička institucija u našoj državi i, mi volimo da kažemo, svetilište političkog života. To ne sme da se naruši. Hvala.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. Kao dokaz da je čitanje prvog, drugog i trećeg zakona i pokušaj podnošenja amandmana uvek u stisci sa vremenom, amandman o kome je reč, na član 5. u svom poslednjem petom stavu kaže – Agencija je dužna da najmanje jednom kvartalno dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija izveštaj o stanju Fonda za osiguranje depozita, kao i projekciju stanja tog Fonda za narednih 12 meseci.

Nemam amandman, baš zato što je problem uraditi sve, ali vas molim da ovo jezički ispravite u danu za glasanje, jer ovako kako je napisano tih narednih 12 meseci izgleda kao da se odnosi na svaki kvartalni izveštaj, što nije logično i nije namera, pretpostavljam, ali onda, sa Odborom zajedno ili zastoj u glasanju, ispravite da bude jasno da je narednih 12 meseci narednih 12 meseci, a kvartalni izveštaj o Fondu je nešto drugo. Hvala vam.

Kori Udovički

Jeste namera da bude kvartalno za 12 meseci.

(Gordana Čomić: Svaki kvartal?)

To jeste jedno od nasleđa koja su meni uvek otežavala analizu u Srbiji. Uvek dajemo projekcije do kraja godine, kao da se svet završava na kraju godine. Vama treba vizija za neki period duži pred vama, svaki put. Nije bitno kada je nova godina, nego da od svakog kvartala znamo šta očekujemo sledećih godinu dana.

(Gordana Čomić: Ne pričam o novoj godini.)

Dobro, pa čak ni o samom kvartalu, ako hoćete, ali, u svakom slučaju, to je namera – svakog kvartala izveštaj sa projekcijama za narednih godinu dana.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički, poštovani gosti i poštovana gošćo, Zoran Živković i ja podneli smo amandman i na član 5. ovog predloga zakona, o kojem je zapravo malopre ovde, čini mi se, bilo i reči jednim delom.

Mi predlažemo da se ovaj član 5. briše, a kao dodatnu argumentaciju onom ključnom argumentu koji smo i napisali u obrazloženju ovog amandmana, molim vas, poštovana gospodo, preporučujemo čitanje Poslovnika Evropskog parlamenta. Naša Vlada je ovde nama saopštila da je cilj naše države punopravno članstvo Srbije u EU.

Poštovana gospodo, evo Poslovnika Evropskog parlamenta ovde. U tom poslovniku fino piše da kada se diskutuje u zakonodavnom postupku, da neki tekst mora prvo da dođe, ali pazite, u Skupštinu, a ne negde tamo da stoji na sajtu, pa da mi narodni poslanici moramo da trčimo da se snalazimo gde je i šta je, nego kada dođe u Skupštinu.

Dakle, prvo ide prvo čitanje, pa se onda pripremaju zaključci prvog čitanja. Onda to malo odleži, poštovana gospodo poslanici, pa onda dolazi na drugo čitanje. Onda se priprema teren za zaključke za drugo čitanje i onda, evo ga poglavlje 5, treće čitanje i sve to u parlamentu, poštovana gospodo.

A mi ovde 28. januara dobijamo, 30-og se već zakaže sednica i mi moramo da pročitamo samo jedno čitanje, a verovatno neki ne stignu da pročitaju, kao što ja, priznajem, nisam stigao sve da pročitam. Nisam imao dovoljno vremena, poštovana gospodo. Kako onda da se izjašnjavam za ove predloge zakona? Evo prakse, evo pravila. Hajde da se pridržavamo dobre prakse i dobrih običaja, poštovana gospodo, i u našoj Skupštini.

Babić Zoran

Ovo je parlament i Narodna skupština Republike Srbije. U Narodnoj skupštini Republike Srbije se poštuju i primenjuju akta koja se odnose na Narodnu skupštinu Republike Srbije, a to je, dame i gospodo, poslovnik o radu Narodne skupštine, isti taj koji sada gospodin Pavićević drži u ruci.

Mi moramo da poštujemo poslovnik o radu Narodne skupštine, a ja verujem da oni koji su takav Poslovnik o radu pisali u osmom sazivu, DS kojoj je gospodin Pavićević pomogao da pređe cenzus i da uđe u Narodnu skupštinu Republike Srbije, da su oni gledali baš isti taj poslovnik o radu Evropskog parlamenta, da su ista ta rešenja kopirali ili ih modifikovali da budu primenjena i u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Pa, Narodna skupština Republike Srbije primenjuje odredbe propisane u poslovniku o radu Narodne skupštine Republike Srbije, ništa više, ništa manje. Ako to predlagaču amandmana nije dovoljno, dovoljno je da pokuca gospođi Čomić ispred, pa da kaže – zar ste ovakve stvari predvideli u poslovniku o radu kada ste bili deo grupe koja je pravila ovaj poslovnik o radu?

Zašto bi mi menjali takvu demokratsku tekovinu, takvo savršenstvo koje je prikazano, čini mi se, kada je promenjeno 2009. godine? Zašto bi takvu demokratsku tekovinu menjali? Zašto, ako je napisan taj poslovnik na osnovu iskustava Evropskog parlamenta? Zašto bi mi sada nešto modifikovali i menjali rešenja koja je predvidela DS? Moramo da poštujemo.

Ne možemo poštovati zakone drugih zemalja, ne možemo poštovati propise drugih parlamenata, ali moramo da poštujemo propise koji su predviđeni za Narodnu skupštinu Republike Srbije. Ukoliko to predlagaču amandmana nije dobro, nije dovoljno, slobodno, samo jedan red ispred neka siđe i neka uputi sve moguće kritike onima koji su pisali i usvajali takav poslovnik o radu. Nemojte skupštinskoj većini koju čini SNS da se takve stvari stavljaju na teret.

S druge strane, ja bih pre pričao o amandmanu – član 5. briše se.

Znate, smeh je dobar način da se napreduje sa onoga – đubre, ološu. Smeh je sada dobar način u demokratskom napretku. Mada, obavestiću vas, gospođo predsednice, jer mislim da ste dužni da to znate. Jutros, pre početka sednice Narodne skupštine Republike Srbije, naš kolega Marko Atlagić je napadnut na pešačkom prelazu u centru Beograda. Napao ga je bivši kolega, narodni poslanik DS-a i bivši ministar, gospodin Đelić, koji po godinama može i sin da mu bude. Napao ga je najsramnije moguće, podižući ruku na starijeg čoveka, podižući i prst u vis, preteći: „Nastaviš li da me pominješ u Narodnoj skupštini, gotov si, završićeš brzo“.

Da li je to zemlja u režiji DS i funkcionera DS? Da li je to taj pristojan rečnik? Da li su nas u nedostatku argumentacije ovde čašćavali rečima – stoko, đubre, ološu, sada osmesima, a na ulici napadima i pretnjama? Da li je to demokratija u režiji Božidara Đelića i DS? Da li je to ta pristojna i normalna država i normalan i pristojan rečnik, gde umesto dobro jutro kolegi, ili na kraju krajeva prolaza mirnog i normalnog, dolaze pretnje, dolazi podignuta ruka, podignut prst?

Sugerisao sam i sugerisaću gospodinu Atlagiću da podnese krivičnu prijavu, pa neka se time bave pravosudni organi Srbije. Ali, bez obzira na ucene, bez obzira na pretnje, bez obzira na pritiske bivšeg režima, SNS će i u Vladi i u parlamentu i u celom našem društvu nastaviti sa još snažnijim radom, sa još posvećenijim radom na formiranju i na gradnji pristojne, uređene, normalne države.

Ja sam zahvalan gospodinu Atlagiću zato što je odreagovao očinski, zato što je odreagovao pristojno, kulturno, parlamentarno, demokratski, zato što je produžio dalje i ni na koji način nije inicirao takve stvari, niti odgovorio, jer na prostakluk ne može da se odgovori prostaklukom.

Nema profesor Atlagić problema da se suoči sa demonima prošlosti, sa žuljanjem tetkinog kauča, sa svim onim stvarima koje je gospodin Đelić uradio u našim javnim finansijama, nema profesor Atlagić tih problema, ima problem Božidar Đelić i DS. S druge strane, odgovoriću na svaki osmeh i na svake te reči upućene sa druge strane i na svako to komešanje sa druge strane odgovoriću činjenicama i odgovoriću istinom.

Ali, hajde da vidimo kakav je to član 5. Hajde da vidimo ono što predlagači amandmana žele da izbrišu. Pogledajte u tom članu 5. poslednji stav: „Agencija je dužna da najmanje jednom kvartalno dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija izveštaj o stanju Fonda za osiguranje depozita, kao i projekciju stanja tog fonda za narednih 12 meseci.“

Eto, između ostalih stavova i prethodna četiri, i to je stav koji predlagač amandmana želi da izbriše, da ne postoji nikakav izveštaj o stanju u fondu, da ne postoji nikakav izveštaj agencije, da ne postoji transparentan predlog i sve ono što će se dešavati narednih 12 meseci. Ponovo predlagač amandmana, valjda u nekoj, ne mogu jasno da je definišem, osim neke političke mržnje ili neznanja, želi da se vratimo u tamni vilajet da se ništa ne zna, da nema izveštaja, da ne znamo kakvo će stanje biti u Fondu za osiguranje depozita u narednih 12 meseci, da se ne zna koliko je finansijskih sredstava u tom fondu.

Da li je to predlagač amandmana želeo da nas sa takvom argumentacijom ubedi da treba glasati za ovaj amandman? Ne, SNS i poslanička grupa su uvek za transparentan odnos prema javnim finansijama, za transparentan odnos prema stanju Fonda za osiguranje depozita, a ne brisanje, da ne postoje nikakvi izveštaji.

Za to smo da se poštuju pravila predviđena zakonima, odredbama koje važe za našu državu i za naš parlament, a ne nešto što važi u nekim susednim zemljama ili u Evropskom parlamentu, kao što verujem da su predlagači ovakvog Poslovnika o radu zbog kojeg niko nije srećan u ovoj sali, ali moramo da ga primenjujemo. Ali, to je demokratska tekovina Demokratske stranke i ta kritika koju je predlagač amandmana uputio više nije morala da se govori tim tonom jer sam siguran da oni kojima je upućeno, čuli bi to i šapatom jer su jako blizu njega.

Zato što želimo da se stanje u javnim finansijama popravi, zato što želimo transparentan odnos prema javnim finansijama i prema stanju u Fondu za osiguranje depozita, Srpska napredna stranka neće glasati za ovakav predlog amandmana.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. Imam repliku na izlaganje kolege poslanika Zorana Babića, s obzirom da je spomenuto ime i moje članstvo u grupi za pisanje Poslovnika Narodne skupštine, što je netačno. Ime je tačno, tako se zovem, a sve ostalo je izmišljeno.

Dakle, ja sam učestvovala u radu, zajedno sa kolegama iz svih poslaničkih grupa, u donošenju Zakona o Narodnoj skupštini. To je bila radna grupa u kojoj sam učestvovala. Dva puta je taj zakon stizao do dnevnog reda, pa je na kraju i usvojen. U Radnoj grupi za izradu Poslovnika Narodne skupštine nisam učestvovala. Jesam pisala amandmane, jesam davala predloge koji nisu prihvaćeni.

Ne iznenađuje mene zanos kojim se izmišlja štagod, zato da se bukom pokrije lako proverljiva činjenica. Ali, ako želite zaista pomoć nas koji smo radili i u radnim grupama za zakone razne i za rezolucije i za poslovnike, ja sam vam na raspolaganju. Tri godine je bilo sasvim dovoljno da se izmeni ovaj poslovnik.

Ja vam zaista nudim sve ono čime raspolažem, ako vi procenite da je to znanje premalo da bi se napravio dobar poslovnik, da u narednih tri do šest meseci donesemo poslovnik kakav većina, u saradnji sa manjinom, smatra da treba da bude u primeni u Narodnoj skupštini tokom sednica i u svim drugim procedurama. Hvala vam.

Babić Zoran

Verovatno da prethodna govornica nije ona predsedavajuća Narodne skupštine u osmom sazivu, koja je celu jednu poslaničku grupu izbacila i odstranila nedeljama iz ove sale. Verovatno da prethodna govornica nije ista ona predsedavajuća kod koje je bilo nemoguće dobiti pravo na repliku. Nemoguće.

A, hvala bogu, imamo i otvoreni parlament i elektronski parlament i sve one baze podataka gde se sliva sve ono šta smo u prošlosti radili, sve ono šta radimo sada, pa će nas neko u budućnosti isto tako podsećati i na dobre, ali i na loše stvari.

(Dragan Šutanovac: Predsednice, pobeže ministar.)

(Predsednik: Šta ste rekli?)

Jel' ovo isto ta pristojna demokratska država u režiji kolega koje dobacuju dok druge kolege govore? U ovu Narodnu skupštinu i ministri, ali i narodni poslanici dolaze voljom, osim kada ih Božidar Đelić i predstavnici visoki funkcioneri bivše, buduće, nove, promenjene Demokratske stranke ne sačekaju na pešačkom prelazu i pretnjama ne pokušaju da im kažu kako će da se ponašaju ili da li će nekoga pominjati ili neće pominjati.

Molim vas za pristojnost, ali opet, još jedna samo rečenica. Sve ono što smo malopre čuli je plakni pa raspi. Radna grupa i u toj radnoj grupi su bili svi, bez obzira što se mišljenja tih svih nisu računala i nisu poštovala, ali odgovornost svih, a ne onih koji su ovakav Poslovnik, verujem loš, verujem invalidan, i izglasali i doveli ga dotle da moramo da ga primenjujemo, a to je definitivno Demokratska stranka, u bilo kom agregatnom stanju.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. Malo je problem replicirati kada se ne razume koncept replike, ali, dobro, zato smo tu da svi jedni drugima pomognemo i naučimo i, recimo, kad se ne razume koncept vladavine prava, i to je malo teško, ali to ćemo svi zajedno. Dakle, radilo se o prostoj neistini izrečenoj o mom članstvu u Radnoj grupi za pisanje Poslovnika Narodne skupštine.

(Zoran Babić: Ni glasali niste za to.)

Narodni poslanik Zoran Babić dobacuje – glasali smo za to. Dakle, naravno da smo glasali, to i niste sporili.

(Zoran Babić: Pa?)

Narodni poslanik Zoran Babić dobacuje: „Pa?“ Sporili ste, odnosno ja sam vam osporila da je činjenica i istina da sam bila članica Radne grupe za izradu Poslovnika, a nisam. Nisam. Bila sam članica Radne grupe za izradu Zakona o Narodnoj skupštini i sve ono što smatrate da treba da uputite kao kritiku na moj rad, moje amandmane, sada ili bilo kada, ja sam vam opet na raspolaganju.

Samo bi bilo dobro da se fokusiramo na to o čemu pričamo, malo da napravite kampanju protiv Božidara Đelića, malo da damo opšti valer svega i svačega, a malo da ne priznamo i ne kažemo jednostavno – izvini, pogrešio sam, pobrkao sam radne grupe u Skupštini i za Poslovnik, pa nisam čitao. Dešava se, ništa strašno.

To je problem nerazumevanja koncepta replike i vrlo često, kao ovde, sa optužbama protiv jednog čoveka koji nema nikakvu funkciju u Narodnoj skupštini i bilo gde, to se ne razume ni koncept vladavine prava, šta je pretnja sa pozicije moći i šta je pravljenje slučaja zato što nekog verbalno nasilje zabavlja. Vaš izbor. Tu se ništa ne može. Hvala vam.

Tomić Aleksandra

Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, trebalo je da se javim po Poslovniku jer zaista ste prekršili, predsedavajuća, Poslovnik, ali se javljam po amandmanu. Zato što ste dozvoliti poslanici Čomić da priča o amandmanu po članu 5, a bila je u toku rasprava o članu 4. Čak je i ministarka odgovarala na ta pitanja.

Pa to je taj poslovnik o kome pričamo i o poštovanju prava i poštovanju opozicije. Mislim da je ta kompenzacija velika u praktično mestu predsedavajuće, koje zaista izlazi u susret članovima opozicionih stranaka i poslanicima i zaista daje previše prava.

(Predsednik: Moram da vam odgovorim. Niste u pravu. Rekla je član 5, a obrazlagala je član 4. i ministarka je odgovorila na član 4, tako da greške su moguće, često se dešavaju od svih poslanika.)

Da, ali niko od nas nije reagovao u tom trenutku, a imao je osnova za to. Koliko puta, jednostavno, poslanici opozicije nisu imali osnova pa su uvek reagovali na takve stvari i dobijali za pravo na takvom mestu. Ali, nema veze.

Nastavićemo da raspravljamo o ovom amandmanu na član 5, upravo o toj evropskoj praksi da se poštuju zakoni i da razvijene evropske države imaju plan za sednice od 27 država članica u narednih godinu dana kako će sednice izgledati, koji će zakoni biti glasani i da mnogim poslanicima opozicionih stranaka treba reći da su reforme u toku, da je narod Srbije glasao za te reforme, da ne možete amandmanima - briše se, po članu 5, gde se štiti interes građana od toga da banke, jednostavno, ne treba da stanu u stanje stečaja ili likvidacije, nego da Narodna banka Srbije i Agencija za osiguranje depozita i Vlada Republike Srbije, kroz nadležno ministarstvo, treba u svakom trenutku da budu obavešteni o tome šta se dešava sa depozitima građana Srbije. Taj član 5. upravo omogućuje kontrolu na taj način.

Amandmanom kojim se kaže – briše se, jednostavno ne bi postojala kontrola, došlo bi do devastiranja, kao što je do 2012. godine i dolazilo do devastiranja institucija i načina na koja se troše državna sredstva kako se banke jednostavno daju u depozite pravnih lica koja su bez garancija dobijale kredite ljudima bliskim tadašnjim tajkunima, odnosno bliskim tadašnjim moćnicima koji su držali nadležno ministarstvo.

Prema tome, s tom praksom SNS prestaje. Sa tom praksom se vrši reforma, ne samo javnih finansija, nego načina na koji građani Srbije imaju sigurnost, a to znači da depoziti koje drže u bankama u budućnosti će biti zaista obezbeđeni u svakom trenutku, ma šta se dešavalo sa bankama. Zbog toga ovaj član ima potpuno opravdanje zbog čega amandman ne treba prihvatiti.

S druge strane, čitanje zakona i obrazloženje da se nema dovoljno vremena da se pročita taj zakon je bila praksa parlamenata Kraljevine SHS 30-tih godina. Od tada je jednostavno došlo do toga da je tehnika napredovala, da je politički život u Srbiji napredovao, da je parlamentarizam u Srbiji pokazao visok stepen razvijenosti, upravo kroz ovakve debate. Nema potreba iščitavanje zakona kao što je to praksa u Evropskom parlamentu.

Kada budemo dostigli zaista određeni nivo zakonodavstva, kada ćemo planirati zakone u narednih godinu dana, kada ćete znati unapred šest meseci koje zakone ćemo donositi, a kada budemo reformisali i održali sistem koji funkcioniše tako da će pravo i pravda biti zadovoljeni, tada ćemo moći da razgovaramo o tome da Evropski parlament i mehanizmi koji se koriste u njemu će se koristiti i u Republici Srbiji.

Do tada mi smo u fazi reformi, ekonomskih reformi kada je potrebno veliki set zakona promeniti, nadležnosti koje određeni institucije su imale, a potpuno bili devastirani u smislu donošenja odluka kada treba da dovedemo da jednostavno budemo konkurentni po svojoj ekonomiji sa članicama država EU. Tada ćemo moći da se ponašamo u skladu sa evropskim standardima.

I, mi smo na tom putu. Do 2020. godine, sva poglavlja o kojima budemo pričali sa EU treba da donesu kao krajnji rezultat uređen sistem. Zbog toga ovakvi amandmani nemaju ovakva obrazloženja i predstavljaju jedan slab marketing. Hvala vam.

Martinović Aleksandar

Dame i gospodo narodni poslanici, predložiti amandman kojim se briše član 5. je u najmanju ruku neodgovorno i dovodi u pitanje pravnu i ekonomsku sigurnost građana i srpske privrede.

U članu 5, po momo skromnom mišljenju, najvažniji su stavovi 1, 3. i 5, a kolege iz bivšeg režima predlažu da se ovaj član briše. U članu 5. stav 1. stoji – Agencija i Narodna banka Srbije zaključuju sporazum o saradnji kojim se uređuje saradnja i razmena informacija i podataka u vezi sa bankama i osiguranjem depozita. To je stav 1.

Stav 3 – Narodna banka Srbije dužna je da blagovremeno obavesti Agenciju o merama u postupku kontrole boniteta i zakonitosti poslovanja banaka preduzetim usled pogoršanja finansijskog stanja banke, kao i da joj dostavi na mišljenje nacrt izveštaja o testu najmanjih troškova u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke.

Stav 5 – Agencija je dužna da najmanje jednom kvartalno dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija izveštaj o stanju Fonda za osiguranje depozita, kao i projekciju stanja tog fonda za narednih 12 meseci.

Sada se ovde kao epohalno demokratsko dostignuće predlaže amandman kojim se briše ceo član 5. uključujući i ova tri veoma važna stava, i kaže se da je to navodno u skladu sa evropskim i demokratskim shvatanjima koja ima bivši režim.

Što se tiče SNS, kamo sreće da su ove odredbe i da su ovakve norma postojale i ranije. Građani Srbije koji su imali gorka iskustva sa bankama o kojima je govorio moj kolega Zoran Babić, takva iskustva verovatno ne bi imali.

Što se tiče evropskih pravila u radu parlamenta. Protiv tih evropskih pravila SNS nema ništa, ali ono protiv čega zaista imamo mnogo toga da kažemo, jeste licemerje u pogledu tumačenja tih evropskih pravila.

Evropska pravila su, na primer, u osmom sazivu Narodne skupštine. Dakle, u periodu od juna 2008. do kraja maja 2012. godine, izgledalo otprilike ovako. Ovo su podaci za 2009. godinu. Novčanom kaznom u iznosu od 3.000 dinara kažnjen je veći broj poslanika iz dve poslaničke grupe: SRS i poslaničke grupe NS, odnosno Napred Srbija. Novčanom kaznom od 8.000 dinara, kažnjen sam ja, nije lepo govoriti u svoje lično ime, ali, evo, tako je bilo. Pa, onda novčanom kaznom od 32.000 dinara kažnjen je veći broj poslanika. Pa, 27. marta 2009. godine 3.000 dinara, pa 8.000 dinara, pa 16.000 dinara. Pa, 40. sednica Administrativnog odbora 1. aprila 2009. godine, 32.000 za jedne poslanike, 8.000 dinara za druge, među kojima sam i ja. Pa, onda sednica Administrativnog odbora 1. aprila 2009. godine, 32.000 dinara za veći broj narodnih poslanika. Pa, 42. sednica Administrativnog odbora, 32.000 dinara. Pa, 53. sednica Odbora, 3.000 dinara, 8.000 dinara, 16.000 dinara.

Ovde su, dame i gospodo, izrečene dve opomene za uvrede koje srpski parlament mislim u svojoj istoriji nije čuo, tako što je predsedavajućem rečeno da je – stoka, da je – đubre, da je –ološ, evo podseća me gospodin Šutanovac ko je autor tih reči, izrečene su dve opomene. U vreme kada je DS vedrila i oblačila ovom državom, dakle, samo u 2009. godini izrečeno je kao što vidite izuzetno mnogo novčanih kazni, po pravilu bez ikakvog razloga i bez ikakvog osnova. U stvari samo sa jednim političkim razlogom, a to je da se ućutka opozicija.

E, sad, ono što zanima SNS to je jedno retoričko pitanje za našu javnost, za naše medije. Na kraju krajeva, to je pitanje i za poslanike bivšeg režima. Zamislite sad, da predsedavajući koji vode sad sednicu Narodne skupštine….

(Dragan Šutanovac: Gađa cipelom.)

Koliko znam, predsedavajućeg u to vreme niko nije gađao cipelom, ali su izricane drastične kazne. E, sada zamislite da, zamislite sad mi gospodine Šutanovac, ali vama je lako, vi imate puno para, vama kazna od dve-tri hiljade dinara ne smeta puno. Govorim o poslanicima koji žive od svoje plate.

PREDSEDAVAJUĆI (Konstantin Arsenović): Molim vas, gospodine Martinoviću da se vratite na temu.

Martinović Aleksandar

Mislim kada novčanu kaznu od 32.000 dinara izreknete čoveku koji živi od poslaničke plate, onda je to drakonska kazna. Kada izreknete nekome ko nosi sat od 15.000 evra, njemu to ne znači ništa. Govorim o običnim narodnim poslanicima, o običnim ljudima od krvi i mesa.

Dakle, pitanje je – šta bi bilo da sada na primer vi gospodine Arsenoviću ili da gospođa Maja Gojković, ili da gospodin Igor Bečić, primenjujući ta ista, navodno evropska i demokratska pravila, sad počnu da ih primenjuju na poslanike bivšeg režima, pa da im za posle dve sekunde od dobijanja reči izreknu opomenu od 8.000 dinara, 32.000 dinara, da ih isteraju iz sale itd.

Ustalo bi, što bi rako narod – kuso i repato, da kaže kako mrski, nenarodni režim Aleksandra Vučića progoni poslanike bivšeg režima. Digli bi se na noge mediji, digle bi se na noge međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava, sve živo bi se diglo na noge kada bi ova pravila koja smo i gospodin Babić i ja i neke druge kolege osetile na svojoj koži, sad počela da se primenjuju u 2015. godini.

Dakle, vi koji se pozivate na evropska i demokratska pravila, na pravila iz Evropskog parlamenta, vi ste dok ste bili vlast u ovoj državi učinili sve da se upravo ovde u domu Narodne skupštine ta pravila ne poštuju.

Vi ste uveli pravilo, ako se sećam dobro, evo tu su kolege koje su zajedno sa mnom tada bili narodni poslanici, tada je uvedeno gospodine Arsenoviću jedno neverovatno pravilo. Postoje delovi Poslovnika koji mogu da budu povređeni i delovi Poslovnika koji ne mogu da budu povređeni i ako se javite za povredu nekog člana Poslovnika koji po mišljenju, na primer gospođe Čomić, nije mogao da bude povređen, vi ste rizikovali da dobijete novčanu kaznu od na primer 32.000 dinara, ili da budete isterani iz sale.

Ovde je trebalo da se desi da u prisustvu predsednika Vlade, poslanici bivšeg režima, uličarskim i vašarskim rečnikom napadnu predsedavajućeg da bi im bile izrečene dve opomene. Ta verbalna agresija, ta politička agresija koju su nad nama sprovodili dok su bili vlast, misle da mogu da sprovode i danas, tako što je bivši ministar, čuveni „vojvoda od Meridijan banke“, danas napao, verbalno doduše, gospodine Marka Atlagića…

(Predsedavajući: Gospodine Martinoviću, molim vas.)

Izvinite, gospodine Arsenoviću, veoma je važno…

(Predsedavajući: Ne, znam da je važno, ali molim vas Martinoviću.)

Samo malo, nećemo da dozvolimo da nam lekcije o Evropi, o demokratiji, o ljudskim pravima, o evropskim standardima drže oni koji su progonili narodne poslanike dok su bili vlast i koji misle da to danas isto mogu da rade kada su u opoziciji. Ne mogu i Srpska napredna stranka im to neće dozvoliti.

Ono što mi hoćemo to je da obavestimo građane, da obavestimo medije da se danas desio nezabeležen incident. Jednom profesoru Univerziteta bivši ministar finansija, koji je po sopstvenim rečima u Srbiju došao siromašan kao crkveni miš, pa se jednog jutra na tetkinom kauču probudio sa 11 miliona evra, da preti kako on ne sme da ga spominje u Narodnoj skupštini, jer će sa njim biti završeno, ako spomene njegove kriminalne afere.

Ma više se u Srbiji vas niko ne boji. Srbija više nije zemlja straha i sa tom praksom pretnji na ulici ili ovde u parlamentu možete slobodno da prekinete. Vi ste prošlost ove države i ovog naroda. Srpska napredna stranka će učiniti sve da u prošlosti i ostanete.

Jerkov Aleksandra

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče. Ja bih govorila o amandmanu na isti način na koji je to činio kolega Martinović, pa ako želite vi mene isto tako kada završim svoj govor zamolite da se pridržavam Poslovnika, jer smatram da ipak treba da imamo neka ista prava.

Veoma interesantno da se gospodin Martinović seća ko je kakva bio vlast, a ne seća se kakva je on lično bio opozicija i kakva je Srpska radikalna stranka u to vreme bila opozicija kada su se sve te stvari dešavale.

Gospodin Martinović je zaboravio da u momentu kada su isključeni iz sale, to je bilo zbog toga što su pevali satima i satima i satima i onemogućavali i druge narodne poslanike, gospodin Martinović tada još nije došao do prosvetljenja da pređe u Srpsku naprednu stranku, pa je ometao svoje kolege iz Srpske napredne stranke kada su pokušavali da govore pevajući rusku himnu, što je dosta čudno da se u jednoj Skupštini peva himna druge zemlje, da su se valjali po zemlji, čupali mikrofone, da je gospođa Pop-Lazić bacila cipelu na predsedavajuću, da je isto tako njegova tadašnja stranačka koleginica u prethodnom sazivu, doduše, polila vodom predsednicu Skupštine, da su nas kleli sa govornice, proklinjali, predviđali nam skoru smrt, proklinjali našu decu u deset naraštaja, itd, tako da nemojte da se sećamo samo kazni.

Hajde da se sećamo i šta se to dešavalo i kako je ta Skupština izgleda kada je gospodin Martinović, gospodin Babić i još nekoliko poslanika koji nisu sada svi ovde, kada su oni bili opozicija. Tako da nemojte da se sada iščuđavamo nad tim šta se dešava, jer takva opozicija niko iz Demokratske stranke nikada neće biti i u tome je suštinska razlika između Srpske napredne stranke i Demokratske stranke. Hvala vam.

Martinović Aleksandar

Dame i gospodo narodni poslanici, moja uvažena koleginica Aleksandra Jerkov je pokušala nevešto da brani praksu Demokratske stranke kojoj tada nije pripadala. Ja sada neću da je pitam kada je ona doživela prosvetljenje, ali, evo 37. sednica Administrativnog odbora, održana 5. marta 2009. godine - novčanom kaznom u iznosu od 3.000 dinara kažnjeni su narodni poslanici, pa se navode – iz Srpske radikalne stranke i među njima Tomislav Nikolić koji nije bio poslanik Srpske radikalne stranke u to vreme, nego šef poslaničke grupe „Napred Srbijo“.

Da li vi sada nama hoćete da kažete da su radikali i naprednjaci zajedno pevali rusku himnu i da su zbog toga zaradili na primer tog 5. marta 2009. godine kaznu od 3.000 dinara? Ja se zaista ne sećam, da li se vi kolega Babiću sećate, da li se iko seća da se neko valjao u Narodnoj skupštini? Ja se toga ne sećam.

(Dragan Šutanovac: Kako nije?)

Možda ste se vi, gospodine Šutanovac, valjali, ja nisam.

Što se tiče te famozne cipele, bačena je cipela na gospođu Čomić i to je tačno. Da li je to bilo politički korektno u tom trenutku, sigurno da nije, ali je cipela bačena u toku rasprave o Predlogu statuta Autonomne Pokrajine Vojvodine za koji je Ustavni sud, vi ste gospodine Šutanovac danas nešto mnogo nervozan.

Polako, stanite da objasnim.

Dakle, u trenutku kada je vođena rasprava o Predlogu statuta AP Vojvodine za koji je Ustavni sud kasnije rekao da je otprilike u 80% svojih odredbi neustavan.

(Predsedavajući: Vreme, gospodine Martinoviću. Hvala.)

Dakle, sve što ste rekli nije tačno, a izvukli ste iz konteksta mnogo toga što je bitno, da bi se sagledala sva nedemokratičnost bivše vlasti u tom periodu.

Zahvaljujem se, gospodine Arsenoviću.

Babić Zoran

Ne znam samo šta je gospodin Šutanovac pevao kada je bio u Libiji kod Gadafija, da li himnu Libije ili koju himnu i kada je primao neke ordene od predsednika tadašnjeg Libije?

Ova vlast i SNS je vrlo raspoložena da raspravlja o amandmanima, ali kako da raspravljamo o amandmanima kada je predlagač amandmana rekao - nisam čitao zakon? O čemu da pričamo i o kakvim amandmanima da pričamo kada predlagač amandmana kaže – nisam pročitao zakon, ali smo zbog, ne znam čega, dali po kopi-pejstu samo „briše se“, „briše se“, „briše se“.

Što se tiče parlamenta, svi oni koji su gađali cipelom, i polivali vodom, i čupali mikrofone, i valjali i radili štošta su otišli u političku istoriju, kao što su na dobrom putu za političku istoriju, baš iz tih tamnih vilajeta, i oni koji nas, poput gospodina Šutanovca, čašćavaju izrazima „olušu“, „đubre“, „stoko“, baš kao i oni koji drže vlast sa 6% podrške, što je sve samo ne demokratski, baš kao i oni koji su, kao što je to Bojan Pajtić bio kao šef poslaničke grupe, organizovao neko glasanje sa nekim karticama koje su se ostavljale na revers.

Nije bitna odluka, gospodine Šutanovac, već onaj ko je proneverio kartice i ko je, po ovoj skupštini, kao što je to uradila DS i Bojan Pajtić kao šef poslaničke grupe DS… Kako to možemo da nazovemo? Šta je sa tim? To SNS nikada sebi neće dozvoliti.

I jeste, napadali ste nas fizički. Napadali ste fizički gospodina Marka Atlagića. Jutros je bivši narodni poslanik i bivši ministar napao kolegu poslanika. Zar to nije napad? Najmanja stvar koju sam očekivao ovde je da je napravite ogradu od svega toga i da osudite potez gospodina Đelića.

Pavićević Vladimir

Poštovani predsedavajući, gospođa Jerkov reklamira Poslovnik, pa ne znam da li da… ili ja da govorim? Ona nakon mene može pošto je bilo pozivanje… ona kao ćerka može da vam bude, gospodine Arsenoviću, pa možda da dobije priliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman i na član 6. ovoga predloga zakona.

Gospodine predsedavajući Arsenoviću, želim ovde da dopunim našu osnovnu argumentaciju dodatnim argumentom. Ovde smo imali nekoliko narodnih poslanika, poput gospodina Babića, na primer, ili gospodina Martinovića, koji su smatrali da Poslovnik Evropskog parlamenta ne treba da bude nekakav reper za ocenjivanje našeg rada i rada Vlade u pogledu predlaganja zakona našoj Skupštini.

Poštovana gospodo, ja sam sadržinu Poslovnika Evropskog parlamenta samo kao dodatnu inspiraciju narodnim poslanicima ovde predstavio, ali mi je, naravno, ključni Poslovnik naše Narodne skupštine, u kojem je 40 stranica posvećeno zakonodavnom postupku.

Ja se sada kao argument za član 6. gde kažemo amandman „briše se“, pozivam na član 154. našeg Poslovnika, gospodine predsedavajući, a tamo piše: „Predlog zakona može da se uvrsti u dnevni red sednice Narodne skupštine u roku ne kraćem od 15 dana.“

Ovde smo imali dva dana da čitamo. Prethodno smo diskutovali po ceo dan o odbrani i vojsci i ja se onda pitam kako jedan narodni poslanik može odgovorno da pristupi svom radu u Narodnoj skupštini, da čita zakone, da tumači, da predlaže izmene, kada teoretske šanse nema da on može da stigne to da uradi, poštovana gospodo? Suprotstavimo se ovakvom postupanju Vlade i prihvatimo još jedan amandman „briše se“. Hvala.

Babić Zoran

Kao kontraargumentacija svemu onome što je izneo predlagač amandmana, uz saglasnost da, uz svo poštovanje prema poslovniku o radu Evropskog parlamenta, ne možemo da primenjujemo dokumenta osim onih zakona i osim onih normi koje je ova Narodna skupština usvojila, ne možemo primenjivati neka druga dokumenta koja važe, neka druga pravila, neke druge zakone koji važe za druge institucije, tako da ta argumentacija predlagača amandmana otpada.

Što se tiče tog manjka vremena, mi u ovih šest zakona imamo 204 člana i 48 sati, kako je rekao predlagač amandmana, za pripremu za raspravu, i rasprava i predloženi amandmani, a Vlada Republike Srbije, nadležna ministarstva i NBS kao predlagač nekih zakona, imala su duplo manje vremena da se izjasni o mnogo više amandmana nego članova zakona.

Podneto je 260 amandmana za 24 časa ili 204 člana za 48 sati. Pa, ko je onda tu u prednosti? Pa, ko koga onda tu maltretira i protiv koga treba ustati – protiv Vlade, imali smo 48 sati za 204 člana, ili bespredmetnih 186 amandmana? Ne kažem da su svi amandmani bespredmetni. Tu mislim i na druge amandmane koje su predale druge poslaničke grupe, oko kojih treba raspravljati, koji su dala neka i rešenja, a ne samo „briše se“.

Mislim da je neophodno ustati protiv takvog maltretiranja Narodne skupštine, gde će se kao rešenje ponuditi samo „briše se“, bez alternative, bez znanja, bez odgovora, bez ičega daljeg i ostaviti 24 časa za 260 amandmana, a kukati zbog 204 člana i 48 sati.

Nema tu logike kod predlagača amandmana. Nema političke volje. Nema znanja. Podsetiću na nešto što sam već izricao u Narodnoj skupštini. U mom kraju kažu da su najgori ljudi oni koji kukaju i tuku, i tuku i kukaju. To radi predlagač amandmana. Tuče sa 186 amandmana – briše se. Vlada ima 24 časa da odgovori na to, a kuka zbog mnogo više vremena, a mnogo manje članova koje je trebao da pročita, a sam je rekao da nije pročitao, ali je ipak dao amandmane.

Kako da očekujemo kvalitetnu raspravu? Kakvu kvalitetnu raspravu, osim što kao vrednost ističem što će SNS danas strpljivo, od člana do člana, od amandmana do amandmana, ali ćemo time naterati predlagača amandmana da pročita sve zakone, da na kraju vidi koliko su Vlada i NBS, kao predlagači, u pravu i verujem da će predlagač amandmana da kaže – pogrešio sam što se ovo briše i da će u danu za glasanje, da li će to biti danas, noćas ili sutra, glasati za predložene zakone.

Jerkov Aleksandra

Zaista ne razumem, gospodine predsedavajući, šta se desilo, pa vi ne razumete da vas član 27. obavezuje da sednicu vodite onako kako vam Poslovnik nalaže. Govoriću o amandmanu, ali vi ne možete da vodite sednicu kako vam padne na pamet, pa samo u jednom momentu rešiti da više nema replika.

Jerkov Aleksandra

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Ne razumem argumentaciju i mislim da i vi sami ne smatrate da je to što govorite ispravno. Mislim da je ono što je prethodno rečeno, kao razlog da se amandman odbije, a to što je njegova sadržina briše se, nije u skladu sa onim kako Narodna skupština treba da se ponaša, niti je Vlada suviše velikodušna zbog toga što daje poslanicima 48 sati da se spreme, niti pažljivo čitate amandmane koje poslanici daju.

Svi mi koji smo predsednici odbora vrlo dobro znamo da se poslanici većine na tim odborima, kada razmatramo amandmane, a upravo govorim o tome, što gospodin Babić kaže da je premalo 24 sata da se o svim uloženim amandmanima odluči, a da ipak odbori to uspevaju, ponašaju isključivo onako kako je Vlada u svom mišljenju rekla i da se jedino gleda ko je predlagač amandmana, a ne šta u amandmanu piše.

Primer toga smo imali kada smo imali raspravu o rebalansu budžeta, kada je Vlada uložila amandman, preko odbora, u kom nešto nije bilo dobro sabrano, dakle, materijalna greška je bila u amandmanu, a poslanici vladajuće većine i svi nadležni odbori su taj amandman velikodušno i oberučke prihvatili, iako je on materijalno bio netačan.

Ako bismo polazili od toga da poslanici vladajuće većine i Vlada ozbiljno razmatraju amandmane koji dolaze od opozicije, možda bi to što gospodin Babić govori, kao prilog tome zašto amandman ne treba prihvatiti, moglo biti prihvatljivo. Međutim, svi znamo da to nije slučaj, da se jedino gleda ko je predlagač amandmana i da to tako u Skupštini funkcioniše.

Sama sadržina amandmana „briše se“ nije nešto što samo po sebi treba da bude problematično i razlog za njegovo odbijanje. Uz mnoge druge stvari, koje su zaboravljene u prošlosti, zaboravilo se i to da je ova skupština u tom svom sazivu, kada sam bila zamenik šefa poslaničke grupe za evropsku Srbiju, imala dan za glasanje koji traje četiri ili pet dana zbog toga što su poslanici SRS, a među njima i gospodin Babić, ulagali po četiri ili pet hiljada amandmana sadržine „briše se“.

(Predsedavajući: Recite mi, gospođo Jerkov, kakve to veze ima sa amandmanom?)

Ima veze zato što gospodin Babić govori …

(Predsedavajući: Nema veze.)

Sada ću vam objasniti kakve veze ima. Kao argumentacija za odbijanje amandmana je navedeno da je amandman besmislen zato što u njemu piše „briše se“. Isti ti poslanici su podnosili po tri ili četiri hiljade amandmana sadržine „briše se“ na sve zakone, koji su donošeni u ovoj skupštini, u celom mandatu od 2008. do 2012. godine, pa samo da se vodi računa šta se izgovara zato što nije sve što govorimo bez značaja, kao i da se malo pažljivije čitaju amandmani i onda će se videti da nije sve besmisleno. Hvala.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsenoviću, poštovana gospođo Udovički, poštovani gosti, uz sve simpatije prema vama, gospodine Arsenoviću, morao sam da se javim po Poslovniku, da reklamiram povredu člana 107. zato što ste sada rekli da je teško predlagaču da obrazloži svoj amandman. Gospodine Arsenoviću, to znači da ste vi rekli da je meni teško da obrazložim svoj amandman na član 6. koji glasi – briše se.

Gospodine Arsenoviću, meni nije teško da obrazložim taj amandman, a naročito kada se ima u vidu da je guvernerka NBS prihvatila dva amandmana koja glase – briše se.

Dakle, gospodine Arsenoviću, ako je moguće da guvernerka prihvati dva amandmana, briše se, ne vidim zašto biste vi kao predsedavajući ovde saopštili komentar da je teško predlagaču da obrazloži svoj amandman, a imajući u vidu i sadržinu Ustava i zakona i Poslovnika u kojim jasno stoji da Vlada naše Republike, gospodine Arsenoviću, za svoje delanje, za svoj rad odgovara nama ovde, odgovara narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini, a Vlada je neodgovorna kada sve predloge zakona šalje po hitnom postupku i ja kao narodni poslanik reagujem na tu neodgovornu praksu amandmanima briše se.

Molim vas sada, gospodine Arsenoviću, da kažete da nije teško razumeti predlagača amandmana, koji glase – briše se, i da je veoma moguće ubediti narodne poslanike da se prihvati taj amandman. Hvala.

Martinović Aleksandar

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, čuveni politički genijalci Zoran Živković i Vladimir Pavićević podneli su amandman na član 6. Pazite sad…

Martinović Aleksandar

To je afirmativno. Evo o čemu se radi. Mi smo ovde potrošili jedno 20-ak minuta pričajući o amandmanu na član 6. koji su podneli Zoran Živković i Vladimir Pavićević. Gospodo narodni poslanici, vi koji imate materijal, evo ga, da ne bi bilo nikakve zabune – Republika Srbija, Narodna skupština, 30. januar 2015. godine, Beograd, Predsedniku Narodne skupštine: „Na osnovu člana 161. Poslovnika Narodne skupštine, na Predlog zakona o osiguranju depozita podnosimo amandmane“, pa amandman 1, amandman 2, itd, do amandmana 25.

Mi smo sada na amandmanu broj 6, koji se odnosi na član 6. Amandman na član 6. je napisan tako da se naziv Glave 2 i član 6. brišu, a nema obrazloženja. Nema obrazloženja, osim usmenog obrazloženja gospodina Pavićevića na sednici Narodne skupštine. Ali, u pisanoj formi obrazloženje ne postoji.

Ovo je najbolji dokaz kako poslanici bivšeg režima obmanjuju građane Republike Srbije, ubeđujući ih da podnose neke navodno smislene amandmane koji treba da poprave tekst predloga zakona, a pišu ih tako što obave jednu prilično jednostavnu operaciju u „Vordu“ koja se zove „kopi-pejst“. Ali, izgleda da ste ovde zaboravili ono „pejst“, pa ste obrazloženje izostavili.

Inače, da ne bi bilo nikakve zabune, hoćete da vam čitam vaše obrazloženje? Na amandman 3 – ovaj amandman podnet je kako bi se tekst amandmana na član 1. uskladio u pogledu definisanog cilja. Obrazloženje na amandman 8 – ovaj amandman podnet je kako bi se tekst amandmana na član 1. uskladio u pogledu definisanog cilja. Hoćete na amandman 25? Obrazloženje – ovaj amandman podnet je kako bi se tekst amandmana na član 1. uskladio u pogledu definisanog cilja.

(Predsedavajući: Molim vas, kad budemo došli na te amandmane. Ostavite to sada.)

Šta je ovde smisleno? Koja je ovde politička poruka? Politička poruka je – dokon sam, ne znam šta ću od sebe i onda podnosim besmislene amandmane od kojih neki čak i nemaju obrazloženje u pisanoj formi. Toliko o kvalifikovanosti i učenosti narodnih poslanika koji podnose amandmane i koji nam drže lekcije o poštovanju Poslovnika.

Još jednu stvar da kažem, zarad javnosti, a, na kraju krajeva, kao što vi kažete gospodine Arsenoviću, i zbog istorije. Evo, tu je gospodin Petar Petrović, moj kolega iz Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Na jednoj od prethodnih sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo gospodin Pera Petrović je, pomalo isprovociran ovakvim amandmanima koji za svrhu imaju očiglednu političku opstrukciju, tražio da te amandmane na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo odbacimo, da se o njima uopšte ne raspravlja i da se o njima ne glasa.

Ja sam kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo se suprotstavio mom uvaženom kolegi Petroviću i rekao da su amandmani suštinski nelogični, da su besmisleni, da imaju opstruktivni karakter, ali da ih iz razloga političke korektnosti ipak treba razmatrati i da o njima treba glasati.

Ono što ću sada da kažem, to je podsećanje šta je radio bivši režim. Ovde je bilo reči o tome da su svojevremeno podnošeni hiljadu i hiljadu amandmana. Šta je radio bivši režim a mi ne radimo? Vi proverite. Nikad glasanje nije trajalo četiri ili pet dana, to ste izmislili. A vi proverite da li je tačno ovo što ću ja sada da kažem.

U osmom sazivu Narodne skupštine predsednik Zakonodavnog odbora je bio gospodin Vlatko Ratković. Tad su doneta Jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa. Tad se vlast u Republici Srbiji, odnosno većina u Narodnoj skupštini, dosetila – odbacili su, dakle, ne odbili, odbacili su sve amandmane koji su imali identičan tekst u dispozitivu i identično obrazloženje i o tim amandmanima se nije uopšte raspravljalo, niti se o njima glasalo. I to je istina. A vi proverite u stenografskim beleškama Narodne skupštine da li ja govorim istinu ili ne.

Kad bih sad poslušao mog uvaženog kolegu Petrovića i tu praksu primenio na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, i kad bismo tu praksu preneli ovde u Narodnu skupštinu, na plenarno zasedanje, opet bi ustale nevladine organizacije, „Žene u crnom“, fondovi za humanitarno pravo, pitaj boga ko sve ne, da kažu da mrski, despotski, diktatorski režim Aleksandra Vučića guši prava poslanika bivšeg režima i ne da im da podnose amandmane koji imaju identičan tekst, identično obrazloženje, a neki su čak i bez obrazloženja.

Da je to radio bilo ko od nas iz ondašnje opozicije u periodu od 2008. do 2012. godine, bez obzira kojoj poslaničkoj grupi smo pripadali, naša sudbina bi bila vrlo jednostavna. Naša sudbina se znala – o našim amandmanima se uopšte nije raspravljalo, o njima se nije glasalo i nije bilo potrebe da se glasa ni tri, ni četiri, ni pet dana. Apsolutno se ni o jednom amandmanu nije raspravljalo na plenarnom delu sednice Narodne skupštine, niti se o tim amandmanima glasalo.

Sada, kada bi mi uveli ponovo tu praksu koju ste vi, gospodo, ustanovili, ne znam da li bi Srbija bila ponovo izložena neviđenoj hajci kojoj je inače izložena ovih dana i od strane nekih domaćih i od strane nekih međunarodnih političkih faktora? Dakle, molim vas, nemojte samo vi da nam držite lekcije o demokratiji, o poštovanju procedure, o tome kako se pišu amandmani, kako se amandmani obrazlažu, šta Vlada treba, a šta Vlada ne treba da uradi.

Gluplju stvar u životu nisam čuo, da nisam imao vremena da pročitam zakon, ali sam imao vremena da napišem 186 amandmana. Za to zaista treba imati veliki avanturistički duh, pa imati hrabrost za tako nešto da se kaže.

Evo, ovo su vaši amandmani – briše se, identičan tekst, identično obrazloženje, neki i bez obrazloženja. Sada mi ovde treba da potrošimo sate i sate vremena pričajući o nečemu što nema nikakvog smisla.

I vi sami, gospodine Pavićeviću, znate da nema nikakvog smisla, jer se neprestano smejete i mislite da ćete sada ovim da nanesete neku političku štetu nama iz SNS, koji sedimo u poslaničkim klupama ili kolegama iz Vlade, time što ćete da nas naterate da pričamo o amandmanima koji su ne samo u pravnom i u političkom smislu besmisleni, koji su direktno upereni protiv građana Srbije, jer je Vlada Republike Srbije ovaj zakon predložila da nam se više ne bi nikada desila, ma koja vlast da bude u Srbiji, ni „Razvojna banka Vojvodine“, ni „Agrobanka“, niti bilo koja druga finansijska institucija koja je na kraju svih krajeva koštala građane Republike Srbije.

Nisu ti računi došli na naplatu ni DS, ni SDS, kako li se već zovu, ni Borisu Tadiću, ni Bojanu Pajtiću, došli su na naplatu građanima Srbije. To je suština ovog predloga zakona, to je suština politike SNS. Mi hoćemo ovim predlogom zakona da tako nešto sprečimo, da omogućimo NBS, da omogućimo Agenciji za osiguranje depozita, uvid u stvarnu finansijsku situaciju u bankama i drugim finansijskim institucijama, kako bi te institucije na vreme reagovale, upozorile građane, upozorile privredne subjekte, da postoji opasnost po njihove depozite.

Ponavljam još jednom, kamo sreće da je u vreme vašeg režima ovakav zakon važio, ne bi sada Republika Srbija iz budžeta plaćala milione i milione evra, zbog štetočinske politike koju je sprovodio bivši režim.

(Aleksandra Jerkov: Replika.)

Janković Branka

Zahvaljujem. Poštovani predsedavajući, gosti iz Vlade, poštovani narodni poslanici, želim da govorim o amandmanu na član 6. ali sam sasvim sigurna da ću se u svom izlaganju ponoviti sa prethodnim poslanicima, prethodnim govornicima, svoje poslaničke grupe, grupe kojoj pripadam, naprosto iz razloga kako ste i vi, predsedavajući, pojasnili, jer obrazloženja o amandmanu nema, tako da se i mi u odgovorima na neki način ponavljamo.

Obzirom da niko od narodnih poslanika drugih poslaničkih grupa nije dao neki drugi konstruktivni predlog na ovaj član Predloga zakona, osim narodnih poslanika gospodina Pavićevića i gospodina Živkovića, predlažem Narodnoj skupštini da i ovaj amandman u danu za glasanje odbije.

Obrazloženje je potpuno jasno. U amandmanu ne samo da nema obrazloženja, kako su to prethodni govornici pojasnili, nego naprosto ne vidim ni želju predlagača da ovaj zakon doradi, odnosno ovaj član Predloga zakona doradi, da izmeni, da da svoj doprinos u ovoj zakonodavnoj delatnosti. Nema želje da se učestvuje u ovom parlamentarnom radu na način kako to u Narodnoj skupštini treba da se ponaša.

Na ovaj način predlagač amandmana, po meni, dobija isključivo medijsku pažnju. Ne mogu a da se ne osvrnem na kazivanje predlagača i ne mogu se složiti sa delom gde je pojasnio da je cilj ovog mora amandmana koje predlaže, a ukupno ih je za danas 186, da je cilj učešće naše u raspravi, izučavanje Predloga zakona i tome slično, koji je na dnevnom redu. Zašto? Zato što je predlagač amandmana i sam priznao da nije pročitao predloge zakona koji su danas na dnevnom redu, a na koje je inače stavio amandmane.

Iz ovakvog ponašanja predlagača amandmana, cenim da on ne radi u interesu naroda, birača na koje se pozvao, koji su ga izabrali na ovu javnu funkciju, nego naprosto obmanjuje upravo tu javnost dolazeći nespreman na sednice Skupštine. Obzirom da mu je do sada iskustveno poznato da amandmani sadržine - briše se, ne prolaze u danu za glasanje, odnosno ne dobijaju skupštinsku većinu, po meni je taj stepen obmane javnog mnjenja, odnosno naroda još veći.

Mislim da se ceo rad predlagača ovog i svih ostalih amandmana, svodi na briše se – copy paste, a iskreno se nadam da će na narednim redovnim parlamentarnim izborima narod naučiti to - briše se, pa imena ovih narodnih poslanika, odnosno političke organizacije kojima oni pripadaju jednostavno brisati sa izbornih lista. Hvala lepo.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. Ja sam htela da pokušam da doprinesem raspravom o amandmanu na član 6, ali smo sada čuli da taj amandman nema obrazloženje. Moje pitanje za vas je - otkud onda u izveštajima odbora za ustavna pitanja i finansije i budžet? Niko nije čitao amandmane. Zašto je prošao na pretresu u pojedinostima? Otkud se nalazi u pretresu u pojedinostima amandman koji je nepotpun?

Ili ima obrazloženje, pa može da bude tu, ili nema obrazloženje i ne može se nalaziti u pretresu. Molim vas da proverite da li raspravljamo o amandmanu koji ne može da bude u pretresu ako je tačno da je nepotpun? Ako nije, onda vas molim da imamo mere kada optužujemo Odbor za ustavna pitanja i Odbor za budžet i finansije da ne rade svoj posao i da su u svoj izveštaj, koji je prosleđen svim narodnim poslanicima, poslali nam amandman koji nema obrazloženje. Ne može oba.

Koliko god strasti unosili, činjenice su neosetljive na strasti. Zbog toga vas molim da se ovo proveri sa službom Skupštine, jer neću da verujem da su Odboru za ustavna pitanja i Odboru za finansije, pre svega zbog poverenja u službe Skupštine, prošli amandmani koji ne bi smeli da se pojave u pretresu u pojedinostima u plenumu. Hvala vam.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsenoviću, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman i na član 7. ovog predloga zakona o osiguranju depozita zato što smo smatrali da je naša dužnosti, poštovana gospodo, da se borimo za očuvanje pravnog poretka i parlamentarizma u našoj državi.

Ovde sam kao jednu vrstu primedbe ili kritike za ovaj naš pristup koji važi i za član 7. čuo da je to besmisleno, da je bespredmetno podnositi ovakvu vrstu amandmana. Gospodin Martinović je rekao i neodgovorno. Ja se onda, gospodine predsedavajući, gospodine Arsenoviću, pitam, pa ako je to sve besmisleno, bespredmetno, ako je neodgovorno, zašto onda poslanici SNS već 160 minuta učestvuju u raspravi o nečemu što je besmisleno, bespredmetno i neodgovorno?

Smatram da je smisleno, poštovana gospodo, raspravljati o svakom članu svakog predloga zakona. Do sada smo razgovarali o ukupno osam amandmana. Za tih osam amandmana, gospodine Arsenoviću, ja sam mogao da iskoristim najviše 16 minuta, a šta je sa onom razlikom do 160 minuta? Pored poslanika iz DS, iz Socijaldemokratske stranke, najviše su vremena ovde potrošili poslanici SNS.

Pa zašto poslanici Napredne stranke učestvuju u nečemu što sami označavaju besmislenim, bespredmetnim i neodgovornim? To su, dakle, poslanici, koji za sebe tvrde da su neodgovorni, da je to što rade besmisleno i bespredmetno.

Zaista, gospodine Arsenoviću, ne mogu da razumem tu vrstu argumentacije, a ja ću se boriti za usvajanje svakog amandmana – briše se, a ne samo ona dva koja je prihvatila guvernerka Tabaković. Hvala.

Babić Zoran

Gospodine predsedavajući, SNS i poslanička grupa SNS ima 134 narodna poslanika. Samim tim, i najviše vremena za raspravu. Samim tim ne moramo da pitamo gospodina Pavićevića – šta ćemo da uradimo sa tim vremenom. Sigurno nećemo pitati gospodina Pavićevića jer to vreme nam nije gospodin Pavićevi dao. To vreme su nam dali građani RS na demokratskim i fer izborima održanim u martu 2014. godine.

Da je bespredmetno, gospodine predsedavajući, ja se slažem sa svim mojim kolegama iz poslaničke grupe, pokazaću vam na samo jednom primeru baš ovog člana 7. Pogledajte član 7. stav 4. koji je predložen da se briše, odnosno predložen je da bude drugačiji, da bude suprotan od onoga što je predlagač predvideo.

Pročitaću vam onako kako je predlagač amandmana želeo da ovaj član 7. stav 4 glasi – sredstva Fonda za osiguranje depozita ne ulažu se na način kojim se umanjuje rizik. Predlagač zakona je predvideo da se ulažu na način kojim umanjuje rizik. Gospodin Pavićević hoće veći rizik. Da održava likvidnost ovog fonda, po rešenju gospodina Pavićevića – da održava nelikvidnost ovog fonda.

Pazite, hoće veći rizik i hoće nelikvidnost Fonda za osiguranje depozita. Ono što je krucijalno i najvažnije, predlagač zakona je predvideo da se ostvaruju odgovarajući prihodi. Po rešenju gospodina Pavićevića – briše se, nema prihoda.

(Predsedavajući: Vreme.)

Naravno da su takvi amandmani koje je predvideo, gde se povećava rizik, gde nema likvidnosti fonda i gde se ne ostvaruju prihodi, naravno protiv razuma, naravno protiv države i naravno protiv građana RS i naravno SNS će koristiti svoje vreme i neće prihvatiti ovaj amandman.

Marković Aleksandar

Hvala, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se odbije i ovaj amandman, dakle amandman na član 7. predloženog zakona, koji glasi kako drugačije nego „briše se“.

Ono što mi takođe smeta, gospodine predsedavajući, to je i obrazloženje ovog amandmana, koje je, rekao bih, krajnje oskudno i pročitaću ga – ovaj amandman podnet je kako bi se tekst amandmana na član 1. uskladio u pogledu definisanog cilja.

Naravno, ni ovde nije reč o želji za popravljanjem ovog zakonskog rešenja, ni ovde se ne ulazi u meritum, nema suštinskih zamerki, nema suštinskih primedbi, nema suštinske kritike. A zašto nema? Zato što predlagača ovih amandmana to ne zanima. Njih ne zanima da li će i kakvi će pozitivni efekti ovog zakona biti, njih to ne interesuje, kao što ih ne interesuje ni fiskalna konsolidacija, ni finansijska stabilnost, ni privredni oporavak naše zemlje.

Zato vas molim i pozivam sve poslanike da odbijemo i ovaj i sve naredne amandmane u tekstu „briše se“.

Atlagić Marko

Molim vas, gospodine predsedavajući, umirite ovog Bogdanovića, pošto mi dobacuje, osigurajte mi red u sali. Jel' mogu, gospodine predsedavajući?

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da sam protiv ovog amandmana iz razloga, zaista, što nema smisla i nije svrsishodan. Zašto i zašto predlagač kaže da se mi zalažemo i da uzimamo vreme? Upravo zato da građanima Srbije kažemo koliko su besmisleni amandmani „briše se“.

Zašto to predlagač, konkretno gospodin Pavićević, to predlaže? Po mom mišljenju, zbog toga što želi zadržati staro stanje stvari, gde nije bilo ni prava, ni pravičnosti, ni rada, ni reda, ni građanskih sloboda, želi da ostane staro stanje u finansijama u kojem je bivši savezni ministar, a njegov predsednik stranke, nezakonito, po starim zakonima uzeo subvencije iz ovog budžeta, budžet Republike Srbije, 530 hiljada evra, dame i gospodo, i oštetio budžet, džepove građana Republike Srbije, zato govorimo, samo zato da bi kalemio vinovu lozu na travu.

Nećete, gospodine Pavićeviću, više brisati ove amandmane, već građani Republike Srbije, a oni su obrisali stranku na čijoj se listi vi nalazite. Nadam se da su je obrisali i poslali u političku prošlost.

Ovaj set zakona ima za cilj reformu finansijskog sektora u svrhu modernizacije Srbija. Na kraju, nema te sile koja će zaustaviti reforme koje se sprovode u ovoj zemlji, jer vi ste, gospodo iz bivšeg režima, uništili našu prošlost, našu sadašnjost, budućnost naše dece. Da ste ostali na vlasti samo još godinu dana, uništili bi naše korene. Srpska napredna stranka vam to neće dozvoliti. Hvala.

Đukanović Vladimir

Hvala, uvaženi predsedavajući. Naš narod ima jednu divnu poslovicu – zaludan pop i jariće krsti. To je upravo ovo. To je narodna poslovica, nije ništa ružno.

Donosimo po prvi put zakon kojim sistemski naše depozite osiguravamo, odnosno donosimo zakon koji će na neki način obezbediti finansijsku stabilnost ove države. To je čak i u obrazloženju navedeno zašto se ovo radi, zašto je dosadašnji princip bio loš, jer smo imali probleme i sa „Agrobankom“ i sa „Univerzal bankom“ i sa mnogim drugim.

Sada neko predlaže sve ovo da se briše. U redu, ali ste onda dužni da građanima, a posebno kada budemo prešli na članove 8. i 9. i ostale članove, da vi radite u korist banaka i da vi želite da se i dalje zadrži pljačkaški sistem koji je ovde vladao i zelenašenje. To ste dužni da kažete građanima, da ne želite finansijsku stabilnost ove države.

Zašto tražite da se obriše član 7.? Nema ni jedno jedinog razloga, osim da biste ovde dobili minute i da trošite građanima Srbije dragoceno vreme, ali je dobro da svi ovde vidimo o čemu se zapravo radi. Tražiti da se ovo obriše je krajnje neodgovorno, tražiti da se ovo obriše je želja da se zapravo izađe u susret upravo onima koji su građane i državu uopšte potpuno očerupali i isisali novac odavde, iz ove države. Trebalo bi da vas bude sramota zato što ovako nešto tražite. Hvala.

Jovanović Dragan

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko, drage kolege narodni poslanici, ovo je verovatno moj prvi amandman koji nije amandman „briše se“ na Predlog zakona o osiguranju depozita.

Član 7, jedan od najvažnijih članova ovog zakona, koristiću vreme poslaničke grupe, pročitao bih član 7, koji je vrlo bitan: „Agencija je dužna da novčana sredstva Fonda za osiguranje depozita drži na posebnom depozitnom računu otvorenom kod NBS. Agencija dinarska sredstva Fonda za osiguranje depozita, na osnovu odluke Upravnog odbora, ulaže u dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija ili NBS“, i ovaj ključni treći pasus: „Na osnovu odluke Upravnog odbora Agencije i ugovora zaključenog sa Agencijom i po nalogu Agencije, NBS, u svoje ime, a za račun Agencije, devizna sredstva Fonda za osiguranje depozita ulaže u strane hartije od vrednosti ili ih polaže kao depozit kod stranih banaka, u skladu sa politikom upravljanja deviznim rezervama“.

Smatram da reč „politikom upravljanja deviznim rezervama“ treba zameniti, da se umesto reči „politikom“ ubaci reč – strategija. Zašto je ovo važno, uvaženi predsedavajući? Zamolio bih sve uvažene kolege, verovatno se svako od nas jednom pitao na koji način se čuvaju devizne rezerve zemlje, koje su pare, novci svih nas, građana Republike Srbije, na koji način se one plasiraju. Izgleda mi, iskreno, vrlo nelogično i zamolio bih uvaženu ministarku, koja je ranije bila guverner NBS, jer kada uđete na sajt NBS možete da vidite da se devizne rezerve čuvaju u skladu sa strategijom.

Zaista mi nije jasno kako se u predlogu ovog zakona došlo do reči „politika“. Pazite, politiku možete da menjate svaki dan i vrlo mi je bilo nelogično da ako treba da plasirate nešto najvrednije što ova država ima, a to su devizne rezerve, u skladu sa politikom koju možete da menjate svaki dan, to meni ne izgleda logično.

Zato bih zamolio uvaženu gospođu ministarku da još jednom razmotri moj amandman i da se u ovom trećem pasusu člana 7. reč „ u skladu sa politikom upravljanja deviznim rezervama“ ispravi i reč „politika“ zameni rečju – strategija, jer strategiju usvaja NBS, odnosno Savet guvernera NBS.

Naravno da to odobrava guverner, saglasnost verovatno daje, odnosno po ovom zakonu to sve sada prati ministar finansija, koji je to dužan da radi po zakonu i smatram da strategija može biti i na određeni vremenski period i ne može se menjati u skladu sa dnevnom politikom.

To je ključna stvar zbog koje smatram da ovaj moj amandman treba podržati i, naravno, on će doneti još jednu veću stabilnost i predvidljivost kod plasiranja deviznih rezervi Republike Srbije. Hvala.

Kori Udovički

Samo još jednom da naglasim da se ovaj amandman odbija, a obrazloženje je vrlo jasno. Ne može se staviti reč: „strategija“ tamo gde se nešto radi u skladu sa strateškim smernicama koje su date za upravljanje deviznim rezervama. Hvala.

Jovanović Dragan

Predsedavajući, iskreno se izvinjavam, neću biti dug i ništa maliciozno ne želim uvaženoj ministarki da kažem, ali prosto ona nije u pravu.

Molim vas, ovo su vrlo ozbiljne stvari. Meni je žao što ovde nije guvernerka Narodne banke, razumem da ima obaveze danas, ali bih još jednom zamolio kolege narodne poslanike da razmotre ovu temu i ako možemo zajedno, a mi to i možemo u danu za glasanje, ako predstavnik Vlade ne želi na samoj sednici da prihvati ovaj amandman, da ovo ispravimo, jer ovo je vrlo bitno.

Moram da kažem, kao i svi narodni poslanici, ja sam neko ko je uložio još amandmana na ovaj zakon i pažljivo sam se trudio za ovaj vremenski period da iščitam ovaj zakon. Nikad ne podnosim amandmane - briše se, već potpuno jasne amandmane.

Ovde je svako ko je pažljivije čitao ovaj tekst mogao da vidi nelogičnost. Nelogičnost je da vi plasirate devizne rezerve zemlje, iskreno, nešto najvrednije što mi imamo, kaže - u skladu sa politikom. Znači, ovde je mogla da se nađe i određena druga reč koja će biti, da budem iskren, smislenija nego politika. Mi vodimo ovde politiku, mi možemo i kao predstavnici stranaka da pričamo o politici raznorazne stvari, ali da kažete da ćete sa politikom da upravljate deviznim rezervama, to mi stvarno ne izgleda logično.

Više se ne obraćam uvaženoj ministarki, ona je svoj stav iznela, ali bih samo zamolio narodne poslanike da u danu za glasanje ovaj moj amandman podrže. Hvala.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Arsenoviću, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički i poštovani naši gosti danas u Skupštini Republike Srbije, tri su stvari koje želim da kažem povodom našeg amandmana na član 8. Predloga zakona.

Najpre, i ovaj amandman smo podneli zato što želimo da se borimo za očuvanje i dostojanstva Skupštine i pravnog poretka i parlamentarizma u našoj Republici.

Druga stvar, poštovana gospodo, podržavam ovo što je rekao gospodin Babić i ovo što kaže gospodin Đukanović i mislim da je to u redu, naravno. Pravo je narodnih poslanika SNS-a da učestvuju u ovoj raspravi.

Nikada nisam hteo da upravljam tim vremenom, ni da pokušam to da radim. Samo sam pokušao da ukažem na jednu nelogičnost, da ako se za nešto kaže da je besmisleno, bespredmetno, a onda se kaže – učestvovaću u tome, samo da se malo pojasni.

Ali, naravno da je to pravo i niko ne sme da dira u to pravo. Podržavam ideju narodnih poslanika SNS-a i gospodina Babića da iskoriste sve vreme koje imaju po amandmanu za današnju raspravu.

Treća stvar, poštovana gospodo, nisam saglasan sa predlogom koji su saopštili gospođa Tomić i gospodin Babić, da dok mi ne dosegnemo neke standarde Evropskog parlamenta, da možda ne treba ni da čitamo tako pažljivo predloge zakona kao što se čitaju u Evropskom parlamentu. Poštovana gospodo, smatram da je upravo naša dužnost, već sada imamo uslove za to, da se svim predlozima zakona bavimo na jedan odgovoran način.

Ništa nas ne sprečava, poštovana gospodo, da one standarde koji su zapisani u Poslovniku Evropskog parlamenta, ali i u našem Poslovniku Narodne skupštine, u stoprocentnom iznosu ovde koristimo, poštovana gospodo narodni poslanici. Smatram da to može da bude samo dobro. Hvala.

Predsenik

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika. Izvolite.

Babić Zoran

Gospođo predsednice, gospodin Pavićević malo zaostaje u vremenu i time krši Poslovnik. Znate, ako govorimo o amandmanu na član 8, a koristi se argumentacija za član 7, onda je to zaostajanje u vremenu. Kako može neko ko je debelo u prošlosti, a mi smo o amandmanu na član 7. završili raspravu, da koristi argumentaciju i za član 8?

Vidim da se gospodin Pavićević lepo zabavlja i meni je drago zbog toga. Drago mi je zbog osmeha na licu. Ovde vidimo i kolege i koleginice iz poslaničke grupe SNS koji se takođe zabavljaju zato što rade svoj posao i vrlo su strpljivi u svemu tome. Nadam se da će gospodin Pavićević, za razliku od svih prethodnih puta kada nas je izbombardovao ovako nepotrebnim, nestručnim, besmislenim amandmanima, bar ostati na glasanju da glasa za takve amandmane, jer verujem da ako ne ostane da glasa za svoje amandmane, da je u tom trenutku ipak uspeo da pročita ove zakone i da je na taj način, makar i indirektno podržao ovakve zakonske predloge koje je predložila Vlada, odnosno Narodna banka Srbije.

S druge strane, ne mogu da prihvatim poziv, ne zato što nije dobar poziv, poziv je dobar, ali ne mogu da prihvatim zato što potiče od čoveka koji je rekao da nije pročitao zakone, predao amandmane, a nas poziva da ih čitamo tri ili četiri puta. Evo, ja ih čitam drugi put. Prvi put kada je bila načelna rasprava, a drugi put sada, član po član, za razliku od predlagača amandmana koji ih nije pročitao nijednom. Verujem da će u nekom trenutku možda i odustati i od ovakvog načina čitanja amandmana. Prema tome, poziv za gospodina Pavićevića da ostane u sali i da glasa za svoje amandmane. U suprotnom, odustao je od njih.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički, poštovani gosti, veoma cenim gospođu Vlahović. Cenim i poziv koji je gospođa Vlahović sada ovde uputila, predloživši meni da povučem pisanim putem amandmane na ovih sada preostalih šest predloga zakona. Zaista, ceneći i ovaj predlog i inače gospođu Vlahović, želim ovde da kažem jednu stvar povodom tog poziva.

Ja bih, poštovana gospodo, uvažavajući gospođu Vlahović, mogao da razmislim o ovom pozivu i hoću da razmislim o ovoj ideji, ali je neophodno, mislim ovde da obezbedimo jednu stvar, kao prethodnu stvar, da bi se o tome razmislilo, a ta prethodna stvar, poštovana gospodo, tiče se sledećeg.

Ukoliko bi gospođa Udovički, u ime Vlade Srbije, ovde nama rekla – Vlada je pogrešila što je na ovaj način pristupila raspravi o ovim predlozima zakona u Narodnoj skupštini, ukoliko bi gospođa Tabaković rekla da je ponovo pogrešila, pošto je u decembru već jednom na isti način pogrešila, i rekla – pogrešila sam što sam na ovaj način kao guvernerka tretirala Narodnu skupštinu i narodne poslanike, i gospođu Vlahović i mene, i ako bi gospodin Babić ustao i rekao – i ja sam pogrešio što sam branio ovakav pristup Vlade i pristup Narodne banke Srbije, gospođo Vlahović, molim vas, poštovana predsednice, da gospođa Vlahović čuje, ja bih razmislio i prihvatio ovaj poziv.

Samo da obezbedimo ovo kao prethodnu stvar jer se tiče odnosa između institucija, a to nama ovde mislim da jeste važno i nadam se da vi isto to tako tumačite. Hvala vam.

Đukanović Vladimir

Uvaženi kolega bi morao da zna da, po bontonu, kada dama da neku ponudu, nikada se ne uslovljava odgovor. Tako da ovo sada što je uradio je zaista pokazatelj da nije džentlmen.

Ali, bez obzira na to, javljam se baš zbog ovog amandmana da građanima Srbije ukažemo šta gospoda zahtevaju i to je veoma važno da građani znaju. Pošto svaki dan slušamo vašu zabrinutost za ljude koji su navodno zaduženi u švajcarskim francima, u ne znam čemu, vi tražite da mi obrišemo obaveze banaka.

Meni je jako drago što vi ovako nešto iznosite da dragi građani znaju, evo, ovo su ljudi koji zahtevaju zapravo da mi ovde omogućimo bankama da po onome što je do sada važilo i dalje pljačkaju građane, na način kako su to inače radile, čistim zelenašenjem.

Prema, tome, lepo je to da građani znaju. Ovim amandmanom vi tražite da zapravo radimo u korist banaka, a ne u korist građana i u korist države. To je nešto što je strašno, a građani su dužni da to znaju i lepo je što ovako vi njima kroz vaše amandmane to predočavate. Dragi građani, čisto da znate, neko želi da se i dalje nastavi vaša pljačka i to je, nažalost, neko sa one druge strane. Hvala vam.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti, još jednom, ceneći i ovaj predlog i poziv narodne poslanice gospođe Vlahović, a u iščekivanju reakcije i Vlade i Narodne banke i gospodina Babića, sada moram da pristupim obrazlaganju našeg amandmana na član 9. i, naravno, uz zahvalnost gospodinu Đukanoviću za jednu lekciju iz bontona i lepog i pristojnog ponašanja, moram sada da se usmerim ka obrazlaganju našeg amandmana na član 9.

Amandman na član 9, poštovana gospodo, glasi – briše se. Veoma mi je važno da ovo čuje i gospodin Babić, i gospođa Mrdaković, i gospođa Vlahović, i gospodin Đukanović, mi smo ovaj amandman podneli zbog toga što smatramo da je neophodno da se zaštiti dostojanstvo Narodne skupštine i naš parlamentarizam.

Mi ovde nemamo primedbu na delovanje predsednice Narodne skupštine, zato što je ona delovala po proceduri, ali imamo primedbu na prihvatanje narodnih poslanika, na jedan predlog kojim se dovodi u pitanje to dostojanstvo Narodne skupštine i parlamentarizam.

Poštovana gospodo, na ovakav naš pristup koji se tiče dostojanstva i pravnog poretka i parlamentarizma, kao kontrastav dobijamo sledeće termine, poštovana gospodo: mržnja, neznanje, kaže – ovaj Pavićević i ne zna šta će sa sobom pa sprema amandmane, pa zaludan pop se pominje, pa sramota, pa nestručnost.

Poštovana gospodo, čekajte, zar je moguće da ovakve termine koristimo kao argumentaciju, naspram argumentaciji koju nudimo mi, a koja se tiče uvažavanja dostojanstva Narodne skupštine, našeg parlamentarizma i osnovnih načela i principa našeg ustavnog sistema, poštovana gospodo. Molim samo da se usmerimo ka principima i načelima, a ne ka ovakvim terminima. Hvala.

Babić Zoran

Gospođo predsednice, mogu da razmislim i rado ću da razmislim o predlogu gospodina Pavićevića, ali uz neke uslove, slične uslove koje je postavio i gospodin Pavićević. Razmisliću o zahtevu gospodina Pavićevića, pozvaću i gospođu Udovički da razmisli, ukoliko nam gospodin Pavićević da sada i ovde, bez ikakvog uslovljavanja, izvinjenje za kriminalnu privatizaciju „Beopetrola“ u kojoj je učestvovao lider njegove stranke Zoran Živković, ukoliko nam gospodin Pavićević ovde sada eksplicitno da izvinjenje za prisvajanje 50 miliona dinara za nepostojeće vinograde takođe lidera njegove stranke gospodina Zorana Živkovića, gde ni grožđa ni vinograda ni bilo čega, ali od države 50 miliona dinara.

Mogu da razmislim o zahtevima gospodina Pavićevića ukoliko sada i ovde ustane i javno se izvini za hiljade ljudi koji su 2003. godine, koje je tadašnji premijer, koristeći neko stanje koje je bilo teško stanje za našu državu, povod je bio još strašniji, ali gde je priveo, držao u pritvoru, a posle toga budžet i građani Republike Srbije su platili zbog te nesmotrenosti tadašnjeg premijera gospodina Živkovića, gde su hiljade i hiljade ljudi bespravno bili pritvoreni, uhapšeni i zatvoreni, a nakon toga iz budžeta su im plaćana ogromna finansijska sredstva zbog toga.

Ukoliko gospodin Pavićević sada ustane i javno se izvini zbog svih tih stvari, a imam ih mnogo, dva minuta je malo za navođenje svega onoga lošeg što je u svom političkom delovanju gospodin Živković i bivši režim uradio, vrlo rado ću razmisliti o zahtevima gospodina Pavićevića.

Đukanović Vladimir

Pošto je uvaženi kolega podnosilac amandmana rekao da štiti ugled ovog parlamenta, a prevedeno na srpski, to bi značilo da vi štitite ugled građana, pošto je ovo predstavništvo građana najpre, onda biste vi, da zaista štitite ugled ovog parlamenta, glasali za ovaj zakon, zato što baš ovaj zakon štiti građane, a vi time što ne želite da glasate za ovo, već želite da se obriše ovo, vi štitite banke. To je suština svega ovoga. Vi ovim narušavate ugled građana i smejete im se u lice sa ovakvim amandmanima. Zato što štitite banke i štitite ono što je do sada bilo prema građanima.

Zato, naravno, ovako nešto ne može nikako da se podrži. Hvala vam.

Orlić Vladimir

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Vrlo ću kratko, po samom amandmanu. Svakako, pridružujem se ocenama da i ovaj amandman takođe treba odbiti, iz svih razloga koje smo čuli danas kada je reč o ovom načinu koncipiranja amandmana, ovim posledicama koje amandmani imaju, odnosno nemaju, i kvalitetu koji poseduju, odnosno koji im nedostaje. Ne bih u tom smislu uzimao vaše vreme dodatno.

Mi smo danas bili u prilici da se malo osvrnemo na tu i tamo po neku dobru narodnu mudrost. Svakako se ne javljam, kao i niko sa ove strane sale, sa željom da učestvujem u nečemu što smatramo nerazumnim, kako se izgleda čulo danas.

Mi to svakako radimo baš zato što želimo da na pozitivan način utičemo na predlagača amandmana da određenu svest možemo da probudimo, međutim, sve vreme se susrećemo sa onim što bi, mislim da je kolega Marković često citirao tu narodnu umotvorinu – što izgleda vrijeme ne ispravi, bar za sada. Ali, polako, verujem da ćemo doći do tog dobrog zajedničkog jezika.

U međuvremenu na temu kvaliteta kontraargumenata koji se ovde danas čuju, mislim da su predlagači amandmana izrazili sumnju u dobar sadržaj i dobre namere argumenata koje mi sa ove strane koristimo. Još jedna narodna mudrost na koju bih se pozvao glasi – prema svecu i tropar. Dakle, kada ne koristite baš ništa kao argument, mislim da nema osnova da ono što je kontraargument kritikujete, bilo šta kao odgovor na, nažalost izvinjavam se, ništa je više nego dovoljno.

Što se tiče različitih predloga upućenih danas u ovoj sali jedan je mislim vrlo dobar i mislim da bi mogli da ga prihvatimo svi zajedno bez ikakvih preduslovljavanja, proističe iz činjenice da ne bude da samo kritikujemo, pohvaliću predlagača amandmana u jednoj stvari, da je iskazao želju da se do kraja bori za svih 180 i nešto amandmana. To bi bilo jako dobro, ukoliko se odnosi na ono što je obično potencirao kolega Babić.

Ukoliko se ta borbenost prikaže i kroz prisustvo u danu za glasanje. Ukoliko bude razlike u odnosu na dosadašnju praksu predlagača amandmana, da stotinama amandmana ovde sebi obezbede veliki broj časova za nastup pred TV kamerama, onda im izgleda bude muka da sede u danu za glasanje i slušaju kako se satima samo iščitavaju amandmani i nešto stavlja na glasanje. Bilo bi možda ne do kraja ozbiljno, ali za nijansu ozbiljnije i više fer rekao bih, da tu praksu promene, pa da se recimo pojave u danu za glasanje i zaista glasanjem u punom trajanju, stanu iza onoga što su sami uradili. Hvala vam najlepše.

Obradović Jasmina

Hvala lepo, predsedavajuća. Šta da kažem, mogla sam se javiti na bilo koji amandman, odnosno po bilo kom članu. Zašto sam se javila upravo sad? Ne mogu da ne kažem da sam od jutros kada je počela ova rasprava dobila nekoliko SMS poruka građana koji prate ovu skupštinu. Svaka od njih uglavnom bila je sa pitanjem – aman, šta toliko brišu? Moj odgovor bi bio – evo, gospodo kolege poslanici, poštovani građani, u silnoj želji da se izbriše sve ono što je rađeno u prethodnih 10-12 godina, valjda je to ostala navika, pa treba reći - briše se i neki od ponuđenih članova izmene zakona.

Ne mogu da shvatim da podnosilac amandmana, a to slušamo već duže vreme na takav način zloupotrebljava Poslovnik, zloupotrebljava ovaj visoki dom, zloupotrebljava pre svega vreme i novac građana i kaže – član 9. briše se. Kolega koji podnosi amandman ustane i priča o svemu, a da pritom ne pročita član 9, obrazloži zašto smatra da treba da se briše i tako iz člana u član, iz amandmana u amandman.

Ponoviću, poštovana gospodo koja ste pitali, šta to toliko brišu, jedino što mogu da kažem u želji da izbrišu sve ono što je u prethodnih godina rađeno, takve amandmane i pišu. Hvala lepo.

Cvetanović Milorad

Poštovana predsednice, uvažena ministarsko sa saradnicima, kolege narodni poslanice i poslanici, bez ijednog argumenta zašto se traži da se član Predloga promena Zakona izbriše i tako skoro dve stotine puta, bez predloga kakva bi izmena zakona trebala da bude, dolazimo do zaključka da to nije ništa drugo već težnja da se ostane na putu propadanja i potonuća, na putu ka totalnom ekonomskom uništenju i na daljoj destrukciji ekonomije Republike Srbije, koja bi neminovno dovela u kolaps celo društvo uopšte, jer njihova je ideologija, to narod Republike Srbije mora da zna, što gore Srbiji, to bolje njima. Hvala.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, gospođo Udovički i poštovani gosti, narodni poslanik Zoran Živković i ja smatramo da sadržina člana 10. treba da se briše iz jednog osnovnog razloga koji smo i naveli u obrazloženju za amandman na član 1. ovog predloga zakona, ali bih kao što je i red u našoj Narodnoj skupštini pokušao da tu argumentaciju dopunim dodatnom argumentacijom.

Dodatna argumentacija tiče se sada već i poziva koji meni dolaze u ovu Narodnu skupštinu, u moju kancelariju dole, Ivana se javlja, građani zovu, preko Tvitera takođe poručuju, kažu – bravo narodni poslaniče Vladimire Pavićeviću, kaže tako naše zajedničke interese nas građana u Narodnoj skupštini brani jedan odgovorni narodni poslanik.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, kako onda da ne delam vrlo ovako inspirisan i sa jednom energijom u našoj Narodnoj skupštini kada je očigledno da građani prepoznaju sada jedan trud, posvećenost i napor kako da se očuva dostojanstvo u našoj Narodnoj skupštini tako da se ovde usvajaju najbolji mogući zakoni.

Imam još jednu stvar koju bih ovde pomenuo. Građani mi takođe saopštavaju, pišu mi ovde i preko Tvitera, da bi najbolje bilo da sada ovde i gospođi Udovički, i gospođi Tabaković, i gospodinu Babiću kupim jednu gumicu za brisanje. Kaže, tako se lakše brišu loši tekstovi, loša sadržina članova Predloga zakona.

Samo da napomenem, ja sam ovde poklanjao knjige i predsednici govore Jovana Skerlića, gospodinu Gašiću jednu finu knjigu izdatu 2014. godine „Top, vojnik i sećanje“, a izgleda da ću morati da pripremim i nekoliko gumica za brisanje nekim ministrima i guvernerki NBS, a i bogami gospodinu Babiću, poštovani narodni poslanici. Hvala.

Babić Zoran

Izuzetno poštujem RTS. RTS je javni servis. Zaista nisam znao da Drugi program postaje humoristički, jer malopre nam je kolega ispričao jedan vic dana, o toj masovnoj podršci koju dobija.

No, šalu na stranu, voleo bih gospođo predsednice da pozovem na ovaj način gospodina Pavićevića, predlagača amandmana da konačno počne da radi svoj posao i ako je već predložio brisanje člana 10. umesto tih gumica, duhovito, da nam objasni zbog čega misli da banka ne treba da plaća početnu premiju, ne treba da plaća redovnu premiju i da banka ne treba da plaća vanrednu premiju.

Zbog čega, gospodine Pavićeviću? Dajte nam obrazloženje zbog čega banke ne treba da plaćaju početnu, redovnu i vanrednu premiju. Koje je obrazloženje toga? Hajde, da počnemo da pričamo o zakonu. Hajde, da pričamo o amandmanima, suštinski. Znate li kolika je početna premija banke?

Evo, pozivam gospodina Pavićevića, tako stručnog, vrednog, odgovornog kako sebe predstavlja, dajte recite nam šta je početna premija banke koju predlažete da se briše. Zbog čega treba da se briše redovna premija? Zbog čega predlažete da banka ne treba da plaća vanrednu premiju? Evo, gospodine Pavićeviću, vrlo direktno pitanje. Očekujem i vrlo direktan odgovor, a onda ću na osnovu vašeg odgovora da kažem da li ćemo glasati za takav amandman ili ne.

Čomić Gordana

Amandman koji smo podneli zajedno odnosi se na član 10. koji definiše da je banka dužna da plaća početnu premiju, redovnu premiju i vanrednu premiju. U članovima koji slede, u članovima 11 i 12 definisana je kako početna, tako i redovna i vanredna premija.

Naš amandman predlaže da redovnu premiju, koja je inače definisana da se isplaćuje tromesečno i zovemo tromesečnom premijom. Iznosi su utvrđeni zakonom. Početak isplate početne je 45 dana, a u članu 12. u stavu 3. kaže da se isplaćuje tromesečno. Nije u pitanju samo insistiranje na jezičkoj promeni, nego prosto smatramo jednostavnijim i elegantnijim rešenjem da nešto što je redovna premija isključivo tromesečna, da se tako i zove u zakonu, ne menja ništa na suštini i jednostavno pojašnjava da bi se izbegle formulacije objašnjavanja posle u članu 12. šta je redovna, šta je vanredna, a šta je početna premija? Hvala.

Orlić Vladimir

Zahvaljujem. Vrlo kratko. Dakle, predložio bih da se ipak amandman ne usvoji, odnosno da se zadrži rešenje kako je predložio predlagač zakona. Termin redovna, reč je možda o čisto ličnom ukusu, ali svakako mi zvuči bolje. Čuli smo sada da bi se na taj način, ukoliko se usvoji amandman, izbegle kasnije definicije, zapravo ne bi, što ne predlaže ni predlagač amandmana, odnosno sve te definicije ostaju samo se jedan termin menja drugim.

Zamolio bih da možda prokomentarišemo odgovor koji smo dobili od Vlade, da li ovako uvođenje termina ima neki možda dublji, bolji značaj, a na sve to ja bih još samo dodao da neke konstrukcije koje bi bile poprilično rogobatne, tipa da u jednom od narednih članova imamo da je tromesečnu premiju, da se obračuna i naplaćuje tromesečno. Na ovaj način izbegavamo ako je zapravo zovemo redovnom, ako imamo vanrednu mislim da je potpuno na mestu da imamo i redovnu. Hvala.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički, poštovani gosti, evo da pre svega zbog gospodina Babića ovde pročitam sadržinu člana 11. za koji mi predlažemo da se briše.

U stavu 2, naime, piše nešto o čemu se veoma interesovao gospodin Babić malopre, a to je pitanje početne premije. U stavu 2. piše – početna premija iznosi 0,3% novčanog dela minimalnog osnivačkog kapitala banke, poštovana gospodo. Zato sam poštovana predsednice, iako sam primetio da ste bili voljni da mi date pravo na repliku sačekao svoje redovno javljanje po amandmanu da gospodin Babić dobije odgovor i na to pitanje uz tri pitanja gospodinu Babiću sada, poštovana predsednice Narodne skupštine, ako je to u redu da kažem.

Prvo, evo ne mogu direktno, pa preko vas, da li može gospodin Babić da mi odgovori na pitanje, ako Vlada Srbije nije sposobna da upravlja, poštovana gospodo, zašto se gospodin Babić u ovoj Narodnoj skupštini jednom ne suprotstavi takvoj Vladi?

Drugo pitanje, ako Vlada, poštovana gospodo, ovde svakom prilikom dokida ostatke našeg parlamentarizma, zašto gospodin Babić sledi volju loše Vlade, a ne narodnu volju, poštovana gospodo?

Treće pitanje, zašto gospodin Babić brani Vladu time što kaže – pa, znate Vlada nije imala mnogo vremena da vam pripremi obrazloženje za odbijanje amandmana, a ne brani narodne poslanike i Narodnu skupštinu od jednog teškog nasrtaja izvršne vlasti na zakonodavno telo? Pa, mi ovde čitamo sve, sve predlog zakona, a resorni ministar dođe jednom u ne znam koliko vremena da brani svoje predloge zakona. Razlikuje se ta težina posla poštovana gospodo i očekujem odgovore na sva ova tri pitanja predsednice Gojković. Hvala.

Babić Zoran

Zahvaljujem se gospođo predsednice na ovakvim pitanjima i na mogućnosti da se poentira.

Narodna volja se izražava, gde, ako ne na biralištima.? Narodna volja izrečena na biralištima, na martovskim izborima 2014. godine je dala podršku od 50%, gotovo 50% ovakvoj Vladi Republike Srbije i dala podršku Aleksandru Vučiću da vodi tu Vladu, e to je narodna volja i meni je zadovoljstvo što zastupam i narodnu volju i Vladu Republike Srbije i predsednika Vlade Aleksandra Vučića, koga su izabrali. Ko? Građani Republike Srbije tamo gde se narodna volja izražava, a ne na ovakvim navijačkim gumica nalozima gospodina Pavićevića.

Šta je rekla ta narodna volja? Šta je rekla ta narodna volja građana koji žive u Vojvodini? Šest procenata, nepunih šest procenata podrške gospodinu Pavićeviću i listi na kojoj je bio. Da li je to dovoljno za vršenje vlasti? Nije dovoljno.

Da li je to protiv demokratije? Naravno da je protiv demokratije. Da li je to silovanje demokratije? Da, to je silovanje demokratije koju gospodin Pavićević posmatra, podržava i aplaudira. Zašto ne kaže da je protiv narodne volje?

Kako se pokazuje narodna volja? Glasanjem, tako je, na biralištima, glasanjem, a mi smo ovde zato što su građani Srbije tako glasali. Tako su glasali, a glasali su za polovičnu podršku SNS. Glasali su preko 50% za listu koja se zove, kako gospodine Pavićeviću? Aleksandar Vučić, budućnost u koju verujemo. To je ono u šta građani Srbije veruju i to su prikazali na biralištima, a ne onako kako po raznim vinogradima želite vi i gospodin Živković ili sa 6% gospodin Pajtić.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo i amandman na član 12. ovog predloga zakona, čiju sadržinu sada ovde neću čitati jer je nešto obimnija nego što je bila sadržina člana 11.

Mi smo naravno, osnovni argument za ovaj amandman, ponudili svim narodnim poslanicima, predstavnicima Vlade i ministarki i ministru, ali ovde želim da se pozovem na nekoliko dodatnih argumenata, dva.

Najpre, meni je ovde argument za ovu situaciju i to što narodni poslanik Zoran Babić zaista ne odgovara na pitanja drugih narodnih poslanika, a kaže – e baš mi je drago što ću sada biti u prilici da odgovorim na sva tri pitanja gospodinu Pavićeviću.

Samo se dotakao jednim malim delom odgovora na prvo pitanje, a preostala dva, poštovana gospodo? Šta je sa odgovorima na ta pitanja?

Poštovana predsednice Narodne skupštine, evo ovde sada dajem reč da ću odustati od rasprave o amandmanima na ovih preostalih šest predloga zakona ukoliko Vlada uradi samo jednu jednostavnu stvar, kaže – Pogrešili smo kada se tiče pristupa izvršne vlasti prema radu zakonodavnog tela.

Ukoliko gospođa guvernerka Tabaković uradi to isto, ja ću odustati od diskusije i naravno, ukoliko gospodin Zoran Babić kao šef poslaničke grupe stranke koja broji najviše narodnih poslanika u Narodnoj skupštini takođe kaže – pogrešio sam što sam podržavao neprimereni pristup Vlade Republike Srbije, Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Ukoliko se to desi, poštovana gospodo, dajem reč odustajem od rasprave po amandmanima na ove predloge zakona, poštovana predsednice Narodne skupštine. Hvala.

Predsdnik

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Babić Zoran

Ono što nas u ovom trenutku predlagač amandmana ucenjuje je da kažemo poštovali smo propise, poštovali smo poslovnik o radu Narodne skupštine, poštovali smo Ustav, a moramo da se izvinjavamo i kažemo pogrešili smo.

Kada je greh poštovati zakon, osim u državi i u društvu kakvo bi predlagači amandmana Živković i Pavićević želeli? Mislim da je ponos raditi po zakonu, da je čast poštovati Ustav, da je časno i dostojanstveno raditi na osnovu propisa kojim je definisan rad Narodne skupštine.

Sada nas predlagač amandmana suštinski, razotkrivajući razloge zbog čega je podneo ove kopi-pejst, kao što je gospodin Martinović rekao, amandmane, ništa drugo nego do ucena.

Gospodine Pavićeviću, ne trpimo ucene, ne trpimo pritiske. Radite šta god hoćete i šta god želite i šta god znate, ali mi ćemo se držati Ustava, držaćemo se zakona, držaćemo se poslovnika o radu i sve dok se tako radi, neću se izvinjavati nikome. Morate da se izvinite vi zato što nas terate da radimo protiv zakona ili da se izvinjavamo zato što se radi o zakonu. To govori o suštinskoj razlici u našim politikama. To govori o suštinskoj razlici između društva i države koju želimo.

Srpska napredna stranka želi da izgradi društvo u kojem će biti čast i ponos poštovati Ustav, poštovati zakone, u kome će biti čast i ponos kada narodni poslanik poštuje poslovnik o radu i kada Vlada, na osnovu tih normi koje su propisane, radi i ne mora nikome da se izvinjavamo, a ponajmanje vama, gospodine Pavićeviću.

Arsić Veroljub

Dame i gospodo narodni poslanici, da malo prodiskutujemo o tom čuvenom članu 12, koji je jako sličan iz prethodnog zakona, odnosno zakona koji još uvek važi.

Voleo bih da su kolege poslanici koji su podnosili amandmane vezano za finansiranje Agencije za osiguranje depozita, a ta sredstva te iste Agencije opredeljena su za zaštitu građana Republike Srbije, koji svoja sredstva deponuju u bankama, da li kao na oročenu štednju, da li sredstva po viđenju. Takođe i privredni subjekti.

Prihvatanjem ovog amandmana jednostavno ta zajednička odgovornost banke i države svalila bi se isključivo na državu. Ne znam da li je to predlagač ovog amandmana hteo?

Priče oko procedura mogu da stoje, ali procedure su predviđene poslovnikom o radu Narodne skupštine, nisu prekršene. Prihvatio bih te žalbe na kratke rokove da su kolege poslanici imali situaciju kao za vreme Vlade Zorana Živkovića, da Skupština usvaja dnevni red sa predlogom zakona koji još nije ušao u skupštinsku proceduru, da kada dođu zakoni ostanu čitavu noć da ih pišu, ne amandmane „briše se“ nego prave amandmane.

Pa kada istekne rok u ponoć, da nema nikog na pisarnici da to predaju, pa predaju policijskom obezbeđenju da bi se ti amandmani sutra našli u proceduri. Kada to budu radili kolege poslanici koji podnose ovakve amandmane, onda prihvatam svaku njihovu kritiku.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. Amandman je posledični i nužno ga je podneti, kao i još jedan, kada želimo da termin „redovne premije“ zamenimo sa „tromesečnim“ i on se odnosi na član 12. koji definiše kako Agencija utvrđuje stopu redovne premije i kada i koliko, tako da i za još jedan član, gde se ponovo javlja predlog da se reč „redovni“ zameni rečju „tromesečni“.

Ja ću ga obrazložiti kao posledični amandman. To je prosto nužno ako želite da dosledno sprovedete neku od izmena u zakonu, da intervenišete amandmanom na svako mesto gde se javlja pojam ili definicija ili deo člana koji želite da glasi drugačije.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković i poštovani gosti, budući da nema sada više nijednog od ministara u Vladi Republike Srbije, a da prisustvuje sednici Narodne skupštine, to je, u odnosu na sve druge stvari samo još jedna manja slika nepoštovanja naše institucije, ali u redu.

Ja ću se sada usmeriti ka narodnim poslanicima za koje verujem da i dalje postoji šansa da prihvate naše amandmane „briše se“ u ovom slučaju i na član 13. Predloga zakona o kojem sada debatujemo, a to je Predlog zakona o osiguranju depozita.

U odnosu na osnovni argument kojim sam ovde ponudio, želim da saopštim još jedan, a tiče se upravo onoga bez čega ni jedna savremena konstitucionalna demokratija ne može da živi, a to je pitanje pravila i procedura.

Poštovana gospodo narodni poslanici, u članu 154. našeg Poslovnika jasno piše: „Predlog zakona, pripremljen u skladu sa odredbama ovog poslovnika, može da se uvrsti u dnevni red sednice Narodne skupštine u roku ne kraćem od 15 dana od dana njegovog podnošenja“. Vlada ovde neprestano u više od 80%, pa i u slučaju ovih predloga zakona, a čiji je deo i član 13. ovoga zakona, stalno nama šalje predloge zakona po hitnom postupku.

Sada se ovde pitam da li se mi, poštovano gospodo, ovde nalazimo u nekom posebnom vanrednom stanju, pa stalno moramo sve da radimo po tom hitnom postupku ili mi ovde treba da poštujemo nešto što je pravilo?

Član 154. treba da bude pravilo, a ne izuzetak. Molim narodne poslanike da više usmerimo svoju pažnju i ka poroci ovoga člana. Hvala vam.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine i poštovani gosti pretpostavljam iz ministarstva, budući da nema ni ministarke, nema ni ministra, nema ni guvernerke, ovde smo ostavljeni bez mogućnosti da bilo ko iz Vlade ko ima pravo na reč može da nam odgovori na neke naše dileme, evo npr. u odnosu na član 14. koji mi predlažemo da se briše.

Član 14. npr. kaže – ako Agencija proceni da sredstva Fonda neće biti dovoljna za isplatu osiguranih iznosa ili za druge namene utvrđene u članu 6. ovog zakona, dopunska sredstva Agencija obezbeđuje, pa se sada navodi u četiri tačke kako.

Možda sam imao sada jedno pitanje veoma konkretno u pogledu sadržine člana 14. ovog predloga zakona, ali budući da naši gosti nisu ovlašćeni da govore, ali mogu da asistiraju ministarki ili ministru, onda ću sigurno ovde ostati bez odgovora na to jedno pitanje.

Budući da ministarke nema … a evo stiže gospođa Udovički … dobrodošli, onda se ja usmeravam sada ka narodnim poslanicima. Verujem da postoji jedno razmišljanje o tome, to sam zaključio na osnovu dosadašnje rasprave, da možda ne bi bilo uputno prihvatiti jedan amandman koji glasi „briše se“, ali čisto radi statistike, poštovana predsednice Narodne skupštine, ovde da kažem da je NBS prihvatila naša dva amandmana koja glase „briše se“.

To znači da „briše se“ može da bude smisleno, predmetno i odgovorno, poštovana gospodo. Ne samo da je prihvatila ta dva, nego će uz ta dva Nova stranka imati ukupno sada 21 prihvaćen amandman u ovom sazivu od oko 1.000 podnetih amandmana. Ovo saopštavam samo kako bi se odagnao strah kod narodnih poslanika da je nešto loše ukoliko se glasa za ove amandmane. Hvala vam.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman i na član 15. ovog predloga zakona i veliko mi je sada zadovoljstvo što sam ovde imao priliku da u jednom nizu argumentujem za tri amandmana tri uzastopna člana. To mi se vrlo retko dešavalo u ovoj Narodnoj skupštini, čak i kada sam nekada imao pravo na repliku, a eto nisam dobijao.

Mi predlažemo da se član 15. ovog predloga zakona briše i ja ću sada da podsetim sve narodne poslanike, budući da smo se dogovorili jutros ovde da ćemo i da čitamo malo sadržinu Predloga zakona, jer većina narodnih poslanika nije imala ni vremena ni prilike da se pripremi za ovu raspravu čitajući predloge zakona, jer smo prošle nedelje raspravljali i o vojsci i o odbrani, pa smo bili i na Odboru za kontrolu službi bezbednosti gde smo branili Zaštitnika građana i evo šta piše u članu 15.

U članu 15. piše: „Agencija je dužna da izvrši isplatu osiguranog iznosa u slučaju pokretanja postupka stečaja ili likvidacije banke, koji je regulisan zakonom kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka.“

Moguće je, poštovana gospodo, da bismo mi ovde u Narodnoj skupštini, i sa našim gostima iz Vlade, na primer, obezbedili neku vrstu saglasnosti oko sadržine ovog člana, ali pod pretpostavkom da Vlada Republike Srbije, kao deo izvršne vlasti u našem ustavnom sistemu, poštuje dostojanstvo centralne institucije našeg političkog sistema, a to je naša Narodna skupština naše Republike, poštovana gospodo.

Još jednom da kažem, da se to ne zaboravi, naša Skupština je, i veliko mi je zadovoljstvo što sam deo toga, svetilište političkog života u našoj Republici, poštovana predsednice.