Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini, 3. dan, 3. deo

Čomić Gordana

Zahvaljujem. Rubrum člana je „Zabeležba“, a član glasi: „Upis zabeležbe vrši se na osnovu prijave ili po službenoj dužnosti, ako registrator dođe do saznanja o činjenicama i dokumentima koji su od značaja za stambene odnose.“ Ako se vrši na osnovu prijave, onda nije registrator došao do saznanja, nego mu je data prijava od strane upravnika ili zakonom ovlašćenog lica. Ako je po službenoj dužnosti, onda ovaj član kaže da taj koji po službenoj dužnosti postupa nije registrator, nego neko drugi, ali ne piše ko. Dakle, zabeležba predstavlja činjenicu, proverljiv podatak koji je u vezi sa dokumentima koji su od značaja za stambene odnose. Može da bude bilo šta, naravno. Onaj ko vodi stambenu zajednicu, skupštinu stanara, kaže, napravi zabeležbu i šalje. I u članu 35. će se ponoviti. Nepotrebno se napravila nejasnoća. Kao što se nepotrebno nije dovoljno

promislilo o rešenjima koja se predlažu ovim zakonom, a to ću vam argumentovati na sledećem članu. Hvala.

Čomić Gordana

Član 26. ima rubrum „Način podnošenja prijave“ i u svoja tri kratka stava govori o tome – prijavu podnosite u papirnoj, elektronskoj formi i kakav je ... Pozivate se na zakon o elektronskom dokumentu i elektronskom potpisu. Zašto je zakon neutemeljen? Zato što niste računali koliko vremena treba da se ovo uradi. Jedan radni mesec je 168, 165 sati. To je deset hiljada minuta mesečno. Koliko cenite da vam treba minuta za obradu podnesene prijave, elektronski, papirno, kako god hoćete? Možemo da govorimo o 15 minuta, ako je papir, da dođe, otvori koverat; ako je elektronski, da se prijavi, pogleda ko je itd. Znači, deset hiljada minuta radnih ima lokalna samouprava, deset hiljada. Da registrator troši samo na to, to je šest stotina prijava mesečno. Znači, u jednoj lokalnoj samoupravi, hipotetički, da svih deset hiljada minuta koje registrator provodi u lokalnoj samoupravi u ravnomernim razmacima troši 15 minuta na po jednu prijavu, on ne može da uradi više od šeststo mesečno, odnosno 7.200 godišnje. Ko će da uradi ostale, i kada? Sličnu raspravu sam vodila kada su bila beskonačna produžavanja važenja pasoša. Jedna izvanredna žena iz Ministarstva unutrašnjih poslova, koja je izvanredno vodila svoje poslove... Ja sam je pitala – koliko vam treba minuta za jedan pasoš; nemojte da stavljamo u zakon rok od godinu dana ako imate 200.000 pasoša, morate da potrošite neko vreme na 200.000 pasoša. Tako ovde morate da potrošite neko vreme na prijavu. Sve što vas molim, odnosno na šta upozoravam stavom da brišem sve članove, jeste da ako imate definisano kako se podnose prijave, morate da imate pre toga izmereno koliko vremena trošimo na te prijave, koliko će biti prijavljenih. Sto hiljada zajednica, koliko? Tri miliona stambenih jedinica ima u Srbiji, dva i po miliona je nastanjeno. Koliko će biti? Sto hiljada? Ako jedan može 7.200, onda vam je jasno koliko vam vremena treba, kako god podnosili prijavu, pismeno, elektronski, komunicirali kako god želite. Dakle, kada vas pitam ko radi službenu dužnost, ja to pitam zato što će to da pita neka druga, koja se ne zove kao ja, koja će doći u lokalnu samoupravu. Kada vas pitam koliko će vremena svima nama trebati da registrujemo tako što izračunam da jedna lokalna samouprava može deset hiljada minuta mesečno da radi, to je idealan slučaj, da svih deset

hiljada minuta radi samo prijave koje dolaze poštom ili elektronski, to je ono što vas molim od početka načelne rasprave – ne možete menjati ono što ne merimo. Da biste mogli da menjate, moramo da izmerimo koliko nam vremena treba za promenu koju hoćemo da uvedemo zakonom o stanovanju. PREDSEDAVAJUĆI (Veroljub Arsić): Zahvaljujem. Reč ima ministar Zorana Mihajlović. Izvolite.

Zorana Mihajlović

Pa, tako slušam to – prvo svuda napišete „briše se“, a onda učestvujete u raspravi u kojoj dajete određene kritike i predloge. Sada mi nije jasno, ako mi usvojimo te vaše predloge, da li to onda znači da ste vi saglasni sa zakonom? Nije nikakav problem, možemo pet dana da raspravljamo o svemu ovome. Meni je potpuno jasno da je to, kaže se, demokratski, legitiman način političke borbe, da se piše „briše se“. Samo nisam sigurna da se onima koji glasaju za vas dopada da neko napiše u amandmanu „briše se“, ali dobro. Kada već pominjete prijavu u papirnoj formi itd., pre svega, vrlo je važno znati da nemaju svi građani mogućnost da imaju elektronski potpis, i to je okrenuto pre svega ka njima. Može u papirnoj formi, može elektronski. Dakle, ovaj član 26. tiče se pre svega onih kojima treba dati mogućnost da daju i u papirnoj formi svoju prijavu. Svi su podzakonski akti i rokovi tačno određeni. Mislim da znate da ovo ministarstvo ni u jednom svom podzakonskom aktu nije kasnilo.

Čomić Gordana

Deset hiljada minuta ima registrator na raspolaganju mesečno. Ne znam kako bliže da vam objasnim koliki je to problem. Ja sam ilustrovala sa izvanrednom gospođom iz Ministarstva, koja me je razumela, kaže – čekaj, meni treba za pasoš slikanje, pa ne mogu da stignem 200.000 za godinu dana. Deset hiljada minuta imate na raspolaganju, ukupnog radnog vremena. Uopšte ne govorim o tome da usvojite bilo šta od onog što pričam, ali vas pitam kako ćete da iskoristite to vreme. Da li ima

100.000 predviđenih skupština da se registruje? Znate li koliko je to minuta da se uradi? To se tako radi. Kako da vam kažem, ne možemo napamet. Treba registrovati 100.000 prijava u neki registrator. Ono troši neko vreme, tako znate koliko vam treba vremena. To je jedini neobnovljiv resurs. Ne pričam ja o tome ko će za koga da glasa, nek glasa za koga god hoće, ne marim, ja vam pričam o tome da ste doneli zakon koji je neprimenjiv jer izostaju elementarni odgovori na odredbe koje menjaju živote ljudi i rad lokalnih samouprava. To je sve što vezujem za član o načinu podnošenja prijava.

Možemo mi da razgovaramo jedno šumom, drugo drumom, nije to problem, ali to neće doneti rezervne minute lokalnim samoupravama. Obaveza da se meri pre nego što se odluči svedena je na to koliko radnih minuta imaš mesečno, sve da ih potrošiš na to da registruješ. Čak, iako sam potpuno protiv ovog zakona jer mislim da je neprimenjiv, ja vama želim da uspe u Srbiji. Neka sam ja protiv vaše strategije, ali želim, ako je to nešto dobro, neka uspe u Srbiji. Pitam vas vrlo jednostavno pitanje, a dobijam folklor.

Rakić Katarina

Zahvaljujem. Ja se i dalje nisam javljala, mada i dalje imam problem da slušam ovakvu vrstu rasprave. Evo, deset hiljada minuta, kako god da je to izračunato, na koji god način, svakako je manje od deset, dvanaest godina, kada smo imali čak tri zakona koja su pokušala ovu oblast da regulišu pa nisu uspela. Zaista ne znam zašto da slušamo ovakve primedbe. Ovakve primedbe slušali smo i o Zakonu o planiranju i izgradnji; to je problem koji je rešavan godinama unazad, a gledajte šta smo uspeli da uradimo za samo godinu-dve od primene ovog zakona. Sada slušamo opet iste kritike od onih koji su ovaj problem pokušavali da reše deset, dvanaest godina. Pa, svaka vam čast što uopšte imate hrabrosti da stavite jednu ovakvu primedbu! Hajde da krenemo, ja sam uvek za to, da radimo pa da ispravimo u hodu nešto što ne valja. Ali, vi sada nama dajete primedbe na nešto što niste mogli da uradite dvanaest godina. I to kakvu primedbu – kažete „briše se“ i ne napišete ništa dalje. Mi tako nećemo. I nećemo prihvatiti da se ovako nešto briše, nego hoćemo da radimo, pa svih tih deset hiljada minuta, puta godina koliko god treba, ali uradićemo nešto, a ne deset godina da brišemo i da ne uradimo ništa. Hvala.

Konstantinović Nenad

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, naša Poslanička grupa SDS podnela je amandman za koji stvarno ne mogu da shvatim zašto nije prihvaćen s obzirom na to da se i u Zakonu o opštem upravnom postupku, i prema parničnom postupku i prema krivičnom postupku, zna da kada se poštom podnosi neki dokument, kao datum prijema se uzima dan kada je predat pošti taj zahtev. Vi omogućavate da se poštom podnese prijava, ali nećete da prihvatite da je datum kada je pošti predata ta prijava datum prijema, nego kada je pošta uruči organu koji treba da registruje.

Ne može građanin da odgovara za to da li će pošta dva, tri, pet ili sedam dana da dostavlja taj dokument. Rok za promenu i rok za podnošenje prijave je 15 dana. Ako se u roku od 15 dana ne podnese prijava, ona će kao neblagovremena biti odbačena zaključkom. Zašto onemogućavate da prijave budu podnete poštom na vreme i u skladu sa zakonima koji postoje u ovoj zemlji? Kakav je ovo postupak koji izlazi iz okvira upravnog postupka? Imate potpuno različitu normu u odnosu na Zakon o opštem upravnom postupku. S druge strane, mislim da, kao ministarka u Vladi, ponižavate poslanike i građane Srbije. Ponižavate, zato što vam sat vremena poslanici iz drugih poslaničkih grupa uporno postavljaju neka pitanja a vi ne želite da odgovorite ni na jedno pitanje. Razumem da nećete da komentarišete svaki amandman, ima ih puno, ali da nećete da odgovorite na konkretno postavljeno pitanje... (Predsedavajući: Po amandmanu, kolega Konstantinoviću.) Pa ovo je o amandmanu. (Predsedavajući: Ne, ne.) Nadam se da će ministarka odgovoriti i na ovo. Na šta liči da mi sat vremena pričamo jedno, a s druge strane imamo osam predstavnika Ministarstva, i to resornog ministarstva, bez ijednog odgovora? Znači, nema rasprave u ovoj skupštini. Zašto smo došli da raspravljamo? Ako će druga strana sve vreme da ćuti, nema svrhe da vodimo ovu raspravu. Ne vodimo mi ovu raspravu zbog sebe, vodimo je zbog građana i da bismo uspeli da ubedimo drugu stranu da prihvati amandman.

Orlić Vladimir

Hvala, gospodine predsedavajući. Opet vrlo kratko. Moram samo da primetim da je velika šteta što predlagač amandmana nije kazao šta je predložio i nije pročitao obrazloženje sa kojim se zaključuje zašto ovo ne treba da bude prihvaćeno. Ujedno, to je i razlog zašto priča o nekim pitanjima na koja se ne odgovara. Ako su sva pitanja kvaliteta ovog izlaganja malopre i ako je smisao isti, onda mislim da na to stvarno ne treba trošiti vreme. Ovo ne može da se prihvati i piše zašto. Hvala.

Konstantinović Nenad

Ja nisam, ministarka, hteo da čitam ovo obrazloženje jer je ono sramotno. Ne znam zašto kolega iz Srpske napredne stranke proziva mene da to pročitam. Vi ste odgovorili na to: „Amandman se ne prihvata jer se u članu 26. Predloga zakona pravi razlika između papirnog (analognog) i elektronskog (digitalnog) oblika prijave...“. Papirni oblik prijave je analogna prijava? Pa gde ste našli

izraz „analogna prijava koja se podnosi u papiru“?! Zato ne čitam, pretpostavljam da je neko pogrešio. Nema smisla da brukamo Vladu.

Nogo Srđan

Da se nadovežem na ovu raspravu koja je trajala po prethodnom amandmanu, zaista bih voleo da saznam kakva je to papirna odnosno analogna forma, odnosno oblik prijave. Srpsko pravo i srpski pravni poredak poznaje pisanu prijavu, a ne poznaje papirnu prijavu. Papir kao sredstvo je jedna stvar, ali zna se kakva može biti prijava. Do sada je u srpskom pravnom poretku, pred svim organima isključivo postojala pisana forma. Papirna može biti maramica, papirne mogu biti novine itd., ali zna se da je forma pisana. Da se nadovežem na celokupnu raspravu – očigledno je da ni predstavnici vlasti ne čitaju ove amandmane; prosto mi je neshvatljiva malopređašnja opaska, kako je mogao da zahteva da se pročita jedno ovakvo obrazloženje, jer je zaista bilo potrebno sačuvati ugled i dostojanstvo Ministarstva. Ono što je jako zanimljivo jeste da predstavnici Ministarstva nemaju odgovor ni na jedno pitanje. Meni je žao kolega iz opozicije koji uporno ponavljaju pitanja (nažalost, ja sam jedan od njih) i ukazuju na loše stvari ovoga zakona iako smo svesni da nam Ministarstvo neće ništa odgovoriti. Zašto? Zato što ne postoji argumentacija da bi nam odgovorili. Ovaj zakon je loš. U onim delovima u kojima nije loš, ovaj zakon je nestručno napisan. Najbolje bi bilo da se povuče zato što se, na žalost nekih poslanika vladajuće većine, ne može popraviti iako smo se mi trudili da predložimo određene amandmane. Možda jeste bilo najpametnije napisati na sve članove „briše se“, jer ovakav zakon je na štetu građana Srbije i ovo građani Srbije ne mogu da isprate.

Zorana Mihajlović

Nijedan član ovog zakona nije na štetu građana Srbije. A u obrazloženju jasno piše, sada ću ja da ga pročitam pošto vi deo obrazloženja čitate i koristite, deo ne koristite: „Amandman se ne prihvata jer se u članu 26. Predloga zakona pravi razlika između papirnog (analognog) i elektronskog (digitalnog) oblika prijave, a oba oblika su pisana.“ Tako lepo stoji. Svaki amandman je vrlo detaljno obrazložen. Ono što mora da se zna – zbog građana Srbije, ne zbog vas, zato što je potpuno jasno da vam je potrebno vreme i da to vreme nalazite na ovaj način, u redu, vaša stvar – niti je zakon loš, niti unosi dodatne obaveze, niti unosi obavezu profesionalnog upravnika, nego samo u

situaciji kada ne mogu stanari da se dogovore itd. Niti ovaj zakon jednog jedinog trenutka zadire u ono što je pravo vlasništva, odnosno pravo svojine vlasnika stanova. Prema tome, to je ono što ću ja sve vreme od sada da ponavljam, svaki put, na svaki vaš amandman, vezano za zakon o stanovanju i održavanju zgrada, zato što mislim da je važno zbog građana, zato što neistine koje govorite i koje plasirate prosto moraju da se objasne, da nisu takve, jer zakon je vrlo jasan. Sve vreme govorite o svemu što nije predmet zakona, i to je jedan od razloga zbog čega smatram da nekada prosto nema svrhe da vam odgovorim. A sada ću vam odgovarati upravo sa ove dve rečenice.

Nogo Srđan

Ako ministarka kaže da govorim neistine i da ne govorim o Predlogu zakona, ja mislim da imam pravo da na osnovu replike odgovorim na takve kvalifikacije, ali dobro. Da vam dokažem da vi ne govorite istinu, gospođo ministarka, uzećemo jedan banalan primer, upravo primer ovoga člana gde kažete da kao vreme podnošenja prijave uzimate datum i vreme prijema prijave u registru. U celokupnom zakonodavstvu srpskom, u svim drugim postupcima, pred drugim državnim organima, momenat predaje na poštu i zavođenja delovodnog broja uzima se kao momenat slanja prijave, ali vi u ovom slučaju uzimate vreme prijema u registar. S druge strane, dajete vrlo kratke rokove, recimo, rok od 15 dana da se prijavi svaka promena. Kasnije, u kaznenim odredbama uvodite vrlo visoke kazne od 5.000 do 150.000, odnosno od 50.000 do dva miliona za stambenu zajednicu, propisujete visoke kazne zato što ili želite da izbijete kaznama novac iz džepa građana ili želite da ih naterate da uzmu profesionalne upravnike, jer koji čovek će da se bavi svim tim ako ima tako kratke rokove, nepovoljne uslove, a preti mu velika kazna.

Orlić Vladimir

Hvala još jednom. Još jednom kratko. Pozivam, takođe, da se ne prihvati iz razloga koji su precizno navedeni u obrazloženju. Nisam, nažalost, u prilici da prihvatim usmeno obrazloženje predlagača koji kaže da ne zna šta je to zahtev dostavljen na papiru. Mala pomoć s moje strane, papir je ovo. A sve ono što smo čuli, pošto je bilo ili-ili, to je bilo ili zato što nema šta da se kaže o amandmanu ili ... Pa, zato što nema šta da se kaže o amandmanu. Hvala.

Nogo Srđan

Ovo je pitanje za kolegu Orlića: da li je ovo njegovo obraćanje bilo analogno ili digitalno?

Orlić Vladimir

Organizovaćemo konsultacije odmah nakon ove sednice i stavićemo to na glasanje. Hvala vam.

Stamenković Branka

Hvala. Član 26. je još jedan član u kome se spominju ove administrativne takse. Samim tim, podnela sam amandman da se njihov trag u ovom zakonu svuda briše i zatre u potpunosti. Ovo je još jedna prilika da postavim pitanje ministarki, valjda po četvrti put, u nadi da ću dobiti odgovor. Ovaj puta sam ustala, možda me do sada nije videla, valjda će me sada videti. Znači, moja dva pitanja glase: pod broj jedan, koji su to realni troškovi vođenja registra i jedinstvene evidencije za koje je potrebno platiti ovu taksu? Drugo pitanje je već postavljao šef moje poslaničke grupe, kolega Radulović, a tiče se procene predlagača zakona o kom broju stambenih zajednica se radi. Do koje ste procene došli pri pisanju ovog zakona i koja je procena da će biti priliv od ovih administrativnih taksi, što jedinicama lokalne samouprave, što Republičkom geodetskom zavodu? Ponavljam još jednom pitanje, meni je jako važno – koji su to realni troškovi vođenja registra i jedinstvene evidencije koji treba da opravdaju postojanje ovih taksi? Hvala unapred na odgovoru.

Radulović Saša

Hvala. Kao što smo očekivali, ministarka nije odgovorila, pa ću da ponovim pitanje – pošto se ponovo radi o taksama, da nam ministarka kaže, kada su pripremali zakon, koliko stambenih zajednica je mislila da će biti u Srbiji? Ovo će biti pitanje zapošljavanja, siguran sam, jer će ovi upravnici, kako kaže ministarka, na kraju biti profesionalni pošto niko nije lud da se prihvati obaveze upravnika u zgradi i da ima tolike obaveze i troškove s tim i da to radi za „dž“. Ono što očekujemo je da svaka zgrada dobije jednog SNS upravnika. Ovo je jedan zakon za zapošljavanje Čvorovića, koji bi trebalo, izgleda, da dojavljuju informacije o tome šta se dešava sa građanima Srbije. (Predsedavajući: Po amandmanu, gospodine Raduloviću, molim vas.) Znači, interesuje nas u koliko stambenih zajednica će po jedan takav Čvorović biti zaposlen da bismo mogli da predvidimo do kakvog će rasta zapošljavanja doći.

Molim vas, ovo je vreme predsednika poslaničke grupe. Hvala.

Zorana Mihajlović

Sve što pomenuta poslanička grupa govori vezano za zakon o stanovanju jeste zaista potpuna neistina i potpuno podmetanje, pre svega građanima Srbije. I, ovo je zbog građana Srbije. Niti će im biti nametnute obaveze, niti postoji političko zapošljavanje kod profesionalnih upravnika. Još jednom da ponovimo, profesionalni upravnici nisu obaveza. Da građani Srbije takođe znaju – sve ono što je neistina od ovoga što govori poslanička grupa, nikada neće biti istina. Toliko.

Radulović Saša

Hvala. Konačno dobismo odgovor na ono što nismo pitali. Znači, da ponovim još jednom, o koliko stambenih zajednica se radi u kojima neće biti istina ono što sam rekao…(Isključen mikrofon.)

Radulović Saša

O amandmanu. Pošto amandman govori, gospodine predsedavajući, o taksama koje će biti uvedene za sve građane Srbije, interesuje nas, gospodine predsedavajući, da nam ministarka odgovori koliko stambenih zajednica će biti formirano. Valjda su radili analizu zakona, gospodine predsedavajući. I hvala vam što nas analogno obaveštavate o tome da za jedne važi jedno pravilo, a za druge drugo, pa nam analogno govorite da ono što može vladajuća većina da govori, ne može opozicija. Pustite me da koristim vreme svoje poslaničke grupe.

Znači, ponovo za ministarku – koliko stambenih zajednica ste planirali? Ovo je vreme predstavnika poslaničke grupe. Hvala.

Mihajlović

Najlepše vas molim, predsedavajući parlamenta, da me zaštitite, jer takvu buku ne mogu da čujem i ne mogu da razmišljam, u toj situaciji ne mogu da dam odgovor.

Radulović Saša

Još jednom za ministarku pitanje – koliko stambenih zajednica će biti formirano, šta je bila njihova procena kada su radili zakon? Sigurno su radili procenu, pošto oni sigurno ozbiljno pristupaju ovakvim stvarima. Koliko, ministarka?

Čomić Gordana

Zahvaljujem. Rubrum iznad člana 27. je „Rok za podnošenje prijave“. U jednom stavu kaže: „Podnosilac prijave je dužan da registru podnese prijavu u roku od 15 dana od dana nastanka promene, odnosno podataka koji su predmet registracije.“ Mora da se sluti da se ovo odnosi na prijavu koja je već podneta za registraciju a u međuvremenu je došlo do promene, jer to ovde ne piše, može samo da se sluti. Zbog toga što poštujemo ovaj dom i zbog toga što mislimo da se radi o zakonu koji je izuzetno važan, nismo upotrebljavali obrazloženja koja ste nam pisali. Ali, napisati da može podnositi prijavu, sada ili u roku od 15 dana, papirno, pa u zagradi napisati – analogno, ili elektronski, pa u zagradi – digitalno... Znate, ima nas ovde koji znamo i šta je analogni signal i šta je digitalni signal. Papir nije nijedno od ta dva. Smatrajući da se radi o grešci, dešava se, mi smo to prećutali. Neću da čitam obrazloženja gde vidim jasno da je neko pogrešio. Možeš misliti, ljudi smo, dešava se. A onda ustanete da nas prozivate što ne čitamo obrazloženja. U tom smislu ćemo analogno da čitamo sve. Zaista, kako da vam kažem, mi ovde treba da razgovaramo o ljudima koji od januara treba da počnu da registruju, da podnose prijave, o lokalnim samoupravama koje treba da organizuju registratore. Vi meni u obrazloženju napišete – papirno (analogno) ili elektronski (digitalno). Televizija je onda bila papirna, dok nije postala digitalna.

Zorana Mihajlović

Prvo, to je obrazloženje jednog od amandmana. U pravu ste, treba da razgovaramo o ljudima, odnosno o svima nama, budući da smo svi mi stanari, svi ćemo ovaj zakon da primenjujemo. Ali ne znam zaista kako možemo da razgovaramo kada su svi vaši amandmani „briše se“. Sad je odjedanput neka čitava priča oko toga. Tako da nisam uopšte razumela, u stvari, šta je vaš stav konačno o zakonu. Opet ponavljam zbog građana Srbije... A vi možete da koristite razne načine da imate određeno vreme u kojem ćete govoriti, uglavnom i najčešće odnosi se na vašu poslaničku grupu i još neke poslaničke grupe, zaista sve ono što ne stoji u zakonu. Dakle, da ponovimo, profesionalni upravnik nije obaveza. Zakon nije protiv interesa građana Srbije. Druga stvar, obaveza svake stambene jedinice, odnosno stambene zgrade jeste da ima svog upravnika, koji jeste u stvari neko od stanara. Ali, ono što nije obaveza – nije obaveza da bira profesionalnog upravnika, osim ako to sami ne žele. Nema nikakvih naknadnih troškova itd. o kojima vi pričate. Nema onoga što se zove da taj zakon neće biti primenjiv. Dakle, ovaj zakon je prošao za godinu i po dana razgovore po celoj Srbiji. Prema tome, čini mi se da način na koji pokušavate da, upotrebiću grublji izraz, opstruišete rad, što nije moje pravo da kažem jer sam član Vlade i došla sam ovde da branim zakon, tu ste potpuno u pravu... Ali nije nikakav problem, sedećemo koliko god treba i svaki put ćemo pred građanima Srbije reći da ovaj zakon uvodi red, ono što nismo imali prethodnih petnaest i više godina, ono što niko pre nas nije uradio. Razumem bojazan, razumem brigu, razumem sve, ali, dozvolite, objasnili smo nekoliko puta, napravili smo obrazloženja. Nakon tri meseca doći ćemo na odbor u parlamentu pa ćemo pričati o efektima zakona.

Pavlović Sonja

Samo da objasnim malo, vidim da ovde ima zabune sa tim – analogno, papirno, elektronski i sve to što ide. Verujte mi, već dve godine 28.000 licenciranih inženjera Inženjerske komore nije moglo ovu tajnu da otkrije, otkako je taj novi Zakon o planiranju i izgradnji izašao, otkako je izašao novi Zakon o ozakonjenju

objekata i ova nova procedura. Ljudi odnesu na kraju sve, sve što imaju: i papirne, i nepapirne, i elektronske, i PDF formate, i CAD formate, sve moguće, jer tu tajnu niko nije mogao do sada da otkrije, šta je to što zaista treba da se odnese, a u sekretarijatima koji obrađuju tu dokumentaciju to niko nije umeo da nam objasni. Samo mali doprinos da shvatimo da smo na početku svega. Hvala.

Vesović Dragan

Hvala, gospodine predsedavajući. Dakle, amandman je na član 27. koji glasi: „Podnosilac prijave je dužan da registru podnese prijavu u roku od 15 dana od dana nastanka promene, odnosno podataka koji su predmet registracije.“ Naš amandman je bio u smislu da se taj rok produži sa 15 na 90 dana. Zašto smo to predložili? Nismo imali nameru, kako reče malopre gospođa ministarka u jednom momentu, da potcenjujemo građane Srbije, ali imamo ubeđenje da su to pravno neuki ljudi. Ako ne uspeju to da urade u roku od 15 dana, u završnom delu zakona predviđene su prilično velike novčane kazne, tako da ne mogu da ostanem u ubeđenju da ne postoji mogućnost da se daju novci. S druge strane, ukoliko zgrada ima običnog upravnika, onog koga su izabrali stanari te stambene jedinice, šta ćemo ako taj čovek ne zna da treba da prijavi u roku od 15 dana, ne prijavi, pa bude kažnjen? Dakle, otići će novac tu, nateraćemo posredno građane da biraju profesionalne upravnike, tu ćemo im uzeti novac jer će biti profesionalni upravnici. Malo smo uzeli novac od plata i penzija i, kako bih ja rekao – malo kazna, malo upravnik, malo plate i penzije, svako nešto, ne ostade ništa. Od čega će građani živeti? To će biti tema drugog poglavlja. Hvala.

Pavlović Dušan

Dame i gospodo, poštovani građani, želim da kažem istu stvar kao i moj prethodnik. Doduše, nisam predložio tako dugačak rok, već da se sa 15 dana produži na 21 dan. Razlog je prost: ako upravnici zgrada budu volonteri, odnosno ljudi koji već žive u tim zgradama, oni, pošto neće biti plaćeni, imaju mnogo drugih

obaveza, drugih poslova. Dakle, zamolio bih, ako može, da ih ne požurujemo da u ovako kratkom roku prijavljuju stambenu zajednicu, kao i bilo kakve promene u njoj. Možda ne mora da bude ovo što sam ja predložio, ali molio bih da im se produži rok da bi ljudi imali dovoljno vremena da na miru urade ono što je neophodno, umesto da rizikuju da im se propisuju kazne za ovako trivijalne stvari. Takođe, nije mi jasno kakve se kazne propisuju, da li se propisuju ove drakonske kazne koje se nalaze u zadnjem delu zakona ili neke druge. Molio bih, ako neko može da protumači iz Ministarstva, ima vas dosta ovde, ako neko može da kaže da li je ovo norma koja je sankcionisana novčano ili na neki drugi način, ili je prosto neka okvirna norma koja možda i ne mora da se poštuje? Ako je ovo drugo, onda mogu i da odustanem od ovog amandmana. Hvala lepo.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. Rubrum je „Potvrda o primljenoj prijavi“. Svaki put kada govorim, govorim o razlozima zašto tražim da se briše svaki član i da ovaj zakon, u ovakvom obliku, ne stupi na snagu. U tri stava je. Prvi stav: „Potvrda o primljenoj prijavi izdaje se, na zahtev podnosioca prijave, prilikom neposrednog podnošenja prijave registru.“ Dočim drugi stav kaže: „Potvrda o primljenoj elektronskoj prijavi dostavlja se na elektronsku adresu navedenu u prijavi.“ Zašto ovaj koji šalje elektronski ne mora da ima zahtev, a ovaj koji šalje poštom mora da ima zahtev? To je pitanje, kako da vam kažem, čak i diskriminacije, pri čemu ste s pravom uveli ravnopravno tri vida komunikacije: papirni, da ne ponavljam, analogni i elektronski. Treći stav kaže: „Potvrda o primljenoj prijavi naročito sadrži broj pod kojim je prijava zavedena, datum i vreme prijema prijave, vrstu prijave (upis, promena ili brisanje podataka i dokumenata), identifikacione podatke o podnosiocu prijave iz člana 23. stav 1. tačka 3) ovog zakona, kao i spisak priloženih dokumenata.“ Znači, ako onaj ko podnosi prijavu, kada ima neposredno podnošenje prijave registru, ne podnese zahtev, neće dobiti potvrdu koja sadrži sve ovo. Nemojte, molim vas. Na pitanje o čemu – o stavovima u članu 28. Prvi stav kaže: „Potvrda o primljenoj prijavi izdaje se, na zahtev podnosioca prijave, prilikom neposrednog podnošenja prijave registru.“ Drugi stav kaže – kada elektronski podnosite, onda se dostavlja na elektronsku adresu navedenu u prijavi. Znate, ja čitam zakone. Ako postoji nešto što poštujem, to je ova kuća. Moja najava da ću koristiti samo deo svog prava na govor stoji,

ali vas molim da onda vodite računa o tome kako odgovarate na postavljena pitanja.

Zorana Mihajlović

Evo, zbog građana Srbije – poštovani građani Srbije, poslanica Demokratske stranke je na sve članove zakona o stanovanju napisala „briše se“. U članu 28, koji govori o potvrdi o primljenoj prijavi, smatra se da u stvari mora da se dostavlja potvrda, a u zakonu jasno stoji da je to pravo onoga ko podnosi da traži da li želi ili ne želi potvrdu o primljenoj prijavi. Naše je mišljenje da treba da pustimo podnosiocu zahteva pravo da bira da li želi da dobije potvrdu ili ne želi da dobije potvrdu. Poslanica Demokratske stranke smatra – ne, i tu se nismo složili. Nismo mogli da napišemo obrazloženje zato što nismo znali šta je u stvari problem u ovom članu pošto piše „briše se“, ali, evo, sad smo došli do toga da čujemo da u stvari postoji problem oko te potvrde. Da li treba ili ne treba, to nisam shvatila, ali, svakako, naš stav je da to treba da bude pravo podnosioca prijave.

Bauer Ivan

Zahvaljujem, predsedavajući. Koristiću vreme poslaničke grupe. Mi smo podneli amandman na član 28. stav 1. a u vezi sa stavom 2. ovog člana. Pročitaću ova dva stava. Stav 1. kaže: „Potvrda o primljenoj prijavi izdaje se, na zahtev podnosioca prijave, prilikom neposrednog podnošenja prijave registru.“ Stav 2. kaže: „Potvrda o primljenoj elektronskoj prijavi dostavlja se na elektronsku adresu navedenu u prijavi.“ Smatrali smo da onaj ko je podneo elektronsku prijavu na izvestan način jeste privilegovan. U smislu načela ravnopravnosti, tražili smo da se briše ovaj deo koji se nalazi između zareza, to je: „na zahtev podnosioca prijave“, odnosno da i oni koji prijavu podnose neposredno takođe mogu da istovremeno automatski dobiju potvrdu o primljenoj prijavi, isto kao i oni koji prijavu podnose elektronski. Moram priznati, očekivali smo da ćete da prihvatite ovaj amandman, mada, istini za volju, vi ste amandman koji je nešto drugačije napisan, ali u krajnjem ishodištu finalni tekst ovog člana postaje identičan, prihvatili. Ono što je najvažnije jeste da smo, čini mi se, otklonili ovu nedoumicu vezanu za stav 1. u članu 28. time što ste prihvatili amandman jedne druge poslaničke grupe. Zahvaljujem.

Pavlović Dušan

Zahvaljujem. Ja sam takođe predložio da se briše ovaj deo koji glasi: „na zahtev podnosioca prijave“. Nadam se da neću da budem optužen zbog toga što sam podneo takav amandman. Imam obrazloženje zbog čega sam to podneo. Mislim da uopšte ne treba da se prepušta na volju bilo kome ko podnosi ovakvu prijavu da li hoće ili neće da dobije izveštaj o tome da li ju je podneo, već da administracija ima obavezu da mu podnese izveštaj o tome da je prijava uredno predata, da bi imao nekakav dokaz o tome. To treba da bude obaveza javne administracije, da posle ne bi bilo nejasnoća o tome da li je prijava podneta ili ne. Ako se obriše ovaj deo „na zahtev podnosioca prijave“, javna administracija, tj. javni službenik je dužan da izda obaveštenje o tome da je prijava uredno podneta. Hvala.

Janjušević Marija

Zahvaljujem. Takođe smo tražili da se briše: „na zahtev podnosioca prijave“. Smatramo da se na ovaj način diskriminiše podnosilac prijave direktno na šalteru nadležnog organa u odnosu na podnosioca prijave u elektronskoj formi. Inače, bojim se za neuke građane, koji su u velikoj opasnosti. Razumejte moju zabrinutost za građane. Ako gospođa ministarka piše jedan zakon, a Marko Čadež licencira te upravnike koji će doći u zgradu gde su dobronamerne starije gospođe, bake, koje čak i za smanjenje penzija smatraju da je pozitivno i dobro, mogu samo da zamislim šta takve naše građane čeka u budućnosti. Veoma mi je mala uteha, zapravo nikakva, što će građani, kada osete efekte ovog zakona, kazniti predlagača na izborima. Veoma je visoka cena toga, veoma visoka. Hvala.

Zorana Mihajlović

Kada pominjete brigu o bakama i dekama, upravo zbog toga i postoji ovaj zakon – da uvede red. Kada pominjete Marka Čadeža i Privrednu komoru Srbije, pa, valjda je potrebno da imamo jasne kriterijume kako će neko uopšte da dobije licencu da bi bio profesionalni upravnik. Ponavljam još jednom, za bake, deke i sve druge, profesionalni upravnik nije obaveza po zakonu. U nekim drugim državama oko nas jeste, ali profesionalni upravnik u predlogu ovog zakona nije obaveza. Ono što jeste obaveza, to je da zgrada ima upravnika, koji sada može da bude, rekli smo, stavili smo analogiju sa predsednikom kućnog saveta. Samo ako stanari žele, oni mogu da angažuju profesionalnog

upravnika, koji, složićemo se svi, već postoje u nekim gradovima, ali nije određeno niti da ima licencu, niti se vodi računa o školi koju ima, niti da ima obuku, niti da polaže određeni ispit, niti da je prošao celu krivičnu evidenciju itd. Znači, uvodi se red upravo zbog toga da bake i deke i svi drugi u svojim zgradama ne bi imali probleme koje stalno imaju, a vi, ja i svi mi ovde znamo kakve probleme imamo u našim stambenim zgradama. Reagujem u trenutku kada mislim da ljudi, građani Srbije ovo gledaju, jer govorite neistine i stvari koje prosto ulivaju neku vrstu straha ljudima. Ja to ne želim, ne mogu da dozvolim i zato reagujem, zato vam odgovaram.

Nogo Srđan

Poštovana gospođo ministarka, apsolutno je netačno da vi ovo donosite zbog baka i deka, jer da zaista donosite zbog ljudi koji su pravno neuke stranke, koji jedva sastavljaju kraj s krajem zbog smanjenja penzija i zbog vrlo teških okolnosti za život, vi im ne biste nametali obaveze koje namećete ovim zakonom. Znači, obavezu da imaju knjigovodstvo, da podnose završni račun…

Pavlović Sonja

Neću ni o bakama, ni o dekama, ni o profesionalnim upravnicima, mene samo interesuje da mi predlagač kaže da li je urađena neka ekonomska analiza, kao i socijalnih efekata ovog zakona. Znači, kao što imamo prethodne studije opravdanosti… (Predsedavajući: Molim vas, i vi koleginice, kao što sam opomenuo kolegu…) Da ne bismo pominjali bake i deke, dajte nam brojke.

Konstantinović Nenad

Zahvaljujem se, u svakom slučaju, što je prihvaćen amandman, jer je očigledno bilo zaboravljeno da se potvrda o prijemu prijave, kada se podnosi analognim putem, odnosno neposredno preko šaltera, da onome ko je prijavu podneo. To je svakako u redu. Mislim da nije korektno da spočitavate poslanicima da podnose amandmane da bi opstruisali. Ne znam zašto ste onda usvojili 16 amandmana Poslaničke grupe Socijaldemokratska stranka, Narodni pokret Srbije ako smatrate da mi opstruišemo time što podnosimo amandmane. Svakako mislim da su svi ovi amandmani imali za cilj da poprave zakon, probali smo da vas ubedimo u to, ali, nažalost, vi niste prihvatili naše argumente.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. Rubrum je „Izmena i odustanak od prijave“. Vratiću se na ovaj član kada bude u pitanju član 35. i drugačija odredba. U tri stava u ovom članu, za koji predlažem da se briše, kao i ovaj prethodni, gde sam isto tražila da se briše i obrazložila zašto, jer ste prihvatili amandman... Dobro je što ste prihvatili bilo čiji, nije važno, da li ove ili one grupe, bar nešto da popravite. Dakle, u tri stava kaže: „Podnosilac prijave može da izmeni prijavu ili da od nje odustane do donošenja odluke registratora o prijavi.“ U drugom stavu: „Ako podnosilac prijave odustane od prijave, registrator donosi rešenje kojim se postupak obustavlja.“ To su ta dva stava. Dakle, u prvom stavu, kada on može da odustane pre nego što je registrator doneo odluku, zašto je potrebno da pišete da se o tome donosi rešenje? To je taj normativni optimizam. Znači, vi u ovaj zakon, koji je neprimenljiv iz drugih razloga, unosite postupke koje nema potrebe unositi, zato što ne znamo, član 35. će to potvrditi, ko je službeno lice. Imali smo i različit pristup ako podnosiš prijavu lično registratoru i ako je podnosiš elektronski. Ovde kaže: „Podnosilac prijave može da izmeni prijavu...“. On može da izmeni prijavu kad god hoće, njegova je prijava; može da odustane od nje kad hoće, njegova je prijava – Zakon o upravnom postupku. Vi posebna dva stava stavljate nepotrebno. Zbog toga tražim da se briše.

Jovanović Neđo

Zahvaljujem, predsedavajući. Kada se govori o ovom amandmanu, ovde se moramo pozvati na ostale procesne zakone. Ako se ovaj zakon primenjuje shodno primeni odredaba Zakona o upravnom postupku, koji je takođe procesni zakon, onda moramo imati u

vidu i one zakone koji su takođe procesnog karaktera kao što su Zakonik o krivičnom postupku ili Zakon o parničnom postupku. Predlagač amandmana smatra da nema potrebe da se donosi rešenje kojim se postupak obustavlja ukoliko podnosilac prijave odustane od prijave. Moram da podsetim da, shodno odredbama Zakonika o krivičnom postupku, ukoliko tužilac odustane od krivičnog gonjenja, donosi se rešenje o obustavi krivičnog postupka. Zbog čega bismo onda ovde uopšte dali mogućnost da se drugačije postupa kada se radi o procesnoj odluci, o procesnom rešenju? I po Zakonu o parničnom postupku, u slučaju povlačenja tužbe ili odricanja od tužbenog zahteva, takođe se donosi adekvatno rešenje kojim se postupak okončava u procesnom smislu. Dakle, nema razloga da, shodno odredbama tih procesnih zakona, u ovoj situaciji normiramo drugačija procesna rešenja, jer su ona u principu univerzalnog karaktera. Zahvaljujem.

Čomić Gordana

Evo člana na osnovu kojeg sam vas pitala da li smo izračunali koliko nam vremena treba da primimo prijavu i izdamo rešenja, jer i vreme je ograničen resurs, i neobnovljiv resurs nama, svim živim bićima. Kada radite procesne i bilo kakve stvari, računate koliko vam vremena treba. Zato govorim o deset hiljada minuta mesečno u idealnim slučajevima, jer tako se radi, na jednog registratora. U članu 30. praktično se pravi tok vremena. Kaže se u prvom stavu šta registrator radi na prijemu prijave, šta proverava. U stavu dva kaže se da podaci koji su predmet objavljivanja ne podležu proveri ispunjenosti formalnih uslova, upisuju se u registar. To je opet vreme koje vam treba. I, na kraju, u trećem stavu – registrator odlučuje o prijavi donošenjem rešenja o registraciji ili zaključka o odbacivanju prijave u roku od pet dana. Tu imate čak i rok u kome će on ponovo komunicirati sa strankom. Pitala sam vas da li je za ovo dovoljno petnaest minuta po prijavi. Koliko treba vremena? Pola sata? Jedno moramo da naučimo: ako hoćemo da primenimo zakon, moramo da imamo dobre odredbe, moramo da imamo upravljanje vremenom potrebnim da se te odredbe primene u praksi i moramo da imamo unapred procene o tome ko će to da radi, sa čim, koliko to košta i ko će to da plati. Ja ne sumnjam da vi ... Svi mi to imamo kao ideju, ali to se ovde ne vidi. Zbog toga pitam. Deset hiljada minuta mesečno, punih 168 radnih sati, samo to da radi jedan, ne može više od šeststo. Ako ekstrapolirate, pošto ima i drugih poslova, pošto je 15 minuta sa moje strane napamet rečeno, onda dobijete manji broj. Onda ćete da vidite kako završavamo

2017. godinu, sa koliko skupština stanara.

Nogo Srđan

Ovaj amandman nije prihvaćen i ono što je najzanimljivije jeste obrazloženje. E, pazite sad, citiram obrazloženje: „Amandman se ne prihvata“, pa na kraju kaže – zato što se ne donosi posebna odluka o formiranju stambene zajednice, već se stambena zajednica formira ex lege, znači, samim ovim zakonom. Mi ovde uporno ponavljamo i tvrdimo – ovaj zakon je loš, ovaj zakon uvodi brojne obaveze, i materijalne ali i proceduralne, za građane Srbije. Ministarka na to ili ćuti ili ignoriše zato što nema argumentaciju, ili ponavlja da to nije tačno. Pogledajte sada, vi sami kažete da se po sili zakona formira stambena zajednica, a prethodno u zakonu kažete da će se na stambenu zajednicu primeniti pravila o udruženjima. Ponavljam da se udruženja osnivaju slobodnom voljom. Onda Zakon o računovodstvu i reviziji, stav 2, jasno pokazuje da uvodite dodatnu obavezu vođenja knjiga i podnošenja završnog računa. Evo, samo na jednom malom primeru, pokazatelja da se uvode dodatne obaveze. Znači, stambena zajednica će sama po sebi biti dodatna obaveza; samo komplikuje život građanima Srbije i daje dodatne namete. Mi smo ovde pokušali da dobijemo odgovor na jednostavno pitanje koliko očekujete da će se formirati stambenih zajednica. Ne znate da nam kažete. Ja mislim da ne želite da nam kažete. Jer, koliko ima nepokretnosti u Srbiji, računajte da u velikoj većini njih minimum dva lica imaju vlasnički udeo, pa to vam je broj stambenih zajednica koje će biti formirane, pa puta taksa za registraciju, pa puta koliko profesionalnih upravnika, pa puta zaprećene kazne... Profesionalni upravnici, možete da odmahujete rukom, zaista će biti zato što niko normalan neće hteti da se prihvati upravljanja zgradom po ovom zakonu. Opet vam kažem, ovo su sve pravno neuke stranke. Da nisam narodni poslanik, ne bih se bavio ovim zakonom, ne bih ga čitao i baš bi me bilo briga. Znači, morate da shvatite kome se obraćate. Građani ovo sigurno neće dobro proanalizirati.

Zorana Mihajović

Toliko puta sam vas slušala, toliko ste netačnih stvari rekli. Nisam pravnik, ali postoje ljudi oko mene koji to jesu i to rade; s druge strane, vi jeste pravnik pa je prosto neverovatno kako neke stvari tumačite, da li to radite s namerom ili ne znate. Možda zato što nemate iskustva pa je potrebno neko iskustvo da to naučite. Znači, poslovne zgrade se jedino registruju kao udruženja. Nekoliko puta ste izrekli nešto što apsolutno nije tačno.

Drugo, u članu 16. vam lepo stoji: „Stambena zajednica...“ Morate da čitate, ali kada čitate, pročitajte od početka do kraja, nemojte da čitate jedan deo, jer zaista počinjem da mislim da imate nameru da ovde pred građanima Srbije kažete nešto što nije tačno. Razumem da ne znate, to shvatam, potrebno je vreme da se stekne određeno iskustvo, koje vi za sada u tom smislu nemate. „Stambena zajednica ima status pravnog lica, koji stiče trenutkom kada najmanje dva lica postanu vlasnici dva posebna dela“. Ponavljam još jednom, poslovne zgrade se registruju kao udruženja, a ne stambene. (Srđan Nogo: Pravo na repliku.)

Konstantinović Nenad

Poštovana predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, naša poslanička grupa smatra da nije dovoljno pet radnih dana da lokalna samouprava odradi prijave. To će biti stotine hiljada prijava koje će u prvom trenutku doći kod raznih organa lokalne samouprave. Zato smo predložili rok od 15 dana. Ako se prijava u roku od pet dana ne razmotri, a možemo očekivati da lokalne samouprave neće biti u stanju da u roku od pet dana razmotre sve te prijave, smatra se da je prijava usvojena i biće neophodno, po zakonu, da se zbog ćutanja administracije donese rešenje kojim je prijava usvojena. Posle toga će morati da vrše izmenu, što imaju pravo u skladu sa zakonom, ako je na osnovu nekog pogrešnog podatka ta registraciona prijava usvojena. Dovodimo do novog postupka. Mislim da je razumno da im produžimo rok da bi im bilo lakše da sve te prijave obrade, dakle, da ne bude rok pet radnih dana, nego 15 dana. Mislim da u tom roku objektivno mogu da stignu da promene. Slažem se da treba da teramo administraciju da radi brže, podnosio sam amandmane u tom pravcu da ubrzamo rad lokalnih samouprava, ali nemojte da im nametnemo nešto što ne mogu da ispune.

Pavlović Sonja

Slažem se s kolegom. Rok od pet radnih dana bi možda bio dovoljan da je urađena analiza koliko se stambenih zajednica očekuje da će biti. Pošto to nije urađeno, zaista mislim da je to nedovoljno, i da je i 15 dana minimalni rok za lokalnu samoupravu da odgovori po prijavama. Hvala.

Jerkov Aleksandra

Zahvaljujem. Ovde se radi o žalbi na odluku o registraciji. Prvo, smatramo da se ovde radi o upravnom postupku i zbog toga nam je nejasno zbog čega je drugostepeni organ opštinsko ili gradsko veće, koje je imenovalo istog tog registratora na čiju se odluku žalimo. Predlažemo da to bude ministarstvo. Nejasno je zbog čega ne želite da prihvatite taj amandman. Smatramo da je ovo zaista, kako ste napravili – kadija te tuži, kadija ti sudi. Mislimo da bi bilo korisnije da građanima damo mogućnost da se žale drugom organu, a ne organu koji je imenovao onoga koji je doneo odluku na koju se građani žale. S druge strane, opet imamo taj stalni problem da se od građana koji se volonterski bave nekim poslom, koji su predsednici skupština stanara u ovom momentu, budući upravnici zgrada, koji će volonterski biti upravnici zgrada, očekuje da obavljaju izuzetno komplikovane radnje, da podležu raznim sankcijama. Smatramo da će epilog ovoga što sada radite biti to da ćete naterati sve zgrade da imaju profesionalne upravnike, jer niko od volontera koji trenutno vode skupštine stanara neće hteti da se prihvati ili će biti retki oni koji će hteti da se prihvate da besplatno rade posao za koji će neko drugi biti plaćen. Zapravo, epilog će biti da će zgrade imati profesionalne upravnike, čak i one zgrade koje imaju skupštine stanara koje danas funkcionišu. Znamo ko će biti profesionalni upravnici, o tome smo govorili. Verujemo da će epilog ovoga biti da će u svakoj zgradi biti nekakav član Srpske napredne stranke koji će, kako kasnije u zakonu vidimo, imati ovlašćenja koja mu ni Ustav ni važeći zakoni ne dozvoljavaju.

Jerkov Aleksandra

Isto predlažemo da se promeni organ kome se može uložiti žalba na odluku registratora. Smatramo da je nepravedno, da nije ispravno da o žalbi odlučuje isti organ koji je imenovao osobu na čiju se odluku ulaže žalba. Mogli ste pojednostaviti, pa reći da se istoj toj osobi ulaže žalba, pa bi onda bilo sasvim jasno

šta nameravate. Ovako, vi praktično nameravate da se te odluke ne mogu ispraviti, da se žalbe neće uvažiti, jer bi time lokalne samouprave priznale grešku koju su napravile. Mislim da ne bi bilo strašno da prihvatite ovaj amandman – nije od onih amandmana „briše se“ koji vam toliko smetaju – ali očigledno vama ne odgovara da vodimo dijalog ni kada imamo amandmane „briše se“, a ni kada amandmanima nešto konkretno predlažemo. Jedanput vam je izgovor za to što ne razgovaramo to što su amandmani „briše se“, a drugi put ne znam šta vam je izgovor, tek ne razgovaramo, tako da se prosto stiče utisak da o ovom zakonu ne želite ni da razgovarate.

Zorana Mihajlović

I u prethodnom i u ovom članu to što vi tražite suprotno je Zakonu o lokalnoj samoupravi. To je razlog zašto Ministarstvo ne može da rešava te stvari koje ste vi tražili, što vrlo jasno piše u obrazloženju, ali, evo, ponoviću. Zanimljiva mi je ideja da vi vrlo dobro znate ko će biti profesionalni upravnici, a još uvek nisu registrovani, niti je urađena obuka, niti se bilo ko prijavio, niti postoji bilo kakav konkurs, tako da, stvarno, svaka čast na vašoj vidovitosti. Ja nisam tako vidovita, znam da postoje pravila i da ćemo ta pravila poštovati, znam da će imena, prezimena i uslovi da neko bude profesionalni upravnik biti potpuno javni; biće javni kriterijumi i licence koje će dobijati, koje ćemo i vi i ja i bilo ko drugi moći da proverimo i pogledamo. Ali dobro, ako vi to znate, stvarno, divim vam se.

Jovanović Neđo

Zahvaljujem, predsednice. Amandman bi imao smisao kada ne bi bio u suprotnosti sa odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi. Naime, u članu 46. u stavu 5. Zakona o lokalnoj samoupravi nedvosmisleno jasno stoji šta je nadležnost opštinskog, odnosno gradskog veća, a ta nadležnost podrazumeva da u upravnom postupku u drugom stepenu rešava po žalbama građana, organa, institucija i tela koje je pod nadležnošću opštinskog ili gradskog veća. Šta to znači? To znači da ni u kom slučaju ovde ne može u drugom stepenu odlučivati Ministarstvo, jer bi došlo do direktne povrede odredaba Zakona o lokalnoj samoupravi. Onda bismo morali da menjamo član 46. Zakona o lokalnoj samoupravi, da na drugačiji način regulišemo nadležnost opštinskog, odnosno gradskog veća, pa tek onda da ustrojimo mogućnost da to bude Ministarstvo ili neko drugi. Treba pročitati Zakon o lokalnoj samoupravi i biće jasno.

Stamenković Branka

Hvala. Član 32. Predloženim izmenama ovog člana opet se izbegava uvođenje novih finansijskih nameta koji bi pali na teret članova stambenih zajednica. Tačnije, opet se vraćamo na one dve vrste administrativnih taksi koje se nameću stambenim zajednicama, a za koje ja dosledno, iz amandmana u amandman, insistiram da se brišu. Ovo je još jedna prilika da ministarki postavim pitanje, koje sam postavila valjda šest puta do sada, a još uvek nisam dobila odgovor, a to je – koji su to opravdani troškovi vođenja registra i vođenja jedinstvene evidencije koji zahtevaju da stambene zajednice plaćaju ove dve vrste takse i o kojim stambenim zajednicama uopšte pričamo? Pretpostavljam da se prilikom osmišljavanja zakona ipak procenjivalo, ne može se znati tačan broj, ali, otprilike, o kom broju stambenih zajednica pričamo? I, imamo li predstavu koju količinu novca će preko ovih administrativnih taksi generisati stambene zajednice za lokalnu samoupravu i za Republički geodetski zavod? Hvala.

Zorana Mihajlović

Ovo mi je jako zanimljivo pošto sve vreme govorite o taksama koje će da plaćaju podnosioci lokalnoj samoupravi i Republičkom geodetskom zavodu i vrlo ste protiv toga jer to smatrate dodatnim nametom itd. A sada u članu 32, gde mi kažemo da kada podnesu usaglašenu prijavu neće plaćati ponovo administrativnu taksu i naknadu, kažete da se to briše. Ne znam da li ste za to ili niste za to. Što se tiče projekcija, broja itd., da, u pravu ste, vrlo smo dobro izanalizirali, imamo te podatke.

Pavlović Sonja

Mi samo hoćemo da čujemo te podatke. Zašto krijete od nas? Valjda sarađujemo za građane Srbije zajednički?

Stamenković Branka

Znate, ali nećete da nam kažete. Zašto nećete da nam kažete? Ne volite me? Ne zaslužujem da znam? Kao narodni poslanik nisam dostojna toga da saznam takav jedan podatak? Moram da napišem zahtev po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, pa da to zatražim, pošto nije transparentno objavljeno na prezentaciji i internet prezentaciji? Da li sam vas uvredila nečim? Zašto? Zbunjena sam.

Zorana Mihajlović

Sve vreme vas slušam i sve vreme se pitam kako je moguće da jedna poslanička grupa koja toliko vodi računa o svemu, o svim podacima, sve zna, svima nam je objasnila da mi sve što radimo, radimo protiv interesa građana itd. jednu najobičniju stvar nije uradila – nije pročitala obrazloženje zakona. U obrazloženju ovog zakona

stoji svaki podatak za koji ste me pitali. Sve vreme čekam da li će neko od vaših kolega da se seti i da kaže – čekaj, stani, imaš u obrazloženju zakona. Ali zašto biste vi to čitali kada se vi bavite nekim drugim analizama. U svakom slučaju, u obrazloženju zakona koji je toliko važan za sve građane, o kojem pričate sve vreme da je veoma važan za sve građane... Evo, dragi građani, nisu se udostojili ni da pročitaju tih deset strana gde tačno pišu svi podaci i projekcije koliko je objekata itd. Možda u sledećem javljanju da vam kažem i stranu, ili ćete ipak da pronađete sami? Ne, pronađite.

Stamenković Branka

Hvala najlepše na uputstvu. Evo, u ime građana Srbije, molim vas da vi pročitate taj podatak – ne meni, nego građanima Srbije. Hvala.

Pavlović Sonja

Ništa nismo našli u obrazloženju što bi nam reklo koji je broj jedinica, kada smo čitali zakon. To su statistički podaci iz 2002. godine. Zamolila bih ministarku da sasluša i pokuša da nam objasni. Gospođo Mihajlović, to su statistički podaci iz 2002. godine o broju stambenih jedinica, koji su se u međuvremenu bitno promenili. Znači, za poslednjih četrnaest godina broj stambenih jedinica se bitno promenio u odnosu na 2002. godinu, od kada su statistički podaci koji su u obrazloženju ovog zakona, tako da nam niste dali odgovor. Ako možete, pojasnite.

Čomić Gordana

Rubrum člana 35. je „Povraćaj u pređašnje stanje“. U jednom stavu kaže: „U postupku registracije nije dozvoljen povraćaj u pređašnje stanje“. Kao i za sve ostale članove, predložila sam da se briše jer smatram da ovaj zakon ovakav kakav je predložen, čak i sa amandmanima (dobro je što ste prihvatili amandmane), ne treba da stupi na snagu. Dakle, u koje pređašnje stanje u postupku registracije? Da li u svakom od slučajeva predviđenih prethodnim članovima, koje sam citirala, kada je u postupku registracije podnosilac upravnik u ime skupštine stanara, zakonom ovlašćeno lice ili po službenoj dužnosti? Ovaj član zakona imaće uticaj, posledice na ljude koji su stranke u postupku: s jedne strane registrator, s druge strane ko god od ovo troje bio, pri čemu ne znam ko će po službenoj dužnosti da podnosi prijavu ili ko je zakonom ovlašćeno lice. Onda oni njemu daju rešenje, zaključak, šta god hoćete, i piše na osnovu člana 35 – nije dozvoljen povraćaj u pređašnje stanje. Zašto brišem? Zato što mislim da će to da napravi problem. Zašto obrazlažem zašto brišem? Zato što vama dajem šansu da objasnite šta ovo znači bilo kojoj lokalnoj samoupravi, sa bilo kim koga ste definisali u prethodnim članovima da može da uđe u postupak registracije. Hvala.

Zorana Mihajlović

Priznaćete da kada se nešto ubaci u registar i objavite to (upravo to piše i u obrazloženju), povredićete prava trećih lica ako hoćete da se vratite na nešto što nije bilo. Na kraju krajeva, sve elektronske baze imaju to pravilo, i u APR-u ili bilo gde. Tako da ili možda niste, što ne liči na vas, razumeli šta piše tačno u članu 35, ili možda ovo obrazloženje koje smo dali nije pravo. Ali ne možete povratiti podatak, nego idete na neku izmenu itd., kako je to već regulisano zakonom. Pomislila sam da niste razumeli onda kada ste govorili o nekom od prethodnih članova, kada ste rekli da ćete se vezati za 31. To nije isto. Ne možete da povratite podatke, nego možete da idete na novu izmenu, jer bi to zaista bilo ugrožavanje neke treće strane koja je pročitala, videla podatak i misli da je taj podatak …

Janjušević Marija

Mi smo na ovaj član dali svoj predlog koji glasi: „U postupku registracije povraćaj u pređašnje stanje dozvoljen je u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.“ Dakle, nismo mi izmislili opšti upravni postupak.

U obrazloženju zašto se ne prihvata stoji da je „Predlogom zakona predviđen poseban postupak registracije stambenih zajednica na koji način je moguće isključiti pojedine odredbe opšteg upravnog postupka iz razloga celishodnosti i efikasnosti vođenja postupka“. Postavlja se pitanje za koga je i u čiju korist ovaj postupak efikasan. Smatramo da formulacijom koja je predložena u ovom predlogu zakona zapravo obespravljujemo neuke stranke, o kojima sam malopre pričala. Ja sebe smatram informisanom osobom, ali sam često bila u situaciji da platim neku kaznu, globu zato što nisam dobro poznavala zakon. Naveli ste da moj kolega pravnik ne poznaje dobro. Šta će tek biti sa neukim strankama, koje će stradati od one jasne rečenice da vas nepoznavanje zakona ne amnestira od primene istog? Ponovo su građani ugroženi. Moram da priznam da nisam bila toliko zabrinuta na samom početku ove rasprave, ali što duže slušam obrazloženja naše ministarke, moja zabrinutost raste. Hvala.

Jovanović Neđo

Zahvaljujem, predsednice. Pre svega, institut povraćaja u pređašnje stanje jeste procesnopravni institut. Ovde bih jedino, uvažena ministarko, zamolio da razmislite, imajući u vidu da procesne posledice vraćanja u pređašnje stanje podrazumevaju da onaj koji je učinio neblagovremenu radnju, a postoje objektivni razlozi koji su ga onemogućili da to blagovremeno učini, stiče pravo da u određenom roku koji je zakonom propisan tu istu radnju ponovi kako bi svoje pravo u postupku mogao da osnaži. U konkretnom slučaju treba imati u vidu član 27. Član 27. kaže da je podnosilac prijave dužan da u odgovarajućem roku podnese prijavu. Ako je ne podnese, on je faktički došao u prekluziju, jer ne može je sada ponovo podneti ako nema mogućnosti da se izvrši povraćaj u pređašnje stanje. Ako nikako drugačije, molim vas da pre nego što dođemo u situaciju da glasamo za ovaj zakon, vratimo barem Odboru, da Odbor amandmanom interveniše u odnosu na ovaj član. Hvala.

Čabraja Aleksandra

Dakle, član 35, o kojem diskutujemo već izvesno vreme sa priličnim stepenom saglasnosti, rekla bih, čak za mene pomalo neočekivanim, kaže ovako: „U postupku registracije nije dozvoljen povraćaj u pređašnje stanje.“ Moram da vas pitam – zašto? Naime, verovatno znate da bi trebalo da postoji pravna konzistentnost između zakona koji postoje, zakona koji se već primenjuju, zakona koji se donose. I u svim drugim zakonima koji će se primenjivati u sudskim postupcima, vezano za ovaj

zakon, postoji pravni institut povraćaj u pređašnje stanje, kao što su, recimo, Zakon o parničnom postupku, Zakon o opštem upravnom postupku (koji su već neke kolege spominjale). Ne mogu da razumem, a ni obrazloženje mi nije najjasnije, zbog čega ovde ne postoji povraćaj u pređašnje stanje. Pričamo ovde o tome da li će građani razumeti šta treba da rade, da li neće razumeti itd., pa su i neki od nas prozvani da nisu dovoljno dobro razumeli članove zakona, obrazloženja itd. Ako mi to nismo dovoljno dobro razumeli, složićete se da neće baš svaki građanin razumeti baš najbolje o čemu je ovde reč. Molila bih vas da ovo razmotrite i, na kraju krajeva, da nam objasnite zbog čega ovde nije dozvoljen povraćaj u pređašnje stanje. Evo, diskutujemo o tome i mislim da se svi slažemo u tome da bi trebalo da postoji. Hvala.

Zorana Mihajlović

Da ponovim, kako piše i u obrazloženju – pre svega zbog zaštite trećih lica. Kada ste već spomenuli pravnu konzistentnost, imate Zakon o postupku registracije u APR, član 21, koji takođe vrlo jasno i isključivo govori: „U postupku registracije nije dozvoljen povraćaj u pređašnje stanje“. To su, inače, specifični registri i vode se upravo na osnovu ovakvog jednog člana. Da li će građani da razumeju? I te kako, pošto ćemo praviti uputstva i pravila, kao što smo radili i za sve prethodne zakone upravo da bismo pomogli građanima. Ako vi niste... Kažete: „Ako mi nismo razumeli, kako će građani?“ Mogu samo da razumem da mislite da ste nešto iznad građana, pa ćete vi sada, kao, to razumeti, ali ipak niste, a građani tek neće. Ne, građanima upravo treba red. Mi smo ovaj zakon napravili baš zbog toga što je dolazilo jako puno primedaba, jako puno komentara da je potrebno urediti oblast stanovanja i održavanja zgrada i da postoje ozbiljni problemi u tri zakona koja postoje, upravo od građana, ne od vas, nego od nekih drugih građana za koje govorite kako su neuki itd. Odmah da vam kažem, isti ti građani su primenili Zakon o planiranju i izgradnji i mi smo u prvih deset u svetu zbog toga.

Čabraja Aleksandra

Gospođo Mihajlović, mislim da ste vi namerno sada pogrešno protumačili moje reči. Naravno da nisam htela da kažem da su građani neuki, htela sam samo da kažem da vi tvrdite... A mi znamo najbolje da smo se trudili da u ovim uslovima, bolje da kažem neuslovima, pročitamo, protumačimo zakon, napišemo amandmane itd. Znate, pomalo se osećam kao neki đak, recimo, koji bi dobio za domaći zadatak da za jedan ili dva dana pročita i „Rat i mir“, i „Fausta“ i „Don Kihota“ i uradi analizu svih likova u tim delima i kad

pokuša da uradi taj domaći zadatak, onda mu profesor kaže – nije ti to dobro. Dakle, naravno da nije reč o tome da građani slabije razumeju od nas. Mislim da ste shvatili da je reč o tome da smo se mi posebno potrudili da ovo razumemo, a da se ipak pokazalo da mnogi od nas ovde ne da nisu razumeli nego, prosto, imamo primedbe na koje vi nećete da odgovorite. Hvala.

Jovanović Neđo

Zahvaljujem, predsednice. Naravno da stoji podrška za zaštitu trećih lica kada je u pitanju primena procesnopravnog instituta povraćaj u pređašnje stanje, ali se postavlja pitanje kako da se zaštiti podnosilac prijave. U članu 27. stoji da je „podnosilac prijave dužan da registru podnese prijavu u roku od 15 dana od dana nastanka promene, odnosno podataka koji su predmet registracije“. Hajde da uzmemo primer koji ne bi trebalo da bude trivijalan, ali može da se desi u faktičkoj nekoj situaciji: ja sam upravitelj ili upravnik, nastupi promena. U momentu kada nastupa promena, ja sam zdravstveno onemogućen, na bilo koji način, da preduzimam bilo koju radnju, pa i radnju koja se podrazumeva vezano za član 27. Na kraju krajeva, po Zakonu o parničnom postupku, kada propustim žalbu, ja podnesem, uz predlog za vraćanje u pređašnje stanje, medicinsku dokumentaciju koja mi opravdava da nisam mogao tu radnju da preduzmem. Zašto to ne bi mogao upravitelj ovde? Nema razloga da polemišemo oko toga, to je zaista nešto što je imperativno u procesnopravnom smislu. Podnosilac prijave je onda oštećen, jer će da plati kaznu, koja neće da bude mala, biće velika, a neće moći da se koristi procesnopravnim institutom vraćanja u pređašnje stanje zato što je prekoračio rok od 15 dana, bez svoje volje ili zbog objektivnih okolnosti koje su ga onemogućile da tu prijavu podnese u roku koji je propisan.

Konstantinović Nenad

Poštovana predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom tražio sam da se brišu reči „konačnog odobravanja“. Ne postoji nikakvo konačno odobravanje prijave. Ne postoji. Objašnjeno je u zakonu kako se prijava podnosi, zna se ko postupa po prijavi i nema konačnog odobravanja. Molim vas da izbacite taj termin iz ovog člana. Ništa se neće promeniti ako izbacite taj termin iz člana, koji i inače ne postoji.

Razumemo svi da u centralni informacioni sistem moraju da se ubace svi podaci; ako se ne ubace svi podaci, prijava neće proći. To nije sporno. I nije sporno da centralni informacioni sistem to radi. Ali, to sam razumeo posle mnogo čitanja i tumačenja ovog člana. Konačno odobravanje ne postoji. Kada ovako napišete član, to implicira da posle registratora neko drugi još treba konačno da odobri. Nema tog nekog drugog koji bilo šta konačno odobrava. Molim vas, ispravite ovo, nema razloga da ne prihvatite ovaj amandman.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. Rubrum je „Ispravka greške“. U dva stava član pokušava da definiše situaciju šta ako je tokom registracije načinjena kakva greška. Ja mislim da je ceo zakon greška i zato tražim da se brišu sve odredbe. Dakle, prvi stav kaže: „Ako je prilikom registracije načinjena greška u pisanju, računanju ili druga očigledna greška, registrator će u roku od pet dana od dana saznanja za grešku ili od dana podnošenja zahteva za ispravku izvršiti ispravku greške u registru i o tome doneti zaključak“. Kako je on saznao za grešku bez zahteva? Tako mu je dosadno pa gleda ponovo dokumentaciju? Kako je saznao za grešku? Znači, ili mu je podnet zahtev, ili šta? Da li postoji neka institucija koja radi kontrolu, poređenje podataka ili samo radi kontrolu dokumentacije? Kako je on došao do saznanja da je neka greška načinjena? U drugom stavu se kaže: „Ako registrator, odlučujući o zahtevu za ispravku greške, utvrdi da greška nije načinjena, donosi rešenje kojim se zahtev odbija kao neosnovan“. Znači, imate u dva stava čitav postupak koji menja sadržaj dokumentacije, a da smo ostavili potpuno nejasno kako se to dešava. Ako je podnosilac prijave dao zahtev da se greška ispravi, mora da postoji postupak za to. U krajnjoj liniji, mora da postoji neko odgovoran za to. Ako nije, kako dolazi do saznanja da je sačinjena greška? Ne možemo ostavljati u ovakvim stvarima, gde je stranka u postupku predstavnik stambene zajednice odnosno skupštine stanara, a s druge strane lokalna samouprava, odredbe da on sazna da je došlo do greške. Kao što argumentacija koju smo malopre razmenili, poređenje sa APR-om, ne stoji.

Čomić Gordana

Član 39. ima rubrum „Shodna primena zakona“. Znači, stavite da nema povratka u pređašnje stanje, pozivajući se na APR u prethodnom članu, ukinete mogućnost blagovremenog, neblagovremenog, stavite rokove, ne ostavljate mogućnost za žalbu, nego ide prekršajna kazna. I onda dolazi član 39. koji kaže: „Na pitanja koja se odnose na postupak registracije i evidentiranja, a koja ovim zakonom nisu posebno uređena, primenjuje se zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak“. A na ona koja su posebno uređena se ne primenjuje? Koja su to pitanja koja ovim zakonom nisu uređena a da se primeni Zakon o opštem upravnom postupku? To je taj normativni optimizam. To je razlog zašto tražim da se svaka ponaosob odredba briše, zašto tražim da drugačije pristupimo pisanju ovog zakona i zašto smatram da naš dijalog, kako god bili razmenjeni argumenti, treba da pomogne onima koji treba da primene ovaj zakon. Ko će odlučivati o tome koji postupak nije uređen ovim zakonom? Kažete – uredili smo i podnošenje prijave, i nema povratka u pređašnje stanje, i rokove i sve drugo, a onda se odjedanput pojavljuje da se primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak. Moja namera je samo da ostavimo van svake sumnje kako će korisnici, koji vrlo brzo treba da počnu sa prijavama za registraciju stambenih zajednica, i oni u lokalnoj samoupravi, koji vrlo brzo treba da počnu da rade, sad da znaju; jedne čeka obuka, druge nema ko da obuči sem mene i vas, i medija naravno, do detalja. Zato je važno računati koliko vam minuta treba za posao.

Zorana Mihajlović

Prvo, ovo je potpuno uobičajena rečenica, i član, ali dobro. Sve ono što nije definisano ovim zakonom, tj. određeno ovim zakonom, a vi ste pitali šta – pa, može da bude dokazivanje, uručivanje određenih poziva itd. – ide se na ZUP. Kažete, između ostalog, da ste potpuno za brisanje, imate sve članove gde piše „briše se“, a vaša poslanička grupa, bogami, daje amandmane. Prema tome, vaša poslanička grupa smatra da ovi članovi ne treba svi da se brišu, izuzev ovog jednog gde su rekli, a to je član 37, tako da tu, takođe mi je zanimljivo, postoji razlika. Znači, još jednom da ponovim, za sve ono što nije određeno ovim zakonom, kao i u nekim drugim zakonima, ide se na ZUP.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. S dobrim razlogom sam podnosila amandmane da se brišu. Čitanje stenograma sa ovog zasedanja pokazaće koliko dobrih razloga sam imala da tražim brisanje svakog pojedinog člana. Rubrum iznad člana 40. je „Organi stambene zajednice i njihovo formiranje“. U ukupno šest stavova vi ovde objašnjavate šta su obavezni organi stambene zajednice, šta može skupština stambene zajednice i šta mora da radi u roku od 60 dana, šta radi upravnik, ili pak lice ovlašćeno odlukom stambene zajednice da je dužno da podnese. Sada, imate ovde u tom stavu 4: „Upravnik ili lice ovlašćeno odlukom stambene zajednice“, a u članovima za koje sam vas pitala, one između 23. i 27, uključujući i 35, imate: „zakonom ovlašćeno lice“. Pitala sam vas ko je to. Da li je to ovaj čovek iz ovog stava, ili nije? Dakle, ako imate da je lice ovlašćeno odlukom stambene zajednice, onda to može biti neko ko je član stambene zajednice, može biti advokat, može biti – ko? Čak nedosledno i u jeziku. I, dajete rokove. U poslednjem stavu kažete: „U slučaju poveravanja upravljanja profesionalnom upravniku na osnovu odluke skupštine stambene zajednice ili pravila vlasnika, skupština može izabrati jedno ili više lica koja će posredovati u poslovima između stambene zajednice i profesionalnog upravnika.“ Kako će posredovati? U čemu će posredovati? Šta će ta lica da rade između stambene zajednice i profesionalnog upravnika? Stavljate taj poslednji stav u član o organima stambene zajednice i njihovom formiranju. Da li su ta lica organi stambene zajednice ili nisu? Za sve vrste amandmana ... (Predsednik: Hvala.) Zahvaljujem. PREDSEDNIK Hoćete da završite? Ne. Na član 40. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Demokratska stranka. Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov.

Jerkov Aleksandra

Zahvaljujem. Ne samo da ovde imamo ova silna zaduženja za eventualnog upravnika zgrade – za koga smo uvereni da će porasti u profesionalnog upravnika jer tvrdimo da niko volonterski neće hteti da preuzme ovoliko obaveza, niko neće želeti da odgovara za ovoliko stvari, a da su istovremeno nekakvi članovi SNS plaćeni za taj isti posao – nego uvodimo i organe stambene zajednice, a to su odbori, komisije i druga tela, i odlukom skupštine određuju se njihov sastav, zadaci i način rada. Znači, vi toliko posla dajete ljudima koji će biti upravnici zgrade da je nemoguće za bilo koga ko ima posao, obaveze, život i sve drugo što ljudi imaju da vodi računa o tome.

Vi se čudite kako smo mi vidoviti zato što znamo ko će biti profesionalni upravnici. Znate, gospođo Mihajlović, cela Srbija to zna, zato što se zna kako prolaze konkursi koje vi raspisujete, zna se da se samo članovi SNS-a zapošljavaju u javnim preduzećima, za koje ne vredi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru; zna se na koji način sve to regulišete, ko se zaposlio u opštinama, ko se zaposlio u javnim preduzećima. Tako da ćete samo nastaviti praksu pa će i profesionalni upravnici zgrada biti članovi Srpske napredne stranke, kao što su i sva radna mesta koja su do sada otvorena isključivo oni popunili. Rezultat ovoga što sada radite praveći odbore, komisije i druga tela biće to da će svi građani morati da plaćaju profesionalne upravnike zgrada, a ti profesionalni upravnici zgrada će biti članovi Srpske napredne stranke, kao i svi ljudi koji su se zaposlili otkako vi vodite Srbiju. Nemojte da građani Srbije finansiraju vaše stranačke aktiviste.

Zorana Mihajlović

I do sada je po zakonu postojala mogućnost da se formiraju razne komisije, sada smo mi napisali – odbori. Nigde ne piše da je to obaveza, nego da je mogućnost. Dakle, može, a ne mora. Dalje vas pitam, molim vas, objasnite mi koji će to profesionalni upravnici iz Srpske napredne stranke da budu profesionalni upravnici. Kako to znate? Otkrijte mi tajnu, pošto ja ne znam kako, šta se tu radi, u šta treba da gledam da bih znala koji će to profesionalni upravnik da bude. Samo još jedna mala napomena, podsetnik: za vreme Demokratske stranke, Zakon o javnim preduzećima, koji je tačno odredio kako se biraju direktori i nadzorni odbor, nije postojao, napravila ga je Vlada u kojoj je SNS. Dakle, samo da napravimo tu razliku. Molim vas, prosvetlite me, kažite mi koji će to politički, ne znam, članovi SNS biti u zgradama i profesionalni upravnici, ja stvarno ne znam, da sledeći put mogu to da procenim pre vas, da budem bolja od vas ako može.

Jerkov Aleksandra

Zahvaljujem. Ne možete biti bolji, gospođo Mihajlović, ali mogu vam pomoći da razumete na koji način se zapošljavaju članovi Srpske napredne stranke. Ne treba ja to da vam objašnjavam, možete pitati bilo kog građanina Srbije. Evo, kada izađete na ulicu, zaustavite bilo kog prolaznika i pitajte ga da li zna iz svog okruženja, komšiluka, porodice, među prijateljima bilo koga da se u prethodne četiri godine zaposlio, a da se nije zaposlio u nekom javnom preduzeću i da nije član Srpske napredne stranke.

E, zato ste doneli zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, koji se odnosi na sve, ali se ne odnosi na javna preduzeća nego na lekare, učitelje itd. Na javna preduzeća se ne odnosi, ni na ona republička, ni na ona na lokalnom nivou. Sami ste kritikovali, gospođo Mihajlović, razna preduzeća – doduše, ona koja vode vaši koalicioni partneri a ne ona koja vode vaše stranačke kolege – da zapošljavaju ljude po partijskoj osnovi itd. To je bilo dok ste bili ministarka, a ne dok ste bili u opoziciji. Mada, vi ste većinu vremena i bili u vlasti, zapravo, i kada su neki drugi bili na vlasti. Tako da ne treba ja da vam objašnjavam da se u Srbiji zapošljavaju članovi Srpske napredne stranke. To znaju svi građani Republike Srbije, svako zna barem nekoga iz Srpske napredne stranke ko je preko stranke došao do posla. Možete vi pričati do sutra da nije tako, ali građani vrlo dobro znaju kako je. Nemojte mi pričati – pre 2012. godine... Mi smo za to platili političku cenu. Ali, ne možete ubeđivati građane da se to više ne dešava, jer svi građani znaju da se članovi Srpske napredne stranke zapošljavaju na sve moguće načine. Profesionalni upravnici će biti jedan od načina da se to uradi.

Janjušević Krsto

Poštovana predsedavajuća, poštovana potpredsednice Vlade, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, vezano za insistiranje na ovoj priči o profesionalnim upravnicima, da će oni biti iz Srpske napredne stranke, bez ijednog argumenta, bez ijedne činjenice kako je to moguće, ostaje nam samo da poverujemo da oni koji to govore i na tome insistiraju polaze od sebe. Što se tiče zapošljavanja, nikada neću zaboraviti jedan štand 2012. godine, uoči onih izbora, kada smo smenjivali tu njihovu vlast, kada mi je prišao jedan čovek i kazao – Krsto, ovi obećaše kule i gradove, a kod mene u kući od pet članova porodice jedino radi strujomer. Tako su oni zapošljavali. Kada već kaže kako je pitala nešto slučajne prolaznike, imam jedno iskustvo vezano za ovu temu profesionalnih upravnika. Smatram da su oni profesionalni vlasnici zgrada. Kako? Pa, ja sam jednom na Vračaru tražio neku adresu; nisam iz Beograda pa mi je trebala pomoć slučajnog prolaznik, i taj mi slučajni prolaznik kaže ovako – idete pravo, dođete do onog parka, skrenete levo, pa prođete zgradu Dragana Šutanovca, još malo pravo i to je ta adresa. I stvarno je bio u pravu. Ne, bio je veoma korektan slučajni prolaznik, dobro mi je objasnio. Tako da, eto, velika je razlika između profesionalnih vlasnika zgrada i profesionalnih upravnika. Hvala vam.

Radulović Saša

Pošto se ovde govori o obaveznim organima stambene zajednice, da ponovo pitam ministarku koliko tih stambenih zajednica očekujemo, pošto ste malopre obmanuli građane time što ste im rekli da u obrazloženju piše. Ne piše u obrazloženju, piše samo broj stanova. Nego, kažite, ministarka, koliko stambenih zajednica očekujete, pošto ćemo na osnovu toga moći da procenimo kolike troškove nameravate da navalite na građane Srbije i da dobijemo još malo partijskog zapošljavanja, da znamo o kom broju se radi, pa, možda će nam i zaposlenost skočiti na taj način. Hvala vam.

Zorana Mihajlović

Pa, treba da pitate vašu koleginicu kojoj sam to objasnila, a pošto ona sada nije tu, šta da vam radim. Pročitajte i vi obrazloženje zakona. A to – da navalimo troškove, ja ne znam da smo mi navalili troškove, ali možda su oni koji pomešaju stečajnog upravnika sa profesionalnim upravnikom zaista navalili troškove na sve nas. Prema tome, pročitajte obrazloženje za broj stanova 2011, a ne

2002. godine kako kaže vaša koleginica.

Radulović Saša

Hvala, ministarka, ali neće moći tako vickasto. Pošto u vašem obrazloženju imate samo broj stanova, ministarka, a govorimo o stambenim zajednicama, umesto da obmanjujete građane Srbije, kažite nam koliko stambenih zajednica, sigurno ste radili procenu, i nemojte da govorite nešto što nije istina. Ponavljam, u obrazloženju vam piše broj stanova, ne stambenih zajednica. Koliko stambenih zajednica očekujete, da bismo mogli da procenimo koliko zapošljavanja upravnika očekujete po ovom vašem zakonu? Hvala.

Rističević Marijan

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gledaoci, ovi neartikulisani krici pripadaju „Pink Panteru“, koji mi je okrenuo leđa. Da objasnim, „Pink Panter“ je grupa koja je sklona pljački. Ovaj amandman treba odbiti. Zašto nekog toliko interesuje ko će upravljati stambenim zajednicama kada sam nije nigde učestvovao? Čovek koji je prihodovao 49 miliona u svojoj imovinskoj karti napisao je da nema ništa, znači, nema nikakvog stana. Ne znam o čemu on vodi brigu i koliko se to njega tiče kada čovek u životu, uprkos prihodima iz Kanade,

Amerike, Nemačke, uprkos enormnim prihodima koje je stekao ovde kada je postao američki poreski begunac, gotovo nema ništa. Koliko je Al Kapone odgovarao za 200.000 dolara, a neko za milion dolara nije odgovarao, ja povlačim paralelu da je Al Kapone sitna riba pljuckavica za ovog našeg i mislim da bi ga ovaj naš oderao i gurnuo u stečaj. Hvala. (Saša Radulović: Replika.)

Nogo Srđan

Zahvaljujem. Član 40, ja bih se skoncentrisao ovde na stav 4. Malopre smo započeli taj dijalog pa bih se nadovezao. Rok od 15 dana u kojem moraju da se dostave registru sve promene koje nastupe izuzetno je kratak. Predložili smo da se zameni rokom od 90 dana. Naravno, vi nama u odgovoru kažete da je taj rok sasvim dovoljan. Međutim, podsetio bih vas da smo pre par sati imali identičnu situaciju i raspravu o roku, kada je bilo u pitanju donošenje određenih podzakonskih akata, gde profesionalna lica u Ministarstvu zahtevaju 90 dana roka, ne prihvataju manji rok. Ovde imamo neka lica koja su laici, neuke stranke, neuke u smislu pravnog poretka. Kada dođete na sud a niste

pravnik, vi ste neuka stranka. Misli se na pravno neuke stranke koje ne poznaju zakonske norme i ne poznaju ovaj zakon. Čovek koji je, recimo, izabran za upravnika.... Nisu želeli da plaćaju profesionalnog upravnika, želeli su da redukuju troškove u zgradi pa se neko lice prihvatilo da bude upravnik. Ima svojih obaveza, ima porodične obaveze, poslovne obaveze i eventualno je zakasnilo i propustilo taj rok od 15 dana. Ne vidim šta bi promenilo i šta bi bilo toliko bitno za zakonodavca ukoliko bi ostavio tri meseca, odnosno 90 dana rok za registraciju bilo kakve promene. Pogotovo, vraćam se na vođenje tog registra i na RGZ koji deset godina nije u stanju da obavi ono što do sada radi. Kada imate toliku zagušenost – i poslanica Čomić vam je ukazala koliko bi vam vremena trebalo da obradite sve te prijave – ne vidim zašto insistirate na kratkim rokovima, a, ponavljam, imate kasnije u zakonu vrlo visoke kazne. Mislim da to nije u redu i ne govori o dobroj nameri.

Konstantinović Nenad

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ne mislim da treba da postoji posrednik između skupštine stambene zajednice i profesionalnog upravnika. Taj odnos se inače reguliše ugovorom. Ono što treba da radi profesionalni upravnik regulisano je zakonom. Obrazloženje da je lakši takav način komunikacije, da ne bi skupština stambene zajednice morala da se sastaje, mogu da razumem, ali mislim da niste u pravu. Profesionalni upravnik treba da polaže račune pred skupštinom stambene zajednice što češće; svi vlasnici stanova treba da budu upoznati s tim šta i kako on radi. Ako date ovakvu mogućnost, to će se u praksi pretvoriti u to da, olako verujući, vlasnici stanova kažu – pa nek bude predsednik skupštine stanara taj koji će jedini da komunicira. I, oni će biti izopšteni iz te komunikacije. To nije dobro. Ovakva rešenja postoje na raznim mestima, naročito u privrednim društvima, gde možete da date neko ovlašćenje itd. Mislim da to u ovom slučaju nije dobro i ne treba da samo jedan čovek komunicira u ime skupštine stambene zajednice sa profesionalnim upravnikom. Zato predlažem da usvojite ovaj amandman.

Čomić Gordana

Rubrum je „Skupština stambene zajednice“. Zanimljiva su prva dva stava ovog člana 41. Prvim se stavom definiše: „Članovi skupštine stambene zajednice su svi vlasnici posebnih delova.“ Drugi stav kaže: „Kada je vlasnik posebnog dela pravno lice, u radu skupštine učestvuje njegov zakonski zastupnik ili lice koje on ovlasti.“ Rekla sam vam, kada sam pitala za finansijske izveštaje, da ću se posle člana 35. vratiti sa pitanjem pošto je obrazloženje da skupština stanara ima PIB, matični broj i, naravno, upisana je u APR-u, ali ne podnosi finansijske izveštaje, jer član zakona o računovodstvu kaže da stambene zgrade.... i da će se onda podrazumevati da su stambene zajednice i skupštine isto što i stambene zgrade. Šta će biti sa stambenim zgradama gde je polovina, trećina, kako gde, u velikim gradovima pogotovo, poslovni prostor? Šta se dešava, kako određujete šta će biti sa finansijskim izveštajima? Kako on radi uplate? Zašto on to radi? Kako da vam kažem, nije pitanje samo da mi kažete – to ima u Zakonu o računovodstvu, jer nema, pošto u Zakonu o računovodstvu nema ni stambenih zajednica ni skupština, ali je važno pitanje zbog toga što ćete imati razliku od slučaja do slučaja i imaćete tumačenja. Zato što ćete imati tumačenja, tražim da se brišu, jer svakim članom koji suštinski zadire u prava, bez obzira na to da li je u pitanju podnosilac prijave, odnosno upravnik ili neko od stanara, ovim zakonom stavljate u interpretaciju njihova prava. To nije dobro ni po koga. Zato tražim da se tako definisane odredbe brišu, kao i ceo zakon.

Zorana Mihajlović

Nema zabune, iako vi kažete da možda ima. Član 16, ponavljam, kaže: „Stambenu zajednicu čine svi vlasnici posebnih delova stambene, odnosno stambeno-poslovne zgrade“, kada već pričate o poslovnom prostoru unutar stambene zgrade. A potpuno drugo su poslovne zgrade, koje se registruju kao udruženja i dalje daju izveštaje. Ove ne daju finansijske izveštaje.

Nogo Srđan

Naravno, zadovoljni smo što je prihvaćen ovaj amandman. Zadovoljni smo što je prihvaćen jedan lep broj, da se tako izrazim, amandmana opozicije, ali to ne umanjuje činjenicu da je ovaj zakon loš, da je na štetu građana Srbije, da će im nametnuti dodatne obaveze i da treba glasati protiv njega. Zato pozivam sve poslanike u Narodnoj skupštini da učinimo ono što je naša dužnost kao zastupnika građana i da u interesu građana odbacimo jedan ovakav zakon.

Konstantinović Nenad

Poštovana predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je važan član. Suštinski, zakonodavac predlaže da vlasnik stana mora da prijavi upravniku ili profesionalnom upravniku kome je izdao stan u zakup i da da njegove podatke. Smatram da vlasnik stana ne treba da prijavljuje upravniku kome je izdao stan u zakup. Ako vlasnik stana želi da zadrži svoje pravo upravljanja i ako učestvuje u troškovima održavanja zgrade, onda se on pojavljuje i na sednicama skupštine stambene zajednice i nema nikakve potrebe da daje upravniku te podatke. Dakle, nemojte terati građane Srbije da na neki način potkazuju, a upravnici će da potkazuju ko je kome dao stan u zakup. To nije njihov posao. Postoje zakoni kojima je regulisano prijavljivanje. Ako ste hteli da uterate porez na zakup, postoji zakon koji se bavi porezima na zakup po kome su vlasnici obavezni da to prijave, i postoje načini da se to utvrdi. Predložili smo ovim amandmanom da ukoliko u ugovoru o zakupu stana piše da će zakupoprimac da učestvuje u upravljanju zgradom i u troškovima održavanja, onda će se, naravno, takav ugovor i takav podatak prijaviti upravniku, zato što onda zakupac može da dođe i učestvuje na skupštini stambene zajednice. Nemojte raditi ovo. Nema razloga da pravite Čvoroviće od upravnika stambenih zgrada.

Radulović Saša

Znači, sporna odredba ovog člana glasi: „Vlasnik posebnog dela dužan je da u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora o zakupu sa trećim licem dostavi upravniku podatke o zakupcu i obaveštenje da li će zakupac umesto vlasnika posebnog dela učestvovati u radu skupštine...“. To je čvorovićevski deo ovog zakona, koji ne bi smeo da bude tu, znači, da se nekom upravniku dojavljuju ovakve stvari. Čuli smo u današnjoj raspravi, pošto su obaveze tih upravnika toliko velike, a nemaju nikakvu naknadu za to, da će verovatno

biti profesionalni upravnici; onda otvaramo vrata za jednu čvorovićevsku državu u kojoj svi treba upravnicima sve da prijavljuju. A oni će dobijati licence, naravno, partijskom linijom, tako da dobijamo SNS upravnike cele Srbije i svih stambenih ulaza u Srbiji. Znači, ovo ne bi smelo da bude u zakonu, ovo bi trebalo izbaciti, kao i obavezu upravnika takođe. Podržavamo amandman kojim se ovo briše. Ovo je neprihvatljivo. Da podsetim ministarku, još nije odgovorila koliko stambenih zajednica očekujemo i koliko će upravnika na kraju biti. Hvala.

Rističević Marijan

Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se ovaj amandman odbije, jer upravnik ima pravo da sazna ko je zakupac stana. Možda neko ko je okrenuo leđa, možda pripadnik grupe „Pink Panter“, možda neki odbegli poreski obveznik, možda neki pomahnitali stečajni upravnik. Svakako da podaci koje vlasnik stana dostavlja o zakupcu mogu da pomognu upravniku da tačno zna ko se nalazi u tom stanu; to može da bude i neki terorista, neki pljačkaš, neki secikesa. S tim u vezi, upravnik te podatke može da da na uvid službenim licima, nadležnim organima, ukoliko su zainteresovani da znaju gde je to lice, odbegli poreski obveznik itd., odnosno to može da rezultira lakšim pronalaženjem osoba. Izgleda, tetka nije donela lek. Rekao sam dve šarene, ne tri zelene.

Jerkov Aleksandra

Zahvaljujem. Ovo je jedan od najspornijih članova ovog zakona zato što obavezuje vlasnike stanova da daju ugovore koje su sklopili sa eventualnim podstanarom aktivistima Srpske napredne stranke, koji su na tu poziciju profesionalnog upravnika došli onako kako se danas u Srbiji dolazi na sve pozicije, a to je kroz članstvo u SNS. Gospođo Mihajlović, šta će upravniku podaci iz ugovora o osobama koje iznajmljuju stanove? Šta će on da radi sa tim podacima? Zašto mu treba ugovor na uvid da bi znao da li će u radu skupštine stanara učestvovati vlasnik stana ili eventualni podstanar? Najvažnije, gde ovde u zakonu piše da on neće zloupotrebiti te podatke? Pitate me gde da gledate da biste videli da će ti upravnici biti članovi Srpske napredne stranke. Gledajte u javna preduzeća. Gledajte u sve koji su dobili poslove po tzv. uslugama po ugovoru. Gledajte u notare, gledajte u izvršitelje. Gledajte u bilo koju poziciju koja postoji

u Srbiji, a na koju su došli isključivo članovi SNS i onda mi ponovo recite da nemamo razloga da verujemo da će profesionalni upravnici, a svi upravnici će biti profesionalni, biti članovi Srpske napredne stranke. Vi terate građane da ugovore sa vrlo osetljivim podacima o ličnosti daju članovima i aktivistima Srpske napredne stranke na uvid ili da ih koriste za ko zna kakve sve namene, jer u zakonu apsolutno ne piše zašto su tim ljudima potrebni ugovori o zakupu stanova. Ako je razlog tome da se zna ko će učestvovati u radu skupštine stanara, postoje drugi načini da se to utvrdi: dovoljno je da im da samo obaveštenje o tome ili, u krajnjem, taj upravnik će valjda videti ko se pojavljuje na skupštinama stanara. Postoje drugi načini da oni saznaju ko će u tom radu učestvovati, a nikako da im se dostavljaju ugovori, jer ti ugovori sadrže podatke koje oni ne smeju da imaju.

Miletić Milija

Zahvaljujem. Pozvao bih kolege poslanike da ne podrže ovaj amandman zato što imamo npr. ovakvu situaciju: postoji zgrada gde je savet stanara sklopio ugovor sa nekom mrežom mobilne telefonije, gde plaćaju po 15.000 evra mesečno. Sa ovakvim amandmanom mi ne možemo videti koji su to stanari, i oni između sebe, pojedinci, dele te pare. Na ovaj način imamo mogućnost da vidimo sve koji su u stanu, da vidimo ugovor, ko je to, kako radi, gde radi i na koji način radi, čiji je stan; na ovaj način imamo sve evidentno. Imamo slučaj u Nišu, jedna zgrada potpisala je ugovor sa nekim operaterom, gde dobijaju sredstva između 10.000 i 15.000 evra mesečno, a tu se pojavljuje samo jedan stanar koji je korisnik tih sredstava. Mislim da imamo mogućnost da ovim zakonom sve te stvari anuliramo, da sve bude kako treba. Mislim da ovaj amandman treba da odbacimo i ovaj zakon bezrezervno podržimo, jer je zakon dobar, odličan, zato što ovim zakonom dajemo mogućnost svima da mogu da znaju ko je, gde je, kako radi i čiji je stan.

Zorana Mihajlović

Dobro. Bilo je potrebno vreme da se konsultujem, jer sam slušala vas, gospodine Konstantinoviću, kada ste govorili o članu 41. Ovom prilikom, konsultovala sam se i sa predsednicom Skupštine, prihvatićemo vaš amandman na stav 4. gde piše – vlasnik posebnog dela itd. dužan je da obavesti upravnika zgrade da će zakupac učestvovati u troškovima održavanja i upravljanja zgradom. Hvala.

Nogo Srđan

Moram da proverim da li sam dobro razumeo prethodnog govornika, koji kaže da postoje određeni slučajevi gde se deli određeni novac po zgradama, a da Srpska napredna stranka nije uključena u tu podelu pa nam zato treba jedan ovakav zakon.

Pavlović Sonja

Član 41. stav 4, to je sporni stav, o kome smo do malopre raspravljali. Sada ćemo videti da li će ministarka prihvatiti i moj amandman. „Vlasnik posebnog dela dužan je da u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora o zakupu sa trećim licem dostavi upravniku podatke o zakupcu...“. Mislim da ovo treba brisati, nema potrebe nametati ovu obavezu vlasnicima posebnog dela, jer ukoliko se obaveštenje ne dostavi, vlasnik svakako zadržava pravo na učešće u radu skupštine, i svakako zadržava obavezu učešća u troškovima koja se u predloženom stavu reguliše. Hvala.

Pavlović Dušan

Zahvaljujem. Poštovani građani, podneo sam takođe jedno rešenje koje može da se iskoristi umesto ovog stava, koje kaže: „Ako vlasnik posebnog dela ne dostavi podatke o zakupcu i obaveštenje da li će zakupac umesto vlasnika posebnog dela učestvovati u radu skupštine, smatra se da vlasnik želi da nastavi da učestvuje u odlučivanju skupštine i da je spreman da sam snosi troškove održavanja i investiranja.“ Dakle, dozvoljava se mogućnost da vlasnik stambene jedinice jednostavno bez ikakvog obaveštavanja bilo koga, bez dostavljanja podataka, ugovora, produži da radi ono što je radio i do sada. Mislim da bi bilo dobro da se ovo rešenje kao alternativno uključi umesto ovoga koje ste upravo prihvatili. Hvala.

Pavlović Sonja

Član 42. stav 1. tačka 4) – stambena zajednica donosi odluku o uzimanju kredita. Veoma važan član i veoma važan stav. S obzirom na to da bi se odluke skupštine stambene zajednice mogle doneti i bez saglasnosti pojedinih vlasnika posebnih delova, s obzirom na član 43. ovoga zakona koji predviđa većinsko odlučivanje, čime

se predviđa solidarna odgovornost članom 47, može se desiti da obaveze otplaćivanja kredita padnu na teret vlasnika koji nisu saglasni sa uzimanjem tog kredita. To su veoma ozbiljne stvari, ne bi trebalo ljude stavljati, vlasnike posebnih stambenih jedinica, u situaciju da otplaćuju kredite koje zaista nisu hteli, ukoliko stambena zajednica ne može da ih otplati. A kako će ih stambena zajednica otplatiti? Ona treba da ima samo sredstva za održavanje, nije profitna organizacija. Tako da postoji veoma velika mogućnost zloupotrebe u otplati tih kredita. Hvala.

Konstantinović Nenad

Poštovana predsednice, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici. Postoji različita praksa od opštine do opštine i dan-danas, po starom zakonu, kada se radi o izjavama vlasnika stanova koji, na primer, daju saglasnost za nadziđivanje, za neku dogradnju, odnosno za prenamenu zajedničkih delova zgrade. Različita praksa je u tome što neko traži da te izjave budu overene, a neko ne traži da izjave budu overene. Kada se ta odluka donosi na sednici skupštine stambene zajednice i kad se svi potpišu na toj odluci ili zapisniku, taj zapisnik ili odluka se overavaju pečatom stambene zajednice. To je u redu; onda je to overeno i za to garantuje onaj ko je lupio pečat. Ako te izjave idu na posebnim papirima, što je ovaj slučaj koji predviđate, da postoji mogućnost da se i van sednice donese odluka, to znači da se na posebnom papiru svaki vlasnik potpisuje i daje saglasnost za to i to. To mora da bude overeno da bi se izbegle zloupotrebe. Vaši saradnici, to pouzdano znam, vrlo dobro znaju koliko stotina i hiljada zloupotreba smo imali kod davanja saglasnosti, gde su bili falsifikovani potpisi; onda se ti sporovi vode pred sudom godinama i godinama, i ne mogu da se razreše. To vam pričam iz iskustva, kao advokat koji zastupa u tim sporovima. Predlažem da postoji mogućnost overe, da bude overena izjava koja se daje pojedinačno, za bilo koju od ovih odluka. Hvala.

Stevanović Aleksandar

Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, imamo jedan član koji ima jednu veliku specifičnost, a to je u načinu kako se glasa. U ovom momentu mnogi vlasnici stambenih jedinica, za koje otprilike znamo koliko ih imamo u Srbiji, i potpuno neutvrdiv broj vlasnika stambenih zajednica pita se kakav je to način glasanja. Zamislimo jedno društvo sa ograničenom odgovornošću: imate pet ortaka, odnosno pet članova, nisu to ortaci, jedan ima 50% udela, drugi ima 20% udela, treći ima 10% udela, i četvrti i peti imaju po 5% udela. Neko propiše i kaže – vlasnik svakog udela ima jedan glas, dakle ima pet glasova, nezavisno od toga koliki je vaš udeo u firmi. Zgrade su par ekselans slične takvom obliku organizovanja, a ne narodnoj demokratiji. Potpuno je nelogično, ako želite da zastupate principe koji postoje svugde u svetu kada se uređuje stanovanje, da neko ko ima, recimo, 50% vlasništva nad zgradom u svojoj stambenoj jedinici ima jedan glas, a da neko ko ima 5 ili 10% vlasništva u svojoj stambenoj jedinici, ali ima odvojenu stambenu jedinicu, takođe ima jedan glas. To je loše iz mnogih drugih razloga: na primer, time što uvodite takav način gde diskriminišete ljude koji imaju veće stanove u proseku vi ćete njih destimulisati da više ulažu. Zašto bi oni više ulagali kada ih mogu nadglasati? Takav princip je prilično poguban. I, ako bih želeo da ovo predstavim na jedan plastičniji način, evo, zamislimo listu koja je pobedila na izborima, „Aleksandar Vučić, Srbija pobeđuje“ – da li bi sada iko pristao da se odluke, kada je reč o vladajućoj većini, donose prostom većinom šefova poslaničkih grupa koje su nastale iz te grupe? Verujem da na to ne biste pristali ni u kom momentu, jer zna se ko je veći, ko je stariji, čija reč ima veću težinu. Stoga mislim da i kod stambenih zgrada treba primeniti taj princip, pa da u skladu sa tim kolika je površina stana u ukupnoj površini zgrade, toliko vlasnik stambene jedinica ima glasova.

Zorana Mihajlović

To što vi predlažete, pored ovog obrazloženja koje ste dobili, da dodam još jednu stvar, to je apsolutno protivustavno. Dakle, odluka Ustavnog suda kaže da to nije moguće odrediti prema površini stana. A i u praksi, ako bismo sada to razrađivali, mislim da je potpuno logično. Šta to znači? Ako neko ima stan od 500 kvadrata, a neko drugi od dvadeset-trideset kvadrata, taj nema pravo ili ima jedan glas, a ovaj koji ima 500 kvadrata ima ne znam koliko glasova? Odluka Ustavnog suda kaže da to nije moguće.

Stevanović Aleksandar

Izvinite, kako je ovaj amandman mogao proći Odbor za ustavna pitanja? Moramo postaviti to pitanje.

Rističević Marijan

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman je prošao Odbor zato što je podnet u skladu sa ustavnom procedurom. Ali, odnosi koji su predloženi između samih stanara nisu u skladu sa Ustavom. Neki profesori koji su ovde okrenuli leđa to je svakako trebalo da znaju, ukoliko nisu iz dizajna uskočili u ekonomiju. Još nešto, ja ću glasati za ovaj amandman jer mi ova grupa s leđa izgleda malo pametnije. Hvala.

Pavlović Sonja

„Obaveštenje o održavanju sednice skupštine mora se istaći najmanje tri dana pre dana održavanja skupštine, osim u hitnim slučajevima u kojima se obaveštenje može istaći i na dan održavanja skupštine.“ To je član 43. stav 6. Smatramo da se određivanjem ovako kratkih rokova (to je, praktično, petak za ponedeljak) za zakazivanje skupštine, a posebno mogućnošću zakazivanja skupštine bez roka, obesmišljava pravo vlasnika posebnih delova da učestvuju u radu skupštine. S obzirom na nadležnosti skupštine, kao i činjenicu da postoji upravnik zgrade kao operativni organ koji može da preduzme najhitnije mere i koji se može i prinudno imenovati, smatramo da ne postoji u radu skupštine stepen hitnosti koji bi opravdavao sazivanje sednice na isti dan. Znači, to su sednice gde mogu da se veoma važna pitanja rešavaju i nema razloga da to bude po hitnom postupku. Hvala.

Radulović Saša

Ovaj amandman treba čitati u skladu sa stavom koji je pre toga; znači, govorim o hitnom zakazivanju sednice. A stav 4. člana 43. kaže – ako se vlasnik ne odazove tri puta …

Radulović Saša

Govorio sam kao ovlašćeni, a niste mi računali vreme kako treba.

Jerkov Aleksandra

Amandman rešava samo deo problema koji postoje u ovom članu; najveći problem ostaje, a to je da ste članovima

4. i 5. predvideli da pojedine ljude isključujete iz kvoruma, pojedine vlasnike stanova tako uskraćujete za pravo da odlučuju šta će sa zgradom biti, a načinom na koji ste definisali sazivanje skupštine stanara zapravo ste omogućili da se to vrlo lako desi. Kažete – ako je neko tri puta nedostupan. Ne znam kako dokazujemo da je on nedostupan. Šta radimo u situacijama ako, recimo, neko tri puta odlazi namerno kod njega u stan u vreme kada zna da nije tamo? Kako se uopšte to dokazuje? Sama činjenica da skupština stanara može da se zakaže na dan održavanja otvara mogućnost da se skupština stanara zakazuje baš u one dane kada ti stanari koje neko želi da isključi iz odlučivanja ne mogu da dođu. Ovo je jako opasno kada je u pitanju, recimo, nadziđivanje. U teoriji, neko može da sazove skupštinu stanara istog dana kada će ona biti održana i da to uradi na način da niko od stanara koji žive na poslednjim spratovima ne može da prisustvuje. Oni na taj način ljude koji žive na poslednjim spratovima mogu apsolutno da isključe iz donošenja odluke o nadziđivanju, ili o dizanju kredita. Prosto, način na koji ste definisali da skupština stanara može biti zakazana istog dana kada se održava, a da onaj ko ne dođe tri puta gubi pravo da bude deo kvoruma i učestvuje u odlučivanju, govori nam da vi imate nameru da na takav način neke ljude isključujete iz glasanja. Do sada je, recimo, za nadgradnju bila potrebna dozvola sto posto stanara. To više neće biti slučaj i odluku o nadgradnji će moći da donese manjina stanara ako iz kvoruma isključite one ljude koji, recimo, ne mogu da se odazovu, da dođu na sednicu, a sednica je sazvana na isti dan kada treba da se održi.

Zorana Mihajlović

Sve što ste izgovorili zaista nije tačno i ne stoji ni u jednom članu zakona. Konkretno, ne stoji u članu 43. zakona. Kada treći put nije došao na sednicu, on tog trenutka ne može da čini kvorum. Onog trenutka kada se ponovo pojavi, na četvrtoj, petoj itd., onda glasa. To je pod jedan.

Pod dva, izvinjavam se, još uvek mi niste objasnili u šta ste to gledali, kako ste to projektovali da će profesionalni upravnici biti svi iz Srpske napredne stranke i da ćemo mi time u stvari da kontrolišemo i upadamo u zgrade, pošto ste to pričali sve vreme.

Konstantinović Nenad

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici... Ministarka, mislim da niste dobro predvideli način pozivanja vlasnika stanova na sednicu skupštine stambene zajednice. Zašto? Imamo jedan zakon, ima više od sto strana, sve je detaljno regulisano. Način pozivanja vlasnika stanova je preko oglasne table, koja možda postoji, možda ne postoji; nije utvrđeno da to pozivanje može da bude poštom ili mejlom, što smo mi predložili ovim amandmanom. Praktično, nema dokaza da li je neko pozvan ili nije pozvan. Ima ljudi koji ne žive u zgradama, i ne izdaju stanove – prosto, stan je prazan, žive u inostranstvu ili u nekoj drugoj zgradi. Takvih ima mnogo, makar po Beogradu. Pogledajte popis stanovništva, imate manje ljudi na popisu nego birača u biračkom spisku. Dakle, kako će vlasnik stana koji ne živi u zgradi da sazna da je pozvan na sednicu skupštine stambene zgrade ako ne dolazi svaki dan i ne obilazi oglasnu tablu i ne vidi da taj poziv postoji? Mi smo predložili da se poziv uputi mejlom ili poštom. Naravno da može i preko oglasne table, ali nemate dokaz da je neko pozvan. Taj neko ne živi tu, nije video, tri puta nije video i isključuje se iz kvoruma; onda vrlo mali broj ljudi može da donese odluku o kreditnom zaduživanju ili nadziđivanju te zgrade.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. „Rad i odlučivanje skupštine“. Razlog zašto želim da se briše ovaj član jeste stav 4, koji govori o tome kako skupština radi i odlučuje. On glasi: „Vlasnik posebnog dela može glasati i pisanim ili elektronskim putem, u kom slučaju se za potrebe izračunavanja kvoruma smatra da taj član stambene zajednice prisustvuje sednici.“ Samo kad glasa. A o čemu glasa ako nije bio tu? Znači, vi ste uveli stav da bez obzira na to šta je tema sastanka stambene zajednice, ko šta predlaže, šta bilo, onaj ko će glasati elektronskim ili pisanim putem, on je kvorum. Ne znam da li razumete koliko ilustracija ovaj zakon ima u uskraćivanju prava. Šta znači stav? Dok sam čitala zakon, razumela sam da ste imali neke namere, ali to ovde ne piše. Dobre namere, eventualne, u zakonu ne pišu, ovde piše da vlasnik može da glasa pisanim ili

elektronskim putem i u tom slučaju se za potrebe izračunavanja kvoruma smatra da je prisutan. Sada vi meni objasnite kako se to dešava – nije bio na sednici, u raspravi i nema pojma o čemu se radi, ali glasa. Da li razumete da se radi o tri miliona stanova, ne znam koliko će biti stambenih zajednica, neće biti manje od 100.000, da se radi o pravima koja su napisana u Ustavu, o osetljivim ljudskim pravima? Onda vi stavite – ovaj može da glasa, nema veze. Ne želim ni da zamislim kako ovo može da izgleda u realnosti. Zato vas molim da razmislite još jednom.

Zorana Mihajlović

Samo smo olakšali način da se upravlja. Između ostalog, dodatno, mi smo prihvatili amandman gde se predlaže da se svakako dostavi dnevni red, pošto ste pitali o čemu se glasa. Zašto ne bi glasali elektronskim putem? Evo, ja ću prava tako da glasam u svojoj skupštini stanara. Prosto, to je način da se olakša posao upravljanja zgradom. S druge strane, moram da priznam da je ovaj član zakona proizašao najviše upravo iz komentara predsednika skupština stanara. Zaista jeste. Mi smo ga uvrstili u zakon jer je to praksa. Ali, prihvatili smo dnevni red, što ste potpuno u pravu.

Konstantinović Nenad

Poštovana predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, tražili smo da se u stavu

1. briše reč „običnom“, zato što se kaže – skupština stambene zajednice donosi odluke običnom većinom glasova. Ne postoji obična većina glasova, kao što ne postoji ni neobična većina glasova. Nemojte da stavljamo termine koji ne postoje i ne znače ništa. Zna se šta je kvalifikovana većina, zna se šta je prosta većina, zna se šta je većina od prisutnih, odnosno većina od ukupnog broja ili tročetvrtinska od ukupnog broja itd. Dakle, to „običnom“ ne postoji i ne znači ništa. Druga stvar, predlažem da pored ove dvotrećinske, kvalifikovane većine postoji i tročetvrtinska kada se radi o kreditnom zaduživanju. Kreditno zaduživanje stambene zgrade i stambene zajednice na kraju dovodi do toga da su svi vlasnici stanova odgovorni za vraćanje tog kredita, time se nameće obaveza svima, pa smatram da treba da bude i veća većina koja o tome odlučuje. Mislim da bi trebalo da uzmete u obzir ove predloge zato što ste, kao što sam već rekao, a taj amandman niste prihvatili, relativizovali sve ove odredbe time što skupština stanara može da se sastane i kaže – mi ćemo sve ove odluke donositi kvorumskom većinom,

odnosno većinom od broja prisutnih. Na taj način se derogiraju sve ove odredbe. Dakle, u ovim sledećim stavovima mi i to ispravljamo. Razmislite još jednom o ovom predlogu. PREDSEDAVAJUĆI (Veroljub Arsić): Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? (Ne.) Na član 44. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Momo Čolaković i Miroljub Stanković. Da li neko želi reč? (Ne.) Na član 44. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Goran Čabradi, Marinika Tepić, Nada Lazić i Olena Papuga. Da li neko želi reč? (Ne.) Na član 44. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Dveri. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Marija Janjušević. Izvolite.

Janjušević Marija

Dakle, predvideli smo izmenu stava

2. tako da glasi: „O raspolaganju zajedničkim delovima zgrade i poveravanju upravljanja profesionalnom upravniku skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine dve trećine ukupnog broja stanara, dok o kreditnom zaduživanju stambene zajednice skupština stambene zajednice odlučuje jednoglasno“. Pročitaću još jednu važnu izmenu koju smo predložili u stavu 6: „Vlasnik posebnog dela može da glasa i preko zastupnika, odnosno punomoćnika. Punomoćje se izdaje u pisanom obliku i čuva uz zapisnik o radu skupštine. Punomoćje koje se odnosi na odlučivanje o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade mora biti overeno u skladu sa Zakonom o prometu nepokretnosti“. I ono najvažnije: „Punomoćje o kreditnom zaduživanju mora biti overeno kod javnog beležnika, osim u slučaju ustanovljavanja hipoteke na stambenoj zgradi kada mora biti overeno u formi javnobeležničkog zapisa“. S obzirom na činjenicu da kreditno zaduživanje predstavlja namet za sve vlasnike posebnih delova zgrade, samim tim potrebna je saglasnost svih radi takvog delovanja. U suprotnom, uvelo bi se pravilo ugovaranja obaveze za treća lica. Takođe, ne postoji zaštita socijalno ugroženih stanovnika. Shodno tome, siromašni vlasnici bi bili u riziku da izgube stan usled nemogućnosti plaćanja otplate takvih kreditnih zaduženja s obzirom na to da nema mehanizama zaštite ovakvih lica od prezaduženosti. U slučaju da budu doneta pravila u skladu sa članom 17. stav

3. ovog zakona, ta pravila se ne mogu primenjivati na odredbe koje se odnose na kreditno zaduživanje stambene zajednice, a to iz razloga što postoji mogućnost zloupotrebe na taj način što pravno neuke stranke

(starija lica, manje obrazovana) mogu olako pristati na pravila vlasnika koja bi bila na njihovu štetu. Nadalje, glasanje pisanim ili elektronskim putem omogućava zloupotrebu u slučaju raspolaganja zajedničkim delovima zgrade i kreditnog zaduživanja stambene zajednice, te je stoga neophodno da vlasnik posebnog dela objekta bude neposredno prisutan prilikom donošenja takve odluke, odnosno preko punomoćnika čije je punomoćje overeno u skladu sa Zakonom o prometu nepokretnosti, Zakonom o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa i Zakonom o hipoteci. Zapravo, podvlačimo da je kreditno zaduživanje ono što ovde unosi najveći nemir i najviše može da košta naše građane. Hvala.

Pavlović Dušan

Zahvaljujem. Poštovani građani Srbije, podneo sam amandman na član 44. stav 2. da se briše odredba, odnosno deo stava 2. koji se odnosi na kreditno zaduživanje. Mislim da ova dvotrećinska većina, koja se odnosi na jedan deo odluka koje treba da se donose, ne treba da se primenjuje na kreditna zaduživanja zbog toga što je to princip koji je, ja mislim, loš, a primenjuje se inače i na nivou Republike Srbije – dakle, većina, koja je dvotrećinska ili recimo natpolovična, donosi odredbe koje obavezuju sve građane. Evo, da bih to ilustrovao, da bi građani lakše razumeli, pošto se radi o njihovim džepovima u oba slučaja, zamislite da imate jedno javno preduzeće, recimo „Srbijagas“, koje neodgovornim poslovanjem napravi nekakav gubitak, dug, a onda Republika Srbija dvotrećinskom većinom u Skupštini donese zakon ili odluku da se zaduži, da uzme kredit na međunarodnom finansijskom tržištu da bi pokrila taj dug. Ko onda otplaćuje taj kredit? Otplaćuju svi građani Srbije. Dakle, zbog neodgovornog poslovanja jednog preduzeća svi moramo da učestvujemo u njegovom finansiranju. U ovom slučaju, da ne bi bilo sličnih situacija, predlažem da dvotrećinska većina ne bude ona većina kojom se odlučuje o kreditnom zaduživanju, već da se za to daje druga vrsta većine, koju sam predložio u sledećem amandmanu. Hvala.

Rističević Marijan

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se ne usvoji ovaj amandman. Ne zato što mi je profesor univerziteta, meni poljoprivredniku, okrenuo leđa; sutra mogu da očekujem da će da odbije doručak, ručak i večeru zato što smo mi poljoprivrednici umešani u to, možda okrene tanjiru leđa, ali, bože moj.... Predlažem da se ovo odbije iz prostog razloga što stanari, recimo, ako hoće da poprave lift, da stave neki moderniji, imaju prava da podignu kredit. Ukoliko bismo usvojili ovaj amandman, to pravo ne bi imali. Stoga, bez obzira na to što je ovo predložio uvaženi profesor univerziteta, koji je okrenuo leđa jednom poljoprivredniku, ja predlažem da se ovaj amandman odbije.

Nogo Srđan

Prethodni govornik, koji za sebe tvrdi da je poljoprivrednik – mada ne vidim da je to tako, sigurno se ne bavi poljoprivredom, jer da se bavi, ipak ne bi mogao da sedi celi dan u sali ovde – iznosi tezu da ovaj amandman ne treba prihvatiti, odnosno da treba da ostane zakonsko rešenje kako je formulisano. Pazite sad, ovde je izuzetno sporno što dve trećine stanara mogu da obavežu određena lica da uzmu neki kredit. Zamislite sad situaciju: zgrada u Beogradu, u centru grada, potrebno je srediti fasadu, potrebno je uraditi izolaciju, potrebno je srediti ulaz zgrade, značajne investicije; imamo ogroman broj takvih zgrada, međutim, imamo osiromašene vlasnike stanova. U obrazloženju zakona, na strani 30. obrazloženja, konstatujete da imamo slučaj da je hiperinflacija pojela celokupnu vrednost i obesmislila tada donetu stambenu politiku i da smo došli u situaciju da imamo veliki broj siromašnih vlasnika. Podsetio sam vas da ste tokom javne rasprave, predstavnici vašeg ministarstva, izrekli da u Evropskoj uniji ne postoji pravo na stan. Da li vi ovim zakonom želite da nam nametnete obaveze, jer lokalna samouprava će popisivati visine koje su potrebne za investiciono održavanje zgrada? Da li želite da oduzmete jedinu tekovinu koju imaju građani Srbije, a to su upravo stanovi u sopstvenom vlasništvu? Da li želite da nam Evropska unija uradi isto što je uradila Grčkoj? Kada su analizirali zašto su Grci u stanju da pružaju otpor, to je zato što imaju veliki broj nekretnina u sopstvenom vlasništvu. E, pa tako i kod građana Srbije, hajde da im uzmemo te nekretnine tako što namećete da neko podigne kredit da bi neko sredio lift! Pa, nemaju svi para da finansiraju taj kredit i da vrate te obaveze. Vi nekome namećete kredit na koji on ne pristaje – to je apsolutno nedopustivo.

Zorana Mihajlović

Pre nego što krenem na sam član

44, vi znate da postoje, ako ste čitali zakon, a i pravnik ste, pravila vlasnika; u tom dokumentu (pravila vlasnika) vlasnici mogu da se dogovore da po određenim pitanjima glasaju jednoglasno. U tom smislu, na primer, pominjanje kredita može da bude regulisano na taj način. Ako nije regulisano pravilima vlasnika, mora nekako biti regulisano, pa u tom smislu postoji član 44. gde se kaže – dve trećine. Dakle, pravilima vlasnika vlasnici stanova će odrediti da li hoće jednoglasno da glasaju o kreditnom zaduženju ili neće. Moram da priznam da ste me iznenadili pošto vidim da se pojavljuju gotovo zajednički amandmani i neki novi politički savezi između vas i, recimo, Dosta je bilo. Zanimljivo.

Pavlović Sonja

Kakve veze imaju stambeni krediti sa političkim savezima, to sad stvarno nisam uspela da shvatim. Ali, da se mi vratimo na amandmane, pošto nas je ministarka skrenula u ovim predizbornim kombinacijama. Smatram da je krajnje nefer da bilo koji vlasnik koji je protivan uzimanju kredita ulazi u otplatu tog istog kredita, pogotovo što to može da dovede do velikih zloupotreba. Ako je zakonodavac smatrao da treba svi da donose odluke u toj skupštini, zašto onda tako nije napisao? Zašto je to ostavljeno tako da mi budemo u dilemi da li će neko ko nije obavešten na vreme i ko nije učestvovao u tim odlukama vraćati kredit za koji uopšte nije bio saglasan da se uzme? U tom smislu, nevezano od tih predizbornih koalicija kojima nas sada zasipa ministarka, smatram da je gospodin Nogo u pravu. Zakonodavac kompletnim ovim zakonom poručuje građanima Srbije – nemojte glumiti više standard koji vam ne pripada. Mi smo se potrudili da vam taj standard više ne pripada, osiromašili smo vas, smanjili smo vam plate, smanjili smo vam penzije, prodajte to što imate i idite u…

Pavlović Sonja

Pa, eto, to je to.

Pavlović Sonja

Kako nije to?

Pavlović Sonja

A predizborne koalicije su u amandmanu? Molim vas da poštujete član 108, predsedniče, u svakom slučaju, ne samo pojedinačno.

Pavlović Sonja

Pa, poštujte ga i vodite red na sednici. Kad budete prema svima jednako reagovali, ja ću poštovati vas, takođe.

Pavlović Sonja

Dobro, vi ste vešti u tome, ali nedovoljno. Koleginica je bila tu poštenija od vas i rekla šta je htela. U redu je, hvala.

Rističević Marijan

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram čl. 106. i 107. Prvo, prethodni govornik nije govorio o tački dnevnog reda, nije govorio o amandmanu više od pola. Kao drugo, ne znam šta je ono tamo, koja je to gestikulacija i da li će sutra da odbiju hranu jednog poljoprivrednika samo zato što smatraju da nisam dostojan da uopšte konzumiraju tu hranu koju proizvodim. Dakle, treba da se poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Ovde je rečeno da smo smanjili plate i penzije. Nastupa se kao da se plate i penzije dele i time se narušava dostojanstvo Narodne skupštine imajući u vidu da se plate i penzije moraju zarađivati. Kod njih se, izgleda, to delilo. Mislim da je povređen Poslovnik i narušeno dostojanstvo. Da biste probali slatku voćku, da biste jeli ukusnu hranu, morate zasejati pšenicu i morate zasaditi drvo da biste uživali u tome. Prema tome, i penzije i plate se zarađuju. Narušeno je dostojanstvo. Ne tražim da se o tome glasa, ali ubuduće malo da se povede računa. Zahvaljujem.

Nogo Srđan

Najpre da ukažem na povredu člana 103. Gospodin pre mene iskoristio je javljanje po Poslovniku da bi izneo svoje političke stavove. Do sada ste u praksi sankcionisali, oduzimali vreme poslaničke grupe, tako da molim da to bude i ubuduće. A kasnije bih se javio po amandmanu.

Nogo Srđan

Da brzo pokušam da objasnim situaciju sa kreditom: zamislite, na primer, vašu zgradu, četiri sprata, želite da uvedete panoramski lift; vi na višim spratovima ste zainteresovani, ali komšije iz prizemlja nisu zainteresovane. Niste se dogovorili, niste

napravili dogovor o pravilima vlasnika. Na ovaj način, vi možete da obezbedite dvotrećinsku većinu, da uvedete panoramski lift, podignete, recimo, kredit od 20.000 evra, koliko bi vam trebalo da se napravi taj panoramski lift i da opteretite komšije iz prizemlja, a oni nisu zainteresovani ili im ne treba panoramski lift. Jedna problematična situacija, ali, priznaćete, vrlo lako moguća.

Zorana Mihajlović

Da ponovim još jedanput, pravila vlasnika treba da postoje i u pravilima vlasnika možemo da odredimo da bude jednoglasno; kada treba da glasamo i odlučujemo o tako važnim stvarima kao što jeste uzimanje kredita, da to bude jednoglasno. Ako se ne naprave pravila vlasnika, kao što vi kažete, onda stanari, odnosno vlasnici stanova pristaju na član 44. kada govorimo o upravljanju i održavanju zgrade. Ili mislite da to nikako ne treba da bude regulisano i da stalno imamo neki vakuum u tom delu koji je vrlo važan? A što se tiče moja četiri sprata, jeste, živim u zgradi od četiri sprata. Ne znam kako vi to znate, ali dobro.

Nogo Srđan

Ali zašto polazite od situacije da u zakonu mora da ostane ta formulacija? Mi smo predložili amandman gde tražimo sto posto saglasnosti da bi uzeli kredit, a neka pravila vlasnika dozvole da bude, recimo, manja saglasnost. Hajmo da obrnemo situaciju – da oni mogu u pravilima vlasnika da dogovore manju saglasnost. Mada, ne vidim šta je sporno da ostane uvek sto posto za raspolaganje i za zaduživanje. Mislim da to ne bi bilo nikako sporno, niti na štetu građana Srbije. Zašto je vama toliko stalo da to ne bude sto posto? Osim ako nemate nameru da nametnete preko svog ministarstva i lokalnih samouprava investiciono održavanje, obavezne izolacije u zgradama, koje građani neće moći da plate. Slažem se da su potrebne, ali ne možemo da ih platimo.

Rističević Marijan

Dame i gospodo, sada sam stvarno ostao bez teksta. Kako pravila neke skupštine stanara mogu da budu starija od zakona, aman?! Hvala.

Zorana Mihajlović

Stvarno ne znam o čemu govorite. Dakle, to što govorite možda zanimljivo zvuči, ali nije tako. U članu, mislim, šezdeset i nekom, daje se mogućnost kako može da se ulaže, odnosno odakle mogu da se finansiraju radovi u zgradi.

Niko ovde nikom ništa ne nameće, samo se uvodi red. Zašto stalno polazite od neke teorije zavere, mi ćemo sada nekome nešto da nametnemo? Pa, zar ne mislite da treba konačno da sredimo te naše zgrade, da to zaista bude kao u svakoj državi na ovom svetu, a ne samo kod nas da bude na ovaj način urađeno? Pritom, prvi put se zakonom tačno pretpostavlja da je moguće da imate i bespovratnu pomoć, da lokalne samouprave mogu da ulažu, da mogu, naravno, da uzmu kredit ako su zainteresovani za tako nešto. Energetska efikasnost koju pominjete, pa, to je za dobrobit svih nas koji živimo u zgradama, da li je tako? Zato što je to mogućnost da smanjimo naše troškove ukoliko budemo učinili nešto da nam zgrade budu energetski efikasne. Ima milion načina kako to možemo da finansiramo. Hajde jednom pročitajte, pokušajte da zaboravite da li vas snimaju kamere, da li ćete se pojavljivati ispred građana, pogledajte da li je dobro za građane da napravimo ovakav jedan zakon. Ili i dalje stojite iza toga da to ne valja?

Pavlović Sonja

Energetska efikasnost koju pominjete, ministarko Mihajlović, veoma je bitna. Međutim, bitna je za sve objekte. Ovde na skupštinskoj zgradi je energetski pasoš ove zgrade, to je za najgori nivo objekata, znači za nivo G, za javne objekte. Zašto Skupština nema dovoljna sredstva da zameni, po uslovima Zavoda za zaštitu spomenika, prozore na način kako to treba, da ne bi imala gubitke na ovom objektu? Zašto Vlada Srbije ne stavi spoljašnje klimatske jedinice tako da nisu na fasadi?

Pavlović Sonja

Ima, ali nedovoljan za javne objekte. To je najgora klasifikacija, G energetski razred.

Pavlović Sonja

Stoji vam na zidu ispred ulaza u zgradu.

Pavlović Sonja

Ne govorim neistinu, mogu i da …

Nogo Srđan

Gospodine Arsiću, ne možete da ulazite u polemiku. Sedite u klupe, pa uđite u polemiku sa narodnim poslanicima.

Nogo Srđan

Evo ovako, hajde da stavimo ovako stvari, treba da se srede fasade, ali da li mislite, gospođo ministarka, da građani Srbije ne zaslužuju da imaju plate kao sav normalan svet, identične prihode i da sve ostalo u državi bude sređeno kao taj svet na koji se vi pozivate? A ne – jao. Znači, „jao“ je kada pomenemo prihode građana, a nije „jao“ kada govorimo o obavezama građana. Ne može jedno „jao“, a drugo nije „jao“. Hajmo da krenemo od nečega što je dobro za građane. Ja bih podržao sve to i znam da nam to treba, nemamo odakle da finansiramo. Da imamo da finansiramo, finansirali bismo to na školama, bolnicama, zgradama koje su u vlasništvu države, u državnoj svojini, na institucijama države, a ne bismo to nametali građanima. Kada država sama to ne može da uradi, kako će građani?

Rističević Marijan

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, moram ponovo da intervenišem. Plate se zarađuju. Naše je da uredimo državu da naš narod može pošteno da zaradi i dostojanstveno da živi. Hvala.

Nogo Srđan

Ne možemo mi da zaradimo koliko SNS može da nametne nameta građanima Srbije.

Orlić Vladimir

Hvala, gospodine predsedavajući. Pravo na repliku, pominjanje stranke. Neko malopre reče da on ili oni ne mogu nešto. Nije loše možda da pogledamo šta to neko ovde konkretno ne može. Ne može onaj koji je ovu repliku izazvao, izgleda, da se kontroliše, pa je morao poštopoto da u amandmanskoj raspravi uradi ono što je malopre uradio. Zašto? Da bi delovao interesantno, sam sebi dobro zvučao, da bi nešto kolegi sa druge strane sale dobacio. Da li je to poštovanje Poslovnika? Da li je to dostojno ponašanje u skladu sa onim što treba da predstavlja Narodna skupština i funkcija narodnog poslanika? Ne bih rekao.

Ne može da se kontroliše onaj koji je inače pokušao danas da se, koliko se sećam, nasmeje kolegi Miliji Miletiću, da podsmešljivo govori o izlaganju svog kolege i ne može, nažalost, da primeti da je kolega Miletić dobar poslanik i da bi mogao da se uči od njega i po pitanju odnosa prema Narodnoj skupštini i po pitanju toga koliko poslaniku treba da je stalo do kraja iz kog dolazi i do posla koji obavlja i do materije kojom se mi ovde bavimo. Najlakše je rugati se i pokušavati da budeš prepotentan u sopstvenim očima. Gospodin Miletić nije to zaslužio. Možda ne bih na ovo ni morao da podsećam da ne vidim da neki očigledno nisu u stanju da kontrolišu sami sebe. Pre nego što odu korak dalje od onoga što bi voleli, čak i kad pogledaju sve te videoklipove koje snimaju i sami se sebi siti nadive kod kuće, da ih pozovem da se ipak zaustave na vreme. Ako hoćemo da iz ove sale šaljemo onakvu sliku kakvu smatramo da Narodna skupština zaslužuje, prst na čelo, dame i gospodo, i svako za sebe da se zapita. Ako sutra građani ne budu cenili Narodnu skupštinu, ti koji to rade, nikog drugog da ne krive, sami da znaju da su tome doprineli. Hvala lepo.

Rističević Marijan

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, sem ove povrede koja je u toku, član 106, član 107, član

108. Gospodine predsedavajući, vi se starate o redu. Moja rečenica, koja je prouzrokovala krajnje negativni komentar, glasila je da se novac ne deli, da se plate zarađuju i da mi treba da uređujemo državu, da naš narod radi pošteno i od tog rada živi dostojanstveno. To je prouzrokovalo izliv besa, pa je neko rekao (ja nisam SNS) da je Srpska napredna stranka otimala itd. Ja taj utisak nemam i mislim da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine. Još nešto, o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine. Treba da dobro povedete računa s obzirom na to da pripadnici te grupe imaju običaj da uvode krajnje radikalne elemente tipa Pernar, Boško Pernar, Ivan Pernar, ne znam kako se zove, krajnji desničar iz Hrvatske, da proverite uvek da li sam ja bezbedan i da li nešto može da mi se desi iza leđa, ne daj bože, zato što se ovde uvode krajnje sumnjivi elementi i da nas ubuduće obaveštavate kad na sednici budu prisutni takvi radikalni elementi. Hvala.

Pavlović Dušan

Zahvaljujem. Evo, to nema veze sa radikalima. Podneo sam ovaj amandman kao nastavak prethodnog amandmana. Predlažem da se odluka o kreditnom zaduživanju zgrade može doneti isključivo konsenzusom, tj. saglasnošću svih stanara i da to bude overeno u skladu sa Zakonom o overi potpisa, rukopisa i prepisa. Hteo bih da objasnim jednu stvar koja je važna za ovo da bi građani razumeli zbog čega zahtevam ovo. Dakle, jedno je tekuće održavanje zgrade za koje stanari uplaćuju nekom preduzeću koje održava zgradu, interveniše kada dođe do hitnih intervencija, popravlja lift itd. To je mesečna nadoknada koju plaćaju stanari i obavezna je po zakonu. Međutim, uzimanje kredita je druga stvar. Vi morate da odete u banku i da zadužite sve stanare u zgradi. Ako je većina dvotrećinska, to znači da možete da zadužite i neke ljude, da ih opteretite, iako oni to ne žele, odnosno iako ne mogu da plaćaju taj kredit. To je pogrešno. Podsetiću vas još jedanput sa primerom Republike Srbije u kojoj živimo: jedno javno preduzeće napravi dug, država se zaduži da bi otplatila taj dug, svi moramo da ga vraćamo, a ne onaj ko je napravio taj dug. To je pogrešno. Ministarka je rekla – pa, neka oni odluče kako će da donose odluke, može da bude dvotrećinska, može da bude konsenzus. Pa, ako dvotrećinska većina to hoće, ona će da odluči da se dvotrećinskom većinom odlučuje o kreditnom zaduživanju. Jedna trećina koja to ne želi nema nikakvog načina da to izbegne. Jedini način da se to izbegne jeste da se prihvati amandman po kome je obavezno da se konsenzusom donose ovakve odluke. Onda svako ima tu ličnu odgovornost da preuzme otplaćivanje kredita ako to želi. Zahvaljujem.

Miletić Milija

Zahvaljujem. Prvo bih se izvinio nekim poslanicima pošto nemam možda dobar rečnik, govor. Govorim iz duše. Mi iz Svrljiga tako pričamo, ili vrevimo, to možda neko ne razume, ali, verujte mi, veliki broj ljudi u Srbiji zna šta želim da kažem i kako kažem.

Sada želim da kažem da ne prihvatimo ovaj amandman baš zbog toga što imamo veliki broj zgrada i stanara, imamo zgrade koje su u veoma lošem stanju i treba da se poprave, ali neki od njih ne žele, jednostavno ne žele, iz inata. Zbog toga moramo dati mogućnost da stanari poprave zgradu, da obezbede sredstava. Ponovo kažem, imamo i mogućnost, veliki je broj zgrada koje su dobile sredstva od operatera (Mobtel, Telenor ili VIP), po 15.000 evra mesečno. Ta sredstva se ne dele kako treba. Imamo i slučajnog prolaznika koji mi je rekao – tu i tu ideš, tu je ta zgrada nekog gospodina, predsednika neke stranke, od te zgrade ideš levo. Ali sada se zna, po ovom zakonu se zna da ta zgrada jeste zgrada tog čoveka, ili veći broj stanara tamo živi. Još jednom želim da kažem da sam kao čovek i kao poslanik, Milija Miletić, predsednik Ujedinjene seljačke stranke, imam rečnik kojim govorim, razume me veliki broj građana. Prema tome, izvinjavam se ako neko ne razume nešto što želim da kažem. Ali verujte mi, ljudi, radim korektno, radim pošteno, radim u interesu svih građana, sa posebnim akcentom na jugoistočnu Srbiju i posebnim akcentom za selo, poljoprivredu, agrar. Ponašam se domaćinski. Možda ne govorim gramatički ispravno, ali, verujte mi, veliki broj ljudi podržava mene i podržava politiku koju ja vodim.

Nogo Srđan

Kao što smo dosta puta ukazivali, član 106: „Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.“ Kao što je i uvaženi kolega pre mene ukazivao kada je ukazivao na povredu Poslovnika, čl. 106, dužni smo da govorimo o amandmanu. Amandman je, koliko sam razumeo, govorimo više od pola sata, o kreditnom zaduživanju zgrade. Kakve to veze ima sa antenama, sa Šutanovcem, sa slučajnim prolaznikom, zaista ne znam. Pa Šutanovac je imao tu zgradu, znali su svi i pre i sada. Neće ovaj zakon da nam dokaže da Šutanovac ima zgradu. Zna se već godinama da je on zidao tu zgradu. Ljudi, dajte da pričamo o kreditnom zaduženju. Mislim da nije korektno da kažemo da ljudi neće da plate za fasade, već prosto nemaju sredstava. Ali hajde da pričamo o amandmanu.

Pavlović Sonja

Kolega Arsiću, vi mene sve više i svaki put iznenađujete. Nemojte da nam imputirate neke stvari. Nikom ovde od nas, većini sigurno, nije smetalo kako kolega Milija govori. Zaista nam ne smeta, već sam više puta rekla da nama naglasci, za razliku od premijera, ne smetaju. Gospodine Milija, možete zaista da govorite kako govorite. Ali ... (Predsedavajući: Da li vi to po amandmanu, koleginice Pavlović?) ... To što on ne govori o amandmanu, to je nešto drugo i na to je skrenuta pažnja, te vas molim da nam ne stavljate reči u usta. Odlično znamo šta smo hteli da kažemo i šta smo čuli. Hvala vam.

Miletić Milija

Zahvaljujem se. Prihvatam sve što kažete, jer sam demokratski opredeljen, poštujem svakoga, ali govorio sam o amandmanu. Zašto? Ima mogućnosti, ima zgrada, ima stanara koji imaju nekog operatera gde mogu da dobiju sredstva. Ti ljudi ne moraju da uzmu kredit, njima će trebati manje sredstava za kredit. Prema tome, sve ima veze sa kreditiranjem za energetsku efikasnost. Podržavam predlog Vlade, mislim da je dobar član zakona i da ovaj amandman ne treba prihvatiti.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. Rubrum je „Kvorum“. U tri stava ovaj član kaže da kvorum za održavanje i rad sednice skupštine čini obična većina. Narodni poslanik Nenad Konstantinović je već dokazao da takva stvar ne postoji. Znači, nema obične ni neobične, imate kvalifikovanu, imate dvotrećinsku … (Predsedavajući: Po amandmanu, koleginice Čomić.) Ovde se govori o kvorumu, da treba obična većina. Ja kažem da treba da se briše i sada ću reći zašto – jer duboko zadire u osnovna prava ljudi. Znači, u prvom stavu govorite o običnoj većini, što ne postoji. U drugom stavu kažete: „Ako se sednica skupštine nije mogla održati zbog nedostatka kvoruma, ponovo se saziva najranije deset, a najkasnije 30 dana ...“. Onda kaže treći stav: „Kvorum za održavanje i rad ponovljene sednice čini jedna trećina ukupnog broja glasova članova, ako odlukom stambene zajednice nije određen veći broj glasova.“

Ne samo što imate obične većine i obične kvorume, nego imate ponovljenu sednicu. To ne može. Kako da vam kažem, ne može, koliko god da objasnite da su vam to rekli ljudi koji imaju problema u zgradama i ostalo. Ovaj zakon ne može iz ovakvih razloga i iz razloga što su pravila vlasnika dozvolila da sve što piše u zakonu oni mogu u pravilima da izmene, a ovde – bukvalno sve. Dakle, kada čitate pažljivo zakon, to vidite. Ne stavljam ja džabe „briše se“. Znam zašto to radim. Možete vi da se rugate meni koliko god hoćete, ali, nažalost, znam šta radim sa amandmanima „briše se“. Dakle, ovde imamo običnu sednicu sa običnom većinom i imamo ponovljenu sednicu, gde većina nije obična, nego je jedna trećina. Jedna trećina. Ne može.

Konstantinović Nenad

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, izraz „obična većina“ sada se koristi kao obična većina od ukupnog broja, a u članu 44. je bila obična većina od broja prisutnih. Bez potrebe zbunjujemo sve one koji će koristiti ovaj zakon. Zato predlažemo da se reč „obična“ menja. Zna se od broja prisutnih šta je većina, zna se šta je od ukupnog broja. Predložili smo, takođe, brisanje stava 3. Dakle, jedna trećina, kvorum ponovljene sednice. Ako uzmete primer da stambena zgrada ima 15 stanova, normalno bi bilo da kvorum za odlučivanje na sednici bude barem osam, da bude ono što je 50 plus 1, kao što je većina kada se glasa u ovoj skupštini. Na nekoj ponovljenoj sednici, ako ne dođe, dovoljno je da dođe troje i da može da se odlučuje, a ako imate prostu većinu za odlučivanje, to su tri glasa. Dakle, u zgradi gde ima 15 stanova sa tri glasa za i dva protiv možete odlučiti bilo šta iz nadležnosti skupštine stambene zajednice. Predlažem da se ovaj stav 3. izbriše, da nemamo tu mogućnost sa jednom trećinom za kvorum, jer i inače sednice treba da se održavaju najmanje dva puta godišnje. Valjda smo ovim, ovako obimnim, zakonom uspeli da motivišemo vlasnike stanova da dva puta godišnje dođe barem pola njih na sednicu, a ne da taj kvorum spuštamo na jednu trećinu.

Karanac

Zahvaljujem, predsedavajući. Poštovana ministarka, kolege narodni poslanici, smatram da je veoma važno što je prihvaćen amandman Socijaldemokratske partije Srbije na član 45. ovog zakona stav 2, koji u osnovnom tekstu glasi: „Ako se sednica skupštine nije mogla održati zbog nedostatka kvoruma, ponovo se saziva najranije deset, a najkasnije 30 dana od dana kada je sednica trebalo da bude održana, sa istim predloženim dnevnim redom“. Naravno, reč je o ponovljenoj sednici. S obzirom na to da je propisano da se nova sednica mora održati u roku od najkasnije 30 dana, mi smo predložili da najraniji rok za ponovno sazivanje sednice umesto deset dana bude tri dana, jer je ponekad i u kraćem roku moguće okupiti članove stambene jedinice, a pogotovo ako se mora rešavati nešto što je vrlo hitno. Stoga smatram da je veoma važno i korisno što je ovaj amandman postao sastavni deo zakona. Zahvaljujem.

Pavlović Dušan

Zahvaljujem. Ja sam takođe podneo amandman da se ova odredba o jednotrećinskom kvorumu briše zbog toga što to zaista snižava legitimnost odluke. Dakle, kada 17% stanara, vlasnika stambenih jedinica, može da donese nekakvu odluku koja obavezuje ogromnu većinu drugih ljudi, legitimnost te odluke je zaista sporna. Pogledajte kako je Vlada obrazložila odbijanje ovog amandmana – amandman se ne prihvata jer se u konkretnom slučaju ne radi o određivanju kvoruma za redovnu nego za ponovljenu sednicu. Kakve veze ima što je ponovljena, valjda je svaka sednica sednica? A onda kaže malo kasnije – kada se ne bi utvrdio ovaj veoma nizak kvorum, ne bi se donosila nikakva odluka. Znate, ako je to razlog da se utvrdi ovako nizak kvorum, hajde da onda, recimo, utvrdimo 5% kvoruma; onda će sigurno da se donese bilo koja odluka.

Ova odredba se ionako ne primenjuje na one članove zakona gde je potrebna, recimo, dvotrećinska većina, kao što je izbor upravnika, na primer. Dakle, bilo bi dobro da se obriše zbog toga što smanjuje legitimnost odluka, a takođe unosi konfuziju u odlučivanje. Dovešćete upravo do onoga što su mnogi ovde pominjali: ako 17% vlasnika stambenih jedinica donese nekakvu odluku koja obavezuje ostatak stanara i vlasnika stambenih jedinica, ljudi će početi da se bune, a onda će upravnici volonteri početi da napuštaju ta radna mesta i sve će da pripadne profesionalnim upravnicima. To nije ono što treba da želimo. Hvala.

Jerkov Aleksandra

Zahvaljujem. Mi smo vas kritikovali što omogućavate da vrlo mali broj stanara donosi odluke koje se odnose na sve stanare, a vi sada ovim stavom 3, čije brisanje mi predlažemo, predviđate i omogućavate da još manji broj stanara donese odluke koje će se odnositi na sve stanare. U onoj zgradi o kojoj je govorio kolega Konstantinović, koja ima 15 stanova, ako još oduzmemo one za koje vi tvrdite da su nedostupni pa ni ne ulaze u kvorum, u teoriji bi četiri stanara... Recimo da ima troje za koje upravnik ili profesionalni upravnik tvrdi da su nedostupni, mada nema nikakvog dokaza da ih je uopšte i pozivao na bilo kakvu sednicu skupštine stanara; dakle, četiri stanara u zgradi od 20 stanova može da čini kvorum i donosi odluke koje će posle da se odnose na sve druge stanare koji u donošenju tih odluka nisu učestvovali. Zaista ćete dovesti do toga da nijedan upravnik zgrade neće to hteti da radi volonterski i da će svi upravnici zgrada biti profesionalni upravnici, da će njih morati da plaćaju građani Republike Srbije, koji će time finansirati ovaj loš zakon koji je pravljen da biste vi mogli da kažete da uvodite red, a zapravo unosite nered. Dakle, ponoviću, u zgradi od 15 stanova, u teoriji, četiri stana mogu da odluče o tome šta će se dešavati sa zgradom i te odluke će obavezivati sve druge stanare koji žive u toj zgradi. Ne znam koji je vama argument da ne prihvatite ovaj amandman i na koji način ovo branite, ali voleli bismo da čujemo, jer ovaj argument da se inače ne bi ... zaista nije argument. Nemojte da zamerite, ali to nije nikakav argument.

Čomić Gordana

„Zapisnik“ je rubrum. U članu 46. u prva tri-četiri stava govorite šta sve mora da sadrži zapisnik, ko mora da potpiše zapisnik – dakle, upravnik, koji je zadužen da potpisuje i da vodi zapisnik ili da nađe zapisničara, i sva lica koja su prisustvovala sednici i učestvovala u njenom radu moraju da potpišu zapisnik. Ako lice koje je učestvovalo ima primedbe na zapisnik ili odbije da ga potpiše, lice koje vodi zapisnik će to konstatovati u zapisniku uz navođenje razloga za to odbijanje, s tim da lice koje ima primedbu može tu primedbu i samo uneti u zapisnik. Dakle, koliko hoćete stavova o tome kako izgleda zapisnik. Onda ide poslednji stav koji glasi: „Nepostupanje u skladu sa odredbama ovog člana nema uticaja na punovažnost odluka donetih na sednici skupštine ako se rezultat glasanja i sadržina tih odluka na drugi način mogu utvrditi“. Pa šta propisujete? Trošite četiri, pet stavova na to kako izgleda zapisnik, ko mora da potpiše, ko unosi primedbu, ko sme, ko ne sme itd., a onda date poslednji stav koji kaže – ako se ništa od toga ne desi, to ne utiče na punovažnost odluka. Ne da ga treba brisati, nego ga treba zaboraviti brisanjem. Ta vrsta normativnog optimizma napraviće pravila koja su neprimenjiva. Svaki upravnik zgrade koji dobije ovaj član o zapisniku kazaće isto što bi svako drugi kazao – pa ne moram ja, to nema veze šta piše u zapisniku, nema uticaja na punovažnost odluka. Nemojte da se prepuštate normativnom optimizmu, ne može od toga da bude nikakve koristi. Mora da bude merenja, mora da bude znanja i mora da bude razgovora o tome kako to izgleda u praksi.

Pavlović Dušan

Zahvaljujem. Poštovani građani Srbije, ovde sam predložio da se malo drugačije utvrdi odgovornost za štetu usled neodržavanja zgrade koja proistekne prema trećim licima. Dakle, ovde se utvrđuje odgovornost stambene zajednice. Predložio sam da se to promeni i da ukoliko postoji slučaj u kome stambena zajednica ima sklopljen ugovor sa preduzećem koje održava

zgradu, a ono ipak ne održava zgradu kako treba, iz čega proistekne nekakva šteta, onda za to bude odgovorno to preduzeće, ne stanari, ne vlasnici stambenih jedinica. Daću vam primer zbog čega mislim da je to bolje rešenje. Pogledajte, u Beogradu, gde ja živim, imate Gradsko stambeno, koje je poznato po tome da ne vodi dovoljno računa o mnogim zgradama koje održava. Znači, pretpostavite da sam, recimo, došao u neku zgradu koju održava Gradsko stambeno, da ta zgrada ima potpisan ugovor sa Gradskim stambenim koje održava stambenu zgradu, da sam ušao u lift, lift je propao zbog toga što nije redovno održavan i nastala je šteta. Da li su stanari krivi za to što je nastala šteta ili je krivo preduzeće koje nesavesno i neodgovorno održava lift, a plaćeno je od strane stanara da to radi? Ovo je, inače, veoma rasprostranjen primer u svim velikim gradovima. Sva ta komunalna preduzeća koja treba da održavaju stambene zgrade to rade jako loše. Zbog toga su zgrade zapuštene. Ne zbog toga što su stanari nesavesni, ne zbog toga što stanari ne žele da održavaju zgrade, nego zbog toga što oni plaćaju redovno taj novac, a zauzvrat od komunalnih preduzeća koja održavaju zgrade ne dobijaju odgovarajuću uslugu. Ta preduzeća moraju da budu odgovorna za problem.

Konstantinović Nenad

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ministarka, hajte da jedan koncept uradimo do kraja. Vi pomenete da postoji ugovor o osiguranju i kažete – stambena zgrada može da zaključi ugovor o osiguranju. Pa može da zaključi, nismo morali ni da pišemo u zakonu da može da zaključi. Ona može pa može, ako hoće, pravno je lice, stambena zgrada ima svoj PIB, ima svoj matični broj, naravno da može. Ovim amandmanom predložio sam da mora da zaključi ugovor o osiguranju, u slučaju da nastane šteta, a šteta znači da neko pogine. Padne crep, padne fasada, padne cigla nekom na glavu i taj čovek pogine – neko

mora da plati tu štetu. Taj neko su vlasnici stanova. Ti ljudi možda para nemaju i zato bi bilo dobro da imaju osiguranje, pa da tu štetu isplati osiguranje, a ne opet da se vode postupci godinama. Dakle, mislim da biste ovaj amandman mogli da usvojite. Vi ste u obrazloženju rekli – ne možemo da usvojimo zato što neko mišljenje Narodne banke kaže da ne može. Pa, ako mišljenje Narodne banke kaže da ne može, kako onda može da stoji član 48. koji ste predložili i kažete – može zgrada da zaključi? Da li može ili ne može? Dakle, to da ne može biti obavezno, to nije tačno, mi to mišljenje Narodne banke nismo dobili. Ja kao advokat imam obavezno osiguranje i plaćam obavezno osiguranje za svoju delatnost. Ne znam zašto može da se nametne advokatima da plaćaju i drugim ljudima, a ne može stambenoj zgradi da se nametne da mora da plaća obavezno osiguranje. Verujte da bi svi bili mnogo sigurniji, i vlasnici stanova i prolaznici kojima se pričinjava šteta, kada bismo utvrdili obavezno osiguranje.

Janjušević Marija

Zahvaljujem. Dakle, stav koji se odnosi na skupštinu stambene zajednice – ukoliko ona ne izabere novog upravnika u roku od 30 dana od dana kada je stambena zajednica ostala bez upravnika, iz bilo kog razloga, svaki vlasnik posebnog dela ima pravo da zahteva pokretanje postupka pred nadležnim organom jedinice lokalne samouprave za imenovanje profesionalnog upravnika. Predložili smo brisanje ovog dela. Predloženim amandmanom, zapravo predloženom izmenom, uklanjamo pravnu normu predlagača zakona i to iz razloga što postavljanje profesionalnog upravnika od strane jedinice lokalne samouprave, pored toga što bi dovelo do mešanja u unutrašnje odnose vlasnika posebnih delova objekta u okviru stambene zajednice, takođe predstavlja birokratizaciju i nametanje finansijskih obaveza vlasnicima posebnih delova objekta. Hoćete da ponovim? Mislim, nove i nove obaveze, finansijske, kako za vlasnike posebnih delova tako i za same građane. Hvala.

Jerkov Aleksandra

Zahvaljujem. Mi smo, kao što smo nekoliko puta već rekli i kako svi amandmani Demokratske stranke govore, protiv profesionalnih upravnika. Smatramo da će sama činjenica da će neko biti plaćen za isti posao za koji vi očekujete od dosadašnjih predsednika skupština stanara, budućih upravnika, da ga rade besplatno dovesti do toga da niko od predsednika skupštine stanara neće želeti da se prihvati posla upravnika, sa svim ovim obavezama, sa svim ovim kaznama i svim novim nametima koje imaju. Rezultat toga će biti da će sve zgrade ili mahom sve zgrade – pretpostavljam da će biti izuzetaka, ne mogu da kažem sve, ali velika većina zgrada, čak i one koje su do sada imale predsednike skupštine stanara – biti primorane da angažuju profesionalne upravnike, koje će plaćati upravo ti stanari. Rekla sam vam zbog čega smatramo i verujemo da će to biti članovi Srpske napredne stranke – tako su prošla sva nova zanimanja, svi konkursi koji su do sada bili, na njih su primani samo članovi Srpske napredne stranke. To će vam reći svaki građanin Republike Srbije, ne treba mi narodni poslanici vama da govorimo da SNS zapošljava svoje članove u javnim preduzećima, na ugovore po delu, kao notare, kao izvršitelje itd. Vi ćete nametnuti obavezu građanima Republike Srbije da plaćaju aktiviste Srpske napredne stranke, zato što su obaveze upravnika takve da niko neće hteti taj posao da radi besplatno dok postoji mogućnost da bude plaćen za to. To će biti rezultat zakona. Možda vaša namera nije takva, ali rezultat će biti da će sve zgrade imati profesionalnog upravnika.

Zorana Mihajlović

Ne znam koji je sat rasprave i koji je amandman po kome govorite da će profesionalni upravnici biti članovi Srpske napredne stranke. Uporno vas pitam da mi kažete gde gledate, kako to znate, pomozite mi da znam i ja, volela bih da znam način kako dolazite do tih saznanja i kako znate da niko neće hteti da radi taj posao. Dajte, prosvetlite nas sve, objasnite nam. Svaki put vas to pitam i nikako da dobijem odgovor od vas. Bilo bi možda mnogo jednostavnije neke stvari raditi kada bismo znali sve šta će nam se desiti, kako vi kažete. Zakon je vrlo jasan. Zakon je zaista do detalja propisao šta sve treba da se uradi, koji su kriterijumi i zašto imamo i upravnika i profesionalnog upravnika, odnosno prinudnog ukoliko u roku od mesec dana ne izaberemo svog upravnika zgrade. Zakon ne poznaje teorije zavere, zakon ne poznaje rekla-kazala, zakon ne poznaje kristalne kugle, ništa od

toga zakon ne poznaje. Zakon je jasan, zakon se sprovodi, ali bih ja volela da znam. Možda bi mi to značilo.

Jerkov Aleksandra

Gde gledam, gospođo Mihajlović? Gledam u javna preduzeća, gledam u skupštine opština gde su mahom svi odbornici SNS-a zaposleni u javnim preduzećima. Ako vam trebaju imena, mogu vam dati imena, recimo za grad iz kog dolazim, 90% odbornika je nakon izbora za odbornika zaposleno u javnim preduzećima. Gledam u sve one ugovore o delu, usluge po ugovoru, koji su se našli u budžetu Republike Srbije, gledam u sve notare, gledam u izvršitelje i vidim da su oni članovi Srpske napredne stranke ili da su preko veza u Srpskoj naprednoj stranci došli do posla. To što vama nije jasno, verujte da ste jedina osoba u Srbiji kojoj nije jasno da se preko Srpske napredne stranke danas dolazi do posla i žalosno je što moram da vam objašnjavam deseti put da je tako. Ako vi to ne znate, ne znam gde vi živite, gospođo Mihajlović. Zaista je neumesno da bilo koga ubeđujete da se preko Srpske napredne stranke ne dolazi do posla, jer to zna svaki građanin Srbije. Ne mogu više da vam objašnjavam, imena nema potrebe da vam dostavljam, dostaviće vam ovi vaši upravitelji, verujem, sve podatke o svim građanima, pa između ostalog i to.

Zorana Mihajlović

I dalje mi niste odgovorili na to pitanje. Da li je neukusno... Kažete – vrlo je neukusno da vam ja to kažem. (Aleksandra Jerkov: Neumesno.) Neumesno, izvinjavam se. Sve vreme ne želim da se vraćam na period, neću, trudim se maksimalno da pričam isključivo o zakonu i o tome šta će se raditi i na koji način. Da li zaista mislite da je umesno da vi iz Demokratske stranke nama pričate kako se dolazi do posla? Konkretno, čak i vi, jeste li na nekom konkursu možda dobili posao kod Pajtića? Ne razumem, šta? Pa, nemojte da nam govorite, zato što ni jedan jedini, da se izrazim bolje – gotovo ni jedan jedini član Demokratske stranke nije izabran nigde na konkursu u vaše vreme. Nemojte da mi govorite, zato što u to vaše vreme, da ga tako nazovemo, nije postojao ni zakon koji to reguliše. Znači, sve vreme pokušavam da vam ne objašnjavam kako ste davali poslove. E, mi nismo takvi. Ja razumem da vi polazite od te iste mantre da to sigurno radi i SNS, ali nije tako. I, to je proverljivo, dakle, možete da pogledate u ministarstvima, možete da pogledate po tim ugovorima, kako vi kažete, po uslugama po ugovorima, odnosno ugovorima o privremenim i povremenim poslovima. Pogledajte, to su javno dostupni

podaci. Evo, ja ću da vam dam sve ugovore iz ministarstva koje vodim. Dakle, ljudi se primaju prema tome kako znaju da rade svoj posao, a ne da li su član ove ili one političke partije. Razumem da imate taj trag iz prošlosti, ali hajde malo pokušajte da razmišljate da nisu svi baš kao što ste vi. Razlikuju se neke stvari. Zato vas stalno pitam – u koju kuglu gledate? Ja gledam u ono što se zove budućnost. Još jedna stvar, kada bi vas čovek slušao sve ovo vreme, pomislio bi da građani Srbije, da Srpska napredna stranka nije dobila preko 50% glasova na izborima. Ljudi bi pomislili da SNS nema ni 10% glasova građana Srbije. Pa, da vas izvestim još jednom – nije tako. To što govorite zaista se ne slaže s onim što jeste realno stanje. Imate svoju percepciju, u redu, vaša stvar, ali to nije realnost.

Čomić Gordana

Članica Ustavnog suda, eto to gledamo, izabrana. Zaista može, i dobro je da o tome razgovaramo, možemo da idemo po kojim god hoćete institucijama i organizacijama, javnim preduzećima… (Blaža Knežević: Dušan Petrović izbacio 860 sudija na ulicu, o čemu pričate vi?) Narodni poslanik dobacuje, nadam se da će predsedavajući… (Blaža Knežević: 860 sudija izbačeno je na ulicu za vaše vreme, i to vrhunskih sudija.) Narodni poslanik nastavlja da dobacuje, ne može da izdrži istinu. Znam da je teško realnost i činjenice podneti, to je dosta teško. Ne mora predsedavajući ni da zavede red na sednici, jer ja znam, kada neko tako reaguje dobacivanjem i kršenjem Poslovnika, da sam rekla istinu. Sudija Ustavnog suda, pa onda javna preduzeća, pa onda gde god hoćete. To je ono što se zove – realnost ujeda. Svaka vrsta poricanja da ta realnost postoji neće doneti dobra, ko god bio na vlasti i ko god bio u opoziciji. Činjenica da imamo pred sobom ljude koje znamo u svojim lokalnim sredinama i znamo gde su zaposleni ne može da se izbriše poricanjem te realnosti. Zašto je to zajednička šteta? Zato što je jednim delom ponavljanje grešaka, a drugim delom sprečavanje da zaista dođemo dijalogom do razvoja Srbije, jer partijski kadrovi neće dovesti do razvoja. Narodni poslanici i dalje dobacuju i ja sam zadovoljna zbog toga. Ja ću ovde uvek govoriti istinu. Razumem koliko vas potresa istina zato što je ona neprijatna. (Predsedavajući: Privodite kraju, koleginice Čomić.)

Ali molim vas da onda razgovaramo o činjenicama, o brojkama i o istini, a ne o percepcijama.

Jerkov Aleksandra

Zahvaljujem. Gospođo Mihajlović, kao što je gospođa Čomić rekla, pre nekoliko dana smo u Skupštini Srbije u Ustavni sud izabrali ženu koja je bila na odborničkoj listi Srpske napredne stranke na Vračaru, kao i mnoge druge koji su povezani sa Srpskom naprednom strankom. Cela Srbija se, gospođo Mihajlović, smejala prošle godine potpredsednici vašeg odbora u Kraljevu, koja je na konferenciji za novinare rekla da je dobila posao u Elektro Kraljevu ili... ne znam kako se zove tamošnja firma za distribuciju električne energije, kada je rekla – sada ćete mi pitati da li sam ja dobila posao preko stranke, da, dobila sam posao preko stranke. Mene je čudilo da vi to niste videli s obzirom na to da su svi to videli. A možda je to bilo i u vreme kada ste vi bili resorna ministarka. Ali nisu to pojedinačni slučajevi. Ja prosto ne mogu da verujem da vi nas ovde ubeđujete da se danas u Srbiji ne dolazi do posla preko članstva u Srpskoj naprednoj stranci, kada svi građani Republike Srbije znaju da nije tako. To što je rađeno do 2012. godine, rađeno je, i mi smo političku cenu za to platili na izborima. Recite vi meni šta vi radite

2015. i 2016. godine, a ne šta je neko drugi radio 2012. godine. I recite mi zbog čega smatrate da samo ovi ljudi neće doći do pozicije na kojoj će biti, samo ovi profesionalni upravnici, preko stranke, kada su svi drugi u prethodne dve godine došli do svake pozicije za koju su se kandidovali isključivo preko Srpske napredne stranke? Učinilo mi se na momenat da ste me pitali da li sam posao narodnog poslanika dobila na konkursu ili... Ne znam na šta ste mislili. Prethodni posao na kom sam bila dobila sam na konkursu. Radila sam u Skupštini Vojvodine, ne u Vladi Vojvodine, a pozicija na kojoj sam bila u Pokrajinskoj vladi je imenovana funkcija, nije zaposlenje, nego sam tamo bila kao imenovano lice. A za posao na kom sam bila pre izbora za narodnog poslanika prijavila sam se na konkurs.

Orlić Vladimir

Hvala, gospodine predsedavajući, i ovo će biti kratko, jer opet nema potrebe da bude drugačije. Stvarno je interesantno, ne znam kako bih drugačije to nazvao, ovu priču koju smo čuli sada o kandidatima i izabranim sudijama Ustavnog suda Srbije. Stvarno je interesantno. Ako ni zbog čega drugog, onda zato što smo pričali o tome da postoje određeni uslovi da čovek to

postane; razgovarali smo i o konkretnim kandidatima i pominjali o kome je tačno reč i kakve su stručne kvalifikacije tih ljudi. Na naše podsećanje da se to malo pogleda, da pročita onaj ko nije, kao odgovor smo dobili ili muk ili ponovljene recitacije koje su neki ovde servirali. Mada, bilo je ovde i nekih koji su bili dovoljno mudri da, što se kaže, povuku ručnu, stanu i, kada im se ukaže: „Pogledajte malo o kakvim je rezultatima reč, o kakvim je ljudima reč“, da se ipak povuku, shvatajući da mogu samo sebi da naude u političkom smislu, da deluju neozbiljno ako nastavljaju da kritikuju ljude koji su više nego kvalifikovani za ono za šta su predloženi. Uopšte nije bitno da li je neko nekome politički blizak ili nije, gledajte ono što zakon zahteva, gledajte ono što struka zahteva i ni po čemu drugom nemojte suditi. Pa neka bude neko hrabar da kaže da to nisu bili dovoljno kvalitetni ljudi. Još jednom, u najmanju ruku čudno je da mi čujemo komentare na temu bilo kakvog stranačkog zapošljavanja upućene na teret nama koji smo upravo doneli mere kojima se zabranjuje zapošljavanje u javnom sektoru, od strane onih koji takve mere nisu donosili, a znamo kako su se ponašali i prema državi i prema sopstvenim članovima. I, kad kažu da su za to što su radili, a čega se dobro sećamo, platili 2012. godine – jesu. Ali i 2014. i 2016. godine. I toliko su dobro radili da će nastaviti da plaćaju za to, bez ikakve sumnje. Hvala vam.

Konstantinović Nenad

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarka, predložio sam amandmanom da se JMBG, odnosno matični broj vlasnika stana ne uzima u evidenciju koju vodi upravnik. Šta će upravniku zgrade, profesionalnom upravniku, prinudnom upravniku, koji god da bude, šta će njemu moj ili vaš matični broj? U obrazloženju, kad odbijate ovaj amandman, vi kažete – radi lakšeg komuniciranja i radi lakšeg upravljanja zgradom. Ništa neće

lakše da bude ako upravnik ima vaš matični broj, a ne treba mu nizašta. Mogli ste propisati i da traži koja ste krvna grupa. Mi predlažemo amandmanom da se da adresa prebivališta, ako neko ne živi tu da možete da kontaktirate s njim, broj telefona, imejl adresa, a ne matični broj. Takođe, kažete da je to usklađeno sa zakonom koji se bavi zaštićenim podacima i da je poverenik za podatke o ličnosti dao saglasnost na ovaj zakon. To prosto nema nikakve veze. Taj zakon se ovim ne bavi. Ovo je matični zakon i mi ovim zakonom propisujemo šta je od podataka potrebno za evidenciju, a šta od podataka nije potrebno za evidenciju. Smatram da će matični broj biti zloupotrebljen, i to baš od ovih prinudnih upravnika za koje postoji sumnja da će svi biti članovi SNS-a, jer njih postavljaju oni koji vode lokalne samouprave, a licenciraju se u ustanovi koju vodi SNS. Prema tome, ovi matični brojevi će biti zloupotrebljeni za pravljenje paralelnih biračkih spiskova, za utvrđivanje sigurnih glasova i da bi ti upravnici znali ko na kom biračkom mestu glasa i da bi mogla da se pravi manipulacija za izbore. To je jedini razlog zašto je potreban JMBG. Inače, nema razloga za ovo. Hvala.