STENO BELEŠKE – 13. vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini 1. dan, 3. dan, 2. deo

Božović Balša

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine. Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarka Mihajlović, poštovani gosti, uvaženi građani, ovo je najsporniji član u ovom predlogu zakona. Mi smo predložili da se taj član 8. briše, a obrazložiću i zbog čega, iako smo o tome pričali poslednjih nekoliko dana, a u dobrom delu vremena u raspravi o amandmanima i danas.

Jedna milijarda 429 miliona evra je novac koji neće otići ni Fondu za restituciju, ni budžetu Republike Srbije, ni lokalnim samoupravama, ni AP Vojvodini. Zašto? Zato što ova odredba najdirektnije obesmišljava ceo Predlog zakona. On govori o tome da vlasnicima preduzeća i firmi koji su izvršili prenamenu država može da pokloni besplatno u svojinu zemljište vredno više stotina miliona evra, tačnije milijardu i 429 miliona. To je ono što nas zabrinjava, to je ono gde će Srbija ostati oštećena i to je ono zbog čega smo mi rekli da se zalažemo protiv ovakvog rešenja i da ćemo glasati protiv ovakvog zakona.

Imam u ruci izjavu jučerašnju gospodina Petrovića koji je predsednik Američke privredne komore, da se razumemo ona nema veze sa Amerikom kao što smo to imali prilike danas da čujemo. Američka privredna komora je komora koja okuplja između ostalog pojedince kojima je ovo u interesu, isključivom interesu, gde je najglasniji član „Luka Beograd“ i gospodin Milan Beko, koji je između ostalog očigledno, tako barem po ovim odredbama stoji, i pisao ovaj predlog zakona.

Gospodin Petrović se zahvaljuje ministarki Mihajlović zato što je omogućila da tajkunske priče i preduzeća dobiju svojinu bez naknade (Predsednik: Poslaniče, o amandmanu, o suštini amandmana.) Tako je. Suština amandmana je…

(Predsednik: Nema nikakvog zahvaljivanja u amandmanima. Niko nikome.)

Mogu da nastavim?

(Predsednik: Možete ako ćete o amandmanu - zašto da se briše član taj i taj u celini.)

Onima kojima je u interesu da se zemljište dodeli bez naknade u svojinu kako bi sutradan mogli da ili izvrše prenamenu ili su već izvršili i da tamo prisvoje nešto što je svojina Republike Srbije na tim lokacijama, imamo dokaz da su to podržavali upravo oni koji su se zalagali za konverziju bez naknade.

Iako u svom naslovu ona ima reč naknada, ovo je dokaz da se ona zapravo dešava isključivo u interesu nekolicine, uskog kruga ljudi koji su u 23 sporne privatizacije tih 5.000 hektara prisvojili i danas im Vlada Republike Srbije očigledno vraća neke dugove, čime im omogućava da na izgrađenom zemljištu dobiju svojinu bez naknade.

Da se razumemo, kada je u pitanju 5.000 hektara najveći broj slučajeva i najveći deo od te cele količine jeste izgrađeno zemljište. Tamo koje je neizgrađeno zemljište ono može opet da se izvrda kada je u pitanju ovaj zakon i da se zaključi dugoročni zakup od 99 godina.

Gospodin Petrović se zahvaljuje kako bi investitori što pre mogli da krenu da nešto grade. Mi se protiv gradnje ne borimo. Naprotiv, mi smo pokazali koliko smo toga uradili, ali o tome nećemo sada, sada govorimo o budućnosti.

Neće nekolicina ljudi koja će dobiti u vlasništvo bez naknade onu količinu zemljišta izvući građevinsku industriju iz krize u koju je zapala. Neće to oni uraditi. Oni žele da uvećaju svoje enormno bogatstvo koje imaju i da se jaz između bogatih i svih ostalih građana u Srbiji proširi još više.

Jedino danas predstavnici Vlade, vrh SNS živi bolje, dok građani žive mnogo lošije…

(Predsednik: Poslaniče, ovo nije tribina, niti miting. Poslaniče, znam da… Ovo nije tribina, niti miting, niti se obraćate ne znam ni ja kome.)

Gospođa Mihajlović je rekla i kada je bila rasprava u načelu imali smo prilike da slušamo izjave koje …

(Predsednik: Poslaniče, o amandmanu. Kako da vam dokažem, najljubaznije vas molim kao i ostale poslanike ili možete svi o amandmanima ili da ukinemo raspravu o amandmanima i da pričamo samo u načelu.)

Da li mogu da citiram ministarku po pitanju ove stvari, ovog amandmana od pre dva dana? Ne znam zašto ste…

(Predsednik: Možete. Znam, ali…)

Molim vas, samo mi dopustite. Znam da vam smeta što pričam ovo.

(Predsednik: Možete. Ne, ja sam vrlo smirena.)

To nema veze s vama kao predsednice Skupštine.

(Predsednik: Ima veze sa mnom. Normalno da ima veze sa mnom.)

To je zakon, nema to veze s vama. Mislim, to nema…

Dakle, suština jeste da je i sama ministarka Mihajlović rekla već nekoliko puta u ovoj skupštini – pravo korišćenja građevinskog zemljišta može da se pretvori u pravo svojine na dva načina – konverzijom i zakupom.

Da li može neko da mi objasni – kako zakupom može da se pretvori nešto u pravo svojine? Zakup je institucija koja ne dovodi do prava svojine, nego je to zakup na 99 godina. U ovom amandmanu upravo rešavamo pitanje koje može neko da postavi pred Ustavnim sudom RS. Konverzija je izvršena bez naknade, bez obzira koji je njen naslov.

S druge strane, omogućila je protiv, odnosno nepravično, protivustavno sticanje ogromne imovinske koristi za nekolicinu tajkuna koji očigledno podržavaju oni iz Vlade RS.

Ovo nije u interesu građana. Ovo nije u interesu države. Imali smo prilike da to danas dokazujemo u više diskusija, ali ono što je najspornije jeste da će država ostati uskraćena i Fond za restituciju za ogromna sredstva. Da li ćemo opet da se dovijamo na različite načine pa da ono što ne uzmemo od tajkuna, pošto smo im već poklonili, da opet smanjujemo na primer neke plate i penzije i da na taj način punimo Fond za restituciju, ne znam. To je već tema za one koji su smislili ovaj zakon. Po ovim odredbama ne bi me čudilo da je, ponavljam, pisan u „Luci Beograd“ i smatram da će i ovo biti član, član 8. Predloga zakona koji će Ustavni sud proglasiti neustavnim.

Kažem – nadam se. Svaka odluka Ustavnog suda će obavezivati svakog od nas koji danas sedimo u ovoj skupštinskoj sali, pa čak i ministarku Zoranu Mihajlović jer mislim da je ovo danas stvar …

(Predsednik: Poslaniče, da li možemo o amandmanu?)

Sve vreme pričam o amandmanu.

(Predsednik: Ne bih rekla.)

Niste pročitali amandman.

(Predsednik: Znate, o amandmanima moramo da budemo jako konkretni. Zato se razlikuje rasprava o amandmanima od one u načelu.)

Obrazloženje ima tri strane. Možete da pročitate.

(Predsednik: Šta kažete?)

Obrazloženje je na tri strane. Možete da pročitate slobodno.

Dakle, ne mogu sve tri strane…

(Predsednik: Moram da vam se izvinim. Ne čujem dobro.)

Nastaviću.

(Predsednik: Dobro.)

Samo vreme da mi vratite.

(Predsednik: Ne mogu vreme da vratim.)

Ono što je 2009. godine bila suština jeste da je DS želela da naplati tajkunima…

(Predsednik: Poslaniče, zahvaljujem se. Imate još amandmana, biće prilike. Šteta je da potrošite sve vreme jer nećete da pričate o amandmanu.)

Kako možete da mi oduzmete reč zato što…

(Predsednik: Želite da pričate o svemu osim o amandmanu i još jednom ponavljam odnosi….)

Ne možete tako.

Zorana Mihajlović

Sa zadovoljstvom, hvala vam. Prvo želim samo da kažem nekoliko važnih činjenica, da napomenem još jedanput, razlog zašto donosimo zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu jeste upravo da bismo otkočili sve ono što se dešavalo prethodnih godina, 2009. godine, kada nije moglo da se radi i da se gradi, pre svega, na građevinskom zemljištu, bilo da je ono neizgrađeno ili izgrađeno i, naravno, u određenim slučajevima koji nisu bili rešeni.

Nisam sigurna da ikome može da bude dobro ukoliko stoji građevinsko zemljište, ukoliko na njemu nema novih fabrika i nema novih građevina i ukoliko samim tim nema i onih ljudi koji tu rade.

Amandman koji ste podneli ne može da se prihvati zbog toga što zaista niste u pravu, posebno niste u pravu kada govorite da će se nekom nešto dati u bescenje itd, već da ne ponavljam vaše reči. One kompanije, pre svega proizvodne kompanije koje su u prethodnom periodu gradile na određenom zemljištu, pre svega proizvodne kompanije, one će sasvim sigurno imati manju naknadu, nesporno, ali one koje su se bavile nekim drugim poslovima, pa iz različitih poslova dobijali pravo korišćenja, a nisu ništa radili imaće i plaćaće mnogo više.

Pošto stalno pominjete „Luku Beograd“, još jednom da napomenem, da bude svima jasno, prvo, Vlada Srbije trenutno utvrđuje lučko područje. Lučko područje ne može da bude nikada predmet konverzije, to je prvo, to je izuzeto zakonom i to piše. Dakle, to je prva vrlo važna stvar koju ponavljamo već nekoliko puta da se zna.

Zemljište „Luke Beograd“, ono što nije lučko područje, neizgrađeno, nema nikakvog umanjenja, plaća se po tržišnoj vrednosti. Prema tome, nemojte da govorite i stalno da govorite kako neko nekome nešto poklanja. Te tajkune o kojima pričate i te zakone koje ste pravili, da se ne bismo vraćali i otvarali raspravu, nije ih napravila SNS.

Jovičić Aleksandar

Hvala, uvažena predsedavajuća. Naravno, ne možemo prihvatiti ovaj amandman, jer je ovo još jedan amandman u nizu besmislenih amandmana, koji ne donose ništa suštinski u unapređenju ovog zakona, da nešto možemo da menjamo nabolje, nego samo, eto, da se nešto napiše kako bi neko imao pravo da se javi i da iznosi bujice neistina, koje smo slušali ovde čitav dan.

Nigde u ovom zakonu nismo uspeli da nađemo, niti je to bilo ko rekao, da se bilo šta poklanja, da se deli u bescenje, da se daje džabe. Postoji samo jedan član koji definiše umanjenje naknade i to u određenim okolnostima i određenim uslovima, a vi sve vreme pokušavate da spinujete priču i da okrećete na drugu stranu, a to je da se nekom nešto daje u bescenje. To je netačno. To su radili neki pre nas.

Postavljamo jedno jasno i konkretno pitanje – ko je do sada koristio zemljište, u prethodnih 15 ili 20 godina, 5.000, 5.310 hektara ili kako god? Čak imamo informaciju, svi se sećamo kada se ovde usvajao Zakon o planiranju i izgradnji, da je baš uvaženi kolega potencirao zakon o konverziji i da se može zemljište otuđiti bez naknade. Bilo je dosta i opozicionih poslanika koji su o tome govorili.

Vama očigledno kako šta odgovara onog dana kada ustanete, da li je kišovito ili je sunčano, onda pričate potpuno nepovezano, iz zakona u zakon. Mi se trudimo da imamo jednu nit i da sve zakone, i zakon koji će se usvojiti o katastru i ovaj zakon koji ćemo usvojiti, nadam se, danas, kao i Zakon o planiranju i izgradnji, sve ono ispratimo i uvedemo u jedan sistem, da konačno možemo da uspostavimo sistem u našoj zemlji, koji je nužan i neophodan.

Kada pričamo o tome kako je ovaj zakon donesen, tačnije kako je došao u ovu proceduru, a donećemo ga, najverovatnije, 137 lokalnih samouprava je učestvovalo u razgovorima i rađena je analiza njihove teritorije i građevinskog zemljišta kako bismo imali široku sliku, potpunu sliku, sliku utemeljenu u činjenicama, u objektivnom stavu, kako bismo taj zakon uveli da on može posle da se sprovodi na najbolji mogući način.

Najlakše je politički osuti paljbu, ali nemojte molim vas vi to da pričate.

(Balša Božović: Ovo je o amandmanu?)

To je suštinska razlika, zato što ste vi otuđili …

(Predsednik: Izvinjavam se, nisam slušala, ne znam šta ste izgovorili.)

Postojao je jedan politički establišment, da se ispravim, ako mogu tako, uvažena predsedavajuća, koji je davao zemlju u bescenje i ne samo zemlju, predsedavajuća, mi se borimo protiv toga, davali su i firme, znamo kakve su bile privatizacije. Na kraju krajeva, na toj zemlji koju ste davali u bescenje i sve te fabrike koje su bile privatizovane na jedan sumnjiv način, ko je to omogućio? Mi ovde nismo sigurni, neko je to omogućio i sada vi to sve spočitavate nama, a mi nismo u tome učestvovali uopšte. Kako vas samo nije sramota?

(Predsednik: Poslaniče, molim vas, i vas isto molim, o amandmanu. Znači, prava na umanjenje tržišne vrednosti građevinskog zemljišta, molim vas.)

Slažem se, uvažena predsedavajuća. Mene ste prekinuli u trećem minutu i 31. sekundi, gospodina Božovića u osmom minutu i 52. sekundi, nije uopšte to problem. Želim da održite red na ovoj sednici, ali nemojte dozvoliti predsedavajuća da bilo ko izusti više da je Beko pisao bilo kakav zakon u ovoj skupštini, samo vas to molim, a to ste dozvolili malopre.

Babić Zoran

Da li imam pravo na repliku, gospođo predsednice? Tražim repliku na reči gospodina Božovića da vrh SNS živi bogatije, bolje i bahatije.

(Predsednik: Da. Jeste izgovorili, samo što se Jovičić javio pre Zorana Babića. Izvinjavam se, uračunaćemo 30 sekundi kao od nule. Izvolite.)

Zahvaljujem se, gospođo predsednice.

U ovoj sali je nekoliko članova predsedništva SNS, SNS je stranka istih ljudi, član, član predsedništva, član izvršnog odbora, glavnog odbora, mi ne pravimo razliku i ne bavimo se elitom. Zbog toga tražim repliku u ime svih 500.000 članova SNS.

Za razliku od mladog kolege, koji je za vreme vršenja vlasti tako mlađan, a stekao zgradu u ulici Banović Strahinje, pa kafić na Obilićevom vencu, pa još mnogo toga.

(Balša Božović: Ovo sme?)

Moja imovina i imovina, iako je sada jako nervozan zbog toga, moja imovina i imovina mojih kolega i prijatelja u SNS se nije promenila, ne zadnje tri godine, nije se promenila od 2008. godine, kada sam postao narodni poslanik, ni moja, ni moje dece, ni moje supruge, ni mojih roditelja, ni moje bliže i dalje familije. Zbog toga ne znam koji je to princip na kome može da se stekne zgrada u Banović Strahinje i kafić na Obilićevom vencu.

(Balša Božović: Vi stvarno dozvoljavate ovo?)

Na koji način može da se kritikuje projekat „Beograd na vodi“? Ko će jedino živeti bolje od tog projekta „Beograd na vodi“ u ovoj sali? Siguran sam da većina narodnih poslanika neće moći da priušti sebi nekretninu, opet mladi kolega mora da nam objasni koja je njegova veza sa kompanijom „Novaston“ koja se bavi preprodajom stanova u „Beogradu na vodi“.

Nemam ništa protiv što će neko živeti bolje, mi radimo da svi ljudi u Srbiji žive bolje, bez obzira na političku pripadnost, ali ne možete kritikovati nešto, a živeti od toga i ne možete nekome davati i stavljati na teret da se bogati, a bogatite se vi lično, i dok ste bili na vlasti i sada.

Božović Balša

Zahvaljujem. Ovo je pravo na repliku, pretpostavljam.

Gospođo predsednice, nisam želeo da tražim povredu Poslovnika, iako ste to učinili samim tim što niste opomenuli gospodina Zorana Babića da na ovakav način ne može nikome da se obraća, a posebno ne zato što nije rekao ni jednu jedinu reč koja je bila istinita. Evo, to sada govorim i potpisujem. Ako vama čini na čast da slušate neistine na moj račun …

Božović Balša

Ja se obraćam vama, tako je u Poslovniku.

Božović Balša

Da li mogu da nastavim?

Božović Balša

Dakle, nikada, gospodine Babiću, neću ulaziti u to da li vi imate hotele, da li su oni od vašeg oca ili od vas, da li ste bogatiji za milion evra ili ne. Nikada neću ulaziti u to da li u odelima imate stotine hiljada evra ili ne.

Moja imovina je na raspolaganju, prijavio sam je kao i svaki narodni poslanik, pa možete da proverite šta imam od imovine. Sve što ste rekli je neistina i vrlo je nekorektno sa vaše strane, zato što se nikada u ovoj karijeri narodnog poslanika nisam bavio tim stvarima i vi to najbolje znate.

Nisam govorio neistine o bilo kome od vas, bilo kome, a zamislite da krenem ja da govorim o tome ko kakav sat ima i gde ga je kupio, da li na službenom putu ili ne. Dakle, molim vas za minimum korektnosti, zato što je to način na koji vi kao šef najvećeg poslaničkog kluba govorite u ime mnogih ovde. Mislim da to nije korektno i da to sa vaše strane nije u redu. Reč jednu istine niste izgovorili, a to što pokušavate da uradite služi vama na obraz i čast, ako ga imate. Zahvaljujem.

Babić Zoran

Ja i dalje nisam čuo objašnjenje kakva je veza između gospodina Božovića i kompanije „Novaston“ i njene uloge u prodaji nekretnina u „Beogradu na vodi“.

Ovo je sat marke „Roamer“ koji nosim i spreman sam u ovom trenutku da ga menjam sa satom gospodina Božovića, u ovom trenutku, sat koji je pre šest godina kupljen i plaćen je 8.000 dinara, da ga menjam sa gospodinom Božovićem. Evo, skinuo sam ga. Evo, gospodine Božoviću, hajdete da promenimo satove. Ali, spreman sam i da promenim svu imovinu koja je u mom vlasništvu …

(Predsednik: Gde ćete, poslaniče Božoviću, gde ste krenuli?)

Evo, ja vam poklanjam. Pošto ga nemate, ja vam ga poklanjam. Odlično.

(Narodni poslanik Balša Božović prilazi i uzima sat od narodnog poslanika Zorana Babića.)

Ali, spreman sam i svu imovinu u vlasništvu moje porodice, moje familije da menjam za imovinu koja se nalazi u vlasništvu kompanije, odnosno porodice Božović, i Balše i Zeke i svih članova. Pominjem te ljude, ali vas molim, preklinjem vas, gospodine Božoviću, nemojte praviti grešku kao što je napravio i gospodin Stefanović, ne pominjite ime mrtvog čoveka koji nije među živima već 11 godina.

(Predsednik: Poslanici, molim vas, otišli smo predaleko. Završite vašu rečenicu.)

Jednu rečenicu samo. Ali sam zato isto spreman da pokažem da Zoran Babić, da nijedan član SNS, niko u ovim poslaničkim klupama nema, recimo, ugovor sa „Poslovnim prostorom Stari grad“, u kojem se nalazi kafić mladog kolege. Spreman sam da tako nešto i pokažemo.

Božović Balša

Zahvaljujem, gospođo predsednice Skupštine. Dame i gospodo narodni poslanici, pošto nemam sat, a dobio sam ga na poklon od gospodina Babića, ja ću ga dati u dobrotvorne svrhe.

Ono što je maločas gospodin Babić, silni i neustrašivi, izjavio, to nije istina. Nikakav ugovor ni sa „Poslovnim prostorom“, a od imovine pozivam sve građane da provere šta imam. Na kraju, to je i javni podatak, kada sam ja u pitanju. To što ne odgovara gospodinu Babiću što pričam o zakonu koji je pisao Milan Beko, pa je ovo način da skrene pažnju građana sa istine. Milijardu i 492 miliona su dali tajkunima u Beogradu i Srbiji i izdali Republiku Srbiju … (Isključen mikrofon.)

Marković Jovan

Poštovana predsedavajuća, pozivam se na član 107. i član 109. koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine i o tome da narodni poslanici ne smeju da iznose lične podatke i privatan život u raspravi.

Mislim da možda ni vi sami niste svesni svoje odgovornosti kada u poslednjih nekoliko desetina minuta dopuštate pre svega gospodinu Babiću da na ovako ružan način iznosi neistine o kolegi narodnom poslaniku i verovatno da niste svesni svih posledica, odnosno reakcija javnosti na takve iskaze i na takve reči.

Umesto da prekinete gospodina Babića, vi ste ga zdušno podržavali, malo sa svojim osmehom, malo sa tim što i ministarka Mihajlović likuje nad time što se govori ovde. Ja sam jedan od ljudi koji je spreman da sve ono što je stekao u životu menjam za deseti deo onoga što ima i gospodin Babić i ostali …

Marković Jovan

Iz ličnog ugla sam osetio, kao čovek, koliko je strašno kada se na ovakav način, a posebno u ovom parlamentu, govori o pojedincima i o ljudima. Imao sam priliku da na svojoj koži osetim šta znači optužba gospođe Mihajlović o tome da sam svojevremeno krao ribu u jezeru Vrutci.

Bradić Blagoje

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Uvažena ministarko, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, javio sam se da podržim amandman na član 8. da ga obrazložim, da obrazložim zašto mislim da treba ova skupštinska većina, tj. svi mi da podržimo amandman, da usvojimo, a on kaže da se član 8. briše.

Ceo predlog zakona, cela ideja, kako smo čuli od ministarke i od vas, uvaženi kolega iz skupštinske većine, jeste aktivacija građevinskog zemljišta, sa jedne strane, a s druge strane, jedan od benefita, kako je rekla gospođa ministarka, milijarda 400 i kusur miliona evra u budžet, što direkcije, što lokalnih samouprava, pokrajine ili Republike Srbije, u zavisnosti na koga se vodi zemljište o kome govorimo. To je, kako je rekla gospođa ministarka, a na to se odnosi član 8, negde oko 0,8-0,9% građevinskog zemljišta u Srbiji. To je nešto preko 5.000 hektara, ali hektara na najatraktivnijim lokacijama u svim gradovima i opštinama Republike Srbije, to je tema.

Suština je da oni koji imaju pravo korišćenja, a hoće da imaju pravo vlasništva, tj. da uknjiže na svoje ime, plate naknadu koju propisuje lokalna samouprava, određeni organi lokalne samouprave koji će to dobiti kao obavezu.

Ali, ovaj član 8. kaže: „U postupku konverzije katastarske parcele izgrađenog građevinskog zemljišta, površina zemljišta za redovnu upotrebu objekta utvrđuje se tako što se ukupna površina zemljišta pod objektima izgrađenih na toj katastarskoj parceli, koja je utvrđena na osnovu podataka iz prepisa lista nepokretnosti, podeli sa maksimalnom površinom koju dozvoljava indeks zauzetosti na toj katastarskoj parceli, koji je utvrđen važećim planskim dokumentom, a na osnovu izdate informacije o lokaciji i dobijeni količnik pomnoži sa ukupnom površinom katastarske parcele“. Ta površina se oslobađa plaćanja promene prava korišćenja u pravo vlasništva.

Oni koji znaju i koji su radili u upravama i koji znaju kako funkcioniše Zavod za urbanizam i direkcije za urbanizam u gradovima odakle mi dolazimo, znaju da je to preko 70-80% površine placa, tj. parcele koja je predmetna, tako da od onih milijardu i 400 miliona nema ništa.

Da bi ostvarili benefit i ako smo svi za to da krene napred, a da država ima koristi od svog zemljišta, onda ovaj član 8. mora da se briše. U protivnom, ono sve što piše ovaj zakon se dezavuiše ovim članom 8. i članom 18, koji smo isto predložili da se briše, koji dodatno dezavuiše ceo zakon i sve ono što je intencija i, ne sumnjam, dobra namera Ministarstva i Vlade. Ako postoje dobre namere, obrišite član 8, da imamo finansijski efekat u budžetu. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI (Igor Bečić): Zahvaljujem, dr Bradiću. Reč ima mr Aleksandra Jerkov, podnosilac amandmana. Po amandmanu, izvolite.

Jerkov Aleksandra

Zahvaljujem, potpredsedniče. Uvažena ministarko, koleginice i kolege, mi smo podneli amandman kojim predlažemo da se član 8. briše zbog toga što mi ne vidimo koji bi to mogao razlog biti zbog kog se za izgrađeno građevinsko zemljište ne bi plaćala naknada za pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine.

Štaviše, mi smatramo da, iako se ovaj zakon zove Predlog zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, ovaj 8. član zapravo znači da je to pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu bez naknade.

Naime, mislim da je ministarka svesna toga da većina zemljišta koje je u procesu privatizacije i nad kojim su pravo korišćenja stekli određeni privrednici jeste izgrađeno građevinsko zemljište, a ne neizgrađeno građevinsko zemljište. To znači da ti ljudi nisu kupovali nekakvo građevinsko zemljište i privatizovali ga, nego fabrike, ključna možda reč - luke itd, tako da je predmet privatizacije zapravo u najvećoj meri bilo izgrađeno građevinsko zemljište, a ne neizgrađeno.

Mi verujemo, a najavili smo već da ćemo i od Ustavnog suda tražiti da tako nešto utvrdi, da je ovaj član Predloga zakona protivustavan, iz najmanje dva razloga. Prvi je taj što je upravo ona odluka Ustavnog suda iz 2013. godine o kojoj se mnogo govorilo utvrdila da je popust bio protivustavan, a zamislite tek šta će reći na to da je čitavo poklanjanje građevinskog zemljišta protivustavno.

Drugi razlog je taj što smatramo da se time u neravnopravnom položaju stavljaju građani i da zapravo ona lica, to su ta lica iz člana 8. koja nikada nisu platila pravo svojine na građevinskom zemljištu će zapravo dobiti to pravo svojine iz prostog razloga što su privatizovali zemljište na kom je već nešto bilo izgrađeno.

Kako se to ministarka, kako je predsednica, čini mi se, zaključila vrlo korektno ne dajući nikome povoda za repliku, izrazila kada je rekla da je DS stvorila tajkune, ja ću isto tako vrlo korektno i od predsedavajućeg očekujem ne dajući nikome povoda za repliku, da kažem – da ovim predlogom zakona SNS tim tajkunima poklanja milijardu i 429 miliona evra. Na isti način na koji ministarka obrazlaže zašto ne treba prihvatiti ovaj amandman, ja obrazlažem zašto smatram da ga treba prihvatiti.

Ovim predlogom ovakvog člana 8. sve građevinsko zemljište na kom je nešto izgrađeno će besplatno preći u svojinu onih ljudi koje mi danas zovemo tajkunima, koje vi kažete – DS ih je stvorila, a ja kažem - SNS ih danas izdržava i poklanja im milijardu i po evra novca građana Srbije.

Marković Jovan

Predsedavajući, poštovana ministarka, u pokušaju da se u ovom članu 8. daju predlozi koji će unaprediti i ovaj član i ovaj zakon, išli smo korak po korak, ali zaista posle duže analize videli smo da je besmisleno da bilo šta predlažemo u izmeni ovog člana i zbog toga smo se odlučili na taj predlog da se ovaj član briše.

Sve narodne poslanike još jednom pozivam da obrate pažnju na ovaj član, da je i Agencija za borbu protiv korupcije skrenula pažnju da se članovi 7, 8. i 9. koji se odnose na umanjenje tržišne vrednosti građevinskog zemljišta i neizgrađenog, i izgrađenog, i onog zemljišta koje je u kompleksu, da se daje diskreciono pravo lokalnim upravama, da procenjuju bez kriterijuma vrednost i način kako će se ta tržišna cena umanjiti.

Ovo je član zakona koji otvara prostor za korupciju. Ovaj član zakona u stvari govori da neće biti naplate prihoda o kojima ste govorili. Ovaj član zakona je suštinski važan, da znate da u narednom periodu, ne da neće biti prihoda za Fond za restituciju, za lokalne samouprave i Republiku Srbiju, biće samo štete.

Kasnije ćemo pričati o tome šta se dešava ako podnosilac zahteva ide u pravcu da zakupi zemljište, ako sve te članove o kojima je i Agencija za borbu protiv korupcije pričala, dobro analizirate, videćete da je kompletan zakon loš. Zbog toga smo vas pozivali da ovaj zakon povučete iz procedure.

Zbog toga smo govorili da nije dobro da se toliko članova zakona, ovog zakona koji razmatramo i Zakona o planiranju izgradnji preklapa, odnosno da su suprotnosti. Zbog toga vas pozivamo još jednom, obratite pažnju na ovaj član. Hvala.

Božović Balša

Zahvaljujem, predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarka i poštovani gosti, obrazloženje zašto se briše član 8. još jednom da ponovimo, ne postoji ni jedan jedini razlog zašto bi se besplatno davalo građevinsko zemljište u svojinu vlasnicima krupnog kapitala. Ono što je za nas veoma važno to jeste Ustav i zakoni iz prostog razloga što želimo da sledimo sve ono što predstavlja Ustav i ustavne vrednosti Republike Srbije.

Dakle, na ovaj način, po članu 84. Ustava Republike Srbije nisu svi jednaki na tržištu. S tim u vezi, nekolicinu stavljamo u povlašćeni položaj, a sve ostale građane Srbije u položaj drugog reda. Mi mislimo da to nije u redu. Smatramo da će ovo Ustavni sud oboriti. Smatramo da će milijardu i 429 miliona evra pripasti onima koji su učestvovali u 23 sporne privatizacije. Smatramo da je ovaj zakon protivan interesima građana i Republike Srbije i smatramo da je ovo svojevrsna izdaja našeg nacionalnih interesa. Zahvaljujem.

Babić Zoran

Poštujem ono što i gospođa Mihajlović radi uporno već dva dana. Poštujem i ono što narodni poslanici, narodni poslanici SNS takođe uporno rade ovde dva dana. Ne mogu više da razumem, a čitao sam ovaj zakon nebrojano puta, član 8. naročito, gde ovde piše da se bilo šta daje bez nadoknade.

Pa, da mi građani Srbije ne moraju da mi veruju na reč, evo, ja ću pročitati član 8. – pravo na umanjenje, ne oslobađanje, pravo na umanjenje tržišne vrednosti građevinskog zemljišta imaju lica iz člana 1. stav 2. ovog zakona bez obzira gde se pokretnost nalazi kada je zahtev podnet za konverziju katastarske parcele izgrađenog građevinskog zemljišta pod uslovima propisanim ovim zakonom. Nema džabe. Nema bez nadoknade.

U slučaju iz stava 1. ovog člana visina naknade se određuje tako što se utvrđuje tržišna vrednost itd…

(Aleksandra Jerkov: Nema itd…)

Babić Zoran

Ja se izvinjavam, gospodine predsedavajući, što strpljivo čekam da dođem na red od ovih dobacivanja. I, dalje gospođa Čomić dobacuje kršeći Poslovnik, ja se izvinjavam i zbog toga, prihvatam da sam kriv i za dobacivanja koja su stalna sa druge strane. Ja ću uputiti izvinjenje, pa za čak izrečene stvari da se nekome nešto daje džabe i ako to u zakonu ne piše, ali to građani Srbije, to narodne poslanice i narodni poslanici koji žele da čitaju, a ne da navijaju, koji žele da vide ono što je ovde napisano, a ne nekom autoprojekcijom šta bi i kako bi uradili da čine i da rade.

Ovde se mnogo puta do sada, i zbog toga bih vas molio, sve nas, da govorimo o stvarima koje su napisane, a ne o bilo kakvim insinuacijama. Nigde u članu 8, nigde ni u jednom članu ovog zakona se ne kaže da će bilo, bilo šta dobiti bez nadoknade.

Danas su se ovde mnogi pozivali na Agenciju za borbu protiv korupcije. Poštujem to što radi Agencija za borbu protiv korupcije, u okviru Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Nekako kada ta ista Agencija za borbu protiv korupcije pokrene postupak protiv jednog narodnog poslanika DS, pokrene postupak, pa čak bude i osuđen, onda je kriva Agencija. Sada kada Agencija da mišljenje, e onda je kriva Vlada.

Pa, dogovorite se jednom da li podržavate Agenciju ili ne podržavate Agenciju za borbu protiv korupcije. Kada je dobra i onda kada pokrene postupak protiv uvaženog kolege, nije tu, ne želim da ga imenujem, jer ne bi imao ko da odgovori, nije fer, e tada se ćuti, tada je kriva Agencija, tada nema pravo, tada je pogrešila Agencija za neke pašnjake na Vračaru.

Sada kada daje mišljenje, da li po zakonu i da li po ovlašćenjima ili ne, ne ulazim, ali poštujem to što radi Agencija za borbu protiv korupcije, e onda nije kriva i onda ćemo u svakoj rečenici koristiti Agencija za borbu protiv korupcije.

Dogovorite se samo kada je podržavate, a kada kritikujete. Dogovorite se kada poštujete zakon, kada ne poštujete zakon. Ali, bez obzira šta kada radili, morate da čitate ono što je napisano, a ne ono što bi želeli da je napisano.

Jovanović Neđo

Zahvaljujem se, predsedavajući. Iskreno rečeno, gledajući strogo pravno, nisam siguran da će se predloženim amandmanom nešto popraviti ako se ne da drugo rešenje. A drugo rešenje mora da se da iz jednostavnog razloga što ovde postoji institut zemljišta za redovnu upotrebu objekta.

Zemljište za redovnu objekta ima svoju vrednost i ona mora da bude iskazana.

Molim, uvažena ministarko, jer mi ne želimo da politizujemo ni u kom slučaju problem, da uočimo drugi problem. Problem koji će ovde možda u praksi izazvati multiplicirane probleme, a to je stav 2. u kome se kaže - da će se visina naknade odrediti tako što će se utvrđena tržišna vrednost katastarske parcele umanjiti za iznos tržišne vrednosti zemljišta za redovnu upotrebu objekta.

Ja sam u načelnoj raspravi postavio pitanje – šta ukoliko je zemljište za redovnu upotrebu objekta veće površine i veće vrednosti od zemljišta koje je predmet konverzije? Dao sam jedan jako, jako praktičan razlog da sam u pravu. Imamo pravosnažnu presudu u kojoj je utvrđeno pravo na zemljište za redovnu upotrebu objekta na jedan hektar.

Pomenuo sam o kome se radi. Radi se o preduzeću „Raketa“ putnički saobraćaj iz Užica. Za koje potrebe je to zemljište? Za koji objekat? Za perone. Peroni su znatno manje površine u odnosu na jedan hektar, neuporedivo manje površine.

Kako ćemo onda da oduzmemo vrednost zemljišta od jednog hektara koja je izuzetno visoka u odnosu na vrednost perona koja je nesumnjivo manja? Kako smo to utvrdili? Utvrdili smo veštačenjem, preko veštaka u sudskom postupku.

Zbog toga sve vreme ukazujemo da je veštačenje jedini pravi put da se dođe do utvrđivanja tržišne vrednosti. U ovom slučaju i vrednosti zemljišta za redovnu upotrebu objekta. Znam da ste vi toga svesni, imamo nažalost jedan problem što su trenutno na snazi dva zakona i ta dva zakona regulišu institut zemljišta za redovnu upotrebu objekta.

Jedan je Zakon o planiranju i izgradnji koji kaže u članu 70. šta je to zemljište za redovnu upotrebu objekta, a drugi je Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa koji takođe kaže – postoji zemljište za redovnu upotrebu objekta koji je znatno veće površine u odnosu na ono što je definisao član 70. Zakona o planiranju i izgradnji. To je naš objektivan problem.

Ali, ajmo da pođemo od jednog praktičnog primera i zato se ne mogu složiti sa kolegama iz Demokratske stranke. Moramo da imamo uvek u vidu da postoji to zemljište za redovnu upotrebu objekta, ako je katastarska parcela površine 600 metara kvadratnih, polazim uvažena ministarko od stava 3. koji daje matematičku operaciju kako dolazimo do utvrđivanja površine, pa mi se ta matematička operacija ne uklapa u faktičko stanje u pojedinim slučajevima, a evo zašto.

Ukoliko katastarska parcela ima 600 metara kvadratnih i pravo korišćenja na toj katastarskoj parceli ima preduzeće koje je u privatizaciji, znači preduzeće koje je sada obuhvaćeno odredbama ovog zakona.

To preduzeće ima četiri objekta na toj katastarskoj parceli, velika objekta proizvodna i ispod svakog objekta je površina po 100 kvadrata. Četiri objekta po 100 kvadrata ili 400 kvadrata. Kod nas u Užicu je stepen ili indeks zauzetosti katastarske parcele 0,5. Znači 50%. Pedeset posto, uvažena državna sekretarko je od 600 kvadrata, 300 kvadrata.

Ako primenimo ovu matematičku operaciju koju ste vi ovde predložili dolazimo do sledećeg. Četristo kvadrata pod objektima podeljeno sa 300 kvadrata koji podrazumeva indeks zauzetosti to je 1,3 i na kraju, kako je rečno u ovom članu, množimo sa površinom parcele puta 600 to je 780 kvadrata, pa to je više od 600 kvadrata katastarske parcele. Tu dolazimo u jedan objektivan problem, problem što ćemo imati tada veću površinu zemljišta za redovnu upotrebu objekta u odnosu na površinu katastarske parcele.

Isti je taj problem, identične je prirode kao što sam ga prikazao u slučaju sudske presude privrednog suda koja je pravosnažna, gde je veštačenjem utvrđeno da je 1000 metara kvadratnih zemljišta za zemljište za redovnu upotrebu objekta a negde oko 200 metara kvadratnih je zemljište pod peronima.

Tu nam se problem koji se u praksi može dešavati multiplicira i na taj način ćemo doći u tzv. negativne ili minusne pokazatelje. Kako ćemo onda umanjiti veću vrednost od manje vrednosti, a dobiti naknadu?

Tu naknade nema. Jednostavno, mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo ne, nema razloga za brisanje, ali ima razloga za preformulisanje u smislu znatno bolje matematike. Zašto ovo ističemo? Jednostavan i logična razlog.

Niko ne može izbaciti ili eliminisati kao zakonski institut institut zemljišta za redovnu upotrebu objekta. Zemljište za zemljište za redovnu upotrebu objekta je kako zemljište ispod objekta, ili u gabaritima objekta, tako i ono zemljište koje je potrebno za njegovu redovnu upotrebu i za pristup i za održavanje i za sve ostalo.

Zato taj amandman nije prihvatljiv, jer eliminiše i sam institut zemljišta za zemljište za redovnu upotrebu objekta. Ali, ovo što sam ukazao je apsolutno činjenično tačno i taj će se problem pojavljivati. Ja se zahvaljujem.

Zorana Mihajlović

Dakle, prvo vezano za sam vaš amandman i za, između ostalog, primer „Rakete“ itd. i perona. Dakle, prihvatili smo amandman koji se odnosi na samo veštačenje. Svakako da će to biti, ako ste to videli, to je prihvaćeno, i to geodetske struke, tako smo stavili.

Vezano za ovaj drugi deo problema, kao što ste i u raspravi u načelu spominjali indeks, dakle uzima se indeks zauzetosti i plana i moje kolege ovde mogu da izračunaju da vidimo da li je to baš tako kako ste vi sada rekli. Dozvolite, dajte malo vremena. Ali, svakako uzima se indeks zauzetosti. To smo rekli i kada smo imali raspravu u načelu.

Orlić Vladimir

Hvala, gospodine predsedavajući. Vrlo kratko, mada se slažem da je ovo bilo interesantno pitanje – da li pod objektima može da bude više nego što propisuje maksimalna površina po indeksu zauzetosti, bilo bi logično da to bude maksimalna veličina koja može da se nađe pod objektima da bi formalno funkcionisalo.

Nisam želeo da se javim zbog toga, mada priznajem da je interesantno. Ne znam da li ima takvih primera zaista. Javio sam se zbog onoga što je izneto kao argument za eventualno usvajanje ovog amandmana na član 8.

Argument je ako se dobro sećam glasio, ovo na šta se odnosi član 8. predstavlja ogromnu većinu zemljišta o kojem je reč po ovom zakonu i to će, kada se primeni ova mera predložena članom 8. da potpuno pojede onu milijardu i 400 miliona.

Stranica broj 17 pratećeg materijala, tabela u kojoj je uvedena ta cifra milijardu i 400 miliona i piše lepo u potpisu tabele – kalkulacija, znači još jednom orijentaciona, procena je u pitanju, izvedena za neizgrađeno građevinsko zemljište. Član 8. se odnosi na izgrađeno.

To prvo nije isto i ne može da se kombinuje jedna vrsta pogodnosti s drugom, ali da je ovo ogromna većina od ukupnog izgrađenog, pogledajte tabelu 1.

Druga vrsta – površina u hektarima total 5.142,42.

Pogledajte tabelu za izgrađeno građevinsko zemljište isto – druga vrsta, total 168. Ako je 168 ogromna većina u odnosu na pet hiljada sto i nešto, onda je ova zamerka bila dobra. Hvala.

Božović Balša

Zahvaljujem, gospodine Bečiću. Ono što me zabrinulo pa sam se zato javio treći put po ovom istom amandmanu jeste ta stvar koju je rekla malopre ministarka Mihajlović, da će ona tek da izračuna nešto što je moj kolega malopre tvrdio da nije tako.

Dakle, predlažete zakon a niste ni izračunali koliko ćete da izgubite novca građana Srbije i koliko ćete oštetiti budžet i to tek sada radite.

Treba zakon da se izglasa, znate šta…

Ćirić Goran

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo potpredsednice Vlade, zajedno sa koleginicama sam podneo ovaj amandman na član 8. i pre svega, on se odnosi na usklađivanje, terminološko usklađivanje sa Zakonom o planiranju i izgradnji i Zakonom o državnom premeru i katastru.

Posle ove rasprave, čini mi se da je taj pokušaj i dobra namera nešto što je kozmetička izmena u odnosu na sve ovo što smo imali danas kao raspravu. Mislim da ima razloga za usvajanje ovog amandmana, ali sigurno suštinski ne bi promenio ovaj zakon.

Mislim da je ova rasprava jasno pokazala kakav ćemo zakon, ukoliko nema prihvaćenog amandmana kolege Balše Božovića i koleginice Olgice Batić u članu 6. ili u vezi sa prethodnim i aktuelnim članom 8, ukoliko ne budu usvojeni, jednostavno vidimo kakav ćemo zakon i kakav kvalitet ćemo imati posle usvajanja ovog zakona.

I to što su se neke kolege poslanici bunili zbog čega se poslanici DS pozivaju na sugestije Agencije za borbu protiv korupcije, jeste nešto što je njihovo pravo, naravno, ali zaista ne mogu da shvatim da ta ostrašćenost ide ka poslanicima DS, jer samo interpretiraju ono što je rečeno u mišljenju Agencije za borbu protiv korupcije, koja jasno kaže da upravo ovi članovi 7, 8, 9 i kasnije član 18. otvaraju ogroman prostor za korupciju ukoliko ova naša Narodna skupština usvoji ovaj zakon. I to jeste suština.

Suštinsko pitanje je takođe i to što čujemo kakvi se finansijski efekti posle usvajanja ovog zakona očekuju. Govori se o milijardu i 400 miliona evra. Dakle, to je drugi po redu veličine iznos koji smo ovde pominjali u Republičkoj skupštini. Podsetiću vas, prvi po veličini je bio tri milijarde evra za projekat „Beograd na vodi“ i vi ste bili akteri tog potpisivanja sporazuma. Dakle, kasnije se ispostavilo da je to nekih 300 miliona evra, vraćam se na ovih milijardu i 400 miliona evra …

(Predsedavajući: Gospodine Ćirić, uz svo uvažavanje pustio sam vas dva minuta i 30 sekundi i uopšte niste pomenuli amandman koji ste podneli.)

Pomenuo sam, naravno da sam pomenuo. Dakle, govorim o …

(Predsedavajući: Pričate o „Beogradu na vodi“, pričate o bilo čemu…)

Govorio sam o članu 8, dakle, o članu 8. koji je predmet predloga Agencije…

(Predsedavajući: Pričali ste o nekim drugim amandmanima koji su podneli narodni poslanici, o vašem niste.)

… za borbu protiv korupcije koja kaže da članovi 7, 8. i 9. upravo otvaraju veliki prostor za ogromnu korupciju ukoliko ovakav zakon usvojimo.

(Predsedavajući: Gospodine Ćiriću, vi ne razumete. Vi ste mogli da se javite po članu 7, po članu 8. koji je podneo neki drugi narodni poslanik, da govorite o tim amandmanima, a vi sada treba da obrazložite vaš amandman, gospodine Ćiriću.)

Evo ja ću vas podsetiti da smo na članu 8. i vi ste to rekli, 7, 8. i 9. Osam je između 7 i 9, dakle ovo je član 8, amandman na član 8. o kome je Agencija za borbu protiv korupcije govorila kao prostoru koji otvara mogućnost za značajnu korupciju kod umanjenja procenjene tržišne vrednosti.

To je vrlo važno reći. To nije moje mišljenje, prenosim ono što nadležne institucije govore i mislim da treba da budemo spremni da to čujemo.

Zaista mislim da bi bilo najlogičnije da posle svih dilema koje smo imali i od poslanika vladajuće većine, mi smo od gospodina Dragana Jovanovića imali amandman koji je govorio upravo o prihodima koji će iz ovog zakona ostvariti lokalne samouprave ili Autonomna pokrajina ili budžet Republike Srbije i to jeste suština. Ko će nositi odgovornost ukoliko se ne ostvari ovaj nivo prihoda od milijardu i 400 miliona evra?

(Predsedavajući: Gospodine Ćiriću, i dalje vas podsećam da ne govorite o vašem amandmanu.)

Upravo je to suština. Pozivam potpredsednicu Vlade da povuče ovaj zakon, mislim da bi to bilo najlogičnije. Mislim da bi to bio najjednostavniji i…

Orlić Vladimir

Hvala, gospodine predsedavajući. Jedna napomena, vrlo kratka, ne može kraća. Pogledajte obrazloženje koje smo dobili od Vlade, amandman nije usvojen zato što kako izgleda predlaže baš ono što se nalazi i u Predlogu zakona u tom stavu na koji se amandman odnosi.

Sad morate da odlučite, dame i gospodo, podržavate ili ne podržavate ono što je predloženo. Ako ne podržavate i govorite protiv toga, zašto sami predlažemo istu stvar i onda još ustajemo da to branimo? Ovo postaje sve čudnije. Hvala.

Jovanović Neđo

Zahvalnost za razumevanje i prepoznavanje problema koji je amandmanom identifikovan jer zaista smo uspeli sada da u praksi uradimo nešto što je potpuno logično, a to je da površinu ispod objekata, naročito kada su u pitanju interne saobraćajnice, pa čak i bilo koji drugi objekti, može da veštači isključivo veštak geodetske struke jer je to isključivo u njegovoj stručnoj kompetenciji.

Ne može biti u stručnoj kompetenciji veštaka građevinske struke zbog toga zaista uvažena ministarko zahvalnost za prepoznavanje na isti način kao što je to učinila poslanička grupa SPS, problema koji bi mogao u praksi da postoji. Hvala.

Marković Jovan

Poštovana ministarko, ja sam potpuno siguran da ste dosta umorni kao i svi mi oko današnje rasprave, ali ako bi se samo malo koncentrisali na ovaj predlog koji sam dao, siguran sam da bi ste i uvažili amandman koji smo uložili.

U 3. stavu ovog člana mi smo sugerisali da postoji problem oko određivanja vremena u rečenici kada se kaže – po zahtevu za konverziju rešava organ nadležan za imovinsko-pravne itd. poslove, kako već član ide. Mi smo predložili da umesto reči „po zahtevu“ stoji reč „zahtev za konverziju rešava organ“ itd.

Što se tiče ovog drugog stava i odrednice da dokazi propisani članom 8. treba da budu brisani iz ovog stava očekivali smo da ćete u raspravi koja je bila danas na ovoj sednici uvažiti naše primedbe, da ćete uvažiti ovo što smo govorili oko člana 7,8. i 9. kao izvora moguće korupcije, da ćete uvažiti sve argumente koje smo izneli ukazujući na činjenicu da nisu određeni uslovi, kriterijumi kako će organi jedinice lokalne uprave sprovoditi ovaj zakon, kako će izdavati rešenja, kada će vršiti naplatu itd, da niste obratili pažnju na sve probleme koji se tiču umanjenja tržišne vrednosti građevinskih parcela itd. Znači, po tom osnovu smo tražili da se i ovaj član 8. briše.

Imajući u vidu da to nije uvaženo, onda dolazimo do problema da će verovatno ovaj predlog ostati, ali ovaj član, odnosno stav 3. o kome smo govorili, mislim da jeste opravdan i ako biste sa saradnicima pogledali ovu našu argumentaciju i čuli našu argumentaciju, onda bi on sigurno bio uvažen. Hvala.

Martinović Aleksandar

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, ja sam danas pažljivo slušao izlaganja poslanika DS i do sada se nisam javljao za reč, ali ono što želim da istaknem je da je Vlada potpuno u pravu što nije prihvatila ovaj amandman.

Uz svu buku i bes poslanika DS da pokušaju da objasne građanima Srbije kako je ovo neki strašan zakon, iza koga se kriju neke strašne namere SNS da izvrši korupciju, da se neko obogati, da se omoguće nekim tajkunima neka prava koja im ne pripadaju, oni u tome, naravno, nisu uspeli.

Ono u čemu takođe nisu uspeli, to je da objasne amandman na član 10. stav 3. Gospodin Jovan Marković je nevešto pokušao da izbegne obrazlaganje ovog amandmana, pa se ponovo vratio na član 8. Vi ga, gospodine predsedavajući, niste opomenuli, ali nije bitno.

Ovde se radi o jednom suštinskom nepoznavanju ove materije u čisto pravničkom smislu. Ne znam koliko pravnika ima u poslaničkoj grupi DS. Ne sumnjam da su kvalitetni, ali me onda čudi zašto nisu objasnili gospodinu Markoviću da je ovaj postupak konverzije, odnosno, srpski rečeno, pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine poseban upravni postupak.

Ako pogledate, ako se ne varam član 3. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku, tamo lepo piše - na sve ono što nije regulisano zakonima kojima se regulišu posebni upravni postupci primenjuju se norme iz Zakona o opštem upravnom postupku. Ovo je norma iz Zakona o opštem upravnom postupku. Dakle, nadležni organ rešava po zahtevu, a ne rešava sam zahtev. Dakle niste u pravu ni pravnički posmatrano, a ni jezički.

Dakle, rešava se povodom zahteva ili po zahtevu. Tako da je Vlada potpuno u pravu kada je odbila ovaj vaš amandman. Amandman pravnički nije dobar i čini mi se da ovde, sem, naravno, jeftine dnevne politike, nema suštinskog poznavanja ove materije u pravničkom smislu.

Vi ste ovde do beskraja ponavljali kako neko pokušava da izvrši korupciju, kako je Milan Beko pisao ovaj zakon itd. Vi ne poznajete zakone koji važe u Republici Srbiji, to odgovorno tvrdim, sem pokušaja da diskreditujete Vladu Republike Srbije i njene pokušaje da izvuče Srbiju iz krize u koju ste je vi uveli. Vi apsolutno niste dubinski ušli u problematiku ovog zakona i ove materije.

Kamo lepe sreće da možda ovaj zakon nije ni morao da ulazi u skupštinsku proceduru, da je Srbija bila pravno uređena država od 2000. godine, dobro uređene države se sa ovim problemom uglavnom nisu suočavale. Mi jesmo i mi sada pokušavamo da ovaj problem rešimo. Mi pokušavamo da rešimo jedan problem koji se zove - Ustav kaže da postoji pravo svojine na građevinskom zemljištu, ali u praksi imamo slučajeve da to pravo ne može da se iskoristi. To je ustavno pravo.

Vlada je sad predložila model po kome se omogućava subjektima da iskoriste pravo koje im daje Ustav. To je suština ovog zakona. Sve drugo je pokušaj DS koja je uvela Srbiju u krizu, koja nije rešila ne samo ovaj problem, nego nijedan problem sa kojim se Srbija suočava unazad 15 ili 20 godina, da kaže – za to je kriva Vlada Republike Srbije i za to je kriva SNS.

Ja sam danas slušao izlaganja kolega iz bivšeg režima kako je Aleksandar Vučić kriv i SNS što nismo rešili problem u sportskim društvima ili u sportskim klubovima.

Martinović Aleksandar

Dakle, vraćam se na amandman.

Vlada Republike Srbije je ponudila rešenja koja su zasnovana na Ustavu i koja su zasnovana na drugim zakonima koji važe u Republici Srbiji.

Ja se danas nisam javljao za reč kada su neki poslanici bivšeg režima tvrdili da Vlada nije u pravu kada kaže da se ovim odredbama zakona, odnosno odredbama ovog zakona ne mogu menjati odredbe Zakona o planiranju i izgradnji. I vi se danas uporno pozivate na odluku Ustavnog suda iz 2013. godine, koju duboko poštujem, ali ta odluka ni na koji način ne tangira nijedan od članova predloženog zakona.

Ali, imate jednu drugu odluku Ustavnog suda, koja kaže da se mora voditi računa o koherentnosti pravnog sistema u Republici Srbiji, a to znači da zakoni moraju sadržavati rešenja koja su međusobno usklađena i Vlada je lepo rekla - u pitanju je tzv. leks specijalis, dakle poseban zakon. Opšti zakon, krovni zakon je Zakon o planiranju i izgradnji. Ovo je poseban zakon, dakle, poseban zakon.

Ne možemo dozvoliti da se ono što je uređeno sistemski na jedan način derogira zakonom, koji u stvari samo pokušava da omogući ono što je Ustavom definisano, Ustavom koji važi u Republici Srbiji od 2006. godine.

Dakle, ovde je sa pravne tačke gledišta sve jasno. Sad, druga je stvar što vi pokušavate da izigravate neke stranke u nekim drugim državama, pa ste od stranke liberalno-kapitalističke orijentacije preko noći postali stranka levičarske orijentacije ili bar vi sebe tako doživljavate, ali naravno, građani Srbije znaju o čemu se radi.

Martinović Aleksandar

Dakle, ovde je stvar potpuno jasna i Vlada Republike Srbije je potpuno u pravu što je ovaj amandman odbila.

Batić Olgica

Zahvaljujem. Drago mi je što je predlagač razumeo potrebu da tekst amandmana postane sastavni deo ovog predloga zakona i pored toga, budući da tekst amandmana svi imaju pred sobom, neću čitati, ali ono što je suštinska potreba i što su mnogi građani izrazili svoju zabrinutost, a pri tome, radi se o imovini koja im je nacionalizovana i koja je predmet postupka pred Agencijom za restituciju, suština ovog amandmana jeste da ukoliko je jedna ista parcela i predmet zahteva u postupku po konverziji, predmet zahteva u postupku restitucije, mora se doneti zaključak o prekidu postupka u konverziji sve dok pravosnažno ne bude okončan postupak vraćanja oduzete imovine. Na kraju krajeva, smatram da je ovakvo rešenje upotpunilo predložen tekst ovog predloga zakona. Još jednom, hvala predlagaču na njegovom usvajanju.

Jerkov Aleksandra

Zahvaljujem, gospodine Bečiću. Mi smo predvideli da se obriše onaj stav koji se poziva na član 8. zato što smo očekivali da će ministarka u raspravi da prihvati naš amandman da se član 8, kojim se besplatno stvara pravo svojine nad onim zemljištem na kojem su izgrađeni objekti onim ljudima koji su do tih objekata došli u sumnjivim privatizacijama.

Međutim, s obzirom na to da ministarka nije to prihvatila, nama ostaje da zamolimo Narodnu skupštinu i poslanike vladajuće koalicije da u danu za glasanje prihvate naš amandman, čime bi automatski trebalo da prihvate i amandman na član 11. o kom sada govorim.

Kao što smo rekli, smatramo da član 8, a i sve posledice koje on proizvodi dalje u zakonu, i član 11. i svaki naredni put kada se u zakonu pominje nešto što se poziva na član 8, koji mi predlažemo da se briše, zapravo obesmišljava ovaj zakon i da umesto naziva zakona koji sada glasi – Predlog zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, to zapravo znači da mi imamo Predlog zakona o pretvaranju prava korišćenju u pravo svojine na građevinskom zemljištu bez naknade.

S obzirom na to da nije prihvaćen amandman na član 8, odnosno da ministarka nije prihvatila, mi pozivamo poslanike vladajuće većine da u danu za glasanje prihvate i amandman na član 8. i amandman na član 11.

Bradić Blagoje

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Poštovana gospođo ministarko, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani, dakle, i pored toga što je prihvaćen amandman na član 12, a on se odnosi na postupak za pretvaranje prava korišćenje u pravo svojine, znači u jednu proceduru, odnosi se na proceduru podnošenja dokumenata i glasi da posle stava 11, koji kaže na prigovoru koji rešava opštinsko, odnosno gradsko veće jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi građevinsko zemljište koje je predmet konverzije uz naknadu, mi dodajemo – ukoliko se podnosilac zahteva, znači posle sprovedene procedure, ne izjasni o ostavljenom roku o načinu plaćanja smatra se da će plaćanje izvršiti jednokratno, a o čemu je nadležni organ dužan da pouči podnosioca zahteva prilikom ostavljanja roka za izjašnjavanje.

Pored toga što je Vlada prihvatila ovaj naš amandman, mi ćemo glasati protiv zakona. Jeste amandman bitan, ali suština je u čl. 8. i 18. Član 18. ide, pa ćemo malo detaljnije o tome pričati. Pored prihvaćenog amandman, na moju veliku žalost, glasaćemo protiv zakona, gospođo ministarko.

Marković Jovan

Poštovani predsedavajući, cilj ovog amandmana je bio da ukažemo na svu štetnost ovog zakona koja se ogleda u ovim članovima koji se tiču prava lokalnih uprava i njihovih obaveza, odnosno njihovih postupanja po primeni ovog zakona i da ukažemo na to da prva tri stava ovog člana mogu da budu sporna.

Znači, veza koju smo obrazložili za članove 7, 8. i 9, pa član 12, nisam imao priliku, javio sam se za raspravu, to niste videli, i ovaj član 13. su jako važni. Vi kod tumačenja Agencije za borbu protiv korupcije imate nekoliko delova koji se odnose upravo na ovu problematiku, koji se odnose na ovaj član i izričito Agencija kaže da se ovde, po ovim postupanjima, organima javne vlasti daje diskreciono ovlašćenje prilikom odlučivanja o ovom pitanju.

Ako nekome dozvolite da u postupku umanjivanja tržišne cene građevinskog zemljišta mogu da izaberu opcije da dobiju razne povlastice, da dođu u poziciju da kasnije zakupljuju zemljište, onda imate neravnopravan položaj kod onih ljudi koji se takmiče, odnosno onih ljudi koji postupaju po ovom zakonu.

Naš je predlog da se ova tri stava brišu i vezan je za to. Ako ste imali odluku Ustavnog suda iz 2013. godine koja govori o tome da davanje na rate i davanje po popustima nije u redu, onda je to trebalo primeniti i u ovom zakonu i ovde se upravo upozorava na to da neko ko podnosi zahtev može doći do problema zbog toga što nisu određeni uslovi pod kojima jedinice lokalne uprave i nadležni organi propisuju mere i nisu određena pravila kako ti organi izdaju rešenja.

Znači, u slučaju da imate nepokretnost, odnosno neizgrađeno građevinsko zemljište koje u svom sastavu ima neki poslovni prostor i halu, objekat koji pored sebe ima i prostor pripadajući za funkcionisanje tog objekta, onda imate postupanje organa koji u ovom slučaju mogu da tumače zakon kako se njima svidi.

Mislim da u ovom slučaju Ustavni sud, koji je 2013. godine proglasio članove Zakona o planiranju i izgradnji neustavnim, može takođe, po ovom zakonu, da se na isti način izjasni. Hvala.

Orlić Vladimir

Trideset sekundi biće dovoljno. Dakle, član 13. i st. 2, 3. i 4. da se brišu.

Prvo, par stvari, da Agencija za borbu protiv korupcije smatra da je problem to što se nudi umanjenje od 30% ne smatra da je problem, nego naglašava da bi trebalo razmotriti opravdanost, ali ne kaže da je to nešto što ne sme da se nađe u zakonu.

Da tu budemo jasni. Da odluka Ustavnog suda kaže da je davanje povlastica neprihvatljivo, ne kaže, već kaže upravo suprotno i o tome smo već danas pričali. Dobro, ponavljaćemo.

Poslednje, ali ne i najmanje važno. Ako i nekome nije jasno da je jednokratna uplata dobra stvar i da treba da se stimuliše, da je to nešto što bi moglo samo da odgovara, zašto onda da brišemo stavove kojima se definiše pitanje obezbeđenja plaćanja? Ako nismo obrisali član 1, koji predviđa rate, zašto onda da brišemo obezbeđenje plaćanja? Da se ne prihvati.

Jovanović Dragan

Gospođo ministre, uvaženi predsedavajući, podneo sam amandman na član 13, i to na stav koji kaže da svi oni koji uplate u gotovom, znači novac za konverziju, mogu dobiti oslobođenje, odnosno diskont ili umanjenje od 30%.

Smatram da će ovaj zakon da stimuliše pravna lica koja imaju zemljište sada na korišćenje i koji će graditi. Oni će prvi nakon usvajanja ovog zakona krenuti u priču o konverziji.

Od 5.500 hektara koliko će ovaj zakon ukupno obuhvatiti, još jednom moram da pomenem, a to sam govorio u plenumu, ne znači da će svi pohrliti odmah da izvrše konverziju.

Mislim, i tu se slažem sa kolegom Orlićem, koji je govorio malopre o tome, da mi moramo dodatno stimulisati pravna lica, a to možemo uraditi ako im dajemo popust, a to je 50% na sumu koja je određena, koja će biti određena, a koju budu odredile lokalne samouprave, odnosno skupštine opštine gradova Srbije.

Zašto je takođe ovo bitno? Znači, od tog novca koji će se prikupiti 50% će ići i u budžet za obeštećenje ljudi kojima je ta zemlja oduzimana posle Drugog svetskog rata, odnosno za restituciju. Ali, još jednom moram da napomenem bitnu stvar, a to je da svi ljudi koji su učestvovali u privatizaciji, bez obzira da li sad mi ovde u ovim političkim prepiranjima govorimo da li su ovakvi ili onakvi, oni su već jednom to zemljište kupili.

Lokalna poreska uprava će procenjivati tržišnu vrednost zemljišta na koji će se plaćati konverzija. Znači, još jednom da napomenem - tržišnu vrednost zemljišta. Takođe, moram zbog i kolega koji su govorili u prepodnevnom, odnosno ovom popodnevnom delu koliko već raspravljamo o amandmanima, da svi gradovi i opštine koje se nalaze u prve dve kategorije po stepenu razvijenosti apsolutno neće moći da daju nikakve dodatne popuste i kada se govori o tzv. državnoj pomoći.

Zbog toga smatram i još jednom da napomenem da se trebalo razmišljati da se ovaj moj amandman o popustu na 50% za plaćanje u gotovini prihvati, jer smatram da bi time dodatno stimulisali ljude da se ovaj proces konverzija odradi što pre, da bude što efikasniji, a samim tim bi to po meni dosta, moram da upotrebim taj izraz, i otkočilo s jedne strane firme da više investiraju, a sa druge strane i da naslednici porodica koja očekuje restituciju ipak dobiju nekako pravična obeštećenja, odnosno novac za to zemljište koje je nacionalizovano, a koje će sada ići u konverziju. Hvala puno.

Batić Olgica

Hvala, poštovani predsedavajući. Naime, razlog zbog kog se ovaj amandman ne prihvata, kako se to navodi u obrazloženju, jeste da se on ne prihvati iz razloga navedenih za neprihvatanje amandmana narodnog poslanika Zorana Živkovića na isti član Predloga zakona.

Naime, ovde se radi što sam predložila da se u ovom članu 13. i njegovom stavu 4. tačke 2) i 3) brišu. Dakle, radi se o alternativno postavljenim sredstvima obezbeđenja. Tačka 2) koja glasi – hipoteka na objektu koji vredi najmanje 30% više od ukupnog iznosa nedospelih rata u korist Republike Srbije, AP ili jedinice lokalne samouprave i tačka 3) – bezdržavinska zaloga na pokretnim stvarima u skladu sa propisom kojim se uređuje založno pravno na pokretnim stvarima upisanim u registar.

Mislim da se ovde trebalo zauzeti neko drugo rešenje. Prihvatam da je možda i trebalo da amandmani ne budu prihvaćeni, ali ovde koje se obrazloženje daje navodi se da moj amandman nije prihvaćen iz razloga koji su dati u obrazloženju za neprihvatanje amandmana kolege Zorana Živkovića, da bi bilo onemogućeno dostavljanje obezbeđenja plaćanja, kada se plaćanje vrši na rate što bi izazvalo štetne posledice za vlasnike građevinskog zemljišta u javnoj svojini.

Ovaj član 13, kao ni bilo koji član ne mogu da posmatram izolovano, već volim da ga posmatram u sadejstvu sa ostalim narednim članovima, prvenstveno u ovom slučaju sa članom 17. koji reguliše upis prava svojine u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.

Šta je ono što je meni lično najspornije i što mislim da se na bolji način moglo urediti? Kao što sam već istakla u raspravi u načelu, sticanje prava svojine kod nas je vezano za uknjižbu. U članu 17. vi zapravo propisujete da je za upis, dakle, za sticanje prava svojine dovoljna potvrda nadležnog organa o uplati prve rate.

Smatram da to nije dovoljno, bar ne na ovaj način kako su po ovim tačkama definisana sredstva obezbeđenja alternativno postavljena koja sam pročitala i iz tog razloga. Dakle, lice koje nije platilo punu cenu ono se faktički kreditira, i nije ništa drugo do kreditiranje. Zamislite situaciju, ako je na ovaj način položio neko sredstva obezbeđenja ovako kako su ona postavljena u predloženom rešenju, šta će biti ukoliko on tu parcelu odmah proda i kasnije prestane da plaća utvrđenu naknadu, a sredstva obezbeđenja u vidu hipoteke ovako postavljene i bezdržavinske zaloge, za koje ni na koji način sigurnost naplate ne možete obezbediti, jer ih apsolutno nema, šta će onda u takvoj situaciji biti?

Tim pre što ovo može opet da se dovede u vezu sa onim što je predviđeno i u ostalim članovima ovog predloga zakona, prvenstveno mislim na insistiranju da će 50% pribavljenih sredstava konverzije ići u Fond za restituciju. Dozvoljavam da možda ovakvu odredbu nije trebalo brisati kako sam ja predložila, ali mislim da je postojao neki drugačiji modalitet gde se na bolji način moglo obezbediti alternativno postavljena sredstva obezbeđenja.

Ne govorim o bezneopozivoj bankarskoj garanciji, ona mi je potpuno jasna ovako kako je definisana i opredeljena, ali sporna mi je hipoteka i bezdržavinska zaloga, a iz razloga koji sam napomenula jer ukoliko pogledate sada dejstvo čl. 13. i 14. jasno je da to jednostavno neće funkcionisati, bar proizvešće zasigurno probleme u praksi. Zahvaljujem.

Božović Balša

Zahvaljujem, gospodine Bečiću. Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarsko, poštovani gosti i poštovani građani, amandmanom na član 13. stav 4. tačka 2. i 3. mi predlažemo da se obrišu iz prostog razloga što je kao i većina stvari u ovom zakonu neprecizno definisano i ostavlja mogućnost raznoraznih zloupotreba.

I ovo nije prvi slučaj te vrste, ali on upravo govori da predloženi tekst nije precizirao ko u kom postupku određuje, odnosno verifikuje vrednost objekta nad kojim se konstituiše hipoteka.

S tim u vezi smo danas imali prilike da čujemo da su se u ovom predlogu zakona potkrale raznorazne tehničke greške. Neke koštaju Srbiju 1,4 milijarde evra, a neke koštaju isključivo korupcije i zloupotrebe. Mislim da je to veoma loš način da se komunicira sa onima koji imaju u ovome interese, a to je naravno država Srbija i građani RS i smatram da je najbolje rešenje da se ovaj član izbriše ne bi li se barem malo popravilo ionako loše stanje kada je u pitanju ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Božović Balša

Javio sam se. Zato što mi je upaljen mikrofon, dali ste mi reč.

Božović Balša

Boli vas istina zbog „Luke Beograd“, meni je to jasno. To je već vaš problem koji ćete objašnjavati građanima, a ne moj.

Marković Jovan

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, u članu 15. stav 2. govori se o žalbi na rešenje iz člana 14. ovog zakona i o tome da ministarstvo nadležno za poslove finansija rešava ove žalbe i smatrao sam da je dobro da se odredi rok.

U ovom predlogu sam dao da to bude rok od 30 dana kako bi se u drugom stepenu rešile ove žalbe i želeo sam da ukažem na to da u Predlogu zakona jedan od velikih problema koji se pojavljuje jesu rokovi. Rokovi koji su određeni što se tiče postupanja organa na lokalnom nivou i što se tiče žalbi i što se tiče određivanja cena nekretnina itd. nisu definisani na kvalitetan i dobar način. Mislim da će i u nekim drugim članovima kasnije biti reči i govora o tome.

Ono što sam želeo ovim predlogom da se ispravi na neki način jeste nepravda koja se tiče odnosa pre svega ove vlade i ove države prema građanima RS koji već dve, tri ili četiri godine u nekom drugom stepenu po svojim žalbama čekaju rešenja nadležnih ministarstava.

Ranije nisu bili određeni rokovi koji su bili kvalitetni i kako treba, ovi rokovi koje smo danas predložili mislim da jesu adekvatni. Ono što jeste veliki problem jeste administracija koja je u ovom slučaju, po mojoj proceni, vrlo nestručna i koja će sigurno svojim nepostupanjem ugroziti ovaj predlog koji je bio u interesu građana i u interesu ljudi.

Ostaje na nama da se vidi koliko će i ovaj član biti primenjen u praksi, jer mislim da je ovo rok koji je adekvatan potrebama ljudi, ali takođe, imajući u vidu kakva je bila ova rasprava i imajući u vidu kakav je predlog ovog zakona i kako ste reagovali na naše amandmane, očekujem da će u praksi ovaj predlog biti jako teško sprovodljiv.

Bradić Blagoje

Zahvaljujem. Gospodine predsedavajući, uvažena ministarko, poštovane koleginice i kolege, govorim o članu 15. koji govori o pravu žalbe na rešenje o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine i vi ste rekli u članu 15 – protiv rešenja iz člana 14. ovog zakona može se podneti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Po žalbi na rešenje iz člana 14. ovog zakona rešava ministarstvo nadležno za poslove finansija.

Mi smo predložili da to bude ministarstvo za poslove građevinarstva, jer smatramo da rešavanje u drugom stepenu po žalbi na rešenje o konverziji treba da bude povereno ministarstvu nadležnom za poslove građevinarstva, budući da je ono nadležno za nadzor i sprovođenje zakona.

Nije nam jasno zbog čega ste se opredelili da to radi Ministarstvo finansija. Nismo zadovoljni odgovorom koji ste nam dali, te mislimo da još jedanput razmotrite naš amandman do trenutka glasanja, kako bi ga prihvatili i vaše Ministarstvo bilo nadležno u drugom stepenu.

Jerkov Aleksandra

Zahvaljujem, gospodine Bečiću. Uvažena ministarko, predlažemo da se visina naknade utvrđena rešenjem iz člana 14. ovog zakona plaća u odnosu 50% u korist Republike Srbije, kao što je i u vašem predlogu koji ste ovde dali u Skupštini, ali da se 50% te naknade plaća u korist autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, u zavisnosti od titulara prava svojine na građevinskom zemljištu.

Iako zbog vašeg odbijanja da usvojite član 8. očekivani prihodi od ovog zakona i u tom smislu i visina naknade koja se utvrđuje za konverziju zemljišta će biti mnogo manji od onih 1,5 milijardi koje ste najavljivali da ćete imati, smatramo da ipak jedinice lokalne samouprave ili autonomne pokrajine, u zavisnosti od toga o čijem se zemljištu radi, treba da dobije određeni procenat naknade koja će se za tu konverziju dobiti.

Kao što vam je možda poznato, mi smo pre nekog vremena menjali u ovoj skupštini Zakon o javnoj svojini, zbog toga što Vlada Republike Srbije i lokalne samouprave, u kojima mahom većinu čine ljudi iz SNS, nisu bili u stanju da ispune sve svoje obaveze iz zakona koji je prvobitno bio usvojen i zbog toga je odložena primena Zakona o javnoj svojini. Smatramo da na ovaj način, iako smo od drugih ministara imali prilike da čujemo da u tim lokalnim samoupravama sede neki zli ljudi koji opstruišu primenu zakona, treba da im se nadoknadi.

Predlažemo da se za Fond za restituciju nađu drugi izvori prihoda, a da se ova sredstva, iako kažem znatno umanjena, zato što veliki deo zemljišta poklanjate tajkunima, ipak daju lokalnim samoupravama ili Autonomnoj Pokrajini.

Zorana Mihajlović

Iznenađena sam vašim predlogom amandmana. Vi praktično isključujete stare vlasnike i ne želite, odnosno smatrate da ništa od mogućih, odnosno prihoda koji će doći treba da ide u Fond za restituciju. Mislim da je to zaista ozbiljan problem za Agenciju za restituciju, odnosno za Fond za restituciju, jer vaš predlog amandmana kaže – 50% u korist Republike Srbije i 50% u korist Autonomne Pokrajine.

Dali smo vam obrazloženje i objasnili da je vrlo važno voditi računa o starim vlasnicima i da mi, pored Agencije za restituciju i Fonda za restituciju, u narednom periodu ćemo i te kako da se bavimo pitanjem starih vlasnika i moramo o tome da vodimo računa. Tako da ne znam na koju drugu vrstu prihoda ste mislili da se takav fond popuni, a mi mislimo da ovo jeste upravo pravi način, budući da upravo iz ovih grupa koje su predmet ovog zakona može se videti da će tu biti prihoda za Fond za restituciju.

Za mene je ovo iznenađenje da vi kao poslanička grupa smatrate da ne treba da ide ni jedan jedini dinar potencijalnih prihoda u Fond za restituciju.

Marković Jovan

Poštovana ministarko, mislim da je očigledno da niste na pravi način protumačili ovaj naš predlog zakona i da niste na adekvatan način sagledali našu nameru.

Naš predlog i naš amandman koji smo podneli se pre svega tiče nerazvijenih opština i lokalnih uprava koje po ovom predlogu zakona, upravo zbog toga što lokalne uprave u prethodne tri ili četiri godine nisu ispunile svoje obaveze po Zakonu o javnoj svojini i nisu se upisale kao vlasnici zemljišta, neće dobiti nikakve prihode od eventualne prodaje građevinskog zemljišta.

Po ovom predlogu, kako smo tražili, smatramo da je obaveza države da sve prethodne vlasnike u procesu restitucije obešteti, odnosno da ispoštuje i to je obaveza države. Zbog toga smo ostavili u predlogu da se 50% sredstava usmerava direktno na budžet Republike Srbije. Ako ste vi mislili da ćete samo iz ovih sredstava, odnosno ovog fonda nadoknaditi sva potraživanja od prethodnih vlasnika, onda se grdno varate.

Upravo smo u raspravi želeli da pokažemo da ni deo prihoda koji ste planirali neće biti ostvaren, odnosno da neće pripasti ni prethodnim vlasnicima. Kroz ovaj predlog smo hteli da ukažemo upravo na taj problem koji se otvara, da po ovom predlogu ni AP Vojvodina ni lokalne uprave neće biti u prilici da ostvare bilo kakve prihode od navodnog novca koji planirate da ostvarite.

Znači, po predlogu koji smo dali Vlada Republike Srbije ostvaruje 50% prihoda, najveći deo tih prihoda ide u Fond za restituciju, ali ako ostane predlog koji ste vi zastupali, lokalne uprave neće dobiti gotovo nikakve prihode, jer se nisu uknjižili kao vlasnici zemljišta u prethodnom periodu i neće imati pravo na naknadu.

Jovanović Dragan

Hvala predsedavajući. Kao i ostale kolege, u načelnoj raspravi sam pomenuo ovaj član kao veoma važan i veoma bitan, jer sam i sam primetio da je ta raspodela sredstava dobijenih konverzijom, moram da kažem i taj sam izraz upotrebio u načelnoj raspravi, bila nepravična.

Pre svega, zahvaljujem se uvaženoj ministarki i njenim saradnicima što su ipak snašli, da kažem, snage i prihvatili, nadam se prihvatili, moj amandman sa ispravkom. Samo da pojasnim, on se odnosi na deo upravo koji treba da ide lokalnim samoupravama.

S prethodnim govornikom, uvaženim gospodinom Markovićem, ne mogu se složiti kada kaže da su lokalne samouprave bile neažurne i da se samo zbog lokalnih samouprava odlaže primena Zakona o javnoj svojini. Vodim opštinu Topola koja je sve to ažurno uradila, ali problem je u Republičkoj direkciji za imovinu.

(Predsedavajući: Gospodine Jovanoviću, molim vas, morate govoriti o vašem amandmanu.)

Izvinjavam se. Da se vratim na amandman, ono što je veoma važno to je raspodela 50% sredstava ka Fondu za restituciju i smatram da tih 50% sredstava ne treba ni na koji način dirati. Porodice, naslednici su zaslužili da dobiju obeštećenje za ono što je njihovim precima oduzimano i zato taj deo ne treba dirati.

Zbog toga sam u svom amandmanu predložio da od ovih 50% koji ide ka Vladi Srbije ili ka AP da se 10% izdvaja u budžete lokalnih samouprava. Smatram da je to najmanje što možemo da uradimo, jer će lokalne samouprave maksimalno raditi na primeni ovog zakona. Od njihove ažurnosti će zavisiti i brzina sprovođenja ovog zakona.

Zbog toga bi bilo pravično da i lokalne samouprave dobiju jedan, da tako kažem, procenat bar ovih sredstava, a to je 10% i to nije puno, ali procena je da će se u narednim godinama moći nekih 600 miliona evra na ovoj strani prihoda države obuhvatiti tih sredstava. Kada se pogleda, to je nekih pet ili šest miliona evra koji će se sliti u budžete lokalnih samouprava. Još jednom da ponovim, to nije puno, ali bolje išta nego ništa.

Zbog toga vas molim da podržite ovaj predlog mog amandmana, koji je veoma bitan, jer sam već rekao da imam i zvaničan procenat da se više od 90% imovine koja se nalazi u lokalnim samoupravama vodi na državu Srbiju, odnosno na Direkciju za imovinu i zbog toga ovaj drugi deo člana ovog zakona, kojim se kaže da će se ta imovina koja se vodi na lokalnu samoupravu deliti u paritetu 50-50 sa Agencijom za restituciju, ništa ne znači, jer samo nekih šest do sedam posto trenutno u Srbiji ima takve imovine, koja se u katastru vodi na lokalne samouprave. Zbog toga smatram da je ovaj amandman koristan i da može puno toga dobrog doneti. Hvala na razumevanju.

Marković Jovan

Replika.

Marković Jovan

Replika na izlaganje gospodina … (Isključen mikrofon.)

Zorana Mihajlović

Zahvaljujem na vašem predlogu amandmana. Naravno, mi prihvatamo da 10% ide lokalnoj samoupravi. Naravno da mogu da se dese situacije, ukoliko lokalna samouprava bude vlasnik zemljišta, da bude 50% plus 10, pa da prođe jako dobro. Ali, naravno, u onim drugim situacijama sasvim sigurno 10% ide lokalnoj samoupravi.

Božović Balša

Zahvaljujem, gospodine Bečiću. Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko i poštovani gosti, u članu 17. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi, citiram: „Po pravosnažnosti rešenja iz člana 14. ovog zakona zemljište iz člana 6. stav 1. ovog zakona u kompleksima prelazi u javnu svojinu jedinica lokalne samouprave, Republike Srbije ili AP Vojvodine, bez naknade“.

Dakle, s obzirom da su korisnici zemljišta oslobođeni obaveze plaćanja naknade za zemljište unutar kompleksa koje je predviđeno za javne objekte javne namene, celishodno je ovo zemljište dodeliti jedinici lokalne samouprave, Republici Srbiji ili AP Vojvodini već u postupku konverzije. Ukoliko može ministarka da mi objasni zbog čega je ovakav jasan amandman sporan i zbog čega ne može da se usvoji, voleo bih da čujem obrazloženje. Zahvaljujem.

Zorana Mihajlović

Mi smo već rekli da to prihvatamo.

Marković Jovan

Poštovane kolege narodni poslanici, član 17. govori o upisu nepokretnosti u katastar. Stav 3. čini mi se da kaže da se uz zahtev za upis dostavlja i dokaz da je naknada isplaćena ili, ukoliko se plaćanje vrši na rate, potvrda nadležnog organa o uplati prve rate. Mi smo smatrali da ovaj deo treba da se preformuliše i da se kaže – uz zahtev za upis dostavlja se pravosnažno rešenje.

U više članova smo pričali o problemima koji su se desili zbog toga što se odvojeno donose zakoni. Mislim da je bilo vrlo logično i uputno da ste poslušali naš predlog da se donese set zakona, znači, i Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o konverziji i Zakon o javnoj svojini i Zakon o legalizaciji i Zakon o katastru.

Da ste na takav način pristupili rešavanju ovih problema građana, ne bi se dešavali ovakvi propusti, ne bismo imali dileme i oko termina, ne bi došlo do preklapanja raznih članova i ne bi došli u situaciju da zakoni u nekim svojim delovima ili u nekim svojim članovima budu suprotstavljeni.

Dakle, naš predlog je imao vrlo ozbiljan karakter, a vi ste se opredelili da idete ovim putem i dolazimo do toga da građani budu i dalje u nedoumici. Znači, oni će sklopiti ugovor, oni će isplatiti jednu ratu ili će sklopiti ugovor da plaćaju neki iznos u celosti, a onda će ići ponovo od šaltera do šaltera, od institucije do institucije i dokazivati da su sklopili ugovor.

Naš predlog pojednostavljuje stvari i predviđa da čovek koji je sklopio neki ugovor i, recimo, isplatio jedan iznos, da on dobija pravosnažno rešenje u organima lokalne uprave, a sa tim rešenjem odlazi u katastar, potpisuje ugovor i rešava svoj problem. Hvala.

Bradić Blagoje

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Uvažena ministarko, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, mi smo predložili da se član 18. briše, a sada ću vam obrazložiti, u ovih par minuta koliko mi je ostalo od vremena poslaničke grupe i ovih dva minuta po amandmanu, zašto mi mislimo da treba da se briše ovaj član 18.

Po našem mišljenju on dezavuiše ceo zakon ako ostane u ovom obliku kako ga je predložilo ministarstvo, tj. gospođa Mihajlović. On govori o pravu zakupa na građevinsko zemljište i kaže – lica iz člana 1. stav 2. ovog zakona mogu do sticanja i upisa prava svojine na građevinsko zemljište, u skladu sa ovim zakonom, sa vlasnikom građevinskog zemljišta zaključiti ugovor o zakupu građevinskog zemljišta pojedinačne katastarske parcele.

Dalje kaže – visina zakupnine određuje se tako što se iznos tržišne vrednosti nepokretnosti podeli na 99 godina i tako dobijeni iznos predstavlja iznos godišnje zakupnine. Dalje kaže – ugovor o zakupu, zaključen u skladu sa odredbama ovog zakona, predstavlja odgovarajuće pravo na zemljište u smislu odredbe člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji. Ovde ću da stanem da vam u par rečenica objasnim šta se kaže u ovom članu.

U ovom članu se kaže da sve one firme koje su u ovih pet hiljada i nešto hektara, koliko je govorila gospođa ministarka, i koje će ući u konverziju zemljišta, imaju mogućnosti izbora da onu procenjenu vrednost, umanjenu, neumanjenu, po članu 8. i bivšim članovima, odluče da li će da plate u celosti i dobiju umanjenje 30% da bi mogli da se uknjiže, a ta uknjižba im je potrebna da bi mogli da apliciraju za dobijanje građevinske dozvole na tom zemljištu, ili će da idu u 60 rata, ili je pak ministarstvo dalo alternativu da idu na 99 godina kreditiranja beskamatno od strane države.

Ta procenjena vrednost koja će biti umanjena 30% ako se plati u gotovom postoji mogućnost da budu plaćena za 99 godina u 99 jednakih godišnjih rata, procenjene vrednosti zemljišta. Da bih bio jasniji, da bi me građani razumeli, to vam je kao kada živite u stanu koji košta 100 hiljada i imate mogućnost da ga otkupite, platite u gotovom i platite ga 70 hiljada i postane vaše vlasništvo. Može da bude vaše vlasništvo tako što ćete da ga otplaćujete u 60 mesečnih rata, ili pak možete da uđete da plaćate 99 godina taj stan po 85 evra mesečno.

I, šta ćete vi da odaberete? Devedeset i devet godina plaćati nešto što pričamo da treba da donese benefit Republici Srbiji od 1.460.000.000 evra. Pa, mi nismo ljudi kornjače sa Galapagosa, ko će da dočeka to?

A u zakonu, u članu 17. piše – uplatom prve rate stiče pravo, legitimaciju da može da dobije građevinsku dozvolu. Pa, što bi to neko platio u gotovom? Naročito oni koji se bave biznisom i koji mnogo više i bolje znaju da barataju novcem od nas. Što bi to neko radio? Što bi neko, umesto recimo, 70 miliona evra u gotovom za neko zemljište izabrao, što ne bi izabrao, recimo da daje ne znam milion evra godišnje sledećih 99 godina, pa ako neko dočeka taj će da kaže da li je isplatio ili nije isplatio. Kad on legitimaciju dobije, danom prve uplate, prve rate.

Ono što je još interesantnije, nastavak člana 18. kaže – ugovor o zakupu zaključen u skladu sa odredbama ovog zakona predstavlja odgovarajuće pravo na zemljište u smislu odredbi člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji. Pa, kaže dalje – po upisu prava svojine na objektu koji je izgrađen na građevinskom zemljištu koje se koristi po osnovu ugovora o zakupu zaključen u skladu sa ovim zakonom na zahtev zakupca može se izvršiti konverzija u skladu sa odredbama člana 8. ovog zakona. Strašno.

Evo, da vam prevedem. Znači, ja sam uzeo zemljište u zakup, dobio sam građevinsku dozvolu, izgradio sam objekat, prodao stanove jer ovde se ne radi o fabrikama, govorimo o atraktivnim lokacijama u gradu, niko neće da pravi fabriku u centru grada, niko neće da pravi fabriku na mesto „Benetona“ u Nišu, nego to je najatraktivnija lokacija gde će da se prave stanovi i poslovni objekti, to je sasvim normalno. Prodao sam stanove, a onda dođem u Ministarstvo i tražim da mi po osnovu člana 8. umanje vrednost za površinu koju sam izgradio.

I, mi ćemo to da izglasamo i mi to branimo kao nešto što je razvojna šansa. Pa, čija razvojna šansa? Čija razvojna šansa? Mi punimo budžet. Čime punimo budžet? Kojim parama? Kreditom? Jer ovde ne postoji alternativa da on mora da kupi. Ne postoji alternativa da ja ako neću da uđem u konverziju zemljišta koje koristim da to ide na licitaciju pa neko drugi može da ga kupi.

Ovde je moja volja da odaberem hoću li da platim u gotovom i da dam milione evra ili ću da dajem na kašičicu, pa dokle stignem, pa sad, posle mene moji neka se raspravljaju sa tadašnjom državom hoće li da plaćaju ili neće da plaćaju. Govorim o 99 godina. Pa, ni kornjače sa Galapagosa to ne mogu da dožive, a kamoli mi.

Ako vi mislite da je to u redu da mi takav zakon glasamo, onda ne znam šta mi radimo ovde. Kome mi pomažemo? Kome pomažemo? Šta podstičemo? Čijim parama to radimo? Zato vas molim, poštovane kolege, da uvažite naš amandman, da skinemo član 18. i da ovaj zakon ima smisla. Znači, onaj koji ima to zemljište može da ga otkupi u gotovom, neka dobije benefit 30% ili da ga plati u 60 rata, da neko vidi fajdu od tog novca, na 99 godina niko fajdu neće videti. Ja vam se zahvaljujem.

Zorana Mihajlović

Sada je prihod nula, sada nema uopšte para, sada se ne gradi, sada se tu niko ne zapošljava, sada ništa od toga ne funkcioniše, dakle nula.

Samo sekund, zakup pre svega nije kreditiranje kao što ste rekli, daje se mogućnost zakupa na 99 godina, ali se svake godine naravno vrši revalorizovanje iznosa koji se plaća i daleko od toga da je kreditiranje da je beskamatno kako ste, čini mi se, rekli. Niste takođe u zakupu postali vlasnik. Dakle, indeksira se kao što ste rekli.

Dalje, pitate za koga to radimo? Pa, radimo za građane Srbije i radimo za sve one koji treba da se zaposle. Daću vam još jedan podatak, dala sam bila podatak oko toga ukoliko se gradi na jednom hektaru koliko ćete to i šta će to značiti za građevinsku industriju. Ukoliko se gradi na 500 hektara, to će sasvim sigurno generisati prihod građevinske industrije od milijardu evra. Prema tome, zato se sve ovo radi.

Zato uopšte ovakav predlog zakona i postoji ili je možda mnogo bolje ostaviti sve, pa ne raditi ništa i imati građevinsko zemljište izgrađeno ili delom neizgrađeno ili uopšte neizgrađeno i da tako ostane još ne znam koliko godina.

Dakle, naše mišljenje nije tako. Naše mišljenje je da treba da učinimo sve da se ono privede nameni, da se ostvaruju prihodi, ne samo prihodi koje smo pomenuli pre toga oko kojih se vi i Vlada sporite, odnosno mi kao predstavnik Vlade, nego i sve ono nakon toga što u stvari treba da donese do određenog rezultata i rezultat je da građevinska industrija radi, da se ljudi zapošljavaju, da se ovde gradi. To je razlog zašto ovaj zakon postoji.

Rističević Marijan

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam razumeo obrazlaganje ovog amandmana. Naime, zakup na 99 godina nije novina.

Kod mene u opštini Inđija stranka bivšeg režima najatraktivnije lokacije izdala je u zakup na 99 godina, kao neizgrađeno građevinsko zemljište i to u samom centru grada. Da čudo bude još veće nije se radilo na izgrađenom građevinskom zemljištu nego s obzirom da je bilo izgrađeno i da je to bila imovina Republike Srbije u takvim situacijama im je bila potrebna saglasnost Republičke direkcije za imovinu i Vlade Republike Srbije da ta nekretnina promeni vlasnika, odnosno promeni namenu zato što se radilo o otuđenju imovine.

Da bi to izbegli oni su objekte rušili i izgrađeno građevinsko zemljište pretvarali u neizgrađeno i na takav način ga izdavali u zakup na 99 godina. Na kriminalan način su od izgrađenog građevinskog zemljišta, od imovine koja je pripadala državi Srbiji, da bi stekli pravo da ga lokalna samouprava izda na 99 godina, od izgrađenog građevinskog zemljišta su pravili neizgrađeno.

Da čudo bude još veće, pri tome su tvrdili da je to neizgrađeno građevinsko zemljište….

Rističević Marijan

Govori se o zakupu na 99 godina. Smatram da njihove zamerke nisu na mestu s obzirom da stranka bivšeg režima se sasvim drugačije ponašala i govorim o primerima u opštini Inđija u praksi kako su to radili. Dakle… Sačekajte malo, gde žurite, gospodine predsedavajući.

Božović Balša

Zahvaljujem, gospodine Bečiću. Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko i poštovani gosti, ideja ovog zakona i time završavam današnju raspravu, nije da se pravo korišćenja pretvori u pravo svojine uz naknadu kao što sam naslov zakona kaže. Ideja je da se pravo korišćenja pretvori u dugoročni zakup na 99 godina.

Devedeset i devet godina, tržišna cena zemljišta podeljena sa 99 godina dobijamo godišnju cenu zakupnine. Zašto je to tako? Zato što ne postoje sankcije za onog ko ne podnese konverziju uz naknadu. Zato što ne postoji ni rok koji neko može i mora da ispoštuje.

Ono što je važno jeste da se ovim načinom zaobilazi zapravo zakon i da on služi isključivo tajkunima da izigraju predlog zakona i zakon i Srbiju i državu i građane i njen interes i da zaključuju zakup na 99 godina, umesto da u budžet Republike Srbije uplate određenu sumu novca, tržišnu vrednost zemljišta.

Mi smatramo da ovo nije u interesu Republike Srbije i iz tog razloga smo predložili amandman koji glasi: „Briše se“. On koji zaključi ugovor o zakupu nikada neće imati interes da od zakupa odustane i da zemljište uz naknadu uzme u svojinu. To je jedan od osnovnih razloga zbog čega smo predložili brisanje ovog člana.

Kome to ide u prilog? Ne ide u prilog državi Srbiji i građanima, ide vlasnicima velikih preduzeća i firmi koje su stekli u pljačkaškoj privatizaciji. Ide Luci Beograd, da se potpuno razumemo i da budemo potpuno iskreni. Za razliku od nekih poslanika, imam hrabrosti i to da kažem i ponosim se time – Milan Beko je taj kome ovo ide u korist. Luka Beograd je zemljište koje je u Beogradu najatraktivnije i koji će na ovaj način jedina imati korist u ovom slučaju.

U članu 18. gde se reguliše zapravo samim Predlogom zakona cena godišnje zakupnine, zašto će se svaki tajkun opredeliti za ovaj model? Iz dva razloga – zato što je on jeftiniji od konverzije uz naknadu i drugo, zato što se na taj način izbegava plaćanje poreza na imovinu.

Podsetiću, 2013. godine je vladajuća većina izmenila Zakon o porezu na imovinu i oslobodila je tajkune i tog nameta, baš u trenutku kada povećava građanima. Dok je svima bolje od onih koji su danas na vlasti, i od onih koji su njihovi partneri, oni koji su na kraju i pisali ovaj predlog zakona na nekim drugim mestima van Vlade, građani žive mnogo lošije.

Demokratska stranka će se svim snagama i silama boriti, lično u svoje ime i u ime poslaničkog kluba će uložiti ustavnu žalbu i nadam se da će Ustav Republike Srbije biti ispoštovan do kraja.

Zorana Mihajlović

Biću kratka. Nikada nisam toliko puta čula reč Beko kao što sam čula u ova dva dana, u načelu kada smo raspravljali i sada, od istog poslanika. Ne znam kakve vas veze vežu. Ne poznajem gospodina Beka, niti bilo ko radi zakone po liku i delu određenih ljudi. To se sigurno radilo u prethodnom periodu, ali to ne radi ova vlada.

I da ponovim ja još jedanput – sve što bude plaćeno, ako govorimo konkretno o Luci Beograd, ko god da je vlasnik, platiće po tržišnoj vrednosti, a kada Vlada odredi lučko područje, koje niko ranije nije hteo da uradi pa to radi sada ova vlada, to lučko područje neće biti predmet konverzije, odnosno, izuzeto je iz ovog zakona. Prema tome, neće pripasti nikome ko je tu vlasnik.

Kada govorimo o zakupu, još jednom da ponovim – zakup nije kreditiranje. Zakup je jedna od mogućnosti koja se daje ovim zakonom. Ako ste pogledali obrazloženje zakona, onda imate i simulaciju na mikronivou, na primer, na 10 hektara građevinskog zemljišta i prva grupa gde, recimo, pripada Beograd, ukoliko postoji građevinsko zemljište od 10 hektara, onda bi zakup na godišnjem nivou iznosio 111 hiljada evra. Dakle, ako govorimo o prvoj zoni. Sve imate simulacije, prema tome, bilo bi korektno da ih bar pročitate pre nego što komentarišete.

Jovičić Aleksandar

Hvala, uvaženi predsedavajući. Danas je čitavu ovu raspravu obeležila od podnosioca ovog amandmana potpuna neistina i jedna priča koja se vrtela u krug. Ono što je važno naglasiti kada govorite o Milanu Beku, pošto je to očigledno ime koje se ovde danas često pominjalo, pominjalo od onih ljudi, a Beko je bio u toj stranci u kojoj ste vi danas, što znači da on nema nikakve veze sa nama, on je bio član stranke koja je podnela ovaj amandman. To je prvo što imam da vam kažem.

Druga stvar, kad već govorimo o tajkunima, o Milanu Beku i ostalima, izvinite, gospodo, 2014. godine Beko je osam miliona platio porez ovoj zemlji, četiri puta više nego u vaše vreme. Niste smeli da naplatite porez, a kamoli nešto više.

Čitav dan govorite – tajkuni, tajkuni, tajkuni. Zar vam toliko nedostaju? U vreme Vlade Mirka Cvetkovića tajkuni su i pisali zakone i sprovodili zakone, uređivali sve moguće u ovom sistemu da bude njima na ruku i da oni mogu da rade šta god hoće. Ta praksa je prestala.

Ovaj zakon za cilj ima da uvećamo prihode budžeta Republike Srbije i da više niko kao u vaše vreme ne dobija zemlju u bescenje, ili da se ona jednostavno njima pokloni. Sve vreme govorite danas da ovde nema naknade, a sam naslov zakona govori da ima. Nismo nigde mogli da pročitamo da je nema. Postoji samo umanjenje naknade u onim kategorijama koje su definisane ovom odlukom, a to su nerazvijene opštine, opštine kojima treba pomoći.

Ovaj zakon nije donet ad hok, kao što ste vi donosili. Gotovo godinu dana se raspravlja, rasprave su vođene u nekoliko gradova – Beograd, Niš, Novi Sad, Kruševac, Užice itd. Nevladin sektor je učestvovao u ovome. Takođe i Vlada Republike Srbije, ministarstvo, 137 opština u Srbiji je radilo na toj analizi, odnosno analiziralo se potpuno objektivno šta ovaj zakon može doprineti u narednom periodu.

Vi ste danas predstavljali sve ono što nije bilo dobro u zakonu od 2009. godine. Zar vam je trebalo pet godina da vidite da niste radili dobro i da niste radili u korist građana Republike Srbije?

Ovim zakonom o konverziji mi želimo da upumpamo u budžet Republike Srbije novac, takođe u Fond za restituciju i da rešavamo ono što su problemi već 20 godina u našoj zemlji.

Zato nemojte više da pominjete tajkune, jer sam rekao – nađite jednog tajkuna, ime i prezime, koji je nastao ili je uzeo u ovoj zemlji nešto za vreme Srpske napredne stranke. Ne možete to da nađete. Takvoga nema.

Ali, mi možemo nabrojati na desetine onih koji su u vreme vaše vlasti to mogli, koji su krojili vlade i premijeri koji su birani zapravo su njima služili, a ne narodu. Zato smo i došli u ovako katastrofalnu situaciju, jer sve vreme govorite u toku dana, a to nije imalo veze ni sa zakonom ni sa bilo čim, da su smanjene plate i penzije.

Jesu, poštovani građani Srbije, smanjene plate i penzije, zahvaljujući onima koji nisu znali odgovorno da vode ovu zemlju, koji su upropastili 650 privatizacija, kojima je zakon o konverziji služio samo, tačnije o planiranju i izgradnji, da omogućite i Beku i svima ostalima nešto u bescenje. Zbog toga smo danas u ovakvoj situaciji.

Ali, Srbija se uzdiže. Imamo predsednika Vlade koji misli o svojim građanima, koji zaista pokazuje jedno veliko umeće i što se tiče našeg regiona, kako da svi zajedno napredujemo a ne da se uvek vraćamo u prošlost, a isto i u ekonomskom smislu, kako da oporavimo našu ekonomiju. Ali, da bismo to uradili, nužno je da pretrpimo ove teške mere koje smo započeli.

Vi niste imali hrabrost za to. Niste imali hrabrost da menjate našu zemlju. Mi imamo i zato građani Srbije to i podržavaju. Ali, nemojte nama i u naše dvorište da šaljete tajkune koji ne da su samo bili u vašem dvorištu, nego su sedeli i u vašoj vladi i u Skupštini i u svim mogućim ministarstvima. Šta je samo Oliver Dulić doprineo, kada govorimo o građevinarstvu, zemlji? Znate dobro šta je uradio. „Očistimo Srbiju“, odnosno očistimo budžet Republike Srbije.

Nema više ljudi koji čiste budžet Republike Srbije. Čistimo korupciju. Čistimo kriminal i borimo se da zakoni u Srbiji budu usklađeni sa evropskim zakonima, da širok spektar svih segmenata našeg društva koji su relevantni u izradi tih zakona učestvuju i da pre svega ova skupština zajedno sa svim poslanicima budemo kontrolna uloga kako se taj zakon sprovodi. To je suštinska razlika između vaše vlasti i naše. Hvala.

Božović Balša

Zahvaljujem, predsednice Skupštine. Ovi napadi na Demokratsku stranku govore samo o nervozi vladajuće većine, govore samo o tome da i sami znaju koliko je ovaj zakon zapravo kriminalan. Mislim da i nije pisan u Vladi Republike Srbije, nego u Luci Beograd, a toga ste i vi sami svesni.

Mi smo pokušali tajkunima da naplatimo ono zemljište koje su prenamenili iz osnovne u neku drugu delatnost, vi to danas njima poklanjate.

Zakup izbegava plaćanje konverzije uz naknadu, zakupom se na 99 godina potpuno ruši smisao samog predloga zakona. Jedna zarez četiri milijarde evra je nešto na što će država i Fond za restituciju ostati na kraju uskraćeni.

Mislim da nakon sve ove današnje rasprave, bila je vrlo žestoka, ne do kraja principijelna sa neke strane, ali u svakom slučaju mislim da završavamo tako da je sada već svima jasno. Većina vladajuća ima određeni ovde interes dok narod Srbije živi sve lošije, oni žive sve bolje. Zahvaljujem se.

(Aleksandar Jovičić: Replika.)

Jerkov Aleksandra

Zahvaljujem se, gospođo predsednice. Pa, nakon što je članom 8. predloženo, kako vidimo biće i usvojeno, da se za ono zemljište na kom je nešto izgrađeno ne plaća nadoknada, odnosno da se nadoknada umanjuje za to zemljište na kome je nešto izgrađeno sada.

Sa članom 18. potpuno odvraćaju čak i oni koji bi inače morali da izvrše tu konverziju zato što nemaju ništa izgrađeno na građevinskom zemljištu, time što im se zapravo omogućava jedan, ja bih rekla, vrlo lagodan i izbor između toga, da li će celu sumu platiti odmah ili će to učiniti možda za 99 godina, a da im prava ostaju apsolutno ista kao da su tu konverziju izvršili.

Moje pitanje ministarki je upravo to - zbog čega bi iko izvršio konverziju zemljišta ukoliko može da ga zakupi na 99 godina i, što kaže gospodin Bradić, da se za 99 godina nekakvi njegovi potomci sa nekakvom tadašnjom državom ko zna kako…

Jerkov Aleksandra

Zahvaljujem. Nama je rečeno da imamo više vremena. Neće biti prvi put da nam ne govorite istinu, tako da…

Jovičić Aleksandar

Hvala uvažena predsedavajuća. Pa, što se tiče ovog amandmana i podnosioca ovog amandmana, meni je žao što u ovom amandmanu nismo mogli da vidimo nijedan konstruktivni predlog osim svakominutno pominjanje jednog čoveka koji se zove i Milan Beko i zbog toga, naravno, ne možemo ni da raspravljamo, a taman posla da prihvatimo ovaj amandman.

Ja sam postavio samo konkretno pitanje i tražim taj odgovor, a tiče se zbog istine prema građanima Republike Srbije jer nećemo dozvoliti da bilo ko na bilo koji način jednostavno prlja obraz i premijera Aleksandra Vučića i SNS.

Ako ste toliko bili disciplinovani i ako ste toliko bili hrabri i kažete da u vaše vreme tajkunima ste mogli da radite šta god hoćete, samo ne znam kako su onda nastali, ali pošto ste posle postali previše hrabri, kako je moguće da od 2008. godine do 2012. godine na primer taj isti čovek koga čitav dan pominjete je platio samo dva miliona evra porez, a samo u prvih šest meseci 2014. godine četiri puta više?

To je dokaz da se Vlada Republike Srbije ne plaši tajkuna koje ste vi stvorili, kojima ste vi omogućili da rade u ovoj zemlji šta god su hteli. Mi sa tajkunima nemamo veze niti želimo da ih imamo. Mi želimo zakone koji će doneti prosperitet našoj zemlji.

Želimo zakone koji će doneti prihod našoj zemlji, odnosno budžetu Republike Srbije, a taj prihod ćemo posle da delimo i na lokalne samouprave i na socijalno ugrožene kategorije i na sve ostalo što je našoj zemlji potrebno.

Ja sam impresioniran i to mi je neverovatno da neko iz stranke koja je 14 godina bila na vlasti svaka druga reč je „tajkun, korupcija i kriminal“ i to me samo navodi na jednu misao, a to je da vam te tri komponente mnogo nedostaju.

Zorana Mihajlović

Postavili ste pitanje zašto bi neko išao u zakup a ne bi ostvario pravo svojine? Zakup i svojina nisu iste stvari, nisu jednaka prava. Ukoliko imate pravo svojine to je najširi mogući oblik prava. Znači, postajete vlasnik građevinskog zemljišta, samim tim imate pravo i sa tim zemljištem da radite sve ono što je dozvoljeno zakonom a postali ste vlasnik, ako ste zakupac, niti možete da ga date u zakup niti možete da radite a da imate neka druga prava.

Prema tome, za svakoga je mnogo bolje i prihvatljivije da bude vlasnik nego da bude zakupac. Ukoliko ste zakupac niste vlasnik nego ste samo zakupac i plaćate svoju naknadu po tržišnoj vrednosti, revolarizovano svake godine i ništa vam nije poklonjeno i ne postajete vlasnik sve dok ste u zakupu.

Orlić Vladimir

Hvala, gospođo predsednice. Dakle, vi ćete stvarno vrlo kratko, jer da, zaista bismo mogli da podvučemo i objasnimo detaljno da zakup apsolutno nije isto što i sticanje i upis prava svojine na zemljište i to se uostalom vidi i u ovom članu i da je predloženo upravo zato da bi se čak i tamo gde je potrebno određeno vreme gde se neće odmah realizovati ova konverzija ipak na neki način ostvari prihod u međuvremenu. Kako? Kroz mehanizam zakupa.

Dakle, sve je ovo osmišljeno tako da postoji korist kakve trenutno nema, ali ja bih ipak potrošio ovih tridesetak sekundi koliko sada opredeljujem na jednu drugu stvar za činjenicu da je ovo jedan divan pokazatelj nivoa ozbiljnosti, nivoa razumevanja i uopšte svesti o onome što se danas u ovoj sali radi od strane predlagača.

Tu je, čini mi se, još uvek u sali potpredsednik koji je najavio ovaj amandman. Reč je, ispraviće me ako grešim, o amandmanu na član 18. koji je predložio narodni poslanik Balša Božović i mi smo od strane predlagača ovde slušali o tome kako je zakup katastrofalno rešenje koje sve obesmišljava, da ga treba potpuno izbaciti, član 18. da se briše itd.

Onda pogledate a šta je uopšte taj amandman na član 18. narodnog poslanika i čitate – On je predložio da se u stavu 4. broj 99 menja brojem 18. Onda pogledate tekst šta to zapravo znači, vidite da on uopšte nije ni pomenuo stav 3. gde se govori o 99 godina zakupa, on je to ostavio, njemu je to u redu. Promenio je broj 99 samo u stavu 4. gde se procenjuje kolika je godišnja rata. Kako? Povećao je čovek. Nije više jedna devedesetdevetina nego je sada jedna osamnaestina i onda će za recimo tih 99 godina čovek da isplati koliko? Između pet i šest puta tržišnu vrednost. Ovo apsolutno veze s vezom nema. Hvala.

Rističević Marijan

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću opet navesti paralelan primer između Inđije i ovog predloga. Dakle, u Inđiji je zemljište dato u zakup na 99 godina, jednokratno je naplaćeno po tadašnjim cenama i nema nikakve valorizacije da bi se to uvećalo. Za razliku od toga šta je radila stranka bivšeg režima u Inđiji, ovaj predlog zakona garantuje da se to neće desiti.

Pod broj dva, gospodin Božović je ovde govorio, svaka druga reč je bio Milan Beko. Moram priznati da gospodina poznajem. Ja sam gospodina upoznao 1993. godine u sedištu Demokratske stranke, kada je vodio marketinšku kampanju. Ne, ja sam malo stariji. Ovde nema nijedan član stranke bivšeg režima iz 1990. godine. Dakle, odgovorno tvrdim da sam upoznao gospodina u sedištu Demokratske stranke 1993. godine i da im je vodio marketinšku kampanju u tim izborima.

Kada se već govori o hrabrosti, moram i to reći da hrabrost nije samo kada se ničega ne bojiš, već i kada se ničega ne stidiš, što je prethodni govornik, o kome sam govorio, i potvrdio. Hvala.

Božović Balša

Zahvaljujem, gospođo predsednice Narodne skupštine.

Ipak je u pitanju period kada je predsednik Demokratske stranke bio pokojni premijer Srbije dr Zoran Đinđić. Mislim da ove optužbe govore samo o gospodinu Marijanu Rističeviću i njemu mogu da sude građani da li je on u poslednjih 15 godina posle 5. ili pre 5. oktobra radio u interesu građana Srbije ili ne.

Ali, da se priča o Demokratskoj stranci na jedan takav način, lično ne mogu da dozvolim, pošto sam i ovlašćen po ovoj tački dnevnog reda. Ako hoćete baš iskreno, gospodina Milana Beka je doveo gospodin Vesić u Demokratsku stranku, ali ne da bude član. Prema tome, to raspravite sa onima koji su danas članovi SNS. Uopšte ne želim dalje da polemišem vezano za to.

Želim samo da kažem da je nekorektno i nije prvi put danas da se na ovaj način priča o istorijatu jedne političke organizacije, najstarije u Srbiji, i da se na ovaj način govori o nekim ljudima koji ne mogu možda ni da odgovore na neke od optužbi, a s druge strane, da se dozvoljava blaćenje i skreće pažnja javnosti sa danas veoma važnog zakona na to da li je nekog doveo ovaj ili onaj.

Dakle, to nas zaista ne zanima i nećemo se baviti tim stvarima. Građani moraju da znaju da ovaj zakon nije u interesu Republike Srbije i njih lično. Zahvaljujem.

Rističević Marijan

Dame i gospodo narodni poslanici, vi ste mi svi svedoci ovde. Nisam govorio o pokojnom premijeru Zoranu Đinđiću. Godine 1993. on i nije bio premijer. Dakle, bio je predsednik Demokratske stranke. Ja sam govorio da sam svedok tog vremena i da tvrdim da sam gospodina Milana Beka upoznao u sedištu Demokratske stranke 1993. godine, kao jedan opozicionar, da sam ga upoznao i da je vodio kampanju stranke bivšeg režima i iza toga stojim.

Ako to nije tačno, ja ću dati ostavku, ali ako je to tačno, onda bih zamolio prethodnog govornika da on podnese ostavku, ali mislim da je on potvrdio već moje reči kada je rekao da ga je u tu stranku doveo Goran Vesić.

Znači, nedvosmisleno je da je Milan Beko bio u izbornoj kampanji, vodio izbornu kampanju, marketinški vodio kampanju, a to je najodgovornije u jednim izborima za jednu izbornu listu, za jednu političku stranku. Znači, potvrđeno je da je pomenuti često prozivan i Milan Beko bio sastavni deo stranke bivšeg režima. Hvala.

Božović Balša

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine…

(Zoran Babić: Mogu li ja da dobijem repliku?)

Božović Balša

Želim samo da nagovestim nešto što ceo dan već pokušavamo da izvrgnemo, to je činjenično stanje. Niko ništa nema protiv Milana Beka, apsolutno. Lično nemam ništa protiv njega. Samo želim da on pošteno plati zemljište koje je svojina Republike Srbije.

Želim mu svu sreću u životu, želim sav poslovni uspeh u njegovom životu, ali ne želim da Republika Srbija bude siromašnija za 400 ili 500 miliona evra, koliko košta zemljište u Luci Beograd. Želim mu da ima veće poslovne uspehe u narednim godinama nego što je imao ikada u životu. Želim mu da mu krene kao nikada do sada, ali sve to mora da se plati.

Demokratska stranka, ko god ga je dovodio u sedište DS, govori samo jedno, nemamo ništa protiv njega lično. Imamo protiv toga da se na ovaj način interes države Srbije dovodi u pitanje. Mi smo za to, neka on gradi tamo šta hoće, nas baš briga i ne ulazimo u njegove poslovne poduhvate, ali želimo da tržišnu vrednost zemljišta plati, a da mu to niko ne daje besplatno kao poklon. Eto, to želimo. Ako je to mnogo, onda možete da osudite DS. Zahvaljujem.

Babić Zoran

Poštovana predsednice, poštovana gospođo Mihajlović, kada jedan junoša stranke bivšeg režima, kada jedan od stubova DS, kao što je to Balša Božović, zna toliko malo o istoriji svoje stranke više je nego žalosno, kada ne zna da 1993. godine predsednik DS nije bio pokojni Zoran Đinđić, već predsednik izvršnog odbora stranke, a predsednik DS 1993. godine je bio Dragoljub Mićunović. Toliko o nekome ko ne zna ni istorijat svoje stranke, a kamoli o vrednostima ili o onome što propagira ili o politici svoje stranke.

Što se tiče Milana Beka, iako ovo nije zakon ni o njemu, ni njegov zakon, ono što mogu da kažem i što ću ponoviti, kao što je rekao i moj kolega Aleksandar, a to je, Milan Beko je u Luci Beograd za šest meseci 2014. godine platio porez u visini od osam miliona evra, osam miliona evra za šest meseci, gospodo.

Za razliku od vas, gospodine Božoviću, koji se zalažete da se pošteno plati zemljište, ja bih više voleo da ste se vi zalagali da se pošteno plati porez, pa bi taj Milan Beko platio od 2008. do 2012. godine malo više poreza, a platio je dva miliona evra za četiri godine. Što mu tada niste naplatili? Zašto se tada niste trudili da pošteno plati? Osnovicu poreza niste smeli da mu utvrdite, a kamoli bilo šta drugo.

Za šest meseci smo naplatili u Luci Beograd četiri puta više poreza nego vi za četiri godine. Na taj način ste direktno svojim činjenjem ili nečinjenjem oštetili budžet Republike Srbije za preko 30 miliona evra. Koliko je to penzija, koliko je to plata, koliko je to lekara, policajaca? Zahvaljujem.

Božović Balša

Zahvaljujem. Nije posvećen pojedincu, nego pojedincima.

Dakle, ono što je veoma važno jeste da kažemo da se porez u Srbiji plaća, ali plaćaju ga građani Srbije, a upravo ovim zakonom, kada je u pitanju zakup zemljišta na 99 godina, po izmenama i dopunama koje je napravila SNS 2013. godine, omogućeno je tajkunima koji imaju zemljište u zakup na 99 godina da ne plaćaju porez na imovinu. To je istina, gospodine Babiću. Dakle, građanima Srbije su veći porezi na imovinu, a oni su oslobođeni poreza na imovinu.

Beograd na vodi u zakup ima ili može, po leks specijalisu, član 17, da ima zemljište u zakupu i opet neće plaćati porez na imovinu i porez na zemljište, a s druge strane, građanima je taj porez veći iz godine u godinu.

Umesto da pričamo o tome šta je njima u interesu i da li možemo da rešimo problem poreza na imovinu, vi danas ovde predlažete onima koji su najbogatiji u Srbiji da onda, ukoliko zakupe zemljište na 99 godina, eto, oslobođeni su i poreza na imovinu. E, to nije pravedno i to nije fer. Možete da pričate šta god hoćete, možete da izmišljate, kao što jeste i o meni lično i mojoj porodici ceo dan šta god želite. Istina jeste da je zakon pisan zbog nekolicine. Mislim da građani to vrlo dobro znaju.

Ukoliko vam je zaista stalo do Srbije, onda nemojte da izglasate ovaj zakon. Evo, mi ćemo vas podržati u tome i zajedno s vama ćemo glasati protiv. Ali, ovo što pokušavate da uradite i da skrenete sa teme i da pažnju građana prebacite na neku potpuno desetu stvar, mislim da u tome danas jeste pokušali, ali to danas sigurno niste uspeli. Zahvaljujem.

Marković Jovan

Poštovana predsedavajuća, pozivam se na član 107, na diskusiju gospodina Babića i očekivao sam da ćete vi reagovati, ali pošto ste se ipak odlučili da prećutite, ne znam da li ste dobro čuli to što je on rekao, odlučio sam da, posle diskusije gospodina Božovića, ipak reagujem.

Verovatno niste čuli kada je gospodin Babić gospodina Božovića nazvao junošom.

Marković Jovan

Vama to nije uvredljivo?

Marković Jovan

Znači, gospođo predsedavajuća, reakcija narodnih poslanika sa druge strane upravo govori o tome kakav revolt i kakav vi utisak ostavljate svojim odlukama na vladajuću većinu.

Pravo da vam kažem, nikada sebi ne bih mogao …

Marković Jovan

Znači, reaguju upravo onako kako očekuju uz vašu podršku da reaguju. Znači, oni se sa podsmehom odnose na ovo što ja govorim. Sebi nikada ne bih mogao da dam za pravo, recimo, da gospodinu Jovičiću kažem da je junoša…

Marković Jovan

Za vas to nije uvredljivo?

Marković Jovan

Niste čuli ovo što izlazi…

Babić Zoran

Ja vam se zahvaljujem, gospođo predsednice, jer ljudi koji su navikli da se u obraćanju nama obraćaju sa „stoko“, „đubre“, „ološu“, kao što je to radio i gospodin Šutanovac i gospodin Živković, nisu navikli da sa druge strane neće dobiti „ne“, da neće dobiti uvredu, već nešto što je i afirmativno i dobro.

Junoša u mojoj Šumadiji, i meni je žao što je za mene prošlo vreme kada su me tako zvali, jer pripadam sada i u godinama sam koje se zovu – srednje godine, ali bih voleo da me zovu junoša, to znači – mlad čovek, mladić.

Gospodin Božović to jeste. Ja mu čestitam na njegovim godinama i na svemu tome što je stekao za sve te godine. Tako da, nemojte se buniti, smejaće vam se vaši Užičani, kada mislite da je junoša bilo šta negativno. Ne poznajete vaš jezik.

S druge strane, ovakvom primenom zakona i zakonima koje ste pravili i sprovodili, u Luci Beograd i Luka Beograd, kao pravno lice, na ime naknade za korišćenje tog zemljišta koje ste im vi prodali… Znate li koliko je do sada plaćala državi? Znate li, gospodine Božoviću, koji ste onako najborbeniji da se naplate sve obaveze tajkuna, bilo kako da se oni zovu? Nula dinara, gospodine Božoviću. Nula dinara.

Kada ste privatizovali Luku Beograd? Koja je površina? Kada je privatizovana? Koje godine je privatizovana?

(Predsednik: Hvala. Dve minute i četiri sekunde. Hvala.)

Naravno, naravno, više od 10 godina, vašom vlašću nikada ni u pokušaju niste naplatili naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta. Toliko o vašoj želji da se napuni budžet Srbije.

Miletić Milija

Zahvaljujem se, predsednice. Uvažena potpredsednice Vlade, uvaženi kolege poslanici, građani Srbije, ja bih isto govorio o amandmanu, s tim što normalno ne podržavam kolege preko puta, vezano je za brisanje ovog člana zakona o zakupu zemljišta.

Dolazim iz jedne male opštine Svrljig, koja ima velikih potreba za ulaganjem. Ima zemljište koje može da se kupi, ali onaj koji bi da kupi zemljište nema dovoljno para i zato bi možda hteo da uzme zemljište u zakup. Ukoliko brišemo ovaj član zakona, taj čovek ne može uzeti zemljište u zakup, ne može uložiti i ne može uposliti nove ljude. Na taj način, mi ćemo malim i siromašnim opštinama onemogućiti da mogu da se razvijaju, da upošljavaju ljude i da idu napred.

Zbog toga predlažem mojim kolegama i koleginicama poslanicama da se ovaj amandman ne prihvati i da glasamo za ovaj zakon svi, jer mislim da ćemo na ovaj način imati mogućnosti da obezbedimo investicije, nova radna mesta u celoj Srbiji, a ja potenciram, kao prvo, to su male, siromašne opštine, kao što je opština Svrljig, kao što je opština Bela Palanka, Merošina, Žitorađa, Gadžin Han i ostale opštine koje su pored Niša i u Nišavskom okrugu.

Glasaću za ovaj zakon. Normalno, neću glasati za ovaj amandman. Kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke glasaću za sve zakone koje predlaže naša Vlada na čelu sa premijerom Vučićem.

Bradić Blagoje

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Uvažena gospođo ministarko, uvažene kolege, poštovani građani, član 20. govori, to su prelazne i završne odredbe, i on kaže – rešavanje zahteva za konverziju podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona obustaviće se, a podnosioci uputiti na podnošenje zahteva u skladu sa odredbama ovog zakona.

Predložili smo da se dodaju reči „u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona“.

Gospođa ministarka i Vlada su nam odgovorili da se amandman ne prihvata, s obzirom da ovim predlogom zakona nije predviđen rok u kome se podnosi zahtev za konverziju uz naknadu, jer se radi o stečenom pravu.

Pravna posledica propuštanja rokova bi bila oduzimanje ili ograničavanje stečenog prava korišćenja, što nije u saglasnosti sa načelom pravne sigurnosti, s obzirom da je to pravo stečeno na osnovu zakona.

Sada pitam, vi rekoste da ćemo za godinu dana, dve, da imamo milijardu i 460. Mi predlažemo da vremenski ograničimo i obavežemo one koji imaju pravo korišćenja da uđu u proceduru bez izvesnosti kad će da se završi, a vi kažete ne. Ne može ni to, nego biće kad se steknu uslovi. Kako ćemo da punimo budžet?

Sada mi stvarno nije jasno koja je intencija Vlade? Šta je hteo zakonopisac ovim zakonom da uradi? Da li da omogući što pre zidanje po bilo kojoj ceni i angažovanje, besplatno, ili želi da to uradi tako što će neko ko će imati benefit, govorim o komercijalnom zidanju, to nije zidanje javnih objekata, to je komercijalno zidanje, stanovi i poslovni prostor, da plati nešto što dobija to građevinsko zemljište? Vi kada kupite kuću imate plac, ne dobijate ga. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI (Igor Bečić): Na član 20. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Zoran Živković i zajedno narodni poslanici Jovan Marković, Borislav Stefanović, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov i Nataša Vučković. Reč ima magistar Jovan Marković. Izvolite.

Marković Jovan

Poštovane kolege narodni poslanici, hoću još jednom da vam se obratim i da obratite i vi pažnju na član 20. stav 2. koji je vrlo problematičan, koji kaže ovako – lica iz člana 1. stav 2 ovog zakona koja su do stupanja na snagu ovog zakona podnela zahtev za izdavanje građevinske dozvole u skladu sa odredbama člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji, po upisu prava svojine na objektu imaju pravo na konverziju u skladu sa članom 8. ovog zakona.

Gospodo kolege narodni poslanici, ovaj član, odnosno ovaj stav direktno je povezan sa članom 1. koji se ovde pominje i koji kaže da ova lica koja su ostvarila ova prava do 13. maja 2003. godine imaju prava o kojima se govori. Znači, 13. maj 2003. godine, a u članu 135. koji se odnosi na član 102. o Zakonu o planiranju i izgradnji se kaže da ova lica koja su ovde pomenuta svoje uređenje građevinskog zemljišta itd, ostvaruju prava do 13. maja 2013. godine.

Smatrao sam da je dobro da se ovaj član briše i da se na takav način reši problem. Iskreno i pošteno je da se kaže da ćete vrlo brzo ući u skupštinsku proceduru sa izmenama Zakona o planiranju i izgradnji. Ako je gospodin Martinović rekao da je Zakon o planiranju i izgradnji krovni zakon koji tretira i sve druge zakone, odnosno oni moraju da se uklope u njega, otvoreno se postavlja pitanje kako mislite da rešite problem deset godina usklađivanja ovih članova, deset godina u kojima se pominju sve privatizacije koje su bile loše od 2004. pa nadalje? Hvala.

Bradić Blagoje

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Uvažena gospođo ministarko, poštovane koleginice i kolege, amandman smo podneli na član 1. koji se odnosi na član 46, a kaže – ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“, a prestaje da važi istekom jedne godine od dana stupanja na snagu.

To znači da je on faktički već trebalo da bude van snage i da je za ovu proteklu godinu ispunio sve ono o čemu smo pričali kada je ovaj zakon donošen.

Da vas podsetim, poštovani gledaoci, ovaj predlog je predložila gospođa ministarka i Vlada Republike Srbije, ovaj rok od godinu dana su oni sami sebi dali i ograničili delovanje zakona. Na sve ono što smo ukazivali pre godinu dana, da je šteta velika, da ljudima treba pomoći, da ne treba ograničavati, skupštinska većina i Vlada su bili kategorični da će to biti gotovo za godinu dana.

Sada, posle godinu dana, ali po hitnom postupku, ne mesec dana ranije, ne dva meseca ranije, kada mu je red, nego po hitnom postupku, bez ikakve rasprave tražimo produženje do 31. decembra 2015. godine. Pitam – a zašto? Gde ste našli baš 31. decembar 2015. godine? Šta će da se desi ako opet dođemo i produžimo rok? Koja je garancija, koji je kredibilitet predlagača da mu se veruje u ono što kaže? Da li je završeno sve ono što je planirano ovih godinu dana ili je završen, hajde, ne znam, nasip kod Šapca?

(Predsedavajući: Vreme. Zahvaljujem.)

Bradić Blagoje

Da li je završen nasip kod Šapca, tamo gde smo branili Šabac od reka? Zahvaljujem.

Zorana Mihajlović

Puno je razloga zbog čega želimo da produžimo rok do 31.12.2015. godine, a to je što su upravo iz Fonda solidarnosti EU sredstva uplaćena u maju 2015. godine. Ono čime se mi sada bavimo i gde smo se pripremili, a čime se bavimo u narednom periodu, jeste upravo prevencija od poplava, da se takve stvari ne bi više dešavale, pored toga što su sredstva uplaćena u iznosu od 60,2 miliona evra, to je jedan od razloga.

Drugi razlog je što se nastavlja i dalje saradnja zbog toga što mnogo toga može da se učini upravo na prevenciji od poplava i koristiće se i dodatna 72 miliona evra za RHMZ, za novu opremu itd, sve do trenutka dok ne budemo u javnu raspravu, a to će biti veoma brzo, stavili sistemski zakon zato što zakon koji sada produžavamo na još nekoliko meseci do kraja godine nije sistemski zakon, ali sistemski zakon koji ulazi u javnu raspravu jeste zakon o upravljanju rizikom od katastrofa. Konačno ćemo imati jedan sistemski zakon kojim ćemo se baviti.

U međuvremenu, ovaj zakon treba da živi kako bismo sve što još treba da uradimo u narednom periodu uradili, kako ne bi došlo do zastoja u tom poslu, što smo rekli i kada smo govorili u raspravi u načelu.

Rističević Marijan

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se, naravno, amandman odbije, a sada ću navesti i razlog.

Dakle, Vlada je mislila malo brže da otkloni posledice poplava i pri tome je računala na potez koji je svojevremeno Vlada Mirka Cvetkovića napravila. Posle zemljotresa u Kraljevu, mudra Vlada Mirka Cvetkovića je rešila da ubuduće za elementarne nepogode i katastrofe obezbedi određenu količinu građevinskog materijala. I, gle čuda, rešili su da to kupe od proizvođača građevinskog materijala i to su kupili od jednog poznatog tajkuna, negde za oko 500 miliona dinara, što cigle, što crepa, što blokova.

Kada se desila poplava, nova vlada je računala na tu već kupljenu ciglu, crep itd, koje je država već platila, ali, gle čuda, i cigla i crep i blokovi i novac su ostali kod tog tajkuna. Pažljivom potragom da se pronađe taj materijal ustanovili smo da nema ni cigle, ni crepa, ni blokova, ni novca. To je jedan od razloga zašto posledice poplava nisu brže otklonjene. Zato što građevinski materijal koji je, gde čuda, bivša Vlada Mirka Cvetkovića kupila od jednog poznatog tajkuna, koji uzgred budi rečeno nije ni imao ciglanu, tog materijala nije bilo, a naravno nije bilo ni novca. Hvala vam.

Bradić Blagoje

Član 2. govori, citiraću – ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Pošto smo predložili da se član 1. briše, logično je da nema ni člana 2.

Samo da kažem, gospođo ministarko, vi govorite o tome da je ovaj zakon potreban zato što treba da predupredi potrebe. Podsetiću vas da zakon glasi – Zakon o otklanjanju posledica od poplava. Nema preventive. Ovo su posledice, a preventiva je nešto što treba vi da planirate i sukcesivno kao ozbiljna Vlada da radite u jednom kontinuitetu.

Znači, mi ovim zakonom stvaramo uslove za otklanjanje posledica od poplava. Vi ste rekli da ćete to otkloniti u godinu dana, a niste. Verovatno niste, čim produžavate važenje zakona. To znači da ste loše projektovali zakon, iako smo govorili da je to nešto što ne može da se ograniči. Dok se ne završi treba da važi, kako bi se ljudima saniralo sve ono što se desilo, ne otvarajući temu ko je kriv, da li ima krivih, već govorimo o šteti koju ljudi imaju i koja treba da bude sanirana. Toliko. Zahvaljujem.

Zorana Mihajlović

Ja sam sigurna da se vi i ja slažemo da treba da učinimo sve da klizišta, koja ne mogu nikada da se završe za godinu dana, a Srbija zaista leži na klizištima, treba da završimo.

Takođe, verujem da se slažemo i sa svim izveštajima i Transparentnosti Srbija i Poverenika i svih koji su gledali kako je funkcionisala Kancelarija i kako funkcioniše Kancelarija i koliko je to javno. Ukoliko je taj sistem kao takav dobar, a ukoliko sada tek dolazi novac od Fonda solidarnosti, jer smo u prethodnom periodu to koristili iz budžeta ili donacije itd, valjda je logično da kroz taj sistem završimo i onaj drugi deo posla koji se tiče i klizišta koja jesu od poplava, ali isto tako i prevencija koja postoji.

Tako da pokušavam samo da objasnim razlog zašto će biti zakon produžen, ali za mene je još mnogo važniji, napominjem, zakon koji je sistemski, koji ulazi u javnu raspravu, koji trajno treba na jedan sistemski način da rešava pitanja i planiranja i prevencije od poplava i, nedajbože, kada se one dese kako država funkcioniše. To će biti rešeno tim zakonom.

Peranović Aleksandar

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, kolege poslanici, zaista smatram da ovaj amandman treba odbiti. Zašto? Čuli smo u prethodnim diskusijama – preventiva. Mišljenja sam da se prethodnih 15 godina trebalo baviti preventivom, a ne upravo ovim poslovima kojim se sada bavi Vlada Republike Srbije i Ministarstvo i premijer, posledicama. Ovo su posledice loše vlasti Demokratske stranke i njenih 15 godina vladavine.

Pomenut je moj grad, Šabac, odakle dolazim. Svi znamo kako je bilo te noći kada su krenule poplave i koliko je građana Republike Srbije i Šapčana bilo na odbrani tog nasipa. Hoću sada da postavim jedno pitanje za lokalnu samoupravu – šta je sa onim otklonjenim svim stvarima, zašto nije urađeno čišćenje kanala koji su doveli do toga da i ove godine imamo u šabačkoj opštini poplave, kao da nismo imali tolike elementarne nepogode kao prošle godine?

Prošle godine smo branili nasip na Savi u dužini od pet kilometara i, koliko sam upoznat, on je u procesu i završnoj fazi izrade da se odobre sredstva da se krene sa novom izradom tog nasipa. Zašto u Šapcu nisu urađene sve one stvari koje je trebala lokalna samouprava?

Posledice i produženja roka ovog zakona jeste što Vlada mora da uradi sve što je u njenoj moći. Preventiva je nešto što će novi zakon, koji ste rekli, gospođo ministarka, ući u raspravu i dovešće do toga da se mi kao država nikada više ne suočimo sa ovakvim problemima koje smo imali prošle godine.

Rističević Marijan

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih se složio sa amandmanom samo da nije one odluke mudre Vlade Mirka Cvetkovića, kada su za realan postojeći novac kupovali virtuelne, nepostojeće blokove, crep i cigle od poznatog tajkuna. Dakle, to je način na koji su se oni borili protiv siromašnih, a ne protiv siromaštva. To je način kako su otimali od siromašnih i dali bogatima. Zato se bojim takvih posledica i ne mogu da prihvatim ovaj amandman i zato preporučujem kolegama da za njega ne glasaju. Hvala.