STENO BELEŠKE, 3. dan, 2. deo

Arsić Veroljub

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje rada na određeno vreme jeste oblast koja je najviše bila po važećem zakonu zloupotrebljavana. Često su poslodavci baš tu priliku koristili da nekoga zaposle na 30 dana, 60 dana, da mu ne uplate doprinose, da mu vrate radnu knjižicu i kažu da njegovo angažovanje više nije potrebno.

Kada se stalno pokreće priča oko Zakona o radu i oko svega onoga što ovaj zakon treba da reši, da je prethodni možda bio i bolji, nisam primetio da su prethodni zakoni zaštitili toliko ljudi koji su ostali bez posla.

Znači, možete vi u zakonu da stavite odredbe kakve god želite, da pokušate da zaštite prava radnika, ali dajte mogućnost, baš zbog tih istih radnika, da njihova prava ne budu zloupotrebljavana, kao što je to bio do sada slučaj, pogotovo kada je bio u pitanju rad na određeno vreme. Nije tu bilo samo zloupotreba kod privatnih poslodavaca, bilo je često zloupotreba i u javnom sektoru. Nemojte da o tome govorim i koji su tu sve bili zapošljavani.

Hajde da malo razmislimo. Znači, najbolja zaštita za radnika i njegova prava jeste nizak broj nezaposlenih. Moramo jednom da krenemo sa mrtve tačke, da veliki broj nezaposlenih počnemo da smanjujemo. Kada počnemo da smanjujemo, a smanjuju se baš ovim odredbama koje su sada u zakonu, povećavamo prava zaposlenih. Onda neće poslodavac dobrog radnika da otpušta zato što mu je loš radnik mnogo jeftiniji, nego će da ga čuva. Kada bude tržište rada bez velike ponude radne snage, onda štitimo prava zaposlenih. Ovaj zakon, odnosno izmene i dopune zakona jesu baš taj prvi korak.

Svakako da ovaj zakon i ovaj član 37. ne mogu sve da ispune što se od njih očekuje, zato dolaze i drugi zakoni na red, ali u jednom smislu, u pravnom sistemu zemlje treba da stvorimo zakonodavstvo da baš pokrenemo stvari sa mrtve tačke. Ako mislite da je moguće napraviti idealan zakon, da motivišete poslodavce da zapošljavaju ljude i da zaposlenima date takav stepen da oni budu bukvalno pod apsolutnom zaštitom zakona, bez obzira šta da rade na poslu ili ne rade, a treba da rade, onda smo na pogrešnom putu.

Znači, ovo pitanje rada na određeno vreme nije ništa drugo nego da se zaposleni iz sive zone, iz raznih zakonskih i nezakonitih akrobacija uvedu u zakonski okvir, da ostvaruju svoja prava kao zaposleni i da počnemo da smanjujemo zvanično i nezvanično broj nezaposlenih.

Kako ga budemo smanjivali, tako će prava zaposlenih sama od sebe da jačaju i onda neće biti potrebno nekih eksperimentalnih, niti sistemskih zakona uvoditi u naš zakonodavni okvir. Ovaj zakon, odnosno izmene i dopune su prvi korak ka tome. Zato i mislim da je zakon dobar i da ćemo u danu za glasanje da usvojimo ovaj zakon.

Veselinović Janko

Dajete mi repliku na izlaganje ministra?

Veselinović Janko

Ne, on je rekao da se gospodin…

Veselinović Janko

Mislim da nije u redu. Gospodin ministar je rekao da se gospodin Mišković obogatio za naše vreme itd. Mislim da imate razloga da…

Veselinović Janko

Nije baš jako smešno.

Veselinović Janko

Vratite mi vreme.

Veselinović Janko

Jeste.

Veselinović Janko

Predsedavajuća, smatram da vaše ulaženje u analitiku strukture opozicije nije baš najbitnije i najvažnije. Kao što bih ja mogao da se bavim činjenicom da smo sada imali dve različite diskusije poslanika vladajuće koalicije, odnosno iz iste partije, gospodina Arsića, s kojim bih mogao da se složim ili ne složim, ali bismo mogli da diskutujemo, i gospodina Babića koji je vikao na mene, i ministra koji je govorio neistine.

Gospodine ministre, gospodin…

(Predsednik: Da li vi govorite po amandmanu? Moramo da definišemo.)

Da, govorim o konkretnom…

(Predsednik: Onda nemojte da spominjete druge poslanike i da li neko govori tiho ili glasno.)

Ni to nisam govorio.

(Predsednik: Jer, ako treba da pričamo o vikanju, ja bih trebalo ovde da budem najpovređenija.)

Trošim vreme poslaničke grupe, odgovoriću ministru.

(Predsednik: Vi znate šta sam rekla – dve minute svima, vladajućoj većini, ako budu zloupotrebljavali Poslovnik.)

Šta dve minute? Govorim da trošim vreme poslaničke grupe.

(Predsednik: Poštovani poslaniče, vrlo dobro pratim debatu ovde. Znači, vi ste počeli da govorite ne o amandmanu nego o jednom kolegi poslaniku.

Izvolite, vratićemo vam sve vaše vreme, ako budete govorili o amandmanu. Izvolite.)

Da. Dakle, mi smo ovim amandmanom tražili da se rad na određeno vreme precizira na način da radno vreme na određeno bude izuzetak, a na neodređeno da bude pravilo. I rekli smo da tu stav bilo kog poslodavca, pa i gospodina Miškovića, koji je prvi podržao ovaj zakon, nama ne znači ništa. Miškovića koji se obogatio u vaše vreme, gospodine Vulin. Koji sedi sa vašim premijerom i bistri politiku.

(Predsednik: Poštovani poslaniče, zaista vas molim, vaša poslanička grupa inicirala je juče sastanak da obratimo pažnju na koji način govorimo i da li poštujemo Poslovnik ili ne. Zaista neću više moliti.)

Pozivam ministra da, imajući u vidu ovo…

(Predsednik: Vi vređate. Branite se od uvreda vređanjem.)

Nisam nikoga uvredio.

Pozivam ministra da razmotri još jednom sve ove okolnosti o kojima sam govorio i da prihvati ovaj amandman, kao i da razmisli o ostalim amandmanima, da ih prihvati. Jer, bolje je da prihvati amandmane opozicije koji ispravljaju ovaj loš zakon, nego da imamo probleme u narednom periodu eksploatacije radnika koji će biti prosta najamna snaga.

Nismo mi ove ljude okupili ispred Skupštine, nego vi, gospodine Vulin.

Babić Zoran

Biću jako kratak. U periodu vladavine DS bilo koje frakcije, kako reče gospodin Vulin, Srbiju su nazivali „Deltalend“ zato što su pravljeni zakoni….

(Janko Veselinović: Da li je ovo sada tema? )

…. Da bi tajkuni mogli da se bogate, da privatizuju. Tajkuni i taj isti Mišković, gospodine Veselinoviću, podizali su optužnice i hapsili ljude i naručivali i otvarali vrata nogom, i u Vladi, i u ministarstvima, i kod vašeg premijera. U vreme kada ste vi vršili vlast u ovoj zemlji se sa šapatom izgovaralo ime Miškovića, sa poštovanjem, sa pažnjom. Njegovo mišljenje se tražilo, ali njegovo mišljenje nije bilo mišljenje već naredba za vas i za režim DS i agregate DS-a.

Nemojte da spočitavate nama, nemojte spočitavati SNS i Aleksandru Vučiću tu saradnju. Jedina saradnja sa onima koji su kršili zakon je preko tužilaštava, preko suda, preko pravosudnih organa.

Tražili smo mišljenje svih poslodavaca u Srbiji i tražićemo. Tražili smo mišljenje svih sindikata i tražićemo. Tražili smo mišljenje svih ljudi u Srbiji koje ste ostavili bez posla, 354.000 ljudi ste ostavili, vi i vaša DS, bez posla, bez budućnosti, bez ičega.

Veselinović Janko

Molio bih samo gospodina Babića da nam sledeći put objasni čiji je on i poslanici koji sede zajedno s njim u klupi – agregat? I u kojem su sada agregatnom stanju i kamo teku?

(Zoran Babić: U čvrstom.)

Čini mi se da teku unazad kao, kako ste rekli, neke reke su krenule da teku unazad ka izvoru. Bilo je takvih izjava proteklih dana. Vi ste krenuli da tečete ka izvoru, ka radikalnom izvoru Srpskog četničkog pokreta, odnosno SRS.

Veselinović Janko

Ne, gospođo Gojković, vi ste upravo bili demantirali gospodina Babića da mi nemamo razloga da se pozivamo na prethodno vreme.

Veselinović Janko

U redu, razumem, ali ste na neki način i vi sada potvrdili da podržavate njegovo izlaganje. I vi ste, gospođo Gojković, takođe menjali agregatna stanja.

Veselinović Janko

Ali, ključna stvar je činjenica da gospodin Mišković i „Delta“ danas podržavaju ovu vladu, a Vladu koju podržavaju Mišković i „Delta“ smatram da ne mogu radnici da podrže.

Babić Zoran

Možda je neko nekoga „demantirao“ ali ste vi, gospodine Veselinoviću, davno demontirani. To je velika razlika.

Možda postoje neki ljudi koji kažu – podržavamo Vladu. Ali, taj tajkun je pravio vaše Vlade i tu je velika razlika.

Ako već pitate za agregatno stanje SNS, ono je čvrsto, kompaktno i opredeljeno reformama u Srbiji.

Dragojević Srđan

Poštovana predsednice, koleginice i kolege poslanici…

Dragojević Srđan

Rizikujući da se ne uklopim sasvim u generalni tok sednice, slobodan sam da izrazim par afirmativnih misli vezanih za zapošljavanje na određeno i za zapošljavanje po projektu.

Reći ću da će mnoge delatnosti, pogotovu kulturne, delatnosti stvaralačke prakse imati jako puno benefita od ovog zapošljavanja po projektu i na određeno vreme.

Svi znate da su pozorišta u Srbiji i Beogradu u jako teškom stanju, da su prosto na ivici gašenja. Jedan od razloga jeste taj što kada zaposlimo glumca, mi imamo situaciju u kojoj mnogi od njih dođu prvog u mesecu, prime platu, ne igraju u svom matičnom pozorištu. U isto vreme jako puno mladih glumaca, stotinu njih bi volele da budu zaposlene na određeno vreme, da daju svoj maksimum, da igraju u svom pozorištu svako veče.

Ovaj zakon čeka već dugo godina da se uskladi sa Zakonom o kulturi, sa dolazećim Zakonom o pozorištu i mislim da će proizvesti jako puno povoljnih efekata na rad pozorišta.

Druga oblast gde ovaj zakon može da dovede do velikog napretka jeste visoko školstvo, jesu akademije umetnosti.

Univerzitet umetnosti ima taj apsurd da na nekim smerovima, recimo Fakulteta dramskih umetnosti imate profesore koji predaju montažu, profesore koji predaju produkciju, da nikada u život nisu montirali jedan film, niti su producirali bilo kakav film.

Mislim da će ovaj zakon omogućiti da afirmisani umetnici mogu da predaju na period od dve godine, da predaju po projektu i da tako obogate obrazovni proces na akademiji umetnosti. To se svuda u svetu događa. Mi ne treba toga da se plašimo. Imamo svuda gostujuće profesore koji dođu i zaista mogu nešto da nauče studente.

Takođe, postoji treći segment. To su institucije kulture. Vi imate situaciju u jednom velikom gradu u unutrašnjosti Srbije da Dom kulture ima 72 zaposlenih. Vi možete da shvatite kako Dom kulture može da radi i kako može da se uopšte bavi programima kulture, kada mora da plati platu za 72 ljudi.

Vi imate primer Gradskog bioskopa u Rijeci koji ima četiri zaposlena. Čovek koji pušta filmove, on u isto vreme i cepa karte.

Da bi uspeli da razvijamo kulturu, da bi imali novca za programe mi moramo da se orijentišemo na ovo, na rad po projektu, na rad na određeno vreme, jer mnogi od nas koji smo u stvaralačkoj praksi slobodni smo umetnici pa po nekoliko decenija i nije nam lako. Moram da kažem da je to suština stvaralaštva.

Kada se zaposlite u nekoj instituciji postoji ozbiljna verovatnoća da ćete se pomalo i ulenjiti, da ćete pomalo i početi da hvatate krivine.

U ovom poslu, pričam o sferi kulture, rad na određeno vreme i rad po projektu može da bude i vrlo koristan. Hvala puno na pažnji.

Radojević Aleksandar

Hajde da krenemo od početka. Poštovana predsednice, gospodine ministre, koleginice i kolege, ja sam naravno protiv ovog amandmana jer zakonsko rešenje koje je predloženo od strane Vlade je bolje od ovog amandmana. Zašto?

Zato što mislim da sam princip određeno ili neodređeno, nije suština onoga što je problem kod nas u Srbiji.

Ako poslodavac ima posla, naravno da će zaposliti radnika ako je dobar, a naravno ako je radnik dobar, imaće posla kod poslodavca i biće dobro plaćen.

Nekoliko primera iz onoga što se zove iskustvo o ovom cepkanom tzv. radu, o određenom zapošljavanju, ima za posledicu da imate radnika koji se trudi da bude dobar, da dokaže da je prosperitetan za poslodavca.

Onog trenutka kada dobije rešenje na neodređeno, tog trenutka se opusti i postane lošiji radnik nego što je bio pre toga.

Ne mora nužno biti tako loše raditi i na određeno vreme. Da je rad na neodređeno vreme suštinski nešto mnogo iznad ovog rada na određeno vreme, ovih 400 hiljada ljudi koji su bili zaposleni na neodređeno ne bi ostali bez posla, ni oni ljudi u „Sartidu“, Rakovici, nizu fabrika u ovoj državi koji su ostali bez posla, a svi su imali ugovore na neodređeno vreme.

Dakle, suština je obezbediti reformama dovoljno radnih mesta, dovoljno posla za uposlene i dovoljno dobru osnovu za rad poslodavaca koji će, samim tim, i upošljavati nove ljude, bilo na određeno, bilo na neodređeno vreme. Hvala.

Šormaz Dragan

Kao i prethodni kolega Dragojević bih rekao da i ovaj amandman, a i sve koji se tiču ovog dela zakona, treba odbaciti kao što je uradila Vlada. Mnogo je bolje rešenje u zakonu, i praktičnije i rešava nam situaciju u kojoj se nalazimo.

Često pokušavam ovde da govorim i na nekim drugim mestima o nekim realnostima u kojima mi živimo.

Kao što je kolega Dragojević govorio o umetnosti, kulturi, o pozorištima, o filmu, o muzici, imamo jedan deo privredni, koji se i te kako razvija i koji sve više donosi dobra Srbiji. Videli smo, recimo, da su se mladi ove godine najviše upravo opredelili za fakultete koji su u oblasti IT tehnologija ili IT sektora.

Mi danas imamo procene i ovde smo čuli u različitim ranijim razgovorima da desetak hiljada ljudi, minimum, uglavnom mladih ljudi, sedi po nekim svojim kućama, sobama i možemo reći slobodno, crno privredno delovanje, rade na nekim projektima, rade neke softverske pakete, neke hardverske pakete, a da nigde to ne prolazi kroz sistem, nije oporezovano, ne zna se, ne vidi se, ne evidentira se, nemamo nikakvu situaciju o tome.

Ovako, kroz ovo projektno, mogućnost projektnog upošljavanja kao što zakon predviđa, mi ćemo i taj sektor u velikoj meri dovesti u jednu legalnu situaciju i svi zajedno i IT sektor u Srbiji i privreda od tih mladih ljudi, sposobnih, pametnih koji znaju da rade će imati koristi, a na kraju krajeva i budžet i građani Srbije.

Čomić Gordana

Amandman koji smo podneli menja stav koji se odnosi na situaciju kada zakon želi da reguliše da je neko prekršio odredbe ovog zakona pri zaključivanju ugovora o radu ili da je radnik nastavio da radi i nakon isteka ugovora o radu.

Sada čitam naš predlog preciznog definisanja ovakve situacije i ispunjavanja prava i obaveze zaposlenog i poslodavca.

Dakle, amandman glasi - ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona, protiv lica koje je prekršilo zakon pokreće se postupak saglasno kršenju odredbi zakona u bilo kom drugom slučaju.

Ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, poslodavac je dužan da radni odnos sa zaposlenim zasnuje na neodređeno vreme, a za slučaj povrede na radu, kršenje radne discipline ili bilo kojih drugih prava i obaveza zaposlenog smatraće se da je bio u radnom odnosu tokom tih pet dana.

Vlada je odbila taj amandman. Obrazloženje Vlade glasi da je predložena odredba, takva kakva je, preciznija i ja ću je pročitati. U postojećem Zakonu o radu, koji ostaje ako se odbije moj amandman, kaže se – ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koji je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.

Obrazloženje koje Vlada kaže za odbijanje, ponavljam, da je ova formulacija preciznija. Predloženo rešenje je preciznije. Kako je preciznije osim ako onaj ko mi piše obrazloženja uopšte ne čita amandmane?

Zamolila bih predstavnike Vlade da poštede ovakvog tona uvredljivosti obrazloženja i nas i Narodnu skupštinu, ja ću čak shvatiti sasvim dobronamerno da mi se kaže - neću da prihvatim amandman. To je poštenije, čestitije i značilo bi upravo ono što se u ovom procesu usvajanja amandmana i događa.

Dakle, predlagač kaže da poslodavac ili neko drugi, znači zaposleni, ima prava da potpiše ugovor suprotno odredbama ovog zakona i nikom ništa, ako se to desi onda će ga zaposliti na neodređeno vreme jer je reč „ili“ u tekstu, a ako radnik bude pet dana nakon isteka ugovora, takođe će biti zaposlen na neodređeno vreme.

To zovete preciznijim, nego što nema odgovora na pitanje, šta ako tih pet dana nakon isteka ugovora se dogodi nesreća na radu. Šta ako se dogodi bilo šta što podrazumeva neku drugu obavezu ili pravo ili poslodavca ili zaposlenog? Kako je moguće da smatrate da se u ovom jednom jedinom slučaju zaključivanje ugovora suprotno odredbama Zakona o radu smatra osnovom da, bez obzira ko je neku od odredbi prekršio, da je to osnov da radni odnos bude zasnovan na neodređeno vreme?

Da li vam je jasno koliki prostor korupcija i zloupotreba se stvara ovim stavom? Da li razumete da se svaki rad na određeno vreme može kobajagi uraditi tako što će biti prekršena neka od odredbi ovog zakona, pa će morati da bude zaključen ugovor o radu na neodređeno vreme ili obrnuto.

Molim vas stvarno, ne samo kod ovog zakona i nije tu reč ova vlada, izvršna vlasti ima izrazitu sklonost da ne mari za temeljito obrazloženje kada hoće da odbije zakon, da se takvih navika polako počnemo oslobađati ako sebe hoćemo da zovemo privrženim pravnoj državi, poštovanju institucije Skupštine i zaista razumevanjem odredbi koje predlažemo narodnim poslanicima, a koje proizvode duboke, korenite promene u životu ljudi koji su u statusu zaposlenog ili u statusu poslodavca.

Ovde se ne radi o posebnim pravima zaposlenih ili poslodavca, ovde se radi o jednom nemaru na koji se nastavlja odgovor nemarni – baš me briga, neću da ti prihvatim amandman. Legitimno, ali štetno.

Karavidić Branka

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Naime, članom 14. se uređuje pitanje zaposlenih sa nepunim radnim vremenom i mi smo pokušali da intervencijom u stavu 3. i stavu 4. popravimo ovaj predlog člana 14.

Mi smo predvideli da se stav 3. i stav 4. menjaju i predviđamo da je poslodavac dužan da lice sa kojim zaključuje ugovor o radu, pre zaključenja ugovora o radu obavesti o dostupnosti poslova sa punim i nepunim radnim vremenom.

Zatim, predvideli smo da je poslodavac dužan da u roku od 15 dana od dana prijema zahteva odluči o zahtevu zaposlenog sa nepunim radnim vremenom za prelazak na puno radno vreme, kao i zaposlenog sa punim radnim vremenom za prelazak za nepuno radno vreme.

Predvideli smo i jednu vrstu zaštite za zaposlene, pa smo dodali stav 5. i stav 6. u istom članu, gde kažemo – u slučaju odbijanja zahteva zaposlenog i stava 4. ovog člana, poslodavac je dužan da u pisanoj formi obrazloži svoju odluku; i stav 6. koji mislim da je izuzetno bitan, izuzetno važan, prelazak sa punog radnog vremena na nepuno radno vreme po osnovu zahteva zaposlenog, ne može se smatrati kao mera za rešavanje viška zaposlenih, niti može biti uzet kao otežavajuća okolnost za zaposlenog prilikom donošenja programa rešavanja viška zaposlenih.

Mislim da je Ministarstvo moglo da prihvati ovaj naš amandman. On ima sasvim čudno obrazloženje u kome se kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što su rešenja u Predlogu zakona usklađena sa Direktivom Saveta Evrope 97/81 EC o radu sa nepunim radnim vremenom.

Direktiva nigde ne zabranjuje da se zaposlenom pruži veći stepen zaštite. Direktiva postavlja minimume, prava zaposlenog, a Vlada je mogla da iskaže spremnost, pa da ode i korak dalje i da usvoji ovaj amandman. Zahvaljujem.

Papuga Olena

Liga socijaldemokrata Vojvodine je podnela amandman na član 20. koji se odnosi na ugovor o radu, odnosno predloženim zakonom je predviđeno da je radno vreme vremenski period u kome je zaposleni dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca.

Naš amandman se odnosi na to da smo dodali u skladu sa ugovorom o radu, odnosno mišljenja smo da se radni odnos, radno vreme mora vezati za ugovor o radu, a ne samo za naloge poslodavca.

Ugovorom o radu utvrđuje se naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja. U suprotnom, kako je predviđeno, zaposleni bi obavljao poslove samo prema nalozima poslodavca. Gubi se svrha ugovora o radu ako zaposleni radi samo kao što poslodavac nalaže, tako da molim vas ministre da još jednom razmislite, to bi sigurno olakšalo posao radnicima i ne bi samo poslodavac bio onaj koji raspolaže njihovim radom.

Marinković Vladimir

Zahvaljujem, uvažena predsednice. Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi kao poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije naizgled smo dali i predložili amandman koji menja i dodaje reči – utvrđene poslove kod poslodavca u odnosu na ono što je rešenje samog ministarstva i ovog člana 20. zakona, a to je samo poslove.

Naizgled to je sitna popravka, ali mislim da naša izmena da ide u duhu ovih zakona koje je samo ministarstvo, naravno zajedno sa socijalnim partnerima, pokušalo da uradi i da doprinese da zakon bude što bolji, a odnosi se na to da svaki aspekt u organizaciji rada koji podrazumeva to da se sistemski uređuje i da se jasno zna šta zaposleni rade u organizaciji i sam zakon u više navrata pominje značaj sistematizacije radnih mesta, dovodi do toga da zaposleni i poslodavac lakše mogu da se dogovore oko toga šta je delokrug čijeg rada u samoj organizaciji.

Prema tome, ako se ostavi na poslodavcu da može da izda nalog svom zaposlenom kakav on hoće, smatramo da se onda derogira potreba za sistematizacijom radnih mesta.

Naš stav je da sistematizacija radnih mesta mora da bude detaljna. Postoji nešto što se i pominje i što je slobodno mogu da kažem „conditio sine qua non“ savremenog upravljanja ljudskim resursima, a to je dizajniranje i analiza radnih mesta. Ono što predstavlja zadatak menadžmenta svakog preduzeća jeste da jasno definiše svako radno mesto i opis poslova koji onaj koji obavlja taj posao treba da radi.

Isto tako, kroz sistematizaciju radnih mesta definiše se i horizontalni i vertikalni aspekt nadležnosti i ovlašćenja između onih koji su nadređeni i onih koji su podređeni, odnosno onih koji su zaposleni u organizaciji i menadžmenta.

Ako imamo u vidu da svaka organizacija zavisi danas od sistema, zato se danas uvodi i SAP u organizaciju i drugi informacioni sistemi, upravo da bi uveli red i da bi se znalo ko kome odgovara, za šta je ko odgovoran u organizaciji.

Smatramo da ako bi se izostavilo ono što je naša poslanička grupa predložila, a to je da se striktno definiše sistematizacijom radnog mesta opis poslova i da poslodavac ne može, na kraju krajeva, da zloupotrebi sve to i da derogira tako što će u jednom trenutku reći – pa, mogu da dam nalog da se uradi posao bilo iz kog domena, ne iz domena onoga što definiše sistematizacija radnog mesta.

Dakle, mislim da bi ova izmena dovoljno doprinela tome da bi radnici bili zaštićeni i da bi sistematizacija radnih mesta mogla da funkcioniše u punom kapacitetu u onome što se zove organizacija kao jedan od četiri glavna aspekta upravljačkog procesa uz proces planiranja, naravno vođenja, motivacije i procesa kontrolisanja u jednoj organizaciji.

Eto jedna sugestija i molba ministru da, ako je moguće, i prihvati ovaj naš amandman, jer mislimo da ide u prilog kako poslodavcu, menadžmentu preduzeća, tako i zaposlenima u preduzeću. Zahvaljujem.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. Član 20. u izmenama i dopunama ovog zakona menja član 50. koji govori o pojmu radnog vremena. U tekstu koji je predložen na usvajanje u ukupno pet stavova definiše se šta je radno vreme, šta je zaposleni dužan, šta je poslodavac dužan, šta je vreme pripravnosti.

Naš amandman se odnosi na to da se definiše vreme pripravnosti, a razlozi su u odredbama predloženog izmenjenog člana o pojmu radnog vremena, zbog toga što u 4. stavu ovaj član glasi: „Vreme pripravnosti i visina naknade za istu uređuju se zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu“. U poslednjem stavu kaže – vreme koje zaposleni u toku pripravnosti provede u obavljanju poslova po pozivu poslodavca smatra se radnim vremenom.

Naš amandman preciznije definiše šta je sve radno vreme, šta poslodavac i zaposleni moraju da znaju pre nego što ugovor o radu, i to je bio amandman, da u ugovoru o radu budu elementi, precizne definicije pripravnosti, da to bude element ugovora o radu. Obrazloženje Vlade je bilo da je to suviše administriranja, šta god to značilo. Dakle, naš zahtev je da se radnim vremenom smatra vreme u kome je zaposleni pripravan da se odazove na poziv poslodavca da obavlja poslove, a ne nalazi se na mestu gde inače takve poslove obavlja.

Odgovor Vlade je da se ne prihvata zato što je radno vreme definisano kao vremenski period u kome je zaposlenik dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca ne mestu gde se obavljaju poslovi. Pripravnost se ne računa u radno vreme, jer se zaposleni ne nalazi na mestu gde se obavlja rad, niti isti obavlja. To je obrazloženje zašto se ne prihvata amandman.

U stavu predloga iste ove vlade piše – vreme koje zaposleni u toku pripravnosti provede u obavljanju poslova po pozivu poslodavca smatra se radnim vremenom, pa vas molim da se odlučite. Ne može oba. Ne možete da u osnovnom tekstu zakona kažete da vreme koje zaposleni u toku pripravnosti provede u obavljanju poslova se smatra radnim vremenom, a moj amandman odbijate sa obrazloženjem da se vreme pripravnosti ne smatra radnim vremenom.

Nije problem da se ne prihvati moj amandman. Problem je užasna dubina nesporazuma kada je u pitanju analiza amandmana i kada je u pitanju dijalog koji ne postoji, pošto razmenjujemo, bar većina od nas, monologe o tome šta je to što smatramo da će biti posledica ovog zakona.

Čak ni ovako očite rečenice neću imati verovatno priliku da se iko zamisli – čekaj, kako možemo da u stavu koji definiše pripravnost kažemo da se smatra radno vreme, a u obrazloženju da kažemo da se ne smatra. Nije problem ni što će biti odbijen.

Problem je zaposleni koji ne zna da li će mu stanje pripravnosti biti računato u radno vreme ili ne i problem je poslodavac koji ne mora u ugovor o radu da uvede sve elemente pripravnosti i problem su sporovi koji će nastati, pri čemu je „lepota“ ovog amandmana to što on nije ni u korist zaposlenog, ni u korist poslodavca. Niti štiti jednog, niti štiti drugog, štiti pravnu državu, kojoj smo očito neskloni. Hvala vam.

Hasanović-Korać Biljana

Zahvaljujem. Ovaj amandman se takođe odnosi na član 50. Zakona koji reguliše pojam radnog vremena. Mi smo amandmanom predložili da se posle stava 3. doda novi stav 4. koji glasi: „Poslodavac je u obavezi da zaposlenog unapred i blagovremeno obavesti o potrebi da bude pripravan“. Sledstveno tome, stavovi 4. i 5. postaju stavovi 5. i 6.

Predložili smo takođe da u novom stavom 6. se na kraju dodaju reči: „S tim da se rad duži od osam časova smatra prekovremenim radom“.

Vlada je odbila amandman sa obrazloženjem da se podrazumeva da poslodavac mora zaposlenog da obavesti blagovremeno o pripravnosti i imajući u vidu da je prekovremeni rad na adekvatan način uređen drugim odredbama zakona.

Iz odredbe člana na koji je intervenisano ovim amandmanom ne proizilazi nikakvo podrazumevanje, niti je određen bilo kakav vremenski okvir za primenu podinstituta vreme pripravnosti. U interesu je i zaposlenog i samog procesa rada kod poslodavca da se ugradi ovakva norma o obaveznosti blagovremenog obaveštavanja zaposlenog o pripravnosti.

Takođe, u mišljenju Vlade navodi se da je prekovremeni rad na adekvatan način uređen drugim odredbama zakona, što smatramo neosnovanim, polazeći od potrebe da se jasno i nedvosmisleno, bez mogućnosti različitog tumačenja, precizira da se rad duži od osam časova i u ovim slučajevima ima smatrati prekovremenim radom. Zahvaljujem.

Živković Zoran

Hvala. Još jedan primer lažne borbe za radnička prava. Izmena je utoliko u članu 56. da se umesto teksta u kojem je bilo predviđeno da poslodavac ima obavezu da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje sedam dana unapred. Ovde je uvedena norma da bude pet dana, a čak se daje i mogućnost da to bude i manje od pet dana, a ne kraće od 48 sati.

To, kao i mnoge druge stvari, neće povećati zapošljavanje, investicije, monetarnu i fiskalnu stabilnost, niti će radnicima dati bilo kakva veća prava nego što sada imaju. Ovo je još jedan dokaz da ovaj zakon nema nikakve veze sa onim što piše u razlozima za njegovo donošenje.

Živković Zoran

U istom maniru kao i prethodni, ovde je definisano da kolektivnim ugovorom može da se utvrdi preraspodela radnog vremena na devet meseci, a u osnovnom tekstu zakona koji se menja je bilo na šest meseci, čime se praktično za 50% smanjuju prava radnika u ovoj oblasti i u ovom delu.

To neće doprineti povećavanju stranih i domaćih investicija, neće dovesti do zapošljavanja, neće dovesti do smanjivanja rada na crno, neće dovesti do monetarne i fiskalne stabilnosti države i neće doneti radnicima nikakva nova prava, naprotiv, otežaće njihov položaj. Hvala.

Karavidić Branka

Zahvaljujem. Ovim članom se regulišu pitanja odmora. Stav 1. ovog člana kaže – zaposleni ima pravo na odmor u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno u okviru 24 časa, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Mi protiv tog stava nemamo ništa.

Međutim, ovim našim amandmanom smo predvideli brisanje stava 2. ovog člana, koji kaže da zaposleni koji radi u preraspodeli radnog vremena ima pravo na odmor u okviru 24 časa u neprekidnom trajanju od najmanje 11 časova. Mislimo da se našim amandmanom obezbeđuje pravo na dnevni odmor u jednakom trajanju za sve zaposlene i ostvaruje se veći stepen zaštite zaposlenih, koji usled preraspodele radnog vremena rade duže od osam sati.

Vlada nije prihvatila amandman, navodeći između ostalog da je rešenje dato u Predlogu zakona povoljnije u odnosu na dosadašnje rešenje. Amandman nije išao na redukciju vremena odmora, već naprotiv, na izjednačavanje prava na odmor između dva radna dana. Sem toga, amandmansko rešenje je u skladu sa Direktivom Evropskog parlamenta i Saveta 2003/88 o određenim aspektima organizacije radnog vremena i kvalitetnija je razrada ovog dokumenta. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI (Igor Bečić): Zahvaljujem.

Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Stefanović. Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Stefanović Borislav

Nije mi jasno zašto je Odbor doneo takvo mišljenje. Mi smo predložili da se član 32. briše zato što smatramo da predloženim izmenama ovog zakona kojim se uređuje godišnji odmor uvodi se pravilo da se on može koristiti u više delova i to prvi deo dve nedelje, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine, s tim da je propisano pravo zaposlenog da godišnji odmor koristi u dva dela. Briše se odredba po kojoj zaposleni ima pravo na naknadu štete ukoliko krivicom poslodavca ne iskoristi godišnji odmor, već se sada predviđa da ima pravo na naknadu samo ako mu poslodavac ne omogući da iskoristi odmor pre prestanka radnog odnosa.

Iz razloga ostavljanja pravne praznine zakonskog uređivanja situacije u slučaju uskraćivanja ovog prava, prosto smatramo da je u toku radnog odnosa menjanje odredbi koje se tiču prava na godišnji odmor neutemeljeno. Srazmeran deo godišnjeg odmora pripada i zaposlenom za svaki mesec i dan rada, pa je primena ove odredbe diskutabilna u slučajevima kada je neizvestan trenutak prestanka radnog odnosa, a zaposleni je iskoristio godišnji odmor u celosti ili više od srazmernog dela.

Pravdanje vaše vlade koja je predložila uvođenje i skraćivanje prava na naknadu štete zaposlenom, koji krivicom poslodavca ne iskoristi godišnji odmor, da je to iz razloga usklađivanja sa Konvencijom MOR-a broj 132, ništa je drugo do selektivno usklađivanje po kriteriju šta mi više odgovara da zaštitim poslodavca.

Institut naknade štete koju poslodavac učini zaposlenom je institut preuzet iz propisa koji uređuje obligacione odnose i nije isto što i takozvana novčana naknada, kao zamena za neiskorišćeni godišnji odmor, kako je to Konvencija MOR-a definisala.

Kakogod, pošto će ovo ukidanje vladajuća većina svakako da usvoji, praksa će kroz primenu važećeg Zakona o obligacionim odnosima zadržati primenu da se zaposleni može pozvati na naknadu štete koju mu poslodavac učini uskraćivanjem prava na godišnji odmor. Dakle, on će i dalje po ovom zakonu imati to pravo.

Ponavljamo da i godišnji odmor i institut radnog prava nastao iz međunarodnih propisa i medicinskih razloga, zaposlenom koji bude prinuđen da radi bez godišnjeg odmora svakako će biti ugrožena psihička i fizička stabilnost, koja će prouzrokovati dalja profesionalna i druga oboljenja, koja će biti dovoljan osnov za naknadu štete po Zakonu o obligacionim odnosima.

Dakle, ovim članom Vlada neće u praksi postići mnogo, već će samo stvoriti konfuziju u pravnom sistemu i koliziju sa normama obligacionog prava.

Đukanović Vladimir

Uvaženi predsedavajući, izvinjavam se, vi ste rekli da se amandman odnosi na član 32. Da li je gospodin Stefanović pobrkao papire, ili već ne znam o čemu se radi, ali to što je sada ispričao nema veze sa ovim podnetim amandmanom?

Naime, vezano za član 32, na koji je podnet amandman, to se odnosi na godišnji odmor, u smislu da se sada uvodi da posle mesec dana neprekidnog rada možete da tražite godišnji odmor. Ne znam, pošto je predložio da se to briše, ne znam zašto neko takav benefit za same radnike želi da obriše, pošto je do sada bilo da morate šest meseci kontinuirano da radite, pa da onda tražite mogućnost da idete na godišnji odmor. To mi je potpuno nejasno, a ovo što je gospodin Stefanović ispričao, možda je pobrkao papire, ali iskren da budem, mogli ste eventualno na to da mu ukažete. Hvala.

Jovičić Aleksandar

Uvaženi predsedavajući, kao što je rekao moj prethodni govornik, očigledno je da je gospodin iz opozicije pobrkao papire, jer ako izbrišemo član 32, znači da želimo da ostane onaj stari sistem da je zaposleni mogao posle šest meseci da ostvari pravo na godišnji odmor.

Naša promena je na strani radnika, a to je da posle mesec dana zaposleni ima pravo da koristi godišnji odmor, ali to nije ni čudo, s obzirom da jedna izjava kaže – ima li nečeg prirodnijeg od toga da radniku prestaje radni odnos ukoliko ne izvršava svoje radne zadatke, ukoliko ne poseduje odgovarajuće znanje, ukoliko zloupotrebi radne obaveze, ukoliko zloupotrebi bolovanje. Nema.

To je izjavio Bojan Pajtić 2001. godine, a danas celoga dana slušamo kako je ta stranka na čelu radnika. Zapravo, Srpska napredna stranka garantuje sigurnost za sve zaposlene u Srbiji. Hvala.

Vulin Aleksandar

Ideja ovako regulisanog godišnjeg odmora je bila i jeste da radnik zaista iskoristi godišnji odmor. Dakle, ne da mu se zameni, što se do sada vrlo često dešavalo. Poslodavac da nešto novca ili jednu platu u najboljem slučaju i kaže ne ideš na godišnji odmor.

Ovim članom je predviđeno da je poslodavac dužan da uradi raspored korišćenja godišnjih odmora i raspored korišćenja godišnjih odmora u ovom roku koji smo predvideli, a to je 30. jun. Dužan je da sprovede. Ako bude prekršio, to je već druga priča, to već ima odgovarajuće sankcije, to ide na sud itd. Ne možemo mi sada odrediti da poslodavac ne sme da prekrši, jer ako prekrši, on će biti odgovoran za to.

Dakle, ovim članom, nikako ga brisati, naravno, jer ovim članom se predviđa obaveza poslodavca da izradi plan korišćenja godišnjih odmora i radnik je dužan… Nekad se i radnici svesno odreknu godišnjeg odmora da bi uzeli nešto novca, da bi uzeli nadoknadu. To nije nikakva sreća, naravno, za njih, niti je to nešto dobro. Intencija ovog člana jeste da radnik koristi godišnji odmor, ne nikako drugačije, a pogotovo ne da mu se ukida.

Đukanović Vladimir

Uvaženi predsedavajući, mogao sam da se javim i po povredi Poslovnika, jer mora da se priča o onom šta je na dnevnom redu, ali ja bih zaista zamolio podnosioce amandmana da pročitaju na šta se odnose određeni član, jer onda možemo da pričamo ovako o čemu hoćemo.

Ovim članom o izmenama i dopunama ovog zakona se radniku daju veća prava, posebno po pitanju godišnjeg odmora, tako da ne vidim šta je to uskraćeno radniku. Naprotiv, stari član starog zakona mu je uskraćivao mnogo toga. Ovim mu se daju veći benefiti. Ne znam u čemu je kritika, osim da neko nije pročitao izmene i dopune Zakona i prosto se javio da priča o čemu hoće. Hvala.

Imamović Enis

Hvala, gospodine predsedavajući. Samo bih na početku hteo da vas zamolim, ako možemo da razjasnimo, ovde smo dobili mišljenje Odbora koje kaže da amandmani nisu u skladu sa Ustavom i, kao takvi, mislio sam da se ne raspravlja o njima, a ako vi kažete da može, onda ćemo raspravljati.

(Predsedavajući: Gospodine Imamoviću, vi imate pravo da obrazložite vaš amandman, bez obzira što je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatrao da amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.)

Dakle, mi smo ovim amandmanom predvideli da se briše stav 2. ovog člana 32. i to sa jednim prostim ciljem, a to je da zaštitimo i odbranimo pravo radnika da za svoj neiskorišćeni odmor, koji nisu iskoristili, a što je bilo krivicom poslodavca, dobiju neku novčanu nadoknadu za tu krivicu, odnosno satisfakciju.

Svi znamo koliko je odmor bitan za produktivnost radnika, ali je još važniji za mentalno zdravlje radnika, te stoga na odmor i na sve odredbe koje se tiču odmora treba gledati sa posebnom pažnjom. Rešenje koje nudi ovaj zakon otvara mogućnost da radnik krivicom ili usled pritiska poslodavca ne iskoristi svoje pravo na godišnji odmor i na pripadajuće dane i pored toga da ne dobije nikakvu nadoknadu zbog uskraćivanja tog prava.

Jedno je, kao što je i ministar malopre napomenuo, kada radnik odluči da mu nije potreban godišnji odmor i kada želi da ima neku novčanu nadoknadu u zamenu za to, to je njegova subjektivna stvar, svakog pojedinca, zaposlenog pojedinca ili pojedinke, ali sasvim druga stvar je kada to pravo ne može da iskoristi usled povećanog obima posla ili usled neslaganja poslodavca da on u tom trenutku ili u nekom drugom trenutku iskoristi svoje pravo i pripadajući godišnji odmor.

Dakle, brisanjem ovog stava 2. mi pokušavamo da zaštitimo pravo radnika, da dobiju nadoknadu za neiskorišćeni godišnji odmor, koji je usledio krivicom poslodavca. Hvala.

Stefanović Borislav

Mi smo predložili da se briše član 36. zato što je predloženo brisanje člana 74. Zakona o radu je vrhunac nebrige države za određene grupacije zaposlenih u specifičnim delatnostima, kao što je nastavno i vaspitno osoblje u vaspitno-obrazovnim ustanovama.

Smatramo da ovim predloženim brisanjem odredbi člana 74. Vlada je i zaposlene u obrazovanju i nastavi svrstala u isti status sa drugim zaposlenima. Ovo može biti jedno vrlo realno od prinuđenih tumačenja propisa. Propisima koji uređuju oba zapošljavanja zaposlenih u vaspitno-obrazovnim ustanovama do sada se uređivao drugačiji režim prava na godišnji odmor, a u skladu sa potrebama njihove delatnosti.

Ovim izmenama sekretari po vaspitnim i obrazovnim ustanovama prvi dan po usvajanju ovog zakona će pohrliti u resorno ministarstvo po mišljenje povodom primene ove odredbe, odnosno da li po ovom pitanju za njih važi da kažemo – njihov propis, kao leks specijalis ili ovaj krovni zakon za sve zaposlene kategorije, i to biste možda mogli da ovom prilikom objasnite kada smo već podneli ovaj amandman koji, kako čujemo nije ni u skladu sa Ustavom. Hvala.

Vulin Aleksandar

Vrlo kratko. Sve što ima veze sa našim radnicima u obrazovanju reguliše se posebnim zakonom koji se odnosi na njih, tako da jednostavno nema razloga da ovaj član stoji ovde, da ne govorimo što postoji i institucija kolektivnog ugovora kojim se ove stvari rešavaju kada je u pitanju obrazovanje.

Dakle, nikakva prava neće biti povređena. Posebnim zakonom se ova stvar reguliše. Hvala.

Stefanović Borislav

Hvala, gospodine predsedavajući. Naš amandman traži da se član 37. briše, zato što predložene izmene člana 75. ZOR je više nego flagrantan primer namere Vlade Republike Srbije da poslodavcima omogući nesmetano uskraćivanje zaposlenima prava na godišnji odmor. Zašto?

Pre svega, nije jasno zašto se detaljno pojašnjavalo u kom trenutku poslodavac može da dostavi odluku zaposlenom o korišćenju godišnjeg odmora, pa da čak taj trenutak bude i tik neposredno pre korišćenja samog odmora.

Ovo u praksi znači da zaposleni neće moći uopšte da planira svoj odmor, jer poslodavac svoju najavljenu odluku da će udovoljiti zahtevu zaposlenog može do dana uručivanja zaposlenom i pet puta da promeni. Svi znamo da svako pravo počinje da teče od trenutka dostavljanja odluke o tom pravu, od strane onoga ko je nadležan za njeno donošenje. Uvođenjem napredne tehnologije u primeni elektronskog dostavljanja rešenja o godišnjem odmoru je uvođenje još jedne fantastične mogućnosti izvrgavanja pružanja prava zaposlenom za korišćenje godišnjeg odmora.

U ovoj siromašnoj zemlji pitanje je koliko zaposlenih ima mogućnost da priušti elektronsku komunikaciju od mesta prebivališta i da li ih uopšte umeju da koriste. Ovo može biti još jedan vid diskriminacije građana Srbije.

Vulin Aleksandar

Da i to pojasnimo. Prvo, to je stvar usklađivanja sa Konvencijom, a drugo na radnoj grupi i sindikati i poslodavci su se zalagali baš za ovo rešenje zato što je prošlo rešenje bilo 15 dana. Da se u startu koristi 15 dana i sindikati i poslodavci su smatrali da je to previše, pa su se dogovarali da i zbog samog procesa proizvodnje je zgodno da bude kao što je u Konvenciji 10 dana, pa posle toga kako se dogovore poslodavac i zaposleni. To je da se ne bi desilo da dođete i kažete – imam dva dana godišnjeg odmora pa da koristite samo dva dana godišnjeg odmora, a ovo ćete kasnije. Ne, nego postoji mera koja je minimum i kako ide posle toga.

Dakle, samo da ponovim, usklađivanje sa Konvencijom i na radnoj grupi potpuna saglasnost svih koji su tamo učestvovali. Hvala.

Mijatović Predrag

U vezi ovog amandmana, mislim da je i ovo na neki način stvar politike, a ne opravdanosti amandmana.

Po sadašnjem zakonu i zakonu po kome radnici rade već godinama godišnji odmor se koristi 12 meseci. To ne znači da se koristi samo u julu i avgustu, nego se može koristiti i u januaru i u februaru itd.

Ako bismo prihvatili ovaj amandman, onda bi mogli da dođemo u situaciju da se u pojedinim firmama zaustavi proizvodnja, jer bi radnici masovno mogli da koriste godišnji odmor samo u letnjem periodu. Tako da je potpuno opravdano da je zakonodavac i u ovom slučaj pisac ovog zakona ovaj amandman odbio, jer na taj način obezbeđujemo kontinuitet u radu u svim firmama. Hvala.

Vulin Aleksandar

Mi kao društvo se trudimo da idemo ka digitalizaciji i trudimo se da sve što radimo radimo bez papira. I ovo je jedan pokušaj da se ide u tom pravcu.

Zamislite samo neku veliku banku ili neko veliko preduzeće koje ima filijale u 160 opština i sada treba da dostavi rešenje svakom od zaposlenih. Priznaćete da je elektronskim putem daleko jednostavnije, daleko lakše. U današnje vreme evo i na sudu je čak mejl dokaz, smatra se da ste ga primili kada se dođe do toga. Tako da mislim da ništa mi ne bismo dobili, naprotiv, dobijamo sada ovim. Ipak menjamo neke stvari i smatram da treba da idemo u pravcu digitalizacije i korišćenja elektronske pošte i svih sredstava moderne komunikacije.

Na kraju, nadam se da me nećete pogrešno shvatiti, stvarno želim da vam se zahvalim, jer vaši amandmani, vi ste se trudili da nešto promenite, šta ja mislim o tome, da li ste svaki put u pravu ili niste, to nije važno, za razliku od onih koji samo napišu da se briše. Stvarno želim da vam se zahvalim na takvom pristupu.

Hasanović-Korać Biljana

Samo jednu malu dopunu. Vi ste naveli dobar primer banke, ali moram da podsetim u kakvom je stanju zemlja Srbija i koliko imamo sela i zaselaka koji uopšte nemaju internet ni mogućnost korišćenja elektronske komunikacije.

Zamislite jedno poljoprivredno dobro, jednu zemljoradničku zadrugu, kako mislite da se omogući da radnik ako nema internet, bez njegove saglasnosti da mu se dostavlja rešenje elektronskim putem. Zato smo i predvideli da je neophodna saglasnost radnika.

Đurišić Marko

Da. Želim da se zahvalim ministru što je cenio naš rad na amandmanima, ali žao nam je što nije prihvatio neke od amandmana, kao i ovaj.

Da bude jasno šta smo mi predložili u odnosu na predlog iz Predloga za izmenu i dopunu Zakona. U Predlogu izmena i dopuna Zakona piše da poslodavac može dostaviti zaposlenom rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, znači može dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi, a na zahtev zaposlenog poslodavac je dužan da to rešenje dostavi i u pisanoj formi.

Ono što smo mi predložili je da može dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi uz njegovu saglasnost, upravo da ne bi se taj, ne u bankama, ne u velikim firmama koje taj vid elektronske komunikacije imaju svakodnevno, ali neke druge firme nemaju.

Naš strah je bio da recimo neka građevinska firma odredi plan godišnjih odmora, pošalje radniku rešenje, a on radi na nekoj građevini i možda koristi internet jednom u 10 ili 15 dana. Onda smo mi dodali još jedan stav koji glasi – dostava rešenja iz ovog stava smatra se izvršenom kada zaposleni u elektronskoj formi potvrdi prijem ovog rešenja.

Znači, mi upravo radimo i predlažemo u korist elektronske komunikacije i smanjenja troškova, ali smo samo želeli da zaštitimo zaposlenog, da on bude siguran da je dobio rešenje, da ima dokaz o tome da je dobio rešenje tako što će na mejl koji je dobijen, prethodno se saglasio da tako komunicira sa poslodavcem, odgovori – da, primio sam, i kako ide danas moderna komunikacija.

Ovako se ostavlja mogućnost, naše je mišljenje, po ovom predlogu kako ste vi predložili da poslodavac pošalje i da se smatra da od tog trenutka počinju da teku rokovi, a zaposleni niti je pogledao taj mejl ili ga je pogledao posle pet, 10, 15 dana i nema mogućnost da odgovori i eventualno se žali na rešenje koje je poslodavac odredio. Hvala.

Dazdarević Sabina

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, reči poput „može“ i „ne mora se“ ne smeju se naći u zakonskim odredbama. Dakle, ne treba koristiti terminologiju poput – poslodavac može da uradi nešto, a ne mora da uradi nešto drugo.

U članu 37. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu potrebno je jasno definisati jasno šta je poslodavac dužan da uradi kako bi ispoštovao prava svojih zaposlenih. U ovom konkretnom slučaju potrebno je umesto „poslodavac može dostaviti rešenje“ staviti „poslodavac je dužan dostaviti rešenje o korišćenju godišnjeg odmora svom zaposlenom, i to u pisanoj formi ili, ukoliko to zaposleni želi, u elektronskoj formi“. Zahvaljujem.

Karavidić Branka

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Ovaj član reguliše naknadu štete za neiskorišćen godišnji odmor. Poslanička grupa je sačinila amandman kojim predviđamo da se u stavu 1. nakon reči „u slučaju prestanka radnog odnosa“ dodaju reči „ili ako krivicom poslodavca zaposleni ne iskoristi godišnji odmor“.

Mi smo u stvari ovim našim predlogom predvideli da prestanak radnog odnosa ne može biti jedini uslov za naknadu štete usled neiskorišćenog godišnjeg odmora. Amandman zadržava postojeće rešenje kojima se normira krivica poslodavca, a kao osnov za naknadu štete za neiskorišćen godišnji odmor.

Posebno treba imati na umu odredbe člana 60. Ustava kojim se garantuje pravo na rad, odnosno na plaćeni godišnji odmor, te u tom smislu nedopustivo je da u slučajevima kada zaposleni ostane lišen svog prava na godišnji odmor, ne svojom krivicom, odnosno krivicom poslodavca, da mu šteta ne bude nadoknađena.

Vlada nije prihvatila amandman iz razloga što, kako kaže, rešenje sadržano u predloženom amandmanu nije u skladu sa konvencijom Međunarodne organizacije rada 132 o plaćenom godišnjem odmoru. Upravo je amandman u duhu rešenja dokumenata MOR, kao i odredbi Ustava Republike Srbije.

Intencija amandmana je pravni konstrukt štete usled neiskorišćenog godišnjeg odmora. Rešenje koje predlaže amandman zasniva se na opštim normama o šteti i odgovornosti za štetu konkretizovanu kroz obavezu poslodavca da ukoliko njegovom krivicom…(Predsedavajući: Vreme, gospođo Karavidić.) samo da završim rečenicu... zaposleni ne iskoristi pravo na godišnji odmor zaposlenom ide nadoknada štete. Ovo rešenje sadrži i zakonodavstvo zemalja EU.

Vulin Aleksandar

Samo zbog građana, da pojasnimo jednu stvar.

Kada se ovde kaže da nešto nije u skladu s Ustavom, ne misli niko da je to sad neko antidržavno delovanje. Stvar je sledeća - ako je Ustavni odbor procenio da nešto nije u skladu sa Konvencijom Međunarodne organizacije rada, a sve konvencije Međunarodne konvencije rada su deo našeg pravnog poretka i automatski deo našeg sistema, onda se kaže da nije u skladu s Ustavom. Samim tim, postavlja se pitanje zašto uopšte raspravljamo o tome, jer ne možete, ako nije u skladu s Ustavom, kako može postati deo Zakona?

Đukanović Vladimir

Hvala, uvaženi predsedavajući. Ne sumnjajući u vaše dobre namere, ipak sam više pristalica člana koji je Vlada dala. Zašto?

Ako tražimo krivicu poslodavca, onda to valja i da se dokazuje. On to može i da ospori i da na kraju radnik ne dobije tu svoju odštetu. U ovoj situaciji ovde samom poslodavcu to visi kao Damoklov mač, da će morati da isplati naknadu za godišnji odmor ukoliko dođe do prekida radnog odnosa a nije iskorišćen godišnji odmor. Tako da mislim da ga ovde čak i više vezujemo za to da podstakne radnika da ide na godišnji odmor, da mu se slučajno ne bi dogodila ovakva omaška, jer svakako će morati da mu plati naknadu. Hvala.

Imamović Enis

Hvala, gospodine predsedavajući. Ovim amandmanom na član 38. predvideli smo dodavanje člana 3. u ovom članu i ovim amandmanom smo faktički, kao i onim prethodnim na član 32, pokušali da tretiramo oblast koja obuhvata korišćenje godišnjih odmora, odnosno da zaštitimo pravo radnika na korišćenje nadoknade u slučajevima kada on nije u mogućnosti da zbog krivice poslodavca koristi godišnji odmor.

Prirodno je da svaki zaposleni, pored svog profesionalnog života vodi, odnosno i treba da vodi svoj privatni život, treba da ima vremena za porodicu, prijatelje. Sve to utiče, kao što sam rekao i u odbrani prethodnog amandmana, na njegovu produktivnost i na njegov, možemo reći, društveni život.

Ovim amandmanom mi pokušavamo da zaštitimo to njegovo pravo, odnosno pokušavamo da zaštitimo mogućnost da u slučaju kada radnik nije u mogućnosti da koristi taj odmor zbog krivice poslodavca, on za to dobije naknadu.

U ovom slučaju, ako zaposleni već ispašta zbog velikog obima posla koji mu poslodavac nametne i ne može da koristi to svoje pravo, on za to treba da ima adekvatnu nagradu i zakon to treba da predvidi i da mu omogući. Hvala.

Vulin Aleksandar

Mi smo razgovarali i sa nevladinim organizacijama koje su pokrenuli čitavu akciju oko drugačijeg plaćanja, isplate porodiljama, što smatramo da je sasvim dobro. Generalno, da potpuno pojasnimo stvari, do kraja godine biće donet novi zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom i to će se regulisati ovde.

Intencija i ove vlade i siguran sam svake sledeće će biti da Zakon o radu bude samo Zakon o radu, da što manje elemenata koji se ne tiču neposredno rada bude u ovom zakonu, a da nekim drugim zakonskim rešenjima regulišemo sve ove stvari. Ono što je do države Srbije, vidite, poslodavac ima važnu ulogu za sada po ovim rešenjima i ne bi bilo moguće sada promeniti to samo jednim zakonom.

Ima nekoliko zakona koji regulišu ulogu poslodavca u isplaćivanju određenih prinadležnosti, od toga da on podnosi određenu papirologiju, skuplja silne papire koje moramo značajno da smanjimo i vrši neke isplate. Slažem se da ima puno zloupotreba i te zloupotrebe ćemo svakako rešiti.

Što se države Srbije tiče, mi smo vrlo uredni po pitanju prinadležnosti. Evo, samo da obradujem sve korisnike dečijeg i roditeljskog dodatka, isplata za jun počinje 19. jula.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. Pravo koje ima zaposlena žena koja rađa je pravo koje je vezano za rad. Jako je lepo obećati da će to biti rešeno svim drugim zakonima i mi ćemo svi ovde biti za šest meseci i svedočićemo da li će biti rešeno svim drugim zakonima.

Ono što ne razumem je tolika, skoro pa da kažem tvrdoglavost, da se uradi jedna dobra stvar za poslodavca, a još bolja stvar za zaposlenu ženu početkom u ovakvom zakonu. Ako moguće nekome smeta što je to amandman koji smo potpisali kolega Dejan Nikolić i ja, nemam ništa protiv da to bude i amandman odbora ili da bilo ko drugi na sebe u ovom zakonu preuzme obavezu da počne proces koji nam se ovde obećava na rečima kada su statusna pitanja zaposlene trudnice, odnosno zaposlene majke.

Država je sebi vrednosno rekla – mi hoćemo da pomognemo ženu koja rađa da može i da radi. Ne može država to da prebacuje na poslodavca. Nadam se da će bar uz ovaj amandman, kao i za amandman koji sprečava da trudna žena, odnosno zaposlena žena koja rodi dete ipak bude tehnološki višak, da će bar naše prijateljice iz Ženske parlamentarne mreže glasati za ovaj zakon.

Znam tačno sa kolikom nelagodom razni mi ovde ćemo da podržimo i sa kojom još većom nelagodom da budemo protiv nekih očigledno dobrih amandmana i bez obzira na razumevanje koje imam za to ja vam stvarno upućujem poruku neka bar broj tih glasova bude jasna poruka Vladi da do kraja ove godine sa poslodavca sve ono što je država obećala da će da radi kada je u pitanju zaposlena žena koja rađa zaista i uradi. Hvala.

Nikolić Dejan

Kao podnosilac amandmana.

Nikolić Dejan

Da li mogu da koristim vreme poslaničke grupe?

Đukanović Vladimir

Hvala, predsedavajući. Inače, moram da kažem da podržavam ovo što gospođa Čomić traži iz prostog razloga, jer je nevladina organizacija koja se bori za ovakav jedan član bila i razgovarali smo svi sa njima. Ali, moram da kažem da je to nemoguće u ovom trenutku sada doneti.

Prvo, morao bi da se uradi rebalans budžeta za ovako nešto. To je naravno podsticaj gospodinu Vulinu kao ministru, da u rebalansu budžeta upravo traži ovu stavku kako bi se i sam zakon onda mogao doneti i kako bi se ovako nešto regulisalo. Inače, namera je potpuno čestita, iskrena i dobro je da je podstaknuta, a verujem da će se u narednom periodu, kao što je i sam ministar to rekao, regulisati. Hvala.

Mijatović Predrag

Gospodine predsedavajući, takođe bih rekao da treba pokloniti, sugerirao bih i ministru, da treba pokloniti određenu pažnju amandmanu koji je gospođa Čomić iznela i da možda, i ovo je sugestija gospodinu ministru, da kasnijim zakonima ipak regulišemo malo temeljnije ovu problematiku, i da jedanput zasvagda stavimo da li će bolovanje za održavanje trudnoće plaćati poslodavac ili plaćati Fond za zdravstveno osiguranje.

Situacija koja se sada dešava, a to je da posle mesec dana koliko je poslodavac dužan da plaća, trudna, odnosno žena koja održava trudnoću dođe na posao, radi 15-ak dana upravo da bi izbegla to administriranje kod Fonda i onda ponovo otvara bolovanje i to se normalno svaljuje na poslodavca.

Mislim da to stvara određene probleme i samoj trudnici, tako da vam sugeriram da se to reguliše kasnijim zakonom, jedanput zasvagda, a ovaj amandman u svakom slučaju ima smisla, ovo što je gospođa Čomić iznela. Hvala.

Gordana Čomoć

Mislim da je važno i da ne smaram razjašnjenjima oko ideje za koju znam da nas većina smatra da je dobra. Samo želim da ohrabrim sve nas da jednom dokažemo zašto Narodna skupština uopšte postoji u našem sistemu. Zato da ono što mi vidimo kao vrednost, da pošaljemo kao vrednost, a replika je neposredno zbog činjenice da zbog usvajanja ovog amandmana nikakvog rebalansa budžeta ne treba da bude.

Da ne bude nikakve zabune, dakle, ovaj amandman samo jasno daje poruku svih nas da će i Ministarstvo rada i zapošljavanja i rodne ravnopravnosti i Ministarstvo finansija, da će ući u proceduru koja će biti završena do kraja 2014. godine.

Ako se već nesporno slažemo oko toga, onda to zajedničko glasanje neće biti ni uspeh jedne stranke, jednog kluba ili jednog poslanika, biće jasna poruka da Narodna skupština ozbiljno misli da se bavi svojim poslom. Hvala svima koji će podržati amandman bez obzira da li će to biti glasanjem ili ga podržavaju ovako tokom rasprave. Hvala predsedavajućem na mogućnosti da tri puta koristim repliku.

Dazdarević Sabina

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, cilj amandmana kojim se menja član 43. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu jeste da se poslodavac obaveže da zaposlenom kod koga je utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invaliditeta usled obavljanja određenog posla ponudi novo radno mesto u cilju očuvanja vitalnih funkcija i zdravlja kod zaposlenih, a ne da se poslodavcu ostavi na dobru volju da li će ih zadržati ili otpustiti, što bi bilo u slučaju njihovog otpuštanja protivno Ustavu kojim je propisana posebna zaštita osoba sa invaliditetom. Zahvaljujem.

Laketić Darko

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre…

Lazić Nada

Hvala lepo. Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman na član 43. odnosi se na zaštitu osoba sa invaliditetom i zaposlenog sa zdravstvenim smetnjama.

Naime, u članu je predloženo da zaposlenom, odnosno osobi sa invaliditetom i zaposlenom iz člana 81. stav 2. ovog zakona poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti u skladu sa zakonom.

Mi smo predložili amandman da se u ovaj član doda stav 2. u kome kažemo da je poslodavac dužan da zaposlenoj osobi sa invaliditetom obezbedi razumna prilagođavanja radnog mesta i procesa rada. U obrazloženju smo naveli da bi se unošenjem ove odredbe ostvarila Ustavom propisana posebna zaštita osoba sa invaliditetom u oblasti radnih odnosa, to je član 60. stav 5, i izvršile međunarodne obaveze Republike Srbije.

Naime, Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, koju je Srbija ratifikovala 2009. Godine, predviđa pružanje razumnih prilagođavanja osobi sa invaliditetom, pa je nužno unošenje ove odredbe, odnosno smatrali smo da je nužno unošenje ove odredbe u Zakon o radu.

Takođe, direktiva 78/2000 EC Evropske unije članom 5. predviđa obavezu obezbeđivanja razumnih prilagođavanja za zaposlene sa invaliditetom. Usvajanje ovog amandmana dalo bi značajan doprinos harmonizaciji domaćih propisa sa propisima EU. Nažalost, Vlada je ovaj amandman odbacila uz obrazloženje da se ne prihvata jer je ovo pitanje već regulisano propisima o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom kojima je detaljno uređeno pitanje prilagođavanja poslova, radnog mesta itd.

Očigledno da se ovde ne prihvata mogućnost da je poslodavac taj koji može da prilagodi radno mesto u skladu sa pojavom invaliditeta osobe nego se to upućuje na postojeće propise. Hvala lepo.

Vulin Aleksandar

Ja se zahvaljujem podnosiocu, ali tako jeste leks specijalis derogat generali, dakle poseban zakon je precizniji nego što može biti opšti zakon.

Ali, istini za volju i nadam se da to razumete i cenite, a to je da smo ovim zakonskim rešenjem već u sledećem stavu stavili da osobi sa invaliditetom poslodavac je dužan da ponudi radno mesto u skladu sa njenim sposobnostima, a ako to ne može da uradi, da mora da mu isplati otpremninu kao da je u pitanju tehnološki višak. To znate do sada nije bilo.

Do sada bi samo slegao ramenima i rekao nisam u stanju da nađem odgovarajuće radno mestu u skladu sa vašim hendikepom i to je to. Sada morate bar da isplatite otpremninu kao da je u pitanju tehnološki višak.

Dakle, značajnost, ipak smo poboljšali položaj osoba sa invaliditetom, ali je poslodavac dužan da pokuša to da nađe, a u specijalnom zakonu on lepo govori da mora da prilagodi odgovarajuće radno mesto. Ovo je, ako ništa od toga ne uspe, da imamo bar jedan mali osigurač. To je sve.

Lazić Nada

Hvala lepo. Samo utoliko što zapravo poslodavac, kroz ovaj zakon smo želeli da on bude u obavezi da prilagodi radno mesto u skladu sa stepenom invaliditeta koji bi se pojavio, a ne da se poziva kroz neki drugi zakon, odnosno da ste spomenuli otpremninu, to znači da on može da ga otpusti, a nije cilj da osoba sa invaliditetom zapravo ostane bez posla ili da sa tom otpremninom, kako je zakon predvideo, neće moći da preživi dva meseca. Hvala.

Laketić Darko

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega, ministar je već objasnio i obrazložio zašto bi ovaj amandman trebalo da se odbaci, pre svega, zato što je, kako je on rekao, u narednim članovima ovog zakona, u narednim predlozima već je regulisana ova oblast na način koji je definitivno bolji nego što je to bilo u ranijem periodu.

Međutim, predlažem takođe da se ovaj amandman ne usvoji iz razloga što prvo, sam termin „razuman“, mislim da nije poznat u radnom pravu.

Drugi razlog je, koja je to institucija koja će procenjivati da li je nešto razumno ili ne, i treće, to je kompletna argumentacija koja je već navedena u obrazloženju, a to je da je ova oblast već regulisana propisima koji se odnose na rehabilitaciju, medicinsku rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, gde je detaljno regulisano to prilagođavanje samih poslova.

Ova tri razloga smatram više nego dovoljnim da se ovaj amandman ne usvoji.

Stefanović Borislav

Smatramo da član 44. treba da se briše. Moram to da objasnim, ima nekih predloga za koje smo smatrali da su veoma diskriminatorski, a ovo je taj član. Jednostavno, nepopravljiv je.

Ima nekih koji smo pokušali da popravimo našim predlozima. Članom 44. predviđena je dopuna člana 102. stav 2. zakona, tako da, ako poslodavac ne može da obezbedi odgovarajući posao zaposlenom kod koga je utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na određenim poslovima, ovaj zaposleni se smatra viškom i dobija otkaz po tom osnovu, što se može uvrstiti u vid diskriminacija osoba sa invaliditetom i u koliziji je sa odredbama propisa o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom koji propisuju postupak i način nalaženja svakog načina da radnik angažovan na ovaj način bude zaštićen.

Ovom dopunom se jasno nije vodilo računa o odredbama drugih zakona i opet bi se stvorila pravna konfuzija kao kod nekih drugih članova na koje smo ukazivali. U primeni ove odredbe se nije izvršilo upućivanje na navedene druge propise.

Postavlja se praktično pitanje u kom postupku, pod kojim kriterijumima će poslodavac moći da donese odluku da se osoba sa invaliditetom otpušta kao višak, verovatno kao organizacioni, a da je to tako, da je odluka poslodavca zakonita.

S druge strane, kako će zaposleni dokazati da je takva odluka poslodavca nezakonita i da je poslodavac imao mogućnost da mu obezbedi rad na drugom odgovarajućem poslu.

Dakle, zbog toga što ste ovakvu odredbu doneli, za koju mislimo da treba da je izbrišete, vi stvarate takav sistem i takvu situaciju koja ide potpuno, kao i druge odredbe koje ste predložili, u korist pre svega poslodavca, a onemogućavate ljudima koji su na ovaj način pogođeni da uopšte dokažu, kao što ni poslodavac ne može da dokaže, zašto je čoveka otpustio, a ima invaliditet.

Imamović Enis

Mi smo takođe predvideli amandmanom brisanje ovog člana 44, a ja bih najpre na početku pročitao stav 101. pošto je on vezan za ovaj amandman.

Dakle – zaposlenoj osobi sa invaliditetom i zaposlenom iz člana 81. stav 2. ovog zakona poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom.

I dalje, član 44. izmene i dopune, kaže – ako poslodavac ne može zaposlenom da obezbedi odgovarajući posao u smislu člana 101. ovog zakona, zaposleni se smatra viškom u smislu člana 179. stav 5. tačka 1. ovog zakona.

Dakle, ovim članom se otvara pravni okvir za otpuštanje osoba sa invaliditetom. Ova lica su jedna od najranjivijih grupa našeg društva i oni kao takvi zaslužuju posebnu pažnju i mere kojima će država podsticati zapošljavanje osoba sa invaliditetom, a ne otvarati mogućnost za njihovo otpuštanje. Ukoliko niste primetili, ovaj član je zaista otvorena diskriminacija.

Predloženo rešenje ne samo da omogućuje diskriminaciju, već omogućuje poslodavcima da koriste subvenciju za zapošljavanje osobe sa invaliditetom i da nakon toga što istekne taj rok za korišćenje subvencije, on jednom prostom sistematizacijom poslova napravi upravo višak tog radnog mesta gde je zaposleni sa invaliditetom.

Ne sumnjam i ne želim da sumnjam u dobru nameru predlagača ovog zakona da na neki način zaštiti i omogući bolje uslove rada osobama sa invaliditetom.

Međutim, poslodavac nikako se neće oslanjati na dobre namere zakonodavca, već je u interesu poslodavca da traži rupe u zakonu i poslodavce ništa ne obavezuje da poštuje dobru volju zakonodavca, već da poštuje ono što u zakonu piše.

Mi smo mišljenja da je ovo rešenje jako loše i da će za posledicu imati povećano otpuštanje osoba sa invaliditetom.

Prilikom ovog amandmana, ne bih ulazio zaista dublje u razloge šta to posle može dalje da implicira na naš društveni život.

Očekujem da ćete još jednom razmisliti o ovom amandmanu i da će ga Skupština u danu za glasanje usvojiti.

Čomić Gordana

Nema ilustrativnije odredbe od ove za dokaz šta je ukupna posledica ovog zakona. Ovom odredbom se osobama sa invaliditetom stavlja mogućnost, predlagač kaže, povoljnija, da budu tehnološki višak.

U celini, ovaj zakon znači manje zarade za zaposlene prvenstveno kod privatnika i prvenstveno kod privatnika koji zapošljavaju iznad 750 ili 1.000 zaposlenih, 10% manje zarade i to ćemo videti za mesec dana.

Za tri meseca ćemo videti da znači manje iznose za otpremnine i to znači da poslodavac, privatnik, nema uticaj na deficit, smanjuje sebi troškove smanjivanjem zarada zaposlenih.

Zašto kažem da je ovo ilustracija? Zato što su osobe sa invaliditetom zapošljavane na osnovu drugog propisa, da imaju subvenciju i sada će se odredbom koja je predložena u ovom zakonu dogoditi da pojeftini i taj deo za poslodavca, pogotovo ako je veliki poslodavac, jer su oni na pasci javnosti i jasno se vidi rade li zapošljavanja osoba sa invaliditetom ili ne, imaće je, ili njega, zaposlenog dok ima subvencije i onda će koristiti ovaj član da bude osoba sa invaliditetom tehnološki višak.

Sve bi to bilo dobro da na bilo koji način ovo pomaže smanjivanju deficita ili većem zapošljavanju. Svaka vrsta neglasanja da ostane odredba, podrazumeva da sve druge velike reči o dobrim efektima ovog zakona nažalost padaju u vodu.

Nije moguće da je upravo svim poslodavcima u Srbiji to malo osoba sa invaliditetom koje su zaposlene i to uz podršku države, da su baš one te koje smetaju tržištu rada. Hvala vam.

Vulin Aleksandar

Moram priznati, ja sam zbunjen. Znači treba da se vratimo na staro rešenje po kome ste osobu sa invaliditetom mogli da otpustite bez da joj platite bilo šta.

Znači, loše je ovo što smo predvideli i da se traži novo radno mesto i da se obezbedi radno mesto i da se prilagodi potrebama, odnosno mogućnostima ne potrebama nažalost, i ako ništa od toga ne može, ako dođe ipak do nečega što niko ne želi, ako dođe do otkaza da se isplati nadoknada za to, dakle da se isplati otpremnina.

Dakle, bolje je rešenje da poslodavac traži, ne nađe rešenje i naravno otpusti osobu sa invaliditetom bez ikakve nadoknade. To ne razumem. Meni je to potpuno neshvatljivo. Niko ne želi da otpusti osobu sa invaliditetom, zato je zaštićena u nekoliko članova ovog zakona i hajde da i to raščistimo, ovaj zakon, on predvidi pravo a način kako se realizuje pravo, ako je posebno, kao što je u pitanju osoba sa invaliditetom, reguliše se posebnim zakonima. Ne može ovaj zakon to sve da reguliše i ne treba da reguliše.

Stojim čvrsto pri ovome, ne da neće omogućiti otpuštanje nego će baš otežati otpuštanje jer ćete morati nešto i da platite. Do sada niste morali ništa da platite samo otpustite osobu sa invaliditetom.

Veselinović Janko

Poštovani predsedavajući, reklamiram član 27. a u vezi sa članom koji se tiče obaveze narodnih poslanika.

Naime, obaveza narodnih poslanika jeste da budu u sali, a ako nisu u sali, obaveza im je da sa sobom ponesu svoje kartice.

Pogledajte aleju u kojoj sede poslanici iz SNS, četiri poslanika a 14 kartica u sistemu.

Dakle, poslanici SNS zdušno brane Zakon o radu, ali tako što nisu u Skupštini i što ih ne interesuju prava radnika. Poslanici SNS krše Poslovnik, a vi to ne primećujete predsedavajući ili ne želite da primetite.

U delu gde sede poslanici SNS stoje samo njihove kartice.

Da li možete da napravite pauzu pa da rešimo to pitanje?

Babić Zoran

Zahvaljujem, predsedavajući. Molim vas da se dostojanstvo Narodne skupštine poštuje, ali ovde se aludira na ljudski život. Ovde se kaže da poslanici SNS sede u alejama. Aleje su gospodine Veselinoviću na groblju, a ovde su velikani SNS. Ovde su velikani SNS i to je velika razlika.

S jedne strane, kada debatujemo o svakom članu, o svakom amandmanu, o svakom zakonu, kada govorimo u ovoj Narodnoj skupštini, nađu se neki dušebrižnici pa kažu – evo ustaje onaj Zoran Babić pa na svaku reč opozicije on nešto govori. Ne valja vam kada vas pristojno slušamo. Kažite šta valja, ali da nas odstranite odavde, da nas bacite u neke druge aleje, e to nećete uspeti i to vam nećemo dozvoliti, ma koliko drski i bezobrazni bili.

Uostalom, ovde je bilo juče, prekjuče, kada se raspravljalo o izveštaju o poplavama, pa bilo je više ministara nego poslanika u vašoj poslaničkoj grupi. Kada se tako nešto desilo? Nikada nego sada i našli ste da brojite kartice, pa brojte, zbunićete se do 136. Nikada niste imali toliko poslanika, nikada nećete ni imati, ni toliko poslanika, ni toliko poverenja građana Srbije.

Babić Zoran

Ne.

Stefanović Borislav

Moram da reklamiram 27. i 107, zbog toga što se implicira napad na nečiji život, a kada se govori o dahijama na Adi Huji, onda to nije, koje su tamo srpski ustanici sve odreda pobili.

Ovo je pitanje hortikulture, u suštini. Mada, aleja je i širi put ili ulica, ukrašena sa obe strane. Mislim da treba da budu srećni oko toga „ukrašena sa obe strane“, a ne da se bave proročkim delatnostima, koliko nikad niko neće imati.

Vikali su oni i ranije – nikad, niko, nikad, dođite, čekamo vas i ostale stvari pa znamo kako ste ovu zemlju i u kom pravcu odveli.

Mislim da vi kao predsedavajući sada nepotrebno dovodite, možda ne želeći naravno, ovu situaciju kada smo taman lepo krenuli po amandmanima, dokazujući koliko ova vlast greši, pravi štetu, a sada pričamo o hortikulturi, o tome koliko je neko jak, pri čemu kolega ima stalno tu potrebu da pokaže. Kada ima potrebu, tu nešto ne štima.

Stefanović Borislav

Ne.

Babić Zoran

Spreman sam i da edukujem neke kolege, iako o hortikulturi ne znam mnogo, ali znam više od mnogih drugih. Razlika je između ulice uređene sa obe strane i velika je razlika između avenije i aleje. E, ovo je avenija.

Što se tiče debate o dahijama, više govori o veličini i o malom ostrvu na koje su te dahije svedene i apsolutno podržavam kolegu Martinovića u toj stilskoj figuri. Ono kako ste želeli da shvatite tu stilsku figuru, ostaje vama na razmišljanju.

Nekako se stalno kaže - ova štetočinska vlada, ova vlada koja će napraviti štetu. Velika je razlika između…

(Predsedavajući: Molim vas, gospodine Babiću.)

Molim vas, to je upotrebljen izraz, gospodine predsedavajući, i ako niste prekinuli prethodnog govornika, nemojte da prekidate ni mene.

Ako se kaže štetočinska vlada, imam podatke za štetočinske vlade DS koje su izmerene sa 354.000 ljudi, koliko su ostavili bez posla. To je štetočinski, a ne deskriptivni izraz koji koristi kolega.

Babić Zoran

Kada se govori o pravima lica sa invaliditetom ili o pravima trudnica, porodilja, dojilja, svi mi prilazimo toj temi sa jednim posebnim senzibilitetom, sa jednom posebnom osetljivošću.

Ne postoji Zakon o radu na ovom svetu, a koristio sam uporedno pravo, koji kaže da osoba sa invaliditetom ne može da dobije otkaz. Voleo bih da postoje takvi zakoni i voleo bih da postoje takve mogućnosti. Takve mogućnosti ne postoje nigde.

Ono što je ovaj zakon o radu, još uvek postojeći, nekoliko sati još ili nekoliko dana, od 2005. godine naovamo doprineo je da od 2005. do 2013. godine 354.000 ljudi ostane bez posla. Od tih 354.000 ljudi, koliko je ljudi sa invaliditetom, koliko je trudnica? Koliko ljudi se nije opredelilo za brak zato što je ostalo bez posla, za rađanje dece zato što su ostali bez posla? Za koliko smo manji zato što je 354.000 ljudi u Srbiji ostalo bez posla od 2005. godine, za vreme važenja ovog zakona o radu?

Zbog toga ću se pridružiti mišljenju ministra Vulina i nerazumevanju. Ako smo mi ovim zakonom napravili jedan mali iskorak, možda ne svemirski, ali jedan mali iskorak, ukoliko bi se ovi amandmani ili ovaj amandman prihvatio, značilo bi da se vratimo na staro. Značilo bi da lica sa invaliditetom, a ima ih mnogo u onih 354.000 ljudi, koliko je prethodni režim ostavio bez posla, značilo bi da ponovo ostaju bez posla, bez ikakve šanse da im se nađe radno mesto u okviru firme, bez ikakve šanse da dobiju otpremninu.

Otpremnina nije legalizacija otkaza. Otpremnina je samo dodatna podrška da tih nekoliko meseci imaju da prežive. Do sada nisu imali ništa.

Ja bih bio daleko srećniji kada bi ova država imala javne finansije koje bi mogle da prate daleko bolje subvencije i trudnicama i licima sa invaliditetom, ali nema. Nema zato što je za prethodne vlade, za vlade do 2012. godine bilo bitnije da se povećavaju troškovi i plate javnom sektoru. Bilo je bitnije da se povećavaju plate u javnim preduzećima, da se na taj način kupuje neki socijalni mir, da se na taj način kupuju neki izbori, da se ne pravi i ne ide ekonomskom logikom.

Kada imate pad proizvodnje, normalno je da imate i pad u javnom sektoru, a mi imamo pad ekonomije, a rast u javnom sektoru. Zbog toga smo došli do situacije da su rashodi na plate u javnom sektoru 24% ukupnih budžetskih rashoda. Rashodi na plate su u 2013. godini za 154 milijardi dinara veći nego 2007. godine.

Da nisu tako neodgovorno povećavane plate u javnom sektoru, šta mislite koliko od tih 154 milijardi dinara bi moglo da ode trudnicama, moglo da se da licima sa invaliditetom, moglo da se da subvenicja da se ta radna mesta zadrže? Ne, bitnije i bolje je deklarativno se zalagati za trudnice, deklarativno se brinuti nad sudbinom lica sa invaliditetom, a povećavati plate u javnom sektoru i to partijskim kadrovima kojima je napunjen javni sektor.

Najveće prosečne plate u javnom sektoru su očekivano u javnim preduzećima. Prosečna plata je 62.000 dinara ili 530 evra. U tom sektoru su plate i najbrže rasle od 2007. do 2013. godine, u tim istim javnim preduzećima za 68%.

Ponovo ću se vratiti na isto pitanje. Ne možemo se deklarativno brinuti nad trudnicama, porodiljama, natalitetom koji je jako loš u Srbiji, brinuti se nad licima sa posebnim potrebama i sa invaliditetom, kojima ovaj zakon daje pravo da dobiju drugo radno mesto u okviru iste firme, pa ako ne može ni to tehnološki višak, ali sa otpremninom, za razliku od dosadašnjeg zakona, koji nije davao ni mogućnost ni drugog radnog mesta ni otpremnine.

Ali, za ta lica bi i za mnoga druga bilo mnogo više i posla i novca da je bilo odgovornije vlasti do 2012. godine, koja je umesto ka tim kategorijama ljudi, ka razvoju našeg društva, novac trošila, sagorela hraneći svoje partijske kadrove u javnom sektoru. E, to je neodgovorna politika, kao što je i neodgovorno dati amandman kojim se smanjuju prava licima sa invaliditetom, a to predstavljati kao, bože moj, brigu o njima.

Stefanović Borislav

Zamislite vi da nije bilo rata, sankcija, zamislite vi da niste potrošili 45% bruto društvenog proizvoda, zamislite vi da niste 200.000 ljudi isterali iz zemlje, zamislite vi da za ove dve godine niste 50.000 ljudi otpustili, zamislite vi da 6 milijardi evra niste zadužili Srbiju za dve godine, zamislite vi da ste nešto uradili, umesto što samo pričate o nama.

Zamislite vi, kada shvatite da ste vlast, bićete u opoziciji, jer nikako da shvatite da ste vlast. Kada shvatite, tada ćete najzad otići u opoziciju. To je ono što je strašno.

Ne razumem ovakav pokušaj da nekome ko je davao više se spočitava što je davao više. To nigde u Evropi ne postoji, nigde. Ne verujem da u svetu postoji. Vi koji smanjujete prava i licima sa invaliditetom i trudnicama i porodiljama, recimo, u Beogradu i svim drugim ljudima i ukidanjem 13. penzije, vi koji ćete sada smanjiti penzije i plate, vi sada ustanete i nama spočitavate što smo ih podizali. Pa, da li vi slušate sebe?

Pa, jeste, krivi smo, krivi smo zato što su bile više plate i penzije, nego za vaše vreme. Krivi smo. Vi to pokušajte da objasnite tim radnicima napolju, lepo sam vas molio da izađete sa mnom zajedno da im objasnite kako je divan zakon. Niste izašli. Ja sam izašao.

Što niste išli tamo da im objasnimo što je super zakon, i ministar je mogao sa nama? Ima tamo ljudi koji sigurno ne vole Demokratsku stranku. Ne bežim od odgovornosti naše stranke. Ali, ovo nije stranačka stvar. Ovaj zakon će pogoditi sve u Srbiji, ne samo članove stranaka. O tome mislite. Hvala.

Vulin Aleksandar

Znate, ko je kriv za ratove ili sankcije, u najmanju ruku postoji nekoliko različitih škola mišljenja, nešto misle građani Srbije, nešto misle političke stranke, nešto misle učesnici ratova. Ali, ko je kriv za 354.000 otpuštenih, postoji samo jedna škola mišljenja. Vlast koju je činila Demokratska stranka. Ko je kriv za 400.000 evra koje su nestale netragom iz Razvojne banke Vojvodine? Kriv je samo onaj ko je rukovodio time. Ne može biti niko drugi kriv.

Dakle, oko nekih stvari se možemo raspravljati, a oko kriminala i lopovluka koji su bili u ovoj zemlji ne možemo da se raspravljamo, to je više nego jasno.

Koristim ovu priliku da stavim tačku na sporni amandman, odnosno sporni član. Dali smo više mogućnosti osobama sa invaliditetom i ponosan sam zbog toga. Još jednom ću zbog građana Srbije ponoviti.

Ukoliko poslodavac posle nekoliko pokušaja nije u stanju da nađe odgovarajuće radno mesto u skladu sa sposobnostima osobe sa invaliditetom, dužan je da mu isplati otpremninu kao tehnološkom višku i samim tim na to radno mesto ne može da zaposli nikoga tri meseca, za razliku od prošlog rešenja gde je mogao da ga otpusti bez nadoknade i zaposli bilo koga drugog na njegovo mesto. Stvarno ne razumem u čemu je ovde problem.

Babić Zoran

Razgovarali smo sa sindikatima i razgovaraćemo sa sindikatima i sada upravo razgovaramo sa sindikatima. Čini mi se da smo se zajedno i videli smo se u prostorijama sindikata i nije mi trebalo obezbeđenje da odem tamo, niti sam se udvarao sindikatima, ali ih nisam, kao što postoje neodgovorni političari u ovoj sali, pozivao na ulicu, pozivao na ukrajinski scenario, pozivao na lomljenje, pozivao na destabilizaciju, kao što ste vi uradili i ne samo sada, već i u nekim mesecima koji su iza nas.

Da li ste davali više je diskutabilno pitanje, ali da ste uzimali više, uzimali ste. Uzimali ste i to nekontrolisano i iz Razvojne banke, ali i iz ostalih banaka i fondova i svega odakle je moglo da se uzme.

Ono što hoću da vam kažem i što je činjenica, da je usled naglog i nekontrolisanog rasta plata i penzija neodgovorno između 2007. i 2013. godine javni dug Srbije vrtoglavo rastao i sada iznosi 21 milijardu evra. Da su rashodi za plate i penzije u skladu sa rastom javnih prihoda, javni dug bi bio manji za 705 milijardi dinara ili za 6 milijardi i 70 miliona evra manji.

Da je pratio rast kako treba, danas bi javni dug Srbije bio niži za trećinu i iznosio bi oko 45% BDP da nije bilo nekontrolisanog rasta plata i penzija, kojima ste dobijali izbore, kojima ste formirali neke vlade samo zarad opstanka na vlasti.

Odakle ste davali? Davali zaduživanjem.

(Predsedavajući: Vreme.)

Rashodi za plate i penzije su finansirani samo i isključivo nekontrolisanim zaduživanjem, zbog čega godišnje plaćamo 28 milijardi dinara samo na kamate.

Đukanović Vladimir

Zaista sam šokiran. Ovo je još jedan u nizu primera manipulacije. Pozivam stvarno ljude da se udube kada čitaju zakon. Odnos prema osobama sa invaliditetom se sada poboljšava. Dobijaju veća prava.

Ovde zaista imamo neverovatne primere poslanika jedne partije čiji je lider svojevremeno, kada se donosio anticivilizacijski zakon o radu, u rudniku Bor rekao – ako ne možete da radite, sadite kikiriki. To je bio odnos tada prema radnicima.

Danas se poboljšavaju i odnosi prema radniku posebno ovakvim amandmanom i posebno prema osobama sa invaliditetom, a partijske saborce koje ste doveli ispred zgrade slobodno možete sto puta da im objašnjavate, to vam je ionako kompletno biračko telo. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI (Veroljub Arsić): Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, po Poslovniku.

Stefanović Borislav

Član 106. Zašto? Znam da ste se menjali tog trenutka, gospodine predsedavajući, ali prethodni govornik apsolutno ništa nije govorio o amandmanu, apsolutno ništa nije govorio o tački dnevnog reda i pričao je o kikirikiju, znajući da su oni sadili pečurke u Smederevu dok su bili na vlasti, znajući da se u ovoj zemlji sipao benzin u plastične flaše dok su bili na vlasti. Sad ja moram da reagujem… Nijednu reč nije rekao o amandmanu.

Stefanović Borislav

Ali, nijednu reč kolega nije rekao o amandmanu. To je suština.

Imamović Enis

Poštovani predsedavajući, reklamiram član 104, pravo na repliku.

Dakle, kao predlagač amandmana, o kojem se vodila diskusija, pokušao sam da dobijem vašu pažnju, da dobijem reč. Ono što sam hteo da kažem jeste da je ovde rečeno da se ovim amandmanom zapravo umanjuju prava osoba sa invaliditetom što apsolutno nije tačno.

Pitao bih predlagača ovog zakona – koji je to mehanizam kojim će da meri pokušaje poslodavca da nađe odgovarajuće mesto zaposlenoj osobi sa invaliditetom i koji su to mehanizmi kojim će to država, zapravo, uspeti da uradi?

Pitam – šta je to što vi kažete da je povećanje prava osoba sa invaliditetom u ovom zakonu? Ovde govorim o suštini, a suština jeste da vi kažete da su prava osoba sa invaliditetom ovim članom povećana. Pitam vas - zar je otpremnina, koju ste vi predvideli, zapravo to povećanje prava osoba sa invaliditetom?

Dakle, mi ovde treba da predvidimo, i vi kao predlagač je trebalo da predvidite mehanizam koji će efikasnije zaštiti osobe sa invaliditetom od te otpremnine. Znamo dobro da su mahom te osobe nezaposlene i da mahom imaju mali radni staž, s tim da imaju i male otpremnine. Zar mislite da visina te otpremnine može da nadoknadi gubitak posla? To nije mehanizam o kojem mi ovde treba da govorimo i zbog toga smo predvideli brisanje člana 44. Hvala.

Papuga Olena

Hvala, predsedavajući. Poštovani ministre, kolege poslanici, član 45. Predloga zakona menja se amandmanom i glasi – u članu 104. stav 3. zamenjuje se stavovima: „Pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti uz jednak doprinos i odgovornost. Poslodavac ne može radniku da obračuna i isplati zaradu u iznosu manjem od iznosa određenog kolektivnim ugovorom. Ako osnove i merila za isplatu zarade nisu uređeni kolektivnim ugovorom, poslodavac koji zapošljava najmanje 10 radnika dužan je da ih utvrdi pravilnikom o radu. Ako zarada nije određena prema kolektivnom ugovoru, odnosno pravilnikom o radu, ugovor o radu mora da sadrži dovoljno podataka na osnovu kojih se zarada mogla odrediti. Zarada se isplaćuje nakon obavljenog rada, u tekućem mesecu za prethodni mesec. Zarada i naknada zarade isplaćuju se u novcu. Ako kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu nije drukčije određeno, zarade i naknade zarade za prethodni mesec isplaćuju se najkasnije do 15. dana u idućem mesecu.“

Predlog zakona ne sadrži dovoljno garancija za određivanje zarada i njenu isplatu, te se predloženim dopunama garantuje isplata zarade po merilima i kriterijumima za obračun zarade koji se utvrđuju u kolektivnom ugovoru, odnosno opštem aktu, a što je naročito bitno da tzv. mali poslodavci isplaćuju zarade po unapred utvrđenim merilima.

Rad jednake vrednosti ne može da se vezuje za ostvaren doprinos, jer ako je ostvaren znači da je došao kroz postupak vrednovanja i valorizacije. Isplata zarade mora se utvrditi kao obaveza poslodavca sa određenim rokom. U Srbiji je trend da se kasni sa isplatama, da se one umanjuju i van ugovorenih odnosa. Krajnji cilj ovog amandmana je da svi poslodavci moraju imati unapred utvrđena merila za određivanje zarade i da se ona mora isplaćivati u određenom roku, a znamo da je to otprilike 15. u mesecu, pošto se 15. u mesecu puni i budžet.

Ako je za tzv. PDV određeno da se isplaćuje 15. u mesecu, zašto se i zarade ne isplaćuju u ovom roku i zašto to ovim zakonom nije određeno?

Dazdarević Sabina

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, predlažemo da se član 47. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu briše.

Naime, ovim članom se zaposlenima koji su radili kod više poslodavaca ukida pravo uračunavanja kompletnog radnog staža u minuli rad, čime se takođe radniku smanjuje plata.

Obrazloženje Vlade da se naš amandman ne prihvati iz razloga da se ne bi poslodavac opterećivao time šta je zaposleni radio kod prethodnih poslodavaca je neprihvatljivo. Molim narodne poslanike da još jednom razmotre ovaj član i da ne dozvole da nečijih 10, 15 ili 20 godina radnog staža ništa ne znače kod promene posla. Zahvaljujem.

Stefanović Borislav

Dali smo amandman na član 47, sa predlogom izmene ovog člana i sa konkretnim predlogom i rešenjem. Nismo saglasni da se ukine povećanje zarade za rad u smenama, već predlažemo da se uvećanje za rad u smenama izdvoji u posebnu tačku 2a zakona, kako bi se uvećanje za rad u smenama odvojilo od uvećanja za rad noću.

Ovo je iz razloga zato što se u praksi često dozvoljavala i izigravala pravilna primena ovih odredbi, tako da zaposlenom poslodavac nije pružao puno pravo na ukupno uvećanje zarade po dva osnova, i po osnovu uvećanja za rad u smenama od 26% plus uvećanje za rad noću od 26%, u slučaju ako noćni rad zaposleni radi u smenskom režimu rada.

Predloženim izmenama omogućeno je poslodavcu da uopšte ne isplaćuje zaposlenom uvećanje zarade za rad u smenama. Jasno je da rad u smenama nije i ne može biti isto što i rad u jednoj smeni. Potreba zaposlenih koji rade noću i u različitim smenama drugačija je od onih koji rade u samo jednoj smeni. Oni nikako ne mogu, po našem mišljenju, imati istu zaradu, ali to očigledno Vlada ne smatra i ne doživljava na pravilan način, čim je ovu izmenu predložila i kojom se faktički ukida rad u smenama.

Ukidanje obračuna minulog rada za svaku punu godinu, rekli smo puno o tome, ostvarenu u radnom odnosu ne samo kod poslednjeg poslodavca je suštinski uvedeno da bi poslodavac uštedeo i na taj način značajno oštetio radnike, a o čemu smo dosta govorili tokom prethodnih amandmana. Hvala.

Nikolić Nenad

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nije suština amandmana, odnosno člana na koji ste podneli amandman da se uštedi. Vi se konstantno pozivate na direktive EU, predstavljate se kao stranka koja baštini evropske vrednosti, koja se zalaže za ulazak Srbije u EU itd, ali sve što danas radite, svaki amandman, svaki član koji ste tražili da se briše nema nikakve veze sa tim. Apsolutno nema nikakve veze sa tim. Sve što danas radite je apsolutna suprotnost toga.

Minuli rad ovakav kakav je danas i kakav vi želite da ostane brišući ovaj član, tekovina je samoupravnog modela raspodele. Ništa više. Nađite mi jednu zemlju u svetu koja danas ima ovakav minuli rad. Nađite mi jednu zemlju u svetu gde je minuli rad univerzalno pravo zaposlenog kao uvećanje na zaradu. Ne postoji takva zemlja. Voleo bih da me demantujete i da mi kažete jednog profesora i jednog stručnjaka iz oblasti radnog zakonodavstva koji ne misli da je to relikt samoupravnog modela raspodele, već da je neko civilizacijsko dostignuće.

Naravno, vaše je pravo da se to briše kao što tražite za svaki član ovog zakona da se briše. Nama to ništa ne menja, samo potvrđuje našu odlučnost da se suprotstavimo vašoj demagogiji i nedoslednosti. Hvala.

Stefanović Borislav

Opraštam vam, gospodine Arsiću, tu duhovitost, zato što želim da dam čistu peticu vašem poslaniku koji je sjajno uradio domaći zadatak. Ja ću imenovati zemlju kada vi jednog stručnjaka za radno pravo imenujete, a da nije gospodin Babić.

Druga stvar, takođe hoću da kažem da ste morali reagovati, jer očigledno prethodni govornik nije slušao. Razumem zašto nije slušao, zato što je morao da piše literarni rad, ali čuo bi da mi predlažemo detaljnu izmenu ovog člana, ne tražimo da se briše.

On je rekao, citiram – kao što sve brišete. Nije tačno. Pogledajte amandman. Imamo detaljan predlog. To sam vrlo jasno objasnio kroz obrazloženje ne želeći da idem u sve detalje koje smo predložili da se promene u samom amandmanu.

Dakle, ponovo ljudi pričaju mimo amandmana i onda se ljute kada spomenemo aleje. Mislim da to nije korektno i da pokušaju da se vrate u suštinu ako znaju šta je to. Hvala.

Jovičić Aleksandar

Osnovna ideja oko promene vezane za minuli rad jeste i motivisanje poslodavca da može zaposliti čoveka koji ima veliko radno iskustvo, a da pri tome ne daje dve ili tri hiljade dinara više. Naš cilj jeste da ljudi koji imaju veliko iskustvo budu konkurentni na tržištu rada i da mogu da dočekaju godine za penziju, a ne da to rade na birou.

Što se tiče domaćeg zadatka, što ste uputili mom kolegi, vi ste imali domaći zadatak koji ste uspešno uradili, a to su 644 privatizacije koje su propale u Srbiji i pljačkanje srpske privrede.

Što se tiče gospodina Babića, ne znam zašto gospodine Stefanoviću imate neke duboke skrivene emocije prema šefu poslaničke grupe SNS, ali to pokazujete na jedan zaista čudan način, ali dobro. Ko se bije taj se voli, pa ću to shvatiti na taj način. Hvala.

Đukanović Vladimir

Zanimljiva rasprava. Vidim da su emocije proradile.

U svakom slučaju, bar što se tiče radnog prava, polagao sam ga kod prof. Vlajka Brajića. Nažalost, čini mi se da čovek više nije živ, ali bio je izvanredan stručnjak za radno pravo. Moram inače da pohvalim koleginicu Janu Ljubičić, koja je prilično veliki stručnjak za radno pravo. Sama intencija SNS i to smo obećali ljudima u predizbornoj kampanji, jeste zapošljavanje ljudi.

Danas ne možete da naterate poslodavca da zaista plaća minuli rad za sve prethodne godine nekome, jer bi to bilo potpuno suludo. Onda niko neće nikoga zaposliti, a nama je cilj da se ljudi, posebno oni koji imaju 40, 50 godina i koji su, dok su neki od vas postajali dobitnici u tranziciji, oni su postajali gubitnici tranzicije i tako ostali na ulici na pravdi boga. Jednostavno želimo da ih zaposlimo i da im damo šansu da ponovo krenu da rade.

Zato se donosi jedno ovakvo zakonsko rešenje i zato je ovo nešto što je dobro. Zato što stimuliše zapošljavanje. Da li je to moglo bolje da se uredi? Moglo je, da ova zemlja ima više novca, da imamo više para, da privreda radi, ali nažalost to je u nekom periodu bilo potpuno devastirano i uništeno, ovde se razvijala administracija, a privreda se gasila. Tako da biste mogli da se preispitate unazad šta ste uradili i zašto ste doveli možda do ovoga da se jedno ovakvo zakonsko rešenje donosi. Zahvaljujem.

Orlić Vladimir

Analiziram predloženi amandman i pretpostavljam da je osnovni cilj predlagača bio regulisanje pitanja rada u smenama. Verujem da ću biti ispravljen ako grešim u ovome kako razumem predloženi amandman.

Ne vidim razloga da predlagač prebaci težište obrazloženja na pitanje minulog rada, pošto mi se čini da ga obrazlaže na isti način kao što je to učinio i predlagač zakona. Suština zamerke jeste da se drugačije reguliše plaćanje rada u smenama.

U obrazloženju koje smo dobili od Vlade jasno je naznačeno šta se želi postići ovakvim rešenjem, a to je jasna razlika između organizacije rada u dve smene, dakle smene koje će biti realizovane u toku dana, kako kažemo kolokvijalno pre i posle podne, i rada u trećoj smeni, što već spada u rad noću, što je i predviđeno zakonom koji je predložila Vlada, da se posebno vrednuje, da se drugačije vrednuje.

Smatram da ovaj pristup ima smisla, ali ovo shvatite kao moj lični stav. Ima smisla za sve one detalje koji spadaju u osnovni opis posla. U to svrstavam lično i vreme kada ćete raditi i da li će to biti u smenama ili neće. Postižete direktan dogovor sa poslodavcem prilikom sklapanja ugovora i unapred vam je jasno za šta konkurišete i šta se od vas očekuje, pa se u skladu sa tim formira i cena rada.

Da završim sa ličnim stavovima. Napomena od strane predlagača je bila da ne stoji zamerka, da je najveći problem u današnjim amandmanima što se nešto briše. Nažalost moram da kažem da stoji. Sada ponovo je upravo to najveći problem kako ja vidim i kako ga čitam, jer na ovaj način predloženi amandman ignoriše dobro rešenje koje je uložio predlagač, koji je sačinila Vlada, a koje podrazumeva da u obračun minulog rada bude uračunato i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavaca prethodnika iz člana 147. itd.

Ako ćemo se složiti da je to u najboljem interesu radnika onda vam je jasno da ne treba da ga obrišemo, a samim tim ovaj amandman ne treba – da brišemo. Hvala.

Nikolić Nenad

Samo kratko. Nije tačno da niste podneli zahtev da se ovaj amandman briše. Podneli ste zahtev da se briše član 47. Doduše, ne vi, nego koleginica Martinović.

Kada bih uzeo vaše amandmane koje ste vi predložili na ovaj zakon tu bi bilo 90% članova zakona – briše se. Što se tiče domaćeg zadatka, vi ste ti koji ste…

(Isključen mikrofon.)

Đurišić Marko

Hvala, poštovani predsedavajući. Ovo je jedan od ključnih amandmana i ne čudi nas da predlagač nije prihvatio. Ono što građani Srbije treba da znaju, pre svega se njima obraćam, jeste da kada se usvoji ovaj zakon i ova odredba njihove plate će biti manje, manje u odnosu na to koliko godina radnog staža imaju i koliko imaju trenutno radnog staža kod poslednjeg poslodavca.

Da li će njihove plate kada ovaj zakon stupi na snagu biti manje 1, 2, 5, 10, 15% zavisi od toga koliko radnog staža imaju i koliko su zaposleni kod poslednjeg poslodavca. Da li će to pogoditi 500, milion ili milion i po radnika ne znam.

Naš predlog je bio da se ova odredba koju je ministar najavio, a to je da se ukida pravo na minuli rad, obriše, odnosno da ostane rešenje kako je sada, jer će ono dovesti do smanjenja plata, pre svega. Da li će poslodavci sada višak sredstava koji ostaje njima koristiti za to da otvore nova radna mesta ili će se dogovoriti sa zaposlenima da im ostane ista plata ili će to koristiti da unaprede uslove poslovanja, da ulože u neku novu tehnologiju ili će to na kraju iskoristiti da kupe sebi bolji auto, jahtu ili nešto drugo, to je na njima, mi to ne može da znamo.

Predlagač je odbijajući naš amandman u obrazloženju rekao – poslodavac može opštim aktom i ugovorom o radu da ceni radno iskustvo svojih zaposlenih kod drugog poslodavca, ako zaposleni svojim radnim iskustvom stečenim kod drugog poslodavca može da doprinese kvalitetu rada, ali to treba da bude predmet kolektivnog pregovaranja, odnosno pregovara poslodavca i zaposlenog.

To je mnogo možda, i može i biće, ali ono što je sigurno to je da će plate biti manje. To znači u avgustu će biti manje 1, 2, 3, 5, 10, 15%, a kada usvojimo neke druge zakone biće još dodatnih 10 ili ne znam koliko posto. To je posledica usvajanja ovakvog rešenja i zato mi nećemo glasati za ovaj zakon jer smatramo da građani sa ovakvim platama kakve danas imaju jedva mogu da prežive, ako i mogu da prežive. Ne vidimo da im ova vlada nudi perspektivu povećanja plata, nego naprotiv smanjenja plata.

Ovo smanjenje se ne odnosi samo na zaposlene u javnom i državnom sektoru, na njih se možda i najmanje odnosi, jer postoje tu i sindikati, kolektivno pregovaranje i možda će oni i uspeti da se odbrane, ali se pre svega odnosi na zaposlene u privatnom sektoru. Oni nemaju mogućnost kolektivnog pregovaranja, njima će poslodavci smanjiti plate. Da li će ceniti ili ne, pitanje je? Bojim se da u većini slučajeva neće i da će građani Srbije po stupanju ovog zakona na snagu imati manje para u svom novčaniku.

Još jednom želim da apelujem da predlagač odustane od ovog rešenja, da prihvati naš amandman ili da iznađe način da građani Srbije zadrže plate, odnosno da stvori perspektivu da imaju veće plate.

Još jedna stvar o kojoj se govori, sada će ljudi koji imaju više radnog iskustva moći lakše da nađu posao, jer poslodavac neće morati da im plati tih 10 do 15% više koliko bi do sada morao da im poveća platu u odnosu na radni staž koji imaju. Šta se dešava sa onima koji imaju veliki radni staž, a žele da promene radno mesto? O tome stalno govorim. Povećaćemo aktivnost na tržištu rada, ljudi će lakše menjati poslove. Zašto bi neko sada sa 30 godina radnog staža promenio posao i sebi smanjio platu za 12%?

Ovo rešenje jedino do čega će dovesti to su manje plate zaposlenih građana Srbije. Hvala.

Đukanović Vladimir

Znate šta, uvaženi predsedavajući, ukoliko bismo bili stvarno sebični, pa samo razmišljali o tome što je neko zaposlio familiju, rodbinu po administraciji ili po javnim preduzećima, onda je sasvim u redu da se ovakav jedan amandman podrži. Ako hoćemo da razvijamo privatni sektor i uopšte privredu, onda je prosto nemoguće podržati.

Koji će to poslodavac da vam plaća kompletan minuli rad za sve godine rada gde ste kod nekoga radili? Vi ga time stimulišete da zaposli čoveka. Zaista ne mogu da shvatim da neko i dalje podržava taj relikt samoupravnog socijalizma, osim naravno ako neko nije baš toliko sebičan, pa brani kompletne svoje partijske drugove i svakoga koga je zaposlio u administraciji dok je bio na vlasti. Hvala vam.

Karić Dragomir

Hvala. Poštovani gospodine ministre, poštovani predsedavajući, drage kolege i koleginice, mislim da ima mnogo sporenja oko amandmana i Zakona o radu, nažalost malo konkretnog.

Voleo bih da nešto iz svog iskustva vam kažem baš u odnosu na ovaj amandman, a i drugih amandmana koji su prošli, a možda i onih koji su u toku, koje sam pratio i čitao. Ne postoji nijedan poslodavac, bar kada su u pitanju privatni poslodavci, koji bi na bilo koji način ponizio, tj. obespravio zaposlenog.

Razlog je prost i jednostavan, pa mi živimo samo zahvaljujući njihovom radu, njihovoj stručnosti, njihovom iskustvu i ne vidim uopšte nikakav razlog da postoji neki strah kada će se uređivati obaveze između poslodavca i zaposlenog, da će tu biti nešto nepravedno. Nema te sile koja će naterati poslodavca da bilo koga otpusti ili da umanji njegova prava u odnosu na obaveze.

Zato smatram da bi možda dobro bilo da na svaki amandman reagujemo, ne zato što nas gledaoci i građani gledaju, nego naprotiv, da imamo mogućnost da njima predstavimo naša mišljenja za koja se mi zalažemo.

Inače sam na jedan način razočaran. Recimo, sindikati odustaju od borbe za prava svojih radnika, kako je naveo gospodin ministar Vulin danas, 24.000 sindikalnih organizacija, 24.000 predsednika, sekretara, sekretarica, kola, 24.000 kancelarija, 24.000 mobilnih telefona, 24.000 kompjutera. Mislim da upravo te sindikalne organizacije su obesmislile uopšte želju i trud radnika za nešto bolje. Hvala vam.

Orlić Vladimir

Hvala još jednom. U ovom amandmanu je već direktno neposredno reč o načinu na koji se obračunava minuli rad. Imali smo prilike da čujemo predlagača amandmana da je glavni razlog za podnošenje amandmana briga za posledice po radnike, odnosno za eventualno smanjenje zarada koje će proizaći iz ovakvog zakonskog rešenja.

Odmah ću vam dati svoj sud, dakle, protiv toga sam da amandman bude usvojen i odmah ću vam reći, način na koji formiram stavove, pre svega analiziram rešenja kroz neposredni interes samih radnika. To radim čitav dan po svim amandmanima, tako ću pristupiti i ovom pitanju.

Prvo pitanje, da li dolazi do efektivnog smanjenja zarada radnika ukoliko se prihvati zakonsko rešenje na način kako ga je formulisala Vlada? Ne nužno. I sami ste kazali – ne mora da znači, ali može biti i pitanje u kolikom iznosu.

Pre svega, čitav paket reformi odnosi se na tendenciju da se dodatno uposli, da se angažuje i da se dodatno razvija privatni sektor. Situacija iz prakse, kako funkcioniše pregovaranje o ceni rada kada razgovarate sa privatnim poslodavcem. On ima svoju predstavu koliko smatra da određeni posao vredi, koliko je spreman da ga plati. Vi sa druge strane kolike su vaše predstave i očekivanja od onoga što možete da pružite. Ukoliko nađete zajednički jezik dogovorena suma je ono što vam sleduje.

U tom slučaju, minuli rad predstavlja način kalkulacije vaše zarade, predstavlja mehanizam kako će biti napravljen proračun. Ne utiče na vaš dogovor i ne utiče na ono što se dešava dalje. Šta će sprečiti poslodavca koji želi da zadrži dobro motivisanog i pri tom sposobnog radnika, da sutra zadrži njegovo primanje, bez obzira što smo mi zakon promenili? Pa, ništa, i to je ono što očekujem da će se dešavati u praksi.

Istina je, u nekim slučajevima i može doći do smanjenja zarade, ali pre svega da vidimo šta dovodi do ovakvog rešenja. Pričamo o ekonomskoj i poslovnoj logici.

Minuli rad kao pojam, šta bi trebalo da predstavlja? Da stavimo ruku na srce i da pričamo, što se kaže, po nekoj svojoj pameti, a bez potrebe da apriori nešto branimo ili nešto kudimo samo zato što ga predlaže neko koga politički možda ne volimo previše.

Po mom skromnom mišljenju, minuli rad bi trebalo da predstavlja ono što opisuje dodatni kvalitet kod radnika koji je stečen iskustvom, s jedne strane. S druge strane, meru kojom se iskazuje poštovanje za sve ono što je radnik već uspeo da obezbedi poslodavcu, odnosno svojoj struci.

Kada je reč o iskustvu, u neposrednim pregovorima oko angažovanja radnik je, po mom iskrenom mišljenju, dužan sam da vodi računa o tome koliko vredi i da svoje lično iskustvo ukalkuliše, a poslodavac da ga proceni na pravi način i da sam zaključi da li želi sposobnijeg radnika, sposobnijeg u smislu da ima određeno iskustvo, ili mu je možda to preskupo. Potpuno mi je normalno da je to stvar koja se ne definiše neposredno ciframa o minulom radu, već o tome hoće li se ili neće u tim razgovorima poslodavac i radnik naći na istoj vrednosti.

S druge strane, potreba da se vrednuje nešto što je urađeno, što je stečeno u prošlosti, slažem se, takva potreba postoji. Takva potreba i treba da postoji i da ostane definisana, ali onda niko ne može da kaže da nema smisla, da nema logike što se ta potreba meri od strane tekućeg poslodavca samo za vreme provedeno na radu kod njega. Ono što je radnik obezbedio svojim dosadašnjim radom, svojim dosadašnjim učinkom poslodavac meri, poslodavac vrednuje samo u onom domenu u kom je sam od toga imao koristi. Niko ne može da kaže da ovo nije pošteno.

Dogodi li se potencijalno smanjenje zarade? Može da se desi u onim slučajevima kada finalna cena rada nije ona koja je neposredno dogovorena, precizirana ugovorom, već se na to dodaje ono što predstavlja minuli rad. Kolika će ona biti? Kalkulacije kojima sam imao prilike da se pozabavim, a kalkulacije koje dolaze sa relevantnih mesta u državi kažu – u proseku do 2%. Ovih 15% koje imamo prilike da čujemo i danas više puta, 15% kojima su napravili vest, agencijsku vest, dnevne naslove pojedini predstavnici samog republičkog vrha određenih sindikata, ne stoje ni kada pogledate njihovo obrazloženje.

Ovo je papir sa sajta jednog od vodećih sindikata u kojem se obrazlaže šta to po njihovom sudu i stavu ne valja u ovom Zakonu o radu. Jedno od najvažnijih mesta u tim obrazloženjima, a kada ih pogledate, opet ruku na srce, iskreno govoreći, za sve postoji vrlo logično obrazloženje, a čuli smo mnoga već danas. Ne ostane ni kamen na kamenu kada sa tim obrazloženjima prođete kroz ovaj stav. Ovaj papir, ovaj spisak pogleda kaže da će prosečno plata biti smanjena do 15%. Eto problema, eto senzacije, eto vesti koja je plasirana smišljeno da unese nemir.

Šta znači prosečno do 15%? Od 0% do 15% u proseku, što znači šta? Praktično ništa, da će oni kojima plata neće biti smanjena uopšte i oni kojima će biti smanjena više od 15% biti podjednako. Možda po dvojica, trojica, a svi ostali negde između. Šta znači negde između? Po 0,1 ili po 14,9?

Jasno je šta ovo treba da predstavlja. Jasno je da to zapravo služi samo zato da bi se cifra 15% urezala u pamćenje. Onaj ko je ovo napisao, vidi se po tome kako ga je napisao koliko smatra da je dobro, a rekao sam vam šta su realna očekivanja za praksu.

Sama suština ovog zakona, i završavam ovom napomenom, jeste upravo u onome o čemu govorimo već drugi dan u ovom časnom domu, a to je da se poveća konkurentnost na tržištu radne snage, da oni koji su radili dugo mogu sa podjednako velikim šansama da konkurišu ponovo ukoliko se nađu u prilici da ostanu bez posla.

Nisu ova rešenja pravljena zbog toga što će neko godinu dana pred penziju želeti da menja firmu, nego jer će biti prinuđen na to, a nije to želeo. Šta se sa tim ljudima dešava? Koliko im je teško da pronađu posao, a koliko bi moglo da bude lakše ukoliko budu podjednako konkurentni sa ostalima na tržištu? Pritom, ne manje važno od toga, podjednako važno da se ista šansa pruža i onima koji uopšte i nisu zaposleni. Zato predlažem da i ovaj amandman takođe bude odbijen. Hvala vam najlepše.

Đurišić Marko

Hvala, gospodine predsedavajući. Ne znam o kakvom papiru je gospodin prethodnik govorio. Ja ga nisam video, bavio sam se prostom matematikom. Ako imate više od 37 godina radnog staža prethodno, a sada promenite posao, vaša plata će biti manja za 15%. To je prosta matematika, 0,4% po godini. Tako sam došao do te cifre i rekao sam da je maksimalna. Vi ste rekli da će se prosečno 2% smanjiti plate.

Voleo bih da ovaj zakon, i tada bih ga podržao, dovede do povećanja plata makar za 2%, a ne smanjenja. Jedino što ova vlada nudi i ovim zakonom i sledećim merama su smanjenja plata. Hajde ponudite građanima veće plate i bolji život, a ne manje plate i lošiji život. Hvala.

Tatomir Nebojša

Poštovani predsedavajući, kolege i koleginice poslanici, očigledno da onaj ko je predložio ovaj amandman nikada nije radio u privatnom sektoru, pa tako tvrdi da će ovaj član pogoditi mnogo više ljude koji rade u privatnom sektoru nego u javnom.

Objasniću prvo kako se to radi. Kada konkurišete za neki posao, dođete kod gazde, razgovarate o uslovima rada i, naravno, dogovorite i visinu plate. Obično sledi neki probni rad. Ako se pokažete na tom probnom radu, gazda vas angažuje dalje. Ako ste dobar radnik, gazda će dobro i da vas plati. Da li imali minuli rad pre toga 10, 15 godina, gazda će dobro da vas plati. Znači, ovaj zakon će najmanje da pogodi ljude koji rade u privatnom sektoru.

Druga stvar, ako nekom ostane još dve do tri godine do penzije, njemu je valjda bitnije da nađe posao i da radi te dve-tri godine da bi ispunio uslov za penziju, nego to što će imate 10 do 15% manju platu. Hvala.

Vulin Aleksandar

Siguran sam, kada televizijski prenosi ne bi bili u nekom gledanom terminu, da bi bilo dovoljno da jednom nešto kažete i da nema potrebe to da ponavljate iz dana u dan i da se svi prave kao da to nisu čuli.

Juče smo precizno obrazlagali problem minulog rada i rekli smo da se ne ukida minuli rad. Kao prvo, ne ukida se. Iako nigde ne postoji osim u Srbiji, ali ne ukida se. Smanjuje se, važi samo kod poslednjeg poslodavca. Dakle, ne ukida se. Ponavljam, iako nigde drugde ne možete da ga pronađete, opet se ne ukida.

Koliko je takvih koji imaju 37 godina radnog staža i sada menjaju poslodavca? Priznaćete da to zaista nije veliki broj.

Kolega je potpuno u pravu, svi mi koji smo radili u privatnim firmama znamo da se zarada dogovori sa vlasnikom, sa poslodavcem i tu minulog rada nikad nije ni bilo, niti su računali minuli rad, nego vam kaže – tvoje iskustvo, tvoje znanje košta toliko i toliko, i to je to. Tu se nikakvo smanjenje zaista ne očekuje.

Tražite da obećamo veće plate, bolji život. Znate, prethodne vlade su obećavale veće plate, bolji život i trošenje nezarađenog. Mi to da vam obećamo ne možemo. Stvarno ne možemo da vam obećamo da ćete trošiti ono što nismo zaradili. Trošićemo samo ono što smo zaradili. Nemam potrebu da budem popularan i da kažem – ne brinite, građani, povećaću vam plate 10%, a to da li radite, da li ima posla, to nije uopšte važno. Podići ću neki kredit, pa će neka sledeća generacija da vraća pare.

Ova vlada će rešavati probleme, neće ostavljati probleme nekoj sledećoj vladi i neće se zadužiti da neka sledeća vlada vraća kredit. Zato, kada kažemo minuli rad, budimo pošteni, nismo ga ukinuli, imate ga i dalje kod poslednjeg poslodavca, bez obzira što nigde drugde takvo rešenje više nemate, ali, eto, trudimo se. Nećemo kao prethodne vlade obećavati da ćemo potrošiti ono što nismo zaradili i podići jedno sedam-osam milijardi evra kredita. Nećemo.

Đurišić Marko

Evo, da odgovorim kolegi gde sam radio i šta sam radio.

Ja sam kao i mnogi moji vršnjaci počeo da radim tokom devedesetih, kada su stranke koje danas čine Vladu i tada činile Vladu. Radio sam kod jednog tajkuna, kako se danas popularno zovu određeni ljudi. Radio sam tako da sam četiri godine radio na crno, ne znam kako se to tada zvalo, probni rad, eksperimentalni, kako god, ni staža, ni zdravstvenog osiguranja, penzionog, ničega. Onda, posle te četiri godine sam valjda zaslužio poverenje pa sam primljen u radni odnos i radio sam nekoliko godina dok nisam prešao i postao narodni poslanik 2002. godine.

Znači, imam to iskustvo u životu, tako da znam kako se dogovara, ali znam kako se radilo kada su iste ove stranke vodile zemlju. Nadam se da ne idemo ka tom periodu.

Ono što samo želim da kažem, voleo bih da se ova vlada ponaša tako da samo ono što ima raspolaže i deli, i da ne troši ono što nije zarađeno. Ali, otkuda onda preko šest milijardi za samo dve godine. To nijedna vlada u prethodnih 15 godina….

(Predsedavajući: Izvinjavam se, gospodine Đurišiću, nisam primetio da je kolega spominjao zaduženje Vlade, znači odgovarate na njegovo pitanje. Zahvaljujem se, ako imate još nešto iz radne biografije da dodate.)

Mogu da nastavim o tome, ali nije relevantno, mislim i gospodin Vulin je govorio o jednom delu mog izlaganja. Znači, samo želim da kažem da je ova vlada zadužila Srbiju za preko šest milijardi evra, i nastavlja i ne vidi se kraj tom zaduživanju.

Đukanović Vladimir

Prosto, moram da se javim ponovo po ovom amandmanu. I u diskusiji sam, kada je bila u celini, lepo saopštio novim drugovima i drugaricama iz tabora koji su nekada bili žestoki neoliberali, da je drug Kardelj umro, kao i samoupravni socijalizam. To ljudi više ne postoji. Ovo su sada potpuno neke nove stvari.

U skladu, vezano za ovaj amandman pitam najiskrenije podnosioca, da je on privatnik da li bi zaposlio lice koje ima 37 godina radnog staža i da li bi mu platio kompletan minuli rad? Odnosno, da li bi uopšte razmišljao da zaposli takvo lice, a da li bi i kada bi ga zaposlio platio kompletan minuli rad? Samo bih ga zamolio ako je to iskreno, i ako bi to uradio, ima ako hoćete, ljudi koji su recimo, na ulici, pa evo ima prilike naravno da ih zaposli. Hvala vam.

Stefanović Borislav

Povređen je član 106. i 107. Prethodni govornik je pričao o drugovima i drugaricama i Edvardu Kardelju. Vi ste ga pustili da priča o tome i tek na kraju se dotakao suštine amandmana. Vidite onda kako se nepotrebno pravi tenzija.

Znate, i ne bi meni smetalo to drugovi i drugarice i Edvard Kardelj, ne bi. Ali mi smeta kad neko kaže da smo mi, misleći na nas demokrate, nekad bili žestoki liberali, a sada smo nešto drugo. A ne vidi šta je on bio, a šta je sada. Kada vidiš prvo deblo u svom oku onda pričaj o trunu u tuđem. Mi smo bar stranka koja je znala da život nije statična stvar i da je Berlinski zid pao i da je pao 1988/89. godine i da ratovi nisu bili potrebni.

Ali, da vi kao predsedavajući dozvolite ovo propitivanje ideološko i prišivanje Edvarda Kardelja nama, zato što smatramo da je ovaj zakon vrlo štetan i mnogo gori od Đinđićevog zakona. Vi sada pričate o tome da mi treba da pričamo ovde svi o nekim amandmanima. Mislim da to nije dobra praksa i molim vas da ovako nešto ne dozvolite, već da se vratimo na suštinu i raspravljamo o onome šta je ko predložio, a ne šta je ko ideološki, jer to nije zgodno za ljude koji to potežu. Hvala.

Đukanović Vladimir

Reklamiram povredu Poslovnika, član 103, čovek je obrazlagao, odnosno narodni poslanik je obrazlagao povredu, a da se uopšte nije dotakao, šta sam to prekršio ili šta ste vi prekršili, a uopšte nemam nameru da nekome sporim šta je danas, šta je bio juče Zakon o radu iz 2001. godine. Sasvim lepo govorim šta ste vi bili, kakvu ste ideološku sklonost imali. Vaš odnos prema radnicima je bio takav da je poslodavac bez ikakvog obrazloženja mogao da najuri radnika sa posla i toliko o tome kakvi ste bili neoliberali.

(Borislav Stefanović: To bar znači da smo bili.)

Jovičić Aleksandar

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Đurišiću, imaćete pravo da odgovorite. Cilj ovog……

Jovičić Aleksandar

Cilj ovog amandmana jeste svakako da prebacimo ljude iz crne zone ili sive zone u legalne tokove i da se radnici legalizuju, što znači da nemamo zaposlene koji su radili baš kao i vi na crno, kod tajkuna kako ste rekli i mi se protiv toga borimo.

Ali, u periodu od 2008. godine do 2012. godine došlo je do trenutka da isti ti ljudi, odnosno vi i vaša stranka, odnosno funkcioneri su od tih istih tajkuna primali po 50.000 evra mesečno i više vam nije bio problem da li neko radi na crno kada ste od tih istih ljudi uzimali pare. E, mi se borimo protiv rada na crno…(Predsednik: Poslaniče, imamo mali problem. Uvek vas molim da se obraćate meni po Poslovniku. Poslaniče Jovičiću, molim vas.), ali i protiv tajkuna kod kojih ste uzimali po 50.000 evra da njima sprovodite njihove interese.

Veselinović Janko

Hoću reč. Dakle, prekršili ste Poslovnik, član 106, upravo ovo što je gospodin Đurišić rekao. Dakle, prethodni govornik je rekao da su predstavnici, odnosno članovi nekih stranaka uzimali…(Predsednik: Nekih stranaka, zahvaljujem.) 60.000 evra od tajkuna.

Veselinović Janko

Dozvolite mi da kažem, nisam hteo da pominjem imena stranaka, ali on je rekao - vi i vaših stranka.

Veselinović Janko

On je rekao – vi i vaših stranka uzimali ste od tajkuna po 50.000 evra. Dakle, molim vas…

(Predsednik: A što sada to ponavljate?)

Dakle, molim vas da tražite od poslanika da kaže ko je po imenu i prezimenu uzimao od tajkuna ili da mu izreknete opomenu, jer ovo nije sudnica, to smo već rekli nekoliko puta. Ne može niko, pa ni poslanik SNS da sudi ovde nikome niti da ga osuđuje na vešala, niti da ga osuđuje na neke druge kazne.

(Predsednik: Taman posla.)

Ovo ide ka tome. Dakle, ko je i kada uzimao od tajkuna 50.000 evra ili oni to znaju zbog toga što su oni možda uzimali pare na taj način.

Veselinović Janko

Na povredu Poslovnika nema replike.

Dakle, molim vas da vodite Skupštinu na način kako predviđa Poslovnik, da ne dozvolite vređanje drugih poslanika i poslaničkih grupa.

Vulin Aleksandar

Ovaj amandman prihvatamo i to baš da bismo stali na put svim tim pričama o ukidanju smenskog rada. Nema ukidanja smenskog rada. Ovim amandmanom uvodi se i termin „smenski rad“, da ne bude bilo kakve zabune.

Visina nadoknade za smenski rad će biti određena u pregovorima između poslodavca i zaposlenog, to jest sindikata, iz vrlo jednostavnog razloga, jer nije isti smenski rad kasirke i rudara. Nije isto.

Za noćni rad je ostala nadoknada, potpuno ista 26%. Dakle, samo da ne bude nikakvih medijskih manipulacija i priča o tome i zato smo prihvatili ovaj amandman, da stvar bude jasna, da se zna da je smenski rad tu i to je sve.

Čapo Dejan

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, moje kolege i ja iz poslaničke grupe LSV smo podneli amandman na član 48. Predloga zakona koji definiše oblast minimalne zarade.

Šta ta minimalna zarada predstavlja, kako i na koji način se isplaćuje? Mi se ne slažemo sa predloženim rešenjima u zakonu, a evo i zašto. Smatramo da koncept minimalne zarade se zasniva na zaštiti najslabije plaćenih zaposlenih.

Smatramo da se minimalna zarada mora definisati kao minimalni bruto iznos koji radniku pripada za puno radno vreme, te da radni učinak ne sme biti određujući deo minimalne zarade.

Vezivanjem minimalne zarade za učinak zaposlenog, otvaraju se vrata za zloupotrebe, kojih je, nažalost i do sada bilo.

Zaposleni ne sme da primi zaradu ispod minimalne zarade. Po pitanju predloga isplate minimalne zarade u tekućem mesecu za prethodni mesec, radi se o odredbi koju sadrže uporedna evropska zakonodavstva, a ja ću spomenuti Hrvatsku i Sloveniju.

Utvrđivanje obaveze za poslodavce je da se minimalna zarada isplaćuje redovno za prethodni mesec i to je najmanje što država može da uradi, da garantuje egzistenciju zaposlenih i u krajnjoj meri, dostojanstvo zaposlenih, njihova ljudska prava.

Minimalna zarada po nama nije pravilo, pa predlažemo da se briše odredba predloga zakona koja se odnosi na utvrđivanje razloga za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade opštim aktom, odnosno ugovorom, a da se tek nakon šest meseci obaveštava reprezentativni sindikat.

Isplata minimalne zarade ukazuje na solventnost poslodavca, te je uputno da se predvidi obaveza poslodavca da nakon donošenja odluke o isplati minimalne zarade o tome obavesti i nadležno ministarstvo i sindikat.

Propisivanjem obaveze obaveštavanja nadležnog ministarstva, onog u čijoj je nadležnosti Fond solidarnosti za isplatu zarada u slučaju stečaja poslodavca i određivanje roka za isplatu minimalne zarade, mislimo da se sprečava agonija i 1.000 zaposlenih koji su do sada zbog radnog zakonodavstva ostali na ulici bez isplaćenih zarada.

Ja ću još jednom ponoviti da je cilj ovog amandmana, koji je podnela poslanička grupa LSV, da se zaštiti najslabiji deo plaćenih zaposlenih. Hvala.

Vulin Aleksandar

Zahvaljujem se predlagaču. Da pojasnimo. Ništa što ima bilo kakve veze sa zaradama, pa ni definicija nije menjano, na zahtev sindikata, čak smo uspeli da ubedimo poslodavce da se slože sa tim, ništa nije menjano. Tako je, kako je. Jedino što smo dodali u tome jeste ovo što niste dobro pročitali, obaveza poslodavca da u slučaju uvođenja minimalne zarade, nakon roka od šest meseci, obavesti sindikat o razlozima za uvođenje minimalne zarade.

Nije to nešto što bog zna šta menja, ali bar menja utoliko što unosi obavezu sindikata, obavezu poslodavca da se obrati sindikatu i bude deo socijalnog dijaloga i više nego što je bilo do sada.

Što se tiče same minimalne zarade, način definicije i obračun se nije menjao ništa. Tako je kako je i sindikat je to insistirao. Nisu hteli uopšte da razgovaraju o toj mogućnosti, a onda su se i poslodavci složili na naše insistiranje i tako je bilo.

Marinković Vladimir

Uvaženi ministre, moje kolege i ja smo predali ovaj amandman koji se tiče, kako se to u ovom zakonskom rešenju, odnosno izmeni člana kaže, minimalne cene rada, a prvenstveno amandman se odnosi na to da minimalna cena rada, kao termin u savremenim industrijskim odnosima se više ne koristi, nego se koristi minimalna satnina.

Apel ministru, kada se bude radio kodeks rada koji će obuhvatiti sve zakone, pa kolektivno pregovaranje, Zakon o sindikatima i sve ovo što će definisati i minimalnu zaradu koja je prvenstveno i prioritetno stvar kolektivnog pregovaranja između predstavnika poslodavaca i predstavnika sindikata, da se obrati pažnja na to da je ministar, ne samo ministar rada, već i zapošljavanja i da to treba da prati, minimalne zarade treba da prate određene izmene i modele koji se tiču same poreske politike, jer minimalna zarada, koju mi imamo i koja jeste netržišni institut, jer je to jedini institut na savremenom tržištu koji su sindikati izborili, a to je ta minimalna cena rada koje ponuda i potražnja ne određuju.

Znači, svaka roba i usluga mogu da dođu do toga da koštaju nula dinara ili nula evra, sve zavisi od tražnje za njima, jedino potražnja za ljudskim radom i cena ljudskog rada ne može doći do te nule, jer se podrazumeva minimum dostojanstva, života jednog čoveka, pogotovo u 21. veku.

Zato mi iz Socijaldemokratske partije govorimo o jednom novom institutu i terminu koje Ministarstvo treba da razmatra, a to je takozvana „living vejdž“, ne minimalna zarada, jer minimalna zarada u razvijenim tržišnim ekonomijama i sami to znate je mnogo veća, tri, četiri, pet puta veća, pa u ekonomskoj teoriji imate stavove da kada se poveća minimalna zarada, smanjuje se nezaposlenost.

Kod nas je ona izrazito mala, tako da se mora voditi računa o tome da se i poreska politika vodi tako da minimalna zarada faktički služi za to da minimalne zarade dobijaju možda oni ljudi koji rade neki posao paralelno uz nešto drugo, za studente koji imaju pola radnog vremena ili tako nešto i da se razmišlja o tome da se porezi na minimalnu zaradu potpuno ukinu, a ne samo na iznos od 11.900 dinara.

Postoje analize koje podrazumevaju da to može da se pokrije iz drugih izvora. Mi danas imamo poreski sistem koji one koji imaju zarade koje su preko 200.000 dinara, oni se faktički oporezuju po nižoj poreskoj stopi nego oni koji imaju srednji nivo zarade i to za nekoliko procenata.

Zato vas molim da razmišljate o definisanju, o izradi kodeksa rada o toj životnoj, znači ne o minimalnoj zaradi nego o životnoj zaradi, jer promena samog instituta će doprineti da podstaknemo, kako da kažem, i privredni razvoj i podrazumevanje minimalne zarade, jer ono što je sigurno da minimalna zarada kod nas ne može da obezbedi ono osnovno, dostojanstven život ljudi, naravno radnih ljudi koji rade za tu platu.

Ono što jeste isto tako veliki problem kod naše minimalne zarade, dakle kod minimalnih zarada koje su veoma niske u odnosu na razvijene tržišne ekonomije, što ona demotiviše zapošljavanje visokokvalifikovanih kadrova, jer imate desetine fabrika u Srbiji, desetine investitora koji zapošljavaju nisko kvalifikovanu radnu snagu i naravno ciljano im daju minimalnu zaradu što nije dobro, tako da vas molim da razmislite o tome i da promenimo ovu terminologiju, jer minimalna cena rada je nešto što se ranije koristilo, u prošlosti, uz svo uvažavanje da je ovakav model postignut u okviru tripartitnog dijaloga. Hvala.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. Amandman se tiče člana kojim se sada po Predlogu zakona definiše cena rada odnosno kaže da će se utvrđivati cena sata, nabrajajući šta se sve uzima u obzir da bi mogla biti određena cena sata i ta minimalna cena rada sadrži obrazloženje i kaže da se utvrđuje po radnom času bez poreza i doprinosa za kalendarsku godinu, najkasnije do 15. septembra tekuće godine i primenjuje se od 1. januara sledeće godine.

Amandman koji sam podnela glasi – da donosilac odluke o minimalnoj ceni radnog sata dužan je da najkasnije 30 dana pre poslednjeg roka za utvrđivanje te cene objavi memorandum o obračunu i stavi ga na uvid javnosti.

Vlada, koja odbija moj amandman u obrazloženju, odbija ga sa objašnjenjem da postoje učesnici koji su definisani u članu a koji treba da budu odgovorni za utvrđivanje cene rada i da će se odluka objaviti u „Službenom glasniku“. Dakle, daje mi obrazloženje za odbijanje nečega što ja uopšte nisam sporila.

I svako obrazloženje, za svaki amandman je takav da u suštini svakom od nas poslanika pokazuje da predlagač ili ne čita ili ga jednostavno baš briga ili smatra da nije važno potruditi se, biti temeljit u obrazloženju koje se daje za odbijanje amandmana, sebe radi, kao Vlade, ne nas. Da li smatra da niko od poslanika ne čita obrazloženje ili da ne čita zakone? Moguće je i to.

Ali, sve zajedno je to nedostojno rada bilo koje vlade i nije ovo prva vlada koja to radi. Nadam se da će biti volje među nama poslanicima da Vladi objasnimo da, kada nam piše obrazloženje, da piše obrazloženje za amandman koji se predlaže.

Hasanović-Korać Biljana

Zahvaljujem.

Na član 51. podneli smo amandman i ovim članom se menja član 115. Zakona. Amandman glasi – Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana i to u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.

Zadržavanjem različitog stepena zaštite u smislu visine naknade zarade usled bolesti ili povrede na radu i van rada, zaposleni se stavljaju u neravnopravan položaj. U obe faktičke situacije sprečenost za rad determinisane okolnostima na koje zaposleni ne može da utiče i koje su objektivne prirode posebno treba imati u vidu da je postojeće rešenje koje predviđa da se u slučaju privremene sprečenosti za rad isplaćuje naknada zarada u iznosu od najmanje 65% prosečne zarade praksa u Srbiji, te da ljudi u vreme bolovanja imaju dodatne troškove u vezi sa lečenjem i nisu u mogućnosti sa smanjenom naknadom da obezbede sebi adekvatno lečenje, pogotovo kada se ima u vidu stanje u zdravstvu, pa im je dodatno i egzistencija ugrožena.

Vlada nije prihvatila amandman, imajući u vidu da je uticaj posla na zdravlje zaposlenog bio presudan za odsustvo sa rada za slučaj profesionalne bolesti ili povrede, te da je opravdano isplatiti manju naknadu kada je bolovanje posledica…(Predsednik: Vreme.) drugih razloga, a ne posla koji obavlja.

Veselinović Janko

Da.

Veselinović Janko

Vratićete mi ovih deset sekundi. Ovaj amandman je veoma značajan zbog toga što mi imamo najgori zdravstveni sistem u Evropi i zbog toga činjenica da će neko imati 65% plate za vreme bolovanja nije svejedno kod nas i recimo u jednoj Nemačkoj. Zbog toga mi insistiramo da zaposleni koji je na bolovanju do 30 dana prima platu 100%.

Posebno bih voleo da se po pravima radnika i penzionera izjasne SPS, PUPS i DPS koji su se ovih dana prilično, prilično primirili, kao da se ovaj zakon ne tiče radnika i penzionera. Bili su vrlo glasni u prethodnom mandatu od 2012. godine kada su bila prava radnika i penzionera u pitanju.

Mrdaković-Todorović Ljubica

Hvala, predsednice. Radi javnosti i mojih kolega koji nisu lekari htela bih da kažem povodom ovog amandmana da je Vlada opravdano odbila ovaj amandman, jer treba praviti razliku između bolovanja koje nije uzrokovano obavljanjem posla radnika i odsustva sa rada koje je posledica povrede na radu i profesionalne bolesti tako da ću pročitati definicije šta znači profesionalna bolest, šta znači povreda na radu.

Profesionalne bolesti predstavljaju patološka stanja nastala u neposrednoj vezi sa redovnim zanimanjem radnika. To su određene bolesti prouzrokovane uticajem procesa i uslova rada na radnika koji taj posao obavlja. To su bolesti izazvane štetnostima sa radnog mesta.

Što se tiče povreda na radu, povreda na radu je povreda uzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim ili hemijskim dejstvom, kao i povreda prouzrokovana naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma pod uslovom da je nastanak povrede uzročno vezan za obavljanje poslova, odnosno radnih zadataka.

Malo plastično da objasnim, nije isto kada u procesu rada na strugu, nedajbože, izgubite prst ili kada na zabavi pokvarite stomak, pa zbog nuspojava ne možete da prisustvujete poslu. Hvala.

Mijatović Milorad

Replika, prozvao me je.

Mijatović Milorad

Molim vas, prozvao je SDPS kao Socijaldemokratsku partiju, zašto ćuti.

Mijatović Milorad

Da.

Mijatović Milorad

Ja ću reći samo jednu rečenicu. O ovom i ovakvom zakonu o radu kao socijaldemokrata mogu samo da ćutim.