Treća sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2022. godini, 3. dan, 2. deo

Žarić Kovačević Jelena

Hvala vam, predsedavajući.

Trudiću se da budem kratka. Javila sam se zato što sam osetila potrebu kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, da zarad istine i zbog građana Srbije koji su obmanjivani celog jutra, što od strane poslanika opozicije ovde u plenumu, što od strane poslanika koji su držali pres konferencije, navodeći kako su, zaboga, njihovi amandmani odbačeni od strane Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, zato što su ih podneli poslanici opozicije.

Dakle, da počnem od Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, znate, članovi tog odbora su i poslanici koji su iz opozicionih poslaničkih grupa i ti poslanici nisu bili zainteresovani da dođu na sednicu Odbora. Došao je samo jedan kolega koji je iz opozicije. Nemam namere da proizvodim replike ili da se ovde prepucavam. Hoću samo da vam kažem kako radi taj Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo i pored toga što smatram da smo svi imali dovoljno vremena da to shvatimo i da naučimo.

Što se tiče obrazloženja, obrazloženje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo se ne zove obrazloženje, već se zove izveštaj. Taj izveštaj sam ja sinoć potpisala. Izveštaj je umnožen i podeljen je svim poslanicima u sali koji su ga dobili. Pored tog izveštaja, vi dobijate i izveštaj o tome koji amandmani nisu prihvaćeni, odnosno odbijeni od strane Vlade Republike Srbije.

Dakle, na sednici Vlade se odlučuje o tome da li će se amandmani prihvatiti ili odbiti, isto kao što ministar ili predsednik Vlade mogu to da kažu i ovde u plenumu, a na sednici Odbora smo radili nešto drugo. Dakle, to smo sada ustanovili. Samo da znamo da smo to zapamtili.

Što se tiče obrazloženja, od Vlade ste dobili i za svakog odbijenog člana postoji dole obrazloženje zbog čega je odbijen.

E, sad, hoću da vam kažem i nešto drugo. Dakle, osim toga što na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo nije bilo poslanika opozicije, osim jednog kolege, niste mogli ni da se informišete, pa niste mogli ni da znate. Ranije ste dolazili češće na sednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i taj jedan kolega nije imao nikakve zamerke o kojima se priča danas. Uglavnom su zamerke bile političke prirode, kako se amandmani odbacuju zato što su podneti od strane poslanika opozicije itd, a ja ću vam sada reći da to nije tačno, zato što su odbijeni, recimo, i amandmani koje su podneli poslanici iz poslaničke grupe SDPS, za koje znamo da nisu opozicija, već su vrlo dobra koalicija SNS. Dakle, te optužbe ponovo ne stoje.

Još nešto sam želela da kažem. Kažete, nepotpuni amandmani ili uvredljivi. Nigde u izveštaju ne stoji da je neki amandman ovog puta bio uvredljiv. Takve amandmane smo imali kada smo raspravljali o rebalansu budžeta. Sada su amandmani nepotpuni, po tom članu koji ste naveli Poslovnika. Ja vidim da je sada galama i da poslanike opozicije ne interesuje mnogo o čemu ja pričam, samo zato što su shvatili da će građani Srbije shvatiti da oni nisu u pravu i da se zapravo ovo sve odnosi na opstrukciju rada Narodne skupštine.

Dakle, Zakon o budžetskom sistemu imate, izvolite, pročitajte članove koji se odnose na to da taksativno uređuju kakvi amandmani moraju da budu kada se podnose na budžet.

Iskrena da budem, nemam namere ni na sednicama odbora, ni ovde u plenumu da predstavljam besplatnu pravnu pomoć zajedno sa skupštinskom službom, to sam nekoliko puta kazala, samo vas sve molim da se držite Poslovnika, da čitate zakone i da znate kad nešto tražite, da znate šta hoćete i šta tražite, ne samo tim amandmanom, nego i obrazloženjem amandmana.

Kad smo kod obrazloženja amandmana, želim takođe da vam kažem da na odboru uopšte nijednog trenutka nismo ulazili u suštinu amandmana, već samo u to da li su u formalno-pravnom smislu ispunjeni uslovi da taj amandman dođe na plenum.

A kad smo kod suštine amandmana, imamo ovde jednu situaciju koja se desila 15. jula 2009. godine, kada je gospodin Vlatko Ratković, a svi znamo iz koje partije je on bio, odbio 113 amandmana SRS zato što mu se nije sviđala suština amandmana.

Dakle, sa jedne strane vama ne odgovara da se nastavi sa praksom koja postoji ovde desetinama godina unazad, ali sa druge strane, vi hoćete da vi možete da vi imate dvostruke aršine, ali da Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ne radi svoj posao kako treba.

Ono što sam još htela da kažem, suština je ako vidite obrazloženja pojedinih amandmana ili neke amandmane, suština je zapravo bila, hajde da svi priznamo da je to tako, suština je zapravo bila da se svako ko je podneo amandman javi da bi nešto pričao, bilo šta, jer kad vidimo, u mnogo amandmana je situacija da je dodat jedan broj, da je broj promenjen za 10.000 dinara, za pet dinara. Šta ćete vi promeniti na nekoj budžetskoj poziciji za pet dinara? Isuviše je očigledno, kažem, iako nismo ulazili u suštinu amandmana.

Prema tome, ja se nadam da sam sada objasnila situaciju. Nemojte, molim vas, zloupotrebljavati, nemojte obmanjivati građane Srbije. Nemojte zloupotrebljavati Poslovnik Narodne skupštine i zakone koji su tu da bismo ih mi primenjivali i kao narodni poslanici i kao skupštinska služba.

Već sam mnogo odužila i neću se više javljati. Hvala.

Milenković Kerković Tamara

Gospodine predsedniče, molim vas, javljam se zbog povrede Poslovnika, član 107. Govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Predsednica Odbora za administrativna pitanja, izvinjavam se, za ustavna i administrativna pitanja, optužuje članove opozicionih poslaničkih grupa da obmanjuju javnost i da amandmani nisu bili podneti u skladu sa ovim Poslovnikom.

Ja sam svoj amandman podnela u skladu sa Poslovnikom i nemamo u izveštaju zbog čega je odbačen, da li je uvredljiv itd.

Raguš Marina

Hvala, gospodine predsedniče.

Nadam se da će zaista pojedini poslanici opozicije koji su prvi put u parlamentu razumeti nameru većine da se vaš glas čuje, a insistirate da se radi po Poslovniku. Šta je Poslovnik? Dakle, ne bih volela da prevodim predsednika Skupštine, ali zaista se trudimo da spustimo tenzije i da nastavimo da radimo konstruktivno i u interesu građana koji su nas ovde delegirali.

Gospođo Kerković, vi na tu temu možete da govorite, ali koristeći vreme poslaničke grupe. Sad imate i pravo na repliku, krajnje korektno vam dajem tu priliku. Ako imate potrebu da govorite tome, molim vas samo se potrudite da dobro izučite Poslovnik. Nije teško, jednostavno je. Znam da je puno tenzije ali, drage kolege, dame i gospodo, hajte da se svi zajedno potrudimo da učinimo ovu atmosferu dostojnom svih građana koji su nas delegirali ovde, pogotovo kada je tema budžet.

Nemojte zameriti, skupština većina, naravno, ima pravo da odgovori na sve ono što ide ispod pojasa. Ispod pojasa puno toga ide. Zaista se trudimo maksimalno, ipak samo smo ljudi, da neke granice pristojnosti ne prelazimo na način tako lak kako pojedini od vas. Ja razumem. Politički život je to. Ovo je takva institucija. Parlament i treba da bude jedino mesto gde će opozicija i vlast da sukobljavaju svoje argumente, svako na sebi svojstvene način, ali vas molim da ono što smo imali prilike ovih dana da gledamo, evo ja koristim vreme poslaničke grupe, nadam se da će me razumeti moje kolege, vodi samo jednom cilju, a to je da za nekoliko meseci imamo prevremene izbore. Verujem da nam to nije namera nikome od nas, već da izdržimo ovaj mandat i da se potrudimo da sva zakonska rešenja budu što bolja.

Zaista imate iluziju da mi ne slušamo vaše predloge. Vrlo dobro čujemo svaki, ali nemojte očekivati da, kada se radi o nekorektnom ponašanju, mi budemo redovno korektni, jer se to nama knjiži kao slabost, a sasvim je suprotno.

Daću vam jedan primer. Meni je kolega Lazović na jedan poseban način interesantan kolega, znam, došao je iz aktivizma i neretko razmenjujemo argumente. Ja sam njemu jednom prilikom rekla, vezano za zagađenje vazduha, da želim da debatujem na tu temu, nažalost, kolega Lazović nije tu, ali tu su njegove kolege, i da debatujemo danima ako treba, ali pod pretpostavkom… I pokazala sam mu taj dokument, pazite, Saveta Evrope, ne Srbije, ne tada Savezne Republike Jugoslavije, nego Saveta Evrope u kome se govorilo o destrukciji životne sredine tokom NATO agresije. I to nije govorila Srbija, zamislite, Ukrajinac je bio izvestilac. On je vrlo brzo posle toga meni dao knjigu, koju sam ja pročitala, interesantna je knjiga i verujem da će biti prilike da govorimo o tome, ali je vrlo brzo posle toga… Ja nisam imala mogućnost da mu odgovorim na to.

Vidite, predsednik Skupštine, pogotovo u mom slučaju, zaista se trudi da pravila budu ista za sve. Verujem da sam ovde jedna od retkih poslanika koja je najčešće bila prekidana, iako nije završila svoju misao. Ja sam morala da istrpim da kolega Lazović izađe u centralni hol i kaže da ja relativizujem problem zagađenja vazduha, pazite, kao ja ne želim čist vazduh i ja ga relativizujem.

To je ono o čemu mi pričamo i o čemu smo pričali tokom pauze. Ako zaista imate dobru nameru, vi treba da nas ubedite u to, jer ste manjina, a mi smo otvoreni za političke dogovore i saradnju, sve u korist građana Srbije.

Molim vas dame i gospodo, samo to radite baš tako. Dobar dan kolega Lazoviću, dobro nam došli ponovo. Eto, dala sam i vama priliku za repliku. Upravo sam i sa vama pričala tokom pauze i evo to je tema. Ako zaista želimo da govorimo o svim ovim temama i izazovima sa kojima se naša Republika susreće i imamo dobru nameru, a ne skupljamo političke poene na određeni način, ne spinujemo, ne pokušavamo da budemo interesantni tada na način koji je nekorektan, izazivajući još veću temperaturu i tenzije, onda ćemo se truditi da to radimo na politički korektan način.

Malopre nisam imala priliku da vam odgovorim na temu stanovanja koje je jako važno i to sada koristim od vremena grupe. Nadam se da će moje kolege poslanici da to razumeju zato što je zaista vrlo važna tema koju jako dobro znam.

Prvo, trebalo bi da znate praksu zemalja članica EU, poput Austrije i drugih zemalja. Tamo gradovi i lokalne samouprave imaju svoj stambeni fond i onda oni mogu da regulišu iznos zakupa. Taj iznos zakupa, struktura tog zakupa se odnosi na deo grada u kome se živi, na vremenski period koji se provodi u tom stanu, da li je dve, tri, pet godina i onda to tako može da se reguliše.

Međutim, u situaciji kada privatnik ili privatni vlasnik određene nekretnine želi, kao što je to kod nas slučaj i desio se udar, vi ste tu u pravu zato što su došli Ukrajinci i Rusi i onda su stanodavci svoji interesom, jer je to njihova svojina, procenili da žele da njihove kirije porastu u nebo i to jeste činjenica. Da, desili su se, nažalost, ružni primeri, tako što su porodice i samohrane majke i mnogi drugi bili izbacivani, ali da vam kažem nešto, podstanar i podstanarski taj hleb dobro zna i to je redovna pojava i na to ne možete nikako da utičete kada su privatni vlasnici nekretnina u pitanju.

Ovih dana, naravno, inicirali ste svojim predlozima i ozbiljne rasprave u kojima su učestvovali ljudi koji nemaju baš nikakve veze ni sa vama, ni sa nama, ni sa kim, ni sa kakvom politikom, ali zaista su stručni u svojoj oblasti. Neretko bi odgovor na to što vi predlažete bio da je minimum korektnosti rada neozbiljan, ali da problem postoji i on se rešava određenim stambenim fondom.

Sada da vam, takođe, kažem, da vas podsetim kada je stanovanje u pitanju, pogotovo u državi Srbiji, u nekim prethodnim režimima i državama, kao što je SFRJ, vi ste imali stambeni fond i postojali su stanovi u državnom vlasništvu, podjednako kao i stanovi u privatnom vlasništvu i postojala je grupa zaštićenih stanara. Nažalost, ti ljudi, a verujem da dobar deo starijih kolega to dobro zna, sve su samo ne zaštićeni u svim mogućim režimima. Godine 1992. svi stanovi u državnom vlasništvu dati su na otkup ljudima koji su već živeli u tim stanovima. Po tadašnjim zakonskim rešenjima, ta sredstva, otprilike paralela sa ovim o čemu vi pričate i što vi predlažete, trebalo je uložiti u izgradnju stanova za preseljenje stanara koji su živeli u privatnom vlasništvu zato što je privatno vlasništvo zaštićeno. To se nikada nije desilo i ti ljudi su, nažalost, ostali zaglavljeni između prakse, teorije, ustavnih rešenja itd. i prošli golgotu.

Kada je reč o odnosu naše države prema upravo najosetljivijim kategorijama stanovništva i tu pričamo o socijalno ugroženim građanima, pa vi bi trebalo da znate da do kraja sledeće godine EU sa našom državom radi projekat koji se zove „Podrška EU socijalnom stanovanju i aktivne inkluzije“. Znači, to su faze. On je osmišljen da poboljša primenu politike socijalne inkluzije u Srbiji, obezbedi održiva stambena rešenja praćena merama aktivne inkluzije za najugroženiju populaciju. Za tu priliku Unija je izdvojila 27 miliona evra putem instrumenata za predpristupnu pomoć IPA 2018 za 36 meseci sprovođenja programa, a Kancelarija UN za projektne usluge izabrana je kao implementacioni partner.

Šta je svrha programa? Koje su ciljne grupe? Romi, žene u nepovoljnom položaju, posebno žene žrtve porodičnog nasilja, mladi na smeštaju, oni koji napuštaju smeštaj, osobe sa invaliditetom i drugi koji žive u neadekvatnim uslovima.

Koji su rezultati programa? Ojačani kapaciteti institucija, odgovarajuća stambena rešenja obezbeđena najosetljivijim ženama i muškarcima, devojčicama i dečacima. Rezultat tri – usluge zapošljavanja, socijalne zaštite, obrazovanja, zdravstvene zaštite itd.

Dakle, taj program se provodi u sledećim jedinicama lokalne samouprave: Boljevac, Vladičin Han, Vrnjačka Banja, Vršac, Gadžin Han, Žagubica, Koceljeva, Kula, Lebane, Loznica, Ljubovija, Novi Pazar, Odžaci, Pančevo, Raška, Svilajnac, Topola, Čačak, Šabac.

U zavisnosti od sledećih projekta, vi znate da je to projektno finansiranje, a verujem da ćete i vi dobrim vezama sa ljudima koji funkcionišu u okviru institucija EU pomoći i ovoj državi da ima što više projekata, što više programa kako bi ova država imala takvu vrstu stambenih fondova gde bi moglo da se sprovede u delo ovo o čemu vi pričate.

Ukoliko postoji dobra namera i ukoliko smo mi svi zaista zabrinuti za građane koji se bore da obezbede krov nad glavom, a ukoliko nismo, e onda to izgleda baš onako kako ste danas pričali, sa stilom kakav ste koristili predstavljajući tako važnu temu, govoreći o ljudima koji se zaista bore svakodnevno da prežive dan.

Gospodine Lazoviću, mi smo i te kako svesni svih problema koje ova Republika ima i očekujemo da u rešavanju svih tih problema svi mi budemo tu. Ali, znate, taj čarobni štapić ne postoji. Republika može da napravi okvir, da dobro sasluša i da dobro isprati svako provodljivo rešenje. Za nas u ovom trenutku je najvažnije i pošto je tema budžet, naravno da mi možemo da obezbedimo redovne plate i penzije, da u perspektivi smanjimo budžetski deficit.

Da, zadužujemo se zato što država nema svoje pare. Pare dolaze od poreskih obveznika i od kredita. Gde ćemo ih usmeriti? Kandidujemo svoje politike i one pobeđuju na izborima. Građani su ti koji odlučuju. Za mene vrlo značajna stvar, a o tome je retko ko od vas govorio - kako će ono što je premijerka predstavila ovde, a jeste plan ove Vlade, da se upotpuni sa ovim budžetom i da ćemo mi na kraju mandata ove Vlade moći da pitamo svakog ministra da li je taj plan ispunjen.

Zašto je važno da je ovo kontinuitet one prethodne Vlade? Zato što je taj plan bio ispunjen, pa smo dobili više od 2.500 kreveta u momentu kada su se zdravstveni sistemi visoko razvijenih evropskih zemalja raspadali, kada su se primenjivali protokoli o kojima ne želim da slušate, kada su medicinari morali da odlučuju ko će da živi, a ko će da umre zato što nije bilo respiratora. E, ova država, vidite, se snašla.

Na kraju mandata ove Vlade, kao i ovog mandata svih nas poslanika moći ćemo jedni druge da pogledamo u oči i da kažemo ko je šta iza sebe ostavio, da li je Vlada ispunila svoje ciljeve, da li su isplaćene plate i penzije iz realnih izvora, da li je nastavljeno sa kapitalnim projektima i da li energetska politika, zajedno sa očuvanjem životne sredine, ide u onom smeru koji vi i ja želimo, a to jeste da ova zemlja bude energetski bezbedna, da imamo održivu životnu sredinu.

Bilo bi makar korektno, jer ja to vama nikada, gospodine Lazoviću, nisam uradila da dok pričam bar na trenutak slušate, ne smejete se. To sve vreme radite. Vidite, to sam imala sada zaista veliku želju da vam spočitam, jer nije u redu. Zaista nije u redu.

Ni jednog momenta vam se nisam ni podsmehnula, niti vam dobacila, niti gestikulirala, niti vam pevala da ste beba i da ste, kako ono beše, omašili, skrenuli sa puta, imitirala kako hodate ili kako trčite. Vidite, za atmosferu u Skupštini na prvom mestu i vi morate da date malo doprinosa.

Ono što mi je važno za građane Srbije jeste da nemaju razloga za brigu. Stanje energetskog sistema je takvo da svi možemo da vidimo, da imamo svetlo i grejanje, jel tako, nije nam hladno, da će biti mnogo bolje, naravno, da to neće raditi srpske firme, nego strani stručnjaci i to je tačno. I predsednik Aleksandar Vučić, vidite, i to ne možete da mu spočitate, rekao je – mi ne znamo to, ali znamo ko zna i najbolji su na svetu. Radi se o Norvežanima.

Tako da ćemo, gospodine Lazoviću, i vi i ja, verujem, za 15 do 20 godina pod rukovodstvom Aleksandra Vučića, SNS, na ovaj ili onaj način, moći da se pohvalimo svojom državom. Jer, verujte, SNS takođe razmišlja i o vama, vašim prijateljima, vašim saborcima, vašoj budućoj deci zato što svi zajedno zaista možemo sve ukoliko hoćemo, naravno.

Milenković Kerković Tamara

Zahvaljujem, ako imam reč.

Uvaženoj koleginici iz poslaničke grupe vladajuće stranke zahvaljujem na edukaciji koju mi je dala i mislim da ću predložiti da u narednom budžetu ova grupa ima poseban razdeo u Ministarstvu prosvete, osim obzirom na ovako korisnu edukaciju.

Međutim, nažalost, sadržina te edukacije ne odgovara činjenicama, jer ono što je pokušala da brani iz izlaganja prethodne koleginice nije u vezi sa istinom, jer izveštaj koji smo dobili od odbora nema obrazloženje nažalost i bez obzira što se koleginica pozivala na član 163. stav 2. U izveštaju koji imam ovde preda mnom, nema obrazloženja. Tako da, mislim da je jasno ko obmanjuje javnost i ko to apologizira.

Osim toga, još jedan mali „kej stadijum“ obmanjivanja javnosti. Iz izlaganja prethodne koleginice koju gospođa Raguš ovako uspešno, sa edukativnim elementima apologizira je i to što je kao primer dobre prakse, demokratičnosti usvajanja budžeta navela Niš. U Nišu je ceo skandal i Niš bruji jer je Niška lokalna vlast nesposobna, kakva je već godinama, juče objavila budžet za 2023. godinu, a onda nakon pola sata pozvala za danas javnu raspravu u Skupštini grada. Ako je to primer dobre prakse, onda mislim da je vrlo uporedim onim što se dešava u ovoj Narodnoj skupštini, na opštu sramotu vas koji se kao naši mentori i dobrotvori predstavljate.

Ako to nije hipokrizija, ja ne znam bolju definiciju. Hvala.

Bačevac Muamer

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predsedavajući, pomenuta je poslanička grupa SDPS-a i želim da kažem da je istina i da su dva naša amandmana odbijena, ali da je jedan uvršten i da se nadam da će biti usvojen, jer je reč o ispravljanju jedne nepravde, a ja sam o tome govorio u junu prošle godine ovde i usaglasio se sa ministrom Malim i sa premijerkom da je prema Novom Pazaru, kao gradu, načinjena višegodišnja nepravda i da su nenamenski transferi godišnji smanjeni zaista za velike svote.

Naravno, taj problem datira još iz vremena Mlađana Dinkića, koji nekim potpuno kriterijumima, samo njemu jasnim, je odredio svotu za Novi Pazar koja je manja u odnosu na broj stanovnika, broj zaposlenih, nezaposlenih, prosečna primanja, kao osnovnim kriterijumima, najmanja u ovoj državi.

Premijerka je i tada priznala da je ovde velika nelogičnost, da je ovo velika nepravda prema mom gradu i da će se to ispraviti. Upravo ovim amandmanima mi smo hteli kao poslanička grupa da na jedan transparentan način dođemo do povećanja nenamenskih sredstava za 200 miliona.

Tamo sam predao jednu, gospodine Stefanoviću jednu tabelu u kojoj vi jasno vidite o kakvoj nepravdi reč, ako uporedimo sa gradom Kraljevom, videće sada vrlo brzo, popis će pokazati, da Novi Pazar ima veći broj stanovnika, da ima mnogo više nezaposlenih, da ima manja prosečna primanja, da ima manje zaposlenih. Kraljevo ima više od 200 miliona više nenamenskih sredstava. To su ogromni novci. Hoću da kažem, uporedite sa Somborom, koji ima 85 hiljada, ima skoro isti broj kao Novi Pazar, pa, Loznicu, itd, itd.

Novi Pazar je grad sa 120 hiljada stanovnika, najvećim broje nezaposlenih, najnižim primanjima u državi, prosečnim. To je nešto što mi treba ovim amandmanom da rešimo. Kažem, od kako smo mi na vlasti sa koalicijom SNS uvek se pokušavalo iz rezervi da se nadomesti ova razlika, ali to nije dovoljno. To nije dovoljno i to nije pravedno. Zbog toga imamo predlog da se u nenamenska sredstva ovim amandmanom, koji ste usvojili, Novom Pazaru da 200 miliona više i da se tako izjednačimo i dobijemo nešto transparentno realno.

Novi Pazar je grad koji ima uvećan broj stanovnika za 20%. Novi Pazar je grad koji ima mnogo mladih. Novi Pazar je grad koji ima verovatno, u ovoj državi najviše nerešenih infrastrukturnih i drugih problema. Stoga je ovo jedna neophodnost. Novi Pazar je grad u Srbiji, jedini grad, u kojem osnovci idu u tri smene, u kojem deca idu u dve smene u vrtiće. To je neprihvatljivo. Ja ne tražim ništa što nam ne pripada, jer želim da se ova država gradi na principima pravde, pravičnosti i jednakosti. To su principi na kojima svaki kolektiv kvalitetan počiva i koji utvrđuju i uzdižu poštovanje ovoj državi na svakoj njenoj teritoriji, na svakom njenom delu. Stoga, sam ubeđen, jer verujem da je pravičnost, jednakost mesto koje porađa vrlinu. Bez jednakosti nema vrline, nema napretka, nema prosperiteta. Zbog toga sam ubeđen i verujem da će se, naravno imam i veliku veru u premijerku i ministra i u ceo vaš tim, i verujem da će se ovo pre ili kasnije rešiti na povoljan način, na interes građana Novog Pazara i Srba i Bošnjaka, i na interes celog tog kraja. Stoga još jednom vas pozivam da dobro porazmislite o ovom amandmanu i da ga usvojite.

PREDSEDAVAJUĆA (Sandra Božić): Gospodine Lazoviću, vi po replici Marini Raguš.

Lazović Radomir

Evo, dočekao sam i ja priliku da vam odgovorim, uvažena gospođo Raguš. Dakle, samo jedno objašnjenje, teško da bih vam se ja podsmevao ili nekim drugim načinom omalovažavao vaše izlaganje, s obzirom da ja vas pozivam sve vreme da na ovaj način razgovaramo. Tako da, kada smo to objasnili, druga stvar koju želim da vam objasnim, evo još jedne knjige posvećene posledicama NATO bombardovanja koju sam dobio od autorke prof. Danice Grujičić. Tako da, vrlo sam upoznat sa onim što govorite, samo što bih hteo nešto drugo da vam kažem, vi ste odgovorni za prethodnih 10 godina, kada se niste bavili kao SNS, kad se niste bavili zagađenjem vazduha.

Dakle, postavio sam to pitanje više puta i vi svaki put odgovorite, možda ne vi lično, ali evo danas i vi lično i ministarka odgovaraju nema čarobnog štapića. Nema čarobnog štapića, ali imali ste 10 godina da se bavite ovim problemom. Zašto ništa niste uradili po tom pitanju? Dakle, zašto vaše vlade nisu ništa uradile po tom pitanju? Šta je odgovor? Nema čarobnog štapića.

Evo još jednom, kad ste iskoristili nema čarobnog štapića, danas kada govorimo o stambenoj krizi. Nije ovo jedini predlog ograničenje kirija i kontrolisana stanarina, u mnogim zemljama Evrope funkcioniše. To nije jedini predlog koji ćemo mi imati. Ali, gledajte gospođo Raguš, ovo je istraživanje od pre dve godine, znači pre Rusa, Ukrajinaca i Belorusa, koji su došli ovde u Srbiju, 62% ljudi koji iznajmljuju stanove preopterećeno kirijama, što znači da 40, do 50% njihovih davanja idu na troškove povezane sa stanovanjem. To vam nije sada, to je pre dve godine. Što se niste bavili time?

Pazite sada ovo, 52% stanova je prenaseljeno, ljudi ne znaju kako da reše ovaj problem. Zato je važno da mi znamo da na vlasti imamo nekoga ko se time bavi, a vi se očito time ne bavite, jer ako vi kažete – nema čarobnog štapića, a mi smo 10 godina na vlasti, šta ja treba da pomislim, koliko godina vama treba da vi stvarno uđete u rešavanje nekog problema.

Evo šta je rekao Vučić 2019. godine, on je rekao nema zagađenja vazduha. Tako i vi danas – sačekajte jedno 40 godina, pa, ćemo možda da uđemo u rešavanje ovih problema.

Raguš Marina

Zahvaljujem predsedavajuća.

Evo vidite, vi i ja o ovakvim temama možemo i ovako da razgovaramo po dva minuta. Da, postoji zagađenje vazduha, vidljivo je, kao što postoje zagađenje i zemljišta i vode. Odakle vam ideja da se ne radi na tome? Imate budžetska davanja za životnu sredinu.

Premijerka Brnabić je danas na Kopaoniku i sutra gde bi kroz osam panela trebalo sa stručnjacima iz regiona, ali verujem da to znate, baš je tema zelena energija, tranzicija ka zelenoj energiji, očuvanje životne sredine i budite uvereni da će nam se u nekom momentu ovde i pridružiti.

To kada vam kažem da nema čarobnog štapića, ne možemo sve odmah da rešimo, ali deset godina faktički to je dva mandata. Za izradu projekata, evo imate stručnjake koji sede iza vas, pa neka vam objasne, pošto vi to ne znate gospodine Lazoviću, koliko vam treba za projektu dokumentaciju, koliko vam treba za implementaciju, ali ne možete da kažete da se ne radi o tome.

Tržište, ako ste za tržišnu ekonomiju, a nama cilj jeste članstvo u EU, određuje te odnose o kojima vi pričate, a pošto će mi ubrzo isteći dva minuta, verujem da ćete mi odgovoriti, pa ću imati priliku da završim ovaj krug.

Ignjatović Dejan

Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, ovo je moje prvo obraćanje u ovom domu.

Molim vas gospodine Lazoviću, pustite me da pričam, ja ovde sedim pet meseci i slušam vas. Nijednu reč nismo dobacili. Imam jači glas možda od većine vas sa desne strane.

Ovaj budžet je odličan, pravila ga je Skupštinska većina koja vlada Srbijom. Ako je loše i ako će loše raditi kazniće nas građani.

Ja sam narodni poslanik zahvaljujući Draganu Markoviću Palmi, koji mi je ukazao poverenje i građanima Srbije. Dolazim iz najnerazvijenije opštine u Srbiji, iz Gadžinog Hana, iz Zaplanja, iz najlepšeg dela Srbije, nažalost iz najsiromašnijeg dela Srbije.

Pre nekih 12, 13 godina u mojoj opštini u privredi je radilo 2.200 ljudi, onda nakon toga naišla je neka nakaradna privatizacija koja je uništila i satrla opštinu Gadžin Han. Danas, opština Gadžin Han ima svega 200 zaposlenih u privredi, od toga polovina radi u jednom preduzeću, „Resor“ iz Gadžinog Hana koje je stvarno odlično preduzeće i ono je iz stečaja kupilo jedan pogon. Tako da nije kriva vladajuća većina trenutna za to što je zadesilo i opštinu Gadžin Han i Babušnicu i Belu Palanku i sve ostalo.

Molim vas gospodo da mi ne budemo opozicija matičnoj državi našoj Srbiji. I ja sam opozicija u Gadžinom Hanu sa osvojenih 40% glasova, koalicija SPS-JS, mi smo opozicija nekima u vlasti, ali nismo svom narodu. Glasamo za konstruktivne predloge i vi ovde podržite Srbiju ako je u velikim problemima. Vidite da je u velikim problemima, a ne da poentiramo sitno, politički. Daleko su izbori od dana današnjeg, ima još četiri godine, tri i po da sedimo ovde pa ćemo tek na izbore, ne kada se vama ćefne. Ja sam tek ušao u ovu Skupštinu i nadam se da ću raditi najbolje u interesu građana Srbije i mojih južnjaka.

Živela Jedinstvena Srbija, živela majka Srbija i živela vlast na čelu sa SNS. Živeli.

Radovanović Slavica

Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani građani, žao mi je što je otišla predsednica Odbora za ustavna pitanja, da joj se zahvalim, njoj i saradnicima što su odbili moj predlog za uspostavljanje sistema Amber Alert. Znate koliko je to važno, znate da je to sistem koji se aktivira kada nestane dete, a nesreća svakome može da zakuca na vrata.

Moj drugi amandman, pre nego što se dotaknem njega, želim da iskažem jedno veliko svoje nezadovoljstvo i podršku gospođi Snežani koja je juče primila one nepristojne poruke. Poslanički klub Narodne stranke ne podržava nikakvo nasilje nad ženama vezanog i na poruke i na reči i na bilo kakav događaj.

Moj amandman se odnosi na član 5. zakona, razdeo Ministarstva za javna ulaganja, obnova i izgradnja objekta javne namene u oblasti socijalne zaštite menja se i glasi: „Prihvatilište i savetovalište za urgentno zbrinjavanje žena i dece koji su pretrpeli nasilje u porodici, zlostavljanje, silovanje i koji su žrtve trgovine ljudima.“

Molim vas, svi poslanici, nemojte da ne glasate za ovaj amandman. Ovaj amandman je veoma važan. Ja vam govorim kao neko ko je 33 godine proveo u policiji, neko ko je 33 godine radio sa žrtvama i neko ko jako dobro zna, molim vas da me saslušate, kako je teško raditi, kako je teško ženama koje ne mogu da izađu iz nasilja iz porodice.

Ovo nije sigurna kuća, zato što znam šta znači kada žena dođe kada joj treba, kako znamo žargonski da kažemo – samo da uhvati vazduha, da se snađe. Možda joj ne treba stan, možda joj treba posao, možda joj treba podrška. To se isto odnosi i na decu. Nemojte da nam ovakav jedan amandman propadne.

Ovo je vanstranačka tema, tema na kojoj svi treba da budemo složni. Hajdemo na ovom amandmanu, dragi poslanici i vi koji pričate i ne slušate, da se prvi put u istoriji parlamenta složimo i usvojimo jedan ovakav amandman. Molim vas u ime svih žrtava, žena, dece, seksualnog nasilja, nasilja i trgovine ljudima.

Gajić Gorica

Hvala, predsedniče, što ste mi dali priliku da podržim ovaj amandman koleginice Radovanović. I ja sam isto tako godine provela u socijalnoj zaštiti. Tačno je, vrlo dobro znamo koliko podrške treba ženi i još ako su i deca sa njom, koliko podrške društva treba toj ženi. Ne samo da je zbrinemo u tom momentu kada je nasilje nad njom izvršeno, ne samo da nam treba mnogo više sigurnih kuća da ih mnogo duže zaštitimo od nasilja, trebaće nam i mnogo više para i o tome treba da razmišljamo u nekim narednim godinama, da im pomognemo da se ekonomski snađu, da im nađemo posao, da ih ekonomski osamostalimo. To će im značiti, ne samo da ih mesec dana ili dva meseca sačuvamo od nasilnika.

Tako da, molim vas, i evo i ja apelujem sa te pozicije nekog ko je radio u Centru za socijalni rad, podržite ovaj amandman i dajte da gde god možemo više para izdvojimo da zaštitimo žene i decu koje su žrtve nasilja. Hvala.

Jovanović Aleksandar

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika grupe. Hteo sam samo da iskomentarišem, malopre je gospođa Raguš ovde govorila ušećerenim glasom o nekakvom pomirenju, o tome kako jedni treba druge da slušamo, govorila o tome kako zajedno treba da radimo na tome da nam životna sredina bude čistija, o zagađenju vazduha. Vrlo je lepo slušati gospođu Raguš kad te svojim patetičnim glasom ovde poziva na zajednički dijalog, a zaboravlja.

Pitanje za koleginicu Raguš, ne obraćam se direktno, evo možete to da shvatite kao indirektno obraćanje, kako onda to ne dozvoljavate profesoru Đurđeviću, on je klimatolog, da ovde dođe i obrati se iz hola Narodne skupštine na dan kada je Beograd bio najzagađeniji grad u svetu? O kakvom vi to zajedničkom dijalogu govorite?

Izgovoriste takođe još jednu stvar kada je u pitanju agencija norveška za energetiku koju je angažovao predsednik Vučić. Rekli ste – da, predsednik Vučić je rekao da oni znaju. Znate li vi možda nekog našeg stručnjaka, osim Grčića, gospođo Raguš, koji ume da vodi naš energetski sektor? Vi vređate naše stručnjake. Šta, Norvežani znaju, a naši nemaju pojma?

U tome jeste vaš problem, što vi ne želite da čujete ništa, pa ni struku koja treba da vam objasni kako se rešavaju i Bor i Smederevo i Majdanpek i deponije i zagađivači. Vi ste 10 godina proveli ovde na vlasti. Posledica vaše vladavine jeste 15.000 umrlih od zagađenja vazduha godišnje.

Vi nama sada možete da pričate tim mirnim tonom kako mi treba nešto zajedno da radimo, kako treba da se slušamo, a za to vreme nećete da čujete profesora Ratka Ristića koji vam je lepo rekao i o malim hidroelektranama i Rio Tinu, a za to vreme dok je on govorio u Loznici na Odboru za zaštitu životne sredine predsednik Orlić protiv zakona ukida direktan prenos da narod može da čuje profesora Ristića, Draganu Đorđević sa Instituta za hemiju. Vaša bivša ministarka je najbolje oslikala ono što je vladavina SNS-a u proteklih deset godina.

Da vas podsetim, vaša bivša ministarka, trostruka ministarka, ali ne ona iz Nušićeve komedije, nego iz naše apsolutne tragedije i stvarnosti, Zorana Mihajlović, nakon skupa u SANU na temu projekta „Jadar“ Rio Tinto, je za akademike rekla da nemaju pojma.

Gospođo Raguš, vi možete nas da uspavljujete vašim bajkama i tim vašim slatkorečivim tonom, da mi kao nešto treba zajedno da radimo. Od vas je zavisili sve to. Ja vama samo kažem kako se vi ponašate. Dok se vi ne budete promenili, neće ništa biti zajedno. Vi ste svedok svemu ovome i posle deset godina pričate bajke o tome kako mi treba da sarađujemo jer je to nešto što je van politike. Ako je van politike, onda nam to i pokažite. Za početak omogućite ljudima koje zovemo struka da mogu da dođu ovde i da nam to kažu. Hvala lepo.

Raguš Marina

Gospodine Jovanoviću, ja vas nikada neću uvrediti, to za početak. Moj glas je takav kakav je, ne mogu mu ništa. To je tako, genetika, šta ću, kao i temperament. Ali, jedno je dobro čuti, a malopre ste rekli – zajedno nećemo ništa. E, to je odgovor na sve ovo što mi gledamo od avgusta meseca.

Dakle, vama nije ideja da određene probleme koje republika ima, u njoj živite i nadam se da nemate rezervnu, zajedno rešavamo, a mi smo vam pružili ruku na početku, u koliko se sećate, pogotovo oko konstituisanja ovog saziva. Da li je tako, gospodine Orliću?

Opozicija vodi više od pet odbora, bili su postignuti određeni dogovori, kako su se reflektori kamera upalili, ti dogovori su pali u vodu, tako je krenulo. Vi ste meni i tada spočitali moj tonalitet, moju mirnoću i kako ste rekli, moju slatkorečivost. Kada sam pokušala na toj konstitutivnoj sednici sve da zamolim, i nas i vas, da pokušamo da nađemo format koji bi bio dostojan ovoga doma, na prvom mestu građana koji su nas ovde delegirali. Pa, ste mi isto rekli, kao i malo pre. Evo, danas smo tu gde jesmo.

Znate koliko nas građana gleda? Sto, toliko o zasedanjima Skupštine. Znate koliko građana, zaista interesuje sve ovo što se ovih dana dešavalo? Jedino o čemu brinu jeste kako će da spoje početak sa krajem meseca. Mi te odgovore na pitanja, njima treba da damo, ali vam se gospodine Jovanoviću zahvaljujem što ste vi unapred rekli da sa nama nećete ništa. To je odgovor na sve ovo o čemu smo svedoci ovih poslednjih dana. Hvala vam na tome.

Jovanović Aleksandar

Gospođo Raguš, pre svega, ja nisam želeo vas da uvredim, ja samo vam govorim dok vi tim slatkim rečima, nama ovde objašnjavate kako treba nešto zajedno da radimo, vaš slogan glasi „mi zajedno možemo sve“. Zašto onda nećete da slušate profesore i akademike? Šta vam smeta Srpska akademija nauka i umetnosti?

To, šta građane zanima i šta ih ne zanima, nemojte vi određivati, evo pođite sa mnom u Lukavac, pa da se zajedno, ako smete sa mnom, ja ne smem, napijete vode sa bunara gospodina Cvetka Jovanovića i još 12 porodica, koji je evro-litijum zatrovao bunara. Pođite sa mnom, možemo dalje, u Rekovac, pa da objasnite tim ljudima tamo, zašto dva i po meseca sede, na ovoj ciči zimi, braneći svoju zemlju, opet od onih koji tragaju za litijum. Pođite sa mnom u Kučevo, da objasnite Saši Jovanoviću, zašto je kineska firma „Ganguan“ koja proizvodi kreč, eksploatiše kreč, čoveku uništila 10 hektara njegove dedovine. Ništa vam to ne vredi, morate da pokažete da želite da dođete na mesta zločina, jer se ovde vrši kontinuirani napada na sve što je zdravo u ovoj zemlji.

Posledice svega toga, šta god vi mislili o meni, ja o vama ovde, jesu da je za 10 godina, nas za 800 hiljada manje i džaba nama sva ova prepucavanja. Pomnožite ovo sa četiri i videćete da u Srbiji za 40 godina će živeti manje od tri miliona ljudi. Zato smo odgovorni i vi i mi, a vi kako god hoćete, možete da me optužujete da vas vređam, to mi nije bila namera. Samo vas pitam, zašto ljudi koji su najviša struka u ovoj zemlji, ne mogu da dođu ovde i da govore. To ja vas pitam, ako imate odgovor na to, ja vas molim da mi odgovorite. Hvala.

Raguš Marina

Mislim, nema pravo na repliku iako me je eksplicitno opomenuo. Može replika, jel? Dobro.

Ne, ne, ali gospodin me je pomenuo, tako da imam osnova za repliku, ali dobro može i od grupe, to će svakako prema Poslovniku o radu proceniti predsednik Skupštine, tako piše u Poslovniku, doslovno, citiram.

Gospodine Jovanoviću, zaista se u zabludi, ukoliko mislite da ja ne želim da čujem svakoga, pa i vas. Vi ste ovde najglasniji, ja uvažavam činjenicu da ste ovde zato što su neki građani glasali za vas i delegirali vas ovde. Zaista se trudim da razumem o čemu sve vreme pričate i na koji način mislite da rešavate te izazove.

Pozvali ste i predsednika Republike da sa vama obiđe određene lokacije. Ne vidim kako razmišljate o nama na način da mi imamo problem da budemo prisutni i da čujemo sve te ljude od nauke i od struke koji imaju nešto da kažu, a tiče se životne sredine. Koliko ja znam, na tom određenom Odboru za zaštitu životne sredine, takođe su bili ljudi od struke i nauke. Oni su na nacionalnim frekvencijama stalno, kao i vi, gospodine Jovanoviću. Jeste, ovo prenosi RTS, dakle vi sada po prvi put imate zaista priliku da kažete to što zastupate i da na određeni način ponudite određena rešenja i vi kucate na otvorena vrata, ali ne na način kako vi to radite, tako što kažete da to što mi predložimo ili što predloži Aleksandar Vučić, ali po difoltu nećete prihvatiti ništa i zajedno neće moći. To ste vi rekli malo pre.

Znači, ja vas opet molim, ne slatkim rečima, realnim. Izvinjavam se što sam takva, ne prepoznajem drugu, kuća mi ne daje nevaspitanje. Ja vas zaista molim da ukoliko želimo da unapredimo život za svakog građanina, glasao on vas ili nas, ne bitno, da počnemo da razumemo na koji način to možemo da postignemo ovde u ovom saziv. I ako ovaj saziv, sada ću vam vrlo otvoreno reći, ukoliko ovaj saziv napravi mali pomak u tom smeru, onda je ovaj saziv zaista smislen, ali onda morate da se oslobodite opsednutošću Aleksandrom Vučićem i SNS. Srpska napredna stranka jeste najjača, ali u koaliciji. Srpska napredna stranka delegira tokom izbornih kampanja svoju politiku i građani je glasaju i oni su po srazmeri tako opredelili nas i vas.

Konačno, gospodine Jovanović, kada već govorite o svemu tome budite korektni, politički, pa recite kad je Rio tinto došao? Ko ga je predstavio kao projekat od strateškog značaja? Kada je počeo da otkupljuje imanja ljudima u Loznici? Nije tako terao ljude, nego ispričajte celu priču, da mi znamo ceo kontekst, ne mi, mi ga znamo. Verujte za ovih deset godina, a to su ipak malo jača dva mandata, ipak složićete se, nedovoljno da se reše svi problemi sa kojima se mi suočavamo.

Ali, šta smo uspeli da uradimo? Uspeli smo bogami da napravimo jednu dobru platformu za studiju svega onoga što se na političkoj sceni i oko nje dešava i zašto određenim grupacijama smetaju određene investicije, ko je u ime građana dovodio određene kompanije, ko je za to dobijao menadžerske procente. Ono što može SNS da vam obeća upravo zato što redovno slušamo jednu te istu mantru, iz različitih uglova, kao što u Americi rade oni "gres rut" pokreti, znate? Ovaj ima samohrane majke, ovaj ima crnce, ovde je životna sredina, ovde su neke levičarske teme, ali svi okupljamo sve.

Znamo tu priču i znamo iz kojih fondova, vi se ljutite, iz kojih fondova se to finansira i za čiji račun. Za sada smo mi uspeli puno toga da rekonstruišemo. Ono što vam mi, da ne uzimam previše vremena od poslaničke grupe, definitivno obećavamo do kraja našeg mandata, danas sutra vi ćete biti vlast, možda, jeste da ćemo mi objaviti belu knjigu svih finansija koje su ušle u državu Srbiju, sa kojim ciljem, iz kojih fondova.

Onda možemo da pričamo o politički korektnom sagledavanju svega, ali pošto ja uzimam Ameriku neretko kao primer, zaista, ovako dugotrajne demokratije, takođe moram da vam kažem da u Americi postoji zakon gde se te organizacije i ti ljudi klasifikuju kao agenti uticaja zato što razni fondovi koji se kače na druge vlade, pa tako rade u interesu vlada drugih država, na teritoriji Amerike, mogu, ali onda moraju transparentno da prikažu sve i da se klasifikuju kao agenti uticaja i onda je sve jasno.

E, to se zove suvereni odnos prema građanima, prema politici i prema svemu. Ukoliko mi treba da sledimo tako razvijene i dobro, jako utemeljene demokratije, budite uvereni, uradićemo to. Ali prethodno ćemo građane Srbije da obavestimo o čemu se ovde radi, ko je ovde tema, koji fondovi, koja sredstva i koje mreže, kao i sve ostalo sa čime se mi susrećemo sve ovo vreme i za čije interese. Tada možemo da napravimo ovo o čemu vi pričate – široku, javnu debatu, u „prajm tajmu“, sa najvećim šerom, u najboljoj emisiji, na nacionalnoj frekvenciji i verujem da ćemo se za to izboriti svi.

Kada pričate o tim problemima, ja vas molim, političke korektnosti radi, pričajte u takvim kontekstima.

Gojković Žika

Pošto držim već duže vreme, biću kratak.

Povreda Poslovnika, član 107, dostojanstvo Skupštine, i ne samo dostojanstvo Skupštine, nego dostojanstvo našeg naroda koje se, u svega nekoliko rečenica izrečenog od ovog mog kolege koji sedi nedaleko od mene, vide sve one slabosti našeg naroda, sva ona mržnja, bes, koji isplivavaju konstantno.

Ovo sam namerno ustao, zato što je u pitanju Marina Raguš, žena koju jako dugo godina poznajem, žena koja je obrazovana, pametna, vaspitana, umerena, koja nikome ni jednu ružnu reč nikada nije rekla, nikada, a jako dugo i dobro je poznajem. Ja nisam njen advokat, ona će mnogo bolje znati da se odbrani sama u svome radu, jer će raditi onako kako treba da se radi, ali ubiše nas teške reči.

Ja razumem, gospodine Orliću, da želite na neki način čak i da preskočite neke stvari da biste pokazali da niste čovek koji opoziciju seče sa svih strana, ali kad neko izgovori da je neko kriv, da je neka vlast kriva za 10 godina da je 15 hiljada ljudi umrlo, izgubilo život, vi tog morate da prekinete. Ja bih se javio bez obzira koja vlast da je u pitanju da je to rečeno.

Molim vas, gospodine Orliću, radite tako da ovakve stvari više ne čujemo i ne dozvolite mržnji da u ovoj Skupštini isplivava. Jer, ono što, nažalost, u normalnim društvima je korektnost, to se kod nas koristi kao slabost. A nama ovakvima kakvi smo neprijatelji ne trebaju. Nemojte dozvoliti da se to čuje stalno za skupštinskom govornicom. Hvala.

Jovanović Aleksandar

Ako za nekoga kažem da je slatkorečiv, jel to govor mržnje? Ako neko za nekog kaže – lopovčino šabačka, šta je to? Ajte, nemojmo da se foliramo više, gospodine Orliću, ni moj prethodni govornik, ne znam koga on zastupa ovde.

Gospođo Raguš, vi govorite i često koristite ključnu reč – obećanje. Vaš predsednik stranke i predsednik države je 2017. godine primio mene, prof. Ratka Ristića, Aleksandra Panića i Desimira Stojanova, u momentu kad je Goran Belić hteo da gurne Rakitsku reku u cev, to je investitor male hidroelektrane, i pored rešenja koje je donelo tadašnje Ministarstvo za zaštitu životne sredine i tadašnji ministar Goran Trivan, nije imao ko to da sprovede, pa smo onda napravili jedan od mnogobrojnih protesta ovde u Pionirskom parku, pa nas je konačno Aleksandar Vučić primio, ne znam po kom osnovu, jer on niti je ministar za zaštitu životne sredine i nema blage veze sa tim, ali po starom njegovom dobrom običaju on nas je pozvao i tada je obećao, ja koristim ključnu reč koju vi izgovarate, da će doći u Rakitu da reši problem te male hidroelektrane. Kad nešto obećavate, bilo bi lepo da ispunite ta obećanja. To važi i za vas i za vašeg predsednika vaše stranke. Ja mogu sada da kažem i drugu reč. Kako se zove to kad neko nešto obeća a ne ispuni? Kako se to zove?

Ja vama kažem, nije nikakav problem da rešavamo zajedno stvari i baš me briga iz koje ste vi stranke, ali morate da pokažete za početak da morate da poštujete zakone. Jer, niko od onih tamo poljoprivrednika koji nas hrane a koje svaka država i svako društvo čuva kao malo vode na dlanu, ne pada napamet da raseljava. Morate da pokažete da prvo ispunjavate obećanja.

Da, vaš predsednik je takođe ovde, prvi put kad je ušao ovde, kad smo se videli u ovoj Skupštini, obećao da će poći sa mnom. Šta bi sa tim obećanjima?

Vi ste garant za njegove reči i nemojte da mi spočitavate da vas vređam, normalno razgovaram sa vama i samo vam kažem da stvari nisu onako slatke kako nam ih vi predstavljate. Evo, gospođo Raguš, možemo zajedno da krenemo, koliko sutra, da vam pokažem kako izgleda rudnik na Karamanici, u Bosilegradu, kako izgleda koncentrovana sumporna kiselina, koncentrat u sred Bosilegrada. Ja sam tamo bio, za razliku od vas, da objasnite vi tim ljudima kako je to normalno. Zamislite u vašem dvorištu da vam neko svaki dan sipa koncentrat natopljen najvećim otrovima.

Dakle, evo Aleksandru Vučiću, hajde jednom, konačno, dva puta nisi ispunio obećanja. Hajde treća sreća, pa možemo i zajedno nas troje, gospođo Raguš, da odemo na ta mesta gde ste obećali da ćete doći. Toliko o zajedničkim planovima i akcijama. Kada budete ispunjavali svoja obećanja možemo da pričamo.

Hvala lepo.

Raguš Marina

Zahvaljujem.

Gospodine Jovanoviću, vi to suštinski jeste rekli, tako da je kolega Gojković u pravu.

(Aleksandar Jovanović: Nije tačno.)

Sam kontekst vašeg izlaganja bio je takav, ali, kako bih vam rekla, u redu je. Svako ovde sa svojim stilom, svojim vaspitanjem, sve onim što mu je porodica dala. Vi sa svojim, ja sa svojim.

Ja hoću vas jedno da pitam. Onog momenta kada gospodin Vučić, predsednik ove Republike, kada bude našao prostora, pošto znate, Tirana, Kosovo, energetska bezbednost, Unija, sve te obaveze, sve to odnosi vreme, kada bude otišao sa vama i kada bude ispunio obećanje koje vam je dao ovde u plenumu, hoćete li mu se izvinuti?

(Aleksandar Jovanović: Četiri godine čekam.)

Pitam. Ja vama nisam dobacivala.

Nadam se da ćete se tada izvinuti, za početak.

(Aleksandar Jovanović: Četiri godine ne ispunjava obećanje.)

Raguš Marina

Evo, vidite, ja vama to nikada nisam radila, a sada vas pitam – jel mi dozvoljavate da nastavim? Samo jednu rečenicu. Ma, u redu je. Ovo je živa stvar, ovo je zasedanje, u redu je, možete i sve da kažete i da dobacujete i da se nervirate, preporučujem nemojte, ali vi ste sami rekli da sa nama neće moći, ja vas citiram. Vi ste sami rekli - sa vama neće moći. Slušali smo od drugih poslanika. Ono što Vučić predloži i SNS, ma ne dolazi u obzir da mi podržimo, što god bilo. Evo, hvala, gospodinu Jovanovu. Dakle, ja sam o tome govorila.

Postavlja se pitanje šta je namera? Ako imate dobru nameru, to nikada nećete reći, nego ćete se truditi da ono za šta su vas građani delegirali tu, ispunite, a ako imate lošu nameru i zlonamerni ste, e, onda radite to što radite. Čisto da stvar bude jasna zbog građana, ne zbog vas i mene. Mi smo u konačnom zbiru čak i nebitni, ali građanima treba da bude jasno o čemu se ovde radi.

Jovanović Aleksandar

Gospođo Raguš, nemam ja lošu nameru, nego svi mi zajedno imamo loša iskustva sa vama. A znate kakva su nam iskustva sa vama? Vi sada govorite da predsednik Vučić ne ispunjava poslednje obećanje koje je dao zato što ima druge obaveze. Pa, mi četiri godine čekamo da on dođe u tu Rakitu u koju je obećao da će doći. Ja o tome govorim.

Vi sada, ovo što radite je manipulacija, gospođo Raguš. Ako je to uvreda, ja se izvinjavam, ali to je klasična manipulacija.

Malopre ste pomenuli odbore koje ste vi nama kao dali. Vidite kako vi postavljate stvari. Vidite, kako vi sebe doživljavate. Pa, niste vi ti koji ovde dajete bilo kome šta. Vama pripada onoliko koliko je građana glasalo za vas, a nama pripada onoliko koliko je građana glasalo za nas. Kada pričamo o odborima, to je pet odbora.

Niste vi ti koji nama bilo šta treba da dajete, ali takođe, niste ni vi ti koji ćete nama bilo šta oduzimati, pogotovo ne reč, jer ovde je reč ono zbog čega smo mi došli i to nije naša lična reč, nego ta reč predstavlja glas svih onih koji su nas ovde doveli u ovu zgradu i to morate da poštujete. I sledeći put kada vaš šef poslaničkog kluba bude dobio osudu za ono što je sinoć uradio, za onaj kočijaški rečnik, kada vas budem čuo, gospođo Raguš, da to osudite, e, onda možemo drugačije da razgovaramo. Za početak, ispunjavajte svoja obećanja i podsetite vašeg šefa stranke, predsednika ove države, Aleksandra Vučića, da je još pre četiri godine nešto obećao ljudima, još ga čekaju u Rakiti, jer oni računaju da treba da veruju predsedniku svoje zemlje. Hvala lepo.

Raguš Marina

Vi ste u pravu, mi ne dajemo, a dobili smo mnogo na izborima. Stvar je bila zaista političkog dogovora da opozicija vodi pet skupštinskih odbora. A sada vas pitam – ko čini većinu u tom odboru? Znači, vi koliko sutra ne morate da budete predsednik tog odbora, dakle, naša je dobra volja. I sada ja treba da objašnjavam ovde da razumete tu politiku, ali ako ne razumete politiku, ja nemam šta da vam objasnim.

S druge strane, šta sam vam ja obećala? Vi stalno govorite o meni, vi treba da ispunjavate obećanje. Samo me podsetite šta sam ja vama lično obećala ili vašoj partiji ili grupaciji, koga već predstavljate, ne mogu više to ni da pohvatam?

Ali, ono što ste danas rekli, na način koji ste rekli, pa dovoljno govori o svemu, tako da je i kolega Gojković je morao da reaguje. Kada vi kažete određenoj političkoj grupaciji da je odgovorna za smrt toliko ljudi, makar jedan čovek bio, kako to može da se nazove? Meni možete sve da kažete, možete da me uvredite na najgore mogući načine, ja to vama nikada neću, jer poštujem svaki glas koji ste dobili, to je moj odnos prema politici. Za mene je politika poziv, a ne posao. Mene nikada nijedna strana fondacija ili strana država nije finansirala. Ovo je moja Republika, ovo je moja otadžbina.

Moj odnos prema ovome je poziv i to je nešto na čemu ću istrajavati, a vi slobodno nastavite sa tim kako ste zamislili. Ja vam kažem da to nije dobar put ni za te građane koji su vas tu delegirali, niti za vas lično. Mnogo ćete se nanervirati, puno ćete izgubiti vremena. Jedini pravi put je put političkog dogovora i da vidimo šta nam je najbolje činiti. Molim vas, recite koje sam vam lično ja obećanje dala i onda da znam šta ja to treba da ispunim.

Jovanović Aleksandar

Gospođo Raguš, jel treba zajedno, to zajedno kad pozivate, da to uradimo zajedno, da vas podržimo u nečemu, jel to znači da treba da vas podržimo u projektu Jadar – Rio Tinto, u kome stoji da je neophodno za potrebe iskopavanja litijuma u Gornjim Nedeljicama raseliti lokalno stanovništvo? Jel to treba zajedno da radimo? Pa, budite sigurni da u tome s vama neću učestvovati.

Sad opet uvlačite jednu drugu temu u ovu priču, a ko to mene finansira, pa hajde, recite ko me finansira. Vi to meni spočitavate da ja ne volim svoju zemlju. Šta, vi ste ti koji najviše vole ovu zemlju?

Ja vas sad pozivam stvarno da pođete sa mnom, odvojite dva dana, ako imate vremena, nadam se da nemate toliko vremena, toliko obaveza kao vaš predsednik, pa stvarno da odete, da se upoznate sa zbirkom zločina. Upoznaću vas sa projektima malih hidroelektrana, deponija, nelegalne seče šuma, otimačine privatne imovine, vaši energetski projekti su zbirke teških krivičnih dela, gospođo Raguš. (Isključen mikrofon.)

Raguš Marina

I ovo je poslednji put, za gospodina Jovanovića.

Vidite, pomenuli ste mog kolegu Jovanova. Moram da vam kažem da se njemu sinoć desilo nešto u šta nisam mogla da poverujem da nije postojao snimak, kada je koleginica iz opozicije zapretila Jovanovu da će ga vijati po ulicama Beograda i da to nije stilska figura. A onda lider druge stranke je zapretio da će mu opaliti šamarčinu, pošto se već završio naš plenarni dan i pošto smo se svi uputili svojim kućama.

Dakle, gospodine Jovanoviću, kada budete osudili to, jer je to direktna pretnja nasilju i linču, a ovde smo imali prilike da čujemo i jako gnusne stvari da pročitamo od jednog takođe poslanika koji je pretio da će predsednikovog sina i brata silovati i udaviti u šahtu, da će proći kao Gadafi, nisam vas čula da ste to osudili. Za mene nema niže od toga, ma ko da je predsednik jedne države, ma koji čovek da je u pitanju, ne postoji niže od toga kada se razvlače porodice, i to na takav način. Dete i brata da siluju u šahtu i da prođe kao Gadafi. To je napisao jedan poslanik opozicije o porodici predsednika Vučića, koji treba da drži obećanje dato svim građanima ove zemlje, da će imati mirnu, stabilnu i bezbednu budućnost.

Vidite kako moj glas može da bude i energičniji, ali nikada nepristojan.

Dakle, kada budete vratili svoje ponašanje na fabrička podešavanja i cenili svakog poslanika, gospodina Jovanova, rekla sam vam šta je sinoć prošao, e onda možemo da nastavimo da pričamo.

(Aleksandar Jovanović: Replika!)

Šulkić Dejan

Zahvaljujem, predsedavajući.

Podneo sam amandman na član 6. koji reguliše raspored sredstava za izvršenje obaveza po ugovorima radi podsticanja investicija u privredi.

Ovaj moj amandman je na tragu amandmana koje sam podnosio na neke članove, a koje sam već obrazlagao na današnjoj sednici. Dakle, tiče se rasporeda sredstava za 2023, 2024. i 2025. godinu, gde je predviđeno po nekih 23 milijarde sa navodom da se sredstva raspoređuju za preuzete obaveze iz ranijih godina, a pri tome mi nemamo informaciju koju ima predlagač, odnosno predstavnici predlagača - koliko sredstava od 23 milijarde u 2023. godini se raspoređuje na preuzete obaveze iz ranijih godina. Već za 2024. i 2025. godinu pretpostavlja se da će to biti neki novi projekti, neki novi izdaci.

Da sada ne ulazim u tu temu. Dosta je diskutovano kod načelne rasprave o tome dve krajnosti da treba izdvajati ili da treba ukinuti, ali ja bih se zadržao na, čini mi se, potrebi, ukoliko predstavnici predlagača ističu veoma često da verovatno sa pravom, ali, kažem, mi o tome informaciju nemamo, da ovi izdaci, odnosno subvencije, poznatije ovako kolokvijalno kao subvencije stranim investitorima, mada znamo da one podrazumevaju izdatke i za određene projekte koje realizuju domaći privrednici, tzv. Ali, u svakom slučaju da sada to ne merimo, smatram da bi trebalo da imamo informaciju o tome ako u velikoj meri, kako se kaže, hajde da kaže bez neke kvanitifikacije, mi u ovom trenutku možda možemo samo da sabiramo koliko smo novaca izdvojili, ali da ne možemo na precizan način da izmerimo efekte.

Kada to kažem ja pri tome ne priželjkujem da ti efekti budu negativni, pa da to bude argument da kažemo – e sada hoćemo da ukidamo takve izdatke. Ja bih voleo da su oni ohrabrujući, ali bih voleo to da znam, kao i građani, a pretpostavljam i svi vi koji sedite ovde u sali.

U vezi sa tim, taj izveštaj, dakle da se ogradim, bez namere da ulazimo u analizu poslovanja privrednih subjekata, bez obzira ko je njihov osnivač, da li je inostrana neka firma osnovala u Srbiji ili je to domaća, dakle, bez namere, niti to tražimo, niti vi to možete, ali taj izveštaj treba da sadrži iznose, namenu, stepen realizacije projekata. Ako imamo izdatke za projekte iz ranijih godina, odmah se otvara pitanje stepena realizacije. Koji su efekti? Kažem, voleo bih da su oni poznati. Do sada se ističu efekti kroz otvaranje radnih mesta, ne znam, 350, 400 hiljada radnih mesta i to je u redu, ali eto kroz takav neki izveštaj možda bi moglo da se sazna od tih novootvorenih radnih mesta ili zaposlenih, ako hoćemo da kažemo, veći broj zaposlenih, možda koliko je to makar to minimalno bilo povećano u državnoj upravi i lokalnim samoupravama.

S druge strane možda što takođe uzima u obzir i lokalna davanja i olakšice, poznato je da lokalne samouprave tu imaju određena davanja i trebaju da pružaju podršku investitorima, to uopšte nije sporno, to je obaveza, kada su u pitanju komunalne potrebe. Međutim, taj izveštaj ima i neki krajnji, konačni cilj. Ne samo da znamo i da baratamo ovde podacima, pa da pokazujemo prstom koje dobio više, ko manje, već kontrola u pogledu ispunjavanja obaveza. Meni se čini, a ima takvih slučajeva, da ima kod nekih privrednih društava koja su rebalansom budžeta od pre nekoliko dana za 2022. godinu, da su im opredeljena neka sredstva kao pomoć, ne znam, od posebnog interesa itd. i to je u redu, verovatno potreba, ali čini mi se da ima privrednih subjekata među njima koji ne plaćaju doprinose na teret poslodavca i sad se postavlja pitanje kojim slučajem bilo koje privredno društvo domaće, ako tako mogu da kažem, koje ako zakasni sa plaćanjem jedan dan dobije opomenu elektronski i to tako treba da bude. Nekad to bude i za razliku manje uplaćenih doprinosa od 3,5 dinara sa izraženom kamatom, onda se postavlja pitanje kojim slučajem je nekome promaklo da neko privredno društvo, posebno ono koje je dobilo podsticaje da počne da radi u Srbiji i ono koje dobija pomoć u toku poslovanja da li ne plaća doprinose?.

S druge strane, i obaveze prema lokalnim samoupravama za komunalne usluge. Kako je moguće da neko privredno društvo dve godine posluje u Srbiji, uz sve ove podsticaje, i ne plaća potrošnju vode? Dakle, ni jedan račun nije isplatilo.

Ako neko dođe u Srbiju zbog podsticaja koji su povoljni, zbog podrške lokalne samouprave, zbog kvalifikovane i osposobljene radne snage, na kraju krajeva i to se prikriva, ali se govori i zbog možda nižih plata nego što je to u njihovim matičnim državama itd, valjda postoji obaveza da se to izmiruje, da se redovno plaćaju plate, da se redovno plaćaju doprinosi, da se redovno plaćaju komunalne usluge, tako da mislim da predstavnici vlasti kada opredeljuju sredstva pomoći, a može da dođe do toga da privredno društvo ima određene poteškoće zbog nekih globalnih problema i to nije sporno i to dolazi u obzir, da ima pomoć, da se onda postavi pitanje – brate mili, da li si ti platio ono što si dužan?

Poljoprivredni proizvođač, nosilac poljoprivrednog gazdinstva kada konkuriše za bilo koji podsticaj po programima Ministarstva poljoprivrede mora da dostavi potvrdu da je izmirio porez.

Dakle, ako neko treba da koristi pomoć, ako treba da koristi podsticaj takođe treba da dostavi dokaz, a državni organi mogu već i sami da izvrše uvid da li se te obaveze izmiruju.

Da bi se sve to postiglo i ta kontrola uspostavila, ona ne treba da bude ad hok, ona ne treba da bude specijalna, povremena, ona treba da bude redovna. Zato je potrebno da se jačaju službe koje vrše nadzor nad sprovođenju zakona i ako narodni poslanici, sa time ću završiti, dobijaju izveštaje o kontroli poslovanja lokalnih, turističkih preduzeća, domova kulture, doduše od DRI i to je u redu, mislim da za ovakav nivo izdvajanja, ako predstavnici vlasti već to tako ističu, verujem da je tako, ali bilo dobro da kvantifikujemo te rezultate i da možda ti podsticaji u narednom periodu, ukoliko ima zainteresovanih, budu još veći i da efekti budu povoljniji po naše makroekonomske pokazatelje.

Hvala na pažnji.

Gavrilović Miodrag

Žao mi je što nije koleginica tu koja je predsednica Odbora za Ustav. Rekla je da nijedan amandman nije odbačen zato što nije bilo neke logike. Mene zanima jedna stvar, podneo sam amandman jedan, to je bio amandman broj 4 i obrazloženje je bilo vrlo logično. Evo, da čujete o čemu se radi. Cela javnost i građani su bili svedoci ovih dana da su pripadnici MUP-a reagovali krajnje profesionalno i odgovorno, brzo i efikasno u vezi sa incidentom sa naoružanim migrantima u mestu Horgoš na granici sa Republikom Mađarskom.

Smatram da će sledeća godina biti pod većim izazovima i opasnostima nego što je ova godina. To zaista mislim. Nadam se da i vi uviđate da ulazimo u neke godine koje su neizvesne, nesigurne i ne znamo kako će se događaji odvijati.

Ono što smatram da je bio dobar predlog koji sam dao jeste da se u članu 4. u stavu 1. u koloni IPA godina, kod IPA prekogranična saradnja, onaj deo koji Republika Srbija odvaja ako je namenjen bio za, recimo, Republički zavod za statistiku, u iznosu od 523 miliona dinara smanji na 323 miliona dinara, jer je Republički zavod za statistiku za razne softverske stvari, programe i radove dobijao već dve i po milijarde dinara prošle godine i da tu razliku od 200 miliona dinara damo Ministarstvu unutrašnjih poslova za program koji se kaže – sigurnije preko graničnog područja kroz unapređenje reagovanja u vanrednim situacijama i zajedničkim obukama.

Zašto to kažem? Zato što su sve novine, sve televizije, svi mediji preneli da je policija uhapsila 1.000 migranata koji su bili naoružani i koji su pucali jedni na druge. Bile su dve grupe. I ono što posebno zabrinjava je činjenica da mediji navode, svi mediji - BBS, RTS, Politika, Danas, Kurir, nebitno koji, da je u četvrtak uveče policija dobila dojavu da se dve grupe migranata sukobe i da pucaju jedni na druge. Kako je moguće da policija od građana dobije dojavu da se dve sukobljene grupe ljudi od 600 njih obračunavaju oružjem na granici, a da to nije obaveza granične policije i Ministarstva unutrašnjih poslova?

Smatram da ovih 200 miliona dinara može da doprinese obukama i koncentraciji ka jednom ozbiljnom problemu kretanja ljudi kroz našu zemlju, gde u jednom trenutku i Gašić kaže da su migranti zloupotrebili naše gostoprimstvo.

Znate šta? Vi svi znate, kada putujemo negde, kada dođemo na aerodrom mi skidamo i kaiš i cipele, olovke vadimo iz džepova da bi iskontrolisali da li bezbedno prelazimo granicu. Mi smo dozvolili, kao država da ljudi naoružani se sukobljavaju među sobom na samoj granici. Mislim da je to važno da nađemo kao jednu temu o kojom možemo da se usaglasimo. To je bezbednosti vas i svih nas i građana.

Ponovo imam pitanje, mislim da je važno, kaže da su u pretrazi bili uključeni i specijalni helikopteri, dronovi specijalne policije itd, koliko košta ova akcija? Mi moramo da znamo da će toga verovatno biti sve više. Molim predstavnike Vlade, koji su ovde danas, da razmisle o ovom amandmanu, da li ima smisla da se on usvoji ili ne? To nije velika suma, mnogo može da znači baš u ovom delu IPA fondova i nadam se da ste me čuli ovo što sam ja danas govorio.

Milivojević Srđan

Molim službu obezbeđenja da iznese ogledalo iz redova SNS, jer nekima se priviđaju primerci.

Dakle, ja sam amandmanom na član 5, kog navodnog nema i koji je navodno odbijen, protestvovao zato što se predviđa da Vlada budžetska sredstva troši u ovoj, sledećoj i narednoj godini i onda imamo jednu raspravu, nažalost, poslanica kojoj bih to kazao trenutno nije u sali, pa ću se obraćati vama, poštovani građani Srbije.

Predvideo sam da se budžetska sredstva projektom i projekcijom Vlade troše samo ove godine jer, kao što znate, lično je Aleksandar Vučić, predsednik SNS, mimo svih ustavnih ovlašćenja oročio rok trajanja ove Vlade na godinu dana. Šta imamo da pričamo o izborima za tri, četiri godine? On je kazao da ovoj Vladi ne veruje ništa, da je to loša Vlada, da ne može ministre da dobije na telefon, ali ne može da nađe bolje. Dok se ne stvore uslovi da neko drugi bude predsednik Vlade, on je ovu Vladu oročio na godinu dana.

Onda nam kažete da su naši amandmani upereni protiv SNS. To nije tačno. Ja sam ovim amandmanom predvideo da se smanje sredstva u iznosu od 900 miliona evra za nacionalni stadion i da se daju veća sredstva za zatvore koja su predviđena u obimu od 30 miliona evra, jer vi članovi SNS, pošto ja vodim računa o vama, nećete završiti na nacionalnom stadionu, nego u zatvoru. Ja vodim računa o vama, brinem o vama, iskazujem brigu da vodim računa da… Nećete valjda stvarno da mi kažete da će Veljko Belivuk da bude na nacionalnom stadionu? Vi i ja znamo da će vaš istaknuti član u zatvor zajedno sa onim Aleksandrom sa Palilule kome je policija našla 300 hiljada evra u sefu koju su mu dali drugari sa svadbe i avion u hangaru kojim je hteo da beži. Neće valjda Sima iz Grocke na nacionalni stadion? Pa i on će u zatvor. Pa neće valjda drugi istaknuti član SNS, član vračarskog klana, koga ste držali na štandu da deli letke, onaj iz Žitišta, na nacionalni stadion? Može ako bude nacionalnog bunkera, ali gospodo otići u zatvor, neće oni na nacionalne stadione.

Žao mi je što ovde nema mnogih kolega, pa ne bih da prozivam nikoga, ali mislim da će za ovog omiljenog advokata narko klanova i drugih osuđenih, našeg kolegu, biti puno posla. Ja bih savetovao svim članovima Vlade, iako se gospodin Vučević hvali da je najbolji advokat, vi kod Đuke potpišite punomoćje, trebaće vam to punomoćje blanko.

Zašto vam to kažem? Kažem vam to iz razloga što vi kada govorite o budžetu kao da se ponašate prema svojoj privatnoj imovini. Deci delite po 5.000 dinara. Dobro je što će deca dobiti po 5.000 dinara, ali ne valja što ste roditeljima te dece uzeli mnogo više od tih 5.000 dinara koje oni sada ne mogu da im daju za novu godinu, nego ćete vi da im date, pa će ta deca za 10 godina morati da vraćaju tri puta više.

U ovom amandmanu sam predvideo takođe da je loše ovo što radite sa stranim investicijama. Loše je to, verujte mi, loše je to što planirate da ovu zemlju date „Rio Tintu“. Hoćete li ponovo referendum? Molim vas, kolege, ko je protiv projekta „Rio Tinto“ u ovoj sali neka digne ruku? Ko je protiv? Pogledajte šta radi čista savet, a vidi vi – ni jedna ruka u vis. Sada nama kažete da mi imamo interes od „Rio Tinta“. Mi taj projekat nećemo dozvoliti. Mi smo protiv tog projekta.

Mi smo protiv ovoga što radite sa EPS-om. Norveškoj kompaniji ste dali da radi studiju izvodljivosti i onda naš predsednik stranke kaže – to su oni žuti pre 11 godina zeznuli. Ima nas koji pamtimo, koji smo bili u ovoj sali, koji smo glasali. Godine 2015. predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić je doneo Strategiju energetske efikasnosti, 2015. godine. Radili su je najbolji umovi ove zemlje, profesori fakulteta, ljudi koji su u pogonima EPS-a proveli čitav radni vek, a vi kažete – to ne valja ništa, nemate vi pojma, sad ćemo mi nekim Norvežanima da damo pare da oni to bolje od vas urade.

Znate, preterujete sa tim organskim paradajzom iz Jovanjice u sendvičima. Ne vodi se tako zemlja. Nije ovo Ali-begova slama. Ipak je ovo zemlju neko stvarao, krvario za nju, ginuo za nju i treba da postoji posle vas.

Imamo ovde još nekoliko stvari koje su veoma važne, koje su veoma problematične. Ovo predstavlja tihu predaju energetske bezbednosti ove zemlje i, na kraju, kažete pravićete belu knjigu ko je uzeo koliko iz inostranstva. Mi ćemo praviti crnu knjigu – ko je koliku proviziju od koga i zbog čega uzeo, ko ne sme da digne ruku protiv „Rio Tinta“, ko ne sme da se pobuni zbog toga što elektro-energetski sistem predajemo strancima ćuteći, ko danas tablice kosovskih gradova što ste dali, kosovsko-metohijskih gradova, koje ste ovako jednim potezom ruke gurnuli u stranu. Nema više tablica Priština, nema Uroševac, nema Đakovica, nema Kosovska Mitrovica. To ste danas ćuteći, Uredbom Vlade, ukinuli. Sedam nula, osam nula vodite danas.

Na kraju, nije tu koleginica, ali tu je ministarka pravde. Gospođo, ja vas veoma poštujem, molim vas da obezbedite da gospođa Marina Raguš, ako ne zna da nađe Specijalni sud ili Sud za organizovani kriminal, sa mnom ode i da vidimo ko je taj koji je pretio predsedniku SNS i njegovoj deci, a nije podneta krivična prijava protiv njega. Kako nije uhapšen taj? Da je neko protiv Zorana Lutovca napisao takav tvit, ja bih trčao da podnesem krivičnu prijavu. Dajte, evo, ja ću sutra da odem sa Marinom Raguš i da vidimo ko je taj bezobraznik koji je taj tvit napisao. Kako nije uhapšen čovek? Kako niste podneli prijavu protiv njega ako to piše, ako pišu te grozote.

Ja priznajem, jesam napisao tvit da će neki Danilo i neki Andrej, ne pišući prezimena, da se kriju kao pacovi sa milijardu evra po šahtovima. Ako vi prepoznajete brata i sina predsednika stranke da će da se kriju sa milijardu evra, šta je to što vi znate o njima? Kolika je ta provizija od Rio Tinta? Kao, oni će da se kriju u šahtovima? Što nam to ne kažete? Hajde u specijalni sud sa mnom, ja ću da vam pokažem gde, da kažete specijalnom tužiocu za organizovani kriminal šta je to što znate o bratu i o sinu predsednika stranke? Koliko vi para imate, ako ih prepoznajete kao ljude sa milijardu evra? Ja ih ne prepoznajem. Ja ne pretim nikome.

Kako je moguće da niste podneli krivičnu prijavu protiv tog bezumnika koji tako preti? Što mrzite predsednika stranke? Pa, zar ja moram da ga čuvam? Evo, ja ponovo kažem, ja sam napisao tvit - neki Andrej i Danilo kriće se u šahtovima i biće pronađeni kao Gadafi, sa milijardu evra će biti, milijardu evra. Kako to da niste podneli krivičnu protiv toga koji je pretio da ih siluje, da ih strelja, da ih pobije, da ih podavi?

Evo ja vas pozivam sutra, ako stegnete petlju, hajte sa mnom u Specijalni sud za organizovani kriminal ,u Sud za visokotehnološki kriminal, da vidimo ko je taj, da ga uhapsimo, ali da vidimo i ko je taj koji ih prepoznaje kao ljude koji imaju milijardu evra.

Piše to u drugom tvitu. Nemojte samo jedno da pokažete, sve tvitove pokažite, ne jedan. Da vidimo kako je moguće? Kako je moguće da tako mrzite predsednika stranke i njegovog sina i brata da ih ne zaštitite sudski? Ovamo neko kad trepne na pešačkom prelazu, vi ga uhapsite. Dajte da rešimo jednom za svagda tu dilemu, molim vas.

Dakle, čekam vas sutra u vreme koje kažete ispred Specijalnog suda za organizovani kriminal. Ako već planirate da idete, da pođe sa mnom i kolega Aleksić, imali bi nešto da kažemo kako se u ovoj zemlji krije afera „Jovanjica“, imali bi nešto da vam kažemo u švercu oružja, imali bi nešto da vam kažemo o ubistvu Vladimira Cvijana, imali bi nešto da vam kažemo o ubistvu Olivera Ivanovića.

Žao mi je što se nisam javio za repliku i koristio vreme poslaničke grupe kada je odgovarao Aleksandar Jovanović Ćuta. Ali, gospodine Ćuto, hvala vam što ste braneći pravo Srbije na čist vazduh, vodu i zemlju pokazali da je moguće zvati se Aleksandar i voleti Srbiju. Hvala.

Jovanov Milenko

Mislim ovo je strašno što vi radite. Znači, postoji tvit, postoji vreme kada ste napisali. Koga vi lažete? Šta radite čoveče? „Andrej i Danilo pronađeni su u šahtu kao Gadafi…“

Pa, gde milijarda? Kakve milijarde. Šta izmišljate. Što radite to? Gde piše? Evo ga tvit, skrinšot.

(Srđan Milivojević: Piše. Ima drugi, treći, četvrti.)

A ima i drugi tvit? Čoveče, za ove stvari, ovo se ne brani, ovo kažete - izvinite pogrešio sam, bio sam napet, nervozan, ne znam ni ja šta.

(Srđan Milivojević: Prijavu samo.)

Ne mogu da podnosim krivičnu prijavu protiv vas, besmisleno je. Lako je vama, izvući ćete se na neuračunljivost. Samo ovo pokažete i lako ćete da kažete da ne možete krivično da odgovarate. Čoveče, vi to branite, vi ovo branite. Vi gospodine poslaniče, predsedniče izvršnog odbora DS, ovo branite da će Andrej i Danilo završiti u šahtu kao Gadafi.

(Srđan Milivojević: Sa milijardu evra.)

Gde piše to? Da li to podržavate? To je vaša politika?

(Srđan Milivojević: Što me ne uhapsite?)

Dobro, to je vaša politika, po šahtovima, po ulicama, kao sinoć. Zavalite šamarčinu, da li je to vaša politika? To je nešto što vi donosite na političku scenu. Time ćete da dobijete izbore, glasove, šta? I sami ste demonstrirali zašto nikada nećete pobediti, sami, ne samo zbog ovoga, pre svega zbog ovoga, jer ovakvu bolest niko neće da podrži, nego zato što vi viknete svojim kolegama - ko je za ono što ja kažem i vi sami glasate za to i kažete – evo šta misli narod. Ne, to mislite vi.

Vi živite u vašim balonima. Vi mislite da je to vaše okruženje, cela Srbija. Nije. Srbija se ovoga gadi i za ovo nikada ne bi glasala. Meni je drago da se vi ovoga i danas ne odričete i pokazujete i ko ste i šta ste.

Gavrilović Miodrag

Na član 7, sada mene zanima opet, nije koleginica koja je predsednica Odbora za ustavna pitanja, kaže da je prihvatala i da nisu odbijali one amandmane koji su baš logični i važni.

Ja sam poneo jedan amandman da čujete kako on glasi. To je na član 7. stav 2. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu, u drugom redu iza teksta „Republike Srbije“ briše se zapeta koja stoji ispred veznika slova „i“. Na osnovu propisa srpskog jezika ispred veznika, u slučaju kada nije u funkciji eksplicitnog nabrajanja, kao što je primer „želim da kupim i kuću, i njivu, i šljivik“ ne može da stoji zapeta.

Ovaj amandman Odbor smatra da je sasvim o.k, a ovaj drugi amandman o policiji i pomoći MUP smatra da je uvredljiv i da je protiv Ustava. Sami onda zaključite da li govorite u skladu sa onim što zaista i radite, to nije uopšte ni primereno da se na taj način ovde prepucavamo, ali želim da ukažem na nešto u samoj Skupštini.

Vidite, priča se o tome da ne poštujemo Ustav, ali vas pitam da li je većina poštovala Ustav i član 106. koji kaže da Drugo redovno zasedanje treba da počne prvog radnog dana u oktobru, a ono nije počelo i niko ne snosi nikakvu odgovornost. Mi ne možemo kao poslanici da se pozovemo na povredu Poslovnika kada je u pitanju povreda Ustava, što je takođe jedan problem za sve nas.

Ima još nešto značajnije u svakodnevnom radu, a to je produženo kažnjavanje. Gospodin Lazović je dobio drugu opomenu danas, a kasnije nije dobio pravo na repliku i postavlja se jedno teorijsko pravno pitanje – da li je to zbog toga što i dalje on ima neku vrstu kazne, produženog kažnjavanja, na šta nemamo pravo kao Skupština, predsednik nema pravo to da radi, a druga stvar, da li je to zbog toga što predsednik Skupštine ima pravo koje sada postaje diskreciono da on kaže da li neko ima repliku ili ne?

Mi moramo da zabranimo da u institucijama, pogotovo u Skupštini bilo ko od nas ima diskreciona prava. Diskreciono pravo podrazumeva da imate pravo svoje volje, odnosno samovolje. Samovolja ne sme da postoji u Skupštini. Moramo da se dogovorimo kad i u kojim slučajevima zaista postoji pravo na repliku, da više nemamo nikakvih problema u vezi sa tim.

Ono što pravo treba da predsednik Skupštine zna jeste da je on u obavezi da subsumira događaj pod pravnu normu kroz taj član o kome je pitanje u vezi sa replikom i da samo utvrdi da li postoji činjenično stanje koje odgovara onome što piše u Poslovniku i ništa drugo van toga.

Zbog toga je dato ovlašćenje predsedniku Skupštine da on odlučuje o replici, a ne da diskreciono ima pravo kad god poželi da nekome da da repliku, a nekome ne. Nadam se da pričamo o nečemu što je načelno i da tako razumete ovo moje izlaganje.

Molim vas da malo kao što sada u poslednjih sat vremena imamo diskusiju, bar liči na neku normalniju diskusiju, nastavimo u tom tonu i tu je gospođa Raguš bila zanimljiva da provocira, ali opet nije tu, da kaže, a to je rekla u jednom trenutku da treba da se ponašamo dostojanstveno u Skupštini, jer nas gledaju građani Srbije.

Kako bi se mi onda ponašali da nas ne gledaju građani Srbije? Mislim da treba da se ponašamo u skladu sa svojim funkcijama i obavezama i u skladu ovog doma u kojem se nalazimo. Hvala.

Kostić Ivan

Gospodo ministri, kolege narodni poslanici, podneo sam amandman koji se tiče transfera namenskih i nenamenskih novaca prema lokalnim samoupravama na teritoriji AP Vojvodine. Mi smo u ovom amandmanu u članu 7. stav 2. dodali da treba razdvojiti namenska i nenamenska sredstva koja idu lokalnim samoupravama i subjektima u nadležnosti pokrajinske administracije.

Znači, u ovom obrazloženju budžeta nije navedeno koliki su stvarni troškovi pokrajinske administracije i koliki su troškovi javnih preduzeća koja su u nadležnosti AP Vojvodine.

To je bio razlog zbog čega smo podneli ovaj amandman, zato što smatramo da je potrebna decentralizacija pokrajinske administracije, da u pokrajinskoj administraciji sigurno ima ogroman broj zaposlenih, ovde o tome nije navedeno, da određena preduzeća koja su u nadležnosti AP Vojvodine, kao što su „Vojvodina vode“ u „Vojvodina šume“, služe za zapošljavanje kadrova SNS-a i vaših koalicionih partnera. Zato smo insistirali da ovaj amandman bude prihvaćen, kako bismo mi mogli da vidimo koliko se stvarno sredstava odvaja za po nas prebukiranu pokrajinsku administraciju.

Smatramo da je neophodno smanjiti broj ljudi koji su zaposleni tamo. Smatramo da je neophodno da se sva sredstva koja su namenjena po zakonu i Ustavu za AP Vojvodinu preusmere na lokalne samouprave.

Činjenica je da ogromni broj opština u Vojvodini propada, da su im potrebne veće investicije i zato je neophodno da se uradi jedna departizacija pokrajinske administracije i da se sva ova sredstva usmere prema lokalnim samoupravama.

To je samo još jedan dokaz da ste vi, predstavnici aktuelne vlasti, nastavili jednu politiku prethodne vlasti u Vojvodini – da zapošljavate kadrove u pokrajinskoj administraciji. Nekada ste se zalagali i tražili pitanje o tome koliko ima zaposlenih u pokrajinskim firmama, u pokrajinskoj administraciji. Insistirali ste na tome, danas se o tome ne govori.

Srpski pokret Dveri smatra da je neophodno promeniti politiku prema AP Vojvodini, da Vojvodina ne treba da bude paradržava u državi Srbiji, da treba smanjiti broj pokrajinske administracije i ljudi koji su zaposleni u javnim preduzećima u AP Vojvodine na minimum, a da se sva sredstva usmere prema lokalnim samoupravama.

To je neka nova politika koja će sigurno u budućnosti doneti rezultate, koja će biti prepoznata od građana Vojvodine, građana koji žive na teritoriji Vojvodine, Srema, Banata i Bačke, a ovako mi samo nastavljamo jednu pogubnu politiku u po pitanju Vojvodine, a takođe i po pitanju Kosova i EU. Ovo je samo nastavak jedne pogubne politike od 2000. godine.

Hvala vam.

Mitrović Nenad

Hvala.

Želim da se sa ove pozicije Ministarstvu za nerazvijene opštine prebaci osam milijardi dinara. To je ministarstvo koje vodi gospodin Novica Tončev, ovde prisutan.

Pošto je dobio samo tri miliona evra, verovatno mu je trebalo više, ali nije smeo da traži više ili da se ne zamera sa vama.

Od tog novca 15 miliona evra – tražim, gospodine ministre, da radite na rekonstrukciji Bujanovačke banje, na poboljšanju smeštajnih kapaciteta, na poboljšanju zdravstvene zaštite tog stanovništva, jer Bujanovačka banja je izuzetno kvalitetna banja.

Drugih 15 miliona evra – tražim da se od centra Surdulice napravi žičara do Vlasine, jer je Vlasinsko jezero najveće jezero na najvećoj nadmorskoj visini, na 1.2011. metara, u Srbiji i izuzetno je dobro za poboljšanje krvne slike i za poboljšanje i povećanje eritrocita i hemoglobina. Ako može Zlatibor da ima žičaru, može da ima i Surdulica žičaru. Izvolite svi, jednog dana da se od Surdulice do Vlasine vozimo žičarom.

Sledećih 15 miliona evra – tražim da se napravi, da se poboljšaju turistički kapaciteti planine Kukavice. Planina Kukavica se graniči sa tri opštine, odnosno sa opštinom Vladičin Han, sa gradom Vranje i sa gradom Leskovcem. To je biser jugoistočne Srbije i voleo bih da „Mesko“ iz Leskovca više ne mora da se slika ili da se sreće sa Miškovićem u Kataru, može da se slika i da se sreće sa Miškovićem na planini Kukavici, gde može da se bavi lovnim turizmom, da tamo hvataju medvede. Ne moraju da ih love – uhvate, pa puste.

Ujedno, da zamolim Miškovića da napravi jedan predivan hotel kako bi se razvijao turizam na planini Kukavici.

Pozivam sve poslanike da obiđemo planinu Kukavicu da vidite koliko je to lepa planina. Tu je turistički turizam, sa kvadovima, sa eksternim sportovima, itd.

Treća stvar koja je jako važna jeste da se 20 miliona evra uloži u Nišku banju. Niška banja je izgubila status banje. Znate svi za pesmu „Niška banja“. Pesma „Niška banja“ se izvodi u stalnom repertoaru, u američkim horovima, u meksičkim horovima, u horovima na Novom Zelandu, a Niška banja je izgubila status banje.

Tražim da se ponovo uloži 20 miliona evra za smeštajne kapacitete u Niškoj banji, da se ponovo ori pesma „Niška banja“ u Nišu, jer Niška banja po svom kvalitetu zaslužuje da bude banja.

Hvala lepo.

Tončev Novica

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani članovi Vlade, poštovani narodni poslanici, građani Srbije, kolega Mitroviću sa vama sam bio kolega i dok sam bio predsednik opštine, tako da poznajem sve probleme tih malih opština. Da ova Vlada misli o nedovoljno razvijenim opštinama je sama pomisao da je formirala pre dve godine jedno ministarstvo posebno koje će da vodi računa o manje razvijenim opštinama u Srbiji, kojih ima 44.

Što se tiče amandmana, i moja partija je podnela amandman, ali smo ga kao odgovorna partija povukli da ne bi ugrozili velike projekte.

Slažem se za sve projekte koje ste nabrojali vi i ministar i premijerka i treba svi ti projekti da se realizuju. To ne mora da ide preko mog ministarstva, ali je bitno da ova Vlada realizuje te projekte.

Mi imamo obećanje iz razgovora sa ministrom finansija i sa predsednicom Vlade da će u toku iduće godine iz rezerve da se povećaju sredstva za nerazvijene opštine, i to zavisi od projekata koje predsednici opština imaju u tim opštinama.

Retko kad ja imam priliku da u javnosti govorim o radu ovog ministarstva, ali ću sada, zbog građana Srbije i zbog vas narodnih poslanika iz pozicije i iz opozicije, da pročitam svaka opština za ove dve godine koliko je dobila para i šta je izgradila.

Evo opština Aleksinac – izrada plana detaljne regulacije, 2,5 miliona; sanacija stolarije u zgradi opštinske uprave, sedam miliona; izvođenje radova na fazi sanacije oštećenih saobraćajnica ulice Južnomoravskih brigada, osam miliona.

Babušnica – izrada kanalizacione mreže u ulici Ivice Miladinovića, 6,5 miliona; završetak rekonstrukcije i izgradnje objekta „Pijaca“ u Babušnici, osam miliona.

Bela Palanka – izrada projektno-tehnike dokumentacije dva miliona; adaptacija i zamena kotla u srednjoj školi sedam miliona; izgradnja sistema za vodosnabdevanje mesne zajednice Novo selo sedam miliona i 700.

Blace – izrada tehničke dokumentacije i izrada za izgradnju zgrade socijalnog stanovanja milion i po; završetak radova na izgradnji zgrade uprave i tehničkih prostorija u sklopu prve faze izgradnje kompleksa otvorenih bazena sedam miliona; radovi za izgradnji zgrade i garderobe u fitnes centru osam miliona.

Bojnik – izgrada urbanističkog projekta 600 hiljada; rekonstrukcija saobraćajnice sedam miliona; rekonstrukcija nekategorisanog puta i ulica u selu Mrveš osam miliona.

Bosilegrad – izgradnja gradskog bazena u okviru akva parka milion i 200; za čistiji i zdraviji Bosilegrad sedam miliona; uređenje centralnog dela Bosilegrada sedam miliona i 600.

Brus – izrada projektno tehničke dokumentacije tri miliona; povećanje mobilnosti stanovništva na teritoriji opštine Brus pet miliona.

Bujanovac – izgrada projektno-tehničke dokumentacije milion i 200; napredovanje sa stvaranjem kapaciteta za upravljanjem otpadom sedam miliona; izgradnja transfer stanice osam miliona.

Varvarin – izrada plana razvoja opštine Varvarin milion i 800; nastavak izgradnje sistema za vodosnabdevanje, naselje Bačina sedam miliona; nastavak izgradnje kanalizacione mreže u naselju Maskare osam miliona.

Gospodine Mitroviću, slušajte Vladičin Han – izrada projektno-tehničke dokumentacije idejnog rešenja za potrebe izgradnje kotlarnice na biomasu i distributivnog toplovoda milion i 100; izgradnja ulice Veljka Vlahovića u Vladičinom Hanu sedam miliona i rekonstrukcija putne infrastrukture na teritoriji opštine Vladičin Han osam miliona.

Vlasotince – izrada urbanističkog projekta opštine Vlasotince tri miliona; poboljšanje sanitarnih uslova vodozahvata sedam miliona; za bolji život Vlasotinčana osam miliona.

Gadžin Han – studije izrade referentnog sistema mreže optšinskih uprava dva miliona; nabavka autocisterne sedam i po miliona. Imamo ovde i narodnog poslanika iz Gadžinog Hana koji može da potvrdi da je ovo i urađeno.

Golubac - izrada projektno-tehničke dokumentacije milion i 400, parterno uređenje površine javne namene rekonstrukcija trga šest miliona i 900, osvetljenje ulica u vikend naselju Vinci osam miliona.

Dimitrovgrad - projektno-tehnička dokumentacija za izgradnju plaže milion, rekonstrukcija instalacija zgrade centra kulture sedam miliona, unapređenje tehničkih kapaciteta osam miliona.

Opština Doljevac - izrada projektne dokumentacije dva miliona, rekonstrukcija armirano-betonskog drumskog mosta sedam miliona, nabavka specijalnog vozila sedam i po miliona.

Žabare - izvođenje radova na izgradnji javne površine lokalnog opštinskog javnog puta četiri miliona i 700, izgradnja pomoćnog objekta fudbalskog terena, svlačionice šest miliona.

Žagubica - izrada projektno-tehničke dokumentacije milion i po, izgradnja sportskog terena u naselju Krupaja šest miliona, rekonstrukcija Svetoilijske ulice osam miliona.

Žitorađa – nabavka opreme za izgradnju i održavanje puteva i kanala osam miliona.

Knjaževac – izrada tehničke dokumentacije dva miliona i 600, izgradnja sekundarne mreže fekalne kanalizacije pet miliona i 800, izgradnja svlačionice šest i po miliona.

Krupanj – izrada plana detaljne regulacije tri miliona, nabavka aparata za higijenizaciju tri miliona i 800, nabavka kombinovane mašine šest miliona.

Kuršumlija – izgradnja vodovoda za vodosnabdevanje sedam miliona, izgradnja krupnog priključka fekalne kanalizacije osam miliona.

Kučevo – izgradnja tehničke dokumentacije za asfaltiranje putnih pravaca milion i po, očuvanje i podizanje kvaliteta vazduha kroz izradu kotlarnice sedam miliona.

Lebane – izrada projekta za izvođenje za elektrifikaciju polja devet milion i 300, priroda i turizam sedam miliona, izgradnja i povezivanje bunara osam miliona.

Opština Ljig – projekat rekonstrukcije kotlarnice dva i po miliona, nabavka kombinovane mašine osam miliona.

Mali Zvornik – projekat za uređenje delova rečnih korita dva miliona, nabavka kamiona za prikupljanje otpada sedam miliona, nabavka kombinovane cisterne osam miliona.

Malo Crniće – izrada radova na pojačanom održavanju nekategorisanih lokalnih puteva sedam i po miliona.

Opština Medveđa – projektna dokumentacija milion i 200, nabavka radne mašine sedam miliona, nabavka priključnih delova za radnu mašinu sedam miliona i 900.

Opština Merošina – program energetske efikasnosti dva miliona, rešavanje problema otpada sedam miliona.

Mionica – izrada projektne dokumentacije dva miliona, rehabilitacija postojećih trotoara sedam miliona i legat Slobodana Jevtića Pulike osam miliona.

Nova Varoš – izrada tehničke dokumentacije milion i 700, unapređenje kapaciteta zdravstva šest i po miliona, unapređenje kapaciteta za obavljanje komunalne delatnosti osam miliona.

Opština Opovo – izrada projektno-tehničke dokumentacije milion i po, rekonstrukcija vodovodne mreže pet i po miliona, rekonstrukcija termičkog omotača osam miliona.

Petrovac na Mlavi – izrada projektne dokumentacije tri miliona, unapređenje uslova za efikasno funkcionisanje objekta sedam miliona, unapređenje infrastrukturnih kapaciteta osam miliona.

Preševo – izrada prve faze dnevne zgrade u Preševu šest miliona, nabavka kvalitetne mehaničke čistilice osam miliona.

Molim vas da saslušate, tražili ste da čujete.

Priboj – rekonstrukcija dela ulice „12. januar“ sam miliona, nabavka građevinske mašine osam miliona.

Prijepolje – projekat investicionog održavanja postojećeg objekta sedam miliona, izrada sekundarne vodovodne mreže osam miliona.

Ražanj – rekonstrukcija dela opštinskog puta sedam miliona, rekonstrukcija drugog opštinskog puta sedam miliona i 900.

Raška – izgradnja lifta u Domu zdravlja Raška sedam miliona, unapređenje zdravstvene zaštite stanovnika osam miliona.

Rekovac – izgradnja tehničke dokumentacije milion dinara, rekonstrukcija puta u Kavadaru četiri i 700, rekonstrukcija puta u Beliću pet miliona i 800.

Gde je Milija? Opština Svrljig - izgradnja projektne dokumentacije dva miliona i 600, izgradnja teniskog terena pet miliona i 700 i nabavka vozila za smeće sedam miliona i 700.

Sjenica – projekat završetka etno turističkog kompleksa sedam miliona, rekonstrukcija dela lokalnog puta pet miliona i 400.

Surdulica – izgradnja pešačkog mosta preko reke Vrle sedam miliona, nabavka specijalnog kombinovanog cisternog vozila osam miliona.

Trgovište – regulacija rečenog korita u zoni mosta sedam miliona, energetska sanacija Doma kulture u Trgovištu.

Kolega Mitroviću, u opštini Trgovište, ovde pred vas poslanike mogu da kažem da je i moja privatna firma, koju znate svi „Tončev gradnja“, izgradila jedan most u Trgovištu besplatno i poklonila ga građanima Trgovišta. To znaju građani Trgovišta koji čuju.

Opština Tutin – nabavka specijalnog vozila sedam miliona, nabavka vozila i opreme osam miliona.

Sad ću da vam kažem za jednu najmanju opštinu u Srbiji, to je opština Crna Trava koja je dobila za izradu projektne dokumentacije milion i 200, izgradnju kanalizacione mreže četiri miliona i 200 i nabavka komunalne opreme osam miliona.

Kao što vidite iz ove tabele i iz ovoga što sam sve rekao, mi iz Socijalističke partije i Vlada Srbije nije gledala u ovim opštinama ko je na vlasti, koja partija, koje su nacionalnosti, već su sve podjednako dobili sredstava iz ovog ministarstva.

Mogu ovom prilikom da zahvalim i predsednicima ovih opština koji su uspešno realizovali ove projekte, bez obzira što imaju probleme i sa kadrovima i sa tehničkom dokumentacijom

Na kraju još da kažem, kolega Mitroviću, vi bar mene dobro znate, da sam borac, ostavku neću da dajem, ali ću da se borim za razvoj i našeg kraja i svih ovih opština u našoj Republici. Hvala vam što ste me saslušali.

Gavrilović Miodrag

To je vezano sa upodobljavanjem člana 6. i člana 8, da budu u skladu, jer u članu 6. se projektuje da će se odvojiti za ulaganja od posebnog značaja tačno 23 milijarde dinara. Mislim da, pošto se član 8. bavi tim stvarima, te nivoe novca treba upodobiti da budu u istom rangu.

Ono što je bitno, pošto je vezano za Ministarstvo privrede, ta posebna ulaganja moraju vrlo precizno i dobro da se, ne samo opredele, nego da se dobro projektuju. O čemu pričamo? Ako Ministarstvo privrede ima problem u EPS-u i onda ministar finansija izjavi - da nismo subvencionisali cenu struje dobit EPS-a bi bila 1,8 milijardi evra, ja sad pitam da li moramo ovakve poruke da šaljemo građanima i javnosti? Da li moramo da uvek igramo crno-belu igru, mačke i miša itd? Ako ne subvencionišemo onda će EPS imati dobit od 1,8 milijardi evra i sve preko grbače građana.

Da li je moguće da ne možemo da napravimo jedan balans i da kažemo koliko EPS zaista gubi i koliko je potrebno da imamo posebna ulaganja u sektoru Ministarstva privrede, odnosno u Elektroprivredi? Da li smo odvojili posebno stavku u budžetu da se nadoknade dugovi u Elektroprivredi onim firmama koje su pružale svoje usluge, servise, robu i sve ostalo?

Devet meseci se kasni sa plaćanjem tim firmama i firme su u ozbiljnom problemu sa svojom likvidnošću. Mislim da moramo da razmišljamo o tim ljudima, mislim da mora država Srbija da bude odgovorna za obaveze koje je preuzela. Smatram da je ovaj amandman izuzetno važan. Nadam se da će imati sluha kod Ministarstva finansija i drugih ministarstava da se posebno planira i u budućem periodu ne ovakve igre sa dva tri, četiri, pet milijardi evra, nego da postoje jedna izbalansirana ozbiljna naučna analiza.

Kozma Robert

Hvala predsedavajući.

Stvarno mi je, moram se osvrnuti, zanimljivo kako vi idete, kako se držite redosleda, ja sam barem jedno 36. koji bi zapravo trebao da bude prozvan da govori sada, ali nema veze. Zanimljivo je primenjivanje pravila, ali o tome ćemo nekom drugom prilikom.

Hajde malo da pričamo o tome kako Vlada tretira mlade u ovoj zemlji. Kada smo pričali o formiranju Vlade i o ministarstvima, tada smo govorili da ne razbucavate postojeće Ministarstvo omladine i sporta, da ne stavljate mlade u zapećak turističke politike i vi ste to uradili. Vama su mladi, odmah posle turizma.

Zatim ste onaj budžet od 0,08% sramni budžet iz 2022. godine rebalansom dodatno umanjili na 0,05% a za sledeću godinu mladima ste namenili 0,03%. Stvarno, svaka čast. Što ne budete makar malo iskreni i da im kažete da ćete se mladih setiti maksimalno jedanput godišnje, a da bi najradije voleli da se odmah isele iz zemlje.

Hajde da pogledamo, ako ja lupetam, kako mladi žive u Srbiji danas, 22% je nezaposleno, 75% mladih jedva zarađuje za osnovne životne troškove, a 65% mladih živi kod roditelja, jer ne mogu da iznajme stan na tržištu nekretnina, a kamoli da razmisle eventualno da kupe nekretninu, a ne mogu da iznajme zbog ovakvih kirija.

Mi iz Zeleno-levog kluba, Ne davimo Beograd, predložili smo nekoliko mera, a jedna od prvih mera je bila da se povećaju iznosi za obuke za mlade da mogu da se prekvalifikuju, da mogu da nađu, da se potrude da nađu posao da bi pokušali da zarade makar za osnovne životne namirnice a onda se da se potrude i da pronađu i kvalitetno radno mesto ako ga i mogu naći u Srbiji danas. Predložili smo da se taj iznos za obuke preusmeri iz BIA u nadležno ministarstvo i šta ste vi rekli? Ne može. Vama je draže da date Vulinu novac da ga netransparentno troši kako bi pratio nezavisne medije i opozicione poslanike, nego da imamo novac za obuke za mlade.

Takođe, predložili smo i da mladi studenti koji su primaoci studentskog kredita ili stipendija, da se koriguje iznos koji dobijaju na mesečnom nivou. Oni dobijaju 13.000 dinara kao stipendiju, a obzirom da je inflacija zvanično 15%, a zapravo preko 20% kada se radi o životnim namirnicama i hrani. Mi smo rekli, hajde malo da povećamo taj iznos stipendija, samo da korigujemo za zvaničan stepen inflacija, vi ni to niste hteli da uradite. Toliko vi brinete zapravo o mladima, ali nema veze, setićete se jedanput godišnje njih, a dotle bolje Vulin da ima novce kako bi nas sve pratio. Hvala vam.

Siniša Mali

Hvala puno.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, morao sam da se javim, evo već sam dve strane napisao komentara na pojedine laži i neistine koje smo imali prilike da čujemo tokom proteklih nekoliko sati. Da krenem od ove poslednje.

Najpre, želim sve da vas obavestim i vas i građane Srbije da sam dobio informaciju da je 800 hiljada mladi se već prijavilo za jednokratnu pomoć Vlade Republike Srbije za pet hiljada dinara. Ovo je treći put da pomažemo našim mladima u ova teška i neizvesna vremena. Da vas podsetim, mi smo dva puta po 200 evra isplatili našim mladima tokom ove godine i kao što smo obećali 16. decembra krećemo sa isplatom ovih pet hiljada dinara. To je samo jedan mali znak pažnje koji im dajemo kako bismo pokazali da o njima brinemo i kada je teško i kako bismo im pokazali, ne samo da su nam naše finansije stabilne, već i da uvek mogu da se oslone na svoju državu Srbiju.

Ono što je za mlade mnogo važnije od raznih floskula i demagogija koje ste imali priliku da čujete, to što se Srbija uspešno i stabilno razvija. To što naši mladi sada imaju sigurnu budućnost u svojoj zemlji. Što imamo fabrike nove koje smo otvorili, što imamo sigurne auto-puteve, što naši mladi mogu da pronađu svoje mesto u svemu tome, da zasnuju svoje porodice i svoje snove ostvare ovde.

Reći ću vam, da samo pre deset godina stopa nezaposlenosti među mladima bila je preko 50%, svaki drugi mlad čovek u Srbiji bio je bez posla, a da ne kažem da je u tom istom trenutku prosečna plata bila 331 evro. Pa, kakva je to bila budućnost za naše mlade. Onda smo kroz teške reforme prošli i polako podižemo plate da nam je, evo u decembru, plata 720 evra u proseku, 720 evra. Da vas podsetim takođe, kada su smejali predsedniku Vučiću koji je rekao biće nam do 2019. godine prosečna plata 500 evra, nisu verovali, pa smo to prošli. Pa, je sada 720 evra. A stopa nezaposlenosti među mladima sa 50% i više od 50% pala na 18% i to je i dalje visoko. Ali, sa ozbiljnim merama mi se borimo za to da oni dobiju i svakog dana da imaju priliku da zasnuju radni odnos u nekim od ogromnog broja kompanija i preduzeća koja su se otvorila u našoj zemlji.

Pa, smo onda rekli pre par godina, idemo u dualno obrazovanje. Hajmo, našim mladima da obezbedimo još jednu mogućnost da kada završe srednju školu ili kada završe fakultet, odmah, upravo zbog dualnog obrazovanja, dobiju priliku da zasnuju radni odnos. Pa, ste videli da sve one škole, svi oni fakulteti koji su dualnom obrazovanju preko 60/70% studenata ili đaka koji završe te škole imaju siguran posao. Pa, tako se dolazi do smanjenja nezaposlenosti među mladima.

Onda smo pre tri godine pokrenuli jedan sjajan projekat koji se zove Moja prva plata. Taj projekat koji je dao mogućnost onima koji su završili srednju školu i fakultet, koji nemaju radno iskustvo, da dobiju, steknu svoje prvo radno iskustvo u nekim od kompanija i mi smo kao država rekli, mi ćemo da dajemo i deo njihove plate, samo da im obezbedimo prvo radno iskustvo. Prvo radno iskustvo je, kao što znate, najvažnije, čak i ako se ne snađu u tim firmama, mogu da idu dalje i da kažu, imamo neko radno iskustvo, lakše će naći svoj posao dalje. Pogledajte ove godine, ove godine deset hiljada mladih je našlo i steklo svoje prvo radno iskustvo, preko deset hiljada, kroz taj projekat Moja prva plata.

Ono što je najvažnije, što pokazuje način na koji se ophodimo prema našim mladima je upravo taj optimizam i borba za našu ekonomiju. Znate, našim mladima je veoma važno kada donose odluku gde će živeti, sa kim će živeti, koliko će vremena provesti ovde, da li će otići u neku Kanadu, Australiju, neku severnu Ameriku i tako dalje, da li je Srbija sigurna, da li je bezbedna. Da li postoji perspektiva bolje budućnosti. Da li vide neke nove auto-puteve, bolje vrtiće za svoju decu. Da li vide bolje škole za svoju decu. Da li vide više kompanija u kojima mogu da se zaposle. Pa, to je upravo ono što se našoj zemlji sada dešava.

Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, bez mladih nema budućnosti ove zemlje. Pa, ne gradimo autoputeve, ne gradimo fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, ne gradimo kanalizacione mreže nove, ne gradimo ni taj stadion o kome se toliko priča za nas, nego za našu decu i za naše mlade koji treba da nas naslede ovde i koji treba da nastave da žive i svoje snove da ostvare ovde.

Ono što mi je posebno važno, kada su mladi u pitanju, to je znanje, inovativnost i ulaganje u obrazovanje. Iskoristio sam podudarnost, upravo sa tim da kažem da 265 milijardi dinara je budžet za prosvetu i obrazovanje za narednu godinu. Pre 10 godina, taj isti budžet bio je 161 milijardu dinara. Dakle, za 100 milijardi ili 850 miliona evra više ulažemo u obrazovanje, više ulažemo u naše škole.

Pa, ne mogu da nam kažu i spočitavaju ništa oni koji nisu ni razmišljali o tome da uvedu internet u naše škole, a mi koji smo sve naše škole povezali na internet, da bi dali našoj deci, upravo mogućnost da taj internet koriste. Oni se toga nisu ni setili.

Dakle, kada su mladi u pitanju, apsolutno je to naš prioritet, apsolutno je to ono na šta se bazira i ta naša politika i naša ekonomska politika i politika uopšte.

Onda jedna laž oko stipendija kada su studenti u pitanju. Dakle, mi smo upravo doneli odluku da u školskoj godini 2022./2023. za 50% povećamo stipendije. Sa 4.800 na 8.100 dinara i onda studenski krediti sa 8.100 dinara na 13.000 dinara.

Sada mi dođu ljudi da spočitavaju, neki poslanici - naša je ideja, znate, nemojte da date nekom drugom, nego povećajte stipendije, a mi već stipendije povećali i to za duplo, i to ove godine, školska 2022./2023.

Ali, svakakve laži i svakakvu demagogiju smo imali priliku da čujemo. Jedan od poslanika je rekao – nemojte da gradite nacionalni stadion, znate naš koji će koštati 300-350 miliona evra. Kaže – nemojte da gradite stadion „Nou Camp“ Barselona jel, vredi 200 miliona evra, ili koštao je da se izgradi 250 miliona evra, izvinjavam se. Onda ukucate samo na „Guglu“, na internetu, „Nou Camp“ cost, odnosno trošak, izađe vam podatak milijarda i 730 miliona evra.

Čekajte ljudi, pa ne samo da lažete i da obmanjujete, nego ni internet, ni „Gugl“, ne znate da koriste. Samo ukucajte, evo tri te informacije, „Nou Camp“ cost ili trošak, on će vam izbaciti cifru milijarda i 730 miliona evra, nisam ni ja znao. To sam uradio jutros. Kao što vidite, još jedna vaša obmana i laž.

Kada je nacionalni stadion u pitanju, dakle, znam da ne možete to da razumete, a to je razvojni projekat za ceo taj deo Beograda. Oko obilaznice gradićemo i novi nacionalni stadion, gradićemo i novi beogradski sajam, gradićemo i nove dodatne sadržaje, gradićemo nove bolnice, nove škole.

Dakle, kako smo obećanje koje smo ispunili sa Beogradom na vodi uradili, dakle od najružnijeg, najzapuštenijeg dela Beograda napravili smo najveće gradilište u ovom delu Evrope. Napravili novi simbol Beograda. Sledećeg juna, imaćete otvorenu Sent Ridžis kulu u Beogradu, zgradu od 168 metara, zgradu koja je najviša u ovom delu Evrope.

Srbija je dobila novi simbol, Beograd je dobio novi simbol sa kojim može da se ponosi. Kada smo mi sanjali pre deset godina, ako se sećate Beograda na vodi, onog groblja brodova tamo, bilo je 60, 70 brodova, tona đubreta koje je tamo bilo, pa niko nije razmišljao da će tu da bude najveće gradilište, dve i po hiljade ljudi koji dnevno radi i zarađuje hleb tamo i najviše kula u ovom delu Evrope.

Nismo mogli da zamislimo da ćemo putovati vozovima od 200 kilometara na sat. To upravo uspevamo da uradimo sada vozom od Beograda do Novog Sada, a za tri godine ići ćemo i do Budimpešte istim tim brzim vozom i dole do Niša, Preševa i Istok, ka Bugarskoj.

Dakle, nije sve u lažima, dame i gospodo. Moramo da pogledamo i činjenice. Moramo da imamo i viziju razvoja naše zemlje. Moramo da imamo i viziju razvoja Beograda i svake druge lokalne samouprave. Na kraju krajeva, taj nacionalni stadion, pored stadiona prolaziće i pruga, odnosno železnica koja će povezivati Obrenovac sa centrom Beograda preko Zemunskog polja.

Dakle, razmislite o razvojnom potencijalu tog dela Beograda i onda ćete shvatiti koliko ne razumete zašto je nacionalni stadion važan.

Za kraj samo. Neko je pomenuo na početku još kako pozajmice, piše u delu budžeta, kaže – imate mogućnost da koristite pozajmice iz tog konsolidovanog računa Trezora, takozvani KRT. Mi to nismo koristili. Od 2018. godine, od kada sam ministar finansija nije mi palo na pamet to da koristim, niti je bilo potrebe. Par puta sam vam rekao, mi imamo negde sada 280 milijardi dinara na računu. Dakle, nema potrebe da ulazimo u KRT.

Samo da vam kažem koliki su to demagozi i lažovi. Godine 2008. kada su oni bili na vlasti ukupno su pozajmljivali iz KRT-a 172,7 milijardi dinara, 2009. godine - 245,7 milijardi, 2010. godine - 379,9 milijardi, 2011. godine - 273,7 milijardi, 2012. godine - 486,5 milijardi.

Dame i gospodo, to znači da na računu budžeta nije bilo ni dinara, da je moralo da se pozajmljuje od lokalnih samouprava, od drugih fondova i svega ostalog, jer su bili potpuni bankrot, potpuni stečaj.

Kada sam vam rekao par puta da za penzije u junu mesecu 2012. godine na računu je bilo 8,5 milijardi dinara, a da je njima trebalo 40, pa nisu imali ni za te penzije. Niko nije ni hteo da im da dinara. Niko nije hteo da im da kredit.

Godine 2011. Međunarodni monetarni fond pobegao je glavom bez obzira iz Srbije zato što sve što su dogovorili sa njim ništa ispunili nisu, i prezadužili se, i koristili sredstva na ovaj način, sve što ne treba, sve što ubija kredibilitet jedne ozbiljne države, jedne ozbiljne ekonomske politike, kao što je politika koju mi vodimo.

Hvala.

Veselinović Janko

Molim odgovor od ministra Malog. Da li je to najavio rušenje Sajma? To je pod jedan. I pod dva, da nam da odgovor na pitanje, malo pre je koleginica iz Srpske napredne stranke rekla da će da se grade stanovi za mlade, molim vas gde, kada, da bi mladi mogli još večeras krenu da kupe te stanove ili je obmanula javnost?

Hvala.

Vasić Radmila

Poštovani ministre, gde baš taj nacionalni stadion na vodoizvorištu Surčinsko polje? Promenite tu lokaciju. Ima toliko lokacija u Beogradu.

Samo još jedno pitanje. Fiskalni savet kaže da ste smanjili javne investicije za prosvetu u iznosu od 7,2 milijarde dinara, a za zdravstvo 4,7. Ko govori istinu?

Što se tiče ovog amandmana na član 8. ovde tražim povećanje finansijskih sredstava za rešavanje životnih i finansijskih problema ratnih vojnih invalida, veterana, boraca, porodica ubijenih ili porodica umrlih boraca, kao i osoba sa hendikepom.

Ministar je juče govorio da ima ministarstvo određen broj evidentiranih veterana i boraca, ali da taj broj nije konačan i da ima propusta u zakonu i da to treba da ispravi. Ja to podržavam i tražim da se to što pre reši, kao i da se što pre reši status boraca, veterana, porodica ubijenih i umrlih boraca, a da se reši status njihove dece, da dobiju redovna mesečna primanja, a da deca dobiju stipendije.

Posebno ukazujem i upozoravam Ministarstvo za turizam i omladinu da dobro vode računa na koji način će potrošiti 105 miliona dinara koja su namenjena za edukaciju mladih. Nadam se, a pratićemo to, da to neće biti finansiranje rodne ideologije i homoseksualizma, kao što se to dešavalo ove godine.

Takođe, Ministarstvo za turizam i omladinu, ono što je sramotno a što sada upravo demantuje ministra Malog, je izdvojilo za zapošljavanje omladine svega 26 miliona dinara. To znači da Vlada Republike Srbije nema nameru i nema plan da zadrži omladinu, već izgleda da planira da sopstveno stanovništvo zameni migrantima.

Građani su s pravom ljuti, imajte to u vidu. Hvala.

Siniša Mali

Hvala puno, poštovani predsedniče Skupštine.

Samo par odgovora na ova pitanja, pošto smo više puta čuli ista pitanja i neproverene informacije. Dakle, lokacija stadiona nema nikakve veze sa vodoizvorištem. Ja ne znam odakle vama taj podatak, ta informacija? Potpuno je van vodoizvorišta koje je vezano za reku. Ako vam je to neko reko, ako ste to izmislili, u redu, ako imate neki dokument, molim vas da mi pokažete, ali nemojte da obmanjujete građane Srbije. Više puta ste to isto ponovili. Neko će stvarno pomisliti da neki stadion treba da zagađuje vodu, a nema veze, ni blizu nije tih bunara.

Kada govorite o zdravstvu i kada govorite o budžetu zdravstva, onda pogledajte ili pitate šta je razlog da imate manja ulaganja. Videćete da je samo jedan razlog, a to je da ne nabavljamo vakcine protiv Kovida-19 u onom iznosu i u onom obimu u kojem smo to radili 2021. godine. Vrlo je prosto. A da ne govorim o ulaganjima u zdravstvo, jer kada pogledamo sada ono što ima Ministarstvo za upravljanje javnim ulaganjima, da vam ne govorim da nikada više ne ulažemo u zdravstvo. I juče sam vam više puta rekao koliki nam je ukupan budžet zdravstva za 2023. godinu – 490 milijarde dinara. Godine 2019. bilo je 279 milijardi.

U međuvremenu smo izgradili Klinički centar u Nišu, prvu fazu Kliničkog centra Srbija u Beogradu, Tiršova 2 je krenula da se radi. Imam ovde desetine projekata, mislim da ih je 40 zdravstvenih ustanova, mogu da pročitam, ako hoćete, svaki dom zdravlja koji radimo po celoj Srbiji. I vi kažete – manji je budžet za zdravstvo. Ja stvarno ne znam šta treba da uradim dve cifre da se pročitaju, 490,3 milijarde dinara zdravstvo 2023. godine, a 2019. godine 279 milijarde, a 2019. godina je bila rekordna. Plus sva ova ulaganja o kojima govorim. Sve to lepo zvuči, verovatno i vi mislite da to lepo zvuči, ali, dajte samo malo da to bude nekako i istinito. Nažalost, u vašem slučaju nije. Hvala puno.

Pavićević Đorđe

Hvala.

Ja bih samo počeo sa tim da je Robert Kozma rekao da je važno da govorimo po nekakvom redosledu, kako naš predsedavajući ovde ne bi jurio po sali ko je odsutan da ga prozove da obrazlaže amandmane.

Ali, kada se već ministar vratio u 2011. godinu, ja bih isto tako podsetio na nešto što se tada dešavalo i što je u vezi sa našim amandmanom, a to je da mi predlažemo da se povećaju sredstva vladinom Savetu za borbu protiv korupcije, kome budžet nije povećavan već treću godinu zaredom, čak nije usklađivan ni sa inflacijom. Neobično je da je ova vladajuća većina zaboravila na ovaj Savet, s obzirom da je od te 2011. ili 2012. godine to bilo veoma popularno štivo među tadašnjim članovima SNS.

Ovaj Savet i dalje proizvodi kvalitetne izveštaje i mi predlažemo da mu se povećaju sredstva, kako bi materijalno i kadrovski ojačao i kako bi proizvodio što više ovih izveštaja i tako pomogao Vladi da ispuni one obaveze prema međunarodnim telima za borbu protiv korupcije da napravi antikoruptivnu strategiju u vrhovima vlasti koju od nje traži GREKO.

Evo nekoliko primera izveštaja koji su objavljeni u poslednje vreme, a to je Izveštaj o zakupu poljoprivrednog zemljišta, o gondoli na Kalemegdanu, privatizaciji Instituta „Jaroslav Černi“, banjama nakon prodaje itd. Pročitaću nekoliko delova iz tih izveštaja koji mogu da pokažu koliko ovi izveštaji mogu pomoći Vladi da se suoči sa zlom korupcije u vlastitim redovima, a nadamo se da to i želi da uradi.

Izveštaj u zaključku kaže – prikrivanje dokumentacije o vlasničkoj strukturi u ukupnom fondu poljoprivrednog zemljišta upravo može biti iz razloga da se zaštite nečiji privatni interesi. Nedomaćinsko poslovanje države odnosno nadležnih institucija ne ogleda se samo kroz nenaplaćene zakupnine, već i kroz davanje državnih subvencija, uz minimalnu kontrolu njihovog namenskog trošenja.

O gondoli se kaže da projekat opravdano dovodi do sumnje o postojanju elemenata sistemski organizovanih koruptivnih radnji u kojima su učestvovali pojedini državni organi, organi lokalne samouprave javnih preduzeća.

O privatizaciji Instituta „Jaroslav Černi“, na primer, očigledno je da se prodaja Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ obavljala u jednom zatvorenom krugu sa već viđenim kupcima i sa ciljem da se državni kapital prelije u privatne ruke. Kada se ima u vidu da su društvu „Milenijum tim“ u toku 2021. godine isplaćena sredstva podsticaja, postavlja se pitanje da li je 71% kapitala Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, kupljenog od strane konzorcijuma budžetskim sredstvima?

Ja se nadam da Vlada uviđa značaj rada Saveta i da će prihvatiti ovaj amandman i da će omogućiti da nastavlja da proizvodi dokumente koji u stvari pomažu samom radu Vlade.

Hvala.

Cakić Nebojša

Gospodine ministre, nije tačno da je ulaganje u zdravstvo najveće, ali je tačno da je prebacivanje para u Republički fond najveće, a o tome zašto je najveće, o tome ćemo razgovarati drugi put. Samo nam otvorite i skinite oznake službene tajne od svih ugovora kojima ste nabavljali vakcine, respiratore. Ima još drugih stvari, ali o tome ćemo drugi put.

Ćeraćemo se oko Republičkog fonda daleko i da znate, znam, samo čekam dokumenta da mi dođu.

Pitao je Jovanov kako da obezbedimo novac. Pa, tako što ćete malo više plaćati porez. Vi ste najbogatiji u ovoj zemlji Srbiji, budžet punite sa 1,3%. Tako što će vaši tajkuni plaćati više na ime poreza dodate vrednosti, tako što neće se zloupotrebljavati javne nabavke, tako što ćete manje plaćati puteve. Para ima puno, samo ih vi uzimate za sebe, ne dajete građanima. Tako što nećete graditi stadione. Baš me zanima kako će ministar Mali da me ubedi da je izgradnja stadiona regionalni razvoj za grad Leskovac i jug Srbije. Napravićete lokale? Videćemo se ovde za godinu dana.

U centru Leskovca prazni su lokali, jer nema građana. Da vam ponovim, najurili ste građane sa juga Srbije. Kakvi lokali? Tamo ništa neće postojati i samo ćete dati lokalnoj samoupravi da plaća još stotinak miliona na ime održavanja, inače će stadion u roku od dve, tri godine propasti.

Ono što je takođe važno, onog dana je premijerka pomenula firmu „Bauvezen“ kao nešto s lošiju od „Milenijuma“, a ta firma u Leskovcu gradi jedan običan trg tri godine, što bi tri dunđera iz Crne Trave, gospodine Tončev, bili ste, napravili ste tri dunđera za godinu dana, ali to je firma koja će graditi Srbiju.

Marković Ksenija

Poštovani narodni poslanici, poštovane narodne poslanice, građani i građanke Srbije, u ime poslaničkog kluba DS podnela sam amandman koji se odnosi na položaj mladih u Srbiji. Pitanje koje bi trebalo da bude važno za svaku zemlju, pogotovo za zemlju koju napušta u proseku preko 50.000 ljudi godišnje. Kao što znate, po poslednjem popisu će nas biti više od 800.000 manje.

Danas smo čuli, i u prethodna dva dana, dosta o ekonomskoj stabilnosti i o ekonomskom napretku Srbije. Međutim, ugao mladih ne deli baš tu perspektivu. Zašto?

Trećina mladih u Srbiji traži posao duže od dve godine, a čak petina mladih koji su zaposleni rade na crno. To znači da ne mogu da uživaju osnovna prava koje im po zakonu pripadaju. Zato ne iznenađuje što je skoro polovina mladih spremno da sutra spakuje kofere i ode iz Srbije u potrazi za boljim uslovima života.

Danas je nemoguće u Srbiji živeti dostojanstveno od poštenog rada. Mladi to pokazuju. Konačno, skoro dve trećine mladih nije zaposleno na poziciji za koju su se školovali. Postavljam pitanje svima vama – zašto školujemo našu decu? Da bismo ih poslali, kao što ministar ovde poziva, u Nemačku, Švajcarsku i Norvešku, ali samo što oni tamo odu i ne vrate se, to je problem.

Isto tako, postavljam pitanje – kako je moguće da ako imamo stabilnu i prosperitetnu ekonomiju, nismo uspeli da dođemo do toga da nam ni polovina mladih ne može raditi na pozicijama za koje su se školovali?

Konačno, podsetiću vas na prvi cilj Nacionalne strategije o mladima, a to je zapošljavanje mladih. Ovaj cilj i u ovom budžetu sa ovim procentom teško da ćete ostvariti. Hvala.

Siniša Mali

Hvala puno.

Poštovani narodni poslanici i poštovani građani Srbije, malopre sam pričao o tome, ali eto, neko nije slušao, ili je imao unapred pripremljeni govor, pretpostavljam, pa ga nije menjao.

Dakle, stopa nezaposlenosti mladih, kada je jedan od prethodnih govornika govorio, u vreme dok je njegova stranka bila na vlasti bila je 53,2%, malopre sam o tome govorio. Svaki drugi mladi u vaše vreme nije imao posao. I vi se usudite da kažete - u Srbiji danas mladi ne mogu da nađu posao ili ne znam šta.

Ja nisam rekao da je situacija danas najbolja moguća, rekao sam da se borimo iz dana u dan da naši mladi dobiju još prilike da steknu svoje i prvo radno iskustvo i drugo i treće, ali samo ne znam odakle vama, da ne kažem, šta da se javite vi u vaše vreme svaki drugi mladi bio je nezaposlen. A onda sam čuo, kaže – pa, da, zato što mladi odlaze, a onda lepo imate ovde, evo samo da se vidi, broj zaposlenih mladih, dakle, ne odlaze, ne odlaze, broj zaposlenih 121.000 2012. godine, 175.000 2022 godine. Pa, kakve veze sada ima da li odlaze ili ne odlaze sa brojem zaposlenih?

Dakle, naši mladi upravo zbog odgovorne politike koju vodimo, vide svoju budućnost u svojoj zemlji, vide mogućnost da zasnuju svoju porodicu ovde.

Mi smo povećali i mere koje se odnose na podizanje nataliteta i za prvo i za drugo i za treće dete. Po prvi put dajemo 20.000 evra, kao što znate, bespovratnu pomoć, poklon majkama, mamama koje dobiju svoje prvo dete, svoje dete, od ove godine je to krenulo i nećemo stati, dakle, da kupe nekretninu.

Malopre smo čuli, pa, ne, znate, oni ne mogu da kupe svoj stan. Pa, čekajte, u vaše vreme nisu imali ni platu, nisu imali ni posao, bilo je sve sjajno i bajno, a sada, kada imaju mogućnost i kada steknu porodicu, dobiju i nikada veću jednokratnu pomoć, i da dobiju 20.000 evra grant besplatno da kupe svoj prvi stan. I kada ima nikada više mladih zaposlenih, kada imaju više kompanija, desetine kompanija gde mogu da se zaposle, pa kada imaju i vide i nove vrtiće, kada vide nove autoputeve, pa kada vide da je prosečna plata danas 720 evra u Srbiji, u vaše vreme je bila 331.

Pa, kako možete da kažete da je tada bilo bolje i da je sada mnogo gore? Ja to ne razumem, nijedan podatak koji sam sada dao ne ukazuje na to.

Da li smo zadovoljni? Nismo. Hoćemo i bolje, hoćemo i više i veće plate i zato ćemo do kraja mandata ove Vlade imati i 1.000 evra prosečnu platu, pri čemu, da ne zaboravim, IKT industrija, dakle, informatika i IT tehnologija, najbrže rastuća privredna grana u Srbiji, tamo gde je najviše mladih zaposleno.

Ali, dobro, tako to ide kada pripremate govore par dana pre diskusije, pa onda niste spremni na neke nove informacije. Hvala puno.

Hodžić Jasmin

Hvala.

Mi nećemo podržati amandman naše drage koleginice, iz prostog razloga jer smatramo da je predloženi Zakon o budžetu optimalan u datim okolnostima.

Ja mislim da bi trebali načelno da se složimo da je suvereno pravo svake vlade da donosi budžet na način na koji ona smatra i u skladu sa tim da podnosi političku odgovornost. Potpuno je u redu da opozicija kritikuje, pogotovo tu rashodnu stranu, ali kako biste mogli da planirate rashodnu stranu, morate da vodite računa o prihodnoj strani, pod broj jedan, i pod broj dva, morate da razumete kontekst u kom se zemlja nalazi.

Samo krajnje neobjektivan kritičar može da ne uvidi da je ova zemlja zaista ne samo tokom mandata prethodne Vlade, već prethodnih nekoliko vlada, zaista imala dobre ekonomske pokazatelje.

Moje pitanje je, naravno, za one koji kritikuju, da li mi imamo konstantno rast zadnjih 10 godina BDP-a, koji se kretao od tri, pa sve do 7,2%? Da li je tačno da je se naš BDP uvećao za 10 godina skoro duplo, da ćemo projektovani GDP imati u 2023. godini 68 milijardi? Je li to tačno ili nije?

Da li je tačno da je smanjena nezaposlenost sa otprilike oko 25% na ispod 10%, tačnije oko 9%? Da li je tačno da su konstantno rasle plate i penzije? To su fakti, gospodo.

Znači, krajnje neobjektivni da budete, krajnje kritični prema vlasti, domete ekonomskih performansi ove zemlje prosto ne možete da prenebregnete.

Da li je tačno da postoji inflacija? Da, ali isto tako je tačno da je 70% udela u toj inflaciji faktički uvezeno zbog monetarne ekspanzije koje su emitovale centralne vlade mnogih zemalja, pre svega ekonomski jakih zemalja, kada su prosto štampale novac i tako gurale inflaciju, zbog prekida u lancu snabdevanja, zbog nedostatka hrane, zbog energetskih šokova koje smo imali izazvanih što pandemijom, što ratom u Ukrajini. To je sve tačno.

Jesmo li mi sa socijalnog aspekta pokušali da ograničimo cene osnovnih životnih namirnica? Pričam to iz ličnog iskustva, pet proizvoda, znači, osnovne životne namirnice, time štitili najugroženije slojeve stanovništva.

Ja se samo pitam šta bi neka druga vlast drugačije uradila ili bolje uradila od onoga što je radila ova Vlada? Zaista, krajnje iskreno i objektivno pitam. Da li je moglo drugačije na rashodnoj strani? Pa, da, naravno, naravno da je moglo, ali gledajte prihodnu stranu. I meni je zaista drago što će u budžetu biti izdvojena sredstva za brojne projekte koji se tiču kraja odakle ja dolazim. Mogao bih i ja, pa, kako bih rekao, nije budžet fontana želja. Moglo bi i to da se tako shvati.

Drago mi je da će biti nastavljeni infrastrukturni projekti u Sandžaku. Drago mi je da će budžet za kapitalne investicije biti, ako sam dobro zapamtio, negde oko 3,6 milijardi evra, jer u stvari ti javni kapitalni infrastrukturni projekti su jedan od najvećih generatora našeg rasta, sigurno jedan od najvećih generatora našeg rasta i ne verujem da će ovaj investicioni ciklus se ikada više ponoviti za narednih 20, 30, 50 godina. Ovo je istorijska šansa da mi uložimo novac u putnu infrastrukturu. On generiše taj rast, ali čini mi se generiše i preduzetništvo koje se snažno razvilo merama Vlade koje je oslobodilo deo privrede tj. opterećenje na privredu i to radi i ovom budžetu. Neoporezivi deo je povećan.

Ja vas molim da prosto vratimo stvari u okvir. Potpuno je legitimno da opozicija daje neke predloge kako bi na toj rashodnoj strani mogao novac da se troši, ali zaista mislim da treba krajnje objektivno da priznamo sebi da ova zemlja, čini mi se, u datim okolnostima, bar u ekonomskom aspektu, pokazuje zaista da ide u dobrom pravcu. Hvala vam.

Marković Ksenija

Član 104. stav 1. - narodni poslanik ima pravo na repliku ukoliko se pogrešno protumači njegovo izlaganje.

Poštovani ministre da ste me pažljivo slušali, a ne gledali u mobilni telefon, znali biste da sam govorila o strukturi zaposlenosti, a ne nezaposlenosti.

Puškić Borko

Poštovani predsedavajući, ukazujem na povredu Poslovnika, član 107. - dostojanstvo Skupštine. O teritorijalnoj organizaciji i po Ustavu Republike Srbije, njenim zakonima ne postoje u Srbiji nikakvi sandžaci. Poslednji sandžak je davno otišao iz Srbije 1912. godine. To je bila okupaciona vojna, formacijska, teritorijalna uprava, tako da u Srbiji postoje Zlatiborski okrug i Raški okrug sa centrom u gradu Užicu i sa centrom u gradu Kraljevu. Dakle, ne postoji nikakav Sandžak, neće ni postojati.

Puškić Borko

Samo ukratko.

Raška oblast, a ne Sandžak.

Zečević Zoran

Poštovani predsedavajući pozivam se na član 27. Da, da, da, u Srbiji nema nikakvih sandžaka, kao što je rečeno. Vi ste dužni da poštujete Poslovnik…

Zečević Zoran

…i da poštujete Ustav… (Isključen mikrofon.)

Tomić Zoran

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovani potpredsedniče Vlade, ministre, Siniša Mali, gospodo ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o amandmanima vezanim za budžet za narednu godinu koji je jako bitan za dalji razvoj naše države, koji je bitan za dalju borbu sa krizom sa kojom se suočavamo, za koju nismo mi krivi, ali koji će omogućiti da i dalje uspemo da nižemo uspehe, da pomognemo našim privrednicima, ali pre svega da pomognemo i mladim ljudima u Srbiji da ostanu, da rade, da se zaposle, da svoje ideje, koji imaju biznis ideje, realizuju u Srbiji, da pokrenu i da to učine jednim novim brendom po kome će Srbija biti poznata, a videli smo i sami da, kako smo izgradili naučno-tehnološke parkove, u ovom budžetu, koji je pred nama, vidimo da su opredeljena sredstva i za proširenje kapaciteta naučno-tehnoloških parkova u Nišu i Čačku i ono na šta sam ponosan jeste da će se graditi i regionalni industrijsko-tehnološki park u Kruševcu.

Zašto su ovi parkovi bitni? Zato što na ovaj način država daje značajnu pomoć mladim ljudima koji imaju svoje ideje da ih realizuju, zato što država pomaže da se mladi ljudi bolje povežu sa privredom i da svoje proizvode mogu da plasiraju na tržišta, a videli smo to posebno u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija čiji je izvoz prestigao i izvoz poljoprivrede po kojoj je Srbija inače bila poznata.

Ne mogu da se složim da se ne ulaže u mlade i te kako se ulaže i to mladi vide, to mladi cene. Bitno je da kažem da su mladi ljudi sve više uključeni kada je u pitanju kreiranje novih politika Republike Srbije ka sektoru mladih, ka njihovom zapošljavanju, među kojima je svakako bitan segment dualnog obrazovanja. Nešto što je SFRJ imala, a što se zvalo – škola u privredi, a to je danas nešto što mi ponovo primenjujemo, jer hoćemo mlade ljude da osposobimo da budu adekvatna snaga koja će se uključiti u privredne tokove i dati značajan doprinos.

Kako su to radili pripadnici bivšeg režima? Odlično mogu da navedem primer svog rodnog grada koji je nekada bio četvrti industrijski centar u staroj Jugoslaviji, što „primerak“ ove žute elite najbolje zna. Kada su 2000. godine došli, pošto su pištoljima isterivali ljude iz gradske uprave, naravno, dotakli su se privrede koju su odmah uništili.

Kruševac je nekada imao mesnu industriju koja se zvala „22. juli“, a koja se nalazi na Jasičkom putu. To je inače industrijska zona grada u kojoj se nalaze i „14. oktobar“ i Biznis inkubator centar, danas i „Valvolajn“ i druge kompanije. Ono što je bitno jeste da su oni prvo zatvorili tu firmu. Kako su mladima pomogli? Tako što su od te firme napravili diskoteku sa sve onim kukama koje i dalje stoje, znate, u salama. Mladi ljudi su tu dolazili da bi igrali, đuskali, jel te, na bolju budućnost koju su oni obećavali, koju su naravno prokockali. Pomogli su tako što su uništili privredu u Kruševcu tako što su Hemijsku industriju „Župa“ uništili, a koja je inače bila poznata po plavom kamenu koji se proizvodio i dugi niz godina nismo uspeli da pokrenmo. Hvala Bogu, danas Hemijska industrija „Župa“ radi, ponovo proizvodi plavi kamen, ali šta su uradili?

Privatizovali su tu firmu, dali državljanki Makedonije koja je brže-bolje, šta uradila od nje, od nje napravila firmu za izvoz sekundarnih sirovina. Sve što je uradila jeste da sve ono što je moglo da se skine iz firme pretočila u sekundarnu sirovinu, to je uradila, a narod je isterala na ulice, odnosno radnike ostavila bez posla i bez budućnosti.

Vidite, na tom prostoru, gde je ta Hemijska industrija „Župa“, mi danas gradimo, odnosno počećemo da gradimo regionalni industrijsko-tehnološki park koji će biti ponos grada. Pored, naravno, centra Kruševca, koji razvijamo, koji se već uveliko radi, pored „Kromberg i Šubert“ investicije koja je došla, pored „Valvolajna“ koji je došao, pored toga što smo spasili „Trajal“ korporaciju koja je danas jedna od najuspešnijih korporacija, ovo će biti jedan novi centar gde će se mladi ljudi u Kruševcu okupljati, razvijati svoje biznis ideje i omogućiti im da to plasiraju na svetsko tržište.

Zbog toga smo veoma zahvalni i predsednik Aleksandru Vučiću i premijerki Ani Brnabić koja je, prilikom obeležavanja 650 godina grada, za Vidovdan obišla Biznis inkubator centar odakle je ova ideja potekla, videla je taj model i podržala celokupnu ovu priču, što je dokaz koliko su mladi bitna stavka kada je u pitanju program politike SNS i politike predsednika Aleksandra Vučića. Ovo je način na koji se mi borimo za mlade ljude. Ovo je način na koji mi njihove ideje podržavamo, a videli smo sami i videli su mladi ljudi, bez obzira što možemo ovde da vidimo razne performanse i glumatanja, šta su oni uradili. Ništa novo i ne možemo da očekujemo da će učiniti kada su u pitanju mladi ljudi, jer u mladim ljudima jedino što su videli je glavna izvozna komponenta Srbije, načinkako da Srbiju prazne i da omoguće drugima da našu pamet koriste, a posle ponovo da ona dolazi ovde. Mi tu pamet vraćamo i mi se borimo da tu pamet zadržimo. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆA (Snežana Paunović): Zahvaljujem.

Kolega Linta, po amandmanu?

Izvolite.

Linta Miodrag

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, želim na početku da kažem da se Srbija suočava sa ogromnim brojem izazova koji našu zemlju dovode zaista u jednu tešku i složenu situaciju.

Uprkos tome, želim da pohvalim činjenicu da je predloženi budžet realan, dobro balansiran i da je njime predviđeno veliko i značajno povećanje sredstava i za kapitalne investicije i za energetiku, zaštitu životne sredine, prosvetu, zdravstvo, nauku, a ono što je meni posebno važno je za socijalnu zaštitu, odnosno zaštitu socijalno ugroženih kategorija, iako mislim da tu ima dosta prostora da se izdvoje dodatna sredstva za rešavanje tih kategorija građana Srbije.

Ja ću govoriti upravo o nekoliko tih kategorija socijalno ugroženih građana. Jedna od tih kategorija jesu prognana lica, odnosno prognani Srbi sa područja današnje Hrvatske, Federacije Bosne i Hercegovine, kao i prognani Srbi i drugi Albanci sa područja Kosova i Metohije.

Evo, prošlo je više od 27 godina od završetka ratova na prostoru današnje Hrvatske, Bosne i Hercegovine, ključno pitanje jednog dela prognanih Srba, a to je stambeno pitanje i dalje nije rešeno, kao i brojni drugi problemi.

Podsećam da je Srbija 2012. godine krenula u realizaciju jednog veoma važnog programa. To je Regionalni stambeni program koji su zajednički sprovodile Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora uz finansijsku podršku Evropske unije i niza drugih država i međunarodnih organizacija.

Tada je predviđeno, dakle početkom 2012. godine da će u narednih pet godina, do 2018. godine biti rešeno stambeno pitanje oko 20.000 prognanih porodica iz Hrvatske i Federacije Bosne i Hercegovine, kao da će se rešavati i rešava se stambeno pitanje prognanih Srba i drugih Albanaca sa područja Kosova i Metohije.

Nažalost, Regionalni stambeni program se sprovodio veoma sporo i prošlo je punih 10 godina od njegovog početka. Nedavno je, pre nekoliko dana, održana sednica Upravnog odbora Regionalnog stambenog programa u Beogradu, gde je konstatovano da Regionalni stambeni program završava 30. juna sledeće godine i da će do toga datuma biti rešeno svega oko 7.600 prognaničkih porodica.

Dakle, od obećanja 2012. godine da ćemo rešiti 20.000 prognaničkih porodica do 2017. godine u 10 godina biće rešeno nešto više od jedne trećine. Nažalost, odgovornost snose pojedine institucije koje taj program nisu radile ozbiljno i odgovorno, pre svega Komesarijat za izbeglice i migracije i Jedinica za pravljenje projekata pri Vladi Srbije u saradnji sa lokalnim samoupravama.

Ono što ja apelujem i što sam molio u više navrata predsednicu Vlade, gospođu Anu Brnabić, jeste da Vlada preuzme odgovornost i da u budžetu za sledeću godinu se izdvoji šest milijardi dinara, oko 50 miliona evra, za rešavanje stambenog pitanja i još oko 12.000 prognaničkih porodica koje su i dalje stambeno nerešene, koje žive kao podstanari ili u neljudskim uslovima.

Od tog broja 5.911 porodica su porodice koje su ostale ispod crte nakon objavljivanja lista vezano za stanove, montažne kuće, dodelu seoskih imanja i dodelu paketa građevinskog materijala za završetak njihovih kuća.

Dakle, imamo odmah skoro 6.000 porodica koje se mogu odmah rešavati ako imamo predviđena sredstva u budžetu. Ja se nadam, nažalost, ovde sada nema trenutno gospodina Malog, ministra finansija, da vidimo da li možemo, moj apel, ponavljam, predsednici Vlade i ministru finansija da izdvojimo šest milijardi dinara da odmah početkom sledeće godine krenemo u rešavanje stambenog pitanja ovih 12.000 prognaničkih porodica, kao i naravno prognaničkih porodica sa područja Kosova i Metohije. Mislim da je to jedno ljudsko, humano pitanje i da je krajnje vreme da najveće žrtve ratova na prostoru bivše Jugoslavije konačno reše ključno pitanje integracije.

Ono što je velika šteta jeste što je Srbija 2011. godine još zatražila 302 miliona evra za rešavanje tih 20 hiljada prognaničkih porodica, stambeno rešavanje tih porodica, a da smo ovih deset godina povukli svega 134 miliona evra, a 168 miliona evra nažalost nije povučeno donatorskih sredstava zbog, ponavljam, spore realizacije toga programa.

Dakle, važno je da građani Srbije znaju da smo imali veliku priliku da povučemo 302 miliona evra i da rešimo prognaničke porodice. Dakle, u najvećoj meri sa donatorskim sredstvima.

U procesu integracija ima dosta problema, ja ću navesti nekoliko njih. Imamo primer 383 porodice sa područja Beograda. Imali smo javni poziv 2018. godine za izgradnju 133 stana na Novom Beogradu u ulici dr Ivana Ribara, imali smo 2019. godine javni poziv za izgradnju 250 stanova u naselju Ovča.

Ovih 250 stanova su sagrađeni, ovih 133 stana, iako je javni poziv bio godinu dana ranije, još nisu ni počeli da se grade. Nismo iskoristili 4,7 miliona evra sredstava EU da te stanove sagradimo 2019, 2020. godine. Ja sam apelovao i ovom prilikom apelujem na premijerku Brnabić i ministra Maloga da u budžetu za sledeću godinu izdvojimo 780 miliona dinara, oko 6,5 miliona evra i da odmah nakon novogodišnjih praznika se raspiše javna nabavka, izabere izvođač radova, objavi konačna lista, da se počne sa gradnjom ova 133 stana, a da 250 porodica koje mogu već da se usele u stanove u Ovči ne mogu da se usele zato što se nije objavila konačna lista, jer još uvek nemamo rešenje za ove 133 porodice na Novom Beogradu.

Dakle, ponavljam još jednom, apel premijerki Brnabić, ministru Malom, da izdvojimo za sledeću godinu u budžetu šest milijardi dinara, oko 50 miliona evra za rešavanje stambenog pitanja 12.000 prognaničkih porodica koje su ostale ispod crte ili još uvek nisu konkurisale jer nije bilo javnih poziva i 780 miliona dinara ili oko 6,5 miliona evra za izgradnju 133 stana na Novom Beogradu.

Takođe, ono što želim da kažem da postoje i mnogi drugi brojni problemi u rešavanju ovog važnog pitanja integracije. Imamo brojne primere gde se kasni sa izgradnjom stanova, dodelom paketa građevinskog materijala. Na primer, u opštini Šid i opštini Šabac objavljene su konačne liste za stanove 2015. godine. Prošlo je sedam godina, te porodice, 12 porodica u Šidu, 25 porodica u Šapcu još uvek se nisu uselile u te stanove.

To je apsolutno neprihvatljivo i moramo da vidimo nadležne državne institucije da se ne mogu ponašati na takav način, da moramo pokazati ozbiljnost i odgovornost prema tim ljudima, kad imamo ta sredstva, da se to završi o rokovima i da ti ljudi konačno usele u svoje stanove.

Imamo 16 porodica u Sremskoj Mitrovici koji su pre dve godine dobile građevinski materijal na papiru. Još uvek taj materijal nije isporučen. Oni su dve godine i dalje podstanari, ne mogu da završe svoje kuće, i dalje plaćaju kiriju koja je sada zbog opšte poznate situacije uvećana za dva-tri puta.

Naravno da su ljudi ogorčeni, nezadovoljni, razočarani i apelujem na Vladu da pošalje jasnu poruku nadležnim državnim institucijama da se ti problemi rešavaju u razumnom vremenskom roku. Imamo primer, takođe, 20 porodica koje čekaju završetak stanova, odnosno završetak tehničkog prijema i dobijanja upotrebne dozvole u Vrnjačkoj Banji i dosta drugih lokalnih samouprava.

Takođe imamo velike probleme vezano za samo konkurisanje. Imamo, na primer, oko hiljadu prognaničkih porodica iz Hrvatske, Federacije BiH koje sticajem okolnosti, straha, neznanja, bolnog preživljavanja se nisu 1996. godine prijavili i nisu dobili status izbeglog i prognanog lica.

Tih 1.000 porodica nemaju pravo da konkurišu za rešavanje stambenog pitanja, što je velika nepravda. Tu je moj apel za premijerku Brnabić, da Vlada jednom uredbom ili zaključkom omogući i da tih 1.000 prognanih porodica može da konkuriše i da reši svoje stambeno pitanje.

Imamo velike probleme vezano za otkup stanova. Na primer, 530 stanova koji su sagrađeni 2005, 2006, 2007. godine sredstvima italijanske Vlade u sedam lokalnih samouprava Niš, Čačak, Valjevo, Kragujevac, Pančevo, Stara Pazova, odnosno naselje Banovci gde su te porodice uselile 2008. godine u svoje stanove, bilo je predviđeno da imaju pravo otkupa tih stanova. Evo, prošlo je punih 14 godina. Više godina sam pokušavao i sa bivšom ministarkom Mihajlović i bivšim ministrom Vulinom da tim ljudima omogućimo da postanu vlasnici tih stanova. Još uvek nismo uspeli. Srećna je okolnost što je to sada stiglo u kabinet predsednika Vučića. S tim se bavi šef kabineta gospodin Ivica Kojić. Ja se nadam da će uskoro to pitanje biti rešeno i da ćemo izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama ili donošenjem posebne uredbe omogućiti da tih 530 porodica u sedam lokalnih samouprava dobiju pravo otkupa i da im se otkupnu cenu uračuna plaćena kirija koju su plaćali gotovo po tržišnoj ceni iako je bila donacija italijanske Vlade.

Imamo 50 porodica u Beogradu koji koriste stanove Društva za iznajmljivanje nekretnina DIPOS. Tu žive već preko 30 godina u tim stanovima, neko 25, neko 27, neko 30 godina. Već su isplatili kroz kirije. To su inače stanovi bivšeg DDR-a Demokratske Republike Nemačke. To su stari, trošni stanovi. Ljudi su već isplatili kroz kiriju desetine hiljada maraka i evra. Sada se borim i nadam se da će uskoro i uz podršku kabineta predsednika Vučića te porodice dobiti pravo otkupa tih stanova i da konačno postanu vlasnici i da ne budu više podstanari nakon tri decenije.

Imamo posebnu kategoriju prognanih porodica, njih preko 1.200 koji žive u 50 lokalnih samouprava, čiji su stanovi sagrađeni kroz tzv. program socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima, u najvećoj meri donatorskim sredstvima raznih međunarodnih organizacija. Tim porodicama ima nešto i porodica domaćeg stanovništva, se takođe onemogućava da postanu vlasnici tih stanova. Ja sam lično posetio jednu lokalnu samoupravu u Sremskoj Mitrovici gde imamo dve zgrade. Jednu zgradu od 40 porodica, drugu zgradu od 34 porodice. Te porodice apeluju na Vladu, kao i njih 1.200 u ostalih pedesetak lokalnih samouprava Temerin, Kraljevo, Malo Crniće, Loznica i niz drugih opština i gradova, da im se jednom uredbom Vlade omogući da postanu vlasnici tih stanova.

Nepravedno je da su to donatorska sredstva i da sada preko leđa prognanih Srba se izgrađuje sistem socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima. Naravno, među tim porodicama ima i dosta porodica prognanih Srba i drugih ne Albanaca sa područja KiM. Dakle, nemojmo da gradimo sistem socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima donatorskim sredstvima preko leđa najvećih žrtava ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Dakle, to su neki od brojnih problema koje muče tu populaciju.

Posebno bi istakao jedan problem. Obratilo mi se četrdesetak prognanih porodica iz naselja Busije i drugih prigradskih naselja Beograda koji imaju problem sa strujom. Šta se dešava. Te su porodice sagradile svoje kuće, međutim nakon izmena i dopuna Zakona o ozakonjenju od 2018. godine, a pošto nemaju rešeno pitanje legalizacije, oni više nemaju pravo ni na privremeni priključak na električnu mrežu. Sada te porodice plaćaju kiriju, imaju skoro završene kuće i ne mogu da se usele u te kuće zato što nadležna lokalna administracija nije rešila pitanje legalizacije, a oni su podneli zahteve pre 10, 15 godina. Sada njih kažnjava jedan državni organ zato što lokalne samouprave nisu rešile njihove, ponavljam, zahteve za legalizaciju i oni nisu dobili rešenja o ozakonjenju.

Ja sam uputio dopis ministarki rudarstva i energetike gospođi Dubravki Đedović, jedno pismo, jednu molbu sa apelom da probamo naći rešenje i da se tim porodicama, a ima ih veliki broj, ne samo prognanih porodica, nego i desetine hiljada građana koji ne mogu da uđu u svoje kuće, ne mogu da normalno žive jer nemaju električnu energiju. Dakle, apel ministarki Đedović da pokušamo rešiti to pitanje i da konačno ti ljudi mogu makar privremeno da imaju priključak na električnu energiju, dok se ne reši pitanje o ozakonjenju njihovih stambenih objekata.

Na kraju bih hteo da pomenem jedno važno pitanje, pošto je ovde ministar za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja, gospodin Selaković. To je pitanje koje me pita na hiljade prognanih Srba Krajišnika, to je pitanje ratnog staža. Dobro je poznato da je pre dve godine donet Zakon o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica. Tim zakonom nažalost nisu u celosti priznati pripadnici vojske i policije Republike Srpske Krajine, odnosno priznat im je ratni staž samo do 27. aprila 1992. godine, dakle, dok je postojala formalno SFRJ, odnosno do 19. maja 1992. godine kada se JNA povukla sa područja bivših jugoslovenskih republika.

Ono što je moj apel ministru Selakoviću, da otvorimo dijalog na tu temu i da vidimo u narednom periodu, da se istera ova velika nepravde i da se izmenama i dopunama pomenutog zakona omogući da svim krajiškim borcima bude priznat ratni staž za čitavo vreme rata u dvostrukom trajanju. To su borci koji su se časno i pošteno borili za očuvanje teritorijalnog integriteta tadašnje države i borili se za svoj narod. Osećaju se ogorčeno, osećaju se razočarano. Mislim da bi bilo fer da se to pitanje reši na jedan pravedan način.

Poseban problem, ministre Selakoviću, jeste da čak i ovaj deo koji je priznat zakonom do 27. aprila 1992. godine u praksi se ne realizuje, jer centri Ministarstva odbrane kada im krajiški borci podnesu zahteve za priznanje ratnog staža za taj period donose negativna rešenja, sa obrazloženjem da štabovi jedinice krajiških centralnih odbrana nisu bili organizacijski deo JNA.

Dobro znamo da su teritorijalna odbrana i JNA bili sastavni deo oružanih snaga SFRJ i nije fer da čak i taj deo koji priznaje zakon, da jednim pravilnikom Ministarstva odbrane iz 2005. godine se odbacuju njihovi opravdani zahtevi da im se prizna ratni staž za taj period. Dakle, hajde da nađemo rešenje da se u ovoj prvoj vazi makar prizna rešenjima centara Ministarstva odbrane, ratni staž do 27. aprila 1992. godine, a da vidimo kroz razgovor da se nađe rešenje za ovaj drugi period.

Ključni njihov argument jeste – kako je moguće da je ratni staž priznat krajiškim oficirima i podoficirima za čitavo vreme rata u dvostrukom trajanju, a njihovim borcima nije. Sada se oni pitaju – s kim su ti oficiri i podoficiri komandovali kada je njima priznat ratni staž, a njima nije. Dakle, jedno važno pitanje. Ima ih još dosta.

Pitanje, kako da se dokaže ratni staž, pitanje zdravstvene zaštite, da ne idem dalje da mogu druge kolege da pričaju. Ovo su važna pitanja. Zahvaljujem.

Dani Zoltan

Poštovana predsedavajuća Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi ministri u Vladi Srbije, uvažene dame i gospodo poslanici, uvaženi gledaoci, građani Republike Srbije, meni je takođe posebno drago što je tu među nama i gospodin ministar Selaković, pošto sam upravo na jednu takvu temu hteo da se nadogradim, vezano za ovo što je govorio kolega, gospodin Linta.

Mi smo ovde ponekad čini mi se kao pojedinci koji smo skupljeni s brda, s dola i kao da ne znamo ono što je nama bitno ili šta nije bitno. Kao da nismo građani ove Srbije, kao da nismo poslanici koji smo ovde u ovom Domu Narodne skupštine dali zakletvu i time smo uzeli na sebe veliku obavezu i zadatak u ime svih onih koji su nas izabrali, u ime građana Srbije.

Dakle, ta obaveza i zadatak je nešto što ne smemo nikad da zaboravimo. Mi možemo da imamo i 50, 100, 200 poslaničkih partija i stranaka, ali imamo samo jednu Srbiju i moramo se za nju boriti. Za to smo dali zakletvu. Vrlo slično kao kad sam ja u nekom delu svog skromnog života dao zakletvu dok sam bio u vojsci. Jedino što se tamo razlikovalo sa jednom ozbiljnom izjavom - ne žaleći ni svoj život za boljitak naše domovine, za boljitak naše otadžbine, za boljitak Srbije, za slobodnu, nezavisnu, suverenu Srbiju. Ništa važnije od toga ne može da bude. To treba da nam je glavni pijedestal. To će dati sve ono u kom smislu razmišljamo. Dakle, na taj način ako se složimo i ako se svi opredelimo da taj glavni zadatak završimo, onda ćemo se lako složiti.

Prvi put sam u sazivu ove Skupštine i prvi put se obraćam. Velika mi je čast i velika mi je gordost što sam ovde među vama. Trudiću se svom svojom snagom, mada me i sada malo trema neka, ali svejedno, ja ću uvek biti iskren prema vama i daću sve od sebe.

Danas sam upravo želeo da govorim o statusu naših boraca i porodica poginulih boraca. To je trebalo da bude kao pitanje, no, međutim, do sada su moje kolege poslanici i juče i prekjuče i danas već o tome govorili. Naš uvaženi ministar Selaković je dao već dosta odgovora u tom smislu.

Siguran sam da se vi sećate 2020. godine, pogotovo koji imaju više staža nego ja, da je Skupština Republike Srbije izglasala Zakon o borcima u januaru mesecu 2020. godine. Mnogo mi je drago što sam video da sada u Predlogu budžeta za sledeću godinu je izdvojeno oko 18 milijardi dinara za rešenje ili za rešavanje statusa boraca.

Loše je ako ne uvažavamo naše borce, naše rodoljube, dajemo lošu poruku celom našem društvu, lošu poruku građanima Srbije. Osnovni oslonac morala u našem društvu treba da je rodoljubivo osećanje, ljubav prema otadžbini, a naši borci iz svih ratova do sada bili su, a i sada su pravi primer za hrabrost i patriotizam, za rodoljubivo osećanje. Zbog toga treba da ih uvažavamo, poštujemo i adekvatno da vrednujemo njihovu žrtvu. Neki su nesebično dali i svoj život, najvrednije što čovek ima, za slobodu i nezavisnost, u ime ljubavi i vere u otadžbinu, u ime tog grandioznog rodoljubivog osećanja.

U istoriji našeg naroda ima mnogo primera rodoljublja. Napadali su nas razni zlotvori, lopovi, agresori i računali su da zato što su nadmoćni da mogu lako da nas savladaju, ali slomili su svoje krvave zube o čvrsti kamen naše odlučnosti da branimo našu decu, naše majke, naše domove, naše granice, naše svetinje i obraz naših predaka. Iznenadili su se našim otporom i odlučnošću da ne damo ništa naše. Nisu računali na snagu naroda zadojenog rodoljubljem.

Zato verujem i siguran sam da ako ljudi izgube ljubav i veru prema otadžbini izgubiće sposobnost da brane svoj dom i naš narod. Na taj način, poštujući sve žrtve naših boraca i njihovih porodica, koji su nažalost poginuli, mi direktno jačamo odbrambenu moć naše otadžbine. Na ovaj način će i sadašnji i budući branioci naše otadžbine znati da njihove žrtve nisu bile, niti će biti uzaludne.

Zato podržavam maksimalno Predlog budžeta, naravno, kao član Poslaničke grupe SPS, JS i Zelenih Srbije i glasaćemo za to. Podržavam stav koji je gospodin ministar Selaković ovde prema nama javno rekao - da će se oko toga starati.

Siguran sam da ćemo na taj način rodoljublje našeg naroda dići na viši nivo i sprečiti na taj način da građani naše Srbije, kao i sa svim ostalim predlozima koji se u ovom Predlogu pojavljuju, sprečiti da odu i da praktično budu ovde sa nama zajedno i da branimo ovu našu dragu Srbiju, majku Srbiju. Živela Srbija!

Zečević Zoran

Hvala, predsedavajući.

Ja sam više voleo da reč dobijem od potpredsednice, ali dobro, nemam sreće, nije bitno.

Želeo sam da kažem nekoliko reči oko ovog amandmana koji je podneo kolega Miodrag Linta. Samo da mu kažem da mora već jedanput da shvati da je on kompletno obmanut od SNS, a on je obmanuo sve te naše zajedničke zemljake prekodrinske Srbe koje ste, gospodine Linta, verujući u ono što su vam obećali, nagovarali da svoj glas dali SNS. Evo, kao što vidite, dali su glas, ali od tog glasa su dobili duplo ništa.

Zato želim da obavestim javnost da su ljudi shvatili o čemu se radi i da su krenuli polako da formiraju jedan pokret za ujedinjenje srpskih zemalja. Taj pokret će svoje sedište imati u Užicu. On će da pozove sve ljude prekodrinske Srbe koji nisu zaboravili svoju Republiku Srpsku Krajinu, pozvaće rodoljube, patriote da spremno dočekamo novu podelu sveta koja se dešava na istoku od našeg Vladimira i da budemo spremni da se ove granice avnojevske neće priznavati u ovoj deceniji koja je pred nama.

Znači, avnojevske granice se neće priznavati i srpski narod će konačno rešiti svoje pitanje. Onda se, kolega Linta, verovatno otvara pitanje povratka svih nas iz tih krajeva, jer mi naše krajeve gde smo se rodili niti ćemo zaboraviti niti ćemo ostaviti. Hvala. Živela Srbija i živele srpske zemlje!

Linta Miodrag

Gospodine Zečeviću, kada sam govorio o problemima koji još uvek nisu rešeni, govorio sam o konkretnim državnim institucijama i koje nisu na odgovoran i ozbiljan način rešavale to pitanje, pre svega, stambeno pitanje.

Naravno, da treba pozdraviti činjenicu da je u prethodnom periodu rešeno 7.600 porodica, odnosno, njihovo stambeno pitanje, da treba reći da je Vlada Republike Srbije donela niz konkretnih mera, vezano za pružanje pomoći toj populaciji, da je Vlada Republike Srbije pomogla u finansijskom smislu Srbe koji žive u osam država regiona.

Posebno samo da istaknem primer Republike Srpske, gde je naša Vlada uz punu podršku predsednika Vučića pomogla velikim novčanim iznosima i Vladu Republike Srpske, nemamo nijednu opštinu na području Republike Srpske gde nemamo konkretan objekat koji je sagrađen sredstvima Srbije, od vrtića, škola, mostova i niza drugih objekata.

Nisam trebao da pozivam prognane Srbe i prekodrinske Srbe da glasaju za predsednika Vučića. Mislim da prekodrinski Srbi su dali poverenje puno poverenje predsedniku Vučiću. Posebno se ne zaboravlja činjenica da je 2015. godine, dakle, nakon 20 godina od završetka ratova na području današnje Hrvatske, da je konačno pitanje obeležavanja stradanja i progona krajiških Srba u zločinačkoj akciji „Oluja“, i nizu drugih zločinačkih akcija podignuto na najviši državni nivo i od 2015. godine imamo zvanično obeležavanje stradanje, progona našega naroda.

Moj apel jeste da samo nadležne državne institucije konačno na jedan ozbiljan i odgovoran način rešavaju preostale probleme našega naroda. Hvala.

Miladinović Sanja

Hvala predsedniče.

Podnela sam još jedan amandman, naravno, koji se odnosio na oblast poljoprivrede, konkretno na voćarstvo, šljiva, višnja, za subvencije, ali Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo takav amandman odbio.

Drugi amandman koji sam podnela odnosi se na član 8. razdeo tri, odnosno, to je amandman koji se odnosi na kancelariju Tome Nikolića, gde mu je Predlogom budžeta za 2023. godinu opredeljeno 40 miliona dinara. Pa, se pitam da li kancelarija vredi zaista 40 miliona dinara, s obzirom na to da mnogo problema imamo u oblasti obrazovanja, mnogo problema imamo u oblasti poljoprivrede, mnogo problema imamo kod mladih.

Ono za šta sam ja govoreći o ovom amandmanu opredelila novac, odnosno, projektovala na drugu stranu, tj. na drugu oblast, a to je stručno pedagoški nadzor nad radom ustanova obrazovanja i zavoda. Nadzor nad školama ne možemo da sprovodimo u jednoj godini, što je jako bitno, odnosno, to je zaista važno. Stanje u društvu je takvo da sve nesuglasice i ta loša energija i loše stanje se reflektuje i po školama i kod dece i kod roditelja. Najbitnija stvar u svemu tome je da država pre svega, uzme u obzir oblast obrazovanja. Verujte, to je ključ razvoja jednog društva.

Ako uzmemo u obzir da je to ključ jednog društva nikada, ali nikada ne smemo dozvoliti da učitelj, nastavnik, profesor bude žrtva, već kao što smo učili, kao što je bilo mora da bude uzor i model jednog ponašanja. Mora tako da bude sagledan od društva i da se napravi ambijent da zaista prosvetni radnik bude uzor i model.

Ono što sam dalje htela da kažem, a to je odnosi se na cenu ishrana u studentskim menzama. Ne znam koliko znate, a trebalo bi da znate, da je ishrana u studentskim menzama na teritoriji cele Srbije povećana za 40%. Ako uzmemo u obzir da je za kancelariju Tome Nikolića izdvojeno iz budžeta, odnosno, izdvaja se iz budžeta 40 miliona, a ishrana u studentskim domovima se povećava za 40%, kako je roditeljima koji školuju dvoje ili troje dece, ili imaju dvoje studenata, nebitno, u stvari su na ivici egzistencije. To zaista u Srbiji biva luksuz, odnosno školovati decu biva luksuz, što je nedopustivo jer obrazovanje mora biti jednako i dostupno za sve.

Ono na šta bih se drugo osvrnula, žao mi je što nije ministarka pravde tu, a zaista to moram da kažem, da sudovi, odnosno Ustavni sud i Upravni sud Republike Srbije spava. Ako kažem spava, žao mi je što nije tu, neke 2019. godine, u opštini Merošina je došlo do smene skupštinske većine tj. SNS nije činila vlast. To se desilo negde u julu mesecu, na šta smo dobili odgovor od ministra tadašnjeg državne uprave i lokalne samouprave Branka Ružića da su sve odluke donete na toj skupštini u skladu sa Ustavom i zakonom. I šta mislite da se desilo? Ana Brnabić, tada premijerka, je uvela prevremene mere koje nisu trajale šest meseci, kako je po zakonu, već godinu dana. Žalili smo se Ustavnom sudu, Ustavni sud je imao rok dve godine da donese odluku o zakonitosti. Do dana današnjeg nismo dobili nikakav odgovor. To se desilo i sa upravnim sudom, što je zaista nedopustivo.

Ako kažem 40 miliona za kancelariju Tome Nikolića, zar nije bilo pametnije opredeliti sredstva, ili malo bolje razmisliti kako dati zdravstvu, odnosno uložiti novac u preventivnu zdravstvenu zaštitu.

Lukić Marija

Poštovani predsedavajući, predsednici Vlade, kolege i građani, ovim amandmanom bih sredstva usmerila na izgradnju i opremanje, molim vas za malo tišine, za izgradnju i opremanje zdravstvenih ustanova u državnoj svojini čiji je osnivač Republika Srbija.

Prethodni budžet od 34 milijarde i 732 miliona rebalansom je povećan na 44 milijarde 357 miliona i ovim budžetom novim predviđeno je 31 milijarda 653 miliona. Jeste da su rebalansom sredstva bila predviđena za pandemiju korona virusa koja se eto završava, ali ono što je još gore da imamo pandemiju kancera, pandemiju kardio-vaskularnih bolesti, da imamo situacije gde decu lečimo SMS porukama, ne samo decu nego i odrasle i da nam je dijagnostika posebno, prevencija i dijagnostika posebno u manjim mestima jako loša. Koliko magnetnih rezonanci ne radi, koliko skenera ne radi, ultrazvuk, ja tu moram da kažem, da ultrazvučni aparat u Brusu je star gotovo 15 godina. Kada se uključi treba mu 15-ak minuta da startuje, da se uključi. Pitanje je da li će da se uključi i da li će da radi. Ljudi nemaju novca da se leče u privatnim ustanovama, oni su im ili daleko, fizički, posebno, opet kažem, u manjim mestima i u Brusu.

Ono što mi je paradoksalno ja bih zaista volela da sva ministarstva imaju dovoljno sredstava za stadione, za apsolutno sve što su zamislili, ali na žalost toga nema.

Što se tiče Brusa, polovina budžeta se izdvaja za održavanje puteva i to je ugovor sa privatnom firmom. Dakle, 0.91% budžeta je predodređen za poljoprivredu, iako se 80% stanovništva bavi što primarno, što sekundarno poljoprivredom, a opet nema se novca za jedan ultrazvuk.

(Predsednik: Samo dovršite misao, molim.)

Nemam više vremena. Hvala.

Puškić Borko

Poštovani građani Republike Srbije, pomaže Bog!

Moj amandman se odnosi na intervenciju u članu 8. razdeo 15, koji se odnosi na Ministarstvo unutrašnjih poslova i na član 8. razdeo 19, koji se odnosi na Ministarstvo odbrane.

Naime, svedoci smo da je pre 35, 36 dana nekoliko advokata, znači pojedinaca iz grada Niša i Leskovca, podnelo niz pojedinačnih žalbi prema opštini Kuršumlija i naročito mi je drago da je ovde prisutan i ministar za državnu, lokalnu i samoupravu, ali i ministar za boračka i socijalna pitanja iz prostog razloga zato što ratni veteranima, odnosno rezervistima do dana današnjeg nisu isplaćene ratne dnevnice koje su praktično bile i po zakonu definisane i predviđene.

Zbog čega se to nije realizovalo kao posledicu svega toga da imamo činjenicu da danas ubiraju velike prihode pojedinci, odnosno određene advokatske kancelarije, a da kao krajnji korisnici, oni koji su bili na Juniku, Paštriku, na Košarama, Koritniku, Juničkim planinama, kao dobrovoljci ili kao ratna mobilisana lica, vojna, policijska ili kao rezervisti, nažalost, danas nemaju to što je predviđeno zakonom?

Zbog čega se to ne realizuje? Zbog čega ubiraju prihod pojedine advokatske kancelarije i tako trpi štetu država? Znači, ovo će sve otići na teret grada opštine Kuršumlija. Imamo u vidu da su iz Babušnice, Gadžinog Hana, iz Leskovca, iz Niša i iz niza gradova sa prostora istoka ili južne Srbije podnete te žalbe. Iz grada, odnosno opštine odakle ja dolazim, iz Raške oblasti, iz Prijepolja, preko dve hiljade i nešto rezervistima nisu isplaćene te dnevnice. Molim vas za odgovor, ministre za boračka pitanja i ministre za lokalnu samoupravu.

Hvala.

Veselinović Janko

Najveći deo gubitka u budžetu Republike Srbije, gotovo milijardu i po evra, otići će za nacionalni stadion i za pokrivanje rupa koje je stvorio vaš Miša Grčić, kojeg ste postavili na čelo EPS-a.

Nažalost, sada je cela Srbija postala i izgleda kao EPS Miće Grčića, koga je postavila SNS.

Angažovali ste Norvežane. Zanima me, možda bi gospodin Jovanov mogao da mi da odgovor na ovo pitanje, šta ćete reći Norvežanima kada u narednom periodu dođu u EPS i postave svoj menadžment, kada vam postave pitanje ko su vam ove hiljade radnika, odnosno oko hiljadu radnika koji ne rade ništa, ne dolaze na posao, već botuju? Kako ćete im reći - gospodine Norvežaninu, oni rade kao botovi, oni ne dolaze na posao, već botuju za SNS?

Koji ćete im odgovor dati? Da li ćete im dati odgovor - oni botuju da bi građani Srbije glasali za one koji su uništili ovu firmu u koju ste vi došli da upravljate zato što SNS nema kadar koji može da upravlja javnim preduzećima?

Uništili ste EPS, uništavate Srbiju. Novac koji je mogao da ide za dečije vrtiće, koji je mogao da ide domove za stare, za kanalizaciju, za zdravstvo, za plate prosvetara, lekara, dali ste u rupu koja se zove Grčićev EPS i dajete za nacionalni stadion valjda da tamo u boljim uslovima radi neka nova ekipa Velja nevolja i slični.

Jovanov Milenko

Reći ćemo im isto što ćemo im reći ako budu pitali šta rade ovi elfovi u podrumima i šta rade mali patuljci koji vrte turbine i šta rade jednorozi koji skakuću po poljanama. Isto ćemo im reći – to ne postoji.

To što vi pričate, to ne postoji. To postoji na vašim tvitovima, to postoji u vašim glavama, to postoji u vašim balonima.

Ja verujem da vi stvarno verujete da postoje hiljade ljudi koji ne rade ništa, ne idu na posao i samo pišu komentare na društvenim mrežama. Verujem da vi verujete u to, ali šta ja da vam radim? Ne mogu ja vama da pomognem u tome. Ja vama ne mogu da pomognem u tome. Ne mogu ja vas da razuverim da vi ne vidite ono što niko drugi ne vidi. Ja nit sam stručan, niti znam kako se to radi.

S druge strane, ono što ste vi uradili u Toplani Novi Sad, e to je katastrofa i ne znam odakle vam pravo i odakle vam obraz da bilo koga prozivate za upravljanje firmom posle onog haosa koji ste napravili u Toplani Novi Sad, koju ste ostavili u haosu, ostavili u dugovima, ostavili uništenu.

Koliko ste vi botova tamo imali koji nisu dolazili na posao? Nikoga? Pa, to je onda još veća katastrofa. Pa, bolje da nisu dolazili na posao, pa biste mogli na njih da se vadite. Ovako je sve vaša odgovornost. Znači, potpuno ste nesposobni. Potpuno ste upropastili tu toplanu i sada vi držite predavanje nekome kako i šta treba da radi?

Pa, da li ima ikoga od vas ko drži predavanje nekome s druge strane a da nema putera na glavi onoliko baš o temi o kojoj druge proziva? O pristojnosti govore najnepristojniji, o poštenju najnepošteniji, o uspešnosti najneuspešniji i čudite se što niko ne glasa za vas?

(Radomir Lazović: Tako je!)

Ja sam znao da umem da podignem adrenalin kod mojih poslanika, ali da uspevam i opoziciju da izazovem da mi aplaudiraju? Svaka mi čast.

Kalajdžić Jelena

Dobar dan svima.

Ja sam podnela amandman koji se odnosi na prebacivanje novca koji je namenjen za fudbalski stadion, na Ministarstvo poljoprivrede.

Činjenica je da su stadioni tzv. buduće lepotice Republike Srbije, kako to gospodin Mali voli da kaže, da izgledaju velelepno i da time možete da se hvalite kako je to nešto što ste vi uradili. Međutim, dok nastaju ti velelepni stadioni naši poljoprivrednici sastavljaju jedva kraj sa krajem, krpe obuću jer za novu ove godine neće imati ili, na primer, ako već nećete na poljoprivredu, možete da prebacite čak i na nauku ili na naučne radnike.

Pre nego što počnete da mašete nekim slikama kako će izgledati naučno-tehnološki parkovi, na primer, u Kruševcu ili u nekom drugom gradu, što ne spomenete proteste naučnih radnika koji su bili u maju mesecu ove godine? Zašto ne spomenete da niste bili u stanju poslednjih deset godina da uradite rekategorizaciju naučnih radnika? Kategorizacija naučnih radnika urađena je 2011. godine i trebalo je da se radi na svake dve godine. Vi ste oštetili naučne radnike, naročito mlade, za 30-40 hiljada na mesečnom nivou. Vi ste oštetili za plate, ali takođe i za buduće penzije. Da li se na ovaj način brinete o pameti ove zemlje?

Zašto ne spomenete naučne radnike i istraživače, doktore nauka na fakultetima koji su do 2022. godine potpisivali ugovore na godinu dana? Svakog 31. decembra naučni radnici strepe da li će dobiti nove ugovore od vas.

Kalajdžić Jelena

Molim vas, ne budite površni kada pričate o stvarima i o nekim temama koje ne znate. Prvo se uputite, pa tek onda pričajte.

Hvala.