Peta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini, 4. dan, 3. deo

Atlagić Marko

Poštovana predsednice, ovaj amandman ima za cilj pravno tehničku doradu s jedne strane, i s druge, u pravu ste, gospodine ministre finansija. Dajem podršku Vladi što je predložila da se četvrti element za izradu odluke o budžetu lokalnih vlasti briše, a odnosi se na uključivanje kapitalnih projekata u budžet lokalne vlasti, jer je Vlada Republike Srbije donela Uredbu 2017. godine koja će se primenjivati 1. januara 2018. godine. Da je bilo te uredbe, ne bi se desilo da jedan predsednik jedne opštine, a sad narodni poslanik, 13. maja gospodnje 2016. godine potroši u jednom kafiću, „Atrijum“, u Smederevskoj Palanci 110.000 dinara za kafu a u drugom 139.850 dinara za pivo. Pišem knjigu sada grafiti kao političke poruke građanima Republike Srbije i upravo grafit iz Smederevske Palanke zauzima centralno mesto, koji glasi: „Istina je živa, u Palanku nema piva. Ostala je samo pena, popio ga žuti Hajnekena. A pivo je bilo skupo, em ga pio, em se kupo. Šta pije kafana?, budžet plaća sve. Ja sam žuti Kena iz Glibovac, bre!“ Hvala lepo. PREDSEDAVAJUĆI (Veroljub Arsić): Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Rističević Marijan

Ovi profesori, dame i gospodo, kad nekog citiraju, treba da navedu i koga su citirali. No, dame i gospodo, ovde se radi o kapitalnim projektima, o tome da je uredba Vlade nadomestila ovlašćenja ministra, pa bih ja popričao nešto o tim kapitalnim projektima koje je radila bivša vlast.

Mi poljoprivrednici znamo, a kapitalne projekte doživljavamo kao setvu i sadnju, to treba pažljivo pripremiti. Da biste jeli ukusan hleb, morate posejati pšenicu. Da biste jeli ukusnu voćku, morate prvo voćku zasaditi. Tako je i sa kapitalnim projektima, treba ih uraditi da bi plate, penzije i standard bio veći. Verujem da Vlada želi ono što želimo i mi seljaci. Kao dobri domaćini žele svojim građanima, kao i mi svojim ukućanima, da po kvalitetu života i standardu što pre dostignu razvijenije zemlje. Da vidimo kako su to radili u Inđiji – kapitalni projekat „Hala za Univerzijadu“, koja je trebalo da bude gotova 2009. godine. Smena vlasti je bila prošle godine, 2016, hala još nije bila gotova. Univerzijada u Inđiji je postala „jada“. Petsto pedeset miliona dug, a hala nije završena. Tužba, budžet pukao za 2.037 miliona ili dve milijarde, tako da sa pravom to možemo nazvati „jadom“. A gle čuda, u Beču Goran Ješić je, kao Sulejman Veličanstveni, odnosno bio je uspešniji, zauzeo nekoliko stotina kvadrata u centru, sebe smestio i baš ga boli briga što je Univerzijada postala „jada“. Hvala.

Martinović Aleksandar

Hvala. Narodni poslanici, već smo pričali danas o tome kakva je loša situacija bila u sektoru odbrane kada je ministar bio Dragan Šutanovac. Samo u periodu od 2000. do 2008. godine uništeno je više od 500 tenkova i haubica, 220 oklopnih vozila, više desetina hiljada komada lakog naoružanja, uništeno je 1.200 strela tip 2, 1.100 protivavionskih topova, 26 višecevnih raketnih lansera M-63. Do 2008. godine nismo imali nijedan „mig“ u resursu, a do 2012. godine imali smo jedan. Iskreno se nadam da se takva vremena, zla vremena po Vojsku Srbije, po građane Srbije i po njihovu bezbednost, nikada neće vratiti i podržavamo politiku Vlade Republike Srbije, koja je u budžetu za 2018. godinu predvidela za opremanje Vojske Srbije više od 11 milijardi dinara.

Žarić Kovačević Jelena

Zahvaljujem, predsedavajući. Uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam amandmanom predložila dodavanje novog stava, koji se odnosi na dodatno podsticanje i razvoj pravosudnog sistema Republike Srbije. Finansije koje se odnose na pravosudni sistem deo su budžeta, a takođe su i u tesnoj vezi sa ostalim komponentama koje čine budžet Republike Srbije. Tako je bilo i 2008. i 2009. godine, kada je zbog sukoba interesa pojedinaca budžet naše zemlje oštećen za određeni iznos. Na primer, imali smo slučaj da je sudija Visokog saveta sudstva istovremeno bila i predsednica RIK-a. Prema Zakonu o sudijama, sudija ne može obavljati drugu javnu funkciju i za to biti plaćen. Znači, radilo se o direktnom izigravanju zakona i oštećenju budžeta. Takođe, prema istom zakonu nesavesno vršenje sudijske funkcije predstavlja razlog za razrešenje, što se nije desilo, te je ponovo izigran zakon. I to je bilo malo pa je ista predsednica kontinuirano u sukobu interesa izabrana za još jedan mandat. Ovakvih primera danas nema, jer je svaki napor koji je uložila Vlada Republike Srbije usmeren na dobro i realno planiranje budžeta i njegovu realizaciju isključivo u skladu sa zakonom. Naravno, takav odnos prema budžetu u svakom trenutku će podržati i poslanici SNS-a. Hvala.

Mićin Žarko

Zahvaljujem se. Podneo sam amandman koji glasi: „Planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta Republike Srbije realizuje se tako da u najvećoj meri podrži investicije u Republici Srbiji.“ Cilj mog amandmana je podsticaj za planiranje investicija u budžetu i u tom smislu bih hteo da spomenem investicioni projekat od značaja za celu Srbiju, a to je izgradnja brze pruge, odnosno projekta mađarsko-srpske železnice za koju je u budžetu Republike Srbije za 2018. godinu predviđeno osam milijardi dinara. Realizacija ovog projekta je započeta prošle godine, kada je u Letoniji, na centralnoj ceremoniji Samita šefova vlada Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope, u prisustvu premijera Srbije Aleksandra Vučića i Kine Lija Kećanga, potpisan komercijalni ugovor za izgradnju prve deonice brze pruge Beograd–Budimpešta, kao i memorandum o finansiranju čitavog projekta na teritoriji Srbije sa Ifrastrukturom Železnica Srbije i konzorcijumom kineskih kompanija.

Potpisivanjem komercijalnog ugovora i memoranduma o razumevanju sa kineskom Eks-Im bankom i kreditiranju projekta mađarsko-srpske železnice na teritoriji Srbije omogućava se da se krene sa gradnjom brze pruge na kojoj će biti brzine do 200 km na sat i koja će skratiti putovanje između srpske prestonice i mađarske prestonice na manje od tri sata. Ugovor predviđa izgradnju dvokolosečne pruge preko Beograda do Stare Pazove dužine 34,5 kilometara i, što je najvažnije, domaće firme takođe mogu da učestvuju u ovome do 46%, u izvođenju radova i nabavci robe. Hvala.

Jevtović-Vukojičić Milanka

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, moj amandman odnosi se na unapređenje položaja najranjivijih društvenih grupa. Najpre želim da istaknem da se u unapređenju kvaliteta života najranjivijih društvenih grupa – a tu spadaju stari, penzioneri, osobe sa invaliditetom, samohrane majke, lica nesposobna za rad i privređivanje – sem iz republičkog budžeta, jednim delom te usluge finansiraju iz lokalnog budžeta. Da bi obezbedila jednak pristup uslugama socijalne zaštite na čitavoj teritoriji Republike Srbije, vlada Aleksandra Vučića je prvi put opredelila namenske transfere za razvoj usluga socijalne zaštite, i to onim opštinama koje su manje razvijene. Jedna od tih opština je opština Priboj, koja je dobila namenska sredstva i u kojoj ima pet usluga socijalne zaštite za najugroženije građane, koje su razvijene na teritoriji opštine Priboj a koje se finansiraju kako iz budžeta lokalne samouprave tako i iz namenskih transfera. Svakako da ova vlada i dalje radi na unapređenju kvaliteta života najranjivijih društvenih grupa i SNS podržava to što su i za ovu godinu budžetom planirana namenska sredstva za razvoj ovakvih usluga. Zahvaljujem.

Laketić Darko

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, kolege narodni poslanici, član 7. zakona o budžetskom sistemu

govori i definiše finansijski plan organizacije za obavezno socijalno osiguranje. Naime, sve one aktivnosti u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite koje nisu definisane i koje nisu finansirane republičkim transferom i budžetom mogu biti finansirane ukoliko se adekvatno planiraju i realizuju u skladu sa zakonom na nivou lokalne samouprave. Takođe vezano za socijalnu zdravstvenu zaštitu mogu reći da je i samim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti definisano da na nivou AP, na nivou grada ili pak na nivou lokalne samouprave mogu biti planirani i sprovedeni projekti koji su vezani za zdravstvenu ili socijalnu zaštitu koji bi obuhvatili određene grupe stanovništva – ovde je reč najčešće o marginalnim grupama stanovništva – ali mogu biti obuhvaćene i određene bolesti koje su karakteristične za određeni region, tačnije endemske bolesti. Ono što mogu reći vezano za ovaj amandman i za ovu problematiku a tiče se nekog lokalnog nivoa jeste da... Daću primer Doma zdravlja Prokuplje, gde se finansira projekat „Pomoć u kući“. U suštini, reč je o jednom gerontoprojektu, projektu pomoći starim licima i o jednom, rekao bih, vrlo plemenitom projektu. Takođe, finansira se i boravak dece sa posebnim potrebama u dnevnom boravku „Sunce“. Hvala puno.

Malušić Ljiljana

Hvala, predsedavajući. Uvaženi ministri sa saradnicima iz ministarstava, dame i gospodo poslanici, moj amandman glasi – planiranje, priprema, donošenje, izvršenje budžeta Republike Srbije realizuje se tako da u najvećoj mogućoj meri unapredi razvoj obrazovanja u Republici Srbiji. Cilj amandmana je da se zakonskim rešenjem osnaži i unapredi razvoj obrazovanja u Republici Srbiji. Da bi se osnažio i unapredio razvoj obrazovanja u Republici Srbiji, neophodno je imati više sredstava iz budžeta. Prvi put je posle 20 godina budžetom planirano najveće povećanje za Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja, od 21 milijardu dinara. Nikada se više nije ulagalo u prosvetu i nauku. Srpska napredna stranka ulaže u izgradnju, opremanje i renoviranje škola, u obavezno osnovno obrazovanje romske populacije, što je predviđeno i Strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine, zatim za uvođenje

informatike od petog razreda osnovne škole, uvođenje dualnog obrazovanja zarad bržeg nalaženja posla. Hvala lepo.

Janjušević Krsto

Hvala, poštovani predsedavajući. Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, u funkciji privrednog razvoja svakako je saradnja Srbije i Kine, čiji zajednički projekti u ovom trenutku iznose oko šest milijardi dolara. Nedavno su na Samitu Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope potpisani veoma važni ugovori. Izdvojio bih toplodalekovod Obrenovac – Novi Beograd. Dakle, potpisan je ugovor o izgradnji toplodalekovoda Obrenovac – Novi Beograd i to će biti sigurno novi dobar zajednički projekat srpskih i kineskih kompanija. Toplovod će biti dug 26 kilometara, a ugovor je vredan 190 miliona evra. Korišćenjem tople vode iz TENT-a za grejanje Novog Beograda godišnje će se uštedeti 43 miliona evra na uvozu gasa koji koriste beogradske toplane. Za one kritičare i bivši režim – projekat, šta to beše; ušteda, šta to beše? Takođe, na ovom događaju potpisan je i komercijalni ugovor o nastavku auto-puta Preljina–Požega, što je za nas u Zlatiborskom i Moravičkom okrugu od izuzetnog značaja, za privredu i turizam Zlatiborskog i Moravičkog od izuzetnog značaja. Oni kojima na tom autoputu samo smetaju naplatne rampe treba da znaju da su upravo oni kao deo bivšeg režima bili najveća rampa za napredak naše zemlje ka boljoj budućnosti. Hvala vam.

Kovačević Goran

Član 7, narodni poslanici. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, član 7. suštinski se tiče funkcionisanja fiskalnog poretka Republike Srbije, jer fiskalni poredak Republike Srbije ne može da funkcioniše ako nemate parametre fiskalne stabilnosti, parametre makroekonomske stabilnosti. Bez investicija ta dva parametra gube svaki smisao. Vlada Republike Srbije je omogućila fiskalnom konsolidacijom u prethodne tri godine da u budžet za 2018. godinu uđemo sa nikad većim investicijama. To je pravi razvojni budžet. Nije onakav razvojni budžet kakav smo slušali u godinama iza nas. Kada imate 128 milijardi za kapitalne izdatke, što je 36,1% više nego što ste imali u budžetu za 2017. godinu, i kada imate u subvencijama još negde oko 35 milijardi, što

ukupno čini 174 milijarde investicija, onda to govori koliko je ovaj budžet razvojni i koliko on, pre svega investicijama u oblasti javnog sektora, pomaže razvoj BDP-a. Rast BDP-a zasniva se na ličnoj potrošnji koju podižemo pre svega povećanjem plata u javnom sektoru, povećanjem penzija, ali istovremeno ne možete očekivati da BDP raste a da nemate državna ulaganja. Sa ulaganjima od preko 170 milijardi, odnosno 625 milijardi u narednom vremenskom periodu, koji je dve-tri godine, Srbija stvara prave uslove za razvoj svoje ekonomije. Rast i razvoj ekonomije su suština, a bez investicija svakako to nije moguće. Hvala.

Linta Miodrag

Ja ću govoriti o jednom problemu koji je vezan za ovaj amandman, odnosno tiče se rešavanja problema proteranih Srba iz hrvatskih gradova. Naime, jedan od dokaza proustaškog karaktera režima Franje Tuđmana jeste činjenica da su hrvatske paravojne formacije, posebno tokom 1991. i 1992. godine, minirale u klasičnim terorističkim akcijama preko 10.000 srpskih kuća i lokala u desetinama hrvatskih gradova. Čuvena po zlu „Kristalna noć“ u Zadru, zatim rušenje kuća, miniranje srpskih kuća u Gospiću, u Sisku, u Karlovcu, u Osijeku. Posebno ističem Bjelovar, gde je minirano preko 600 srpskih kuća. Naime, da je u pitanju bio državni terorizam, pokazuje sledeća činjenica. Tadašnji zamenik načelnika Policijske uprave Bjelovar, Hrvat Ivan Srnec, častan čovek, naložio je da se pokrene istraga za miniranje srpskih kuća u Bjelovaru. Nakon nekoliko dana i njegova kuća je minirana. To je najbolji dokaz da i oni časni ljudi hrvatske nacionalnosti, policajci, nisu mogli da vrše svoj posao. Srbi čije su kuće i poslovni lokali srušeni su, prema članu 180. hrvatskog zakona o obligacionim odnosima počeli da podnose tužbe za naknadu štete. Počeli su to da rade već 1993. i 1994. godine. Hrvatski sudovi nisu reagovali. Godine 1996, posle rata, na inicijativu tadašnjeg državnog odvjetnika Hrvatske, poznatog srbomrsca Šeksa, Hrvatski sabor je ukinuo član 180. i time onemogućio da Srbi dobiju naknadu štete sudskim putem. Nažalost, dobar deo ljudi je nagovaran od strane advokata i krenuli su da tuže državu Hrvatsku i izgubili su sudske postupke. Dajem primer samo jedne porodice, a takvih je nažalost na hiljade. Dušan i Ana Kundak, minirana im je kuća u Lipiku od 200 kvadrata i kuća u Filip Jakovu kod Šibenika od 100 kvadrata. Izgubili su sudske postupke pred Županijskim sudom u Bjelovaru. Ne samo da nisu dobili naknadu štete,

nego su Dušan i Ana Kundak morali da plate 20.000 evra sudskih troškova za sudski postupak za miniranu kuću u Lipiku, a 15.000 evra za sudski postupak za miniranu kuću u Filip Jakovu kod Šibenika. Dakle, ukupno

35.000 evra da plate sudskih troškova zato što su se usudili da tuže hrvatsku državu. To govori o karakteru hrvatske države, koja je danas članica EU. Dušanu i Ani Kundak se oduzima, odnosno oduzimaće se do smrti, po jedna trećina penzija, a radi se sada o dve ruine, živa leša koji ne mogu da shvate da ne mogu ostvariti svoja prava. Dušan i Ana Kundak su se ponadali kada su iscrpli sva pravna sredstva u Hrvatskoj, dakle prošli su Opštinski i Županijski, Ustavni, Vrhovni sud, da će ostvariti svoja prava pred Evropskim sudom u Strazburu. Nažalost, i tamo su doživeli veliko razočaranje, jer je Evropski sud u Strazburu stao na jedno licemerno stanovište. Naime, Sud je rekao – sve tužbe koje dolaze iz Hrvatske a kojima se tretiraju događaji pre ratifikacije Evropske konvencije o ljudskim pravima u Hrvatskom saboru, a to je bio novembar 1997. godine, Sud neće razmatrati. Ispada da ljudska prava za Srbe u Hrvatskoj važe samo od novembra 1997. godine nadalje, a dobro znamo da sve što se dešavalo Srbima, dešavalo se do 1995-1996. godine. Hvala.

Komlenski Đorđe

Zahvaljujem, predsedavajući. Dame i gospodo, drugarice i drugovi, cilj ovog amandmana je da se zakonskim rešenjem dodatno podstakne smanjenje siromaštva na području Republike Srbije. Zadovoljstvo je što se ovaj amandman ne odnosi direktno na to kako radi republička vlada, ali da je ovako nešto bilo ugrađeno u ranijem periodu, nikako se ne bi desilo da fondovi koji je trebalo da služe za razvoj služe samo za smanjenje siromaštva pojedinaca iz vrha „žutog preduzeća“, odnosno njegovog OUR-a u Vojvodini. To „žuto preduzeće“, lopovska organizacija, jeste privatnom preduzeću „Garant“ za proizvodnju radilica i cilindara za motore u Odžacima dodelilo dva puta po 300.000 evra iz Pokrajinskog fonda za sufinansiranje novih tehnologija za otvaranje pogona u AP Vojvodini.

Kažu da radnici koji su radili u tom preduzeću nisu uspeli da zavrnu ni po 50 šrafova a to preduzeće je, odmah nakon slikanja za više televizijskih ekipa i više puta, zatvoreno. U Odžacima danas nema firme, nema zaposlenih, gazda je po zatvaranju firme ostao dužan još i 20-ak plata radnicima, tako da osim ovih 600.000 evra koji su završili očigledno u džepovima vlasnika „žutog preduzeća“, dodatno su osiromašili i ove radnike kojima nisu isplatili njihove zarade. Prevara u Odžacima jasno pokazuje kako je nestalo svih 35 miliona evra, koje su očigledno podelili Pajtić i njegova klika iz „žutog preduzeća“, kako su opljačkali ovaj fond, a iz samih snimaka na televiziji se jasno vidi da su i Pajtić i njegova desna ruka Petrović svesno učestvovali u ovoj prevari. Vidi se da tamo nikakve nove tehnologije nije bilo, da se radilo o polovnim mašinama, koje su verovatno iz prošlog veka, ako nisu iz 19. veka. Prema tome, gospodo iz Tužilaštva za organizovani kriminal, ja vas molim da ovo procesuirate i da bar deo novca vratite u budžet Republike Srbije, kako bi se siromaštvo još više umanjilo i olakšalo da republička Vlada što brže smanji stepen siromaštva u Republici Srbiji. Hvala.

Vlahović Sonja

Hvala, poštovani predsedavajući. Ovo je još jedan amandman nas poslanika članova Fokus grupe. Ciljevi održivog razvoja, njih sedamnaest, osmišljeni su da obuhvate sva tri stuba održivog razvoja – ekonomiju, društvo i životnu sredinu. Ciljeve održivog razvoja mi već sprovodimo u delo. Tako je danas predsednik naše države Srbije Aleksandar Vučić na Samitu o klimi u Parizu, a to je jedan od stubova ciljeva održivog razvoja – životna sredina. Sa ponosom ponovo mogu da kažem da i grad Beograd sprovodi ciljeve održivog razvoja. Šta je unapređeno u protekle tri godine? Za kapitalne investicije iz budžeta je u 2017. godini izdvojeno 19,51%, a za

2018. godinu planirano da se izdvoji blizu 23%. Zatim, reformisan je

sistem socijalne zaštite, socijalna davanja se isplaćuju na vreme i bez kašnjenja. Uvedene su nove usluge u sistemu socijalne zaštite – usluge „lični pratilac deteta“, usluge „personalni asistent“... Da ne bih neke zaboravila, prosto moram da pratim, jer je toliko izdvojeno... Otvoreno je šest novih klubova za penzionere. U saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obnovljeni su svi objekti socijalne zaštite na teritoriji GO Obrenovac, tri dnevna boravka za decu sa smetnjama u razvoju su renovirana i proširena. Do kraja 2017. godine planirano je otvaranje dva nova dnevna boravka za decu sa smetnjama u razvoju, i to u gradskim opštinama Sopot, u naselju Ovča. Hvala.

Vujadinović Milimir

Hvala, predsedavajući. Svi amandmani koje sam podneo su sa ciljem da doprinesu borbi protiv korupcije i kriminala, međutim, ceo dan danas smo slušali poslanike opozicije kako su sprečeni da govore na temu bilo kog zakona zbog toga što smo podneli ove amandmane. Pre svega moram da zamolim ljude iz režije, znajući da je direktan prenos ovog skupštinskog zasedanja prekinut, da okrenu kamere na klupe poslanika opozicije. Primetićete da 90% njih u ovom momentu nije prisutno u sali. Ovo je važno radi građana Srbije koji će ovaj prenos gledati u nekom odloženom terminu, da vide šta je to i na koji način se poslanici opozicije bore za ono za šta su ih delegirali ovde. Poređenja radi, evo kako to sve izgleda i danas mogu da vide na osnovu uvida u klupe poslanika opozicije ali i onoga što se dešavalo u prošlosti. Naime, pokrajinska vlast je u prošlosti formirala „Razvojnu banku“ Vojvodine, znate na koji način je ona funkcionisala od 2009. do

2012. godine, dokapitalizovana je sa čak 15 milijardi dinara. Naplativost njenih potraživanja, kasnije će se ispostaviti, bila je svega 20%, što znači da ta potraživanja uglavnom nisu bila naplativa. Još tada su poslanici SNS-a u Pokrajinskoj skupštini upozoravali na posledice takvog jednog kriminalnog delovanja. Naravno, Bojan Pajtić je uspeo u sve ovo da uključi čak i poslanike Pokrajinske skupštine, da podrže tu dokapitalizaciju „Razvojne banke“ Vojvodine. Svedoci smo kako se sve to završilo.

Ono što je specijalitet u svemu tome jeste da je DS u istoj toj banci i za predizbornu kampanju 2012. godine uzela kredit, ali i u junu

2012. godine, i to sa 1,4% kamate, bez apsolutno ikakvih elemenata obezbeđenja tog kredita. Hvala.

Knežević Blaža

Zahvaljujem. Kada govorimo o infrastrukturnim projektima, odnosno unapređenju razvoja infrastrukture u Republici, svakako treba posebno naglasiti dva mosta. Pre svega Žeželjev most u Novom Sadu, koji je železničkodrumski most koji je premostio Dunav. On predstavlja značajan objekat i u međunarodnim merilima, ali i veliko dostignuće naše tehnike. Most će, uz dve pešačko-biciklističke staze i dve drumske trake, imati dva koloseka kojima će vozovi moći da razvijaju brzinu do 160 km za putničke, odnosno 120 km na čas za teretne vozove. Žeželjev most pokazuje veliku odgovornost Vlade Republike Srbije prema svakom infrastrukturnom projektu, odnosno ozbiljnost u realizaciji svega onoga što je obećano građanima Srbije. Vrednost investicije je oko 51 milion evra. Drugi most na Drini, između Ljubovije i Bratunca, nazvan Bratoljub, predstavlja posebnu simboliku jer je spojio dve obale. Mostovi, pogotovo oni koji spajaju Srbiju i Republiku Srpsku, i Srbiju i BiH, daju mogućnost ljudima koji imaju za cilj pre svega mir, stabilnost i bolji život, a onda i mnogo bolje uslove i prilike za razmenu znanja, investicija, ekonomski razvoj i turizam. Most skraćuje put 50 km sa Koridorom 11 i lukom Bar. Ukupna investicija je 13 miliona evra, gde spadaju i most ali i granični prelaz. Ovakvi realizovani infrastrukturni projekti, kada su mostovi u pitanju, pokazuju pre svega snagu zemlje kakva je Srbija da se uhvati ukoštac sa ovakvim izazovima i da pokaže da i sa strane jačine države, i jačine Vlade, i sa finansijske strane može da iznese ovakve projekte. Hvala.

Turk Milena

Zahvaljujem, predsedavajući. Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 7.

U članu 7. se brišu uslovi koji određuju uključenje kapitalnih projekata u prioritetnu oblast finansiranja, već se ova oblast uređuje uredbom Vlade Republike Srbije. Ovo je izuzetno značajno jer omogućava nastavak ulaganja u izgradnju infrastrukture širom Republike Srbije, u izgradnju auto-puteva, u naše povezivanje sa regionom, ali i u obnovu postojeće infrastrukture, što nam je izuzetno važno. Ovo je takođe bitno sa aspekta ulaganja u obnovu objekata – u naše škole, domove zdravlja, ustanove socijalne zaštite, što se sprovodi preko sredstava Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima. Samo početkom ove godine u Trsteniku je odobreno 50 miliona za sanaciju dve škole, a krajem godine još 70 miliona za sanaciju preostale dve škole u našoj opštini. Izuzetno je važno, zato što se ovi projekti odnose na saniranje čitavog objekta, od poda do plafona. Dakle jedno kapitalno ulaganje koje omogućava i uštedu u smislu energetske efikasnosti. Ovo se, naravno, odnosi i na ustanove socijalne zaštite i zdravstvene ustanove, što je izuzetno važno, kao i nastavak samih infrastrukturnih radova. Moram da napomenem da je ta ista opština Trstenik dobila 150 miliona za sanaciju dela magistralnog puta, što će, naravno, povećati bezbednost na ovom delu Stopanje, ali isto tako i izgradnju kružnog toka, prvog u našoj opštini, koji takođe utiče na bezbednost i sam izgled naše opštine. Mi smo od strane bivše vlasti imali ulaganje u jedan infrastrukturni projekat, koji se odnosio na akva-park. Dakle, 120 miliona dinara je u Trsteniku uloženo u izgradnju akva-parka, ali ono što je ključno jeste da je taj akva-park navrat-nanos pompezno otvoren bez upotrebne dozvole. Dakle, otvoren je iako su električne instalacije bile ugrožene i na njih se slivala voda, dakle bila su ugrožena deca i svi korisnici bazena. Bilo je važno da se prikupe politički poeni ovim potezom. Dakle, ne samo što je važno da Republika odredi prioritete u kapitalnim projektima, važno je i da kontroliše njihovo sprovođenje i ja iz ovog razloga podnosim amandman u cilju ravnomernijeg ulaganja u čitavoj Republici Srbiji.

Barišić Dragana

Zahvaljujem, predsedavajući. Poštovani ministri, poštovane kolege narodni poslanici i poslanice, podnela sam amandman na član 7, jer, kao što sam više puta rekla, zaista je država toliko opustošena da su, eto, ova vlada i ovi narodni poslanici koji su ovde, znači poslanici pre svega vladajuće koalicije, spremni da danonoćno rade, a sve u cilju da podignemo ovu državu na zdrave noge i krenemo onako kako smo započeli, znači napredno u nove pobede. Ono što može da se primeti jeste to da oni poslanici koji danas u nekim prepodnevnim satima, pošto oni sad imaju neka preča posla, kritikuju nas iz vladajuće koalicije da podnosimo neke amandmane, nisu ni ovde, neće biti ni u danu za glasanje, koje će trajati verovatno dosta dugo, jer oni su tu samo da opstruiraju rad Parlamenta i ništa drugo. Ali čudi me da više nemamo ni opoziciju, jer oni više ne znaju šta pričaju. Pa tako, evo, Saša Janković, bivši Zaštitnik građana, inače onaj poznati zgrčenik u Beču, danas kaže kako su izbori za savete mesnih zajednica u Kruševcu slični onim u Severnoj Koreji, izjavljuje neko saučešće. On zaista više gubi kompas i razum i priča sve i svašta, a pritom napominje da je na izborima u ovim opštinama gde su raspisani SNS već pobedio sa preko 70%, što – vidim, naravno, tu je već taj razum očuvan – daje potvrdu da je on i sam svestan dobre politike koju vodi SNS. Ali vidi se da je totalno rasturena ta naša opozicija i više ne znaju šta pričaju; čas kažu jedno, čas drugo. Opet, to sve nama daje snagu i vetar u leđa da nastavimo da se borimo, jer smo na dobrom putu čim oni ovako više ne znaju šta pričaju. Hvala.

Orlić Vladimir

Razvoj, dame i gospodo, koji je predmet i ovog amandmana, evidentno je prisutan u gradu Beogradu. U gradu Beogradu, koji ne samo da je prepolovio onaj katastrofalni dug od milijardu i dve stotine miliona koji mu je ostavio „žuti tajkun“ Dragan Đilas, već danas ima za red veličine više kranova, gradilišta nego u njegovo vreme. Ako se pitate, građani Srbije, sa kim „žuti tajkun“ Dragan Đilas planira da vrati Beograd u prošlost, u vreme kada je bio potpuno uništen i devastiran, odgovor je stigao danas. Upravo sa ljudima koje je pomenula gospođa Barišić, dakle sa dosovskim vedetama Vukom Tadićevim Jeremićem i Sašom Jankovićem. Ko je tu još prisutan? Pored toga što je poznato da se Vuk Tadićev Jeremić identifikuje i međusobno podržava sa onim siledžijama dverašima, „žuto preduzeće“ DS-a je u svom pamfletu reklo da se u potpunosti identifikuje sa udruženjem Saše Jankovića.

Inače, Saše Jankovića, za kog se osnovano sumnja da mu je sve one govore posle kog su ljudi odlazili sa mitinga pisao Slaviša Lekić, sa strankom Borisa Tadića, Zorana Živkovića i Borka Stefanovića, koji je ovih dana rekao da bi on najradije pravio vladu sa Aljbinom Kurtijem. Koliko da bude jasno ko su oni ljudi koji ne podržavaju razvoj naše prestonice, već žele da od nje ponovo prave DOS palanku. Građani Srbije, građani Beograda to neće dozvoliti.

Marković Aleksandar

Zahvaljujem, predsedavajući. U pitanju je član 7. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Isti je kao i prethodni, dakle dodavanje novog stava, modernizacija. Nekoliko puta sam već, obrazlažući prethodne amandmane, navodio razloge zbog kojih smatram da je modernizacija neophodna. Kao glavni argument nalazim potrebu za efikasnijom i funkcionalnijom javnom upravom, a sve u cilju da smanjimo zloupotrebe koje smo imali. Mi smo ovde već nekoliko puta navodili primere, da li Smederevske Palanke, da li opštine Vračar, kolege su pričale o AP Vojvodini, ali ono što nisam spomenuo, to je da je, recimo, samo u Poslovnom prostoru Vračar, za vreme dok su „žuti“ upravljali tom opštinom, fond Poslovnog prostora bukvalno prepolovljen, dok za 5.354 kvadrata ne postoji nikakva dokumentacija iz koje može da se utvrdi gde su nestali. Gde je nestalo

5.354 kvadrata? Ima tu mnogo primera kako su oni poslovali. Na primer, tri lokala iz Fonda javnog preduzeća, ukupne površine 186 kvadrata, razmene za dva manja, ukupne površine od 73 kvadrata, od kojih preuzmu samo jedan, i to manji, od 28 kvadrata, a ovaj drugi, veći, nikad ni ne preuzmu. To je jedan primer iz 2005. godine. Mnogo takvih primera ima i, kao što je jedna moja koleginica rekla – bilo, ne ponovilo se. Zahvaljujem.

Krasić Zoran

Evo posle godinu dana menjamo član 56a, koji je pre godinu dana ugrađen. Odnosi se na prinudnu naplatu. Ovo što se ovim predlogom zakona traži jeste da se unese nov stav 9, da se sva ograničenja prinudne naplate prošire i na organizacije obaveznog osiguranja. Međutim, i prošle godine, kada se unosio ovaj član, javio se stvarno jedan suštinski feler. O čemu se radi? Nalog za prinudnu naplatu daje Narodna banka Srbije preko svog odeljenja, ali taj nalog sprovodi Uprava za trezor, jer se kod nje vode računi što direktnih što indirektnih korisnika budžetskih sredstava. Prošle godine smo rekli, a i sada ponavljamo, sa ovakvom vrstom ograničenja možete da idete samo kada su u pitanju namenska sredstva, kada su u pitanju budžetski fondovi, koji treba da budu zaštićeni od prinudne naplate, a kada su u pitanju druga sredstva, ne sme da se proširi ova zaštita i ova restrikcija, jer se dovodi u pitanje osnovni princip, pa i princip Svetske banke. Ugovor, to je zakon za ugovorne strane. Šta ukoliko ne ispuni ugovornu obavezu korisnik budžetskih sredstava prema nekom privrednom društvu, kako on da naplati? Dobije i nalog Narodne banke Odeljenja u Kragujevcu, dođe do Trezora, a Uprava za trezor ne želi da ga izvrši. Ovo treba da se malo drugačije posmatra, da i država, kada ulazi u neke obaveze ugovorne prirode, pa ili kada sebi stvara obavezu sprovodeći neki zakon gde se javljaju i pojedinci kao korisnici nekih usluga ili nekih prava, da na vreme planira svoje obaveze, a ne da se jednim restriktivnim planiranjem ili ograničenim sredstvima, uz ova sva ograničenja koja su navedena u članu 56a, praktično dezavuiše nalog Narodne banke o prinudnoj naplati.

Rističević Marijan

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, mene brine odsustvo dela opozicije. Nadam se da nemaju neki Pavlovićev aranžman, pa ću za svaki slučaj skratiti. Dakle, ako neko kao mi očekuje da taj deo opozicije, dok mi činimo dobro, nama sklanja kamenje sa puta, onda se grdno varamo. Od tog dela opozicije koji sada ovde nije prisutan možemo očekivati samo, dok naporno radimo, da nam neki kamen još navaljuju na put. Toliko o njima. Hvala.

Dušan Vujović

Samo da pojasnim šta je bila namera u izmeni ovog člana. Znači, ima nekoliko malih izmena. Jedna je da se precizira umesto pet dana, pet radnih dana za naplatu. Time smo želeli da proširimo rok, da ne bude da se ne uključuje vikend. To je, čini mi se, jasno bez objašnjenja. Drugo, u narednom paragrafu, u originalnom poslednjem paragrafu, dodaju se na dva mesta sintagme – odnosno lokalne vlasti. Pošto želimo da se te iste odredbe odnose i na... Pre je bilo samo direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava, a ovde se dodaju i lokalne vlasti. I u poslednjoj rečenici, koja se dodaje kao novi paragraf, kaže se – odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na korisnike sredstava organizacije za obavezno socijalno osiguranje. One pre nisu bile obuhvaćene ovim zakonom i mi smo bili preplavljeni zahtevima da dajemo mišljenje kada postoji nalog za izvršenje koji se odnosi na fondove. Znači, mi smo želeli da ih stavimo u istu situaciju i da se oni podjednako odgovorno odnose prema svim procesima. Drugim rečima, kako sud presudi u korist nekog korisnika, da može da se vrši prinudna naplata i sa računa fondova, koji se, inače, niti izvršavaju preko Trezora niti podležu našoj kontroli. Hvala lepo.

Martinović Aleksandar

Samo kratko. Dame i gospodo narodni poslanici, danas sam već govorio o tome kakve je pogubne posledice po Vojsku Srbije i po odbrambeni sistem ove države ostavio bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac. O tome svedoče i depeše koje je objavio Vikiliks.

Tako je, na primer, 2007. godine tadašnji američki ambasador u Beogradu, gospodin Majkl Polt, poslao je jednu depešu Stejt departmentu u kojoj se, između ostalog kaže, da mu je Dragan Šutanovac rekao da je njegova misija „da pripremi srpske oružane snage za ulazak u NATO“, da „on kao ministar odbrane motri na oko 200 aktivnih pripadnika MUP-a“, u koje, kaže, „nema poverenja jer su ih oblikovala kosovska iskustva“. Drugim rečima, radi se o čoveku koji je otvoreno radio za interese stranih država i stranih vojnih saveza i koji nije, kaže, po sopstvenim rečima, imao poverenje u pripadnike vojske i policije koji su branili suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije na Kosovu i Metohiji tokom oružanih dejstava 1998. i 1999. godine. Iskreno se nadam da takvih ministara, loših ministara odbrane, u srpskoj Vladi više nikada neće biti. Još jedanput, podrška Vladi Republike Srbije za sredstva koja su opredeljena za Ministarstvo odbrane za 2018. godinu.

Žarić Kovačević Jelena

Zahvaljujem, predsedavajući. Poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman iz konstantne potrebe i želje da pravosudni sistem bude samo još bolji. Ne mogu da ne kažem da me Vlada Republike Srbije nije dodatno navela da podnesem ovaj amandman, spominjući lokalnu samoupravu. Ja dolazim iz Niša i moram da spomenem uticajne ljude iz te lokalne samouprave koji su imali značajnu ulogu u zloglasnoj reformi sudstva. Imamo, na primer, jednog advokata iz Niša koji je tada na potpuno nezakonit način izabran za člana Visokog saveta sudstva isključivo zahvaljujući političkom pritisku koji je vršila tada vladajuća Demokratska stranka. Još jedan Nišlija koji je vukao konce u pravosuđu bio je takođe advokat, ali i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, i nije se libio da maksimalno koristi svoj politički uticaj ne bi li sudsku vlast stavio isključivo pod kontrolu Demokratske stranke. On je imao tu priliku da otpusti više od 700 sudija i da niko ne može da postane sudija bez njegove volje. Poznat je po tome da je koordinirao i izbor novog sastava Visokog saveta sudstva, da bi potom i sam postao član tog tela.

Nažalost, takvi kadrovi su vodili pravosuđe u vreme vlasti Demokratske stranke. Danas konačno građani imaju pravosudni sistem u koji mogu imati poverenja. Hvala.

Mićin Žarko

Zahvaljujem se, predsedavajući. Budžetom Republike Srbije za 2018. godinu planirano je 15 milijardi dinara za subvencije privredi i tu idu i podsticaji za investitore. U načelnoj raspravi smo mogli da čujemo kritike pojedinih opozicionih poslanika zbog ovih vidova podsticaja investitora, međutim, ovakve kritike su zaista potpuno neopravdane. Jer, prema analizi koju je uradila Svetska banka za interne potrebe Ministarstva privrede, u kojoj je posmatrano 30 projekata za period od oktobra 2015. do januara 2017. godine, subvencionisane kompanije su donele investicije vredne 340 miliona evra a zaposlile 21.276 radnika. Neto plate se kreću od 504 evra u „SR Tehniksu“, do 183 evra u „Aster tekstilu“. Država je ovih 30 kompanija podstakla sa ukupno 125,4 miliona evra. To je 5.898 evra u proseku po novootvorenom radnom mestu. Analizom poslovanja došlo se do zaključka da je ukupan iznos očekivanih javnih prihoda 512 miliona evra i 4,08 puta je veći od ukupnih odobrenih sredstava za projekte u posmatranom periodu. Takođe, i očekivano vreme za povrat podsticaja kroz javne prihode iznosi 14,07 meseci, što pokazuje opravdanost ovakvih planiranja sredstava u budžetu. Hvala.

Jevtović-Vukojičić Milanka

Zahvaljujem. Za razliku od Demokratske stranke, koja je vodila pogubnu ekonomsku politiku i Republiku Srbiju i njene građane dovela do ivice ambisa, danas možemo da kažemo da je Republika Srbija ekonomski zdrava zemlja. Sem pogubne ekonomske politike, Demokratska stranka Srbije vodila je i pogubnu demografsku politiku, pa je u prethodnih deset godina Republika Srbija izgubila nešto više od 37.000 stanovnika, veličine Prijepolja ili nekog drugog grada. Ova Vlada vodi odgovornu demografsku politiku i u tom smislu formirano je ministarstvo koje se bavi demografskom i populacionom politikom. To je multidisciplinarni pristup, ali želim da istaknem da

je ova Vlada odgovorna, i za demografiju i natalitet za ovu godinu opredelila je 600 miliona dinara. Zahvaljujem.

Laketić Darko

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, uvažene kolege narodni poslanici, dobar deo budžeta, odnosno dobar deo transfera ka lokalnim samoupravama od strane Republike Srbije troši se za zdravstvenu zaštitu. Po aktuelnom Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, primarna zdravstvena zaštita, odnosno osnivačka prava u ustanovama primarne zdravstvene zaštite pripadaju upravo lokalnim samoupravama. Ono što je naročito bitno u jeku pre svega rada i funkcionisanja na nivou Ministarstva zdravlja, to su normativi, strogi normativi, kadrovski planovi, jeste jedna činjenica da, i pored normativa koji u određenim zdravstvenim ustanovama primarne zdravstvene zaštite gde osnivačka prava imaju lokalne samouprave, gde je broj zdravstvenih radnika iznad normativa, lokalna samouprava ima mogućnost i ima pravo da iz svojih sopstvenih sredstava finansira kadrove. Naime, na taj način lokalna samouprava pre svega finansira plate zaposlenih, dodatke na plate, druge prinadležnosti i naknade u skladu sa zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom, kao i doprinose za obavezno socijalno osiguranje. U opštini Prokuplje se, naime, iz lokalnog budžeta finansira nekoliko lekara i medicinskih sestara koji rade u okviru određenih seoskih ambulanti koje su jako udaljene iz razloga što je opština vrlo razuđena. Na taj način smatram da se lokalne samouprave pre svega odgovorno, socijalno i zdravstveno odgovorno, ponašaju. Zahvaljujem se.

Malušić Ljiljana

Hvala, predsedavajući. Moj amandman glasi – planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta Republike Srbije realizuje se tako da u najvećoj mogućoj meri

unapredi razvoj obrazovanja u Republici Srbiji. Cilj amandmana je da se zakonskim rešenjem osnaži i unapredi razvoj obrazovanja u Republici Srbiji. Zamislite samo koliko je novca moglo da bude uloženo u obrazovanje da je „žuto preduzeće“ manje para trošilo na putovanja, skupe nekretnine, luksuzne automobile, zimovanja i letovanja po svetskim destinacijama. Za razliku od njih, ovim predlogom budžeta će biti uloženo više od 700 miliona dinara za izgradnju novih zgrada za razvoj tehnologije i nauke, za tehnološke parkove, dodatne zgrade Naučnotehnološkog parka u Nišu, dodatne zgrade Instituta za fiziku. Budžet koji predlažemo predviđa 3,3 milijarde za modernizaciju infrastrukture osnovnih i srednjih škola. E, ovako radi Vlada Republike Srbije. Hvala.

Janjušević Krsto

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, govorio sam o značajnim ulaganjima u kulturu posle mnogo godina. Takođe želim kratko pomenuti i vezano za reformu obrazovanja koja je pokrenuta i značajnim budžetskim sredstvima koja su opredeljena kako za povećanje plata zaposlenih, kako za samo dualno obrazovanje, koje će nam, verujem, vrlo brzo dati značajan rezultat i u samim privrednim parametrima. Šteta je što ovde nema pojedinih poslanika opozicije. Verovatno su dovoljno obrazovani, kako sami tvrde, a o kulturi možda možemo da pročitamo na njihovim Tviter nalozima. Tamo pišu svašta, uglavnom neistine. Hajde, Jankovića nema, ali ima nekih koji ovde mogu da uđu i da vode sa nama polemiku. Pa, eto, predložio bih da himna zajedničkog delovanja Saše Jankovića i Saše Radulovića bude – tvit tvituje moj jaran, tvitujem i ja, oba nas je zavela ambasada ta. Zahvaljujem.

Kovačević Goran

Rezultat fiskalne konsolidacije i makroekonomske stabilnosti nije samo rast plata zaposlenih u javnom sektoru, nije samo rast penzija, već istovremeno poreske olakšice, koje država Srbija prvi put uvodi u svojoj istoriji.

Godine 2015. smo obećali da, kada dođemo u situaciju da nemamo fiskalni deficit, dobijemo mogućnost da počnemo da rasterećujemo prihodovnu stranu budžeta, odnosno da vršimo umanjenje poreza na rad, i to radimo u tri nivoa u ovom zakonu o budžetskom sistemu. Pre svega, oporezivi deo zarada povećavamo sa 11.740 na 15.000, što je značajno rasterećenje. Istovremeno nastavljamo sa programom koji smo imali tako da maksimalni mogući iznos koji se uplaćuje po osnovu obaveznog zdravstvenog i penzionog osiguranja bude 25%, odnosno 75% je umanjenje i prvi put u istoriji Srbije uvodimo oslobađanje od bilo kakvog plaćanja poreza u vremenskom periodu od dve godine. Ja vam se zahvaljujem.

Linta Miodrag

U Hrvatskoj je tokom rata oteto – putem ugovora, pod pritiscima i pretnjama ili putem predugovora – oko 10.000 srpskih kuća. Daću samo jedan primer, porodice Momčila i Mirjane Tomašević, koji su imali veliku u kuću u mestu Vodice kod Šibenika i koji su, zbog pritisaka i pretnji, iz straha za svoju bezbednost, bili prinuđeni da svoju kuću zamene sa jednim Hrvatom iz Kninskog Polja, Brankom Marićem. Potpisan je jedan predugovor koji nije mogao da proizvede nikakve pravne učinke. Rečeno je da će biti svako u tuđoj kući do okončanja ratnih dejstava. Međutim, 1994. godine Branko Marić je pokrenuo sudski postupak, upisao se kao vlasnik srpske kuće u Vodicama. Mirjana i Momčilo Tomašević su pokušavali 20 godina sudskim putem da povrate svoju kuću. Nažalost, hrvatsko pravosuđe Opštinskog i Županijskog suda u Zadru preko Vrhovnog suda odbilo je njihovu borbu za svoju kuću. To je samo jedan u nizu dokaza otimanja, odnosno legalizovanja etničkog čišćenja pola miliona Srba iz Hrvatske. Hvala.

Komlenski Đorđe

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, cilj ovog amandmana je da se zakonskim rešenjem dodatno podstakne smanjenje siromaštva na području Republike Srbije. Ovo planiranje upotrebe budžetskih sredstava i planiranje da budžetski sistem bude u funkciji smanjenja siromaštva pokazalo je svoje

dobre strane na teritoriji Republike Srbije. To isto treba primeniti i na teritoriji Pokrajine Vojvodine, gde je „žuto preduzeće“ koliko do

2016. godine zloupotrebljavalo sredstva koja su bila namenjena za smanjenje siromaštva. Jedna od tih zloupotreba je i deoba sredstava koja su bila namenjena iz budžeta za izvođenje javnih radova na teritoriji Vojvodine. Čak 22 udruženja, čiji su zakonski zastupnici članovi DS-a, dobila su 26 miliona dinara. Nije sporno da svi mogu da učestvuju u ovome, ali o verovatnoći da je ovde deoba bila isključivo iz partijskih razloga i da je taj novac otišao u pogrešne svrhe a ne na smanjenje siromaštva govori ovaj broj od 22 nesporna člana DS-a koji su dobili ovaj novac. Hvala.

Vujadinović Milimir

Hvala, predsedavajući. Trudiću se što kraće, zaista mislim da smo danas dosta stvari rekli. Kažu da kriminal i korupcija ne poznaju ni veru, ni naciju, ni granice, ni boju kože, a očigledno ni materijalni status bilo kog čoveka. Primer za to je DS, koja je za svojih 16 godina, evo, do prošle godine, u AP Vojvodini potrošila iz onoga nesrećnoga Fonda za kapitalna ulaganja milion i po evra za izgradnju dvorca Heterlend, tj. doma za decu sa smetnjama u razvoju. Osim toga, to je trebalo da donese i novih 50 radnih mesta za meštane gde je taj dom trebalo da bude izgrađen. Niti smo kada videli taj novac, niti smo kada videli taj dom, niti su kada meštani videli radna mesta koja su bila predviđena u tom domu za decu. To je i danas predmet istrage nadležnih organa i nadamo se da će se konačno ući u trag tom novcu a oni koji su za to odgovorni završiti na mestu gde je to predviđeno. Hvala.

Knežević Blaža

Zahvaljujem, predsedavajući. Srbija je jedno veliko gradilište, to je već svima jasno, i sve što su oni koji su sa omalovažavanjem, cinizmom i zlobom govorili o uspesima Vlade Republike Srbije nije više vredno komentara.

Srbija postaje mreža koridora i u drumskom i u železničkom saobraćaju i čitav niz investicija i projekata koje sprovodi Vlada Republike Srbije jasno govori o fiskalnoj stabilnosti Republike Srbije. Ako pomenemo koridore Niš–Merdare, Koridor 10, rekonstrukciju kuće u Kraljevu, prugu Beograd–Budimpešta, Beograd – južni Jadran, mostove „Žeželj“, „Bratoljub“, Moravski koridor, auto-put Novi Sad – Ruma, Ruma – Šabac, brzu saobraćajnicu Šabac – Loznica, obilaznicu oko Beograda i veliki broj lokalnih puteva i pruga koji se rekonstruišu, onda je jasno saznanje i jasno se govori o tome da ova Vlada vodi odgovornu politiku prema građanima Srbije i to nek je svima jasno. Hvala.

Turk Milena

Zahvaljujem, predsedavajući. Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 8. zakona o budžetskom sistemu u cilju ravnomernog ulaganja u sve krajeve Republike Srbije. U prethodnom periodu su Vlada Republike Srbije i sva ministarstva zaista pokazala odgovornost u smislu opremanja zdravstvenih institucija i institucija koje su namenjene pružanju usluga socijalne zaštite, policijskim stanicama. U to smo mogli da se uverimo u prethodnim mesecima, kada su svi domovi zdravlja bili opremljeni sanitetima, odnosno mini-bolnicama praktično. Ova sredstva su bila prikupljena od odlaganja krivičnog gonjenja i ovo je zajednički projekat Ministarstva pravde i Ministarstva zdravlja. Takođe su i centri za socijalni rad opremljeni kolima kako bi efikasnije radili i lakše došli do svih svojih korisnika. Policijske stanice su takođe opremljene u svakom okrugu, u svakom gradu i u svakoj opštini radi efikasnijeg rada i ovaj amandman je upravo u cilju daljeg ravnomernog ulaganja u sve krajeve Srbije. Hvala.

Barišić Dragana

Zahvaljujem, predsedavajući. Poštovani ministri, poštovane kolege narodni poslanici, podnela sam na član 8. amandman u cilju boljeg funkcionisanja i osnaženja zdravstvenog sistema, a moramo priznati da se mnogo toga radilo u prethodnom periodu. Ovom prilikom samo želim da podsetim da smo mislili i na budućnost, pre svega na natalitet, i da smo u tom cilju donosili i dobre reformske zahteve u prethodnom periodu.

Od 1. januara 2016. za porodilje se besplatno primenjuje epiduralna anestezija. Moram da podsetim da ranije to nije bio slučaj. Takođe, od juna 2016. finansira se i treći pokušaj za biomedicinski potpomognutu oplodnju o trošku RFZO-a. Znači da mislimo na to da natalitet povećamo i, naravno, da budućnost naše dece bude bolja, tako da pozivam još jednom sve narodne poslanike da ovaj zakon podržimo u potpunosti. Hvala.

Orlić Vladimir

Zahvaljujem. Razvoj, dame i gospodo narodni poslanici, koji je predmet i ovog amandmana, zaista se jako dobro i jasno vidi na delu u našoj prestonici, u gradu Beogradu. Taj razvoj, naravno, prirodna je posledica ozbiljnog i odgovornog ponašanja, domaćinskog postupanja, koje se, između ostalog, može sagledati i kroz rad komunalnih preduzeća. Danas ta preduzeća uspešno rade, uspešno posluju, što, naravno, ne može ni da se poredi sa periodom kada je gradom žario i palio „žuti tajkun“ Đilas Dragan i kada su ta ista preduzeća radila sa gubitkom od preko dve milijarde dinara. Ko danas zajedno sa „žutim tajkunom“ Đilas Draganom sanja da ponovo vrati Beograd u mrak do 2012. godine, odnosno perioda kada je „žuto preduzeće“ uništavalo sve čega se takne delujući zajedno. Pa svi oni koji pripadaju svim tim filijalama, podružnicama i ostalim podvarijantama „žutog preduzeća“ i dosovske vedete Saša Janković i Vuk Tadićev Jeremić koji su danas obnarodovali da sarađuju sa Đilasom i njegovim potrčkom Šapićem, ali i ostali sa kojima se poistovećuju, a tu su i Boris Tadić i Zoran Živković, Dragan Šutanovac, naravno, dveraši siledžije i njihovi pešadinci, a bilo bi lepo da svi zajedno, poštujući onu narodnu – dosmanlisti, svi ste isti, ne zaborave i udruženje građana Saše Radulovića. Sigurno će im njihovo izvanredno poznavanje muzičke umetnosti, ali i filmske umetnosti, jako dobro doći. Da ti ljudi ne naprave ponovo od Beograda DOS palanku, siguran sam stanovnici prestonice neće dozvoliti. Hvala vam.

Marković Aleksandar

Hvala, predsedavajući. Član 8. Predloga zakona, dakle isti amandman kao na prethodni član, isto je obrazloženje, da ne čitamo. Dakle, modernizacija Republike

Srbije, potreba za modernizacijom, a sve u cilju funkcionalnije i efikasnije uprave, ali i funkcionalnije i efikasnije lokalne samouprave. Malopre smo imali neke loše primere vezane za opštinu Vračar, čuli smo kako je to bilo u 2005. godini, ali u 2006. godini imamo još gori primer. Isto je u pitanju Javno preduzeće „Poslovni prostor“ Vračar, kada je iz Fonda izuzet lokal površine od 56 kvadrata kako bi bio razmenjen za lokal površine od 33 kvadrata u novoizgrađenom budućem objektu. To je rađeno po principu – ja tebi odmah sada dam lokal od 56 kvadrata, a ti meni nekada, negde, možda, lokal od 33 kvadrata. Da stvar bude gora, ta realizacija nikada nije izvršena, zato što kupac, odnosno investitor nikada nije pristupio rušenju starog i izgradnji novog objekta, već je ustupljeni objekat prodao trećem licu za 80.000 evra i nikome ništa. Dakle, to je bio još jedan primer koji govori o tome kako su „žuti“ vodili opštinu Vračar. Zahvaljujem.

Krasić Zoran

Članom 9. vrši se odgovarajuća izmena u članu

61. Zakona o budžetskom sistemu. Na prvi pogled izgleda da je intervencija skromna, jer se samo menjaju procenti pa ono što je bilo do pet menja se da bude do deset odsto i kod organizacije obaveznog osiguranja kada je u pitanju trošak zdravstvene zaštite i preko deset posto. Mi smo tražili amandmanom da se ovo briše zato što... Ali da ne ulazim u sve ove sitne detalje povodom ovoga, poenta je u sledećem. Ako dođe do neke promene u nekoj aproprijaciji, direktni korisnik budžetskih sredstava uz saglasnost ministarstva može da izvrši odgovarajuću promenu. Pogledajte koliko to izgleda besmisleno na primeru, recimo, budžeta za 2018. godinu. Kao direktni korisnik budžetskih sredstava pominje se, recimo, kabinet. Evo da uzmemo kabinet ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i javna preduzeća, 850 miliona

dinara je planirano. Ukoliko bi se desila neka izmena, neka potreba da se neka aproprijacija promeni, dosada je bilo ograničenje do pet posto uz saglasnost Ministarstva finansija, a sada je do deset posto. Onda se postavlja pitanje šta je sa ozbiljnošću budžeta, šta je sa odgovornošću onih koji su zaduženi za izvršenje budžeta, šta je sa odgovornošću onih koji su zaduženi za planiranje budžeta. Po pravilu, kada dođe do mnogo većih odstupanja u nekim od tih aproprijacija, ide se na rebalans budžeta, bez obzira na to što ne postoje razlozi za njegovo povećanje ili smanjivanje u zavisnosti od priliva ili odliva sredstava. Smatram da povećanje ovog limita na 10% pojačava diskreciju kod direktnih korisnika budžetskih sredstava. Mada mi uopšte nije jasno kako je kabinet mogao da bude direktni korisnik budžetskih sredstava kada kabinet po zakonu nije ni organ državne uprave niti posebna organizacija. Kako ste vi to skarabudžili u ovom predlogu zakona o budžetu za 2018. godinu biće interesantno. Radi potpune informisanosti samo moram da kažem da se ova intervencija odnosi na opšta primanja koja su regulisana Zakonom o budžetu, a ne na ona koja su, ajde da kažem, namenska primanja, koja dolaze iz drugih fondova, te na taj način očigledno postoji neki strah kada je u pitanju EU i kada se njihova sredstva preusmeravaju preko direktnih korisnika budžetskih sredstava.

Dušan Vujović

Želim samo kratko da pojasnim. Ovo se ne odnosi na tu ukupnu svotu tog razdela, nego se odnosi na aproprijacije unutar toga. Znači, ovo što se dozvoljava bilo je prethodne godine dozvoljeno u sklopu člana kojim se objašnjavalo programsko budžetiranje. Bilo je dozvoljeno izuzetno do 10%, imajući u vidu broj zahteva koji dobijamo i potrebu da se odgovornost u stvari pojačava time što ministarstva sama svoje greške u planiranju „peglaju“ na tim malim promenama među razdelima ostajući u okviru aproprijacije, odnosno razdela celog ministarstva, ili kabineta, ili bilo kog korisnika. Mi smatramo da je potrebno veći stepen odgovornosti prebaciti na korisnike i, naravno, zadržati kontrolu da ne bi došlo do bilo kakve zloupotrebe. Mi se nalazimo u situaciji u kojoj je gotovo nemoguće planirati vrlo precizno te pojedine delove. Navešću vam primere. Kod raznoraznih projekata, oni se nalaze u situaciji da ne mogu precizno da planiraju koliko će tačno sredstava biti potrošeno, npr. na građevinske radove, na

opremu, na kompjutere, na programe itd., i onda moramo da intervenišemo i da menjamo te aproprijacije iako se ukupna vrednost projekta ne menja. Znači, to je smisao ovoga, da se olakša realizacija budžeta i da se ne komplikuje relokacija sredstava koja ostaju u okvirima. Prema tome, ne radi se o rebalansu budžeta, on ostaje u okviru istih sredstava koja su data na razdelu, u okviru istih sredstava na nekom nivou agregacije. Hvala. (Zoran Krasić: Meni je odgovarao, pogrešio je ministar. Ja moram da objasnim.)

Krasić Zoran

Ja moram da objasnim. Uzmite član 5. Predloga zakona o budžetu za 2018. godinu i uzmite odgovarajući član Zakona o budžetu za 2017. godinu pa pogledajte gde su ti vaši kapitalni izdaci, gde su ti vaši kapitalni projekti. U dobrom delu oni se ponavljaju. Zašto? Zato što se prikazuju trogodišnje. Je l' tako? Pa kad pogledate šta je prošle godine u 2017. godini navedeno da će da se realizuje u 2018. godini, vidite veliko neslaganje od ministarstva do ministarstva. Ako neko zna da radi programski budžet, neka radi programski budžet, ali nemoj da se krije iza promene iznosa u okviru aproprijacije. I druga jedna stvar, pod hitno treba da promenite onu odredbu zakona o kapitalnim projektima. Tamo ste stavili građevinske objekte, eksproprijaciju, zemljište itd., pa ste stavili mašine i opreme. Molim vas, razgraničite. Razgraničite šta je tekuće održavanje, šta je investiciono održavanje, šta su klasični kapitalni projekti sa nekretninama, a šta je sitan inventar, šta su mašine, šta su kompjuteri. Oni vas varaju. Oni vam ubacuju i kompjutere u kapitalne projekte. Ja zbog vas ovo pričam, jer sutra će neko da otvori ove knjige. Ova današnja rasprava je fantastična. Znate zbog čega? Zato što ostaje stenogram. A svako je rob svoje reči koju je rekao u ovoj sali, bez obzira na to da li danas, da li pre 20 godina. Neko će da čita ove stenograme pa će sutra da vas proziva šta ste rekli, šta ste uradili, šta ste obećali, kako ste se ponašali. Vodite računa o tome. Ja zbog vas ovo pričam, zbog sebe ne pričam.

Dušan Vujović

Ja se vama zahvaljujem iskreno i smatram da su ova vaša upozorenja od srca i sa dobrom namerom. Ja se trudim da kažem ono što stvarno mislim i što možemo da održimo.

Želim samo da vam kažem da ovo nije suštinska promena u odnosu na ono što je pisalo prošle godine. Znači, izuzetno u članu 18. prošle godine je pisalo, izuzetno od člana 12. stav 1. ovog zakona u 2015, 2016. i

2017. godini, znači pre tri godine – preusmeravanje aproprijacije može se vršiti u iznosu do 10% vrednosti aproprijacije čija se sredstva umanjuju. Znači, drugim rečima, ne može se promeniti nivo sredstava na nivou razdela, ali se mogu menjati sredstva između kompjutera, opreme, zgrade itd. Pošto niko ne uspeva tako precizno to da kaže i svako prekoračenje van toga zahteva posebnu saglasnost ili intervenciju preko tekuće budžetske rezerve. Mi samo ne želimo da se mešamo u male izmene koje ministarstvo ili bilo koji drugi korisnik budžetskih sredstava može da uradi na sopstvenu odgovornost i da o tome podnese i zahtev i dobije saglasnost ministarstva i posle toga to pokaže u izveštaju. Hvala lepo.

Atlagić Marko

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodo ministri, ovaj član govori o tome da organizacija za obavezno socijalno osiguranje po odluci direktora organizacije može vršiti preusmeravanja aproprijacija odobrenih na ime određenog rashoda, izdataka u iznosu do 10% vrednosti, a preko 10% za troškove zdravstvene zaštite. To se odnosi i na borce učesnike u ovom ratu. Pošto su mi poslali 40 poruka da su užasnuti današnjom izjavom gospodina Balše Božovića i izjavom gospodina „Kenojčića“ da su oni krivci za rat i vladajuća koalicija, ja ih molim, ovu dvojicu, da nikada u ovom visokom domu to ne izreknu, jer će se suočiti sa stravičnom istinom. Poštovani borci, neka vas uteše ova dva citata. Prvi, izrečen

17.5. gospodnje 1999. godine: „Jugoslavija se mora bombardovati. Samo nastavite da bombardujete, popustiće oni“; „Špigel“ broj 20/1999. Drugi citat 9.5.1999: „Nemojte potpisivati nikakve sporazume o kraju bombardovanja, jer to omogućava Miloševiću da se održi na vlasti“; nemački list „Rajn cajntung“. Poštovani narodni poslanici, sretan sam što moj predsednik stranke Vojislav Šešelj, kad sam bio, nije ovo izrekao. Sretan sam što moj predsednik stranke Tomislav Nikolić nije ovo izrekao. Sretan sam što moj predsednik stranke Aleksandar Vučić nije ovo izrekao. Ovo je izrekao njihov predsednik stranke i neka me nikada više ne povlače za jezik, jer će se suočiti sa stravičnom izjavom. Hvala.

Rističević Marijan

Ovde nedostaje samo Rača, znate. Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se radi o preusmeravanju aproprijacija, procenti – pet, 10%. Kad smo već kod procenata, ovi majstori za procente, za lične procente, očigledno imaju neki aranžman. Ko tu s kim, Sveti Petar znao; verovatno Pavlović to zna najbolje. Dame i gospodo, za koji procenat je onaj pravi Šutanovac...? Ima u Nigeriji onaj lažni. Nigerija bolje prošla, imala lažnog Šutanovca, a mi smo imali pravog. Za koji procenat je pravi „Zgrabinovac“ prodavao tenkiće T-72, T-55 itd.? Za četiri do deset hiljada dolara. Za koji procenat je taj pravi Šutanovac – jer je Nigerija imala više sreće, imala lažnog – prodavao i uništavao strele M-2 za 250 evra kada su one koštale 10.000, pa kad to pomnožite sa hiljadu – dve hiljade komada, dobijete štetu od 20, 30 ili 40 miliona evra. Za koji novac je uništavao i prodavao čamce? Za koji procenat je taj mulac „Zgrabinovac“ uspeo da otuđi 1.100 ili 1.200 protivavionskih topova? To bi nadležni organi trebalo da utvrde. Hvala.

Martinović Aleksandar

Dame i gospodo narodni poslanici, u duhu današnje diskusije ja ću samo da podsetim da smo za ministra odbrane imali čoveka koji je tvrdio da je „KiM suštinski izgubljeno, zato što smo tenkovima odgovorili na želju Albanaca za autonomijom i ravnopravnošću“. Imali smo za ministra odbrane čoveka koji se hvalio i napisao u svojoj biografiji, pre nego što je izabran za ministra 2007. godine, da je završio obaveštajni kurs u Maršalovom centru u Garmiš-Partenkirhenu, da je na pitanje novinara o preambuli Ustava Republike Srbije Dragan Šutanovac rekao: „Preambula ne uvažava realno stanje stvari na terenu, a moramo da se bavimo politikom kao veštinom mogućeg“. Takvih citata imate koliko hoćete. Meni su zaista čast i zadovoljstvo i želim da se zahvalim svim poslanicima Srpske napredne stranke, svim poslanicima Poslaničke grupe Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka i Ujedinjena seljačka stranka Srbije i svim ostalim kolegama koji čine skupštinsku većinu i podržavaju politiku Vlade Republike Srbije što su danas junački branili amandmane. To nisu amandmani protiv Vlade Republike Srbije, to su amandmani kojim se afirmiše naša zajednička politika, i

skupštinske većine i Vlade Republike Srbije, a to je da Republika Srbija i njeni građani u svim oblastima društvenog života krupnim koracima idu napred.

Žarić Kovačević Jelena

Zahvaljujem, predsedavajući. Poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, jedan od najvažnijih strateških ciljeva u reformi pravosuđa koju sprovodi Vlada Republike Srbije jeste rasterećenje sudova, ubrzanje postupaka i informisanje građana o različitim mogućnostima za ostvarivanje svojih prava i različitim mogućnostima rešavanja sporova. Ministarstvo pravde nastoji da pravdu približi građanima, obezbedi ravnopravan tretman, i to pre svega ubrzavanjem sudskih postupaka i rasterećenijim radom sudova. Krajnji cilj je unapređenje pravne sigurnosti, kvaliteta i efikasnosti sudskih postupaka, efektivnije rešavanje sudskih sporova. Bolja finansijska osnova samo će doprineti bržem ostvarivanju ciljeva koje je postavilo Ministarstvo pravde. Sa druge strane bi trebalo nastaviti rad na unapređenju pravosudne infrastrukture. Imamo Palatu pravde u Beogradu i Kragujevcu, zgrade Privrednog i Prekršajnog suda u Nišu, dogradnju Osnovnog i Višeg suda u Novom Sadu i Trećeg osnovnog suda u Beogradu. Na taj način smanjuju se komunalni troškovi i troškovi održavanja, kao i izdaci za prateće osoblje. Na taj način bi se dodatna sredstva koja bi se predvidela usvajanjem ovog amandmana mogla koristiti za neke druge oblasti u okviru pravosudnog sistema. Ta sredstva bi se mogla koristiti za sprovođenje mera koje predviđa Akcioni plan za Poglavlje 23, potrebnih obuka, modernizaciju i digitalizaciju pravosuđa i slično. Zahvaljujem.