Stenografske beleške › Deseti saziv
STENO BELEŠKE, 4. dan, 2. deo
2014-07-18 · Izvorni fajl Skupštine za ovaj dan
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Gospođo ministarka, član 12. se bavi postupkom javnih nabavki i mislim da je to jedan od najbitnijih delova u ovom zakonu.
Pročitaću član 12:„Na nabavke dobara, usluga i radova koji su neophodni za otklanjanje posledica na području pogođenom poplavama primenjuje se otvoreni postupak propisan odredbama člana 32. Zakona o javnim nabavkama.
Nabavke iz stava 1. ovog člana utvrđuju se državnim programom obnove. Nabavke iz stava 1. ovog člana sprovodi Kancelarija, a mogu ih sprovoditi i drugi korisnici javnih sredstava određeni državnim programom obnove, uz pravo da predstavnik Kancelarije učestvuje kao član komisije za sprovođenje javne nabavke.
U postupku javne nabavke iz stava 1. ovog člana ne primenjuju se odredbe Zakona o javnim nabavkama koje se odnose na plan nabavki, prethodno obaveštenje, (i to je razumljivo i to je dobar predlog rešenja), način dokazivanja obaveznih i dodatnih uslova za učešće u postupku javne nabavke, rokove za podnošenje ponuda i rokove za odlučivanje Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.“
Ovaj član je dobro sročen i mislim da može da olakša rad Kancelarije, ali smo mišljenja da ovaj deo „način dokazivanja obaveznih i dodatnih uslova za učešće u postupku javne nabavke“ treba da se izbriše iz člana, iz prostog razloga što ovom rečenicom dezavuišemo sam proces javne nabavke i nepotrebno otvaramo sumnju o mogućim nepravilnostima u postupku javne nabavke.
Jedan od osnovnih uslova kod konkursa i prijavljivanja za neku javnu nabavku je ispunjenje uslova. Ne vidim zašto se stavlja i zašto se odbacuje naš član javnih nabavki koji predviđa da se ovo izbaci iz ovog člana, kada svi oni koji će učestvovati u obnovi, u izgradnji bilo kog segmenta uništenog ovim poplavama i klizištima su referentne kuće, jer druge ne mogu da obavljaju takve velike poslove i imaju svu dokumentaciju potrebnu za javne nabavke.
Ovim otvaramo sumnju i pravimo teret Kancelariji koja treba da radi efikasno i bacamo sumnju pre početka poslova da će neko nešto da radi naopako, mada čisto sumnjam da iko ima takvu ideju i u podsvesti, ali mislim da bi trebalo da izbacimo ovu rečenicu, jer oni koji konkurišu i koji idu na javne nabavke te veličine, oni imaju i operativu i kompletnu dokumentaciju i kompletno ljudstvo i nema potrebe ovo da stavljamo u član. Zahvaljujem se.
Pedeset sekundi od vremena predviđenog za poslaničku grupu. Reč ima poslanik dr Janko Veselinović.JANKO VESELINOVIĆ: Hvala, predsedavajući. Poštovana potpredsednice Vlade, smatram da bi bilo dobro da ste prihvatili ovaj amandman naše poslaničke grupe, iz osnovnog razloga što se njime otklanjaju mogućnosti eventualnog voluntarističkog tumačenja ovog zakona, jer se na neki način na verovanje prepušta da neko ko učestvuje u postupku ispunjava uslove. Mi znamo da to u Srbiji nikada nije bilo efikasno i da je dati obećanje bilo relativno lako, a ispuniti ga teško, što pokazuje i vaša vlada.
Ono što je naročito kao argument za to da bi bilo potrebno što preciznije utvrditi te podatke, jeste činjenica da će taj postupak sprovoditi Kancelarija za obnovu, a na čelu te kancelarije je gospodin Blagojević. Za njega čak ne znamo ni da li je diplomirani pravnik. Pitanje je da li će se on snaći u sprovođenju ovog zakona. Ne znam da li ste vi eventualno još u međuvremenu nešto saznali o njegovoj biografiji, da li vam je možda gospodin Blagojević dostavio. Ja sam dobio još neke dodatne podatke…
Molim vas da govorite o amandmanu. Kakve veze gospodin Blagojević ima sa amandmanom?
… da voli da sluša Majkla Krajtona, sem AC/DC, Džona Grišama i još neke izvođače. Ne znam da li će mu to biti dovoljno…
Imate još dvadesetak sekundi da privedete vašu diskusiju o amandmanu. Stvarno ne razumem o čemu govorite.
Dakle, radi se, predsedavajući, o primeni zakona koji postoji mogućnost…
Ne, u ovom slučaju radi se o amandmanu koji ste podneli na član 12. Predloga zakona.
Tako je. I biće teško da ga sprovodi ovakav direktor Kancelarije, jer je zakon poprilično neprecizan, a zato imamo sumnju da postojeći direktor koji je izabran pre ovog zakona, mimo zakona, neće to uspeti da obavi i samo zbog toga smatramo da je to dodatan argument da se ovaj amandman prihvati. Molimo ministarku, imajući u vidu biografiju gospodina Blagojevića, da prihvati ovaj amandman. Hvala.
Tri minuta od vremena poslaničke grupe. Reč ima potpredsednik i ministar u Vladi Republike Srbije, dr Zorana Mihajlović. Izvolite.
Vezano za vaš amandman koji ste predložili, budući da smo zakon i stavili pred poslanike i u parlament Srbije upravo da bi ubrzali procedure koje nas čekaju i da bismo u što kraćem roku završili sve ono što moramo pre jeseni.
Između ostalog jedna od stvari koje želimo da ubrzamo jeste i postupak javnih nabavki. Ovo što vi tražite zaista bi samo usporilo javne nabavke, ali isto tako odmah u članu 13. i vi vrlo dobro znate da se traži od podnosioca izjava kojom ponuđač pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću potvrđuje da ispunjava uslove. Samo momenat jedan, sada, a kada bismo pogledali Zakon o javnim nabavkama i kada bismo videli šta je to sve potrebno što vi sada tražite da on dostavi u roku od 10 dana, mislim da svi znamo da to ne bi bilo moguće.
Dakle, on daje izjavu pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću da je to tako, a ja ću vam reći šta bi sve ponuđač trebalo da dostavi u postupku javnih nabavki ovako po amandmanu koji vi tražite: izvode iz registra nadležnih organa, potvrde nadležnog suda, potvrde nadležnog suda ili nadležnog organa za registraciju privrednih subjekata, potvrde nadležnog poreskog organa ili organizacije za obavezno socijalno ili potvrde nadležnog organa da se ponuđač nalazi u postupku privatizacije, važeće dozvole za obavljanje odgovarajuće delatnosti izdate od strane nadležnog organa itd. da sada sve to ne čitam.
Apsolutno je nemoguće ili vrlo teško moguće za deset dana to uraditi, zbog toga jesmo stavili iza toga član 13. gde to tražimo, kao što smo posle toga predvideli, pričaćemo verovatno o tome, Republičkoj komisiji za zaštitu prava ponuđača da mora da odreaguje na eventualne zamerke koje mogu da se dese od strane drugih ponuđača.
Zahvaljujem. Gospodine Veselinoviću, po kom osnovu se javljate? Po amandmanu. U redu, izvolite.
Koristiću vreme po amandmanu, mada sam hteo da dođem do suštine. Zaista, potpredsednice Vlade, vi ste rekli sada suštinu. Zaista ovo jeste stvarnost Srbije. Zaista jeste činjenica da bi on bio dužan da pribavi deset dokumenata, neke od njih ste vi nabrojali, ali znate koliko bi njemu trebalo vremena da to pribavi da smo mi uređena država. Jedno pola sata, jer sva dokumenta koja ste naveli izdaje upravo država.
Dakle, to su zvanični dokumenti. Potvrda da je upisan u sudski registar, APR? Potvrdu da je izmirio poreske obaveze, Poreska uprava. Tu je naš problem i zato nama ne dolaze investitori, ne zato što su radnici pretplaćeni nego baš zbog toga što se bilo kome normalnom ko želi da radi administracija preprečila na put.
Na kažem da ste vi tu administraciju stvorili. Vi ste je samo osnažili, a vi ste rekli da ćete omogućiti efikasnije, brže, bolje ulaganje stranih investitora. Ne, oni su sa dve milijarde na godišnjem nivou došli na dvesta miliona, koliko je uloženo ove godine, baš zbog tih papira, baš zbog toga što u toj šumi ne može niko da se snađe, a niko normalan neće da se snalazi kad može da dođe u zemlju koja je bolje uređena. Tu jeste problem vaše vlade i SNS što ste vi nešto obećali, a ne ispunjavate. Ovo je samo primer na onome što ste rekli.
Zahvaljujem. potrošili ste vreme predviđeno poslaničke grupe i imate još 11 i po minuta. Reč ima narodi poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.
Znate kako, dobro je kad neko uviđa sopstvene greške, jer baš ta neverovatna administracija gajena kao korov i takva birokratija je razvijana u periodu kada je gospodin Veselinović na neki način predstavljao vlast. Ali, ovaj amandman, ja bih se zaista složio da bude prihvaćen da nije situacija takva kakva jeste. A situacija je baš takva da mi moramo brzo da reagujemo.
Zaista sam pomalo iznenađen da vi u sledećem amandmanu, recimo za član 13. tražite da se izbriše, mada moram tu da stavim jednu zamerku, zato što se u članu 13. kaže – može da se dokazuje, a trebalo bi bez onoga može zato što mora da pribavi tu dokumentaciju, a ne može.
Kakogod, nije mi jasno zašto neko traži da se izbriše član za način dokazivanja za učešće u postupku javne nabavke, a sa druge strane ovamo nam zahteva ovakvu birokratiju da sprovodimo u situaciji kada ljudima je zaista potrebno da se izgrade kuće što pre i da se izgrade putevi.
Posebno mi nije jasno otkud toliko nepoverenje u gospodina Blagojevića kada su mu toliko verovali za izborne rezultate, izborne procene svih ovih godina. Meni je sad zaista nejasno odakle toliko nepoverenje prema jednom čoveku kome su toliko poverenje svih ovih godina ukazivali. Hvala vam.
Reč ima poslanik doktor Aleksandar Martinović. Izvolite.
Dame i gospodo poslanici, što se tiče argumentacije gospodina Janka Veselinovića, podsetio bih ga da je on, zajedno sa svojom strankom, do juče predstavljao državu i da DS u svim njenim agregatnim stanjima niko nije sprečavao da od 2000. godine urede državu na način da svi organi državne uprave funkcionišu mnogo efikasnije nego što je to slučaj.
Ono na šta bih hteo da podsetim gospodu koja danas kritikuju Vladu Republike Srbije i kojima je glavni argument zašto neće glasati za ovaj zakon muzika koju sluša gospodin Marko Blagojević, što je potpuno besmisleno.
Suštinski razlog zašto su investitori terani iz ove zemlje jeste, što je vlast do 2012. godine umesto da izgrađuje pravni sistem i da neguje tradicije pravne države radila sve suprotno. Mi smo pričali pre nekoliko dana, što je izazvalo priličnu nervozu u redovima opozicije, o brojnim aferama čiji su protagonisti bili sadašnji ili bivši funkcioneri DS. Evo samo zbog javnosti jedan mali prilog u nastavku tih afera.
Gospodin Janko Veselinović je svojevremeno bio veliki zagovornik formiranja TESLA štedne banke u Hrvatskoj. Ta banka je dobila dozvolu za rad „Hrvatske narodne banke“ 11. maja 2011. godine.
Molim vas, gospodine Martinoviću, to su detalji koje sada iznosite, a po Poslovniku je neprihvatljivo iznositi činjenice iz privatnog života. Ako je bio ono što je radio kao javni funkcioner.
Ne, ovo su činjenice iz javnog života.
Nije javni život osnivanje banke u Hrvatskoj.
Jeste, ali ako mi dozvolite objasniću i na koji način.
Ne, možda u Hrvatskoj, ali ne u Srbiji. Molim vas da uskladite vašu diskusiju sa Poslovnikom.
Sada ću vam objasniti. Dakle, zašto su ovo javne činjenice, a ne privatne zato što je glavni deoničar Tesla banke u Hrvatskoj Fond za razvoj AP Vojvodina. Složićete se da to nije privatna institucija nego javna koja je u početku imala 76% uloga u toj banci.
Pored toga, deoničari su bili, između ostalog i neka druga preduzeća iz Hrvatske, „Zvijezda“ d.d. Zagreb, „Končar“, „Elektroindustrija“ d.d. Zagreb, „Sladorana“ d.d. Županja.
U čemu je problem? Problem je u tome što je „Tesla“ banka u Hrvatskoj služila za pranje para, očigledno za račun DS i za finansiranje njihove izborne kampanje.
Da je to tako govori i činjenica, da je jedan od članova nadzornog odbora „Tesla“ banke bila i gospođa Biljana Jovanović…
(Borislav Stefanović: Zašto dozvoljavate ovo, kakve ovo veze ima?)
Molim vas, gospodine Martinoviću, da govorite o amandmanu.
.. Pričam o amandmanu.
Kakve veze imaju javne nabavke i ovaj zakon sa vašom diskusijom?
(Borislav Stefanović: Molim vas, predsedavajući, da reagujete)
Zato što oni koji kritikuju Vladu Republike Srbije da hoće, navodno preko ove kancelarije i preko gospodina Marka Blagojevića, nešto da sakrije od javnosti, u stvari su to radili.
Sada pokušavaju da to prebace Vladi Republike Srbije a ja pokušavam da dokažem da to nije tako.
A ja pokušavam da vas ubedim da treba da govorite o amandmanu. Ovo nema nikakve veze sa amandmanom.
Govorim o amandmanu.
Dakle, jedan od članova nadzornog odbora „Tesla“ banke je bila i gospođa Biljana Jovanović, koja je bila, gle čuda, i predsednik kreditnog odbora Razvojne banke Vojvodine.
Gospodine Martinoviću, vaša diskusija možda u nekoj drugoj prilici bi bila u redu, ali vas molim da ne bih isključivao mikrofon ili da se vratite na amandman ili ću biti prinuđen da postupim po Poslovniku.
Nisam vas dobro čuo šta ćete da uradite.
Pa, ili ćete da govorite o temi dnevnog reda ili da isključim mikrofon, ili da vam izreknem opomenu. Ne vidim kako drugačije da reagujem.
Ili postavite sebi drugačije pitanje – kako biste vi uradili da ste na mom mestu? Izvolite.
Pa, evo, gospodine Arsiću, ne bi mi bilo prvi put u životu da mi predsedavajući izrekne opomenu. U periodu kada je sednicama Narodne skupštine predsedavala gospođa Gordana Čomić, ja sam na ime kazni za izrečene opomene platio jedno 3.500 evra.
Verujte mi, i ja sam platio kaznu. Znači znam, i to mi je kazna bila izrečena kao predsedniku najveće poslaničke grupe koja podržava Vladu Republike Srbije. Tako da vas potpuno razumem, ali nemojte na to da me primoravate.
Ja se trudim koliko umem da podržim Vladu Republike Srbije i da je odbranim od neosnovanih napada onih koji su radili ovakve stvari. Zašto ovo govorim?
Prosto da podsetim građane Republike Srbije da nije ova Vlada Republike Srbije odgovorna za tešku ekonomsku situaciju u kojoj se Srbija nalazi.
U ovako teškoj ekonomskoj situaciji Vlada Republike Srbije je, uprkos svim ovim problemima sa kojima se suočila, ovo je samo kap u moru afera, kap u moru malverzacija i zloupotreba kojima je bila izložena Republika Srbija od 2000. godine…
Ja vas molim opet, gospodine Martinoviću, da se vratite na amandman.
dakle, Vlada Republike Srbije je u rekordnom kratkom vremenskom roku predložila Narodnoj skupštini zakon koji će omogućiti da se zemlja obnovi u narednih godinu dana. Koji su argumenti protiv ovog zakona?
(Janko Veselinović: Sedam minuta govori van Poslovnika.)
Koju muziku…
Molim narodne poslanike da se primire.
Gospodine Martinoviću, završite vašu diskusiju, privodite kraju, molim vas, u skladu sa podnetim amandmanom i poslovnikom o radu Narodne skupštine Republike Srbije.
Ne razumem, gospodine Arsiću, čemu ovolika nervoza u redovima opozicije, zaista ne vidim razloga. Nikoga ne vređam lično i nikoga ne prozivam nego iznosim činjenice, ali ako vam je osnovni razlog da ne glasate za ovaj zakon to što čitate sa nekog sajta koju muziku sluša Marko Blagojević, izvinite, to je, blago rečeno, krajnje neodgovorno prema građanima Republike Srbije, istim onim građanima za čija se prava, navodno, zalažete, istim onim građanima za koje kažete da ne smemo da izađemo pred njih, a izašli smo pred njih 16. marta i rekli su i o nama, i o njima sve, i ko je kako vladao i kako ocenjuju čiji rad.
Dakle, oni koji se danas, navodno, predstavljaju kao zaštitnici interesa građana, radili su ovakve stvari, a mi kažemo – potpuno je nebitno kakvu muziku sluša Marko Blagojević, potpuno je nebitno da li je pravnik ili nije pravnik.
(Janko Veselinović: Osam minuta govori van Poslovnika.)
Ono što je bitno to je da će Vlada Republike Srbije uz pomoć, mogu slobodno da kažem, poslaničke grupe SNS, učiniti sve da se u narednih godinu dana zemlja obnovi. Mi ćemo zemlju da obnovimo.
Ali ono što će biti mnogo veći problem i ono za šta će nam trebati mnogo više vremena, nadam se da se gospodine Arsiću slažete sa mnom, to je da oporavimo zemlju od svih onih korupcionarskih afera, od svih onih zloupotreba kojima je Srbija bila izložena od 2000. do 2012. godine.
Gospodine Martinoviću, evo ovako. Moram da vam kažem da, i pored toga što se slažem sa vašim navodima, sledeći put neću da tolerišem da izađete iz okvira amandmana koji je podnet na član 12.
Prvi se javio Borislav Stefanović za povredu Poslovnika.BORISLAV STEFANOVIĆ: Bez ikakve želje da ulazim u polemiku, član 106. predsedavajući, kao što i vi vrlo dobro znate, apsolutno ne želim da ulazim u sadržinskom smislu u ono šta je kolega govorio, ali ono što je neoboriva činjenica je da je kolega, koliko – sedam minuta, osam minuta, neprekidno u kontinuitetu kršio Poslovnik i pored vaše četiri usmene opomene, da se vrati na temu, on je nastavio i čovek ispričao do kraja šta hoće.
Dakle, vi ste kršeći član 106. postupili tako da ste njemu dozvolili da kaže sve do kraja šta je hteo, iako ste ga usmeno pokušavali da vratite na temu, ali ste apsolutno morali da mu date opomenu. Apsolutno i sad kada neko sa ove strane tako nešto uradi, ne bi stigao ni do prve krivine. Siguran sam u to. Sigurno ne bi stigao. Onda na kolegijumu kažete – svi ste vi isti. Pa nismo isti.
Evo vam dokaz da nismo isti. Da ste sada dali gospodinu Martinoviću opomenu, kao što je zaslužio, jer se bavi isledničko–tužilačkim poslom, u Skupštini Srbije, naravno bez ijednog dokaza, razumem najsvežiji pripadnik SNS u Skupštini, ali morate reagovati.
Ne možete dozvoliti da čovek, očigledno po zadatku i po instrukciji, želi da nas sve vrati, kako kaže Radulović, u blato, međusobnih rasprava oko toga ko je šta radio koje godine.
Amandman stoji i plače jer čeka da ova vlada nešto uradi na tim područjima. Čeka amandman da ga usvojite ili da ga odbijete, pa pokažete kakvi ste. Ne, sada je tema šta je Janko Veselinović i da li je Janko Veselinović.
Znam da smo u očima nekih od vas svi kriminalci, ali pokušajte barem da se ljudski ponašate, ne zbog opozicije, nego zbog ljudi koji ovo gledaju i očekuju da nešto uradimo. Hvala.
Gospodine Stefanoviću, pre gospodina Martinovića govorio je kolega Janko Veselinović, i o amandmanu koji glasi – da se u članu 12. stav 4. reči – „način dokazivanja i obaveznih i dodatnih uslova za učešće u postupke javne nabavke“, brišu, pa smo došli do toga kakvu muziku sluša gospodin Blagojević, spominjao se i hevi metal grupa“ ACDC“, protiv koje ja nemam ništa, čak i obožavam njihovu muziku da slušam.
Neki pesnik Džon Grišam, koliko znam, on je pisac i pravnik i ja sam isto tako gospodinu Veselinoviću, pokušavao više puta da skrenem pažnju da se vrati na temu dnevnog reda, a on je pričao o Kancelariji, umesto o svom amandmanu.
Kriterijum koji sam imao prema gospodinu Janku Veselinoviću bio je potpuno isti koji sam imao i prema gospodinu Martinoviću.
Znači, ako treba da izreknem opomene, treba da izreknem i jednom ili drugom ili da ne izreknem i jednom i drugom.
To što je gospodin Martinović pričao osam minuta, a gospodin Janko, koji takođe ima još 11 i po minuta, pričao je negde oko tri minuta, pa je zato dva puta bio opomenut da se vrati na temu dnevnog reda, a ovaj za osam minuta četiri puta, otprilike je standard isti.
Znači, bitno je da se Poslovnik na poslanike primenjuje sa istim standardom, bez obzira da li oni dolaze iz vladajuće većine ili iz poslanika koji pripadaju bivšem režimu.
Molim sve kolege, narodne poslanike, da se vrate u temu dnevnog reda.
Da li, gospodine Stefanoviću, želite da se izjasni Skupština?
(Borislav Stefanović: Ne)
Reč ima po Poslovniku Marko Đurišić.
Hvala, gospodine predsedavajući. Smatram da je povređen član 108. koji govori – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.
Vi ste sada pokušali da opravdate sebe i svoj postupak koji ne znam čime je motivisan, da li zato što je govornik koji je govorio osam minuta a ni jedne jedine sekunde o temi dnevnog reda, niste mu izrekli opomenu, a član 109. kaže kada se izriče opomena – izriče se poslaniku koji, i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine, govori o pitanju koje nije na dnevnom redu.
Pored upozorenja, ne piše koliko, vi ste sada uveli da ima nešto, jedno upozorenje na dva minuta je valjda tolerancija. Ne znam da li to sada važi za sve poslanike ili samo za poslanike vaše poslaničke grupe, ne znam o čemu se radi? Ja se apsolutno zalažem da se ovaj poslovnik primenjuje i pravila isto za sve. Molim da smognete hrabrosti da prema poslaniku koji dolazi iz vaše poslaničke grupe slobodno primenite Poslovnik i iskoristite ne svoje pravo, nego obavezu koju vam nameće Poslovnik.
Ovde neprekidno slušamo jednu floskulu i to je gospodin prethodnik isto iskoristio, kaže – do juče je na vlasti, a vi ste čak rekli – režim. Mislim da bi vi sa tog mesta trebalo malo da birate reči. Nije bilo režima u Srbiji od 2000. godine. Nije do juče bio taj režim. Dve godine je drugi režim na vlasti u Srbiji. Za dve godine je mnogo toga moglo da se uradi. Mnogo toga, da ne bi bilo ovoga u čemu smo danas, a nismo videli da je urađeno ništa. Stalno čujem priče o režimu…
Zahvaljujem. Samo da odgovorim na reklamiranje člana 107.
Samo bih dodao još na odgovor koji sam uputio gospodinu Stefanoviću, ne bih želeo da bilo ko od mojih kolega, poslanika, bez obzira iz koje poslaničke grupe dolaze, da osete primenu Poslovnika u punom svetlu, kao što sam je ja osetio dok sam bio poslanik koji nije podržavao Vladu RS. Zato sam tolerantniji i prema gospodinu Veselinoviću i prema gospodinu Martinoviću.
Povreda Poslovnika, poslanik Zoran Babić. Izvolite.
Član 27. i 104, gospodine predsedavajući.
Ponovo dobijamo tu neke kvalifikacije poslanika na sveže i bajate, na ovakve i onakve. Na šta to liči? Dokle će više ići nepoštovanje Narodne skupštine, nepoštovanje kolegijalnosti, manjak domaćeg vaspitanja, manjak argumentacije koja se nadomešta uvredama?
Uostalom, sa ponosom mogu da kažem, kao jedan od bajatih članova SNS, da u SNS se dolazi, da se ljudi učlanjuju, da su rado primljeni sa svojim znanjem, željom za reformama, iskustvom, za razliku od DS gde su sveže jedino ispisnice. I te sveže ispisnice su produkt svega onoga što su radili u 12 godina, koliko su na vlasti.
Ne vidim ni razlog zbog čega bilo koga treba da nervira to što je kolega Martinović ovde iznosio korupcionaške afere i kamo sreće da su ovo jedine. Mislim da je mala sala Narodne skupštine da se iznesu sve afere i sva papirologija za te afere koje su se desile u našem društvu.
I tu iznošenje afera je samo jedna vrsta i upozorenja da bi i mi kao društvo, kao država, kao narod, imali mnogo više novca u budžetu da možemo da odreagujemo i na elementarne nepogode, a ne da idemo po svetu pruženom rukom, da kažemo – pomozite nam da bi obnovili našu zemlju, umesto da taj novac bude u budžetu i da bude za građane Srbije, da ne bude u privatnim džepovima i na ne znam ti kakvim mestima i ostrvima sa egzotičnim imenima. Zbog toga mislim da je diskusija gospodina Martinovića bila sasvim na mestu i nema potrebe za nervozom ni vašom, a ni kolega iz opozicije.
Zahvaljujem. Da li želite da ponovim odgovor koji sam dao i gospodinu Stefanoviću i Đurišiću?
(Zoran Babić: Ne.)
Da li želite da se izjasni Skupština u danu za glasanje?
(Zoran Babić: Ne.)
Dobro.
Pravo na repliku, poslanik dr Janko Veselinović. Izvolite.
Hvala, predsedavajući. Priključiću se kolegama iz opozicije koji smatraju da niste adekvatno postupili kada ste omogućili poslaniku SNS da osam minuta govori van teme.
Moje izlaganje nije bilo uvredljivo ni prema kome. Ja sam samo rekao da je primena zakona o obnovi vrlo važna da bi se stiglo do jeseni da se zemlja obnovi od poplava i naveo sam kompetencije direktora Kancelarije koji treba da obavlja taj posao. Ne znam šta je tu sporno.
Bojim se da ovih dana poslanici SNS se hvataju posla i reči koji teško mogu da donesu bilo šta korisno…
PREDSEDAVAJUĆI (Igor Bečić): Molim vas gospodine Veselinoviću, iako je replika nemojte pominjati poslanike, molim vas, završite repliku.
Hoćete mi dati još nekoliko instrukcija kako da iskoristim moje tri minute, da ne pominjem poslanike, jel' tako? Pa gospodin Martinović se direktno meni obraćao.
Molim vas, nemojte pominjati gospodina Martinovića, završite repliku.
Dakle, u vreme kada su poslanici koji sada sede u klupama SNS vodili zemlju, plata građana Srbije je bila jedna marka, u prodavnicama nije bilo hleba da se kupi, naši građani su išli na ratišta, ginuli…
Vreme, gospodine. Mi ne govorimo ovde kako je ko vodio zemlju, nego govorimo o amandmanima. Vreme.
Na član 13. amandman su zajedno podneli poslanici Marko Đurišić, Dušan Petrović, prof. dr Janko Veselinović, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić. Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili ovaj amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom RS. Da li neko želi reč? Reč ima poslanik Marko Đurišić. Izvolite.
Molim da ovo računate kao vreme predsednika poslaničke grupe.
Naš amandman je da se obriše član 13. koji govori – način dokazivanja uslova za učešće u postupku javne nabavke, kaže – u postupku javne nabavke iz člana 12. ovog zakona ispunjenost obaveznih i dodatih uslova za učešće u postupku javne nabave može da se dokazuje dostavljanjem izjave kojom ponuđač pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću potvrđuje da ispunjava uslove.
Mislimo da je, bez obzira na potrebu da se hitno obavi postupak javnih nabavki, kako bi se završio proces obnove u vremenu do početka loših dana, da li će to biti početak jeseni ili malo kasnije, ali sigurno pre zime, kako bi ljudi u toplom bili i kada dođu oni najhladniji dani. Ovo unosi u naš pravni sistem jedan ozbiljan presedan, pismena izjava kojom se potvrđuje ispunjavanje obaveza pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću.
Bilo je to i u prethodnoj diskusiji i u načelu kada smo i u načelu raspravljali i ponovo danas, kako se to u narodu kaže, ovo je izjava na „majke mi“ i mislim da je neobično da imamo takvo rešenje, jer šta će se desiti ako se ustanovi da ta izjava nije bila verodostojna, da je pravno lice koje je dalo takvu izjavu slagalo, šta će se desiti sa postupkom javne nabavke i koliko ćemo onda vremena izgubiti u dokazivanju da li jeste ili nije bila izjava istinita i da li će to uopšte, u krajnjoj liniji, ubrzati ceo ovaj proces?
Mi smo predložili da se ovo izbriše, da ostane rešenje, kao i do sada, da se u postupku javnih nabavki pribave sve izjave koje su potrebne da bi se dokazalo da ponuđač može da učestvuje na tenderu.
Pričali smo u raspravi o prethodnom članu koji su to papiri. Njih ima dosta, ali verujem da je državna uprava napredovala i da mogu ti papiri u roku od 10 dana da se nabave i da nema potrebe za ovim članom zakona u Predlogu zakona. Hvala.
Zahvaljujem. Za reč se javio poslanik Vladimir Đukanović, po amandmanu. Izvolite.
Moram da priznam da mi nije jasno zašto neko traži da se izbriše član koji reguliše način dokazivanja uslova za učešće u postupku javne nabavke.
Zapravo, ako se neko malopre baš žalio da sumnja u nekakav postupak, ja ga razumem, autoprojekcija je potpuno čudo, ali to što je nekada neko javna preduzeća i državne firme ovde upravo pelješio preko javnih nabavki i to kroz sistem direktne pogodbe, ovde je to onemogućeno, zato što čak i kada dođe do takve situacije da negde morate brzo da reagujete, svaka nabavka mora da se pojavi na internet sajtu Kancelarije i svako ima uvid da vidi kakva se vrsta javne nabavke izvršila.
Ta vrsta transparentnosti je apsolutno za svaku pohvalu vezano za ovaj zakon i nije mi jasno zašto ovde neko sumnja u dobre namere Vlade i uopšte dobre namere države da ljudima što pre obnovi kuće. Hvala vam.
Zahvaljujem, gospodine Đukanoviću. Za reč se javio šef poslaničke grupe SNS gospodin Zoran Babić. Izvolite.
Za SNS je ovakav amandman neprihvatljiv, kao što je neprihvatljiva i politika, kako kolega predlagač amandmana reče, na majke mi ili na časnu reč. Mislim da je takva politika nerealna, nepotrebna i takvu politiku Vlada Republike Srbije ne vodi.
Vodimo odgovornu politiku, da sredstva prikupljena za obnovu naše zemlje dolaze na jedno mesto, da tim sredstvima u okviru Kancelarije za obnovu raspolaže čovek koji nije iz sveta politike nego iz nevladinog sektora. Time smo pokazali i transparentnost i želju da obnova bude i transparentna i javna, da novac koji je upućen građanima za obnovu i opštinama za obnovu infrastrukture tamo i završe.
Postojala je jedna inicijativa opozicije koja je na našu pruženu ruku i na našu saglasnost, na saglasnost najveće poslaničke grupe. Ta inicijativa je utihnula. Pošto je utihnula sa te strane, evo ja se javno obavezujem da ću, u skladu sa poslovnikom o radu Narodne skupštine, pokrenuti inicijativu da se formira anketni odbor koji će pratiti trošenje sredstava prikupljenih za obnovu naše države, ali će se taj anketni odbor baviti i trošenjem sredstava koja su upućena za obnovu Kraljeva, za obnovu Jaše Tomića, za obnovu posle zemljotresa u Mionici, za obnovu u svim opštinama i gradovima koje su elementarne nepogode pogađale.
To će biti još jedna instanca, a Narodna skupština Republike Srbije nema samo zakonodavnu već i kontrolnu ulogu, zato što smo s jedne strane spremni i voljni da na sve moguće nepravilnosti stavimo tačku, ali smo i voljni da taj postupak obnove naše zemlje bude transparentan i pod kontrolom Narodne skupštine Republike Srbije.
Vidim da se to kolegama koji su prvo predložili tako nešto, a onda su se na proširenje ovlašćenja tog anketnog odbora utišali. Evo, javno se obavezujem da će SNS, u skladu sa Poslovnikom, pokrenuti inicijativu da se formira takav anketni odbor.
Zahvaljujem, gospodine Babić. Za reč se javila potpredsednica Vlade prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.
Moram da priznam, od trenutka kada se po prethodnom članu javio gospodin Vladimir Đukanović i kada nam je ukazao na član 13. na reč „može“ i zašto nije „mora“, iako me svi ubeđuju da je to u redu da bude „može“, ali kako god da se pogleda, potpuno sam saglasna, jer u prethodnom članu 12. u poslednjem stavu mi izuzimamo nešto, a posle toga kažemo „može“. „Može“ može da znači može i ne mora. Dakle, „mora“. Umesto „može“ mora biti „mora“.
Sad samo gledam i tehnički da li treba da prekinemo, pa da imamo odbor nakratko i da to usvojimo ili to možemo na Skupštini? Molim vas da mi kažete kakav je redosled.
Sigurna sam da ovde umesto „može“ mora stajati „mora“, jer ako neko ne stigne i ne dostavi sve ovo što će možda neko i da uradi, ima opština koje će to uraditi, ali ako neko ne dostavi sve što je potrebno za javnu nabavku, onda on mora potpisati pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću da ima sve te podatke.
Sad čekam od vas i od službi da mi kažete šta da radimo.
Zahvaljujem. Ja bih zamolio predsednika poslaničke grupe SNS da izvrši konsultacije oko ovoga, da vidi na koji način da prevaziđemo ovaj problem. Do tada ću dati reč narodnom poslaniku dr Blagoju Bradiću.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Gospođo ministarka, mi predlažemo našim amandmanom da se član 13. briše. Ja bih pokušao još jedanput da objasnim šta je intencija našeg predloga da se član 13. briše i zašto smo u prethodnom članu tražili da oni ponuđači koji će izvršavati radove, raditi, obnavljati, zidati, šta god da rade, što je tema obnove i posao obnove, što će se plaćati iz novca donacija, moraju imati kompletnu dokumentaciju.
Kompletna dokumentacija može da se skupi u zadatom roku. Ja sam u tome učestvovao. Vi kažete da ne može, a ja kažem da može. U redu je, ne želim oko toga da polemišem, ali ono što je bitno i što vas molim jeste da sa vašim saradnicima proverite kod Uprave za javne nabavke u kom procentu su obarani tenderi zbog nepotpune dokumentacije. To je veći postotak obaranja tendera nego na bilo koji drugi deo postupka tendera, nepotpuna dokumentacija.
Vama ovde sugerišu iz službi da prihvatite kao ministar i da stavite potpis na nešto što se neko obaveže da hoće da uradi da ne bi ljudi u Kancelariji imali problema.
Uslove za konkurs na tenderu ne iziskuje veliko vreme za prikupljanje. APR imaju svi, prijavu za socijalno osiguranje mora da ima inače ne bi mogao da dobije markice. Znači, dozvole, licence, to su firme koje stalno učestvuju na tenderima i oni to imaju spremno. Lakše će biti ljudima u Kancelariji, lakše će biti ljudima koji sprovode tendere. Ne otežavajte i ne otvarajte mala vrata da imaju glavobolju i da razmišljaju da li su ispravno postupili ili ne.
Nemojte da mi ovde u Skupštini brinemo da li će ponuđači izvođača radova moći da skupe papire. Ako nije sposoban da skupi papire, kako će da uradi posao od 10 miliona evra? Moja sugestija je to, a na vama je da odlučite. Uostalom, vi odgovarate za ovaj zakon pa izvolite.
Zahvaljujem. Za reč se javila potpredsednik Vlade prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.
Zahvaljujem. Da ponovim još jednom. Nije moguće i vrlo je teško moguće za deset dana skupiti ne samo ono što sam pročitala vašem kolegi poslaniku, nego još deset stvari koje ne zavise od same države, od državnih organa. Upravo zbog toga i jeste ovaj član 13. i upravo zbog toga smatram da umesto reči „može“ u članu 13, jer mi sada pričamo o tome, treba da stoji „mora“. Dakle, ako ne bude skupio sve to, potpisaće pod krivičnom i pod materijalnom odgovornošću da je sve ono što u dokumentaciji ima validno.
Inače, u suprotnom, mi ćemo imati situaciju da nećemo moći da sprovedemo postupak javnih nabavki ne za deset, nego za dva meseca. Izvinite, ali zato i donosimo ovaj zakon, da stvari budu mnogo brže.
Ponavljam još jednom, imamo Komisiju koja mora da reaguje na bilo kakav problem koji se može desiti. Verujem da, uz sve one institucije koje država ima, nećemo doći u situaciju o kojoj vi sada govorite, da će neko to iskoristiti. Zato i moramo da stavimo ovaj član 13. onako kako sam sad predložila u samom parlamentu.
Zahvaljujem, gospođo Mihajlović.
Za reč se javila narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.
Koristim vreme poslaničke grupe, zainteresovana da sasvim jasno se složimo oko opaske koju je dala potpredsednica Vlade, da u članu 13. umesto „može da se dokazuje“, piše „mora dokazivati“ ili „mora da se dokazuje“.
To ostavljam onima koji rade redakciju, s obzirom da matični odbor više po Poslovniku ne može da daje amandmane, može kod ovako važne stvari, oko koje se svi slažemo, da se odredi pauza pre glasanja i u načelu i u pojedinostima i da se sa punim znanjem o značaju izmene u članu i verovatno još uz kvalifikovaniji savet stručne službe, da se za tih desetak-petnaest minuta uradi, neću da kažem redakcija, pošto nije redakcija, stvar je suštinska, ali je važno da Skupština zna o čemu se radi, a i da bude u skladu sa poslovničkim odredbama, koje definišu kada, u kom trenutku i koji organ može da menja članove zakona amandmanima. Hvala.
Zahvaljujem. Gospodine Bradiću, prijavljeni ste u sistemu, ali vi više nemate vreme poslaničke grupe. Za reč se javio poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.
Samo kratko. Drago mi je da je na moju opasku uvažena ministarka uvažila ovo i verujem da će se sada to ispraviti. Samo da kolegi, koji je inače u dobroj nameri podneo ovaj amandman da se briše, ali prosto ne možemo to da radimo, zato što je potrebno hitno neke stvari uraditi kako bi ljudi dobili kuće i puteve i sve ono što im je srušeno.
Međutim, morate samo da pogledate u članu 13, pošto će se staviti obavezujuća klauzula, odnosno nešto što je obavezujuće da vi morate da dokažete ovom ispravom, vi to dokazujete pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću. Vi to dokazujete pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću.
Verujem da niko nije zaista do te mere nesavestan da želi da se igra sa tim i da krivično eventualno odgovara ukoliko bude prevario Komisiju ili Kancelariju. Na kraju krajeva, radi se o tome da se ovde rešava problem ljudi koji su u elementarnoj nepogodi pogođeni. Znate, bilo bi zaista strašno i monstruozno da neko želi da prevari te ljude na takav način i uopšte državu i da na tome zaradi. Meni bi to bilo zaista monstruozno i verujem da ipak nismo takvi kao ljudi. Hvala.
Zahvaljujem. Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? Reč ima poslanik Dražen Jarić, po amandmanu. Izvolite.
Ja bih podržao gospođu ministarku, jer smatram da u redovnom postupku, da u redovno vreme, za ovo bi se sprovodio otvoreni postupak koji traje 30 dana. Pošto je ovo specifičan slučaj i elementarne nepogode koje su pogodile naše ugrožene krajeve, podržavam to da se po skraćenom postupku, tj. po hitnosti postupak sprovede u deset dana.
Da je moguće skupiti dokumentaciju za deset dana i u redovnim uslovima bi postupak trajao deset dana. Ne bi dozvolili da traje mesec dana i ne bi se zadržavalo vreme i sprovodio postupak za 30 dana. Hvala.
Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja po amandmanu na član 13? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo poslanik Ivan Karić. Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, nisu prihvatili ovaj amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Ivan Karić.
Zahvaljujem. Poštovana potpredsednice Vlade, u duhu ove rasprave o prethodnom amandmanu, ovaj amandman glasi da se u članu 14. u stavu 1. reči “ne može biti kraće od deset dana“, menjaju rečima „je sedam dana“. Meni se učinilo da ovo obrazloženje koje ste dali malopre može da se primeni i ovde, ne može. Za mene kao inženjera zvuči da onaj ko se prijavi desetog dana, jedanaestog, dvanaestog, petnaestog dana ima prava da se žali ili, ako je problematično sedam dana zbog roka, možda možemo da kažemo – je deset dana, da ne bude različitog tumačenja posle desetog dana ili pre desetog dana, a sve sa željom, kao što insistiraju moje uvažene kolege iz SNS, upravo hoćemo da ubrzamo proceduru.
Svako veče se vraćam u Obrenovac i hoću da što pre popravimo i kanalizacioni sistem i toplovod i infrastrukturu. Bez obzira što sam deo opozicije ili što se možda u većini stvari ne slažem sa pozicijom, bio sam onog dana kada je predsednik Vlade započeo obnovu Obrenovca, bio sam sa svojim kolegama iz SNS u Obrenovcu, podržao početak tih radova, jer smatram da je moja obaveza da budem sa građanima Obrenovca i bez obzira što se možda ne slažem uvek sa načinima na koji se nešto radi, da podržim početak radova. Ja sam i podržao. Želja je bila da se smanjenjem roka ubrzaju radovi i da Obrenovac što pre bude osposobljen.
Ovde možda može da bude „je deset dana“ ili da mi tu jezičku nedoumicu razjasnite. Hvala.
Zahvaljujem. Da li se još neko javlja po amandmanu? (Da.) Reč ima potpredsednica Vlade.
Samo kratko. Kancelarija propisuje i ne može da propisuje rok koji je kraći. Znam da bi vi voleli i pet i četiri. Može nekada, moram priznati, kada bude bila, recimo, nabavka možda nekih mnogo većih stvari, recimo, za energetiku, onda će možda taj rok da bude i više od deset dana, ali ne sme biti kraći od deset dana, jer svi stručnjaci su procenili da je to minimum deset dana, pa na gore.
Zahvaljujem. Samo jedno obaveštenje za poslanike. Izvinjavam se, ali danas imamo problema sa sistemom. Mi samo primamo ovde pet prijava za reč i ako se slučajno neko prijavljuje, a bude izbačen iz sistema, neka se ponovo prijavi, jer mi u tom trenutku ne vidimo, pa možda možemo nekog da uskratimo za prijavu. Hvala.
Na član 17. amandman je podneo poslanik Ivan Karić. Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, nisu prihvatili ovaj amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Ivan Karić.
Zahvaljujem. Poštovana potpredsednice Vlade, uvažene koleginice i kolege, o tome smo već razgovarali, sa željom da ceo proces bude transparentniji, ovde je predlog da izveštaj o realizaciji državnog programa obnove dođe možda u neki od odbora Narodne skupštine Republike Srbije, želja je bila, s obzirom da se ne usvaja državni program obnove, da možda možemo da nađemo način da Skupština usvaja izveštaj o realizaciji programa obnove.
Meni je jasno da postoje mehanizmi i nadzora i sprovođenja, ali kao što ste i rekli, ulaziće i tromesečno, ali možda bi bilo dobro da onaj završni izveštaj ipak usvoji ili bar razmatra Skupština. Zahvaljujem.
Zahvaljujem. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. i člana 161. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, na član 21. amandman je podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije. Vlada je prihvatila amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Amandman postao sastavni deo Predloga zakona. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Ljubica Mrdaković Todorović.
Zahvaljujem. Kao što ste rekli, Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije je podneo amandman. Svetska zdravstvena organizacija, zemlje EU su iskazale solidarnost sa građanima Srbije uputivši kroz donacije ili humanitarnu pomoć i lekove i medicinska sredstva. Ovaj amandman se upravo odnosi na to.
Međutim, u našoj zemlji za proizvodnju i promet lekova važi Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, tako da svi uvezeni i ocarinjeni neregistrovani lekovi, koji su predmet donacija ili humanitarne pomoći, neće se distribuirati i stavljati u promet na teritoriji naše zemlje, dok Agencija za lekove i medicinska sredstva ne izda sva potrebna dokumenta i potrebne dozvole. Hvala.
Poslanik Ivan Karić podneo je amandman kojim se predlaže da posle člana 21 dodaju novi članovi 21a i 21b. Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili ovaj amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Reč ima poslanik Ivan Karić. Izvolite.
Uvaženi predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, uvažene koleginice i kolege, sve vreme, da kažem, postoji taj utisak i ja zbog toga podnosim amandmane. Nedostatak predloga državnog programa obnove…
Možda ovih amandmana ne bi bilo kada bismo videli kako izgleda državni program obnove, ali ja sam u svojim amandmanima predvideo ono što je svojstveno politici Zelenih, a to je ekološka kontrola i unapređenje kvaliteta zemljišta, poljoprivrednih proizvoda i voda u lokalnim vodovodima, posebno u seoskim vodovodima i izvorištima vode.
Želja je bila da se državnim programom to predvidi i da uđe u ovaj zakon, pre svega zbog brige za poljoprivredne proizvođače, a onda kasnije i za kupce i za potrošače koji će kupovati poljoprivredne proizvode, a da rekonstrukcija izgradnje lokalnih izvora snabdevanja vodom, posebno seoskih i zajednički vodova sa izvorištem, sredstva, mere i aktivnosti za kontrolu i unapređenje kvaliteta pomenutih voda, bude u programu da bi mogla da se refundira ili na neki način plati.
Drugi deo, taj član 21b, odnosi se na kontrolu i adekvatno zbrinjavanje, deponovanje mulja, kabastog i opasnog otpada i drugih poplavnih nanosa. Želja je bila da se dodatno vodi briga o kabastom otpadu. Bilo je svakojakog otpada i na ulicama Obrenovca, pretpostavljam i na ulicama Krupnja, Uba i drugih poplavljenih opština.
Po ugledu na neke druge zakone iz EU koje sam, da kažem, konsultovao dok smo pisali ove amandmane, imao sam u vidu da možda postoji potreba i nedostatak uvida u državni program. Možda nas je dovelo do ovih predloga, a možda zaista državni program sve to sadrži. Zahvaljujem se.
Za reč se javila potpredsednica Vlade prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.
Da budem iskrena i sami ste odgovorili, ali ipak još jednom da ponovim. Dakle, u članu 3, gde je sadržaj državnog programa o kome se radi, a ovo je zakon, upravo će biti svi resori, pa između ostalog i zaštita životne sredine, bezbednost hrane, itd. U državnom programu pod tačkama 2) i 3) se nalazi i analiza trenutnog stanja, a i mere koje će se preduzeti, dakle, da bismo to trenutno stanje sanirali.
Zahvaljujem, gospođo Mihajlović.
Na član 22. amandman je podneo poslanik Ivan Karić. Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu, telekomunikacije nisu prihvatili ovaj amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Reč ima poslanik Ivan Karić.IVAN KARIĆ: Poštovani predsedavajući, uvažena potpredsednice Vlade, poštovane koleginice i kolege, ovde se radi o amandmanu koji govori o biocidnim sredstvima. To su otrovi po svojoj sadržini. To su vrlo opasne hemikalije koje u različitim koncentracijama mogu biti veoma opasne po ljudsko zdravlje.
Ovde nije bila želja ni za kakvom diskriminacijom. Imamo svoje zakone i mislim da je obrazloženje neadekvatno, jer nemate želju za diskriminacijom, nego imate želju za zaštitom zdravlja građana i građanki ove zemlje. U jednoj Kini je DDT legalno sredstvo. Nemojte mi reći da će se takvo sredstvo naći u donaciji u Republici Srbiji.
Kada se već stremi EU i kada želimo da se priključimo EU, predvideli smo da, Zeleni se zalažu, privremenu dozvolu za korišćenje biocidnog proizvoda iz stava 1. ovog člana izdaje samo za proizvode koji su registrovani u EU, a ne da bismo nekoga diskriminisali, već da bismo zaštitili zdravlje građana i građanki Srbije, i to zbog toga što se u biocidnim sredstvima, bez Agencije za hemikalije, koja je ukinuta, mogu naći raznorazni hemijski otpadi, jer se mnoge zemlje na ovaj način mogu rešiti svog otpada.
U mnogim zemljama su neke vrste otpada, kada su ušle u EU, ne otpada, izvinjavam se, biocidnih sredstava zabranjene, a u nekim azijskim zemljama ta biocidna sredstva nisu zabranjena. Opet imamo drugačije geografske širine u odnosu na ovu u kojoj živimo, pa će možda ta biocidna sredstva biti neprimerena našim geografskim širinama, našim biljnim kulturama. Hvala.
Reč ima poslanik Vladimir Đukanović.VLADIMIR ĐUKANOVIĆ: Moram da podržim Vladu što je odbila ovaj amandman, i to vrlo ispravno, jer ne možemo…prvo, nismo kao država još uvek članica EU, ali se nadam da ćemo biti. U ovom momentu, u zaista teškoj situaciji, da mi na neki način diskriminišemo svakog ko nije u EU, pa da isključivo od određenih firmi iz EU kupujemo ova sredstva, mislim da nije adekvatno, tim pre što u mnogim državama imate izvanredna sredstva. Ako hoćemo, po nekom stepenu bezbednosti, mnogo bezbednija nego iz same EU.
Nije mi jasno zašto neko traži da iz zemalja EU uvozimo ta sredstva, osim ako možda nije želeo da na neki lobistički način promoviše samo te firme. Pozdravljam ovo što je Vlada odbila i ovakav amandman se zaista mora odbiti.
Nemate više vremena, gospodine Kariću.
(Ivan Karić: Replika.)
Nemate pravo na repliku.
Reč ima potpredsednica Vlade prof. dr Zorana Mihajlović.
Pogledala sam još jedanput, ne samo obrazloženje, nego i sam zakon i član 22.
(Ivan Karić: Nema smisla. Ovo je bila uvreda.)
Gospodine Kariću, molim vas, nemojte da dobacujete sa mesta, biću prinuđen da striktno poštujem Poslovnik. Prekinuli ste potpredsednika Vlade u izlaganju. Molim vas, nemojte biti nekulturni, poštujte dostojanstvo Skupštine.
(Ivan Karić: Kako vas nije sramota?)
Gospodine Kariću, molim vas.
Gospođo Mihajlović, izvolite.
Radi javnosti, a ne radi vašeg konkretnog pitanja.
Član 22. zakona koji sada raspravljamo je vrlo detaljan i vrlo jasno kaže – upravo za korišćenje biocidnih proizvoda. Svakako, dozvolu izdaje Ministarstvo, i to po standardima koji moraju da se ispune. To je jedan od razloga zbog kojih je vaš amandman odbijen.
Smatramo da u zakonu postoji dovoljno materijala, koji svakako neće omogućiti da dođe do bilo čega što nije u skladu sa bezbednošću životne sredine i zdravlja ljudi, tako da zbog toga amandman nije prihvaćen.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.
Amandman koji je podneo poslanik Ivan Karić ima svoje duboko opravdanje. Razumem zašto Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da amandman nije u skladu sa Ustavom. Razumem lakoću kojom se više gleda – hajde da poništim predlagača, nego što se zna išta o sadržaju amandmana, ali mislim da je tema suviše ozbiljna da bi smela da prođe bez opaske. Na stranu što mislim da ni član 21, ni član 22. nemaju mesta u ovom zakonu.
Jedino opravdanje je oročenost zakona od godinu dana. Ovo ne može biti predmet nijednog zakona, osim zakona za sprovođenje ministarstva za koja su nadležna, s obzirom da razumemo objašnjenje da će to biti u državnom programu mera.
Razumem logiku, ali moramo da se slušamo i da se čujemo kada je reč o biocidnim proizvodima. Tu imamo problem, kao i sa hemikalijama. Imamo ozbiljan problem sa nedostajućom kontrolom i nedostajućim pravnim okvirom za sredstva koja su sasvim legalna u zemljama od kojih je jedna, na primer, Kina. Nije jedina.
Voleli bismo da smo sasvim sigurni da bez obzira što nemamo striktnu listu sredstava koja su registrovana samo u EU, da će samo ta sredstva biti korišćena. Znam da to neće biti garancija. Na moju žalost, znam šta su biocidna sredstva i znam kakvih sve ima ovde u prometu.
Valjalo bi, sem lakoće političkih kvalifikacija, dati ozbiljne garancije kada je reč o davanju privremenih dozvola za davanje biocidnih sredstava jer to nije samo pitanje procedura unutar Ministarstva, nego je pitanje u pojedinim slučajevima i kod pojedinih sredstava trajnog ili stalnog uticaja na životnu sredinu.
Ne mislim da ikog unapred osporavam ili da sumnjam da će bilo koje ministarstvo loše uraditi svoj posao primenom registracije, ali znam da je to lako moguće sa prometom ovakve vrste proizvoda.
Reč ima ministarka Mihajlović.
Moram da se osvrnem na jednu rečenicu koju ste rekli, evo citiraću vas jer sam zapisala – hajde da poništimo predlagača. Moram da priznam da upravo kroz ovaj zakon se vidi da niti ja kao neko ko je resorno predlagač ovog zakona želim, i to ste videli iz amandmana koji je prihvaćen, da poništim predlagača, budući da je ovog puta predlagač za amandman Ivan Karić.
Naprotiv, želja nam je da zakon unapredimo, da zakon bude dobar. Mislim da Ministarstvo koje postoji je dužno, a tako i piše, dozvolu, mora da izda dozvolu. U tom smislu ne vidimo potrebu, i obrazložili smo, da ovaj amandman bude prihvaćen.
Zaista više sam se javila zbog ovoga. I ranije, a i sada apsolutno nema namere da se bilo koji predlagač poništi, nego naprotiv, da imamo dobar i jasan zakon. Državni program će biti maksimum, krajnji rok za državni program je 15 dana od dana kada se usvoji zakon i kroz njega će vrlo jasno u svim resorima biti naznačeno stanje i mere koje se preduzimaju, a ponavljam i vraćam se na početak, Ministarstvo je dužno i mora da izda odgovarajuću dozvolu.
Zahvaljujem.
Na osnovu člana 157. stav 6. i člana 161. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, na član 23. amandman je podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije. Vlada je prihvatila amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Amandman je postao sastavni deo Predloga zakona. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 26. amandman su zajedno podneli poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić i Balša Božović. Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.
Amandman se odnosi na 1. stav člana 26. koji definiše objekte koji se obnavljaju. Želja mojih kolega i mene je bila da otklonimo svaku sumnju da će se nejasnom definicijom tražiti građevinska dozvola za objekat koji se rekonstruiše ili popravlja, te smo postojeći tekst stav 1 – obnova objekata sprovodi se izgradnjom novog objekta, odnosno rekonstrukcijom sanacijom ili adaptacijom postojećeg objekta u skladu sa ovim zakonom, predložili da se menja i da glasi – obnova objekata sprovodi se izgradnjom novog objekta, odnosno rekonstrukcijom, sanacijom, adaptacijom i tekućim popravkama i održavanjem postojećeg objekta u skladu sa ovim zakonom.
U obrazloženju za neprihvatanje amandmana kaže se da je osnovni predlog precizniji, da je u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji koji ne definiše tekuće popravke i onda se kaže, što je za mene vrlo važno, da održavanje objekta obuhvata pored navedenih radova i investiciona i tekuća održavanja objekta. Za radove na izgradnji novog objekta ne mora se pribaviti građevinska dozvola pre početka izvođenja radova, za radove na rekonstrukciji, adaptaciji ili sanaciji po važećem zakonu se ne pribavlja građevinska dozvola, dok se za tekuće održavanje objekta ne pribavlja nikakva saglasnost nadležnog organa. Tako da se praktično preciziranje koje smo hteli da unesemo razlikuje u reči – popravkama, ono što mi u obrazloženju citiram – tekuće održavanje, nudi predlagač zakona.
Moguće je da je razlog za neprihvatanje, ali volela bih jasan odgovor da li obrazloženje odbijanja ovog amandmana znači kako je napisano, da se ni za šta od ovih radova neće tražiti građevinska dozvola, pošto mi to ne deluje verovatno. Ne bih volela da ostavimo svaku sumnju. Hvala.
Reč ima ministarka Mihajlović.
Za ono što je predviđeno članom 143. Zakona o planiranju i izgradnji pribaviće se građevinska dozvola u roku od godinu dana, pa čak i ako se ne bude stiglo, a pokrenuto je nešto, radi se i gradi se, normalno je da će se nastaviti, možda i nakon godinu dana.
Dakle, pribaviće se, ali samo za ono za šta već postoji u članu 143. obaveza. Toliko. I to radi država i lokalne samouprave.
Reč ima poslanica Gordana Čomić.
Jedno pitanje koje ne izgleda vezano za amandman, ali u stvari jeste. Za slučaj objekata koji nemaju nikakve papire, dakle nelegalno građeni objekti, da se pojasni ljudima, slutim šta je odgovor, zato nemam amandman, ali mi se čini da među ljudima koji imaju nelegalne kuće nema jasne slike o tome na šta imaju prava. Ulaze li u legalizaciju, smeju li ili ne smeju? Radi toga bih molila da date odgovor na to pitanje.
Reč ima ministarka Mihajlović.
Svi oni koji dobijaju svoje kuće ili šta god se bude radilo, svi će imati građevinsku dozvolu, bez obzira da li su u prethodnom periodu bili bez građevinske dozvole i da li su nelegalno izgradili svoje objekte.
Dakle, nećemo dozvoliti da ove kuće koje radimo, 485 kuća, prvo budu na mestima na kojima ne mogu da budu i plus da budu bez građevinske dozvole. Građevinsku dozvolu radi investitor, Kancelarija, odnosno država i lokalna samouprava. Dakle, svi će imati građevinsku dozvolu kako je to članom 143. zakona već predviđeno u ovom roku. Nećemo ostaviti situaciju da budu opet nelegalni.
Na osnovu člana 157. stav 6. i člana 161. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, na član 26. amandman je podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije. Vlada je prihvatila amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Amandman je postao sastavni deo Predloga zakona. Da li neko želi reč? (Ne)
Na naziv člana 27. i član 27. amandman su zajedno podneli poslanici Marko Đurišić, Dušan Petrović, prof. dr Janko Veselinović, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić. Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Reč ima poslanik Blagoje Bradić.
Član 27. se nalazi u delu zakona koji obrađuje kriterijume za sprovođenje obnove porodičnih, stambenih objekata i on glasi – obnova porodičnog stambenog objekta koji je srušen usled dejstva poplave ili aktiviranjem klizišta, odnosno objekta za koji je nadležni organ doneo rešenje o zabrani korišćenja objekta, sprovodi se izgradnja novog objekta u skladu sa državnim programom obnove.
Obnova stambenog objekta koji je srušen usled dejstva poplave ili aktiviranjem klizišta, na lokaciji koja nije pogodna za građenje, zbog neadekvatnih hidroloških, geoloških ili urbanističkih uslova, vrši se izgradnja novog objekta na lokaciji pogodnoj za izgradnju, isplatom novčane pomoći ili kupovinom druge nepokretnosti do vrednosti novog objekta koji bi fizičkom licu bio opredeljen u skladu sa kriterijumima iz državnog programa pomoći.
Mi predlažemo da se dodaju dva nova stava koji glase – vlasnik objekta iz stava 1. i 2. koji je osiguran, a koji se obnavlja na osnovu ovog zakona dužan je da pravo na premiju osiguranja za oštećenje ili uništenje tog objekta prenese u korist budžeta Republike Srbije do donošenja odluka o obnovi objekta. Ako vlasnik objekta ne postupi na način utvrđen u stavu 3. ovog člana, ne može ostvariti pravo na obnovu ovog objekta na osnovu ovog zakona.
Dosadašnji stav 3. postaje stav 5. i završava se stavom kojim prihvatamo kriterijume za sprovođenje obnove objekta iz stava 1. i 2. ovog člana, utvrđuju se državnim programom obnove. Zahvaljujem se.
Da li još neko želi reč? Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade. Izvolite.
Ono što je osnovni problem, što ste videli iz obrazloženja, nije adekvatan izraz koji ste upotrebili. Premija osiguranja je nešto drugo, treba da ste osigurani na iznos. Odmah da vam kažem, to će biti u državnom programu kao jedan od kriterijuma i u poslednjoj rečenici vam se to i kaže – kriterijum za sprovođenje obnove biće utvrđen državnim programom.
Biće sasvim sigurno, jer mi smo hteli da prihvatimo amandman, ali nije bilo moguće zbog ovog izraza.
Zahvaljujem. Na član 37. amandman je podneo poslanik Ivan Karić. Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Da li neko želi reč? Reč ima poslanik Ivan Karić. Izvolite.
Uvaženi predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, uvažene koleginice i kolege, nadam se da se neće nastaviti manir diskreditacije poslanika i da će predsedavajući Skupštine sledeći put zaštititi poslanika.
Što se tiče amandmana na član 37, još jednom zaključujemo da nedostaje državni program obnove i bilo bi od pomoći da je nacrt ili predlog programa bio u Skupštini, onda bismo možda lakše i bolje predavali ove amandmane.
Mi smo ovde predvideli da bi eventualno mogla da se isplati pomoć za obnovu poljoprivredne proizvodnje, da se dodeljuje posebno za troškove sanacije, odnosno rekultivacije i remedijacije poljoprivrednih zemljišta koja su devastirana poplavama.
U naselju u kojem ja živim, u okolini poljoprivredne površine su bile po nekoliko nedelja pod vodom, pa onda pod nekim crnim muljem za koji samo pretpostavljamo da je najrazličitijeg hemijskog sastava, da verovatno i nekih toksičnih supstanci ima u sebi.
Sa željom da popravimo i ovaj član i da dođemo na neki način do državnog programa za obnovu posle poplava imali smo želju i predložili smo ovaj amandman. Bez obzira na sve, pretpostavljam da će ovaj zakon biti donet, ovaj zakon je neophodan i obrenovčanima i ljudima koji žive u Lazarevcu, Krupnju, ovaj zakon je neophodan da bi se obnovila zemlja.
Iako se ne slažem sa mnogim stvarima, iako sam bio izložen otvorenim uvredama danas, na moju pomoć možete da računate i spreman sam da pomognem u realizaciji programa obnove zbog toga što volim ovu zemlju i zbog toga što živim u gradu koji je najviše pretrpeo u poplavi.
Na naziv odeljka 6. i na član 39. amandman su zajedno podneli poslanici Marko Đurišić, Marko Petrović, prof. dr Janko Veselinović, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić. Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 41. amandman su zajedno podneli poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić i Balša Božović. Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.
Zahvaljujem. Amandman koji smo kolega Borislav Stefanović, Balša Božović i ja podneli na član 41. tiče se odredbi kojima se definišu donošenje odluka o vrsti i visini pomoći, tako da definiše postupak za dodelu pomoći koja je utvrđena ovim zakonom, odlučivanje o vrsti i visini pomoći, rešenja o vrsti i visini pomoći koja donose nadležni organi jedinica lokalnih samouprava.
Govori o tome da se na rešenje koje donose nadležni organi može izjaviti žalba, rešenje Komisije za utvrđivanje štete od elementarnih nepogoda je konačno i protiv njega se može voditi upravni spor. Konačno rešenje dostavlja se Kancelariji.
Mi posle šestog stava dodajemo sedmi koji glasi – jedinice lokalne samouprave iz člana 1. stav 2. ovog zakona imaju pravo da prime u radni odnos na određeno vreme do godinu dana od dana početka primene ovog zakona potreban broj stručnih radnika radi obavljanja poslova iz ovog člana bez saglasnosti Vlade Republike Srbije predviđene Zakonom o budžetskom sistemu Republike Srbije.
Taj Zakon o budžetskom sistemu podrazumeva za sve vrste ovakvih dodatnih poslova i za recimo poslove iz usluga socijalne zaštite, iz raznih drugih vrsta odluka, podrazumeva da Vlada Republike Srbije daje saglasnost ako hoćete nekog da angažujete.
Samo u jednoj rečenici digresija, taj zakon je ugasio sistem socijalne zaštite u Srbiji. To je nesrećom druga tema i nije direktno vezana za ovo, ali posledice primene ovog zakona, posledice procedura za odobravanje. Nikoga ne smatram krivim niti smatram da bi bilo ko tu radio išta bolje. Nažalost, znam kako sistem funkcioniše. U ovom slučaju prosto ako znate kakva je situacija u lokalnim samoupravama, ne postoje ljudi koji mogu da urade ovaj član 41.
Jedini razlog zašto smo ovo predložili je da upravo svi kratki rokovi, jedini rok koji smo mi produžili je u sledećem amandmanu o samim prijavama, iz drugih razloga. Razumem obrazloženje, ovo je jedno od retkih obrazloženja koje je u redu, koje nam je Vlada dala za ovih nekoliko zakona. Da li ovde u ovom ministarstvu neko više čita nego u drugim? Ne znam, to ću rešiti, ali ja ću to javno kazati ako tako bude.
Dakle, razumem obrazloženje. Nema razloga da se ovo posebno izdvaja. Vlada ima svest o posebnoj odgovornosti kada su ovi poslovi u pitanju i ako treba postupaće iz tih razloga brže u davanju saglasnosti nego u drugim slučajevima, ali baš zato da bi se izbeglo, odatle je naš amandman.
Ne tražim ni odgovor ni razloge, razumela sam, samo želim da javno podelim argumentaciju da bi ostalo i nadležnima u ministarstvu i ministarki svest o tome da će ovo biti važno kao prepreka koju treba preskočiti da bi se poslovi u lokalnoj samoupravi stvarno obavili.
Zahvaljujem. Na član 42. amandman je podnela poslanik Zlata Đerić. Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Reč ima poslanik mr Zlata Đerić. Izvolite.
Dame i gospodo poslanici, poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarka, podnela sam amandman na član 42. zakona koji se odnosi na javnost podataka o dodeljenoj pomoći. To je nešto na šta će građani Srbije biti posebno fokusirani, odnosno pažnja građana Srbije će biti posebno fokusirana.
Moj amandman se upravo tiče toga da Narodna skupština, koja je najviše zakonodavno telo, telo gde su predstavnici građana, koje ima pravo, obavezu da kontroliše rad Vlade, a Vlada rad Kancelarije, dakle, da u ovom članu dodamo još jedan stav.
Pročitaću radi javnosti Srbije pre svega kako član 42. glasi, koji nije sporan: „Podaci o dodeljenoj pomoći i o primaocima pomoći predstavljaju javne podatke i Kancelarija ih objavljuje na svojoj internet prezentaciji“.
Svojim amandmanom dodajem još jedan stav u ovaj član koji bi glasio, ako bi ga usvojila gospođa ministar, odnosno Vlada Republike Srbije – Kancelarija podnosi izveštaj o realizaciji Narodnoj skupštini Republike Srbije svaka tri meseca, izveštaje usvajaju nadležni odbori i Narodna skupština.
U obrazloženju za odbijanje mog amandmana stoji da se ovaj amandman ne prihvata s obzirom da je članom 11. Predloga zakona predviđeno da Kancelarija tromesečno, a na zahtev Vlade i češće, što je takođe nesporno, dostavlja izveštaj Vladi o finansijskoj i nefinansijskoj pomoći, kao i izveštaj o prilivima i odlivima sredstava namenjenih za otklanjanje posledica na područjima pogođenim poplavama. Po usvajanju navedenih izveštaja Vlada ih dostavlja Narodnoj skupštini, a ovi izveštaji se objavljuju i na internet stranici Kancelarije, te predlagač smatra da je javnost rada obezbeđenja kroz navedeni član Predloga zakona. Nije dovoljno, gospođo ministre.
Znači, ova skupština treba da te izveštaje usvoji. Onog momenta kada oni postanu predmet usvajanja, oni postaju i predmet javne analize i zaista javnog uvida u njih. Verujte mi, građani Srbije će sa posebnom pažnjom pratiti upravo ovaj segment rada Vlade. Biće tu mnogo sumnji, mnogo nedoumica, mnogo zlonamerno plasiranih informacija. Da se to ne bi događalo, a u ime dobronamernosti, pre svega ovog visokog doma gde su predstavnici građana, i u ime učvršćivanja institucija poverenja građana prema ovom domu i prema Vladi Republike Srbije, mislim da je ovaj amandman apsolutno opravdan i apsolutno prihvatljiv i u ovom trenutku da postane sastavni član zakona.
Dakle, ono što jeste u zakonu predviđeno, da se dostavljaju izveštaji Narodno skupštini i to je njihov kraj. Izveštaj treba da usvoji Narodna skupština. Usvajala je i neke mnogo važne izveštaje, a ovi su u ovom trenutku najvažniji, da ih ovaj visoki dom usvoji i da na taj način građani dobiju kompletnu sliku i zaista na pravi način učestvuju u praćenju realizacije ovog velikog posla Vlade. Hvala vam lepo.
Zahvaljujem, gospođo Đerić. Za reč se javila potpredsednik Vlade, prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.
Samo da budemo jasni, ovaj zakon sasvim sigurno ne sprečava Skupštinu da razmatra sve te izveštaje, ne sprečava Skupštinu da iskoristi svoj Poslovnik itd.
Moram da priznam, za razliku od vas, mislim da je ovo zakon koji traži od Kancelarije da svakodnevno ima pre svega na svom sajtu sve informacije i nama je stalo da sve informacije budu upravo i o prilivu novca i o načinu trošenja tog novca. U tim izveštajima koji idu tromesečno, a ja verujem da će sigurno to biti i pre tri meseca, Vlada će izveštaje apsolutno o svim aktivnostima Kancelarije razmatrati, usvajati i dostavljati parlamentu, a parlament će onda odlučivati da li će sazvati svoj odbor, da li će pozvati direktora Kancelarije i predstavnike Vlade da o tome razgovaraju.
Iz tog razloga smo smatrali da nije potrebno sada još da dodajemo i da parlament usvaja izveštaje, kada prosto možete da iskoristite sve ono što je već uređeno vašim Poslovnikom, da o tome razmatrate i da nas, naravno, pozovete sve u parlament da o tom izveštaju pričamo, kao što smo, recimo, pričali o ovom izveštaju o poplavama.
Zahvaljujem, gospođo Mihajlović. Za reč se javila narodna poslanica magistar Zlata Đelić, a koristi vreme poslaničke grupe. Izvolite.
Poštovana gospođo ministre, mi se apsolutno ne razlikujemo u tom stavu. Dakle, mi isto mislimo i znam da će Vlada svakodnevno da kontroliše i treba da kontroliše rad Kancelarije i, naravno, da vam podnosi svakodnevno izveštaj. Rekoh već, javnost Srbije će biti posebno fokusirana na ovaj segment rada Vlade.
Ali, malopre ste upravo konstatovali nešto kod jednog drugog člana oko glagola „može“ i „mora“. Vi ne sporite da mi možemo da iskoristimo svoje mehanizme, ali baš zbog toga što može nešto, ne mora da bude. Ako se već zakonom precizira, onda će to biti sigurno sprovedeno i sigurno i građanima Srbije, koji nisu toliko upućeni u sam rad parlamenta, gotovo je naređeno da će oni biti u prilici da u ovom visokom domu, čiji rad oni vrlo pažljivo prate, mogu da vide ovaj izveštaj kako ga mi analiziramo, odnosno kako ga precizno sagledavamo i samim tim, kroz svoje predstavnike, učestvovaće u tom radu. Eto, samo to. Dakle, ne sporim sve ono što ste rekli, ali između glagola „može“ i „mora“, da, mi možemo da iskoristimo svoje poslovničke mogućnosti.
Kolega Babić je malopre govorio o anketnom odboru. Apsolutno se ne slažem u tom segmentu, anketni odbor nastaje kod problematičnih situacija, a ovo nije problematična situacija, ovo je problem koji je nastao sticajem nekih drugih okolnosti i Vlada želi što uspešnije, što brže i što efikasnije da ga reši. Upravo zbog tog instituta poverenja mislim da bi to bilo dobro. Ali, evo, prihvatiću vaše obrazloženje.
Zahvaljujem, gospođo Đerić.
Na član 42. amandman je podneo poslanik Meho Omerović. Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili ovaj amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Meho Omerović. Izvolite.
Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući. Poštovana ministarko, uvažene koleginice i kolege poslanici, podneo sam amandman upravo polazeći od prava svakog građanina Republike Srbije da zaštiti pravo na sopstvenu privatnost, a i zbog činjenice i ovoga o čemu je maločas govorila uvažena koleginica Zlata Đerić, a i ministarka u obrazloženju, da će sve biti transparentno i na sajtu Ministarstva, odnosno Kancelarije.
Amandman koji sam podneo glasi doslovno – ako je primalac pomoći fizičko lice, podaci iz stava 1. ovog člana jesu ime i prezime, grad, odnosno mesto prebivališta i ništa više.
Zašto to kažem? U obrazloženju koje stoji za odbijanje mog amandmana Vlada kaže da se amandman ne prihvata obzirom da će Kancelarija prilikom objavljivanja podataka o dodeljenoj pomoći, kao i o primaocima te pomoći, poštovati odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Kao što vi kažete u obrazloženju da ćete poštovati Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, a baš taj zakon kaže i očekuje od svakog zakona, uključujući i ovaj o čijim amandmanima danas i raspravljamo, da konkretno utvrdi svrhu, način obrade i obim i vrstu podataka.
Ovako se stiče utisak da i svrha i način obrade još nekako mogu da se naslute, ali se ne zna koji će se to podaci objavljivati na sajtu. Ovako kako je napisano, ukoliko ostane samo ovaj jedan, prvi i zasada jedini stav člana 42, ostavlja se mogućnost da se čini proizvoljnost, kako bih rekao, tako da svako može, npr. svaki matični broj građanina, može ime roditelja, može nacionalnost, može krvna grupa.
Vi klimate glavom da ne može, ali ovde to ne piše. Zato i molim i verujem da ćete me u potpunosti razumeti i prihvatiti ovaj amandman da u tom drugom članu stoji samo ime i prezime i mesto prebivališta odakle je to lice koje će biti primalac ove novčane pomoći.
U suprotnom se plašim da nam se ne desi za nekoliko dana, kada se objavi u „Službenom glasniku“, da Poverenik ne izazove intervenciju upravo zbog obrade podataka koja nije srazmerna svrsi kojoj je namenjena. Evo, iz prostog razloga, a polazeći upravo od činjenice o zaštiti ljudskog prava na privatnost i na podatke o ličnosti, pogotovo što smo u praksi nedavno, a čak i dok su ove nesrećne poplave bile, bili u situaciji da vidimo i zloupotrebe nekih podataka.
Znamo sve šta je zadesilo i pojedine građane kada su njihovi matični brojevi zloupotrebljavani i registrovale se pojedine firme, pa ih je kasnije poreska policija jurila da oni plaćaju nekakve novčane nadoknade. Samo iz tog razloga, a inače mislim da se razumemo.
Zahvaljujem. Za reč se javila potpredsednik Vlade, profesor dr Zorana Mihajlović. Izvolite.
Isto tako, iz tog razloga naravno da mora da se poštuje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Kancelarija je, podsećam još jednom, služba Vlade. Ako o nečemu mora da se vodi računa, podrazumeva se da se poštuje taj zakon. U tom smislu će Kancelarija i ljudi koji to rade o tome paziti. Mi odgovaramo za to. To je razlog zašto nije prihvaćeno.
Zahvaljujem, gospođo Mihajlović.
Na član 44. amandman su zajedno podneli poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić i Balša Božović. Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili ovaj amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.
Amandman se odnosi na prelazne i završne odredbe i obično se tu amandmani podnose samo ako hoćete da pomerite neke rokove za važenje članova unapred ili kraće. Naš amandman se odnosi na rokove za prijave štete i u vezi je sa članom 46, tako da ću prvo kazati vezu, a onda sadržaj amandmana.
U članu 46, o čemu će se Skupština posebno izjašnjavati, kaže se da ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenog glasniku“, a da prestaje da važi godinu dana od dana stupanja na snagu. Pošto znam praksu kako Skupština objavljuje svoja akta u „Službenom glasniku“, to može biti danas, tako da će zakon početi da važi od sutra, a najkasnije će početi da važi prekosutra, tako da će poslednji rok za prijavu štete biti ili 27. ili 28. jul.
To je jako važna informacija i zbog toga smo podneli amandman kojim tražimo da se taj rok od osam dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, koji dakle stupa na snagu ili sutra, ili prekosutra, rok za prijavu štete da se produži sa ovih osam dana na 30 dana.
Pitanje je bilo šta da odaberete, 30 dana, 15 dana, 10 dana, nije u pitanju samo brojka, nego je u pitanju svest o tome da ljudi moraju imati vremena da prijave štetu. Da imate prilično veliki broj ljudi koji nisu na terenima opština gde se dogodila šteta. Da imate objekata koji su poluuslovni, neuslovni, a da su vlasnici objekata kod rođaka, kod prijatelja u drugim mestima. Znam da bi to moralo sve da se stigne.
U obrazloženju kojim se odbija ovaj amandman kaže se da se amandman ne prihvata s obzirom da je prijava štete u najvećem broju slučajeva već podneta. Dakle, radi se o izveštaju koji je usvojila Vlada, koji sadrži spisak od 126 jedinica lokalne samouprave koje su prijavile štetu. S tim obrazloženjem imamo problem.
Ako većinom postoji ukupan spisak i ukupan broj prijava, onda moram da pitam – zašto i kako se način na koji su prikupljeni ovi podaci poklapa sa zakonom koji nije bio na snazi u tom trenutku? Ne sumnjajući da se poklapa i razumevajući da su to dva paralelna procesa i kada nije takva situacija kao što je poplava i sve ono što je ogroman posao koji treba uraditi što brže i što kvalitetnije.
Naša, čini nam se potpuno opravdana bojazan je da će ovih osam dana do 27. ili 28. jula biti jednostavno prekratak rok da bi zaista svi oni koji hoće da prijave štetu to i uradili. Pogotovo što u drugom stavu istog člana na koji smo podneli amandman kaže se da se prijava štete podneta do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra se prijavom podnetom u skladu sa ovim zakonom. Tek je onda nejasno zašto se onda daje još osam dana.
Nisam protiv, kažem vam, imam i ja dilemu, osam, 15, ili 30, nisam protiv ni da se odbije amandman, razumem zašto se ne prihvata. Obrazloženje mi je jasno.
Zahvaljujem se predsedavajućem što pokušava da umiri narodne poslanike, to se tako dešava ili kada je dosadan govornik, ili kada nikoga u sali ne zanima tema o kojoj govornik govori. Volela bih da je ovaj prvi slučaj, i da sam svim kolegama narodnim poslanicima dosadna sa brigom o tome da svi oni koji su štetu imali imaju vremena da tu štetu prijave.
Dakle, ne tražim ni odgovor, ni ništa, samo da se ima u vidu ovakav kratak rok.
Vreme, gospođo Čomić. Nemate više vremena. Hvala. Reč ima potpredsednik Vlade prof. dr Zorana Mihajlović.ZORANA MIHAJLOVIĆ: Ipak ću da vam odgovorim. Istina je zaista da od samog početka, dakle od, kako sam već rekla, od 20. maja, od kada se prvi put sastala Komisija za utvrđivanje štete od elementarnih nepogoda, mi smo krenuli da radimo sa lokalnim samoupravama i da tražimo od njih da nam dostave podatke o šteti, odnosno da na svom terenu vide gde su štete, i da ljudi i organizacije i privredna društva, prijavljuju svoju štetu.
Moram da priznam da, kad kažem gotovo svi, namerno neću da kažem svi su prijavili. Dakle, mi ostavljamo još jedno vreme iako stalno na tome radimo, govorim iako su naši timovi u lokalnim samoupravama, eventualno još neko vreme da ako nešto nije prijavljeno da se još jedanput proveri. Znači, to je razlog zašto ostavljamo još vremena.
S druge strane, smatramo da je to dovoljno, budući da mi već zaista sada imamo gotovo sve podatke. Tako da, dovoljno je verujte mi vremena, zato što prethodnih mesec dana lokalne samouprave dostavljaju informacije. Ono što se dešavalo prethodnih mesec dana inoviraju se u smislu same procene, dakle iznosa te procene, da li su negde izvršili procenu, što inoviraju inače sa timovima stručnjaka koji znaju da li je nešto dobro procenjeno, pričam sada o iznosu. O tome da je prijavljena već fizički šteta, ona je zaista već prijavljena.
Zahvaljujem. Gospođo Čomić, imate još dva minuta.
Dovoljno, zahvaljujem. Nisam siguran od galame nisam čula sve.
Samo kratka sugestija da se na javnom servisu, a i na drugim televizijama sa nacionalnim frekvencijama dan stupanja na snagu i ti rokovi puštaju dovoljno često da ljudi dobiju informaciju. To nije predmet zakona, to je moja molba. Verovatno biste i to sami uradili, ali eto zajednički, savesti radi. Hvala vam.
Zahvaljujem. Reč ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite
Žao mi je, ali još malo strpljenja, znam da moj umilni glas ne može da vam smeta.
I pored sve buke sam pomno saslušala i uvaženu koleginicu Čomić i naravno uvaženu ministarku Mihajlović i što se tiče amandmana na ovaj član donekle se moram složiti sa onim što je gospođa Čomić rekla, a evo i zašto.
U obrazloženju kojim se ne prihvata navedeno je da je prijava štete u najvećem broju slučajeva, znači u najvećem, već prijavljena. To se radi, zapravo tu se misli na izveštaje koje su podnele jedinice lokalne samouprave. Imate brojne jedinice lokalne samouprave gde komisije se ne odazivaju građanima i pored upornih apela, i pored upornih poziva, i pored upornih molbi građana da se odazovu da popišu štetu ili to paušalno rade.
Dođe vam komisija. Dostavi vam blanko papir. Ostavi vam rok od dva ili tri minuta da popišete šta je to sve vam poplavom uništeno, pa vam onda ostavi nekakav broj telefona da ih naknadno zovete pa da dopunite, ono što mislite ili ono što niste stigli da navedete. Onda se na taj broj telefona niko ne javi. To vam govorim ja, kao neko ko dolazi iz ugroženog područja, iz opštine Obrenovac, koja je bila izuzetno pogođena poplavama.
Dostavila sam komisiji deo, popisala sam koliko ostavljenog vremena sam imala od dva do tri minuta jer su oni rekli da to što pre navedem. Ne mogu u dva minuta da navedem sve ono što mi je poplavom uništeno, ali imala sam i primedbe brojnih sugrađana koji su apelovali na mene da ta komisija kada već ostavlja brojeve telefona da se na te brojeve telefona bar i odazove, da znaju ljudi kome uopšte da prijave štetu. Vi imate, u to sam sigurna, svakog dana sam u Obrenovcu, mnoštvo ljudi koji štetu još uvek nisu prijavili.
Zato, samo mislim, ne branim, ni rešenje koje je predloženo amandmanom, može se prihvatiti i rešenje koje ste vi dali, ali s obzirom na situaciju na terenu kakva je danas u Obrenovcu, mislim da je ovaj rok jako mali, jer ljudi apsolutno nisu stigli i nisu bili u mogućnosti sve da prijave.
Mnogo je onih ljudi koji su se u Obrenovac više nažalost neće javiti, idu sa takvim stavom, koji nisu prijavili štetu. Neki još nisu ni otvorili svoje kuće, jer su otišli odmah posle poplava, nisu se još uvek ni vratili.
Ja vam konkretno govorim na svom primeru, ja u roku od dva minuta nisam mogla da popišem sve što mi je uništeno, posle 10 dana zvanja komisije ne mogu nekoga da zovem svaki dan po šest puta, a da mi se taj ne javlja na mobilni telefon.
Samo predostrožnosti radi, ništa više. Hvala.
Gospodine Tošković, vi ste u sistemu, želite reč? Izvolite, po amandmanu.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, ja bih se zabrinuo za ovaj zadnji 44, amandman koji je podnela opozicija iz prostog razloga, zato što su celi dan kritikovali zašto nismo ovaj predlog zakona o obnovi poplavljenih područja, nismo doneli pre, nego ga donosimo sada.
Sada produžavaju rok za prijavu, za 30 dana i kako onda možemo da prihvatimo taj amandman, kada oni produžavaju vreme da bismo završili to što pre.
Mislim da ne treba ovaj amandman prihvatiti i nikako se ne treba obazirati na ovo što su celi dan napadali ovaj predlog zakona o obnovi od poplava.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.
Poštovani poslanici, pošto je Narodna skupština završila raspravu o svim tačkama dnevnog reda ove sednice, saglasno članu 77. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, određujem petak, 18. jul 2014. Godine, sa početkom u 18.00 časova, kao dan za glasanje o svim tačkama dnevnog reda ove sednice Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Molim vas samo da vam saopštim, izuzev o 1. i 2. tački dnevnog reda o kojima je Narodna skupština već odlučivala. Hvala vam.
Pristupićemo glasanju samo da se i sinopsis o glasanju završi, zbog toga moramo da sačekamo, nikada se ne zna kada ćete završiti diskusiju, to je obaveštenje i za vas i za javnost. Hvala vam.
(Posle pauze – 18.00)
Poštovani poslanici, pre nego što pređemo na odlučivanje, potrebno je da utvrdimo kvorum.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine u danu za glasanje postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja poslanika.
Molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 160 poslanika odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja poslanika i da, prema tome, postoji uslove za odlučivanje.
Prelazimo na odlučivanje 3. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA OTKLANJANJU POSLEDICA POPLAVA U REPUBLICI SRBIJI
Pošto je Narodna skupština obavila pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji, u načelu.
Za 163, nije glasalo osam, od 171 poslanika.
Narodna skupština većinom glasova prihvatila je Predlog zakona u načelu.
Podsećam vas da su sastavni deo Predloga zakona postali amandmani Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije na članove 1. (sa ispravkom), 21, 23. i 26, poslanika Marka Đurišića, Dušana Petrovića, prof. dr Janka Veselinovića, akademika Ninoslava Stojadinovića, Gorana Bogdanovića, Branke Karavidić, Biljane Hasanović Korać, Snežane Malović, Slobodana Homena i dr Blagoja Bradića na član 3. i poslanika Borislava Stefanovića, Gordane Čomić, Balše Božović, na član 5. Predloga zakona.
Prelazimo na odlučivanje o amandmanima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli poslanici Marko Đurišić, Dušan Petrović, prof. dr Janko Veselinović, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za sedam, nije glasalo 164, od 171 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. amandman je podnela poslanik Suzana Spasojević.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 15, nije glasalo 157, od 172 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. amandman je podnela poslanik Olgica Batić.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 10, nije glasalo 162, od 172 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 3. amandman je podneo poslanik Ivan Karić.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za osam, nije glasalo 164, od 172 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. amandman su zajedno podneli poslanici Marko Đurišić, Dušan Petrović, prof. dr Janko Veselinović, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za sedam, nije glasalo 165, od 172 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. amandman su zajedno podneli poslanici dr Sulejman Ugljanin, Sabina Dazdarević i Enis Imamović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za osam, protiv četiri, nije glasalo 160, od 172 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Narodni poslanik Ivan Karić podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 5. doda novi član 5a.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za sedam, nije glasalo 165, od 172 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. amandman su zajedno podneli poslanici Marko Đurišić, Dušan Petrović, prof. dr Janko Veselinović, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za sedam, nije glasalo 166, od 173 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 10. amandman su zajedno podneli poslanici Marko Đurišić, Dušan Petrović, prof. dr Janko Veselinović, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za sedam, protiv dva, nije glasalo 164, od 173 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 11. amandman je podneo poslanik Ivan Karić.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za sedam, protiv jedan, nije glasalo 165, od 173 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 12. amandman su zajedno podneli poslanici Marko Đurišić, Dušan Petrović, prof. dr Janko Veselinović, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić.
Stavljam na glasanje amandman.
Za šest, protiv jedan, nije glasalo 166, od 173 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 13. amandman su zajedno podneli poslanici Marko Đurišić, Dušan Petrović, prof. dr Janko Veselinović, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić.
Stavljam na glasanje amandman.
Za 170, nisu glasala tri, od 173 poslanika.
Narodna skupština je većinom glasova prihvatila ovaj amandman.
Na član 14. amandman je podneo poslanik Ivan Karić.
Stavljam na glasanje amandman.
Za sedam, protiv 10, nije glasalo 156, od 173 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 17. amandman je podneo poslanik Ivan Karić.
Stavljam na glasanje amandman.
Za sedam, protiv osam, nije glasalo 158, od 173 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Narodni poslanik Ivan Karić podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 21. dodaju novi članovi 21a i 21b.
Stavljam na glasanje amandman.
Za osam, protiv četiri, uzdržan jedan, nije glasalo 168, od 173 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 22. amandman je podneo poslanik Ivan Karić.
Stavljam na glasanje amandman.
Za sedam, protiv četiri, nije glasalo 162, od 173 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 26. amandman su zajedno podneli poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić i Balša Božović.
Stavljam na glasanje amandman.
Za sedam, protiv 10, nije glasalo 156, od 173 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na naziv člana 27. i član 27. amandman su zajedno podneli poslanici Marko Đurišić, Dušan Petrović, prof. dr Janko Veselinović, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić.
Stavljam na glasanje amandman.
Za sedam, nije glasalo 166, od 173 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 37. amandman je podneo poslanik Ivan Karić.
Stavljam na glasanje amandman.
Za pet, protiv četiri, nije glasalo 164, od 173 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na naziv Odeljka 6. i na član 39. amandman su zajedno podneli poslanici Marko Đurišić, Dušan Petrović, prof. dr Janko Veselinović, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić.
Stavljam na glasanje amandman.
Za sedam, nije glasalo 166, od 173 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 41. amandman su zajedno podneli poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić i Balša Božović.
Stavljam na glasanje amandman.
Za sedam, protiv osam, nije glasalo 158, od 173 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 42. amandman je podnela poslanik Zlata Đerić.
Stavljam na glasanje amandman.
Za 12, nije glasao 161, od 173 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 42. amandman je podneo poslanik Meho Omerović.
Stavljam na glasanje amandman.
Za 19, protiv jedan, uzdržan jedan, nije glasalo 152, od 173 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 44. amandman su zajedno podneli poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić i Balša Božović.
Stavljam na glasanje amandman.
Za 10, protiv 78, nije glasalo 85, od 173 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Poštovani poslanici, obaveštena sam da je usled prihvatanja amandmana na član 13. Predloga zakona koji su zajedno podneli poslanici Marko Đurišić, Dušan Petrović, prof. dr Janko Veselinović, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić, nastala pravna praznina, pa postoji potreba da nadležni odbor, u skladu sa članom 165. Poslovnika, podnese novi amandman kojim će se uskladiti usvojeni amandman sa tekstom predloga zakona.
Radi toga određujem pauzu u trajanju od 30 minuta.
Molim članove Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo da se odmah sastanu i podnesu potreban amandman, odnosno izveštaj.
Zahvaljujem što ste me saslušali.
(Posle pauze – 18.50.)
Nastavljamo sa radom.
Pre nego što nastavimo sa odlučivanjem, potrebno je da utvrdimo kvorum.
Molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 159 poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja poslanika i da postoje uslovi za odlučivanje.
Uručen vam je amandman Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije i izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Na osnovu člana 165. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije podneo je amandman kojim se posle člana 12. dodaje novi član 13.
Predstavnica predlagača prihvatila je ovaj amandman na sednici Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Podsećam vas da je članom 46. Predloga zakona predviđeno da ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Prema članu 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, zakoni i drugi akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi utvrđeni prilikom njihovog donošenja.
Stavljam na glasanje predlog da se utvrdi postojanje naročito opravdanih razloga da zakon stupi na snagu ranije od osmog dana od dana objavljivanja.
Za 157, nije glasalo devet, od 166 poslanika.
Narodna skupština posebno odlučila da postoje naročito opravdani razlozi za stupanje zakona na snagu u roku kraćem od osam dana od dana njegovog objavljivanja.
Pošto smo završili odlučivanje o amandmanima, pristupamo glasanju o Predlogu zakona u celini.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji u celini.
Za 157, protiv pet, nisu glasala četiri, od 166 poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji.
Podsećam vas da su nadležni odbori Narodne skupštine podneli uredne predloge zaključaka povodom razmatranja ovog izveštaja, o kojima Narodna skupština treba da glasa.
Izuzetak je Predlog zaključka podnet od strane Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, koji je neblagovremen u smislu člana 168. stav 1. Poslovnika, pa nisu ispunjeni uslovi da se Narodna skupština o njemu izjašnjava.
Imajući ovo u vidu, prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Predlog zaključka povodom razmatranja Izveštaja o elementarnoj nepogodi – poplavi koja je zadesila Republiku Srbiju i merama koje su preduzete radi spasavanja stanovništva i odbrane ugroženih mesta od poplava, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava 7. jula 2014. godine.
Za 155, protiv šest, nije glasalo pet, od 166 poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zaključka.
Stavljam na glasanje Predlog zaključka povodom razmatranja Izveštaja o elementarnoj nepogodi – poplavi koja je zadesila Republiku Srbiju i merama koje su preduzete radi spasavanja stanovništva i odbrane ugroženih mesta od poplava, koji je podneo Odbor za odbranu i unutrašnje poslove 9. jula 2014. godine.
Za 156, protiv pet, nije glasalo pet, od 166 poslanika.
Narodna skupština je većinom glasova usvojila Predlog zaključka.
Stavljam na glasanje Predlog zaključka povodom razmatranja Izveštaja o elementarnoj nepogodi – poplavi koja je zadesila Republiku Srbiju i merama koje su preduzete radi spasavanja stanovništva i odbrane ugroženih mesta od poplava, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu 9. jula 2014. godine.
Za 156, protiv pet, nije glasalo pet, od 166 poslanika.
Narodna skupština je većinom glasova usvojila Predlog.
Stavljam na glasanje Predlog zaključka povodom razmatranja Izveštaja o elementarnoj nepogodi – poplavi koja je zadesila Republiku Srbiju i merama koje su preduzete radi spasavanja stanovništva i odbrane ugroženih mesta od poplava, koji je podneo Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku 10. jula 2014. godine.
Za 157, protiv pet, nije glasalo četiri, od 166 poslanika.
Narodna skupština je većinom glasova usvojila Predlog.
Stavljam na glasanje Predlog zaključka povodom razmatranja Izveštaja o elementarnoj nepogodi – poplavi koja je zadesila Republiku Srbiju i merama koje su preduzete radi spasavanja stanovništva i odbrane ugroženih mesta od poplava, koji je podneo Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu 10. jula 2014. godine.
Za 156, protiv pet, nije glasalo pet, od 166 poslanika.
Narodna skupština je većinom glasova usvojila Predlog.
Stavljam na glasanje Predlog zaključka povodom razmatranja Izveštaja o elementarnoj nepogodi – poplavi koja je zadesila Republiku Srbiju i merama koje su preduzete radi spasavanja stanovništva i odbrane ugroženih mesta od poplava, koji je podneo Odbor za spoljne poslove 10. jula 2014. godine.
Za 155, protiv pet, nije glasalo šest, od 166 poslanika.
Narodna skupština je većinom glasova usvojila Predlog.
Stavljam na glasanje Predlog zaključka povodom razmatranja Izveštaja o elementarnoj nepogodi – poplavi koja je zadesila Republiku Srbiju i merama koje su preduzete radi spasavanja stanovništva i odbrane ugroženih mesta od poplava, koji je podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije 11. jula 2014. godine.
Za 157, protiv pet, nije glasalo četiri, od 166 poslanika.
Narodna skupština je većinom glasova usvojila Predlog.
Povodom ukazivanja poslanika na povrede Poslovnika Narodne skupštine, podsećam vas na odredbu člana 103. stav 6. Poslovnika, prema kojoj ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine, odnosno predsedavajućeg, poslanik smatra da je povreda učinjena, može zahtevati, bez prava na obrazlaganje, da se Narodna skupština, bez pretresa, o tome izjasni u danu za glasanje.
Saglasno navedenim odredbama Poslovnika, prelazimo na odlučivanje.
Narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović, na sednici 15. jula 2014. godine, u 19 časova i 25 minuta, ukazao je na povredu člana 107. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Nije glasalo 155, od 155 poslanika.
Narodna skupština je odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.
Narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović, na sednici 16. jula 2014. godine, u 13 časova, ukazao je na povredu člana 109. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Za dva, protiv dva, nije glasalo 149, od 153 poslanika.
Narodna skupština je odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.
Narodni poslanik Dušan Petrović, na sednici 16. jula 2014. godine, u 14 časova i 55 minuta, ukazao je na povredu člana 103, a u vezi sa članom 104. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Za dva, protiv tri, nije glasalo 143, od 148 poslanika.
Narodna skupština je odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.
Narodni poslanik Katarina Rakić, na sednici 18. jula 2014. godine, u 14 časova i 15 minuta, ukazala je na povredu člana 106. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Za 30, uzdržana tri, nije glasalo 116, od 149 poslanika.
Narodna skupština je odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.
Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje svih tačaka dnevnog reda ove sednice i odlučivanje o njima, saglasno članu 102. Poslovnika, zaključujem sednicu Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
(Sednica je završena u 19.10 časova.)