STENO BELEŠKE, 3. dan, 3. deo

Stefanović Borislav

Predložio sam da se član 115. menja i da sada glasi da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad od 30 dana i to: najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drugačije određeno i u visini od 100% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost itd. ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, održavanjem trudnoće, porodiljskim odsustvom, odsustvom radi nege deteta i odsustvom radi posebne nege deteta, ako zakonom nije drugačije određeno.

Naime u članu 51. Predloga zakona propisana je i izmena visine naknade zarade u članovima 114. do 116. Zakona o radu, pa se utvrđuje u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci umesto sadašnjih prethodna tri meseca, što mi smatramo da je mnogo povoljnije za zaposlenog.

Za vreme privremene sprečenosti za rad zbog povrede na radu, godišnjeg odmora, državnih i verskih praznika i slično, zaposleni treba da prima zaradu kao da radi, jer ne sme da trpi štetu zbog nastupanja ovih okolnosti koje niti je izazvao, niti može na njih da utiče.

Sadašnje zakonsko rešenje, zarada u prethodna tri meseca, manje je štetno za zaposlenog nego prethodno predloženo, posebno ako uzmemo u obzir eventualno smanjenje zarade u prethodnih 12 meseci. Hvala.

Petrić Milan

U članu 52. piše lepo – promena mesta stanovanja zaposlenog nakon zaključenja ugovora o radu ne može da utiče na uvećanje troškova prevoza koje je poslodavac dužan da naknadi zaposlenom u trenutku zaključenja ugovora o radu bez saglasnosti poslodavca.

Smatramo da, po ovom članu, ne treba ograničavati pravo na slobodu i ukoliko se neko kojim slučajem preseli i zasnuje porodicu ili nešto drugo, što su sporedni efekti svega toga, smatramo da bi ipak trebalo da mu se izađe u susret, jer to nisu neki veliki troškovi, to nisu toliko veliki slučajevi.

Ukoliko postoji, kako je to pravdano u ovoj situaciji, zloupotreba po toj situaciji, smatram da već uglavnom svako preduzeće ima svoju određenu vrstu kontrole koja može odmah da sankcioniše taj problem i treba takvu osobu kazniti, da se ne bi zbog takvih osoba menjao čitav jedan član zakona. Hvala.

Vulin Aleksandar

Vidite, razlog zašto je doneta ova mera jeste zbog brojnih zloupotreba. Posebno se to dešavalo u javnom sektoru, vrlo retko u privatnom. Znate, imate primer da se čovek zaposli u Beogradu, a onda se registruje kod roditelja u Vrnjačkoj banji i prijavljuje kao da svaki dan ima troškove.

Vi ste u pravu da to treba rešavati drugim mehanizmima, ali vi ovde ne možete nametnuti obavezu poslodavcu da prati vaše menjanje. On je možda hteo radnika koji živi u Beogradu, on živi u Beogradu i on je za to spreman da plati. Naravno, ovde se zakonskim rešenjem ostavlja mogućnost poslodavcu da u dogovoru sa zaposlenim predvidi mogućnost da mu plaća te neke nove putne troškove i to ne zabranjujemo.

Dakle, eksplicitno ostavljamo poslodavcu i tu mogućnost, ali ne namećemo mu obavezu da to apriori mora da uradi. Poslodavac je hteo to što je hteo. Ako dođe do promene statusa, on može da proceni da li mu se to isplati ili ne isplati. Nije to kao u Skupštini, kao što znate da smo imali takvih primera, pa to teško možete da sankcionišete, ali ovde možete.

Marković Aleksandar

Hvala, gospođo predsedavajuća. Ovde imamo jednu čudnu situaciju koja se sada desila. Gospodin Stefanović, koji je podnosilac amandmana na član 52. Predloga zakona, koji kaže – član 52. briše se, malopre u svom govoru je zapravo pričao o amandmanu na član 51.

Verovatno je u pitanju obična greška. Ne želim ništa da insinuiram. Nije bio u sali. Verovatno je zabuna u pitanju, a o amandmanu na član 52. je pričao gospodin Milan Petrić.

Ja bih se u svojoj diskusiji osvrnuo na amandman Borislava Stefanovića, gde kaže – briše se. Smatram da je tako koncipiran i predložen amandman krajnje i apsolutno neprihvatljiv za nas.

Moram da postavim pitanje šta vam znači to – briše se?

Marković Aleksandar

Izvinjavam se.

Skoro svaki amandman je tako predložen – briše se. Šta vam to znači? Iskreno, to ne mogu da shvatim.

Članom 52. ovaj zakon uvodi obavezu poslodavca da zaposlenom isplaćuje troškove prevoza za dolazak i odlazak sa posla. Zatim, u članu 52. kojim se menja član 118. dosadašnjeg zakona, ta obaveza je precizno regulisana. Smatram da ne treba menjati ovako predloženo rešenje. Hvala.

Stefanović Borislav

Ništa ne zameram kolegi, pošto i on nije dobre članove citirao, a i stvarno mislim da je to nikakav problem.

Potpuno ste pogrešne članove citirali sada na kraju. Važno je da smo Petrić i ja dosta kvalitetno amandmanski pokrili veoma loše odredbe koje se ovde predlažu, a mnogo je manje bitno da li je o delu izmena govorio ja ili on.

U suštini, mislim da moram da odgovorim samo na ono pitanje – šta znači briše se? Ima nekih predloga izmena i dopuna Zakona o radu koje prosto smatramo da moraju da se izbrišu, jer je nemoguće amandmanski da se poprave. One su u svojoj suštini, u temelju suprotni onome u programskom, ideološkom, ljudskom, humanom smislu za šta se zalaže DS. Ako me pitate za motivaciju, to je motivacija.

Ima nekih amandmana koji daju jasna alternativna rešenja. Izvinite ako sam pogledao u vašem pravcu. Sve vreme centriram onaj ugao tamo na krovu, ali eto, nekad mi pogled skrene. To su valjda te emocije što spominju i mislim da je to jako važno da se objasni.

Nije ovde tema, i vi to znate, gospođo predsednice, rasprava o tome šta opoziciju motiviše da predloži u okviru amandmana. Nismo ovde ni na kakvom ispitivanju. Koliko razumem, vi možete da date kontrapredlog i da kažete – ne valja vaš predlog i da kažete zašto, ali ne čujem zašto, niti čujem kako ćete smanjiti mogućnost da se neko otpusti, niti čujem kako ćete vi naterati privatnika da nekog ne otpusti, niti čujem kako mislite da motivišete nekog da napusti nekog poslodavca u poznim godinama i ode kod novog ako nema ono što ismejavate, a zove se minuli rad.

Pa, gledaće da ostane do kraja samo da zadrži višu platu. To je prosto i jednostavno. Zaista sam pokušao kroz odgovor da preciziram stvari i da više ne razgovaramo o tome šta je motiv za donošenje nekog amandmana.

Karavidić Branka

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Ovim se članom definiše pravo na naknadu troškova. Tu spada dolazak i odlazak sa rada, vreme provedeno na službenom putu itd, i ovaj član zakona bi bio prihvatljiv da ne postoji poslednji stav koji u stvari derogira, koji je protivurečan sa stavom 1, odnosno tačkom 1. iz ovog stava, koji u stvari kaže da zaposleni nema naknadu troškova za odlazak i dolazak sa rada ukoliko promeni mesto boravka, odnosno promeni mesto boravka i ode odatle.

Amandmanom se otklanja situacija u kojoj poslodavac prevaljuje teret naknade troškova za odlazak i dolazak sa rada na zaposlenog u slučaju promene mesta stanovanja. Vlada je dala svoj odgovor i ministar ga je malopre još elaborirao, pravdajući se time da je dolazilo i do nekih zloupotreba. Naravno, slažem se da bi sve zloupotrebe trebalo da se preduprede i da za to postoje mehanizmi.

Drugo, kao što je poznato, rizik na strani poslodavca, isto tako postoji i rizik na strani zaposlenog, koji je, ilustracije radi, primoran da promeni mesto prebivališta ili je morao da se preseli iz jednog grada u drugi zarad članova uže porodice, zbog bolesti ili bilo čega drugog.

Sem toga, u jednoj opštini zaposleni može da se preseli na udaljenost od četiri kilometra i da je primoran da koristi prevoz, a da pre toga nije koristio prevoz jer je živeo u centru mesta. Zbog ovakve odredbe koju predlaže Vlada zaposleni u takvim situacijama praktično finansira poslodavca.

Orlić Vladimir

Predlažem da se amandman odbije. Obrazloženje koje smo dobili od Vlade vrlo je precizno. Daću sebi slobodu da dam nešto šire obrazloženje sa svoje strane.

Kao što vidite, osnovna namera predlagača ovog zakonskog rešenja u ovom članu na način kako je predloženo jeste da se spreče zloupotrebe. Možemo da damo sebi još jedan minut komfora da porazgovaramo o poslovnoj logici, zašto je ovo rešenje dobro, koliko ono ima smisla.

Predloženi član, odnosno sporni stav, konkretno, sporan za predlagača amandmana koji bi želeo da se taj stav ukloni, ne kaže ništa do da ne postoji dužnost poslodavca da automatski nadoknadi troškove prevoza koji nisu postojali u trenutku sklapanja ugovora, pa samim tim i ne predstavljaju deo ugovorne obaveze.

Nigde ne stoji da će obavezno u praksi to značiti da neko ko ima veće troškove putovanja automatski mora da ih snosi sam. Ako nađe zajednički jezik sa poslodavcem i to bude rešeno na najbolji način direktnim sporazumom, zašto bi to predstavljalo bilo kakvu otežavajuću okolnost?

Ako ne nađe, to je nešto što moramo da uvažimo, to je nešto o čemu moramo da vodimo računa. Dogovor je dogovor. Ništa više od toga i, naravno, nikakve loše namere u ovome nema, samim tim i negativne reperkusije. Traži se samo ono što je logično i što je fer, da ne bude automatizma koji krši dogovor, da dogovor i sutra bude dogovor. Hvala.

Stefanović Borislav

Samo da budem precizan ovaj put. Mi predlažemo da se briše ovaj član, što znači u prevodu da ostaje član kakav je bio i dosad u Zakonu o radu.

Smatramo da bi se usvajanjem ovog amandmana omogućilo i sprečilo da se zaposleni dovede u nepovoljniji ekonomski položaj, jer se predloženom izmenom zaposlenom otpremnina pri odlasku u penziju smanjuje sa tri na dve prosečne zarade, što je zanemarljiva ušteda za poslodavca, a složićete se, veći udarac na zaposlene koji će prvu sledeću nadoknadu dobiti tek po dobijanju rešenja o penziji.

Bradić Blagoje

zahvaljujem. U članu 54. koji se odnosi na član 121. govori se o načinu dostavljanja obračuna zarade. Mi predlažemo da se posle stava 4. dodaju stavovi 5. do 8, gde se kaže da dostavljanje obračuna u elektronskoj formi treba da predstavlja izuzetak u odnosu na pravilo o dostavljanju pismena, te se amandmanom obezbeđuje ova vrsta dostavljanja isključivo uz saglasnost zaposlenog, što mislimo da je jako bitno.

Novim stavom se bliže uređuje uredna dostava obračuna u elektronskoj formi kao izvršne isprave, tako da je potrebno da zaposleni potvrdi da je obračun primio, što je vrlo bitno, te se na ovaj način izbegavaju mogući propusti u dostavljanju, a dostavljanje je od značaja za vršenje prava i eventualnog ulaganja pravnog leka.

Vlada nije prihvatila amandman iz razloga što način dostavljanja, kako kaže, obračuna zarade i naknade zarade prvenstveno treba da bude odluka poslodavca u skladu sa njegovim mogućnostima, u cilju olakšavanja nepotrebnog administriranja itd. Mi mislimo da nije odluka na poslodavcu, već na zakonodavcu da takvu odluku donese. Ako je sve na poslodavcu, kao što kaže Vlada u svom mišljenju, zašto uopšte zakonom regulišemo ovu oblast?

Amandman je dao kvalitetno obrazloženje zbog čega je bitna i saglasnost zaposlenog na prijem obračuna elektronskim putem i potvrda prijema. Od momenta prijema akta, ponoviću, počinju da teku rokovi. To je vrlo bitno, kao procesna kategorija relevantni su za ostvarivanje čitavog niza materijalnih prava.

Seme toga, smatram da je za poslodavca važna činjenica da li je zaposleni primio pojedinačni pravni akt kao što je ovaj dokument. Voleo bih da dobijem objašnjenje zašto je nepotrebno obavezati poslodavca da ima potvrdu da je radnik primio obračun zarade.PREDSEDNIK: Na član 54. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin, Sabina Dazdarević i Enis Imamović. Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Sabina Dazdarević.

Dazdarević Sabina

Poštovana predsednice, amandmanom na član 54. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu daje se mogućnost zaposlenom da sam odabere način na koji mu se dostavlja obračun prilikom isplate zarade i naknade zarada i to na način koji njemu najviše odgovara.

S obzirom da su generacije zaposlenih različite, potrebno je ostaviti mesta zaposlenim iz različitih starosnih i drugih vrsta kategorija da sami odrede kako im najviše odgovara prijem obračuna, da li će to biti elektronski ili pismeno, odnosno neophodno je da to bude njihova odluka. Zahvaljujem.

Vulin Aleksandar

Obrazloženje Vlade ovde je jasno i idemo ka digitalizaciji. Stvarno ne vidim neki veliki razlog da moramo da teramo poslodavca da sve to radi na papiru. Ovo jeste papir i to je tako kako jeste.

Javljam se prvenstveno zbog ovog člana 121, kad smo već došli do njega. Odredbe člana 121. su nešto što je zaista revolucionarno u ovom zakonu. Radnik po prvi put postaje, u pravom smislu reči, gospodar svoje zarade. Nikada do sada on nije mogao da svoju zaradu prikaže, možemo slobodno da kažemo, kao menicu. Radniku se na kraju meseca izdaje obračunski list. Na osnovu tog obračunskog lista, on je u stanju da dokaže svoje potraživanje, ne treba mu advokat, ne trebaju mu veštaci. Poslodavac je dužan da vodi evidenciju o tome, potrebno je samo da se na jednom ročištu te dve stvari upare i ništa više.

Dakle, prvi put, evo od 2000. godine, radnik je, u pravom smislu reči, vlasnik svoje zarade. Žalosno je što to moramo da radimo, ali to jeste tako, i to radimo.

Bradić Blagoje

Smatramo da u članu 56, u stavu 2, nakon reči „drugog privrednog subjekta“, umesto zapete stavlja se tačka i ostatak rečenice se briše. Zašto to mislimo? Odgovornost za poslovanje privrednog subjekta snosi osnivač, odnosno član privrednog društva, te je necelishodno i nelogično da ova lica ostvaruju prava u pravnom subjektu nad kojim je otvoren stečajni postupak, a čiji su osnivači, bez obzira da li su ili ne, zasnovali radni odnos.

Vlada nije prihvatila amandman iz razloga što svako lice koje je u radnom odnosu treba da ima pravo na isplatu potraživanja u postupku pred Fondom solidarnosti. To je stav Vlade.

Pitamo vas – da li vaš stav znači da vlasnik firme, koji je najčešće i direktor, ne može zloupotrebiti ovakvu situaciju na taj način što će sebi u periodu, na primer godinu pred pokretanje stečaja, propisati platu od 3.000 evra i tako steći pravni osnov da od Fonda solidarnosti potražuje iznos od 36.000 evra?

Niste prihvatili amandman kojim se poslodavac obavezuje da zaposlenom dostavi kopiju prijave osiguranja. Niste prihvatili amandman da poslodavac mora zaposlenom dostaviti obračun zarade. Najblaže rečeno protivurečni ste. U ovoj konkretnoj situaciji štitite prava čak i tajkuna.

Čapo Dejan

Poslanička grupa LSV je predložila amandman vezan za potraživanje zaposlenih u slučaju stečajnog postupka, a odnosi se pre svega na član 56. To je stav 4. Predlažemo da taj član glasi – pravo na isplatu potraživanja iz stava 1. ovog člana nema zaposleni ako je doneto rešenje o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije poslodavca nad kojim je otvoren stečaji postupak u skladu sa zakonom. Predlažemo da se stav 4. tog člana 56. izbriše, jer mislimo da se pravo na isplatu zarade, kao ekvivalenta za uloženi rad, derogira pravima zaposlenih u slučaju stečaja poslodavca.

Zašto se uskraćuje pravo zaposlenih na nadoknadu zarade od Fonda solidarnosti, ako je poslodavac pokrenuo postupak reorganizacije? Fond solidarnosti je osnova da bi država zaštitila zaposlene od stečaja poslodavca i time je uskladila naše norme sa direktivom EU o solventnosti poslodavca.

Mislimo da bi normalno rešenje bilo da se zaposlenima u postupku reorganizacije nadoknadi neisplaćeni deo zarade, jer se kod Fonda nadoknađuje samo minimalna zarada za devet meseci rada pre otvaranja stečaja. Postupak reorganizacije traje neki period i tada može da dođe do otpuštanja zaposlenih, pa se pitamo – kada će zaposleni ostvariti naknadu zarade i da li će je uopšte ostvariti? Zahvaljujem.

Stefanović Borislav

Tražimo da se promeni tekst člana 65. i da on glasi da se zaposlenom isplati otpremnina u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu, a ta otpremnina ne može biti niža od trećine zarade zaposlenog za svaku završenu godinu u radnom odnosu, osim u slučaju da je zaposleni već ostvario pravo na otpremninu zbog prestanka radnog odnosa po osnovu viška zaposlenih kod prethodnog poslodavca.

Dakle, predloženim amandmanom dolazi se do pravičnijeg rešenja i otklanja se nepovoljniji položaj za mlade i one koji zbog prirode posla često menjaju poslove i poslodavce. Predloženim amandmanom štite se sve kategorije zaposlenih i isplaćuje pravična otpremnina koja iznosi zbir trećine zarada za celokupan radni staž, a ne samo za staž kod poslednjeg poslodavca, kako je to predloženo od strane predlagača izmene zakona.

Nismo za to da zaposleni više puta primi otpremninu za isti period rada, tako što bi menjali poslodavce, ali nismo ni za to da se svaka otpremnina svede na nekoliko godina rada kod poslednjeg poslodavca, što će biti slučaj usled rešavanja pitanja zaposlenih kod preduzeća u restrukturiranju.

Zaposleni koji su već dovoljno svedeni sami na sebe, bez osnovnih prava na rad i normalne zarade, sada kada ih u paketu ekonomskih mera reše otkazima, isti koji budu imali sreće da se pod stare dane zaposle, ukoliko i tu budu proglašeni za višak, snaći će svečani odlazak po otpremninu u visini jedva jedne zarade, koliko bi imao za tri godine radnog staža kod novog poslodavca. Zato smatramo da nije pravedno i predlažemo ovu adekvatnu zamenu. Hvala.

Đukanović Vladimir

Ovo je jedan od suštinskih razloga zašto menjamo Zakon o radu i naravno da je ovakav jedan amandman neprihvatljiv, jer smo imali do sada ovo što je do sada malopređašnji govornik isticao, ali smo videli potpuno destimulativan sistem za zapošljavanje. Znate, uvek valja poći od sebe. Uzmite da ste vi privatnik, da li biste osobu koja ima 20 ili 30 godina radnog staža zaposlili, pa da mu posle isplatite otpremninu? Teško.

Hajde da budemo konstruktivni i realni. Ovo je član koji, slažem se, možda može da bude nepovoljniji po radnike, ali sigurno povoljniji u tom smislu što stimuliše zapošljavanje za razliku od ovoga što smo imali do sada, a gde smo imali potpuno destimulisanje zapošljavanja i gde nijedan poslodavac nije bio voljan da zaposli radnika, posebno ako je imao više od dvadeset ili trideset godina radnog staža. Hvala.

Pantić Pilja Biljana

Hvala vam, predsedavajuća.

Slažem se sa mojim kolegom koji je sada govorio, treba odbiti ovaj amandman. Mislim da je ovo u stvari najbolje rešenje iz ovog predloga zakona koje smo dobili za otpremnine, da se isplaćuju samo kod poslodavca kod kog je poslednjeg radio zaposleni. Srbija je inače jedinstvena zemlja u kojoj se isplaćuje otpremnina za celokupan staž, a imali smo toliko zloupotreba da se kod poslodavaca isplati celokupna otpremnina, pa se zasnuje radni odnos u drugom javnom preduzeću.

Na primer, 2010. ili 2011. Godine, ne znam tačno, imali smo državnu službenicu koja je radila u Penzijskom fondu, uzela je otpremninu preko 20.000 evra i onda se zaposlila u Republičkoj direkciji. A, imali smo i primer iz Novog Sada, dok je gospodin Igor Pavličić bio gradonačelnik grada Novog Sada, kada je isto državna službenica zaposlena u jednom javnom komunalnom preduzeću uzela otpremninu preko milion dinara i onda se zaposlila u drugom javnom preduzeću.

To je sve bilo dozvoljeno, nažalost, zakonskim rešenjem iz 2005. godine. Zato smatram da je ovo zaista najbolje rešenje koje daje ovaj zakon, jer se ovako nešto više neće dešavati. Hvala vam.

Orlić Vladimir

Zahvaljujem. Dakle, u prilog svemu rečenom ovo zaista jeste jedan od glavnih kvaliteta predloženog zakonskog rešenja i samim tim amandman koji predlaže korekcije i brisanja u ovoj stvari koja je nesporno dobra i nesporno jasna ne treba da bude prihvaćen.

Kao što smo čuli reč je o situacijama koje neposredno regulišu postupanje u slučajevima kada je zaposleni čovek koji je ostao bez posla, a nalazi se pri samom kraju radnog veka, i samim tim zakonsko rešenje koje se nalazi u tekućem zakonu podrazumeva potrebu da u skladu sa ukupnim stažom, on dobije otpremninu ukoliko izgubi posao.

Poznato iz prakse i na to zaista ne treba da trošimo reči koliko je samo ova okolnost otežavajuća za čoveka koji novi posao traži, razgovara sa poslodavcima. Poslodavac zbog neizvesnosti sopstvenog poslovanja unapred razmišlja o tome da li će tom licu sutra biti dužan da isplati pozamašnu otpremninu. Ovo je suština.

Uz sve to potpuno stoje primeri iz prakse da smo imali višestruke zloupotrebe prava na primanja otpremnine, ali ovo je suština, i naša je dužnost, ponavljam još jednom da obezbedimo konkurentnost na našem tržištu rada, da se oni koji se nalaze neposredno pred penzijom ne nađu sutra zbog toga u teškom položaju, u položaju koji onemogućava da reše pitanje svog rada, samo zbog toga što su pred penzijom. Da oni budu podjednako konkurentni kao oni koji ne povlače svojim statusom automatsku potrebu za velikim otpremninama od sutra od strane poslodavca. I to je bukvalno sve.

Kada je reč o konkurentnosti na našem tržištu rada tačan je i nažalost, poražavajući podatak da smo prema međunarodnim istraživanjima na ''visokom'' 119. mestu od 148 ispitanih zemalja. Da smo samo zbog toga što nam zakonodavstvo nije bilo unapređeno u odnosu na prethodno merenje nazadovali, znači tada smo bili 100., sada smo 119., i samo zbog toga što, ne dešava se ništa dodatno loše kod nas i u našem sistemu, ali ne menjamo rešenja, ne pratimo vreme, ne hvatamo korak, mi nastavljamo da nazadujemo, i zato treba reagovati i odmah i na način koji je predložen od strane zakonodavca, odnosno predlagača. Hvala vam najlepše.

Stefanović Borislav

Moram da se zahvalim dr Orliću na konstruktivnom nastupu i razgovoru oko suštine amandmana, a ne oko nekih drugih stvari, ali moram da naglasim da i dalje ne vidim bilo kakvu konekciju između zakonskih rešenja koje je Vlada, koju podržavate, predlaže i upravo o tom zapošljavanju koje stalno ili zaposlenju, kako je gramatički ispravno, koje stalno ističete u ovoj skupštini.

Molim vas da mi objasnite kako će ova odredba dovesti u povoljniji položaj, dovesti do većeg stepena zaposlenja građana Srbije? Ja i dalje ne razumem. Šta je problematično u amandmanu koji kaže – da ne treba, osim ako je ostvario otpremninu na osnovu viška zaposlenih, dakle, mi izbacujemo zloupotrebu sa stola, a ostavljamo odredbu koja daje trećinu po godini koja je navršena.

Baš zato da bi pokušali da spasemo ljude koji su u preduzećima u teškoj situaciji i koji će na osnovu ovakve odredbe doći u znatno nepovoljniji položaj nego što su bili do sada, što je ako ja vas razumem u skladu sa vašim programskim konceptom. Ali, ne mogu da razumem kako ne vidite da je baš usmereno na te ljude koji su najviše patili u poslednjih 20 godina u našoj privredi.

Ti ljudi će biti pogođenim ovim, jer će gledati po svaku cenu da ostanu i po svaku cenu da se grčevito drže za to mesto. Nećete pospešiti dinamiku zapošljavanja. Ja to ne vidim.

Molim vas da mi malo empirijski ili na neki drugi način pokažete vezu između recimo ove odredbe i novog zaposlenja. Hvala.

Vulin Aleksandar

Vidite, nijedan zakon sam po sebi neće omogućiti zapošljavanje, ali svi zakoni hoće. I sve to što radimo zajedno hoće.

Hajde da ostavimo sve kao što je bilo i da uživamo u ovoj divoti u kojoj sada živimo, da ništa ne menjamo ako je ikako moguće. To bi bilo najbolje i najpametnije.

Naravno da ćemo menjati, to moramo da radimo. Pošto ste govorili suštinski, mislili ste o amandmanu na preduzeća u restrukturiranju, u prelaznim i završnim odredbama ovog zakona predviđeno je da će se položaj preduzeća u restrukturiranju regulisati posebnim zakonom

Dakle, kao što vidite, bez obzira na brojne kritike da suviše vodimo računa o preduzećima u restrukturiranju, mi vodimo računa o onima kojima je zaista najteže i baš zbog toga smo to predvideli na ovaj način. To je bio i dogovor na radnoj grupi između sindikata, poslodavaca i nas. Dakle vodimo računa o tome. Biće čak poseban zakon o ljudima kojima je stvarno najteže. Hvala.

Orlić Vladimir

Biću kratak, pošto sam bio pozvan da pružim određeno obrazloženje.

Mislim da kolega koji je za obrazloženje zamolio i ja vodimo računa o istoj stvari, ali iz različitih uglova. Dakle, ako razgovaramo u najboljem interesu radnika, slažem se da to je ono što treba da nas motiviše i u ovom zakonu, ali i generalno u poslu kojim se bavimo.

Vrlo plastično, reč je o situaciji kada čovek koji se nalazi pri kraju svog radnog veka ne bira sam da promeni poslodavca, analiziram scenario u kome se nalazi u poziciji da ostane bez posla, i pitanje je šta se dešava dalje. Onaj koji je u prilici da bira, to je već daleko drugačija situacija, daleko pogodniji scenario i onda je daleko manja posledica ukoliko izabere da ostane da radi, ako je time rešio da smanji rizik po sebe. Ipak je to stvar slobodnog izbora.

Mene zanima situacija u kojoj slobodnog izbora nema i u kojoj se čovek zbog toga nađe u neprilici. Neprilici, jer sa sobom vuče breme da će sutra poslodavac pre svega, kroz njega posmatrati potencijalnu otpremninu i zbog toga biti obeshrabren da ga radno angažuje i da zbog toga naš, hipotetički čovek, iz neke zamišljene priče, priče koje nažalost ima svuda oko nas, ali prosto se ne hvatamo za konkretna imena u primeru, ostaje bez posla jako dugo.

To je ono što se ovakvim predlogom menja. On postaje konkurentniji na tržištu rada. To je suština ovoga o čemu pričamo danas. Verujem da je bilo više nego dovoljno jasno ukoliko neko želi da razume. Ukoliko ne želi, bojim se da dovoljno jasno ne postoji.

Jovičić Aleksandar

Uvažena predsedavajuća, narodni poslanici, potrebno je u suštini gledati ove izmene i dopune zakona ne uvek iz ugla zaposlenih koji su u javnim preduzećima ili da kažemo na teretu države. Znamo kako se uvek zapošljava u javnom sektoru i svi imaju želju da rade u javnom sektoru.

Međutim, ovi zakoni treba da olakšaju i motor razvoja privrede u Srbiji, a to je taj privatni sektor koji je neophodno da ojačamo kako bismo mogli da očekujemo da naša privreda krene napred.

Zato danas u svim raspravama sa druge strane u većini slučajeva vidimo neku borbu za neke otpremnine, a znamo da se otpremnine najviše isplaćuju u javnim preduzećima, odnosno pod kapom države, a u većini slučajeva unazad, već deceniju, to je bilo veoma često zloupotrebljavano.

Zato dajte da pokušamo svi zajedno da nađemo rešenja kako da ojačamo privatni sektor i da želja svih nas u Srbiji bude da radimo u privatnom sektoru, za privatnika ili da sami budemo privatnici, a ne uvek na državnim jaslama, a znamo u kakvom stanju je naš budžet i kako se privreda vodila u prethodnih 15 godina. Hvala.

Nikolić Miodrag

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, prvo da vam čestitam, celog dana od 10 jutros radite, ne napuštate klupu. Vidi se da ste premoreni.

Moj predlog izmene i dopune po ovom amandmanu odnosi se na pravljenje razlike. Mi znamo da u Srbiji danas radi preko 140.000 preduzetnika koji uglavnom sami rade, nemaju pravnika, nemaju pravne službe, nemaju sredstava da izdvoje za eventualna angažovanja advokata itd, a hteli ili ne da se složimo sa jednom istinom, to je da bez malog deteta nema velikog čoveka, odnosno danas je realno zapošljavati jedino u toj maloj privredi, odnosno u privatnom preduzetništvu koje danas zapošljava preko 140.000.

Ako bi stvorili neke povoljnije uslove u odnosu na ostalu privredu, veliku privredu, oronulu, propalu, pogotovo firme, znamo koliko ih ima u restrukturiranju, giganti koji sedam-osam godina grcaju, u restrukturiranju, kažem to češće puta – pacijent je doživeo kliničku smrt, ne ustaje, leži na stolu, a pored njega prolaze na stotine pacijenata čekajući na uslugu, a on niti ustaje niti umire.

Dobro je da će već na jesen morati da dođe na temu i rešavanje firmi u restrukturiranju koje su na neki način po meni ljudi spretnog režima, donoseći takve odluke, kršili ustavno pravo ravnopravnosti. Niko nema pravo da bude izuzet iz plaćanja obaveza i iz poštovanja zakona, kao što su to do sada činili. Hoću da kažem – firme u restrukturiranju. To ima svugde u svetu, termin restrukturiranje se primenjuje i postoji pravilo i u razvijenim zemljama Evrope gde sam živeo, radio i vodio svoju firmu do 1985. godine, ali to je uslov da radi tri do pet meseci maksimum.

Šta je to restrukturiranje? Da se sabere saldo minus-plus, da se sabere kojim resursima raspolaže, kojim sirovinama, koja su potraživanja, onda se sabere minus-plus, saldo plus ide dalje, minusni saldo ide u stečaj, kraj. Međutim, kršen je i Ustav koji garantuje jednaka prava i obaveze i te firme su punih sedam-osam godina, neka više, neka manje u restrukturiranju. Neka nam je bog u pomoći kako ćemo rešiti taj problem.

Normalno je tada sindikati koji su danas došli da nas ometaju ovde u radu, ne znam gde su bili tih sedam-osam kada su se raspadale „Zastava“, „MIN“, „Elektronska industrija“ itd.

Da se vratim na temu, na predlog mog amandmana. Ovim amandmanom sam želeo kao iskusan industrijalac, punih 39 devet godina i poslodavac, da pomognem malim privrednicima, preduzetnicima da im se stvore eventualno povoljniji uslovi da se usude da zaposle nekoga ko je završio 55, 57, 58 godina itd. i na taj način da ih rasteretimo, za razliku od srednjih i velikih preduzeća, gde ja pripadam i gde moja kompanija pripada. Zašto?

Zato što ako treba on da plati od 960.000 1/3 za svaku godinu, za pet godina to je negde oko 1,5 miliona dinara. Teško će se bojim se usuditi da prihvati da zaposli starijeg radnika, odnosno stariju generaciju koja čeka na posao ili čeka na penziju dve, tri, pet godina.

Na ovaj način bi omogućili ili stvorili neke beneficije tim maloprivrednicima i preduzetnicima koji u 99% slučajeva ne koriste nikakve beneficije, nikakve povlastice za zapošljavanje, za razliku od velikih giganata i firmi, pogotovo ako je strana firma. Znamo kako je to do sada bilo, 10.000 evra po zaposlenom itd. On nikakve šanse nikada nije imao da to uradi, jer treba da zaposli preko 10 radnika i više.

Molio bih da još jednom razmotrite kao nadležni ministar, kao predstavnik Vlade, to je vaša nadležnost, odnosno Vlada da eventualno, ako ne sada, u najkraćem roku nađete neka stimulativna rešenja za zapošljavanje. Realno, upravo u tom sektoru koji zapošljava 140.000, kamo sreće kada bi zaposlili svaki po 0,5 radnika, mi bi imali 70.000 i nešto zaposlenih u narednih šest meseci, godinu dana.

Bradić Blagoje

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Član 65. se odnosi na član 158. koji govori o isplati otpremnina i mi predlažemo da se stav 5. briše. Stavom 5. ovog člana propisano je da opštim aktom ili ugovorom o radu ne može da se utvrdi duži period za isplatu otpremnina, odnosno za određivanje visine otpremnine od perioda utvrđenog u stavu 2. i 3. istog člana.

Ovakvo rešenje je u koliziji sa članom 8. i 9. Zakona o radu, kojima je predviđeno da opštim aktom ili ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i uslovi rada u odnosu na pravo utvrđeno zakonom. Iz navedenih razloga amandmanom se traži brisanje stava 5.

Vlada nije prihvatila amandman iz razloga što ne postoji kolizija Zakona o radu, jer isti propisuje da se opštim aktom mogu utvrditi veća prava samo ako zakonom nije drugačije određeno. Kako Predlog zakona tačno određuje da se period za koji se vrši isplata otpremnina može utvrditi samo zakonom, ne postoji kolizija na koju se u obrazloženju amandmana ukazuje.

Osnovno načelo radnog prava je da se nižim pravnim aktom mogu utvrditi veća prava zaposlenih. Zakonom se ovo načelo može ograničiti samo izuzetno, nije jasno koji je bio motiv predlagača kada je odlučio da se unapred meša u odnose poslodavca i zaposlenog i da im zabrani da ugovore povoljnije uslove za zaposlenog. Zahvaljujem se.

Mićin Žarko

Dakle, amandman je neprihvatljiv. Još jednom ću podsetiti šta predlaže izmena člana 158.

Izmenom člana 158. predlaže se da se pri isplati otpremnina prilikom utvrđivanja viška zaposlenih uzima u obzir samo period proveden u radnom odnosu kod poslednjeg poslodavca, a visina otpremnine se utvrđuje u skladu sa opštim aktom ili ugovorom o radu i ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga se ostvaruje pravo na otpremninu. S tim da ne može da se isplati za isti period za koji je isplaćena kod istog ili drugog poslodavca.

Osnovni cilj ove izmene jeste sprečavanje pojave da zaposleni koji su ispunili uslove po istom osnovu dobiju više puta otpremninu, kao i zloupotrebe koje je koleginica spomenula. Takođe, ovako definisanom odredbom se direktno podstiču poslodavci da zapošljavaju nova lica i sprečava se diskriminacija starijih ljudi koje poslodavci nisu hteli da zaposle zbog obaveze isplate velikih otpremnina.

Što se tiče stava 5. Dakle, stav 5. predviđa sledeće – opštim aktom ili ugovorom o radu ne može da se utvrdi duži period za isplatu otpremnina od perioda utvrđenog u stavu 2. i 3. ovog člana.

Dakle, ovaj stav se upravo nadovezuje na ovu izmenu i onemogućava da poslodavci, na primer u nekom javnom preduzeću kao što se pre dešavalo, preko organa upravljanja izigraju cilj ove izmene koju sam spomenuo time što bi opštim aktima doneli odluku kojom bi isplatili otpremninu i za vreme provedeno na radu u drugom preduzeću i time, kao što sam rekao, izigrali zakon. Upravo zato smatram da ne treba brisati stav 5. ove izmene.

Petrić Milan

U članu 66. piše – zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada ako je protiv njega započeto krivično gonjenje u skladu sa zakonom zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom.

Mi smatramo, iako ima elemenata nakon krivične prijave da se nastavi sa krivičnim gonjenjem, da jednostavno to još uvek nije dokazano i da tu može da se uđe u jedan problem. Šta ako se ta osoba ne osudi? Znam da u jednom preduzeću postoji situacija u kojoj se sedam godina ljudi tuže i zamislite štetu za poslodavca nakon toga, ukoliko mora da ih vrati nazad na posao, a da se jednostavno desi da oni ne budu osuđeni. Zamislite tu situaciju, koliki je to finansijski problem za poslodavca. Hvala vam puno.

Dazdarević Sabina

Hvala, poštovana predsednice. Predlažemo da se član 70. briše. Ovim amandmanom vrši se usklađivanje sa amandmanom koji smo podneli, a u vezi člana 47, jer se i ovim članom Predloga zakona stvara dodatni okvir da se i putem izmene ugovora o radu zaposlenima koji su radili kod više poslodavaca ne uračuna ukupan radni staž u minuli rad.

Dakle, ovim amandmanom se takođe otklanjaju posledice koje bi nastupile primenom ovog rešenja ponuđenog u Predlogu zakona, čime bi se napravio okvir za dodatno umanjivanje zarada zaposlenih lica.PREDSEDAVAJUĆI (Igor Bečić): Na član 72. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković. Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Živkoviću.

Živković Zoran

Članom 72. se predviđa član 172a, tražim da se to briše, koji glasi – ako je potrebno da se određeni posao izvrši bez odlaganja, zaposleni može biti privremeno premešten na druge odgovarajuće poslove na osnovu rešenja bez popune aneksa ugovora u smislu člana 172. ovog zakona, a najduže na 45 radnih dana u toku 12 meseci.

Vrlo sumnjiva forma. Šta je to određeni posao koji se vrši bez odlaganja? Koja je definicija toga? Svaki posao u ozbiljnoj firmi se mora izvršiti bez odlaganja. To je definicija jednog ozbiljnog poslovanja. Ne postoje poslovi koje možemo da odložimo. To ne postoji u bilo kojoj ozbiljnoj kompaniji, tako da je praktično nemoguće da dođe do situacije da poslodavca iznenadi neki posao koji je takav da mora nekog da premesti na drugo radno mesto na 45 radnih dana u toku jedne godine.

To je mogućnost za razne manipulacije od strane poslodavca, pošto nije definisano tačno šta je hitan posao, da izmišlja poslove koji se moraju učiniti bez odlaganja i da na taj način natera nekog radnika da radi nešto za šta on nije školovan ili nema te sposobnosti, ili fizički ili psihički nije spreman da obavlja te poslove. Onda to može da dovede do raznih povreda ili radne discipline ili da natera tog zaposlenog da da otkaz zato što neće biti u mogućnosti da obavlja te poslove.

Mislim da je ovo rešenje koje ne daje nikakvu sigurnost radnicima, a mislim da ozbiljnim poslodavcima nije potreban ovakav način da se obračunavaju sa svojim radnicima.

Rističević Marijan

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam da se ovaj amandman odbije, jer ne nudi rešenje koje bi bilo takvo da unapredi ovaj član, da oplemeni i član i zakon, već se nudi nešto što treba da radnicima veoma oteža položaj.

Ukoliko ste poslodavac ili ukoliko ste radnik, ukoliko se vaša firma bavi sa više poslova i ukoliko je to mali broj zaposlenih, uvek postoji nešto zbog čega neko može da bude premešten, da recimo uzore njivu. Dakle, može se desiti da postoji potreba da traktorista bude kombajner itd, s tim što je ovaj član još više oplemenjen time što on nudi da onaj koji se na 45 dana premešta na neki drugi posao ne može biti na određen način ničim kažnjen, a ni manjom zaradom, sem ako ta zarada ponuđena nije povoljnija. Dakle, može biti samo bolje plaćen ukoliko se premešta da bi se neki posao odradio u roku od 45 dana.

U praksi to izgleda ovako. Svi znate kakvi su poslovi sezonskog tipa. Ukoliko radnik radi u nekom poljoprivrednom preduzeću i ukoliko, recimo, treba orezati vinograd, vi nekoga morate premestiti da bi on taj posao završio. Taj posao se završava u roku koji je kraći od 45 dana i takav zaposleni koji bude orezivao vinograd ne može da ima platu manju nego što je imao pre nego što je krenuo da taj dodatni posao obavi.

Takođe, posle toga on se vraća na svoje radno mesto i posle određenog perioda on vozi traktor. Međutim, postoji potreba da se vinograd oprska. Dakle, morate radnika da pošaljete sa prskalicom, jer postoji potreba. Da ga ne bi otpuštali, da ne bi zapošljavali nekog drugog, vi premestite radnika sa jedne pozicije i pošaljete ga da oprska taj vinograd. Znači, posle orezivanje dolazi to.

Sada dolazi najvažnija stvar. Dakle, radnik se vrati na svoje radno mesto i sada postoji potreba da se vinograd i obere. Ukoliko je vinogradar bio vredan, ukoliko su radnici bili vredni, ukoliko je postojao ovaj član zakona, ukoliko nije izbrisan amandman, ukoliko nije izbrisan i predlagač amandmana, postoji potreba da predlagač amandmana pošalje svog zaposlenog privremeno da obere vinograd na Fruškoj Gori i takav zaposleni ne može imati u berbi manji lični dohodak nego što ga je imao pre nego što je u tu berbu krenuo.

Dakle, može imati zahvaljujući tome što je rod bio dobar, što su subvencije i podsticaji bili dobri i za predlagača i za vlasnika. Pošto je rod, prinos bio dobar, pošto je gazda profitirao, tada zarada može biti samo veća i zato u ovom osnovnom članu zakona, bez amandmana, stoji da radnik ne može imati manju zaradu nego kad je vozio traktor. Kada bude brao vinograd, mora da ima istu zaradu, a može da ima i veću.

Verujem da bi poslodavac, u ovom slučaju predlagač zakona, da bi tog radnika ukoliko bi berba bila dobro obavljena, bogata, ukoliko bi to obećavalo jedno dobro plemenito vino, dakle, verujem da bi takav poslodavac nagradio i radnika, a bogami i zakonodavce koji su ovaj član ostavili i nisu izglasali ovakav amandman. Hvala.

Stefanović Borislav

Ne treba da tolerišete ovakvo podsmevanje radnicima u Srbiji. Mislim da nije korektno, ali vidim da se sjajno zabavljate. Jako vam je zabavno i jako vam je smešno, stvarno.

Dakle, ova odredba uvodi da zaposleni može do 45 dana godišnje biti premešten na druge odgovarajuće poslove bez aneksa o radu, tačno je. Odredba stvara mogućnost za zloupotrebu i mobing o kojem nije govorio kolega. Mi zbog toga predlažemo brisanje ove odluke.

Dakle, zadržava se ista plata, premešta se na drugo mesto, a odredbe zakona o mobingu su u praksi, pokazalo se, potpuno neprimenjive, jer je to tema koja se u Srbiji, naročito u Srbiji, teško dokazuje i sankcioniše. Ukoliko poslodavcu omogući da premešta zaposlene na druge poslove kako mu je volja, a kako smo zabavno i žovijalno slušali malopre, ovo može biti odličan sistem kojim će poslodavac da mobinguje zaposlene i dodatno ih pritiska i zato smo smatrali da ga treba izbrisati, a ne da ovde pravimo pozorište u kući, da ne kažem nešto drugo.

Jovičić Aleksandar

Povređen je član 106. Prethodni govornik je rekao da naša poslanička grupa omalovažava zaposlene u Srbiji, što je potpuno netačno. Da, ako već govorimo o omalovažavanju radnika u Srbiji, podsetio bih prethodnog govornika ko je omalovažavao građane i zaposlene i kako to da baš danas toliko vredno radite za njih, a u proteklih deset godina 644 propale privatizacije.

Još jedna stvar, danas ste pozivali da sa vama neko izađe pred građane, tj. pred predstavnike sindikata i članove sindikata, ispred Narodne skupštine, ali ne znam zašto nije došao i onaj koji ih nije po vašem omalovažavao, a to je Bojan Pajtić, a videli smo kakve je izjave davao 2001. godine, da su reforme potrebne Srbiji, da samo zdrave reforme mogu da poprave stanje u privredi.

A sada od liberalnog demokrate došli smo do boljševika, čoveka koji je, jel' te revolucionar, koji se bori za prava građana. Prvo ih je opljačkao, a danas se bori za njihova prava. To je omalovažavanje, to je skandal za Srbiju.

Stefanović Borislav

Gospodine predsedavajući, dramatično kršenje člana 106. i člana 107. Neprimereno obraćanje, direktno obraćanje, potpuno van teme, potpuno van bilo čega o čemu smo pričali samo deset sekundi ranije, a potpuno takođe u sklopu ovog, rekao bih, zaista besmislenog kidisanja na amandmane opozicije koji pokušavaju ovako, deset na jednoga, kako su navikli poslanici većine.

Da li je moguće da niko ovde ne može ništa da kaže, a da se ne priča o tome da je neko bio liberal, a sada je boljševik, pri čemu mogu da garantujem da kolega, uz duboko uvažavanje na njegovu mladost, ne zna šta je boljševik, inače ne bi tako nešto rekao. Pri čemu, tu se sigurno ministar slaže, nije to baš tako uvredljivo, znate, naročito ako se zna šta je sa one druge strane, a to sa druge strane, vi ste gospodo bili, ali mi bogami nikad.

Prema tome, hoću da vam kažem, ako mislite da pričamo kvalitetno kao što je bilo slučajeva o amandmanima ili da se stvarno lepo povučemo, pa vi ovde izglasajte šta hoćete. Nema smisla ovo, razumete. Mi kažemo – krše se prava zaposlenih, i kažemo zašto mislimo da se krše, kažemo zašto mislimo da je nepovoljno, a samo se priča o tome, a što se ne priča o 50 miliona evra godišnje za „Etihad“ koje plaćaju poreski obveznici. Što se ne priča o tome koliko ste ljudi, 60 hiljada ljudi, 70 hiljada ljudi stranačkih vojnika zaposlili u javnim preduzećima. Da li je to skretanje sa teme?

Stefanović Borislav

Navodim vam baš primer, dajem vam primer na šta to liči. Ja vas molim da intervenišete.

Babić Zoran

Povreda Poslovnika član 107. Znam da u ovoj sali ima i bili smo prisutni kada su narodne poslanike SNS slali u aleje, a sada nas smeštaju na neka druga mesta govoreći da kidišemo. Znate ko kidiše, gospodine predsedavajući? Zveri. I vi to trpite. To neću trpeti, ni u ime 136 narodnih poslanika SNS, ne u ime parlamentarizma i discipline i poštovanja i dostojanstva Narodne skupštine.

Mogu da razumem da neko mrzi, nije to dobro. Mržnja je kao bumerang. Bude poslat ka nekome drugome, okrene se, pa vam razbije glavu, onome ko mrzi. I to se dešava ljudima u ovoj sali, ali ako se spočitava SNS da je zaposlila 60.000 ljudi u državni sektor, odlično. Ali ste vi zato gospodo zaposlili onih ostalih 720 hiljada. To je odgovornost za 720 hiljada.

Još jedna stvar koja mi zaista smeta kao narodnom poslaniku u trećem mandatu. Traženje da ćutimo. Zašto kidišete? Zašto se javljate? Bože moj, mi ćemo odmah izaći ako vi dalje pričate. Pa, kakvo je to shvatanje demokratije ako samo jedna strana može da priča. Samo ako može jedna strana da izražava svoje političke stavove. Svi drugi da ćutimo. Da li će sledeće biti da izađemo iz ove sale? Ne, nećemo zato što su nas građani ovde poslali. Brisali suze ili ne brisali, vi brišete suze još od 16. marta 2014. godine.

Stefanović Borislav

Povređen je član 108, dakle, staranje o redu na sednici. Zašto? Zbog toga što ste dozvolili prethodnom govorniku da replicira ponovo, da uđe u besmislenu raspravu ponovo i da opet kaže ponovo nešto što niko sa ove strane nije rekao. Ponovo se bavi psihoanalizom i pričama o mržnji, autoprojektujući se na taj način kao njihov lider. Niko nikoga ne mrzi. Moram sto puta to da ponovim.

Stefanović Borislav

Koje izreke? Nije tačno. Rekao sam jednu reč, upotrebio, nije vezana za zveri.

Stefanović Borislav

Ne želim.

Stefanović Borislav

Kako ja sada da ne odgovorim gospodinu Babiću na ono što je rekao, one uvredljive stvari koje je izrekao.

Stefanović Borislav

Dajte vi meni savet. Dajte mi savet kako da postupim.

Stefanović Borislav

Kako mislite da prvi radimo?

Babić Zoran

Povređen je član 27.

Babić Zoran

Onda ću se pozvati na član 107. Ovo je vređanje svih narodnih poslanika.

Znam da su neki narodni poslanici iz DS navikli na diktaturu, navikli na svu vlast, na bahatost. Znam da su navikli da pišu i optužnice, da presuđuju, da zatvaraju, da hapse.

Znam da su navikli na sve bahatosti koje nosi vlast, ali vas samo molim kao predsedavajućeg ili kao predsednicu, iako niste bili u tom trenutku, šta je to i koje je to merilo da jedan narodni poslanik DS, šef poslaničke grupe, ocenjuje da li je neko izlaganje besmisleno ili smisleno.

Ko to sudi? Ko daje tu ocenu? Sa kojim pravom?

(Predsednik: Niko.)

S kojim pravom omalovažava? Ovde smo nazvani „oni“, „kidišu“, „aleje“. Znam da bi nas vi smestili u aleje, ali građani Srbije su nas smestili u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Ako neko može da sudi, sude građani Srbije.

Žao mi je što vi više ne sudite, ali to je dobro za Srbiju što vi više ne sudite.

Đukanović Vladimir

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Zaista vredi prokomentarisati ovo što je predlagač podneo. Znate, ovde se polazi od logike da su svi poslodavci zli ljudi i svako ko je privatnik otprilike jedva čeka da vrši mobing nad radnikom. I, to je otprilike neka logika samoupravljačkog socijalizma.

Ako pogledamo objektivno, pošto se ovde pominjao mobing, najveći mobing se ipak odvijao u javnim preduzećima. Nije kod privatnika. Privatnik je neko ko hoće čak i da motiviše radnika ako dobro radi.

Tako da zaista ovakav amandman je potpuno besmislen, osim ako ne želimo da razvijamo samoupravni socijalizam, pa da prosto, možda ukinemo privatnike i da imamo svi državna preduzeća i svima će nam biti super. Da li je tako?

Ali, to je jednostavno prošlo vreme i dajte da prosto počnemo da razmišljamo malo savremeno. Privatnik je neko ko ne želi da vrši mobing nad radnikom, osim naravno, ako ne radi u sivoj zoni. Nadam se da se nikad više u životu tako nešto neće dopuštati. Privatnik je neko ko želi da motiviše radnika da bi mu bolje radio i naravno da bi mu donosio veći profit i svakako da jednostavno svoj posao razvija.

Tako da, pođimo malo tom logikom, a ne da idemo logikom da su svi privatnici zli i da svako jednostavno želi da vam izvrši mobing.PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po amandmanu. Izvolite.

Rističević Marijan

Dame i gospodo, poštovani ministri, dragi građani, dakle, ovde je rečena jedna velika neistina po pitanju moje diskusije po amandmanu. Rečeno je da sam se podsmevao radnicima.

Niti sam se podsmevao onima koji orezuju, niti onima koji kopaju, niti sam se podsmevao onima koji prskaju, nisam se podsmevao ni onima koji beru, podsmevao sam se vlasnicima koji muljaju li, muljaju, muljaju. Muljao je ceo dan, a sad bi da menja član. E, neće da može.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. Radi se, moguće da sam pogrešno čula, ali po članu 157. i raspravi u pojedinostima, amandmane su u istovetnom tekstu podneli različiti poslanici.

Jedno je narodni poslanik Zoran Živković, ima pravo na dva minuta. Narodni poslanik Borislav Stefanović, dva minuta, grupa narodnih poslanika ima jedan od njih dva minuta…

(Predsednik: To je jasno, nego ste se vi i Stefanović javili zajedno. Ne možete vas dvoje iz grupe zajedno, samo se dogovorite. Sve je jasno.)

Nisam ni podnosilac ovog amandmana. Dakle, radi se o pojedinačnim, različitim podnosiocima amandmana. Ukoliko vas nisam razumela, da ste rekli da su u pitanju poslanici svi, a samo jedan da govori, onda se vama izvinjavam, ako sam čula.

(Predsednik: Niste razumeli, zajedno, pa navedeno itd.) Nismo se razumeli.

Želite da glasamo? Ne, u redu, nesporazum.

Sabina Dazdarević, izvolite.

Dazdarević Sabina

Hvala, poštovana predsednice. Član 73. Predloga zakona o izmenama i dopunama treba da se briše, jer se ovim članom omogućava poslodavcu da zakonski omalovaži pređašnje iskustvo zaposlenog, time što mu neće u materijalnom smislu to iskustvo priznati.

S druge strane, iskoristiće to isto iskustvo kao radno iskustvo zaposlenog, za potrebe svoje firme, što je na neki način dvolično.

Ovaj amandman, dakle, ima za cilj da zaposlenom omogući da u slučaju kada bude upućen na rad kod drugog poslodavca ima ista prava koja je imao i pre upućivanja, kako je zakonom predviđeno. Zahvaljujem.

Đurišić Marko

Hvala, predsedavajuća. Pošto je ovde bilo dosta zamerki kako su amandmani koje su predlagali poslanici u tekstu briše se, ovo jeste ta vrsta amandmana na član zakona koji govori o tome da se briše. Briše se po predlogu predlagača stav 5. člana 174. koji govori da se ugovorom o radu zaposlenom, govori se o zaposlenom koji može biti privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca, ne mogu utvrditi manja prava od prava koja je imao kod poslodavca koji ga je uputio na rad.

Šta ovo znači i zašto smatramo da treba da se obriše, jer je ovo direktno kršenje prava radnika.

Znači, član 174. govori da poslodavac može privremeno do godinu dana, ili eventualno duže, da uputi zaposlenog na rad kod drugog poslodavca, i ako pogledate sledeće članove, zaposleni koji odbije da ode kod drugog poslodavca, dobija otkaz. Ova situacija, jedina brana do sada, da se ovaj član i ova situacija ne zloupotrebljava kako bi neko bio otpušten iz dva koraka, tako što mu se prvo ponudi da pređe kod drugog poslodavca, pod lošim uslovima, ako kaže da to ne želi, onda mu poslodavac kaže, pa onda ništa, dobijaš otkaz i bio je upravo stav 5. člana 174.

Znači da ne mogu da se utvrdi manje prava od prava koja je imao kod poslodavca koji ga je uputio na rad.

Obrazloženje koje je Vlada dala je što se rešenjem Predloga zakona obezbeđuje jednak tretman zaposlenih kod istog poslodavca. To je jednostavno neodrživo, s obzirom da zaposleni koji pređe, on će biti u najmanju ruku u neravnopravnom položaju od ostalih zaposlenih, jer će biti tu po ugovoru na određeno vreme, najduže godinu dana.

Mislimo da se brisanjem ovog člana otvara prostor da će mnogi zaposleni biti stavljeni u nezgodan položaj da moraju da prihvate i lošije uslove i premeštaj kod drugog poslodavca, na svoju štetu.

Zato vas molim da vrlo dobro razmislite o prihvatanju ovog amandmana, jer on čuva ono malo prava koje radnici imaju, da ne može ovom odlukom poslodavca da se utvrde manja prava. Ponavljam, ako zaposleni odbije potpisivanje aneksa ugovora i premeštaja na radno mesto drugog poslodavca, on će dobiti otkaz po članu 179. ovog zakona.

Stefanović Borislav

Nije to tako loše. Hvala. Mislim da u članu 73. se briše ova odredba tj. član 73. se briše zato što se ovom predloženom merom od strane Vlade briše i potpuno nestaje u zaborav odredba da zaposleni ne može da ima manja prava kod poslodavca kod kog se upućuje u odnosu na poslodavca od kog se upućuje na rad, što u praksi naravno može dovesti do toga da je zaposleni dužan da ide da radi za manju zaradu i nepovoljnije i druge uslove rada od onih koje je imao. Vi znate da je to moguće.

Nemojte samo da odgovarate – pa ne možemo idealno, ne možemo da znamo tačno, jer naša uloga i jeste da pokušamo da napravimo najbolje što može i da izbegnemo situacije koje nam život podmeće kroz svoje zamke i naravno zamke vaše nestručne vladavine. Ali, u ovom smislu zaposleni ne može da bira, on nema jednaka prava i predlagač pravda ovu izmenu razlogom da je primena postojeće odredbe člana 174. stav 5. nejasna i da se u praksi različito tumačila i dovodila je u različit položaj zaposlene itd.

Predlagač je propustio da primeti da su to mahom zaposleni koji su privremeno upućeni na rad kod drugog poslodavca i koji se po isteku tog roka vraćaju kod poslodavca koji ih je uputio.

Dakle, smatramo da u ovom smislu, samim tim što znamo šta se dešava u praksi i što nas ljudi neprekidno informišu, sada mnogo više od kada smo postali to što vi ismejavate, moram da kažem da ova odredba svakako nije u korist zaposlenih i mislimo da ne treba da stoji.PREDSEDNIK: Reč ima Zoran Živković, podnosilac.

Živković Zoran

Hvala. Bez obzira na ideološke razlike između mog prethodnog govornika, gospodina Stefanovića i mene, jer je on iz socijaldemokratske opcije, a ja iz liberalne, oko ovoga imamo isti stav i ja se pridružujem argumentaciji koju je moj prethodnik dao. Hvala.

Jozić Zoran

Zahvaljujem, predsednice. Vezano za ovaj član 73. još jednom priča da ono što je suštinski bitno trebalo bi do kraja da se kaže.

Ako imamo u prethodnom zakonu definisano kompletan član koji kaže – zaposleni može da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca, ali jedna suštinska stvar koju niko ne pominje a to je, ukoliko je trenutno prestala potreba za njegovim angažovanjem kod trenutnog poslodavca, u tom trenutku je vrlo važno da on može biti upućen kod drugog poslodavca.

Lakše je poslodavcu tog trenutka da ga proglasi tehnološkim viškom. Zašto onda ne bi imao manja prava kod drugog poslodavca? Ne vidim niti jedan razlog za to. Ako se desi da je ovde radio po sistematizaciji složenije poslove, kod prvog poslodavca, a ode kod nekog drugog kod koga radi manje složene poslove, poslove za koje je predviđena manja nadoknada ili nešto drugo, pa valjda je normalno da i on prima platu ili ima druga prava kao i oni radnici koji rade te iste poslove kod tog drugog poslodavca.

Još jednom, samo da kažem ovom specijalisti za radne odnose iz DS, kada kaže da pokušamo da učinimo najbolje moguće, pa šta to znači, da otpustimo još 350.000 radnika? Ono što ste najbolje mogli da uradite vi ste između 2008. i 2012. uradili, a to je posao manje za 350.000 radnika. Šta još?

Pričamo više puta o nekim dugovanjima i o spoljnom i unutrašnjem dugu države Srbije. Ne znam gde ste našli onih šest milijardi evra, kada ste od 2008. do 2012. godine napravili dug za devet milijardi veći nego što je bio. To je statistika. Pogledajte to tamo. Sramota je da priznate ono što jeste. Hvala.

Orlić Vladimir

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, pridružujem se argumentaciji koju je upravo izneo kolega i još jednom tumačim predloženo rešenje na način kako ga je formulisao predlagač odnosno Vlada u članu za koji je predloženo da se koriguje, a ovu korekciju svakako ne podržavam.

Smatram da treba da ostane definisano na način na koji je to učinila Vlada, ponovo posmatrano kroz prizmu interesa samog zaposlenog.

Dakle, suština zaista treba da se pronađe u rečima kojima je kolega, prethodni govornik, započeo izlaganje. Propuštamo kontekst koji je suština svega. Privremeno je prestala potreba za angažovanjem radnika. Da li može kontekst da bude drugačiji? Logično je ako se poslodavac lišava usluga svog radnika da onda postoji nešto što se zove prestanak potreba, da to čini nerado. Neće više sam uživati plodove njegovog rada, prepušta ga nekom drugom.

Kakve su to okolnosti, uglavnom vrlo nam je dobro poznato i koje su moguće posledice da radnik ostane bez posla, ukoliko za njim nema potrebe poslodavac ili da se nađe neko drugo rešenje da čovek nastavi da radi. Jeste, dobro je rešenje da čovek nastavi da radi, ako se to rešenje nalazi kroz angažman kod nekog drugog, neka bude i tako.

Šta je otežavajuće po radnika? Možda, a možda ne, što taj neko drugi ko bi mogao da preuzme radnika ima drugačija pravila, što za isto radno mesto predviđa drugačiju platu, možda nižu i ne želi da preuzme sa automatski definisanim uslovima, samim tim taj radnik u toj situaciji nije konkurentan, ne dolazi u obzir.

Pružimo priliku da se nađe rešenje onda kada je to zaista neophodno i kada je u samom interesu radnika, da nastavi da radi dalje. Ostavimo prostor da se dogovori sa potencijalnim novim poslodavcem.

Stefanović Borislav

Zaposleni koji daje po ovom članu koji vi predlažete, specijalisti SNS, zaposleni koji daje otkaz jer je poslodavac učinio povredu svoje obaveze…

Stefanović Borislav

Specijalisti iz Vlade – SNS…

Stefanović Borislav

Zaposleni koji daje otkaz jer je poslodavac učinio povredu svoje obaveze mora da ima sva prava kao i u slučaju nezakonitog otkaza od strane poslodavaca.

Zakon je dosad zbog nepoštovanja obaveze poslodavca prema zaposlenima davao pravo zaposlenima da otkažu ugovor o ovakvom radu i da pored toga imaju sva prava kao i u slučaju da im je nezakonito prestao radni odnos.

Ukidanjem ove odredbe predlagač zaposlenog, čija su prava iz radnog odnosa na bilo koji način nezakonito ugrožena od strane poslodavca, dovodi u nezavidan položaj da se ne zna može li on da dokazuje da je na davanje ovakvog otkaza poslodavcu bio prinuđen, što bi svakako bio nezakonit prekid radnog odnosa sa svim svojim posledicama.

Možda je ovo bila i direktna namera predlagača, ne bi li se zaposleni prinudio da trpi sve moguće nezakonite radnje iz radnog odnosa od strane poslodavca, bez prava na bilo kakvu sudsku zaštitu zbog ovakvog odnosa poslodavca prema njemu, jer to je budućnost u koju verujemo. Hvala.

Đukanović Vladimir

Ovde još jednom imamo priliku da čujemo kako neko polazi od naopake logike, da su svi poslodavci zli, a ne želi da kaže a šta ako taj radnik radi dobro, zašto bi mu poslodavac uopšte davao bilo kakav otkaz.

Zaista bih vas zamolio da shvatimo savremenost. Na kraju krajeva, ovaj zakon o radu i omogućava da lakše dobijete otkaz, ali i lakše da se zaposlite, tako da čak i ako se dogodi da dobijete negde otkaz, odnosno da date otkaz, sigurno ćete na drugom radnom mestu naći posao mnogo brže nego što ste to mogli do sada.

Nemojmo polaziti stalno od naopake logike da su svi privatnici, svi poslodavci loši, da vrše mobing i ne znam šta da rade ili da vas pritiskaju, da žele da vam daju otkaz iz čista mira. Najčešće se to dešavalo, ako govorimo o mobingu, isključivo u državnim preduzećima.PREDSEDNIK: Na član 75. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Zoran Živković i narodni poslanik Borislav Stefanović. Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Stefanović Borislav

Ne mislimo da su svi poslodavci loši, ali, ponavljam, naša dužnost je da pokušamo da onemogućimo one koji jesu da to budu u mnogo višem obimu, svih nas zajedno. Nemojte da imputirate ono što nije rečeno.

Član 75. se briše po našem predlogu zato što predloženim rešenjima se dodaju novi razlozi za otkaz. Precizirani su neki od slučajeva koji se odnose na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje, nepoštovanje radne discipline i povredu radne obaveze - neopravdani izostanak sa posla, alkoholisano stanje, davanje netačnih podataka itd. i na koji način poslodavac može da utvrdi da je zaposleni pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno da poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u zdravstvenu ustanovu, što po nama može da bude osnov za ono što se zove legalni mobing poslodavca.

Mislim da bi se predloženim amandmanom postiglo zadržavanje postojećih razloga za otkaz i forsiranje ugovaranja većeg broja razloga za otkaz kolektivnim pregovaranjem i kroz zaključivanje kolektivnih ugovora spram specifičnosti delatnosti kod svakog pojedinačnog poslodavca ili grane.

Dakle, to je ono što bi bilo mnogo korisnije u ovoj situaciji, a ne ova dosta nejasna stvar koja može otprilike, ako se najgrublje tumači, slažem se, da određenoj osobi koja vodi određenu firmu da to oružje u ruke da nekoga pošalje kod lekara kad god mu padne na pamet, zato što on procenjuje da je taj neko alkoholičar ili koristi opojne droge. Slušajući neke ljude, to možda i nije toliko teško pomisliti. Hvala.

Vulin Aleksandar

Ovaj član je baš jedan od onih članova koji odgovaraju i poslodavcu i zaposlenom. Izvinite, a šta ima logičnije od toga, šta ima bolje od toga da zaštiti zaposlenog nego da tačno zna kako može da dobije otkaz i šta ima bolje za poslodavca nego da zna tačno kako jedino zakonito može da raskine ugovor o radu, a sve ostalo je sankcionisano?

Znate, ja sam levica, pripadam ideološkoj levici. Nije levica ta koja će da štiti nekog ko dolazi pijan na posao. To nema veze sa ideologijom. To nema veze sa zdravim razumom. Nije dobro da dođe, nedajbože, alkoholisan na posao, pa da se povredi. Da li treba to da mu se desi? Ovo su vrlo jasno predviđeni razlozi kako možete da izgubite posao i kako možete da sačuvate posao samim tim. Nikako drugačije.

Za razliku od prošlog zakonskog rešenja, ovde smo bili vrlo precizni kako je to moguće. Čim niste precizni, tog momenta imate mogućnost arbitrarnosti, pa dođe, pa kaže – neispunjavanje ovoga ili onoga vodi ka tome i tome. Ne. Ovde smo bili vrlo precizni i vrlo smo vodili računa o tome kako da ova norma mora da bude i u korist radnika i u korist poslodavca.

Znati unapred je u korist radnika i u korist poslodavca. Uspostavljanje jasnih pravila ponašanja u radnom odnosu je i u korist radnika i u korist poslodavca. Zašto bi ostavljali nekoj arbitrarnosti i da se dešava bilo šta slično?

Ovo je odredba koju svakako ne treba brisati, koja svakako treba da ostane u ovom zakonskom predlogu. Kao što znate, posle ove, nikad više nijedna vlada i nijedan zakon neće biti donet, a da nema jasno određenih pravila koje smo doveli ovde.

Marković Aleksandar

Hvala, gospođo predsednice. Predlažem da se ne prihvati ovaj amandman gospodina Stefanovića, amandman na član 75. Opet imamo situaciju da se briše član. To stvarno ne mogu da shvatim. Ovo samo govori da su neki predstavnici opozicije odlučili da pisanjem ovakvih amandmana pokušaju da prikažu privid rasprave, ali bez argumenata.

Član 75. reguliše slučajeve koji se odnose na nepoštovanje radne discipline i povredu radne obaveze i to u najrazličitijim situacijama. Reguliše ih, kao što je ministar rekao, na vrlo precizan način i ne dozvoljava mogućnost zloupotrebe. Zato mislim da ne treba da menjamo ovako predložena rešenja.

Jozić Zoran

Hvala, predsednice. Ovaj prvi deo komentara koji sam želeo da kažem, to je i prethodnik i, svakako, mnogo kvalitetnije ministar obrazložio, a ja bih ovaj drugi deo koji se odnosi na predlagača amandmana i stručnjaka za rad i radne odnose, uz obrazloženje i opet škrto obrazloženje.

Govorim o tome da je jasno dato i kaže – poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac o svom trošku, što je jako važno.

Malopre je bila kritika da on može svakodnevno da šalje i da vrši mobing. Ukoliko želi poslodavac da svakog dana nekog šalje u zdravstvenu ustanovu da mu rade analizu krvi, a da to plaća sam poslodavac i istovremeno da nema radnika koji će obavljati neke možda važne poslove, pa neka izvoli.

S druge strane, zbog čega, ako postoji sumnja? Zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena i, još je važno, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla.

Verujem da svi u svojim sredinama imate iks primera gde se često srećemo sa radnicima koji dolaze na posao u pripitom stanju. Ovim članom zakona se štite i oni radnici koji rade pošteno i kvalitetno svoj posao, jer neko mora da radi posao umesto nekog ko je pod dejstvom alkohola i koji gubi vreme na tom radnom mestu. Ne vidim razloga što bi se ovaj član zakona brisao i što bi amandman predlagača bio usvojen.

Svakako da se na ovaj način štiti i poslodavac, štite i zaposleni i svakako podiže produktivnost i kvalitet rada u toj organizaciji.

Đukanović Vladimir

Ovaj član zakona je nešto što su verujem mnogi poslodavci, ali i mnogi oni čestiti radnici jedva dočekali. Slažem se da se ovim članom pomalo određena prava radnika na neki način, hajde da kažemo, onemogućavaju, odnosno precizira se tačno kako možete da dobijete otkaz.

Međutim, zakonom iz 2005. godine, a vidimo da predlagač amandmana želi da se to sačuva, tačno je, niste mogli da dobijete otkaz nikako. Međutim, imali smo obrnutu situaciju, 358.000 ljudi je ostalo bez posla, od toga 318.000 ljudi u privatnom sektoru.

Taj zakon je štitio one ljude u javnom sektoru koji su se ponašali po principu – ne radim ništa, a primam platu. To više ne može. Zato je važno da se usvoje ovakve izmene i dopune i zato je ovaj amandman neprihvatljiv, jer suštinski zadire u nešto što se zove zaposlenje zato što destimuliše zapošljavanje. Hvala.

Živković Zoran

Slušajući raspravu jednog od kolega koji je iz Smedereva i koji je govorio afirmativno o „Ju-Es-stilu“ i o tome kako je jedna ozbiljna kompanija uspela da u „Sartid“ uvede neka pravila koja su pravila 21. veka, pravila koja su na korist i poslodavaca i radnika, bio sam spreman da povučem amandman, jer sam mislio da to znači promenu političkog stava SNS.

To bi značilo da politika te stranke shvata da je to bilo jedno dobro vreme, kad su bile dobre privatizacije, iako „Ju-Es-stil“ nije došao kroz privatizaciju, nego kroz stečaj i da je to sećanje na jedan dobar zakon koji je tada postojao iz 2001. godine, koji je pokvaren 2005. godine i koji je nedovoljno dobro popravljen sada, tako da zbog toga glasa protiv toga.

Kad se već vraćamo, ne mojom zaslugom, nego zaslugom prethodnog govornika, u to vreme, to je bilo vreme kada je u javnom sektoru u Srbiji radilo 504.000 ljudi. To je bilo vreme kada je evro bio 62 dinara. To je bilo vreme kada je spoljni dug države bio ispod 10 milijardi. To je bilo vreme kada se godišnje u Srbiji osnivalo 25.000 privatnih preduzeća, a taj proces se dešava kada ljudi pomisle da će u državi biti bolje. To je bilo vreme koje je apsolutno pozitivno suprotno onome što danas imamo.

Šormaz Dragan

Ne znam šta je razumeo i kako je razumeo kolega, ali evo da pojasnimo. Nikada niti od mene, a nisam čuo ni od SNS, niko nije izgovorio da je „Ju-Es-stil“ bio loš poslodavac ili vlasnik Železare. Naravno da je bio dobar. Ja sam kao Smederevac žalostan što se „Ju-Es-stil“ povukao i napustio tu železaru i naše tržište.

Ali, to ne znači da je privatizacija urađena na zakonit način. Prvo, nije korišćen Zakon o privatizaciji, nego o stečaju. Drugo, izmešten je nadležni Stečajni sud iz Požarevca u Trgovinski sud u Beogradu da vodi ceo proces. Treće, mnogo toga se tu dešavalo i sama cena i sve ostalo, čemu je pa i dug koji je prihvaćen na državu, tj. na poreske obveznike države.

Mnogo toga je tu bilo nejasnog u tom vremenu i to kažemo i dan-danas. To je činjenica. Nismo jedini. Evropska komisija je stavila privatizaciju Železare u Smederevu kao jednu od spornih, one 24, koje su tražene da se provere, tako da tu nema ničeg spornog. To treba odraditi. Da je „Ju-Es-stil“ bio dobar poslodavac, bio je odličan. Bio bih srećan da oni i sad žele da se vrate i da nastave tu železaru kao što su je i do sada vodili. Zahvaljujem.

Babić Zoran

Spomenuta je Srpska napredna stranka, spomenute su te uspešne privatizacije u uspešno vreme procvata Srbije. Ovo su podaci Agencije za privatizaciju, zvanični podaci Agencije za privatizaciju, koji kažu da je 2003. godine, odnosno od ukupno 217 preduzeća u restrukturiranju, okončano restrukturiranje u 55. Od čega je rodonačelnik restrukturiranja bila Vlada Zorana Živkovića iz 2003. godine, koja je uvela 21 firmu u restrukturiranje, a okončala restrukturiranje u nula, ni u jednoj. U 2004. godini nešto manje, ali 16.

To nisu najgore godine, najgore godine tek dolaze. Godine 2010. 82 firme su uvedene u restrukturiranje, a restrukturiranje je okončano u pet. Odlični efekti zakona o privatizacijama i odnosa prema privredi u Srbiji.

Te firme koje ste uveli u restrukturiranje, a kako radi Srpska napredna stranka, 2013. godine dve firme uvedene u restrukturiranje, u 19 okončano. U 2014. godini dve firme su uvedene u restrukturiranje i dve su okončane. Firme u restrukturiranju imaju veliki problem.

Sedamsto pedeset miliona evra koštaju firme u restrukturiranju, koštaju iz budžeta Republike Srbije. Rodonačelnik načina i ophođenja, stavljanja na teret građana Srbije takvih firmi je Vlada Zorana Živkovića. Prema tome, o toj uspešnoj privatizaciji, najmanje ima prava da govori gospodin Živković.

S druge strane, u 2003. godini je raskinuto 24 privatizacije. U 2004. godini u 90 firmi je raskinuta privatizacija. Razlika, odnosno firme u kojima je raskinuta privatizacija, ta uspešna privatizacija, 91.437 ljudi imate na duši, jer taj broj ljudi je radio u firmama u kojima ta privatizacija nije uspela.

Podsetiću vas i na Evropsku komisiju, podsetiću vas na razmišljanje i na izveštaj Verice Barać, podsetiću vas na 24 sporne privatizacije za koje je bila potrebna promena vlasti. Bilo je potrebno da odgovorni ljudi, poput Aleksandra Vučića, preuzmu obaveze koordiniranja službi bezbednosti da bi se okončali postupci i istraga u tim preduzećima.

PREDSEDAVAJUĆI (Konstantin Arsenović): Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, replika.

Živković Zoran

Vrlo interesantan govor i pominjanje potpuno van konteksta. Znači, govorim o vlasti od 2001. do marta 2004. godine. To je ono za šta ja, sa zadovoljstvom, snosim…

Hoćete li mi omogućiti da govorim?

(Predsedavajući: Molim vas, nemojte dobacivati sa mesta.)

To je vreme za koje ja sa zadovoljstvom snosim odgovornost. Etičku, krivičnu i kakvu god hoćete. To je vreme bilo vreme dobrih privatizacija. To je očigledno.

Firme koje su uvedene tad u restrukturiranje su restrukturirane nekoliko godina kasnije. Taj koncept tada je kroz kasniju vlast Vojislava Koštunice i njegovih kohabitacionih saveznika deformisan, kao što je deformisan Zakon o privatizaciji, kao što je deformisano puno toga. Govorim o vremenu prve tri godine demokratskih vlasti nakon petog oktobra i na to sam ponosan.

Što se tiče 24 privatizacije, gospođe Verice Barać i EU, tu imate bar jedno pet slučajeva koji nisu privatizacija, imate bar jedno pet slučajeva, preko ovih pet, gde je to sporna privatizacija zbog krivice države, a ne zbog krivice slučaja „Putnik“ i „Srbija-turist“. Proverite.

„Sartid“ i „US-steel“ apsolutno nemaju nikakve veze sa Zakonom o privatizaciji, ni u prenetom značenju, ni formalno. To je bila prodaja iz stečaja koju radi Trgovinski sud, a ne Vlada, niti njena agencija.

Konačno, nijedna, nažalost, ne od 24, nego od 224 kriminalnih privatizacija koje su izvršene u Srbiji, nije dovedena pred sud, a vi ste imali dve i po godine da to rešite. To nije uradio niko, pa ni vaš visoko poštovani predsednik.

Babić Zoran

Završiću, gospodine predsedavajući, mada bi mogli ovde da otvorimo pitanje privatizacije „Beopetrola“, mogli bi da otvorimo pitanje prodaje zemljišta i zgrade oko bivšeg CK, sadašnjeg „Ušća“, duvanske industrije.

Mnogo anketnih odbora bi imalo tu da se bavi, mnogo UKP bi imalo da se bavi, ali iz poštovanja, iako se sa tom politikom nikada nisam slagao, nemojte se kititi perjem i onim što je neko drugi uradio, a naročito što taj neko drugi, nažalost, više nije živ. Nemojte se kititi onim što je urađeno 2001, 2002. godine.

Vrlo pažljivo sam iznosio podatke vezane za Vladu koju je vodio gospodin Zoran Živković. Nisam govorio o vremenu pre toga iz poštovanja prema čoveku koji, nažalost, više nije među živima i iz poštovanja prema onome što je značio za ovu zemlju, slagao se ili ne slagao.

Drsko je, bezobrazno je kititi se tuđim perjem i onim što je rađeno 2001. i 2002. godine do nesretnih stvari koje su se desile 2003. godine. Vrlo pažljivo sam pričao o vremenu od marta, aprila, maja 2003. godine i 2004. godine, kada je odgovornost za vođenje Vlade Republike Srbije imao Zoran Živković, kada je uvodio firme u restrukturiranje, kada ih je stavljao na teret i grbaču građana Srbije, kada nije završavao i okončavao restrukturiranje, jer ga nije bilo briga, jer nije imao znanja, jer nije imao kapaciteta, ali ume da se okiti tuđim perjem. To je bezobrazno.

Živković Zoran

Bilo ko razuman u ovoj državi nikako neće da pomisli, na bilo koji način, da želim da unizim, smanjim ili na bilo koji način povredim sećanje na dr Zorana Đinđića. Mislim da je to potpuno besmisleno. Nisam ustao da se branim zbog toga.

Kada sam rekao da snosim odgovornost za vreme od 2001. do 2004. godine, snosim deo odgovornosti za poslove koje sam radio, a ko ne shvata da je to deo odgovornosti ili cela odgovornost i ko ne zna da napravi tu razliku, ne mogu mu pomoći u tome, ali vidim da u poslaničkom klubu ima dosta ljudi koji bi mogli da pomognu na adekvatan način.

Ono što je potpuna besmislenost, a to je pitanje rodonačelništva u restrukturiranju. Naravno, opet javnosti radi, a ne nekoga ko ne želi da shvati ili možda ne zna da shvati, prve firme u restrukturiranje su uvedene negde krajem 2003. godine, a kao što je javnosti poznato, tada su bili izbori, tako da ni u političkom, ni u formalnom smislu ne postoji odgovornost te vlade što te firme nisu završile svoje restrukturiranje.

Konačno, nisam čuo nikoga glasnijeg u Srbiji od 2004. godine do dana današnjeg ko je bio toliko glasno protiv restrukturiranja, protiv pljačkaške privatizacije, protiv izmene Zakona o radu koji vraćamo nazad, protiv svega onoga što je loše rađeno u Srbiji od 2004. godine do pre dve godine. Nažalost, u poslednje dve godine, to je duplo gore nego što je bilo u tih osam godina. Nažalost, posledica toga je i to da ova vlast mora da se brani policajcima u Skupštini.

Stefanović Borislav

Dakle, član 106, drastično ste tolerisali izlaženje iz teme, čime ste otvorili nepotrebno, čini mi se, krug nepotrebnih replika i plus je još govornik govorio čak minut i 15 sekundi duže od onoga što je Poslovnikom predviđeno.

Samim tim nismo mogli da čujemo kakav je to problem u „Beopetrolu“ koji je privatizovao gospodin Siniša Mali, pa se tamo zaposlio, pa ga je sramota da to stavi na svoj sajt.

(Predsedavajući: Molim vas, gospodine Stefanoviću.)

Ja sam baš hteo da čujem šta je problem sa „Beopetrolom“? Jedva čekam to da čujem. Jedva čekam da UBPOK počne radi ono što ovi rade sada.

(Predsedavajući: To nije tema. Molim vas nemojte, gospodine Stefanoviću.)

Znate vi šta će tu sve da bude, predsedavajući?

Tomić Aleksandra

Zahvaljujem, predsedavajući. Poštovani ministre, kolege poslanici, da vratimo raspravu svom toku kako treba da izgleda.

Imali smo po amandmanu predlagača pozivanje na zakon iz 2001. godine i upravo na onaj deo kada govorimo o ugovoru o radu i o delu kada dolazi do raskida ugovora, odnosno određene izrade aneksa ugovora.

Šta je rekao zakon u 2001. godini? Rekao je da poslodavac može da ponudi zaposlenom zaključenje aneksa, rekao je da može da ponudi određene delove u kojima će biti određeni deo gde će zaposleni sam prihvatiti mere u kojima će biti kontrolisan i po pitanju alkohola, i po pitanju analize krvi ukoliko su opojne droge. Šta smo dobili?

U praksi su se dešavali mnogi sudski sporovi koji nikada nisu rešavani, a da ne pričamo o tome da otpremnine i obaveze i poslodavaca i zaposlenih su završile kroz sudske sporove koji nikada nisu procesuirani. Sudovi su bili zatrpani takvim procesima i jednostavno je došlo do umrtvljavanja poslovnih aktivnosti i zaposlenih i poslodavaca. Rezultat toga je da je 318.000 otišlo iz privatnog sektora u državni sektor.

Danas pričamo o Zakonu o radu, a ne o neradu i danas je prosto nečuveno da neko priča o tome da zastupa prava radnika koji ne rade, odnosno koji imaju nedovoljnu radnu sposobnost za vreme radnog vremena i koju mi podržavamo. Stoga predlažem predlagaču da povuče ovaj amandman i pokaže na neki način da zaista želi dobro ovoj Srbiji.

Čomić Gordana

U članu koji je trenutno u pretresu radi se o odredbama koje predstavljaju zakonski osnov za davanje otkaza ili izricanje mera disciplinske odgovornosti.

Drago mi je da je ministar u odbrani prethodnih amandmana sa kojima sam se složila, pogotovu što je rekao da je levičar, to je dobro, da sve odredbe moraju da budu jasno određene, tačno i precizno napisane, da bi mogle da budu primenjene.

Upravo jednu takvu nejasnu, nepreciznu i diskutabilnu odredbu želim ovim amandmanom da uklonim iz člana. Odredba glasi – ako njegovo ponašanje, misli se na zaposlenog, predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom, nezavisno od toga da li je protiv zaposlenog pokrenut krivični postupak za krivično delo.

Kažem da to brišete. Zato što time kažete da će poslodavac da ceni da li je nešto krivično delo, jer nema pokrenutog postupka i nema krivične prijave. Vlada meni u obrazloženju kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što se predloženi osnov za otkaz ugovora o radu odnosi na ponašanje zaposlenog na radu i u vezi sa radom, koji predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela i može da bude sankcionisano od strane poslodavca kao nepoštovanje radne discipline, uz mogućnost i izricanja odgovarajuće mere u zavisnosti od težine dela i njegovih posledica. Poslodavac ne utvrđuje krivično delo jer je to u nadležnosti krivičnog suda, to ja tvrdim.

Vi neprecizno, nejasnom, lošom odredbom, ovom koju želim da se briše, stavljate da poslodavac bez pokretanja postupka ceni da je nešto krivično delo.

S obzirom da je ovo jedan od poslednjih amandmana koje sam podnela na Zakon o radu, samo kratka opaska. U septembru kada radnici prvi put dobiju obračun zarada smanjenih za 2% u javnom sektoru…(Predsedavajući: Vreme.) i oko 8% u privatnom sektoru, pašće u vodu sav politički folklor i ostaće samo ono što je trebalo da bude tema i sada – realnost u kojoj živimo. Hvala vam.

Šormaz Dragan

Ovaj amandman apsolutno treba odbaciti. Ova definicija mora da ostane u zakonu. To je toliko precizno i jasno da meni nije jasno kako nije nekome jasno.

Ne interesuje me folklor, opet govorim kao neko ko smatra da je Srbiji preko potrebna promena ambijenta i omogućavanje poslodavcima, ljudima koji žele da pokrenu poslove da imaju mogućnost da rade, a da radnici naši koji to žele i koji treba da se uposle, i mlađi i stariji, a to ovaj zakon omogućava, mogu da rade pod istim ovakvim uslovima kao što, ponavljam, rade u državama članicama EU, Kanadi, Americi, bilo gde u svetu, samo ne u Severnoj Koreji i Kubi, sa ovakvim rešenjima kao što piše i u ovom stavu.

Apsolutno je jasno da kada bi se drugačije radilo to bi značilo sledeće, a pričali smo ranije i o bezbednosti i o tome kako je dužno da se obezbedi radno mesto radniku. Zamislite situaciju, fabrika čokolade, radnik voli da jede čokoladu, zaposleni stavi u džep par kutija i na kapiji ga obezbeđenje u tome uhvati. To je krivično delo, to je krađa.

Šta sada treba poslodavac, a tu može da bude mnogo vrednijih stvari, da pokreće krivični postupak, da čeka da sud završi posao da bi tom radniku dao otkaz? Apsolutno je činjenica da je učinjeno nešto što, kao što ovde piše – ponašanje predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela.

Na primer, iz stava 4, dođe radnik pijan, obrišemo stav 4. kao što je traženo, i drugom zaposlenom razbije glavu i svi znamo da je to krivično delo. Šta, da čekamo da sud, odnosno da poslodavac čeka da sud presudi? Ne.

A da li će neko da podnese krivičnu prijavu, da li će da se sudi za to, to je sasvim nešto drugo, ali ako to njegovo ponašanje predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom, nezavisno od toga da li je postupak pokrenut ili ne, mi moramo da omogućimo da postoji jedna normalna, civilizovana atmosfera na radnom mestu i da ne može niko da se ponaša onako kako ne bi voleo niko od nas da mu se neko ponaša ni u kući, ni na bilo kom drugom mestu, pa uostalom, ni u ambijentu u kome mi radimo.

Zato je ovo jasno, precizno i ne predstavlja nikakvo kršenje prava radnika, nego upravo štiti čak i zaposlene od svih onih koji se ne ponašaju u skladu sa zakonom, pa čak i ako hoćemo, i sa Zakonom o krivičnom postupku itd.

Pajović Aleksandar

Rekao bih samo nekoliko rečenica o ovom amandmanu i povezao ga sa merama nepoštovanja radne discipline.

Ukratko bih mogao da kažem da ovde isti interes treba da imaju i radnici i sindikati, i zaposleni i oni koji čekaju posao, i predstavnici stranaka koji su trenutno na vlasti i trenutno u opoziciji. Naime, u Srbiji treba da se popravi radni ambijent i da se jednom i za ubuduće razgraniči šta je rad kvalitetan, a šta je nekvalitetan rad i šta je odnos prema radu. Zato što moramo biti iskreni da ni pored određenog broja radnika zaposlenih u privatnom sektoru, sličnog broja radnika zaposlenih u državnom sektoru i velike armije nezaposlenih mladih ljudi koji čekaju posao imamo zaista jedan veliki problem kod radnika zaposlenih u državnom sektoru, naime, hoću da kažem, nepoštovanje radne discipline i nekorektan, nekvalitetan rad, loš odnos prema radu i sredstvima za rad.

Zato smatram da ovaj amandman treba u celini podržati, da moraju da postoje efikasne mere za sankcionisanje radnika, odnosno onih koji nisu radnici, a koje najčešće sindikati štite. Radnici zaposleni na neodređeno vreme u državnom sektoru, pogotovo u javnim preduzećima i u svim budžetskim ustanovama i te kako to koriste. Ne poštuje se radno vreme i radi se nekvalitetno.

Mislim da će svima koristiti i u budućnosti omogućiti i nova radna mesta ako naš radni ambijent i radna disciplina bude na višem nivou. Smatram da jednostavno ovaj amandman ne treba prihvatiti, odnosno prihvatiti ovaj predlog Vlade za ove članove izmene zakona. Eto, toliko.

Čomić Gordana

Nikada ne bih pomislila da vi imate protiv bilo koga u ovoj sali nešto, naprotiv. Radi se o neophodnosti pojašnjenja, jer ako se tiče reda i poštovanja discipline, niko prvi od mene nije za red. Ja sam iz Vojvodine, ja i kada sam sama stanem u red.

Ovde nije reč o radnoj disciplini, ona je definisana u drugim tačkama člana. Ovde je reč o krivičnom delu. Samo bih molila za oprez, kada sa takvom lakoćom tvrdimo da poslodavac zna šta je krivično delo koje je počinjeno i da to piše kao osnov da radnik dobija otkaz, ono što je najgore, ova se odredba može odnositi i na poslodavce. Nažalost moraćemo da vidimo primenu kada sa ovakvom lakoćom smatramo da možemo sami da odlučujemo, bez obzira na to što za to postoje drugi propisi u ovoj zemlji ko je u preduzeću počinio krivično delo i na osnovu toga dobio otkaz.

Za poštovanje radne discipline - uvek, za otkaz zbog grubog kršenja – uvek, za lojalnost preduzeću u kojem radite – uvek, ali za samovolju da neko ceni šta je nekome akt koji će da bude procenjen kao krivično delo – nikad. To ugrožava sve nas ako razumemo šta su prava koja poštujemo iz Krivičnog zakona Republike Srbije.

Nikolić Miodrag

Poštovani ministre, u vašoj poslednjoj diskusiji jasno ste izneli stavove. Pohvaljujem stav 1, 2. i 3. i potpuno se slažem s vama da je jasno svakom, pa i najmanjem poslodavcu, misleći na preduzetnika.

U želji i nameri, kao iskusan poslodavac, da olakšamo rad velikog broja preduzetnika kojih ima preko 140.000 predložio sam amandman kojim bi se ovim zakonom definisalo da ukoliko radnik uzastopno pet dana ne dođe na posao, odnosno ne opravda svoj izostanak, da se takav izostanak može smatrati otkazom, što poslodavac samo konstatuje u rešenju o prestanku radnog odnosa.

Na ovaj način bi izbegli veliko administriranje, ono što jeste cilj ove vlade, da pojednostavi, da smanji administraciju. Zaista, ovo bi bilo, po mom velikom ubeđenju, veliko olakšanje za više od 140.000 preduzetnika. Jednostavno, ako radnik pet dana ne dođe da definišemo zakonom, kao što su ove četiri tačke prethodnog stava, tako da bude i ovaj četvrti.

Moja molba još jednom je da razmotrite ovaj amandman i da ga prihvatite, jer će vam verovatno biti zahvalan veliki broj preduzetnika da se to pojednostavi, da ne moraju da koriste i daju sredstva za izradu nekakvih akata, specijalnih ugovora kod pravnika. Hvala.

Petrić Milan

Član 76, koji se inače odnosi na član 179a, sadrži određene mere za kažnjavanje u procesu nepoštovanja radne discipline i povrede radne obaveze. Te same mere nisu problem. Smatram da poslodavac ima pravo da kazni onoga ko ne radi svoj posao. Međutim, sam proces kažnjavanja se odnosi na to ako poslodavac smatra da to treba da uradi.

Kako mislim da u ovoj državi postoje dobri i loši sindikati, dobri i loši političari, tako postoje, složićete se i vi sa mnom, dobri i loši poslodavci. Ovde je sve u redu, sem što treba samo dodati jednu rečenicu – poslodavac može da izrekne jednu od mera iz stava 1. ovog člana ukoliko je sproveo dokazni postupak.

Smatramo da se dokazivanjem postupka dokazuje krivica zaposlenog i da je to jedan od bitnih faktora ovoga i smatramo da je ovaj član u ovakvom obliku opasno oružje u rukama loših poslodavaca. Hvala.

Vulin Aleksandar

Samo malo pojašnjenje. Naravno, ne bi bilo moguće da poslodavac uređuje ovakva pitanja bez da nešto proveri, ali to je prethodnim članovima 170. i 171. utvrđeno, utvrđeno je da je poslodavac dužan da upravo to uradi, da sprovede dokazni postupak, odnosno da to sprovede. Ovo jeste jedna novina, budući da je ranije suštinski jedina sankcija bila otkaz. Ovde sada imamo ipak neke gradacije, da ostavimo mogućnost da se ne otpusti odmah čovek, nego da probamo disciplinsku, pa 20%. Dakle, postoji i u drugim članovima i mora biti sprovedeno.

Stefanović Borislav

Smatramo da ovaj član treba da se obriše, zato što se predlogom jasno omogućava poslodavcima da svojevoljno daju otkaz zaposlenima koji ne ostvaruju nijedan razlog za otkaz, kako je to zakonom predviđeno, ali su žrtva slobodne volje poslodavca da im ovako nešto i bez razloga učine.

Ovo zato što se neko proglašava viškom, ali se na isto radno mesto već u roku od tri meseca prima novozaposleni. Tri meseca je, složiće se sve kolege, pa i ako ne kažu, smešno kratak period u poslovanju, čak i u domenu npr. malo dužeg bolovanja, što svaka delatnost i radno mesto može da istrpi.

Usvajanjem ovog predloga izmena omogućava se fingiranje otpuštanja zaposlenih po osnovu viška, što u kombinaciji sa izmenom visine otpremnine više nego jasno i povoljno deluje isključivo na poslodavca, da radi sa sudbinama zaposlenih šta i kako mu se prohte. Ovim će se omogućiti da zaposlenog otpusti poslodavac kome se on ne dopada jer se i nesimpatično osmehuje, a možda je i član Demokratska stranke. Hvala.

Đukanović Vladimir

Naravno, prethodnik je pokušao malo lucidno da obrazloži svoj amandman, ali naravno da ga ne bi trebalo prihvatiti. Prosto, posao je dinamičan, menjaju se okolnosti vrlo brzo i nema nikakvog razloga da neko čeka čak šest meseci da na to mesto nekoga zaposli. Bolje je, naravno, što kraći rok, zato što je dinamika nešto što diktira i sam posao.

Tako da, opet polazimo od onoga što smo ovde imali prilike da čujemo, da su svi poslodavci zli, da oni jedva čekaju da otpuste ljude, da samo pikiraju kada će nekoga da otpuste, pa da nekog drugog tu postave. Ne vidim razloga za ovakvu jednu naopaku logiku. Mislim da ovo treba odbiti i jednostavno prihvatiti ovo što je Vlada predložila. Hvala.

Mijatović Milorad

Hvala, gospodine predsedavajući. Kada poslodavac otkaže ugovor o radu zaposlenom, tada, prema važećem zakonu, on može novog radnika da zaposli za šest meseci. U predlogu ovog zakona to može da uradi za tri meseca. Mi smatramo, ako je neko otkazao zbog tehnoloških razvoja ugovor o radu, da je tada dovoljno šest meseci da se stvore novi uslovi. Ovo je prekratak rok i može se zloupotrebljavati tako da radnici mogu i neopravdano dobijati otkaze. Naše mišljenje je da je bolje rešenje u zakonu koje sada postoji, koje je važeće.

Kada sam već uzeo reč, želim da objasnim još nekoliko stvari. Socijaldemokratska partija Srbije je za reformski zakon o radu i smatramo da ovaj zakon daje upravo okvir za to. Zašto? Mi hoćemo novo zapošljavanje, nova radna mesta, mi hoćemo da dođemo u mogućnost da radnik radi i zaradi. Hoćemo da se Srbija zaposli.

Imali smo jednu tranziciju. Ovde oni koji su vršili pljačkašku privatizaciju govore i koji su stvorili nepristojno bogate i veliki broj ljudi koji nemaju posla. Upravo Socijaldemokratska partija želi da se Srbija zaposli, da se stvara nova vrednost i da se ta nova vrednost poštenije deli, da nemamo više enormno i nepristojno bogate, a veliki je broj ljudi koji nema. Da bismo mogli da stvaramo takvo društvo, moramo stvarati okvir da se otvaraju nova radna mesta, da imamo nove investicije, a to je ono što želimo.

Isto tako, da nema nikakve dileme, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će glasati za ovaj zakon.

Stefanović Borislav

Predloženim izmenama povećava se rok zastarelosti prava na davanje otkaza ugovora o radu od strane poslodavca u slučaju povrede određenih radnih obaveza, čime se opet poslodavcu omogućava da čak i u roku od godinu dana od nastalog događaja, kada je možda sve i zaboravljeno i čak nema ni posledica po poslodavca, zaposlenom da otkaz po ovom osnovu. Ovo je još jedan način indirektnog pružanja podrške i usluga poslodavcima i mogućnost da bez problema zaposlenom ekspresno da otkaz, iako ne postoji realan razlog za tako nešto.

Što se tiče svih ovde deklamovanih levičara, i SDPS i SPS i PUPS, mislim da debelo moraju da razmisle šta ovo konkretno znači, za šta kažete da dižete ruku i za kakav zakon. Nemojte sada za šest meseci da se svi pravite da niste bili za ovaj zakon. Hvala.

Marković Aleksandar

Hvala, gospodine predsedavajući. Naravno da predlažem da se odbije ovaj amandman na član 81. koji je podneo gospodin Stefanović. Opet smo, kao što vidite, u situaciju da je amandman u tekstu „briše se“, opet bez argumenata, opet bez stvarnog obrazloženja, ali to govori o njihovom shvatanju i pristupu ovom poslu.

Lično mislim da je Vlada Republike Srbije u svom obrazloženju kojim odbija ovaj amandman navela sve relevantne faktore, navela sve činjenice i argumente i zaista ne vidim šta je sporno, šta je tu nejasno? Šta vam je nejasno, gospodine Stefanoviću iz obrazloženja? Koji deo teksta? Koja rečenica?

Marković Aleksandar

Ali, mislim da se iza predlaganja ovog amandmana ne krije nerazumevanje argumentacije već namera da se na taj način stekne neki politički poen. Hvala vam.

Đurišić Marko

Ovaj član govori o tome, i ja vas molim gospodine predsedavajući da stvorite uslove da možemo normalno da se obraćamo. Hvala vam.

Đurišić Marko

Ovaj član, ja vas molim, Poslovnik se krši, znači, po Poslovniku bi trebalo da dobije opomenu, pročitajte član 109. Poslovnika i ako možete da mi vratite vreme za ovo. Hvala vam.

Ovo je vrlo važan član pošto se ovde radi o pravima…

Đurišić Marko

Hvala vam. Ovaj član je vrlo važan, ja vas molim za još malo pažnje, zato što se ovde govori o tome da trudnice, odnosno za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Tako je glasio prvi stav člana 187.

Izmenama Vlade koja je predložena posle ove tačke dodaje se zarez i reči – osim ako su se stekli uslovi iz člana 179. stav od 1. do 3. ovog zakona. Govorili smo o tome, član 179. nabraja uslove za razloge za otkaz. Znači, do sada trudnice, žene na porodiljskom, odnosno zaposleni koji su na odsustvu zbog nege deteta nisu mogli da dobiju otkaz.

Ministar je rekao – sada se pruža veća zaštita tako što se dodaju reči „osim“ i nabrajaju razlozi pod kojima mogu da dobiju otkaz. Ne vidim logiku kako je to veća zaštita. Pročitaću, pre svega zbog građana da znaju koji su to razlozi zbog kojih trudnica, porodilja ili zaposleni koji ostvaruje pravo na negu deteta može sada kada se ovaj zakon usvoji, a verovatno će biti usvojen, da dobije otkaz.

Koji su to razlozi iz člana 179 – ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi. Između ostalog, ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze, ako učini drugi povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Ako neopravdano odbije da obavlja poslove, izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom i razne druge stvari o kojima smo raspravljali ovde kada smo govorili o članu 179. Hvala.

Mijatović Predrag

Hvala lepo, gospodine predsedavajući. Ovo što je uvaženi kolega izneo je apsolutna neistina i dobro je da je zakonodavac regulisao kada može da dobije žena koja je trudna ili na porodiljskom bolovanju otkaz.

Znamo da su, i to je bilo u štampi do sada, i diskutovano je o tome, žene masovno su dobijale od privatnih poslodavaca otkaz kada zatrudne. Čak su dolazile u situaciju da su morale nekad da potpišu da ako se zaposle u toj firmi, neće ostajati u drugom stanju, što je surovo bilo do maksimuma.

Velike korporacije, čak, kao što je recimo, firma gospodina Draškovića je masovno otpuštala sve žene koje su ostajale u drugom stanju ili su morale da u toku trudnoće budu na bolovanju. Tako da su sada ovim zakonom bar donekle žene koje su trudne zaštićene na izvestan način. Ne možda u potpunosti, ali daleko su zaštićenije nego što su bile do sada, jer surovost je bila apsolutno prisutna u dosadašnjim situacijama, dosadašnjim slučajevima zapošljava.

Tako da ovo što je sada izrečeno, odnosno amandman koji je iznet dovodi u zabludu i dobro je da je to Vlada prepoznala situaciju do sada i da je dala uslove pod kojim eventualno može žena koja je na porodiljskom bolovanju ili koja vodi trudnoću da bude otpuštena sa posla. Hvala lepo.

Vulin Aleksandar

Znate, sada se opet vraćamo na ono da treba pročitati sve, ne samo ono što vam u odgovarajućem trenutku politički odgovara.

Dakle, nije moguće, nije moguće otpustiti trudnicu na isti način, kao bilo koga drugog. Imate član 187. pročitajte ga - za vreme trudnoće, porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta, odsustvo rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.

Vrlo precizno je rečeno, samo stav 1. i 2. ovog zakona, a tamo imate nekih 14-15 stavova. Dakle, nije tačno. Ne možete. Zaposleni iz stava 1. ovog člana rok koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se itd. Rešenje o otkazu ugovora o radu ništavno je ako na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato ovo po osnovu stava 1.

Dakle, ne možete trudnicu otpustiti ako je napravila prekršaj pre nego što je bila trudna. Onog momenta kada je trudna ona postaje pravno nedodirljiva. Jedini način jeste da učini krivično delo, zato se ovde precizno to navodi, ništa drugo. Imate vrlo precizno, pročitajte to. Imate član posle toga gde vrlo jasno to obrazlažete.

Jedini način jeste da učini krivično delo. Zato se ovde precizno to navodi. Ništa drugo. Imate vrlo precizno, pročitajte to. Dakle, imate član posle toga gde vrlo jasno to obrazlažete.

Đurišić Marko

Znači, ja sam, gospodine ministre pročitao ceo član. Nisam ga čitao javno, ovde. Znači, rečenica ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu tačka. Takvo je bilo do sada rešenje. Vi uvodite rešenje ''osim ako su se stekli uslovi iz člana 179. stavovi 1 do 3''. Ja sam pobrojao, recimo četiri samo tačke, a tu ih ima petnaestak, uslova pod kojima može da se da nekom otkaz.

Ovo o čemu je govorio kolega poslanik da se dešavalo do sada, nažalost se dešavalo, ali to nije bilo po zakonu. Ovim se otvara mogućnost da otkazi budu dati po zakonu. Ja sam namerno pobrojao tačke, gospodine ministre, koje nemaju veze sa krivičnim delom. Ima i krivično delo, to nisam pobrojao. Vi kažete krivično delo. Ja vam kažem pored krivičnog dela postoji još petnaestak stvari i tačno sam ih pročitao, da ne bude zabune.

Znači, ne ostvaruje rezultate rada, nesavesno i nenamerno izvršava radne obaveze, to su sve osnove. Ne, ne govori pre. Kako pre? Znači, osim ako su se stekli uslovi iz člana 179. znači, vi ste sada dali zakonske osnov da trudnice, žene na porodiljskom odsustvu i zaposleni koji koriste pravo na negu deteta mogu da dobiju otkaz. To se do sada dešavalo, ali je bilo nezakonito. Ne vidim kako je ovo veća zaštita ove kategorije stanovništva. Hvala.

Papuga Olena

Hvala, predsedavajući. Amandman koji je podnela LSV takođe se odnosi na porodiljsko odsustvo, kao što su i naši prethodnici rekli. Predloženim amandmanom predviđa se zadržavanje zakonskih odredbi. Stav 1. i tri člana 187. Su u koliziji, jer ne može zaposleni da bude na porodiljskom odsustvu bez zvanične dokumentacije sa kojom poslodavac nije upoznat.

Stefanović Borislav

Član 82. stav 1. mora da se obriše. Ja vas molim da prihvatite ovaj amandman. Ova stvar je toliko neprecizna, sa te strane, a sa druge strane, kako smo vam pokazali, potpuno je jasno, jer jasno piše – ako ne ostvaruje rezultate rada i još nekoliko stavki.

Vi na ovaj način, kroz ovu odredbu prvi put u naše zakonodavstvo uvodite situaciju da porodilja, trudnica i osoba koja ima pravo na negu zbog dece može biti otpuštena. Privi put se ovako nešto uvodi. Nije sada to samo problem, nego je problem što je gospodin dr Nebojša Stefanović podneo zakon ovde o zaštiti dece u kojem je predvideo da je ovo nemoguće i vi ste u koliziji sa zakonom vašeg doktora, koji je ovo podneo u Skupštini i svi smo glasali za to, iako smo znali da čovek samo kodifikuje ono što postoji u drugim zakonima.

Tada smo vam govorili što to radite? To je zbog marketinga, ali hajde, ali sada idete i protiv toga ovom odredbom. Ljudi, ne znam da li ste svesni, bilo je toga i ranije, ali što kaže kolega Marko Đurišić, bilo je nezakonito. Sada će biti zakonito. Zašto i do koje meri svi vi, i vi koji ste kao levičar, i vi koji niste levičari možete da dozvolite ovu situaciju.

Gospodine predsedavajući, vidim kako me gledate, da se slažete sa mnom. Pa bar hajde to potvrdite. Hvala.

Babić Zoran

Vidim, gospodine predsedavajući, da imamo i Baba Vange u Skupštini. Čita se po pogledu, tumači se tuđ pogled i mišljenje, ali dobro kada nema drugih argumenata dobro je i to.

Stvari koje je pokrenuo bivši predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, gospodin Stefanović Nebojša, efekte toga što je pokrenuo, izmene zakona koje je pokrenuo vidljive su u našem društvu. Koliko su ljudi u te promene verovali, koliko veruju, pokazuje jedna serija dopisa, pisama, zahteva za zaštitu onih trudnica koje su i porodilja koje su dobijale otkaze, koje su šikanirane po nekim starim zakonima.

To što je pokrenuo gospodin Nebojša Stefanović je na ponos i gospodina Stefanovića, na ponos i SNS. Efekti toga se vide u našem društvu, poverenje porodilja, trudnica. Međutim, sada se postavlja drugo pitanje, mešaju se babe i žabe.

Pošto se mnogi ovde sakrivaju iza iskustva u radu kod privatnika ili su privatnici, kada već govorimo o nekim stvarima koje se kriju iza pogleda, hajde odgovorite sami sebi, da ste privatnik, da ste poslodavac i da imate radnika koji nažalost u nekim situacijama ne izvršava svoje radne obaveze pošteno iako je žena, ako je trudnica, da li bi onda rekli, pa nema veze.

Napravili ste manjak na blagajni. Nema veze. Radite i dalje.

Da li ćete davati priliku takvima ili reći, izvinite, molim vas, ne radite dobro, ne radite pošteno, morate da dobijete otkaz.

Koliko puta se dešavalo, nažalost, da neko napravi neko krivično delo, da neko nešto proneveri, ostane u drugom stanju samo da bi imao zaštitu?

Mislim da su to nepravilnosti. Ovde se ne govori o olakšicama da trudnice dobiju otkaze. Ne, ovde se govori da niko u našem društvu nema apsolutnu zaštitu. Oni koji rade nepošteno, dobiće otkaz. Oni koji ne rade dobro, dobiće otkaz, a porodilje, trudnice, rado su viđene i u firmama i na ulici, trebaju nam u našem društvu i to ovaj zakon promoviše i imaju zaštitu, ali apsolutnu zaštitu nemaju više ni sindikalni prvaci i aktivisti, ukoliko rade nepošteno, nemaju ni trudnice, ukoliko rade nepošteno, i niko ko radi svoj posao nepošteno nema zaštitu.

Ukoliko kažete, u redu je, neko može da bude u drugom stanju i da radi nepošteno i da radi protiv zakona i da bude zaštićen, pa recite. Zbog toga je predlagač zakona rekao koji su to uslovi i šta znači kada neko po ovom zakonu može da dobije otkaz.

Ko radi pošteno, ko radi odgovorno, ne mora da ima bilo kakvu glavobolju.

(Borislav Stefanović: Replika.)

Stefanović Borislav

Gospodine generale, ja ću svakako da …

(Zoran Babić: U kojem vremenu, samo mi recite u kojem vremenu, kako kršite Poslovnik?)

Stefanović Borislav

Repliku na to što ste se obraćali direktno podnosiocu amandmana.

Stefanović Borislav

Da li možete da mi vratite vreme?

Ne mora niko da se boji ko radi odgovorno, pošteno, savesno. Inače, to se zovu pravni standardi, za one koji ne znaju. To je ono što mi ne znamo ko će, ako nije iz Centralne otadžbinske uprave, da utvrdi šta je savesno i odgovorno. Ali ono što je nesumnjivo utvrđeno sada, jeste da su i trudnice i šefovi sindikata i porodilje u istoj korpi. Nema nezaštićenih.

Stefanović Borislav

Čekajte, ovde to jasno piše. Zašto je to…

Babić Zoran

Povreda Poslovnika, član 27. Dve stvari.

„Ukoliko bilo koji narodni poslanik vređa drugog narodnog poslanika, obaveza, pravo i dužnost predsednika ili predsedavajućeg je da ga opomene ili da mu oduzme reč“, bilo da je iz vlasti, bilo da je iz opozicije. Ukoliko to ne uradi, prekršio je Poslovnik.

Druga stvar, spreman sam, gospodine predsedavajući, da iz stenograma, ukoliko nađete jedan zarez iz moje diskusije kojim ćete dobiti to diskreciono pravo da mislite da ima neko drugi pravo na repliku, ja ću se javno izviniti. Ali, ukoliko tog zareza i te tačke nema, a siguran sam da nema, očekujem takvo izvinjenje.

Zato što to diskreciono pravo ne znači da svako može da radi šta god hoće. Ova knjiga – poslovnik o radu Narodne skupštine je svetinja, dok smo u njoj. I tražim i zahtevam da se svi poštujemo, da se svi krećemo u okvirima poslovnika o radu.

Ukoliko sam dao, a zatražiću ovog trenutka stenogram svega onoga što sam rekao, ukoliko sam dao pravo na repliku, jednim gestom, pogledom, bilo čime, izviniću se i vama i ostalim kolegama. Ali, ukoliko to nisam uradio, to izvinjenje ću tražiti od vas.

Gvozdenović Slobodan

Hvala, gospodine predsedavajući. Mislim da bi bilo dobro da demistifikujemo neke stvari, kada su u pitanju ovi amandmani po ovim članu.

Prvo, kada se radi o porodiljskom odsustvu, jasno je da žena koja je na porodiljskom odsustvu dobija doznaku koja važi godinu dana i od dana kada se porodila to bolovanje traje godinu dana, tako da se ona ne može nalaziti na radnom mestu i svi ovi navodi predlagača amandmana koji su navedeni, gde kaže – ako ne postiže rezultate rada, nesavesno izvršava radne obaveze, neopravdano odbija radne zadatke, apsolutno štite zaposlenu jer ona i nije na poslu. Ona je na porodiljskom odsustvu, samim tim ne može nečijom samovoljom dobiti otkaz.

Ako se radi o trudničkom bolovanju, jasno je isto tako da otvaranjem bolovanja, radi održavanja trudnoće do porođaja, žena uživa punu zaštitu, upravo iz ovih razloga koje sam naveo, a koje je lepo ministar Vulin obrazložio.

Do sada se radilo, ne uvek, ali u pojedinim slučajevima o samovolji pojedinaca, gde su ženama i na trudničkom i na porodiljskom bolovanju davali otkaz i to upravo baš one firme koje su velike donacije dobijale od prethodnog režima, dobijajući i po 10.000 evra za otvaranje novih radnih mesta, da ih sada ovde ne reklamiram, jer reklama je skupa u ovom parlamentu.

Moramo biti svesni činjenice da ne postoji poslodavac koji bi trudnu ženu, koja nije na trudničkom bolovanju, naterao da radi posao koji ona ne može da izvrši upravo zbog činjenice da je trudna, izuzev ako se ne radi o nekim ekstremnim slučajevima. Pa nije svaki privatni poslodavac Adolf Ajhman, šef logora pa će sada da tera svoje zaposlene kao da su u koncentracionom logoru.

Ovaj amandman apsolutno ne stoji i ministar Vulin je lepo objasnio svrhu amandmana, da pruža bolju zaštitu trudnicama i današnja cela rasprava, gospodine predsedavajući, pokazuje nam da se ne može politika voditi histerično žlezdama.

Gvozdenović Slobodan

Čekajte da završim još jednu rečenicu.

Stefanović Borislav

Da, po amandmanu. Dakle, šta je suština? Da pokušamo da vratimo razgovor onome što jeste predlog, uz komentar da Ajhman nije bio komandant logora, bio je zadužen za više logora, ali dobro.

Ovde primećujem da imamo jedno dubinsko nerazumevanje i nepotrebne emocije i nervozu. Vlada je smislila situaciju u kojoj je stavila zarez nakon suštinske odredbe koja je do sada onemogućavala otkaze za porodilje, trudnice i žene koje po prirodi nisu na poslu, ali je dodala Vlada zarez i rekla – osim ako su se stekli uslovi iz člana 179. stav 1. koji kaže: „Ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi…“ Trudnica, porodilja? Da li razumete? Onda shvatam zašto neko ovde ustane pa viče, pa je nervozan, pa priča o mržnji, pa o privatizacijama. Pa, ovo je suština.

Ima među vama dosta lekara, časnih ljudi. Zamislite šta ovo stvarno znači? Ovo stvarno znači da žena koja je po prirodi svog stanja kod kuće, na osnovu ove odredbe ima pravo da je čovek otpusti. Tako piše. Ne izmišljam ovo. Znači, to je cela filozofija. Sve ostalo je jedan, čini mi se često, nevešt pokušaj da se izvrda odgovornost.

Ljudi, usvajate stvar koja je u koliziji sa zakonom koji smo mi doneli na predlog dr Stefanovića, doktora nad doktorima, koji je to ovde podneo i mi svi glasali za to. Zašto onda ovu stvar izglasavate koja je u suprotnosti? Vrlo jednostavno pitanje, čak retoričko, pošto ne očekujem odgovor. Hvala.

Babić Zoran

Član 107, ponovo dostojanstvo i ponovo bezbroj uvreda od strane gospodina Stefanovića iz nemoći, iz srdžbe, iz besa, iz mržnje, iz ne znam više čega. Dokle će više i gde mislite da je prag tolerancije SNS?

Šta znači doktor nad doktorima? Za vas jeste i doktor na kub je za vas, gospodine Borislave Stefanoviću. Izmislio je demokratiju i uradio je, a sličnih ste godina, ono što vi za tri života nećete uraditi zato što vas sprečava mržnja, zato što vas sprečava pakost, zato što vas sprečava zavist i zato što jednom moramo da stavimo tačku na bahatosti navike 2012. godine.

Jednostavno, tačku moramo da stavimo na prošlost. Dokle više omalovažavanja? Dokle više ta pakost? Dokle više ta mržnja? Kuda to vodi? Omalovažavanju Narodne skupštine. Recite kada je jednom dosta? Šta znači sve to? Koji je to put danas? Šta smo – centralna otadžbinska, oni, kozaci, doktori nad doktorima? Ne mogu da popamtim uvrede. U aleji smo. Na to sve se ćuti. Molim vas da jednom stavimo tačku, da uvedemo raspravu u jedan normalan, civilizovan, demokratski tok ako je ikako moguće.

Inače, pozivanje na ovo što radi gospodin Stefanović, permanentno, to je najhrabrije kada čovek nije tu, kada nije tu gospodin Stefanović da mu odgovori. Kada je tu, onda je bio manji od makovog zrna.

Bradić Blagoje

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Dakle, član 84. se odnosio na član zakona 189. koji je glasio, do danas, „Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebno znanje i sposobnosti u smislu člana 179. tačka 1. ovog zakona, ima pravo i dužnost da ostane na radu u trajanju od najmanje mesec dana, a najduže tri meseca“, u daljem tekstu otkazni rok, „u zavisnosti od ukupnog staža osiguranja i to, mesec dana ako je navršio 10 godina radnog staža, dva meseca ako ima između 10 i 20 godina radnog staža, tri meseca, ako je navršio preko 20 godina radnog staža“. Vlada to hoće da promeni i da član glasi – zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruju potrebne rezultate rada ili ugovorom o radu u zavisnosti od staža i osiguranja, koji ne može biti kraći od osam niti duži od 30 dana.

Mi predlažemo da se reč „osam“ menja rečju „15 dana“, jer smatramo da je to jedan minimalan rok gde čovek može da se snađe i da eventualno traži pravnu pomoć. Nema potrebe da se nešto žuri. Sedam dana je irelevantno i mislim da je u skladu sa zakonom i mislim da Vlada treba da prihvati naš predloženi amandman. Zahvaljujem.

Čapo Dejan

Zahvaljujem. Poslanička grupa LSV podnela je amandman na član 86, član koji je poprilično osetljiva tema za svakog zaposlenog, a tiče se institucije nezakonitog otkaza ili, kako je u novom predlogu definisano, kao pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa.

Mi smo kroz amandman tražili da se u stavu 1. reči izmene, koje glase – ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, da se menja rečima: „Ako je pravosnažnom presudom suda utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos“. Naravno da smo tražili da se briše i stav 7. u predlogu, koji kaže – ako sud u toku postupka utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojima je propisan postupak za prestanak radnog odnosa, sud će odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime naknadne štete dosudiće zaposlenom iznos do 6 zarada zaposlenih.

Mislimo da je posledica nezakonitog otkaza ništavost koja podrazumeva vraćanje kako na radno mesto, tako i isplatu zarade. Postupak vodi sud i to po zakonu koji propisuje postupanje suda, pa je isključeno da se ta materija reguliše ovim zakonom. Nezakonitost može da bude i formalna i materijalna, te mislimo da odredba stava 7. kako je predloženo, i nije adekvatna.

Mislimo da ova nova odredba ozbiljno narušava samostalnost i nezavisnost suda i zadire u zajamčeno pravo zaposlenog na pravično suđenje. Problem je što se predviđenim rešenjem praktično nalaže sudu kako da postupa u određenim situacijama. U slučaju da se utvrdi da je otkaz dat nezakonito, zaposleni ima pravo da se vrati na posao. Ovom odredbom poslodavcu je omogućeno da u toku postupka za nezakonit otkaz istovremeno zahteva i da se vreme…

Stefanović Borislav

Hvala, gospođo predsednice. Ovo je poslednji amandman po kojem se javljam danas.

Smatramo da član 88. treba da se briše zato što se ovim članom ukidaju ranije zagarantovana prava radnika na delotvornu i blagotvornu sudsku zaštitu. Konkretno, predloženim brisanjem člana 195. stav 3. ukida se dosadašnji rok od šest meseci za donošenje pravosnažne sudske presude u radnim sporovima. I ne samo to. I pored činjenice da nije bilo imperativnog karaktera, nije bilo jasno definisane sankcije za njegovo kršenje, postavljeni rok od šest meseci bio je ipak jaka psihološka brana još masovnijem otpuštanju zaposlenih.

Sada, pošto se to briše, sudovi imaju, inače ovako nedelotvorni i u jako lošem stanju, neograničen rok da drže ljude koji imaju radni spor u jednom iščekivanju i nerešenom stanju na jedan krajnje trajan način. Nesavesni poslodavac morao je bar da razmišlja da li će tužba radnika doći u ruke retko savesnih sudija, koji su pritisnuti zakonskom odredbom gledali da suđenje ipak okončaju u propisanom roku ili bar isti ne probiju u značajnoj meri, te se radnik mogao bar nadati i koristiti ovaj rok kao moćno oružje apela na svest i savest sudija.

U ovim okolnostima kada se briše svaki vremenski reper za okončanje spora, kada se dosadašnja samovolja pravosudnog sistema i njegovih delova u brzini rešavanja istih praktično legalizuje i dovodi do nivoa apsolutne samovolje, radnici gube svaki oblik delotvorne pravne zaštite i sigurnosti. Put za masovna protivzakonita otpuštanja radnika oličeno u fingiranim stečajevima i navodnim tehnološkim viškovima potpuno je otvoren.

Doslovce, u ovom slučaju, kroz ovu odredbu, ništa mu više ne stoji na putu. Moram da kažem da, recimo u Nemačkoj, na koju se rado pozivamo, taj rok za rešavanje radnog spora je svega nekoliko nedelja. Hvala.

Vulin Aleksandar

Znate, ta odredba o trajanju od šest meseci je dobra, plemenita i, nažalost, po praksi i po stavu sudija apsolutno neprimenljiva. Sada se ovde postavlja pitanje da li ćemo da zadržimo nešto što nema baš nikakvog utemeljenja u praksi i apsolutno se ne poštuje i pravićemo se da je to u stvari nekakva brana, a nije nažalost brana ničemu. To je kao kad kažete, ili kao kad kažemo da je društvena svojina najpravedniji oblik svojine. Jeste i ukinuli smo je zato što je tržišno neodrživa.

To ne menja činjenicu da je društvena svojina pravednija od svih drugih oblika svojine, kao što ni ovo ne menja činjenicu da bi bilo sjajno da se to dešava u šest meseci, ali nažalost ne dešava se nikada.

Pokušali smo da uradimo neke druge stvari, od uvođenja izvršne isprave, po kojoj su, kao što znate 95% svih radnih sporova, sporovi u oblasti naknade zarada, tu se ubrzava, pa smo, recimo, rok za pokretanje postupka smanjili sa 90 dana na 60 dana. Dakle, da se i to koliko god možemo maksimalno ubrza, ali ovo je samo da budemo pošteni. Taj rok od šest meseci, ma koliko dobro zamišljen i plemenito zamišljen, jednostavno nije bio moguć.

Postoje možda neki drugi mehanizmi o kojima ćemo, ja se nadam, jednog dana raspravljati u ovom parlamentu, a to je uvođenje sudova rada. To je Nemačka. Tamo postoji taj mehanizam i onda specijalizovani sudovi i to tako tamo funkcioniše. Ne samo tamo, naravno. Da li će to biti moguće, da li će biti spremnosti? Ko zna. Evo, govorim ono zašta sam siguran da bi značajno smanjilo trajanje sporova u oblasti radnih odnosa i da bi to bilo to rešenje. Ostavimo to pred sobom, a ovo je moje obrazloženje. Hvala.

Nikolić Miodrag

Poštovana predsednice, poštovani ministre, izmenom člana 273. novčanom kaznom od 800 hiljada do dva miliona dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, pa kaže – ako sa licem koje radi nije zaključio ugovor o radu itd, ako nije isplatio zaradu, ako nije isplatio zaradu u novcu itd. U interesu je 140 hiljada preduzetnika.

Mislim da je ova stavka povećanja sa 800 hiljada do milion, koliko je bilo ranije, na dva miliona kazne, to je zaista izuzetno velika kazna. Mislim da je suprotno od onoga što je cilj i Vlade i predsednika Vlade Republike Srbije da se poveća zaposlenost. Na ovaj način plašim se da će se ljudi zapošljavati, jer velika većina nema sredstava da plati pravnu službu, advokati su preskupi i mislim da se na taj način neće postići cilj povećanja zaposlenosti. Plašim se, kao iskusan privrednik, da će doći do otpuštanja.

Predložio sam sa timom Pokreta za privredu i preporod Srbije, na čijem sam čelu kao predsednik i predsednik Unije poslodavaca, zvaničan, u skladu sa zakonom … Duboko sam uveren da će treći ministar po redu poštovati zakon i na taj način upisati legalno izabranog, na vanrednoj Skupštini, održanoj u Uniji poslodavaca Srbije, koji je najveći organ, a u skladu sa najvećim aktom, Statutom Unije poslodavaca i Zakonom o radu.

Predlažem da novčana kazna umesto 800 hiljada…

Rističević Marijan

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 1. se odnosi na obavezno osiguranje poljoprivrednika. Zakonom je predviđeno da se nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno najmanje jedan član domaćinstva porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ili mešovitog domaćinstva smatra obaveznim osiguranikom u smislu penzijskog osiguranja.

Predložio sam da ukoliko su članovi domaćinstva stariji od 50 godina da nemaju tu obavezu, s obzirom da bi penziju stekli moraju da imaju 65 godina i najmanje 15 godina staža. Ukoliko su članovi domaćinstva svi, dvoje ili jedno ili više njih, ukoliko su stariji od 50 godina, onda je sasvim bez predmeta da se ljudi nateraju da moraju da se obavezno osiguraju iako ne mogu da budu korisnici te penzije.

Dakle, možemo biti generacijski solidarni, ali po meni je neprimereno stare zemljoradnike terati da se osiguravaju ukoliko ne mogu nikada da budu korisnici te penzije. Da bi se ta situacija prevazišla u stavu 2. sam predvideo da ukoliko su stariji od 50 godina da imaju pravo da dokupe neophodan broj godina staža i na takav način se osiguraju, a da kasnije imaju pravo na penziju, jer ukoliko imaju 52 godine u 65. godini će imati 13 godina staža i neće imati pravo da ostvare penziju. Zato sam predvideo da ukoliko žele mogu taj staž da dokupe.

Takođe sam dodao da svaki osiguranik može da dokupi staž, ko nije zadovoljan sa 15, 18 godina staža, može da dokupi staž i da se tako ojača poljoprivredni fond.

Takođe sam predvideo da pravo na osiguranje iz ovog člana mogu da imaju radnici koji rade na poljoprivrednom gazdinstvu i da se na takav način…

Lazić Nada

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, ovaj amandman se odnosi na uslova sticanja prava na starosnu penziju, pre svega na granicu odlaska u penziju koji se odnosi na žene.

Naš predlog je bio da se član 3. Predloga zakona briše, odnosno predlažemo da se zadrži postojeće zakonsko rešenje, kojim se predviđa da osiguranik stiče pravo na starosnu penziju, kada su žene u pitanju 60 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

Ovo smo predložili zbog toga što je pitanje odlaska žena u penziju sa 65 godina jedno od najosetljivijih pitanja. Žene su najveći gubitnici tranzicije i u periodu sankcija, bez pomoći u odgajanju dece, lošeg materijalnog stanja. Položaj žena je ugrožen a briga za zdravlje žena je na niskom nivou. Uslovi života naših žena se ne mogu upoređivati sa uslovima života žena u EU.

Recimo, po izveštaju Svetske banke o položaju i pravima žena od 15. Maja, Srbija je u pogledu zdravlja žena među najlošijim zemljama. Po jednom kriterijumu za očekivani broj godina života bez ozbiljnih bolesti i udeo ženske dece u ukupnom broju rođenja Srbija je na 111. mestu od 136 zemalja.

Zbog toga smo smatrali da, bez obzira na sve okolnosti, ovo ne treba da bude pogoršanje za uslove odlaska u penziju. Ujedno sam i jako razočarana u Žensku parlamentarnu mrežu zbog toga što smo pali na ovom testu, jer smo obećale međusobno da ćemo kada su prava žena i zaštita žena voditi računa o tim pravima bez obzira koja je naša stranačka pripadnost. Hvala.

Čomić Gordana

Amandman koji sam podnela odnosi se na uslove sticanja starosne penzije za žene, tako da menja ponuđeni predlog i zadržava pravo da žena od 2015. do 2020. godine sa po šest meseci odlazi u starosnu penziju, u punom iznosu sa 63 godine života. S tim što sam dodala stav da žena ima pravo na izbor, da stekne starosnu penziju i sa navršenih 40 godina radnog staža i 65 godina života.

Predloženim izmenama se propisuju promene uslova za sticanje prava na starosnu penziju koje su počele u razvijenijim ekonomijama sveta nakon ekonomskog sloma 2008. godine iz dva razloga. Prvi je bio da je to bio uslovni ključ za buduće finansijske konstrukcije u EU i nešto manje u SAD, a drugi da se time koliko-toliko spasu penzioni fondovi koji su procenjeni da neće izdržati rad samo do 60. ili 62. godine.

Uz punu svest da to znači opterećenje za državu, imala sam predlog i kada smo donosili prve izmene penzijsko-invalidskog osiguranja, odnosno uslova za starosne penzije, da budemo hrabri i da uvedemo porez crkvi i PDV na usluge i imovinu i da budemo još hrabriji i da zaista ili napravimo fondove kao što su RFZO ili PIO ili da nisu fondovi. Mislim da nas taj posao čeka pa nas čeka.

Apelujem na sve nas koji znamo da je ovo pravedno zbog toga što žena koja radi radi dvostruko više nego zaposleni muškarac i zbog toga što je to način da pokažemo da znamo kakva je ekonomija brige i zbog toga što je to način da pokažemo poštovanje prema podeli rada u ekonomiji brige oko porodice. Mislim da je to sasvim prirodno, da ne zadržava nikakvo povećanje u deficitu i molila bih za podršku.