STENO BELEŠKE, 4. dan

Đurišić Marko

Hvala, poštovana predsednice, poštovana ministarko, kolege poslanici, evo, ovaj prvi član na koji smo mi dali amandman mislim da govori o kvalitetu ovog zakona.

Vlada je predložila zakon i u prvom članu nabrojala opštine na koje će se ovaj zakon odnositi. Znači, opštine na kojima je napravljena šteta od poplava i klizišta i na koje će se odnositi zakon o otklanjanju posledica ove štete. To je uradila 12. jula 2014. godine. Skoro dva meseca posle poplava, a onda kada je dva dana kasnije poslala ovaj zakon u Skupštinu… Samo želim da vas obavestim da koristim vreme šefa poslaničke grupe, ovo govorim, gospodine predsedavajući, zbog evidencije.

(Predsedavajući (Igor Bečić): Da, da, samo izvolite.)

Pošto sam i podnosilac amandmana, malo ću duže da govorim.

Znači, u prvom članu nabrojano je 49 gradova i opština Srbije na koje bi ovaj predlog zakona trebalo da se odnosi u Vladinom predlogu, a onda posle dva dana kada je predlog stigao u parlament, i brojni poslanici uključujući i nas, primetili smo da se neke opštine tu ne nalaze. Onda je Vlada priznala da je zaboravila i dala je predlog, odnosno preko Odbora je napravljen amandman kojim se briše spisak svih opština i daje se jedna formulacija da će to sada Vlada utvrditi tačan broj opština.

Od ministarke smo čuli da se u stvari radi o 124 ili šest, čak. Zamislite vi, 49 ste pobrojali, a radi se o 126. Znači, 77 opština i gradova u Srbiji ste zaboravili. Kakva je to Vlada koja zaboravi 77 gradova i opština da stavi u Predlog zakona koji treba da obnovi Republika Srbija i da pomogne ugroženim građanima. To govori o neozbiljnosti celog ovog zakona.

S obzirom da je samo jedan amandman ponovo, od naših sedam, čini mi se, koliko smo predložili, prihvaćen, u stvari devet, mi nećemo na kraju podržati ovaj zakon. Što se tiče ovog konkretnog amandmana, žao nam je što Vlada nije izašla u susret i prihvatila naša rešenja kojim smo izmenili stavove 1. i stav 3. jer smatramo da je to bolje rešenje, sveobuhvatnije. Mogla je da nađe način da prihvati to rešenje.

Mi se slažemo da je naravno bolje, jer mi smo našim predlogom dodali dve-tri opštine na ovaj spisak, koliko smo dobili informacije i mogli da sagledamo da se ne nalaze na ovom ukupnom spisku, ali se slažemo da je ovo rešenje koje je dao Odbor najbolje, jer je najsveobuhvatnije i omogući će da svi koji su oštećeni od ovih poplava i klizišta budu u situaciji da dobiju državnu pomoć, ali je loše što je Vlada poslala zakon bez tog rešenja, zaboravivši 77 opština i gradova.

Kažem ponovo, propust napravljen što nije naš amandman prihvaćen, odnosno stav 1. i stav 3. mislim da na bolji način definiše šta ovaj zakon uređuje, postupak donošenja, našta se tačno odnosi i koliko traje i od kog trenutka traje.

Pošto je ovo početak diskusije, javljam se kao šef poslaničke grupe, želim da kažem da zbog činjenice da ovako počinje ovaj zakon, da se ovakav propust pravi na početku, da je ovakav odnos prema našim amandmanima, mi ne možemo da glasamo za ovaj zakon jer je to jedan lex specialis koji ne rešava trajno sistemski problem šta u koliko se ponovo dese neke elementarne nepogode. Da li ćemo ponovo morati da donosimo zakon.

Bolje da se išlo na sistemska rešenja koja menjaju problematičan zakon, znači, pre svega Zakon o javnim nabavkama, da se tu predvidi situacija da se za uklanjanje od posledica elementarnih nepogoda menja procedura ovako kako ste predvideli ovim zakonom i da onda građani mogu odmah da očekuju da će Vlada reagovati, jer smo čuli od premijera da Vlada nije mogla da reaguje zbog važećeg Zakona o javnim nabavkama i čekala je da se donese ovaj lex specialis da bi mogla da počne da radi. Šta ćemo da radimo ako se sutra negde situacija ponovi, da li ćemo ponovo morati da donosimo neki lex specialis, a da građani za to vreme čekaju i da ne mogu da dobiju pomoć. Hvala.

Zorana Mihajlović

Da li ćete vi to da kažete da je neko nešto zaboravio, ili je jednostavno došlo do greške koju sam rekla, zašto nisu i pitala zašto nisu sve opštine stavljene. Mi smo naravno taj član 1. promenili. Ali, verujem da vi mislite da zakon ne treba da se donosi, da je mnogo bolje da zakona nema, kao što je bilo u periodu dok ste bili na vlasti i kada su vam se dešavale i te kakve elementarne nepogode, pa se to otprilike radilo stihijski.

Vidite, mi smo odlučili da imamo zakon, da ga ograničimo na godinu dana, da za tih godinu dana upravo primenimo apsolutno sve odredbe Zakona o javnim nabavkama. Takođe verujem da bi i vama isto odgovaralo da tog zakona nema i da se on promeni. Pošto smo novim Zakonom o javnim nabavkama i te kako uštedeli ovoj zemlji novac, međutim Vlada Srbije je odlučila da ima zakon, da sve bude vrlo pregledno, da sve bude vrlo transparentno, da se zna svaki dinar koji je došao u zemlju, a vezano je za elementarnu nepogodu koja se zove poplave.

Ono što je takođe dodatni razlog zašto imamo ovakav zakon, nažalost, ova elementarna nepogoda pogodila je veoma veliki broj opština. Nemati zakon u ovoj situaciji, ne naći mogućnost da što brže reagujemo i da što brže rešimo i koliko-toliko uspostavimo jedno normalno funkcionisanje opština nije bilo moguće uraditi brzo bez zakona.

Takođe, iz ovog zakona kada pominjete sistemska rešenja, reći ću vam da se slažem s vama da sistemski neke stvari treba urediti, ali one ne mogu sada da se urade za mesec dana. Pitanje klizišta koje ste pomenuli ovde i koje sam videla u ovom članu, ono će sasvim sigurno biti rešeno i ne može da se reši samo iz budžeta Republike Srbije. Verujem da ćemo mi konačno ove godine prvo imati mapu klizišta koju nemamo još uvek kao država, a da ćemo nakon toga krenuti da rešavamo ona prioritetna, pa onda dalje, kako to redom ide.

Martinović Aleksandar

Dame i gospodo poslanici, SNS smatra da je Vlada Republike ispravno postupila što je odbila ovaj amandman. Ništa nije zaboravljeno i nijedna opština, nijedan grad koji je pretrpeo štetu u poplavama u maju ove godine neće biti bez pomoći Republike Srbije, odnosno Vlade Republike Srbije.

Ono što bih hteo da istaknem u ime poslaničke grupe, otkako je Srbiju zadesila najveća elementarna nepogoda, zvana DOS 2000. godine, želim da postavim pitanje, onima koji kritikuju Vladu Republike Srbije i onima koji kritikuju SNS, gde su bili u junu 2001. godine kada su se izlili Jadar, Štira i Resnička reka, gde su bili 2005. godine kada se izlio Tamiš, gde su bili 2005. godine kada je došlo do velikih poplava u slivu Južne Morave, pa u martu i aprilu 2006. godine kada je došlo do problema na celom toku Dunava kroz Srbiju.

Gde su bili u novembru 2007. godine kada su velike poplave zahvatile jug Srbije, naročito sliv reke Vlasine, pa gde su bili novembra 2009. godine kada su izbile velike poplave u oblasti Užica, Arilja, Požege, Sjenice, Novog Pazara?

Gde su bili juna 2009. godine kada je došlo do velikih poplava u Vrnjačkoj Banji i okolnim naseljima.

Šta su radili u 2010. godini u Kraljevu, o tome smo već pričali.

Dakle, ovo je prva Vlada Republike Srbije koja je predložila zakon koji će omogućiti obnovu poplavljenih područja u roku koji objektivno ne može biti kraći.

Naravno, pravo je opozicije da se ruga vlastima, da kaže, eto, predložili ste zakon tek posle dva meseca od ukidanje vanredne situacije u Republici Srbiji, ali, dozvolite, objektivno nije ni moglo ranije.

Neko je morao u ovoj izuzetno teškoj situaciji u kojoj se zemlja nalazi, ne samo zbog poplava, da sedne i da napiše predlog zakona, neko je morao da sedne pa da napiše detaljan izveštaj o poplavama kakve nismo videli nikada.

Gde vam je izveštaj o Kraljevu, gde vam je izveštaj o svim ovim poplavama od 2001. godine, gde su vam izveštaji šta ste radili u Sjenici, šta u mnogim gradovima i opštinama u Srbiji koje su bile u poslednjih 14 godina teško pogođene različitim elementarnim nepogodama.

Dakle, ova vlada je učinila nešto što nijedna nije i ova Narodna skupština će učiniti, s vama ili bez vas, ono što nijedna Narodna skupština nije do sada učinila. U rekordnom kratkom periodu donećemo zakon koji će omogućiti da jedan veliki broj građana Republike Srbije jesen i zimu ne dočeka bez krova nad glavom.

Alternativa neglasanja za ovaj zakon jeste da prepustimo građane sa ugroženih područja njihovoj nesrećnoj sudbini i da se podsmevamo Vladi Republike Srbije, kako je to ona tek posle dva meseca smogla snage da predloži jedan zakon.

Ovo nijedna vlada nije učinila i nijedna Narodna skupština ovo nije učinila.

Mi smo ponosni na Vladu Republike Srbije, zato što nam je predložila ovakav zakon. Nijedno pravo u Srbiji zbog ovoga nije suspendovano i nijednom građaninu Republike Srbije njegovo pravo nije suspendovano.

Zbog javnosti, ne zbog opozicije, želim da kažem da se ovim zakonom ne suspenduje Zakon o javnim nabavkama. Otvoreni postupak je jedan od postupaka javnih nabavki koje su predviđene Zakonom o javnim nabavkama, s tim što se on ovde definiše kao prioritetan postupak, odnosno postupak po kome će se odvijati javne nabavke.

Opet zbog javnosti, ne zbog opozicije, želim da kažem da Kancelarija za obnovu poplavljenih područja nije nikakva nova agencija, da u njoj rade državni službenici koji već rade u pojedinim ministarstvima i da praktično, ova kancelarija građane Republike Srbije ne košta gotovo ništa.

Vlada će, zajedno sa nama ovde u Skupštini, da učini sve da do tog 1. oktobra svi oni koji su ostali bez krova nad glavom dobiju svoje kuće, a da u roku važenja, a to znači u roku od godinu dana, učinimo sve, u jednoj izuzetno teškoj ekonomskoj situaciji koja postoji nezavisno od ovih poplava.

Ove poplave su samo jedna dodatna nevolja koju niko nije mogao da očekuje, da ćemo u tom periodu od godinu dana uspeti da obnovimo, ne samo stambene objekte, što je jako važno, uspećemo da obnovimo i kompletnu infrastrukturu u Republici Srbiji.

Ono što je važno i na šta je SNS naročito ponosna, iako su se neki podsmevali i rekli da to neće uspeti, to je donatorska konferencija koja je pre nekoliko dana održana u Briselu i koja je pokazala, i to je takođe jako važno, da Srbija ima prijatelje i na istoku i na zapadu i da će nam pomoći i Rusi i članice EU i Japanci i Amerikanci i mnogi drugi.

Vidim ovde neke amandmane gde se na neki način limitira pomoć koja dolazi van EU.

Sve to pokazuje da Vlada Republike Srbije ima snagu, ima kapacitet, ima kredibilitet da zajedno sa nama u Narodnoj skupštini učini sve da obnovimo zemlju u tom periodu važenja ovog zakona od godinu dana, a prvi korak je da svim ljudima koji su ostali bez svojih kuća obezbedimo krov nad glavom, a bez ovog zakona to ne bi bilo moguće.

Babić Zoran

Zahvaljujem se. Pošto pretpostavljam i znam da će većina ili sva pitanja koja je postavio uvaženi kolega, gospodin Martinović, ostati bez odgovora, zato što odgovora nema, probaću ja da odgovorim bar na jedno pitanje.

Kada je rekao gde su bile bivše vlade kada su Srbiju, deo naše države, pogodile elementarne nepogode, gde su izveštaji koji su dolazili u Narodnu skupštinu?

Evo, ovde su izveštaji. U ovih pet tankih fascikli je 12 godina u Srbiji. Sve ove nedaće o kojima je govorio gospodin Martinović nalazi se u ovih pet listića.

Nijedan od tih listova, nijedan od tih izveštaja nije davala Vlada Republike Srbije. Te izveštaje su davale jedinice lokalne samouprave, više opisujući šta ih je snašlo, ali pažljivo čitajući nigde nisam mogao da vidim bilo kakvu pomoć, asistenciju ili da je bilo šta uradila Vlada Republike Srbije, Vlada koju je vodila DS.

Tako se ophodila Vlada, tako se ophodila stranka koja sada s jedne strane kaže – zašto je izveštaj došao, zamislite, posle dva meseca, a s druge strane zašto je ovaj izveštaj obiman. Pa znate, neko ko nije uopšte pisao izveštaje ili su pisale jedinice lokalne samouprave, gde Narodna skupština nije ni raspravljala i bile su nevidljive, apsolutno može da uputi samo takvu nemuštu kritiku.

Mislim da je rečenica koja je izrečena da je Vlada zaboravila 77 opština u najmanju ruku bezobrazna, u najmanju ruku drska, u najmanju ruku bacanje prašine u oči građanima Republike Srbije, svim onim ljudima koji su se odazvali pozivu premijera Vlade RS, gospodina Vučića, svim onim volonterima koji nisu pitali ni za dan, ni za noć, koji su pomagali predstavnicima MUP–a, predstavnicima Ministarstva odbrane, svim članovima Vlade RS.

Da li možete reći da se u vremenu poplava, u vremenu kada su se spasavali ljudski životi, da je Vlada RS zaboravila sve ove opštine u kojima su se nepogode desile? Da li hoćete da kažete da nismo bili na toj teritoriji, da Vlada nije pomagala, da nije spasavala i ljudske živote i materijalna dobra u obimu u kojem je mogla?

Kako neko može da ima obraza i da kaže da je Vlada RS zaboravila 77 opština? Koliko ste vi, gospođo ministarka, obišli opština u vreme vanredne situacije? Koliko je obišao premijer Vlade RS, ministri u Vladi? U koliko opština je reagovano? U svim opštinama koje su sastavni deo izveštaja.

Da li znate šta znači – zaboraviti? Znači kada jednu opštinu, jedan veliki grad kao što je grad Kraljevo pogodi zemljotres, dođe do ljudskih žrtava, velikih oštećenja, niko ne može da predvidi elementarnu nepogodu, niko ne može da predvidi zemljotres, ali zaboravljeno je ako posle pet godina od zemljotresa zgrade, kuće, još uvek nisu obnovljene. Zgrade pored zdravstvenog centra, stara kolonija, nebezbedne za boravak, neuseljene, ljudi kao podstanari, ko zna gde su.

Gde je izveštaj za Kraljevo? Gde je otišao novac namenjen obnovi Kraljeva? Gde su ljudi koji su živeli u nekadašnjoj Kidričevoj, a sada u zgradama u Dositejevoj ulici, koje takođe nisu useljene, nisu ni početi radovi posle pet godina? Novac je prikupljen.

Srpska napredna stranka ima čast da kaže da smo od svojih skromnih sredstava, onih koje smo prikupili od naših članova, obnovili desetine kuća u Kraljevu, onda kada smo bili u opoziciji. Ćutali smo i pomagali. A sada se ovde spočitava zašto se uvodi leks specijalis kako bi ljudi u Obrenovcu, u Mladenovcu, Lazarevcu, Valjevu, svim gradovima i opštinama koje je pogodila elementarna nepogoda, zašto se donosi leks specijalis da bi ljudi do septembra, oktobra, do jeseni mogli da uđu i da se vrate u kuće, da bi imali normalan život. Samo da bi se neko napravio drugačijim, lošijim, a nije tako. Da li je nesreća koja pogodi jednu zemlju mesto gde se zarađuju sitni politički poeni? Ne, nije.

Još jednom apelujem da oni koji su odgovorni za vođenje ove zemlje, oni koji su, kako je rekao gospodin Martinović, doneli elementarnu nepogodu 2000. godine, koja je trajala 12 godina u Srbiji, mogu sve da kažu, ali samo ne smeju da kažu da je Vlada RS zaboravila 77 opština. Oni koji su zaboravili Kraljevo, oni koji su zaboravili da podnesu izveštaj o bilo kojoj elementarnoj nepogodi, bilo gde da se desila u Srbiji za proteklih 12 godina, i to se slažem da samo svoj džep nisu zaboravili, ali ono što jeste je da SNS ne može da podrži ovaj amandman, zato što nije podnet zbog iskrenosti, već zbog sitnih političkih poena.

Đukanović Vladimir

Hvala, uvaženi predsedavajući, ako možemo samo malo da se čujemo.

Da, po amandmanu ću naravno govoriti, uze mi gospodin Babić malopre reč iz usta – ne mogu da ga podržim zato što je zaista licemerno ovo što se podnosi.

Inače, moram da kažem da se uopšte stidim kao građanin ove države što mi uopšte donosimo ovakav zakon. Zamislite da mi u 2014. godini donosimo zakon o obnovi zemlje, umesto da razmišljamo o tome kako zemlja da ide napred, mi donosimo zakon da obnovimo državu, a taj zakon je nažalost plod višegodišnje neodgovornosti, sramne neodgovornosti nekih prethodnih garnitura koje su zemlju dovele do ovakvog haosa i sada neko nama ovde kaže kako smo zaboravili neke opštine ili neke gradove. Vi ste, gospodo, zaboravili celu državu. Dva bedema niste napravili za čitav svoj mandat.

Vi tražite od nas, pošto je podnosilac amandmana, između ostalog, u diskusiji, kada smo govorili o celini samog zakona, rekao nam je – da li su mogle da se spreče žrtve? Možda su mogle, ali nismo mi prodavali čamce od vojske, nego ste prodavali vi za bambadava. Izvinite, nikakve resurse nismo imali da spasavamo državu.

Tražite od nas da za dva dana napravimo kompletne bedeme. Postavio sam pitanje ovde gospođi Mihajlović, između ostalog to se i odnosi na ovaj amandman, hoće li neko da odgovara, ko je ovu državu doveo do toga, posebno ovi po lokalnim samoupravama iz stranke koju su nekada, ne znam više ko sada kome pripada pošto su se podelili, ali hoće li neko da odgovara, pošto su ogromna sredstva izdvajana u lokalnim samoupravama za odbranu od elementarnih nepogoda i niko ne odgovara. Ne znam hoće li neko da ide u zatvor zato što je zemlja uništena i upropaštena zbog toga?

Mi nažalost danas, dragi građani, 2014. godine donosimo zakon da obnavljamo zemlju, kao da smo prošli neki ratni period u proteklih pet-šest godina, pa sad obnavljamo državu.

Zaista je žalosno bilo kada gospodin Vučić izlazi na konferenciju za štampu i kaže – Šabac možda moramo da branimo ratnim merama. Dotle smo bili došli pod vama, da nam je voda do guše došla, upropastili ste nas i sada vi imate obzira da ovakav amandman podnosite i da kažete – zaboravili ste neki grad. Ne, gospodo, vi ste zaboravili celu zemlju i zato smo danas ovde gde jesmo. Hvala.

Predseedavajući

Zahvaljujem se.

Za reč se javio Marko Đurišić po povredi Poslovnika. Izvolite, koji je član?

Đurišić Marko

Hvala. Povreda člana 104, pravo na repliku. Javio sam se za repliku još za vreme izlaganja gospodina Martinovića jer je pogrešno protumačio moje izlaganje, uvredljivo se izrazio o mom izlaganju, o mojoj poslaničkoj grupi, o mojoj stranci. To je isto uradio…

Đurišić Marko

Da li mogu da završim obrazloženje povrede Poslovnika, a vi onda procenite da li sam ja bio u pravu ili ne?

Đurišić Marko

Tražio sam repliku na sve ono što je izgovoreno prvo od gospodina Martinovića, onda od gospodina Babića i na kraju od gospodina Đukanovića.

Pročitajte član 104. prvi i drugi stav, a onda na osnovu trećeg stava vi odlučite da li sam imao pravo ili ne na repliku. Hvala vam.

Đurišić Marko

Povreda člana 106. „Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres“.

Tačka dnevnog reda su amandmani na Zakon o poplavama u Republici Srbiji. Ja sam govorio o amandmanu koji smo mi podneli na član 1. u kojem, između ostalog, u Predlogu zakona Vlade nabraja 49 opština. Postavio sam pitanje gde je 77 opština, rekao sam, zaboravljenih opština. Ministarka je rekla – greškom nisu tu.

Zašto onda uvredljivi izrazi na moj račun, na račun moje poslaničke grupe? Zašto izrazi o tome kako neko nije zaboravio na svoje džepove i slične stvari?

Vi ste morali da reagujete i da opomenete i poslanika koji je to izgovorio iz klupe i da mu izreknete opomenu, u skladu sa članom 109. i isto to da uradite i za gospodina Babića, koji je to ponovio u mikrofon.

Pogledajte član 109. razlozi za izricanje opomene, uvredljivi izrazi. Da li je uvredljivo to što neko govori nekome da nije zaboravio na punjenje svojih džepova, ili nije uvredljivo? Ako nije uvredljivo, onda ja mogu verovatno to isto da iskoristim, da su vaši džepovi svakog dana sve puniji i puniji, da ne možete da hodate koliko su vam puni džepovi.

Babić Zoran

Gospodine predsedavajući, član 107. Poslovnika.

Mislim da nekako u ovoj Narodnoj skupštini pokušava da se stvori atmosfera pikada i mete. Meta je SNS, predsednik SNS i Vlada Republike Srbije, ali je problem što je ta meta, ma koliko bila velika, nedostižna. Ruka je slaba koja drži pikado. Nikako da dođe do te mete. Ne može da se dobaci, pa i za tako nešto i za tu slabost je opet kriva meta.

Svaka kritika, svako podsećanje na vreme koje smo nasledili, na nezaposlenost koju smo nasledili, na stanje u javnim finansijama koje smo nasledili, egzaktni tačni podaci, odmah iza toga kreće uvreda, odmah smo kozačka skupština, odmah smo ne znam ni ja šta.

Izvinite, molim vas, nije dovoljno što ste platili političku cenu. Ljudi u Srbiji moraju da znaju šta je neodgovorna politika, koliko nas ta neodgovorna politika DS košta i dan-danas. To koštanje se nije završilo 2012. godine i neće se završiti ni u godinama koje su ispred nas i zbog toga moramo da preduzmemo teške i nepopularne mere, zato što nam je država na prvom mestu, zato što ne mislimo na svoje džepove u kojima se nekada drže ruke.

Onaj ko misli da mu je upućeno zato što je punio te džepove novcem, onda može da se nađe prozvanim.

Ono što ću još jednom reći, apsolutno je moj kolega gospodin Martinović u pravu kada je rekao da je 2000. godine Srbiju zahvatila elementarna nepogoda, jer kako drugačije objasniti činjenicu da je 358.000 ljudi ostalo bez posla? Kako drugačije objasniti, nego kao elementarnu nepogodu?

Nikolić Dejan

Član 27. Poslovnika. Ja vas još jednom pozivam da uvedete red i vratite debatu i razgovor na temu dnevnog reda.

Poslanik vrlo jasno pita gde je 77 opština, čiji su građani i objekti oštećeni ovom poplavom? Mi neki razgovor sa ministarkom još i imamo, a onda se poslanici SNS ubacuju vređanjem i diskreditacijom poslanika opozicije.

Molim vas da date pauzu, da ministarka lepo objasni poslanicima ko je vodio obnovu u Jaši Tomić, ko je vodio obnovu u Kraljevu.

Rističević Marijan

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, ja sam se javio odavno. Dakle, već mi stala krv u ruci koliko držim ovaj poslovnik.

Javio sam se po članu 103, vezano za član 107, poslanik ima pravo da ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine. To je stav 1. Pa ide onda stav 2. poslanik ne može da ukaže na povredu postupanja predsednika Narodne skupštine na koju je već ukazano. Stav 3. je posebno zanimljiv – Predsednik Narodne skupštine daje reč narodnom poslaniku koji ukazuje na povredu stava 1. ovog člana odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika, s tim što predsednici poslaničkih grupa imaju prednost.

Verujem da ste vi tolerantni prema opoziciji i ja to poštujem. Tolerancija je nešto što izuzetno cenim kod vas i kod svih predsedavajućih. Međutim, ubuduće morate da vodite računa, gospodinu koji je govorio u ime Nove demokratske stranke ili NDS–a ili ta skraćenica znači nismo demokratska stranka, ne znam tačno šta je, dali ste dva puta uzastopno da reklamira povredu Poslovnika. On je bio i prethodni govornik. Kako može da reklamira povredu Poslovnika na samog sebe?

Dakle, reklamirao je jednom povredu Poslovnika, vi ste mu dali objašnjenje, vi niste prethodni govornik, pa ste mu odmah dali posle toga ponovo reč. Dakle, duplu povredu Poslovnika je reklamirao uzastopno, a da pre njega niko nije govorio. To je nemoguće, dati reč nekom po povredi Poslovnika, a da pre njega nije bilo nijednog drugog govornika, sem njega samog. Vi ste njemu dali povredu Poslovnika na njega samog.

Cenim tu vašu izuzetnu sposobnost da tolerišete, ali vas molim da to malo izbalansirate. Nemojte da ja čekam dva sata, a neko dva puta uzastopno reklamira povredu Poslovnika. Nije u redu, ali ako je u korist opozicije, ne treba da se glasa.

Rističević Marijan

Ne.

Marković Aleksandar

Hvala, gospodine predsedavajući.

Reklamiram član 109. Poslovnika, deo koji tretira uvredljive izraze, dakle, psovke.

Bilo je mnogo članova Poslovnika koji su prekršeni danas.(Predsedavajući: Ne možete član 109. da reklamirate. Morate neki drugi član.)

Onda član 106, koji govori o tome da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Dakle, gospodin iz Nove demokratske stranke je ovde u nekoliko navrata vređao i poslaničku grupu i konkretne poslanike. Mi smo navikli na vaše ispade i navikli na bahato ponašanje, na neodgovorne izjave. Ali, molim vas da bar danas, zbog ozbiljnosti teme, zbog važnosti tačke dnevnog reda o kojoj se vodi pretres, molim vas da se bar danas uzdržite od takvog bahatog ponašanja.

Đurišić Marko

Hvala. Podržavao sam Vladu DS o kojoj vi govorite i spreman sam i da snosim sve posledice i odgovornost i za dobro i na loše što je urađeno u tom periodu. Jesam član NDS, ako to nekome od kolega nije jasno, Nove demokratske stranke, takav je naziv.

Želim da odgovorim na nekoliko stvari koje se ovde ponavljaju, zašto nije tada nešto urađeno što se danas prvi put radi. Srećom po građane Srbije, to iskreno mislim, nije bilo ovakvih nepogoda kakve su nas zadesile u maju. Nikad za sve ove situacije za koje su kolege nabrajale u prethodnom periodu nije bila proglašena vanredna situacija na teritoriji cele Republike Srbije. Zato Vlada nije ni mogla da dostavi Skupštini bilo kakav izveštaj.

Lokalne samouprave koje su proglašavale vanrednu situaciju na svojoj teritoriji, u skladu sa zakonom, upućivale su izveštaje svojim skupštinama na razmatranje. Mislim da to treba jasno reći. Da li je bilo zloupotrebe i šta se dešava sa svim tim građanima, tu postoje određene kontradiktornosti. Prvo se kaže – ništa nije urađeno, a onda se kaže – neko je ukrao pare koje su bile namenjene.

Vlada je za svaku od ovih situacija opredelila sredstva da se pomogne građanima i 2001, i 2005, i 2007. i 2010. godine. To su bile razne vlade. Da li je tada bilo nekih zloupotreba, naravno, pozivam istražne organe da što pre otkriju i da krivce kazne. Hvala.

Nektarijević Dejan

Gospođo ministar, gospodine predsedavajući, kolege poslanici, dolazim iz opštine Smederevska Palanka. Ovih dana sam dosta slušao kada je bilo rasprave o poplavama, baš o opštini iz koje dolazim. U potpunosti pozdravljam plan Vlade i formiranje kancelarije iz vrlo jednostavnih razloga. U ovoj zemlji fali puno kontrole i fali sistemskih rešenja. Samim tim, da ne bih dolazio u situaciju da pričam gnusne laži, otvorite revizorski izveštaj za 2012. godinu u kome ćete videti stanje opštine Smederevska Palanka. Od toga je 275 dana u blokadi.

Neću reći da i dalje tamo imam nepogodu, nego ću reći da sam imao poplavu. Ali, stogodišnji prosek, imam poplavu 1999. godine prvu, koja je iznad stogodišnjeg proseka.

Vodoprivredno područje Smederevske Palanke je najveći centralni, najveći bujični vodotok u centralnoj Srbiji. Godine 1999. su urađeni obimni radovi na zaštiti tog područja od poplava. Ono zahvata područje od 3.820 kilometara.

Pošto kolege vole da barataju činjenicama i sistemskim rešenjima, samo bih napomenuo da je to elitno preduzeće Srbije Vodoprivreda, koje je držalo Smederevsku Palanku, 2006. godine privatizovano. Određene političke grupacije misli da je dovoljno neke stvari privatizovati i da one i dalje nastavljaju da rade, bez ikakve upotrebe i bez ikakve kontrole.

Budućnost, odnosno sudbina tog preduzeća je bila da je ono 2010. godine ušlo u stečaj, 2011. i 2012. godine ovo veliko područje je ostalo bez zaštite. Desilo se da 2014. godine, posle 15 godina, dobijamo opet stogodišnji prosek voda i imamo poplavu.

Kada ostavite jednu teritoriju bez radova na bedemima, neću vam pričati ovde celokupan izveštaj, to znači da mi nismo imali odgovornost u ponašanju prema bazičnim stvarima u poljoprivredi. Neću vam pričati da su sve brane na toj teritoriji urađene od 1962. do 1978. godine, u vreme komunizma, da su svi melioracioni radovi urađeni tada, da je predsednik Vlade Vučić pitao za navodnjavanje, od toga mi imamo četiri brane koje su pripremljene za navodnjavanje još onda, ali nema programa. Programa nema zato što je opštinsko rukovodstvo autistično i dosta nesposobno.

Pozdravljam formiranje ove kancelarije iz vrlo jednostavnog razloga. Ti ljudi su bili poplavljeni 1999. godine, pa 2014. godine. Bilo bi jako dobro, s obzirom da to nisu ljudi sjajnog materijalnog stanja, da sredstva budu na pravu adresu isporučena. Mislim da su oni u celom prethodnom periodu više nezadovoljni nepravdom i mislim da će biti zadovoljniji i manjim sredstvima, samo da nema nepravde.

Samim tim, mislim daje osnivanje kancelarije odličan potez i to podržavam. Znam da je ovo sad momentalno samo rad na posledicama od poplava. Mi sisteme ne možemo u narednom periodu tako brzo formirati i to će biti malo duži period dok formiramo vodoprivredna preduzeća.PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodna poslanica Katarina Rakić, po amandmanu.

Rakić Katarina

Govoriću po amandmanu za koji sam se prijavila.

Smatram da je u ovom trenutku i na ovakvu temu reč „zaboravili“ preteška reč, jer sumnjam da je ikome u ovom izveštaju to bila namera.

S druge strane, kada pročitam ovaj amandman, kojim pretpostavljam da ste želeli da popravite tekst, vi ste dodali samo Ćićevac, a primetili ste da nedostaje koliko opština? Milim da ni vi niste fer i da bi najbolje bilo da ste ovaj amandman povukli, a ne da ga branite. Hvala.

Novaković Milan

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, koleginice i kolege poslanici, mi ne možemo da prenebregnemo činjenicu da su na osnovu ovog izveštaja pozitivne ocene dali i evropski zvaničnici.

Citiraću reči gospodina Majkla Devenporta, šefa delegacije EU u Srbiji, koji je rekao sledeće – mislim da je Srbija na veoma transparentan način stavila svoje potrebe na bazi procene štete, koje smo mi zajedno radili sa kolegama iz Svetske banke, UN i EU.

Gospodo, vama su putevi u ovih 12 godina bili po čitavom svetu…

(Predsedavajući: Gospodine Novakoviću, molim vas, nemojte se obraćati drugim narodnim poslanicima. Dozvolite samo da završim ono što sam počeo, molim vas. Znači, nemojte se obraćati drugim narodnim poslanicima i molim vas mi smo kod amandmana na član 1, čisto ako ste zaboravili. Izvolite.)

Jeste. Amandman je potpuno neprihvatljiv, ali hoću da upravo navedem neke činjenice da nismo morali doći do ovoga da smo imali u prethodnom periodu, s obzirom da su prethodne vlade putovale po celom svetu i govorile nam kako su potrebna iskustva koja su oni prikupili, doneli u državu Srbiju, a u stvari jedno su pričali narodu, drugo su pričali po svetu, a treće su ovde radili…

Citiram gospodina Majkla Devenporta. Jutros je rekao ovo što sam rekao vezano za EU, Svetsku banku. Znači, ako je za njih prihvatljiv ovaj izveštaj, koji su na bazi stručnih podataka, koje su oni dobili od naših ministara ili predsednika Vlade, prihvatili, pa zar mi to ne znamo da cenimo.

Imam jedan konkretan predlog za kolege iz opozicije, s obzirom da učestvuju u raspravi, da oni organizuju jednu donatorsku konferenciju i da prikupe sredstva od svih onih koji su se obogatili u prethodnom periodu za vreme njihove vlasti i da na taj način pokažu solidarnost u ovoj elementarnoj nepogodi. Hvala vam.

Veselinović Janko

Poštovani predsedavajući, pretpostavljam da znate koji ću član reklamirati, ali mogu i da vam kažem. Radi se o članu 106 – da je govornik dužan da govori o tački dnevnog reda koja je u toku.

Jasno mi je i razumem poslanike da su oni napisali neke govore svojevremeno za neke teme, možda i za ovu raspravu u načelu, ali danas nije rasprava u načelu. Oni ne samo to, oni ne govore ni o načelu, oni govore o izveštaju Majkla Devenporta, a danas niti on tu sedi, niti je na dnevnom redu njegov izveštaj.

Kada bi mogli da pričamo o stvarima, realno, mi bi mogli da kažemo da je prethodna vlada uradila 20 kilometara nasipa u Šapcu, 10 kilometara u Novom Sadu, mogli bi da govorimo o istini, a ne o neistinama koje se danas ovde iznose, i o činjenici da u Šapcu niste uspeli da završite nekoliko stotina metara ili možda nešto više od kilometra nasipa, a ne da pričamo o izveštaju Majkla Devenporta i o temama koje nisu na dnevnom redu.

Dajte da se fokusiramo na amandmane koji su danas na dnevnom redu i da pokušamo da čujemo od ministarke, nije prva potpredsednica Vlade, nego potpredsednica Vlade, ispravnije, da li zaista ima šanse da do jeseni imamo obnovu i da li je ministarka spremna, ukoliko se to ne ispuni, da podnese ostavku?

Do jeseni je ostalo još 60 dana, 23. septembra ove godine stiže jesen u Srbiju. Da li ćete vi podneti ostavku, ukoliko ne ispunite obavezu da svaka porodica ima krov nad glavom? Ja se obavezujem, ukoliko vi to kažete, da svoj poslanički mandat stavim na raspolaganje, ukoliko bude suprotno.

Babić Zoran

Nastavlja se sa vređanjem poslanika SNS. Samo mogu da vas pitam, gospodine predsedavajući, dokle i dokle mislite da je prag tolerancije? Zar mislite da je…

(Marko Đurišić: Koji član?)

Član 107 – dostojanstvo Narodne skupštine.

Zar mislite da je dobro da u javnoj debati, u parlamentarnoj debati, kolega kolegi kaže – neko tamo je napisao. Pa šta ako je napisao? Poslanici SNS se pripremaju za svaku sednicu. Pišu amandmane. Pišu o raspravi u načelu. Ko vama piše, pošto toliki zbir nepravilnosti, da ne upotrebim težu konotaciju, a slobodno bih mogao da kažem, gluposti…

Zaista bi neko trebalo da se pozabavi sa svim onim što je izrečeno. Da se neko javi po Poslovniku, a da onda pita gospođu ministarku kada će da podnese ostavku, a da se javi po nekoj drugoj temi, na šta to liči?

O kojim nasipima u Šapcu govorimo? Dvadeset i pet kilometara nasipa u Šapcu je branila policija, pripadnici Vojske Srbije. Sedamdeset centimetara je Sava bila u tom…

Smejte se, gospodine Veselinoviću. Sve vam je smešno. Nedaća koja je zadesila našu državu, vi odgovarate smehom. Sram vas bilo.

Bradić Blagoje

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Gospođo ministarka, danas pričamo o Predlogu zakona…

Možete li da mi vratite vreme?

Bradić Blagoje

U ovom sam parlamentu nepuna tri meseca i stvarno se trudim da prema svima budem korektan i da se svima obraćam sa dužnim poštovanjem. Samo bih vas zamolio da se postarate da dužno poštovanje, koje pružam svojim kolegama, bude uzvraćeno. Svakog slušam, ma šta pričao i koliko pričao, vrlo pažljivo i molio bih vas da mi omogućite da mogu da se koncentrišem na ono što pričam, bez obzira da li neko želi da me sluša.

(Predsedavajući: Izvolite.)

Dakle, predlagač zakona je u članu 1. napisao da se ovim zakonom uređuje otklanjanje posledica poplava, odnosno aktiviranje klizišta na području pogođenom poplavama u Republici Srbiji koje su nastupile u maju 2014. godine. Područje pogođeno poplavama, u smislu ovog zakona, obuhvata poplavljena klizišta, ugrožene delove teritorije Republike Srbije, pa ide nabrajanje mesta.

Predlažemo novi amandman, koji glasi: Ovim zakonom uređuje se način i postupak donošenja programa mera i aktivnosti radi saniranja posledica poplava, odnosno aktiviranja klizišta na području pogođenim poplavama u Republici Srbiji, koje su nastupile u maju 2014. godine. Određuju se nadležna tela i rokovi za postupanje, kao i druga pitanja koja su od značaja za primenu zakona, a sa ciljem zaštite života i zdravlja, zaštite imovine i vlasništva, zaštite životne sredine i prirodnih dobara, kulturnih dobara i kulturne infrastrukture, kao i drugih prava i sloboda, te stvaranje uslova za uspostavljanje normalnog života i obavljanje privrednih, obrazovnih i kulturnih delatnosti.

Područje pogođeno poplavama, u smislu ovog zakona, obuhvata poplavljene i klizištima ugrožene delove teritorije Republike Srbije, i to grad Beograd, pa se onda nabrajaju opštine i gradovi u Srbiji koji su obuhvaćeni ovom elementarnom nepogodom.

U obrazloženju bih još rekao da se predloženim amandmanom preciznije uređuje predmet zakona i period važenja ovog zakona, a što je u skladu sa pravilima pravnog normiranja. Pored toga, proširuje se i područje pogođeno poplavama u pogledu kojih se primenjuje ovaj zakon, uključivanjem opštine Ćićevac, a čuli smo sada i ostalih opština koje su naknadno ubačene u spisak pogođenih opština, budući da je na području ove opštine kao posledica poplava nastala direktna šteta u iznosu od 1,5 miliona evra.

Nadam se da će gospođa ministar, pošto ste vi rekli da je ovaj zakon sa rokom trajanja od godinu dana, jel' tako, a pošto mi to imamo u amandmanu, podrobnije objasniti zbog čega sada ovaj amandman ne odgovara ako je sve ono što ste vi do sada rekli, koliko sam pažljivim slušanjem i čitanjem ovoga uspeo da shvatim, obuhvaćeno. Zahvaljujem.

Jovanović Dragan

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarka, drage kolege, bio sam među prvima koji su govorili i u načelu o ovom zakonu i tada sam jasno i prepoznao uvodno izlaganje gospođe ministarke Mihajlović, koja je jasno rekla da je došlo do tehničke omaške i da je u pitanju 126 opština i gradova u Srbiji, a ne ovih 48, koliko je pobrojano. Tada sam sa kolegom Velimirom Stanojevićem podneo amandman gde sam obuhvatio svih 126 gradova i opština. Na osnovu odluke Vlade Republike Srbije koja je još 4. jula prihvatila taj spisak.

Međutim, na Odboru za infrastrukturu, odnosno građevinu i saobraćaj, došlo se do jednog opšteg zaključka da nije dobro rešenje da se pobroje na taj način gradovi i opštine uz, naravno, naglasak na gradske opštine grada Beograda, već da je bolje da se ide sa jednom opštom formulacijom. U međuvremenu se pojavilo, npr. gradska opština Barajevo, koja nije u tih 126 opština i zbog toga smo ja i kolega Stanojević povukli naš amandman i prihvatili amandman Odbora, koji na jedan opšti način definiše poplavljena područja.

Ono što bih pre svega apelovao da se ovde strasti smire. Vidim da su i druge kolege podnosile amandmane na ovaj član 2. stav 1. ovog zakona. Vidim da su kolege, kako je ko iz kog mesta dolazio, podnosile po taj jedan ili eventualno dva okolna mesta.

Ono što sam shvatio i razumeo, ne braneći gospođu ministarku, mislim da stvarno Ministarstvo, bar u ovom slučaju nije krivo, ovo je tehničkom omaškom došlo, pre svega, po mom mišljenju, Kancelarije za obnovu. Ovo će nam svima nama biti nauk i za neke sledeće poslove.

Ono što je važno i što hoću posebno da napomenem, jeste da ovaj zakon treba doneti što pre. U ovu obnovu mora da se krene što pre. To je ključna stvar i kada sada mi koristimo, dolazim iz opštine koja, ne znam, nije na spisku, a jasno se vidi iz odluke Vlade Republike Srbije od 4. jula da je ta opština obuhvaćena. Nije dobro ako sa ovoliko polemika krećemo od prvog člana jednog zakona koji treba da bude ključan za obnovu zemlje u narednih godinu dana.

Ono što je takođe važno i što hoću da naglasim, pre svega zbog svih gledalaca koji prate ovaj prenos, jeste da je ovo poseban zakon, da će taj zakon važiti godinu dana i da će nakon godinu dana ova skupština, nakon izveštaja Vlade, biti upoznata sa jednostavno kompletnom obnovom i gde je novac otišao, koji je prikupljen što od poreskih obveznika, što od donatora u toj obnovi.

Ono što bih voleo samo još da čujem od gospođe ministarke jeste, svedoci smo da je završena donatorska konferencija, svedoci smo da smo dobili određena sredstva, što donacije, što povoljni krediti, ali samo bih se vratio na jedan detalj koji sam pomenuo u načelnoj raspravi, a to je pomenula i moja koleginica iz poslaničkog kluba, gospođa Dubravka Filipovski, a to je – da li postoji mogućnost da se domaća pravna lica oslobode plaćanja PDV-a na donacije?

To je nešto što smo, moram da kažem, malo uskraćeni za odgovor i smatram da je potrebno da se taj odgovor jasno da, jer su već ranije odlukom Vlade Republike Srbije o tome oslobođeni i fizička i pravna strana lica.

Mislim da je posle ove donatorske konferencije jasno da u domaćoj privredi, kakva god ona bila, postoje još određeni rezervni resursi koji se mogu na pravi način upotrebiti u obnovi zemlje posle ovakvih elementarnih nepogoda. Smatramo da bi bilo dobro da ta domaća pravna lica budu izjednačenog statusa sa stranim pravnim licima.

Još jednom bih zamolio sve kolege, na prvom smo članu, imamo još dosta amandmana ispred nas i smatram da bi zbog ubrzanja čitave ove rasprave, a vrlo je važno da se ovaj zakon što pre donese i da on već od sledeće nedelje daje rezultate. Ti rezultati moraju biti vidljivi, kako na svakom oštećenom putu usred poplava u Srbiji, tako i na svakom drugom infrastrukturnom objektu, a naročito na kućama koje su za stanovanje onih ljudi koji čekaju svaki dan ne bi li mogli da se usele, jer kao što su i druge kolege rekle – jesen je tu, zima je tu i zbog toga se ovaj zakon mora što pre doneti. Hvala.

Zorana Mihajlović

Hvala. Neće to biti samo jednom godišnje i nakon godinu dana. Kancelarija i Vlada neće podnositi izveštaj, nego to mogu da urade kako piše u zakonu, već nakon isteka trećeg meseca, a može i ranije. Naravno, između i sve vreme i na samom sajtu sve ono što se bude dešavalo i što se dešava vezano za sanaciju, odnosno obnovu biće potpuno javno.

Što se tiče PDV-a za domaća pravna lica, to nije moguće. Narušio bi se poreski sistem. Između ostalog, tako su iz samog Ministarstva finansija vrlo detaljna i dugačka obrazloženja.

Tako da u tom smislu nismo to uradili. Ali, vezano za izveštaj, sve mora da bude ne za godinu dana, nego danas, sutra javno da ne bi niko pomislio bilo šta. Na kraju zbog toga i donosimo zakon.

Što se tiče ljudi koji su izgubili svoje kuće, 485 kuća koje su potpuno uništene, još jednom ponavljam i Vlada iza toga stoji, svi oni koji su izgubili svoje domove do jeseni će u tim domovima biti i živeti.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. Član predloga zakona koji je trenutno u pretresu u pojedinostima je član 1. Predloga zakona o otklanjanju posledica od poplava u Republici Srbiji. Taj član 1. glasi, u dva stava.

Prvi stav: Ovim zakonom uređuje se otklanjanje posledica poplava, odnosno aktiviranja klizišta na području pogođenom poplavama u Republici Srbiji, koje su nastupile u maju 2014. godine.

Drugi: Područje pogođeno poplavama u smislu ovog zakona obuhvata poplavljene i klizištima ugrožene delove teritorije Republike Srbije, i to grad Beograd, gradske opštine Obrenovac, Lazarevac, Mladenovac, Grocka i Rakovica, gradove Sremska Mitrovica, Šabac, Loznica, Valjevo, Čačak, Užice, Jagodina, Kruševac, Kraljevo, Kragujevac, Požarevac i Zaječar i opštine Bajina Bašta, Kosjerić, Požega, Ub, Osečina, Ljig, Lajkovac, Mionica, Bogatić, Vladimirci, Koceljeva, Mali Zvornik, Krupanj, Ljubovija, Gornji Milanovac, Lučani, Ražanj, Aleksinac, Doljevac, Petrovac na Mlavi, Smederevska Palanka, Velika Plana, Paraćin, Ćuprija, Svilajnac, Despotovac, Rekovac, Varvarin, Trstenik, Šid, Knić i Rača.

Moj prilog diskusiji je podrška amandmanu koji je podneo poslanik Marko Đurišić, uz nameru i želju da bude potpuno jasno o čemu se radi u ovom članu zakona i o čemu je rasprava o verovatnom obliku ovog člana, s obzirom na to da su amandmane podneli ne samo poslanik Marko Đurišić, koji je podneo detaljan i sasvim precizan amandman koji je gospodin Bradić pročitao, nego je podneo i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije Narodne skupštine.

Taj amandman Odbora koji se, kako Vlada u izveštaju kaže – prihvata, glasi – u članu 1. Predloga zakona briše se stav 2. To znači da se brišu imena svih gradova, gradskih opština, gradova i opština koje sam pročitala u članu kako glasi u Predlogu zakona.

Dakle, taj stav se po usvojenom predlogu amandmana Odbora potpuno briše, a posle stava 1. dodaju se dva nova stava koji glase: „Područje pogođeno poplavama, u smislu ovog zakona, obuhvata poplavljene i klizištima ugrožene delove teritorije Republike Srbije, gradove i opštine koje prijave štetu Komisiji za utvrđivanje štete od elementarnih nepogoda u roku predviđenim ovim zakonom.

Spisak gradova i opština u kojima će biti otklanjane posledice poplava i aktiviranja klizišta, u skladu sa ovim zakonom, utvrđuje Vlada na predlog Komisije za utvrđivanje štete od elementarnih nepogoda“.

Istine rade i naše obaveze da se bavimo temom dnevnog reda, u ovom trenutku niko ne može znati spisak gradova i opština, jer će se taj spisak gradova i opština utvrditi tek kada ovaj zakon stupi na snagu i kada Vlada, na predlog Komisije za utvrđivanje štete od elementarnih nepogoda, utvrdi koji su to gradovi, gradske opštine ili opštine u Srbiji.

Zašto je važno da se o ovome razgovara? Zato što nas ne samo pažljivo slušaju ljudi iz gradova i opština koji su po prvobitnom predlogu zakona trenutno deo člana 1, nego zato što smo u obavezi da razgovaramo o činjenicama, kada je u pitanju utvrđivanje svakog ponaosob člana zakona u pretresu u pojedinostima.

Da li je ili nije bilo 49 ili 126, da li je ili nije bilo tehničke ili kakve suštinske greške, da li je bilo naknadnog razmišljanja, u ovom trenutku je potpuno nebitno, pošto će spisak gradova i opština za koje će se utvrditi da u njima treba da budu otklanjane štete od poplava i od klizišta tek biti utvrđen i, naravno, nadam se, biti dostupan javnosti.

Ovo je važno i zbog toga što sam pažljivo slušala prethodnu raspravu o ovom članu zakona, mada sam, pa skoro u većini diskusija, teško mogla da pratim da se iko dotiče sadržaja predloženog člana, amandmanom Odbora promenjenog člana, ili amandmana narodnog poslanika Marka Đurišića, u čiji prilog ja govorim.

Mislim da to nikome ne donosi koristi, kao što, i ovim ću sa dve rečenice izaći iz okvira dnevnog reda i poštovanja poslovničke obaveze da govorim o dnevnom redu, ali jako nije dobro da direktor Kancelarije daje izjave o tome da lokalne samouprave ne rade svoje poslove, jer one razne poslove treba da rade tek po usvajanju ovog zakona.

Ako na temi ovako velike tragedije u kojoj su izgubljeni ljudski životi, ako na ovako dugačkom spisku gradova i opština po Srbiji ne umemo da razumemo da su oni centar i da su oni jedina tema tokom naše rasprave, onda će biti manje–više sasvim svejedno kako će na kraju izgledati član zakona koji je trenutno u pretresu u pojedinostima. Zbog toga tako detaljno čitam i predloženi član i prihvaćeni amandman Odbora i amandman kolege narodnog poslanika kome želim da dam podršku.

Na kraju, možda neuobičajeno za pripadnika opozicione Demokratske stranke, podržavam ministarku u jasnoj izjavi da ukidanje PDV–a na zahteve ne treba da bude i da ne može da bude. To nije prijatno izgovoriti kada si član Vlade i baš zato što znam koliko nije prijatno, onoliko puta sam bila protiv, svaki put kada se nekom učini da je jako zgodno da traži od bilo koje vlade, bez obzira da li je podržavam ili ne, da se jednokratno i samo za nešto ukine PDV. Od toga nikakva dobra nema nikome, osim što se složimo da možemo malo da ne poštujemo pravila.

Volela bih da ovaj član zakona bude takav da se Odbor saglasi i da prihvati deo amandmana koji je podneo poslanik Marko Đurišić, pošto detaljnije obrazlaže šta je to sve što će biti otklanjano kao šteta od poplava, a potpuno sam sigurna da će, čim Vlada utvrdi spisak gradova i opština u kojima će biti otklanjane štete od poplava i klizišta, taj spisak biti dostupan, da li na internet stranici Vlade ili Kancelarije, da li kao zaključak Vlade ili rešenje koje će biti objavljeno u „Službenom glasniku“, ali svakako da će biti dostupan javnosti.

Tek onda ćemo moći da razgovaramo zaista o tome zašto je Vlada u nekom periodu neke opštine zaboravila, jer očigledno jeste, pošto ih nema ovde i da li ima još nekih opština i gradova koje su trebale biti na već utvrđenom spisku, ali ćemo tada govoriti o činjenicama. Hvala vam.

Rakić Katarina

Poštovani predsedavajući, povređen je član 106. i smatram da je prethodna narodna poslanica, sa tolikim iskustvom koje ima u vođenju sednice, prosto osam minuta govorila o nečemu što nije tema.

Koliko pratim sednicu, mislim da smo mi na amandmanu na član 1. Što se tiče samog člana 1, podneto je tri plus još dva amandmana koji su povučeni. Da li je sada ovde nešto objedinjeno ili mi pogrešno pratimo? Čuli smo tekst amandmana koji je podneo gospodin Đurišić, čuli smo tekst amandmana koji je podneo Odbor i sada ne znam koji amandman da branim? Čuli smo o Kancelariji za obnovu i o drugoj kancelariji i sad stvarno ne mogu da pratim. Bili ste dužni da je prekinete.

Želim da se glasa o povredi Poslovnika.

Čomić Gordana

Poštovani predsedavajući, povredili ste član 103. koji vas jednim od svojih stavova obavezuje da date obrazloženje narodnom poslaniku koji se poziva na povredu Poslovnika, pa tek onda da pitate, ako nije zadovoljan obrazloženjem, da li se o tome izjašnjava.

Tako da bih sada molila obrazloženje zašto niste dali obrazloženje, a mislim da ćemo se dogovoriti da ne moramo da se izjašnjavamo o mojoj proceni da je u ovom slučaju predsedavajući prekršio odredbu koja ga obavezuje na davanje obrazloženja. Hvala vam.

Živković Zoran

Predlažem da se ne usvoji ovaj amandman. Sa punim poverenjem da je podnet u najboljoj nameri, mislim da nikakav amandman ne može da popravi ovaj zakon. Zakon koji u svom prvom članu, postoji opšta saglasnost i predlagača, Vlade Srbije i svih poslanika da taj prvi član ne valja i da ga treba menjati. Da se ne pozivam na neke izreke – kako se nešto rodi, to vreme ne može da popravi.

Mislim da je izgubljeno dovoljno vremena čekajući ovakav jedan zakon koji je nepotreban. Srbija ima dovoljno i zakona i institucija i odgovornih ljudi koji mogu da se uhvate ukoštac sa posledicama poplava. Mislim da tu ne postoji nikakav razlog da se donosi bilo kakav leks specijalis, da se osnivaju bilo kakve specijalne kancelarije koje treba da otklone posledice poplava.

Dva meseca i jedan dan je od dana „D“ kada su počele poplave. Prošlo je sigurno 45 dana od kada se voda manje-više povukla i od tada do danas nije učinjeno ništa, apsolutno ništa. Ako je ovaj zakon prepreka tome da se nešto radi ili je on uslov da se nešto radi, mislim da je bolje da ga nema, a da nadležne službe rade svoj posao.

Koje su to nadležne službe? Prvo imamo Ministarstvo za vanredne situacije. Ministarstvo za vanredne situacije je apsolutno po Zakonu o Vladi kompetentno, spremno i već je bilo obavezno da preduzme sve mere i u vreme kada je počela vanredna situacija, a kamoli 45 dana posle toga.

Vrlo je čudno da se osniva kancelarija pored tolikih ministarstava koja postoje. To je meni nepoverenje u ministre koji su u Vladi Srbije. Ako morate da dovedete nekoga, a to isto ima veze sa članom jedan, jer da je Vlada dobra ne bi…

Živković Zoran

Ovo što ja objašnjavam je dokaz da je Vlada loša, zbog toga što je predložila zakon koji u svom prvom članu ne odgovara osnovnim principima, pa i Vlada predlaže da se on menja. To je neozbiljno. Verovatno je zato potrebno da se osnuje kancelarija sa jednim zaposlenim, kao što smo čuli neki dan, a da dobije neki dan 80 hiljada evra iz budžetske rezerve za jednog zaposlenog. To je vrlo interesantna koincidencija.

Živković Zoran

Mislim da više govorim o amandmanu nego što je moj prethodnik govorio. Prema tome, molim vas, ovo nije ispit za vatrogasca, spasioca, pa da treba da znam tehničke detalje. Govorim vam o suštini teme. Parlamentarizam podrazumeva…

Živković Zoran

Moram da ga pročitam sada pred vama?

Živković Zoran

Naravno da sam ga pročitao, o amandmanu na član 1, to je vrlo jasno, gde se predlaže izmena da se brišu svi ovi gradovi i da se stavi druga formulacija.

Živković Zoran

Mislim da je građanima Srbije važnije da shvate da li će im neko pomoći u posledicama poplava. Nismo utvrdili ko je za to kriv. Nadam se da će nadležne službe i organi utvrditi ko je kriv za posledice poplava koje nisu morale da se dese.

Primer Obrenovca, a bojim se da i ljudi iz Obrenovca i iz cele Srbije sa nepoverenjem gledaju na Vladu koja sprema neki specijalni zakon i specijalnu kancelariju sa ciljem da uradi ono što je trebalo da bude urađeno pre više od 45 dana. Hvala vam.

Babić Zoran

Gospodine predsedavajući, poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, sa ponosom podržavamo posao koji su nam nametnule elementarne nepogode, sa ponosom podržavamo koncept Vlade Republike Srbije da se novac prikupljen za obnovu naše države sliva na jedno mesto, da se novac za obnovu troši sa jednog mesta. Ponosni smo na transparentnost tog postupka.

Ponosni smo na način na koji je Vlada Republike Srbije i premijer Aleksandar Vučić taj posao poverio čoveku koji nije iz sveta politike, već iz nevladinog sektora. Odjednom tim zakletim Evropejcima ne valja nevladin sektor. Videli smo malopre, smeta im i kada zvaničnici EU nešto kažu i pohvale.

U svakom slučaju, vreme gospodina Živkovića, kada se sve radilo iza zatvorenih vrata, kada se radilo u četiri oka i u dve čašice viskija, kada su se dogovarali poslovi i talovi i dilovi, prošlo je i nikada se neće vratiti. Vreme kada su se čokoti vinove loze i subvencije za podizanje već podignutih vinograda delili onako burazerski između sebe je prošlo.

Ovo je vreme jakih institucija. Ovo je vreme transparentnih postupaka. Ovo je vreme poštovanja zakona. Onaj kome takvo vreme ne odgovara ponaša se neodgovorno i kritikuje na način kao što je to uradio prethodni govornik.

U svakom slučaju, postoji jedna izreka i u našem narodu, malo je šira, a ona glasi: „Psi laju, karavani prolaze“. Mi ćemo nastaviti da radimo transparentno, javno, radićemo po zakonu, dopadalo se to ili ne dopadalo onima koji su dokazano radili protiv zakona i protiv građana ove zemlje.

Živković Zoran

Prvo, mislim da je pominjanje ove poslovice na kraju stvarno sramno prema članovima najveće poslaničke grupe. Taj nivo samokritike naravno da sam očekivao, ali da neko na sebe primeni poslovicu: „Psi laju, a karavani prolaze“, to je nažalost nedopustivo i meni je žao kolega poslanika što moraju to da trpe.

To viski, prvo, opšte je poznato da ja pijem vino. Pustite taj viski, koristite malo reči vašeg mudraca koji je trenutno odsutan, šefa vaše poslaničke grupe, pa onda koristite tu epiku i tu poeziju koju on koristi.

Vreme kako vi zamišljate, kako neki zamišljaju, ne obraćam vam se direktno, kako neki zamišljaju, kako se radi posao premijera ili vlasti, to viski, zatvorena vrata, to je kako mali Đokica zamišlja vođenje države. Mali Đokica može da i preraste malo.

(Predsedavajući: Molim vas, gospodine Živkoviću, takve reči koje ste izgovorili ne priliče ovom visokom domu.)

Mislite da psi priliče, a Đokica ne?

(Predsedavajući: Ne, nego to, ta prethodna reč koju ste izgovorili. Molim vas da prilagodite vaš rečnik ovom visokom domu.)

Izvinjavam se, još jednom se izvinjavam. Kako mali Marko zamišlja, nije Đokica nego Marko.

(Predsedavajući: To je mnogo bolje.)

Bilo ko ko je mali. Ako bilo ko ko je mali, onda kako on to zamišlja. Prema tome, vreme kada su se odluke donosile vrlo javno i vrlo jasno, nekad i na trgovima, nekad i sa 100 hiljada, 200 hiljada ljudi, nekada i sa dva i po miliona glasova na izborima. To nije prvi put sada, to se dešavalo već u srpskoj istoriji 90–ih, pa 2000. godine, pa evo sad ponovo. Veliki broj glasova koje neko dobije na izborima ne daje mu pravo da pravi gluposti nego mu daje obavezu da se ponaša odgovorno. Kada to shvatite bićete onda ozbiljna stranka.

Martinović Aleksandar

Dame i gospodo poslanici, gospodin Živković je povredio član 107. Poslovnika koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine, ali na jedan drastičan način.

Želeo bih da podsetim građane Srbije na nešto što je izgleda gospodin Živković zaboravio, a to je afera oko prodaje Duvanske industrije Niš, kada je država oštećena za skoro osam miliona evra zato što je morala da plati tzv. stimulativne otpremnine za dobrovoljni odlazak radnika.

Niko nije mogao da se seti na osnovu čega je država to morala da plati. Kada su pitali tadašnjeg ministra Aleksandra Vlahovića on je rekao – ne znam, pitajte gospodina Zorana Živkovića, da bi se na kraju ispostavilo da je to urađeno na osnovu zaključka koji je donela tadašnja Vlada Srbije čiji je predsednik bio gospodin Živković, 12. septembra 2003. godine.

Zašto ovo govorim? Ovo govorim zbog toga što nam lekcije o tome da je trebalo nešto pre 45 dana da uradimo kada je ukinuta vanredna situacija drže oni koji su radili ovakve stvari. Brže, građani Republike Srbije, od ovoga nije moglo. Vlada Republike Srbije ispuniće svoje obećanje vezano za izgradnju kuća i svoje obećanje vezano za obnovu svekolike infrastrukture u Republici Srbiji u narednih godinu dana. Pravni osnov za sve to jeste zakona koji ćemo danas da donesemo.

Đukanović Vladimir

Uvaženom kolegi koji je ofrlje pokušao da koristi veliku izreku „što se grbo rodi, vreme ne ispravi“, čisto da mu kažem, nju je izrekao, napisao, za sva vremena nam ostavio Valtazar Bogišić, tvorac Opšteg imovinskog zakonika za Crnu Goru.

Đukanović Vladimir

Po amandmanu.

Đukanović Vladimir

Prosto samo da ne koristimo takve velike izreke ofrlje.

Vezano za amandman, znate šta, ako mi vidimo ovde potpunu opoziciju, nesložnu da taj amandman nikako ne bi trebalo prihvatiti, slažem se da ga ne treba prihvatiti, ali moram da priznam, ta velika izreka upravo govori, a vezano je za amandman, jer ono zaista što se grbo rodilo 2000. godine vreme nije moglo nikao da ispravi, zato smo danas i došli u situaciju da donosimo zakon da obnavljamo zemlju. A, vi takvi kakvi ste, pošto jedni druge ne pomažete, blago svakoj vlasti kojoj ste vi opozicija. Hvala.

Krlić Mirko

Poštovani predsedavajući, uvažena potpredsednice Vlade, za razliku od mog kolege uvaženog Đukanovića, koji je razočaran što tek sada se donosi ovaj zakon, ja sam fasciniran delotvornošću opozicionog stanja. Mi na delu gledamo kako lekovito deluje kada vas narod sa vlasti pošalje u opoziciju, pa onda upoznate 77 mesta u Srbiji za koje možda niste ni znali ni gde su ni u kakvom su stanju, a 12 godina zaboravljate šest velikih nepogoda koje su pogodile ovu zemlju, o tome nema ni izveštaja, ni reči, ni slova.

Još jedna važna stvar, čuli smo i neverovatnu rečenicu odgovornost. Lepo je da je taj pojam ponovo na našoj političkoj sceni.

Krlić Mirko

Da. Zbog toga predlažem da ovaj amandman odbijemo jer se radi o neiskrenosti onih koji jedan ovakav amandman nama danas predlažu, a pokazali su u svom delovanju kako je to izgledalo kada su vodili računa o elementarnim nepogodama u ovoj zemlji.

Kada je uvažena poslanica iz opozicije obrazlagala amandman, to jest branila amandman, poverovao sam da ćemo čuti glas razuma, ali smo opet na kraju čuli političku poruku i sve se dalje vrti ukrug. Zbog toga ova vlada ovako odgovorno prilazi ovom problemu i nadam se da će za sve one koji će ubuduće, a nadam se vrlo retko, doći u situaciju da primenjuju ovaj zakon ipak imati određenu sigurnost.

Ovde su određeni poslanici uvređeni kada se spomene elementarna nepogoda kao stilska figura. Moram vas podsetiti, prvi put sam poslanik u ovoj skupštini i prvi put sam ušao u ovu salu i bio fasciniran njenim izgledom, bio fasciniran delom naših predaka koji su nešto ovako uradili, a nama dali priliku, malim i nedostojnim, da se ovde bavimo važnim državnim pitanjima.

Sada kada treba da se bavim tim najvažnijim državnim pitanjima, mi smo imali prilike da čujemo čoveka koji jedini među nama je bio na čelu ove države, bio je premijer, kako se tek sada setio odgovornosti. Izvinjavam se što ne razlikujem novu i staru DS, jer među novima vidim sve stare, a među starima nikog novog, ali nadam se da je ova promisao svetog duha, da konačno imaju osećaj za odgovornost i osećaj za 77 mesta u Srbiji koja su postradala govori o dobrom putu ove skupštine. Hvala.

Milošević Vladan

Samo ću kratko reći o amandmanu. Ovaj zakon treba usvojiti sa amandmanom Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije. Ne vidim nikakvu potrebu da ponovo usvajamo ovaj amandman o kome sada pričamo.

Takođe, podržavam osnivanje Kancelarije za otklanjanje posledica poplava. Zašto? Godine 2010. država je opredelila za opštinu Vladimirce određena sredstva za koja nikada nismo ustanovili kolika su, a još manje smo mogli da ustanovimo gde su potrošena ta sredstva i nikada niko nije odgovarao zbog toga, niti je iko ikada vršio uvid u to gde su sredstva potrošena, a ona su bila isključivo opredeljena za sređivanje vodotokova i otklanjanje posledica poplava.

Zbog svega toga podržavam ovaj zakon i osnivanje ove kancelarije, a naravno ovaj amandman ne vidim nikakvu potrebu da se o njemu više raspravlja. Hvala.

Zorana Mihajlović

Upravo se Vlada izjašnjava da prihvata ovaj amandman i to da nećemo stavljati opštine pobrojane, da li ih je 46, 26 ili 126, nego sve one koje budu prijavile svoju štetu.

Ovom prilikom takođe želim da informišem i poslanike da Komisija za procenu štete kojom predsedavam, kompletna šteta za sada utvrđena, lokalnih samouprava, opština, gradova, nalazi se i na sajtu Ministarstva, u delu gde piše Komisija, imamo posebne tabele za javna preduzeća. Procena štete je i za sada, za 126 opština, tačno po svim oblastima od saobraćaja, komunalne delatnosti itd. To je za sada procena štete, a videćemo u narednom periodu dodatnih opština i dodatne procene.

Rakić Katarina

Želim da se zahvalim ministru i Vladi što je prihvatila ovaj amandman jer smo jedan ovakav amandman predložili upravo da bi izbegli ove amandmane poslanika koji su navodili samo imena svojih opština, što smatram da je zaista sebično, a opet što se tiče samog izveštaja Vlade gde se navode 126 opština, opet možda ni to nije konačan broj opština, jer svakako ovaj zakon ima osam dana rok gde se mogu prijaviti još neke opštine koje možda nisu na tom samom spisku.

Što se tiče same odgovornosti toga, ko je možda izostavio navedene opštine, ja se nadam da je tu ministar već odreagovao, poznavajući lično, ne verujem da će to ostati tako, ali mi smo kao Odbor tu svakako želeli da postavimo jedan, da kažem, filter, pa smo u stavu 2. takođe izmenili da Vlada utvrđuje spisak, ali ne na predlog Kancelarije, nego na predlog Komisije za utvrđivanje štete od elementarne nepogode.

Ono što smo nakon donošenja ovog člana možda izostavili, ali u stvari želja nam je bila da još više preciziramo, jesu dve reči gde smo rekli – „gradove i opština“. Izostavili smo „gradske opštine“. Tako da smo jutros imali izmenu ovog člana na koji nemamo mišljenje Vlade, pa bih vas samo zamolila da ga ovom prilikom prihvatite, odnosno da iskažete stav Vlade. Hvala.

Zorana Mihajlović

Vlada se izjašnjava da to prihvata.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. Pitanje za potpredsednicu Vlade, provere radi. U ovom amandmanu koji će sada biti prvi član ovog zakona, govori se o Komisiji za utvrđivanje štete od elementarnih nepogoda. Da li to podrazumeva Komisiju kako je formirana sada ili podrazumeva posebno rešenje o obrazovanju komisije ili drugačiji sastav komisije?

Nije bitno za amandman, mene zanima ako hoćete da mi odgovorite.

Zorana Mihajlović

Prema Poslovniku Vlade, Komisija za procenu štete je stalno radno telo, i ta komisija je formirana čim se formirala Vlada, dakle sastav Komisije se menjao kako se već menja i Vlada. Prema tome, ja predsedavam tom komisijom, ona već radi, ona je do sada imala već pet ili šest svojih sednica i to je stalno radno telo, nije nešto što će ograničeno trajati. Na nju se misli.

Stavićemo tačno kako se zove ako treba. Znači, nikakva nova komisija nego već postojeća komisija. Upravo ova komisija za koju sam rekla da ima svoje mesto i na sajtu, a biće i na Kancelariji, gde postoje ne samo sve sednice, nego i sve procene štete do sada utvrđene.

Milojević Milosav

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, dame i gospodo poslanici, dolazim iz opštine Aranđelovac, gde smo nažalost doživeli dve elementarne nepogode, a to je poplave koje su nas zadesile 14. maja i 25. juna veliko nevreme koje je oštetilo veliki broj kuća.

Ovim amandmanom sigurno ćemo biti obuhvaćeni i mi, aranđelovačka opština i svakodnevno sam imao zahteve i pitanja mojih sugrađana da li smo mi kao opština koja je znatno oštećena u prethodnim poplavama koje su nas zadesile u periodu od 14. maja pa nadalje, gde smo imali štetu koja je za sada procenjena na više od 100 miliona dinara, gde je poplavljeno dosta kuća, oštećeno dosta objekata.

Takođe smo imali čak i ugrožene ljudske živote, ali nažalost nije bilo ljudskih žrtava, jer brzom intervencijom službi koje su tada reagovale mi smo uspeli da do toga ne dođe. I Krizni štab je adekvatno radio i na vreme je uspeo da tamo tačke koje su bile kritične sanira i da uspe da ne dođe do tih katastrofalnih poplava koje su zadesile Obrenovac i druga područja.

Mogu da kažem samo da pored ove nesreće i ove elementarne nepogode, mi smo 25. juna doživeli jedno olujno nevreme, gde je oluja oštetila preko 1.500 objekata, gde je preko milion komada crepa uništeno, gde je maltene preko 1.000 domaćinstva ostalo bez krova nad glavom i da nije usvojena ova sadašnja dopuna zakona da bi mi stvarno bili oštećeni, ne bismo znali kako. Lokalna samouprava nije toliko bogata da može sve sama da sanira i da pomogne svom stanovništvu.

Samo mogu da kažem da je u ovim elementarnim nepogodama koje su se dogodile 25. maja oštećen veliki broj dalekovodnih stubova, takođe i niskonaponske mreže je dosta oštećeno.

Mi smo nekom brzom intervencijom, zahvaljujem se ovog puta ljudima iz EPS–a koji su uspeli da reaguju i da naši građani dobiju električnu energiju, a takođe bih ovaj put hteo posebno da se zahvalim u ime građana opštine Aranđelovac Vladi, za koju često čujem ovde da ne reaguje blagovremeno, što nije tačno.

Blagovremeno je reagovala i iz robnih rezervi isporučila opštini Aranđelovac i njihovom stanovništvu oko 500.000 komada crepa, gde smo uspeli da maltene sva domaćinstva pokrijemo, tako da ljudima ne kisne nad glavom, a dalje ćemo se truditi da vidimo šta ćemo da uradimo da nastavimo uz pomoć Vlade i uz pomoć ovog zakona da saniramo i druge objekte.

Hteo bih da pitam, možda će ministarka znati da nam odgovori, jer meni to nije bilo baš najjasnije. Mi smo imali tu elementarnu nepogodu, što se tiče te oluje. Ovaj zakon se odnosi na poplave i to, da li ćemo moći i na koji način ćemo moći da prijavimo i tu štetu i u okviru ovog Zakona o javnim nabavkama i to, uz razne donacije i iz lokalne samouprave, ili uz pomoć Vlade da pokušamo da saniramo oštećena domaćinstva i da pomognemo našim građanima. Hvala.

Zorana Mihajlović

Samo da pojasnim. Upravo imate ovo radno telo, a to je Komisija za utvrđivanje štete od elementarnih nepogoda. Ova komisija, kao stalno radno telo, utvrđivala je štete iz prethodnih nekih elementarnih nepogoda i prošle i pretprošle godine, tako isto i ova koju ste sada pomenuli, oluja koja je bila.

Moram da priznam da se i kroz Komisiju, a i kroz direktno Vladu reagovalo. Znam da smo donosili odluke o crepovima itd, i znam da su se opštine uglavnom javljale, zajedno i ministri koji su odlazili u obilazak, pošto je to manjeg obima opština. Ne ovaj zakon nego direktno na Komisiju i na Vladu.

Karić Ivan

U okviru vremena poslaničke grupe. Samo jedno pitanje. S obzirom da ste nas obavestili oko gradskih opština, da li je to ono što smo u načelnoj raspravi već pričali, znači da će gradske opštine moći sa svojim javnim preduzećima, s obzirom da nisu jedinice lokalne samouprave, a u pitanju je toplovod i ostala infrastruktura, da deluju u okviru ovog zakona i zajedno sa Kancelarijom, bez obzira što nisu jedinica lokalne samouprave? Hvala.

Zorana Mihajlović

Apsolutno da. Upravo onako kako smo razgovarali i u načelnoj raspravi, bez obzira što nisu, naravno da će da deluju. Nosilac će biti, recimo, Beograd, ali radi opština Obrenovac.

Tomić Aleksandra

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, kolege poslanici, ovaj amandman Odbora treba zaista da pokaže kolika je odgovornost ne samo Ministarstva i Vlade, nego i Skupštine Srbije u zajedničkom radu.

Praktično, vi ste dobili na neki način i nagradu EU time što ste pokazali da ovakvim sistemskim rešenjima, kao što je ovaj zakon, zaista smo u mogućnosti da za sve ono što mogu da budu određena davanja iz fondova koji se odnose na sanaciju šteta od elementarnih nepogoda postoji mogućnost i rešenje. To je upravo ovakav model. Sistemskim rešenjima mi možemo jedino da rešavamo određene probleme koji postoje, a ovo je jedno od sistemskih rešenja.

Kako je to ranije izgledalo? Ranije je budžet određenih gradova uplaćivao na budžete gradova koji su bili pogođeni određenim poplavama. U tom delu rešavanja problema, jednostavno, Republika je rešavala ad hok, iz budžetske rezerve i tada smo dobijali stihijska rešenja. Samim tim evropski fondovi nisu ni mogli da reaguju u ovakvim situacijama.

Ovaj amandman koji je Odbor dao treba da bude primer kako treba da se rešavaju svi sledeći problemi kada imamo određena sistemska rešenja, a koji se prvi put rešavaju, kao što sada prvi put praktično Vlada i parlament imaju ovakve predloge kojima jednostavno država pokazuje krajnju odgovornost, pre svega prema svojim građanima, a i zaštiti dobara.

Stoga opozicija treba da podrži ovakve predloge kad su pogotovo predlozi odbora, jer u odborima nemamo stranačku podelu i zbog toga treba nekada da pokažu krajnju odgovornost, pogotovo kada su u pitanju elementarne nepogode. Očito je da smo suočeni sa klimatskim promenama, očito je da će ovakvi problemi biti svakodnevica, da će samo pitanje nivoa štete dolaziti na neki način kao tačke dnevnog reda i dobro je što je ova skupština prvi put razmatrala izveštaj o elementarnim nepogodama. Dobro je što Vlada ima komisiju koja će to razmatrati i dobro je što imamo zajednički rad na delu i efikasno rešavanje tih problema.

Mi vam se u ime SNS svi ovde zahvaljujemo što pokazujete visok stepen odgovornosti, visok stepen odgovornosti pre svega prema građanima, ali i EU pokazuje, na neki način, zahvalnost na tome što ova vlada ima snage da se bori sa svim nedaćama koje su nam date.

Karić Ivan

Uvaženi predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, ovim amandmanom sam želeo samo da intervenišem u smislu proširenja mogućnosti za primenu zakona na analizu ekološkog stanja nastale ekološke štete, sa analizom uticaja na životnu sredinu i preporukom mera za smanjenje štete.

Ono što je moglo da bude po nekim evropskim standardima, ili standardima EU, jeste da uz ovaj zakon dođe i eventualno predlog državnog programa. Možda bismo mogli lakše da diskutujemo i možda ne bismo predlagali amandmane koji su već obuhvaćeni unutar državnog programa.

U svakom slučaju, želja je bila da se popravi ovaj zakon, želja je bila da pokušamo da dodamo nešto dobro zakonu. Ne mora uvek da postoji obostrana želja ili da se prepozna da je to poboljšanje zakona, mi mislimo da je važno, s obzirom da je bilo kriznih situacija, da može da bude još uvek kriznih ekoloških situacija, da se posebna pažnja posveti tom ekološkom aspektu, aspektu uticaja na životnu sredinu, zbog toga je ovaj amandman.

Tu smo kao i svaki put da amandmanima pokušamo da nešto popravimo ili proširimo, a neke druge stvari, neka druga objašnjenja tražićemo unutar sledećih amandmana. I dalje mislimo kao Zeleni da je ovo, pre svega, ekološko pitanje, da je pitanje ekoloških i klimatskih promena i da u tom segmentu bi trebalo da tražimo odgovore za budućnost. Zbog toga ova naša intervencija. Ništa više od toga. Hvala.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. Želim da podržim amandman koji je podneo poslanik Ivan Karić, jer stav 3. koji on predlaže da se dodaje – analizu ekološkog stanja i nastale ekološke štete sa analizom uticaja na zaštitu životne sredine i preporukom mera za smanjenje štete, svi oni koji se razumeju u posledice ovakvih katastrofa kakve su bile poplave i klizišta, znaju da ova dva reda, ovaj kratak stav, da znači samo novac.

Ali, ako izostavimo iz programa mera, ili i potpuno iz zakona koji je pred nama, ako izostavimo da imamo i analizu uticaja na životnu sredinu i program mera, desiće se ono što se u Srbiji dešava decenijama unatrag.

Desiće se da ćemo obnoviti kuće, da ćemo obnoviti infrastrukturu, da ćemo sačekati potpuno čista izvorišta, da ćemo dati standarde i mere o sastavu tla, o količini odnosa i nanosa na zemljištu, da ćemo možda čak imati i savete Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine o promeni kultura koje zahteva neko novo zemljište, da ćemo videti gde su pomereni vodotokovi. Bez ovoga nećemo uraditi ništa ozbiljno, a da se erozije ne ponove nakon nove elementarne nepogode.

Možda volja Vlade da ne prihvati ovaj amandman postoji zbog toga što ima svest o tome koliko košta uraditi i analizu uticaja i koliko košta uraditi i preporuke mera za smanjenje štete, ali želim da podržim ovaj amandman pošto će to, možda čak i ova vlada, a sigurno neka uraditi kad-tad, i katastar erozivnih područja i karte bujičnih tokova na teritoriji Republike Srbije i sve ono što se iz mnogo raznih razloga, od kojih nijedan nije opravdanje ali mnogi jesu objašnjenje, nije radilo do sada.

Svi podaci koje trenutno imamo nedovoljni su da imamo jasnu sliku o dimenzijama trajnog oštećenja, privremenog oštećenja životne sredine na području pogođenog poplavama i kada je u pitanju zemljište, i kada su u pitanju erozije, i kada je u pitanju klizište i kada je pitanje pomeranja posebnih vodotokova, a o biodiverzitetima na toj teritoriji i da ne govorimo.

Kažem da imam razumevanje zašto Vlada neće da prihvati ovakav amandman, ali moj prilog ovoj raspravi i podrška amandmanu kolege Ivana Karića je da bar ostane zabeleženo, da se negde ima na svetlu potreba da se za ovo utroši novac.

Osamdeset miliona evra bespovratne pomoći i više od 850 miliona evra kredita, koje ćemo pod vrlo povoljnim uslovima, zahvaljujući očigledno i radu koji je Vlada imala da predstavi na Donatorskoj konferenciji, ne verujem da neće biti nijedan evro upravo za ovo o čemu govori amandman. Prosto, nije prirodno, jer znam kakva je priroda IPA sredstava.

Ono što mi je strepnja je da neće biti odgovora dovoljno dobrog u smislu administrativnih kapaciteta, u smislu svega onoga što krediti iz IPA fondova ovakve vrste, posebne vrste za zemlje koje pregovaraju, posebno povoljni podrazumevaju. Nama je važno da se o oštećenoj životnoj sredini u oblasti pogođenim poplavama bar ovako podeli informacija sa nadom da će biti detaljna tema govora i na Odboru za zaštitu životne sredine i nadam se i u budućem budžetu Vlade Republike Srbije za 2015. godinu.

Na kraju mogu samo da izrazim žaljenje što u Izveštaju, koji nije tema trenutno u pretresu u pojedinostima na ovaj član 3, ali zaista jako žaljenje što u Izveštaju o šteti od poplava Vlade Republike Srbije nema ni jedne jedine rečenice o životnoj sredini i bar o proceni koja je načinjena. Hvala vam.

Zorana Mihajlović

Kada govorimo o državnom programu, Vlada će usvojiti državni program na predlog svih resornih ministarstava, odnosno Kancelarija će ga predložiti. Unutar tog državnog programa i te kako će da bude zastupljena oblast zaštite životne sredine.

Odmah sada mogu reći da je Vlada pred samu Donatorsku konferenciju usvojila Izveštaj kao pripremu za Donatorsku konferenciju i u delu resora zaštite životne sredine, po prvim procenama, to su prve procene zato što analiza uticaja će se raditi i traje duže, 32 miliona evra je za sada potrebno da bi se sanirala, po prvoj proceni, zaštita životne sredine.

Dodatno, studija procene će se raditi za sve ono što bude bilo potrebno i što je utvrđeno državnim programom, a na predlog resora. Dakle, neće ostati da se ne radi.

U sadašnjem zakonu, koji nadam se da ćemo usvojiti, u članu 3. stav 2. piše da je potrebno uraditi analizu zatečenog stanja i nastale štete i sagledavanje mogućih daljih štetnih posledica poplava itd. Znači, unutar toga je obaveza svih resora da u oblasti zaštite životne sredine daju jasnu informaciju i jasnu potrebu. Nadam se da sam malo pojasnila.

Tomić Aleksandra

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministre, kolege poslanici, mi smo u načelnoj raspravi pri kraju, možda kolege nisu bile prisutne, predlagači ovog amandmana, postavili pitanje resornom ministru koji obuhvata oblast i životne sredine, da nam da odgovore na određena pitanja koja ste i vi pokrenuli na Odboru.

To je dobro i tu mislim da zajednički treba da funkcionišemo kroz Odbor i kroz ono obaveštenje da metodologijom kojom smo išli kroz javno slušanje, koje je Odbor za zaštitu životne sredine imao 5. juna, o proceni štete za oblast životne sredine, zaista treba na neki način iz ovih skupštinskih klupa da pokrenemo kroz resorno ministarstvo. Oni treba u stvari da budu nosioci određenih predloga.

S jedne strane je to dobro, a sa druge strane uopšte procena uticaja na životnu sredinu je jedan dokument koji sigurno dugo traje i za koji treba određeno vreme i novac i za onaj deo koji je sada nama potreban u ovom delu zakona, a to je efikasnost, da bi što pre završili ove kuće i da bi se što pre ljudi uselili. Mislim da u ovom delu zbog toga ovaj amandman možda nije usvojen.

Ono što je sigurno dobro to je što je sada ministar najavio, koji je praktično i predsednik ove komisije za sanaciju štete, da će se ove analize raditi i za to su određena sredstva iz evropskih fondova sigurno već opredeljena.

Ono što mislim da je naš zadatak ovde jeste da permanentno utičemo na rad Ministarstva, da u tom svom resornom delu radi određeni deo posla za koji ste vi dali predloge. Mislim da je to dobro i sigurno ćemo kroz Odbor svi to podržati. Ja vam se zahvaljujem.

Blažić Branislav

Poštovana ministarka, predsedavajući, dame i gospodo poslanici, u ovom amandmanu ja ću podržati ideju i preporuku. Da li će amandman biti prihvaćen ili se može smatrati da je zakonom već to obuhvaćeno, to je sasvim sporedno pitanje.

Drago mi je što je ministarka rekla da će se voditi računa o uticaju na životnu sredinu, jer mi smo imali juče jednu situaciju da u Izveštaju se ekologija i šteta, to je jedna ekološka katastrofa bila u tim područjima, uopšte ne pominje nijednom rečju. Životna sredina se ne pominje u Izveštaju kao da ona ne postoji, kao da se to desilo nekoj drugoj, i vrlo je teško razgovarati, ja recimo nisam učestvovao u toj raspravi zato što sa pozicije pozicije teško je kritikovati takav jedan izveštaj. To nije dobro, čak nije ni zdravo, a ne mogu opet iz principijelnih razloga ni da hvalim i onda je najbolje ćutati i da se pravite mrtvi.

Verujte, ono što se dešava i što se desilo tamo ima ogromne posledice i cena je ogromna. Mi smo radili 5. juna jedno javno slušanje o metodologiji procene uticaja na životnu sredinu od poplava i imamo izveštaj na 19 strana. Uradili smo juče i zaključke na Odboru i bilo bi dobro da neko uzme to. Mislim da će mu taj tekst i ta mišljenja vrlo kvalitetnih ljudi koji su učestvovali u toj raspravi mnogo pomoći, i Vladi i ovoj komisiji koja će na tome raditi.

Odbor je juče doneo jednu odluku da će pratiti taj monitoring i sve što se dešava zato što ne možemo ostaviti samo na tim papirima. Verujte da na tom području ima 11 opština i gde treba da se radi deponija Kalenić, koja se godinama ne radi i ne znamo zašto, da je samo ona napravljena, a to je i Obrenovac, Lazarevac, Mionica, Ljig, Ub, šteta bi bila nekoliko miliona evra manja i ne bi se moglo desiti da plivaju tolike količine flaša plastičnih.

Mi više po srpskim rekama imamo plastičnih flaša neko što ima u marketima. Ne bi se moglo desiti da zbog tih silnih flaša i plutajući uginulih životinja, šporeta i koječega po rekama, dođu i da nam se ruše mostovi i ne bi se još mnogo toga moglo desiti samo malo da smo pokazali organizovati i svesti i brige i želju da pokažemo koliko je to u stvari skupo ako ne brinemo o toj životnoj sredini i koliko nam se to vraća. Vratilo nam se žestoko i vratiće nam se ponovo ako ne pokažemo dovoljno pameti i ako smatramo ovog momenta – nemojte, nećemo ulagati, to nam je skupo.

Rezultati i ono što se vidi kao efekat u životnoj sredini ne dolazi tako preko noći. Znate, kuća se sruši, pa izgradite i imate je opet i vidite. U životnoj sredini se to ne vidi, a mi smo kao narod u nekom svom mentalnom sklopu da reagujemo samo na ono što vidimo i još više na ono što nas boli. Ako nas nešto ne boli, to kao da ne postoji. Ako ne vidimo, isto tako. Mislim da je ta neka naša svest za neku viziju nečega što treba da napravimo nam je važnija i bitnija.

Ne sumnjam uopšte da ova vlada neće ispuniti ono što je obećala. Ona će izgraditi infrastrukturu, popraviti sve to, uradićemo mi to. Što se tiče životne sredine, uradićemo sigurno zato što će to Odbor pratiti to danonoćno i ne samo to nego i ono drugo što se dešava u životnoj sredini. Hvala.

Zorana Mihajlović

Malo da pojasnimo. Nekoliko puta se čulo i u načelnoj raspravi, a i danas, da u izveštaju nije bilo informacija o proceni štete. Da, izveštaj nije tretirao procenu štete, jer je izveštaj i naslov njegov je vrlo jasan, pa ga treba pročitati još jednom.

Dakle, izveštaj objašnjava i pokazuje postupanje u vreme vanredne situacije ministarstava i u tom izveštaju vi ne možete videti ni iz jednog ministarstva procenu štete. Procena štete se radi nakon toga. Lokalne samouprave su na poziv komisije radile procenu štete, zatim, po utvrđenoj metodologiji, kao što sam rekla pre pet-šest minuta,

Vlada je pred samu donatorsku konferenciju usvojila izveštaj po utvrđenoj metodologiji, po resorima, dakle, proceni štete po resorima gde je, između ostalog, i resor zaštite životne sredine i procenila potrebna sredstva, po ovoj prvoj proceni koliko je neophodno da se saniraju posledice elementarne nepogode poplava, a u oblasti zaštite životne sredine.

Dakle, u izveštaju koji pominjete, prvom, u tom izveštaju ne postoji nijedna informacija o proceni štete za bilo koji resor, zato što izveštaj to ne tretira. Izveštaj tretira ponašanje ministarstava u momentima vanredne situacije koju smo imali. Daleko od toga da ovaj resor treba staviti sa strane i da ćemo rešavati pitanje, recimo, putne infrastrukture, a da nećemo rešavati pitanje zaštite životne sredine kao posledice elementarne nepogode poplava u Srbiji.

Rističević Marijan

Zahvaljujem. Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, pažljivo sam pročitao ovaj amandman i spreman sam da za njega glasam, ali pod određenim uslovima.

Dakle, ukoliko predlagač amandmana i dalje misli da je vredno uvoziti razni otpad radi prerade, ukoliko misli da treba uvoziti stare gume da bi se ovde prerađivale i to plaćati novcem srpskih poreskih obveznika, da bi se neke strane gume uvezene u Srbiji prerađivale, ukoliko misli da je vredno to raditi, ja bih možda bio voljan da to podržim.

Ukoliko misli da usvajanjem ovog amandmana mogu da se prave nove deponije na klizištima, da se za to utroši 25 miliona evra i da sada imamo problem da saniramo deponiju koja je sagrađena na klizištu, sada moramo da platimo i sanaciju sanitarne deponije. Dakle, umesto da je napravljena na nekom mestu gde nema klizišta, mi ćemo sada morati i to da platimo, s obzirom da je neko nepromišljeno na klizištu napravio sanitarnu deponiju koja se zove Duboko.

Ukoliko pod zaštitom životne sredine mislimo da uvozimo stare akumulatore i da to subvencionišemo novcem iz budžeta Republike Srbije, možda bih bio malo popustljiv prema predlagaču amandmana. Ukoliko mislimo da zbog uvoza tih akumulatora napravimo na vodozahvatu u Inđiji, i to na regionalnom vodozahvatu, fabriku za reciklažu polovnih akumulatora, da otpadne vode idu iza fabrike u upojni kanal, koji se nalazi iznad regionalnog vodozahvata, odakle više od jedne opštine koristi vodu za piće, dakle, ukoliko se na to misli bio bih ''spreman'' da prihvatim taj amandman.

Ukoliko neko misli na „Energozelenu“ u Inđiji, ukoliko neko misli za taj projekat da vredi ovaj amandman podržati, možda bih ga ja i podržao da nije pretnje tužbom i da nećemo taj projekat „Energozelene“ skupo platiti zato što je neko potpisao nešto što nije trebalo da potpiše i, koliko znam, bićemo tuženi u Strazburu.

Voleo bih da oni koji su dozvolili da se taj projekat napravi 1,5, dva kilometra od naselja Novi Karlovci, gde živim, dođu da žive sa svojim porodicama na kraju Novih Karlovaca i da nam dokažu da je to ekološki bezbedno. Ukoliko bi sav taj projekat nazvali – očistimo Srbiju i ukoliko bi jednim švapskim novinama dali jedno 50, 60, 70 miliona dinara da samo pišu o tome i da izveštavaju, možda bih bio dirnut i zabrinut za nevolje jedne stranke koja je nekada činila vlast, možda bih podržao ovaj amandman.

Još kad bi umesto pare u nasipe počeli da ulažemo pare u hrastove lužnjake, baš tamo gde će nasip popustiti, a u nasip ne uložimo dinar, a u hrastove uložimo milion i 400 hiljada dinara samo za lečenje jednog hrasta, ukoliko bi mi to radili kao što su radili ranije, možda bih bio popustljiv prema predlagaču iz nekih emotivnih razloga, da im onako tuga za izgubljenim izborima bude lakša, možda bih glasao za takav amandman, ali zdrav razum kaže da se to ne može prihvatiti.

Malo je po meni nekorektno predlagati ovaj amandman kad znamo kako se to staralo nekada o životnoj sredini u Republici Srbiji. Ukoliko oni misle da glasam za taj amandman, moraju da zamole gospodina Dulića da se vrati i da sprovede sve one programe koje sam sada nabrojao.PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima po amandmanu narodna poslanica Nada Lazić.

Lazić Nada

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, poštovana gospođo ministarka, osećala sam potrebu da se javim iz dva razloga. Prvo, želim da podržim amandman kolege Karića. Drugo, da pokušamo da vratimo celu ovu diskusiju u okvire današnje teme i da ne širimo sa ovakvim ocenama kakve smo malopre čuli na razne teme. Ne vidim razloga da se na ovakav način priča i da se stvara tenzija.

Lazić Nada

Govorim o činjenicama koje su se ovde iznosile.

Bradić Blagoje

Zahvaljujem. Vlada je predložila član 3. On se bavi sadržinom državnog programa obnove. On glasi – državni program obnove sadrži naročito: 1) oblast u kojoj se sprovode mere i teritoriju na kojoj se sprovode mere, 2) analizu zatečenog stanja i nastale štete i sagledavanje mogućih daljih štetnih posledica poplava, odnosno dejstva klizišta, 3) mere koje treba preduzeti radi obnove, odnosno sanacije posledica poplava, odnosno dejstva klizišta, 4) način i obim sprovođenja mera, kao i kriterijume za sprovođenje mera, 5) redosled sprovođenja mera, 6) rokove za sprovođenje mera, 7) organe državne uprave nadležne za koordinaciju, odnosno nosioce sprovođenja pojedinih mera i aktivnosti, 8) procenu potrebnih finansijskih sredstava i izvore finansiranja, 9) korišćenje republičkih robnih rezervi i 10) druge potrebne elemente.

Državnim programom obnove može se predvideti da će se privremeno na području pogođenom poplavom iz sredstava utvrđenih u članu 5, a to je redosled sprovođenja mera, stav 1. tačka 1), tačka 4), tačka 8) i tačka 10) ovog zakona finansirati i pojedina prava i usluge koje se u skladu sa opštim propisima finansiraju iz budžeta jedinica lokalne samouprave.

Državni programi obnove izrađuju se na osnovu izveštaja i nalaza organa državne uprave, stručnih mišljenja, drugih organa i službi javnih preduzeća i drugih subjekata, kao i izveštaja i predloga nadležnih organa jedinica lokalne samouprave.

Mi smo predložili, a gospođa ministar i Vlada je prihvatila, da zadnji stav glasi – državnim programom obnove može se predvideti da će se privremeno na području pogođenom poplavama iz sredstava utvrđenim u članu 5. stav 1. tačka 1), tačka 4), tačka 8) i tačka 10) ovog zakona finansirati i pojedina prava i usluge, pa se dodaju reči: „čije vršenje, odnosno pružanje je od značaja za sprovođenje programa obnove koje donose jedinice lokalne samouprave“.

Smatrali smo da se predloženim amandmanom preciziraju koja prava i usluge mogu biti finansirani iz sredstva za otklanjanje posledica poplave, čime se sprečava zloupotreba i onemogućava potencijalno koruptivno ponašanje, a ujedno se obezbeđuje efikasnije praćenje korišćenja sredstava. Izuzetno nam je drago što smo imali isti stav i isto mišljenje kao Vlada Republike Srbije. Zahvaljujem.

Veselinović Janko

Ovaj amandman je dokaz naše posvećenosti da zakon bude što bolji i da učinimo da obnova koja se realizuje nema mogućnosti da se pretvori, odnosno nabavke po ovom postupku da se pretvore u nabavke za one potrebe koje nemaju veze sa obnovom.

Naime, postojala je mogućnost da se u opštinama, koje su pogođene poplavama, vrše nabavke mimo Zakona o javnim nabavkama prema ovom zakonu koji se tiče otklanjanja posledica od poplava i da njima budu obuhvaćeni i neki poslovi koji su u ovom zakonu samo zato što se nalaze u opštinama u kojima su se desile poplave.

Našim amandmanom, koji je prihvatila Vlada, suzili smo krug mogućnosti zloupotrebe i mogućnosti da neko vrši javnu nabavku po zakonu koji se tiče poplava, a da ona nema nikakve veze sa poplavama.

Nadam se da Vlada, kada je pisala zakon, odnosno zakonopisac nije imao loše namere i da je ovo prihvatanje amandmana znak da su uvideli grešku koju su napravili, ali je ovo ujedno i dokaz koliko je opozicija, mislim pre svega na NDS, odnosno poslaničku grupu NDS, ZZS i Zeleni Srbije, učinila da popravi ovaj zakon i učinila da damo svoj doprinos otklanjanju posledica od poplava. Umesto toga, nažalost, od stranaka vladajuće koalicije dobijamo salvu uvreda koje nisu dostojanstvene u ovom domu.

Smatramo da su Vlada i ministarka trebalo da prihvate još neke naše amandmane. Smatramo da je ovo dobar znak, ali nedovoljan da bi ovaj zakon bio do kraja kvalitetan. Da bi on bio zakon koji će biti donesen sa ciljem da se ova situacija sa poplavama završi u narednih 60 dana, mi nemamo utisak da to može prema ovom zakonu, a bogami, ni prema onom što čini Vlada.

Sem obećanja, na terenu se ništa ne dešava. Zbog toga sumnjamo, uvažena potpredsednice Vlade, da ćete do jeseni završiti ovaj posao. Držimo vas za reč i voleli bi da budete u pravu i da kao deo vladajuće koalicije ispunite makar jednu obavezu koju ste dali građanima Srbije.

Zorana Mihajlović

Od 32 predložena amandmana, usvojeno je šest. Radi istine, kada govorimo o ovom stavu, odnosno ovom amandmanu koji ste vi predložili, taj stav člana 3, bez ovoga što ste vi predložili, davao je pravo Vladi da kroz državni program direktno radi u određenoj lokalnoj samoupravi, pomaže toj lokalnoj samoupravi za ona prava za koja bi bilo prirodno i određeno da se to radi iz budžeta jedinice lokalne samouprave.

Vašim amandmanom, koji smo tu stavili, omogućili smo da, ovo što sam sada rekla, stoji plus da se lokalna samouprava saglasi sa tim što će država državnim programom direktno da deluje, iako bi lokalna samouprava trebala to iz budžeta da finansira.

Ne znam gde ste našli da iz ovog stava, iz ovog amandmana, bi se Zakon o javnim nabavkama kršio, možda i ne bi se ispoštovao. Nisam razumela da vašim amandmanom, odnosno ovim ovde delom, koji smo dodali u ovaj stav, koji tretira, ponoviću, mogućnost da država direktno državnim programom pomogne lokalnoj samoupravi, a ona prava koja bi trebalo da finansira lokalna samouprava, to znači da ste poboljšali time što se ne bi, sumnjali ste, poštovao Zakon o javnim nabavkama.

Kakogod, mi smo amandman prihvatili. Zašto ne bi dodali i to da lokalna samouprava treba da se složi sa tim, a to da li će Vlada ispoštovati svoja obećanja, ova vlada svoje obećanje poštuje. Zato, između ostalog, donosimo ovaj zakon koji treba da ubrza procedure da ljudi koji su ostali bez svojih kuća, te kuće moraju da imaju. Putna i železnička infrastruktura će do 1. oktobra biti sanirana. Ono što smo obećali, to ćemo i uraditi. Ono što će ostati i što neće moći da se stigne da se uradi do jeseni jeste energetika, a sve drugo će biti rešeno.

Veselinović Janko

Replika.

(Predsedavajući: Nemate pravo na repliku. Možete da govorite samo po amandmanu. Gospođa Mihajlović se potrudila da vam objasni ono što ste pitali, dala je potrebne odgovore.)

Gospođa Mihajlović je rekla da ne vidi na koji način se ovim amandmanom, hajde da uprostim, otklanja koruptivnost. Otklanja se time što se kaže za koje namene ta sredstva mogu biti korišćena. Kaže se – čije vršenje, odnosno pružanje je od značaja za sprovođenje programa obnove koji donosi jedinica lokalne samouprave.

Dakle, naglasak je na ovome „od značaja za sprovođenje programa obnove“, da se to ne bi moglo odnositi na neke druge programe koji nemaju veze sa programom obnove. Za nas je to bitno. Ako vi smatrate da to u ovom delu nije bitno, taj amandman smo podneli sa tim ciljem. Hvala.

Zorana Mihajlović

Stav počinje državnim programom obnove. Dakle, postoji li išta što može da bude u državnom programu obnove, a da nije vezano za obnovu i ovaj zakon? Mislim da ne sme. Možda je nekada postojalo. Možda je neko to radio drugačije, ali kada namenimo, namenili smo za to što piše u zakonu i zato smo zakon i doneli, tj. nadam se da ćemo ga doneti.

Bradić Blagoje

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, poštovane koleginice i kolege, naš amandman, u odnosu na član 4, odnosi se na to da u članu 4. nije navedeno, u skladu sa članom 35. Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa, da će se označavanje Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja, u daljem tekstu koristiti termin Kancelarija, a to je učinjeno u narednim članovima ovog predloženog zakona.

Stoga smo predložili da se u članu 4. stav 1. posle reči: „Kancelarija za pomoć i obnovu poplavljenih područja“ dodaju reči: „(u daljem tekstu: Kancelarija)“ i „Kancelarija za pomoć i obnovu poplavljenih područja“ zamenjuje se rečju „Kancelarija“ u odgovarajućem padežu.

Suština je bila da se prati metodološki tekst i oznake koje koristimo, tj. imenice u ovom predlogu zakona.

PREDSEDAVAJUĆI (Veroljub Arsić): Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne)

Na član 4. amandman su zajedno podneli poslanici dr Sulejman Ugljanin, Sabina Dazdarević i Enis Imamović. Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Reč ima poslanik Ivan Karić.

Karić Ivan

Uvaženi predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, mislim da je u skladu sa ovim amandmanom samo jedno konkretno pitanje – kome i da li se Barajevo, kao gradska opština, nalazi u državnom programu u ovom zakonu? Kome stanovnici Barajeva, tj. građani Barajeva koji su oštećeni, a javljali su mi se danas u toku dana, mogu da se obrate, jer kažu da ne postoji na nivou gradske opštine Barajevo formiran štab kojem mogu da se obrate? Da li mogu da se obrate direktno Kancelariji? Zbog toga se javljam po ovom amandmanu. Zahvaljujem se.

Zorana Mihajlović

Bez obzira što nije vezano za amandman. Naravno da mogu Kancelariji ili Komisiji ili Ministarstvu, svi. Ako treba mogu i meni.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. Mislim da je dobro i što smo nas troje podneli amandman i što je Vlada prihvatila. Kada želim da definišem kako izgleda dobar rad Skupštine onda je ovo dobar primer, prihvatili ili ne prihvatili, ali da razumemo da se bavimo temom, bez obzira da li smo vlast ili opozicija, a da napravimo korist opet, bez obzira da li smo vlast ili opozicija.

Naš amandman glasi da se na podneske, radnje i izdavanje dokumentacije u skladu sa ovim zakonom, ne plaćaju takse niti naknade za usluge republičkih, pokrajinskih organa i organa jedinica lokalne samouprave. S obzirom da se član 5. bavi izvorima sredstava, u raspravi u načelu je već ministarka naglasila da će amandman biti prihvaćen.

Zahvaljujem, ne koliko u svoje lično ime ili kolega Balše Božovića i Borislava Stefanovića, nego u ime toga što će proces ići jasno i što ćemo uštedeti 10, 50, 100 miliona dinara ljudima koji će imati potrebe za svim ovim papirima i dokumentacijom pri obnovi za koju će sredstva biti obezbeđena od strane Kancelarije, a kroz državni program.

Karić Ivan

Zahvaljujem se. Ovim amandmanom sam imao nameru da skrenem malo više na problem koji je nastao posle poplava i predvideo sam da Vlada Republike Srbije osniva fond za solidarnost i razvoj. Prihod fonda je porez na finansijske transakcije u prometu na teritoriji grada Beograda.

Ovim smo želeli da stavimo do znanja i građanima i građankama Republike Srbije da bi se dodatno oporezovale transakcije na teritoriji grada Beograda. S obzirom da je nešto slično bilo u formi poslaničkog pitanja dobio sam odgovor i od ministra Vujovića koji je ovu inicijativu ocenio kao pozitivnu, ali je rekao da bi trebalo da učestvuje nekoliko ministarstava u kreiranju jednog ovakvog fonda.

Sličan odgovor smo dobili i od ministra finansija, tj. od kabineta ministra finansija. Uglavnom ova vlada odgovara na sva poslanička pitanja u zadnjih par meseci, to je bio samo običaj potpredsednice Vlade u prošlom sazivu kada je vrlo revnosno odgovarala na sva pitanja poslanika, bar kada sam ja u pitanju.

Mislim da je važno da razmišljamo o fondu solidarnosti i razvoja, da to bude šansa za privrednike i poljoprivrednike koji bi možda mogli da nađu priliku da se ponovo razviju, jer mnogi nisu imali ništa što je ostalo posle poplava. Sav kapital je bio uložen u posao, možda bi ovo mogla da bude inicijativa da razmišljamo o tome da pomognemo privrednicima, poljoprivrednicima, građanima i građankama, s obzirom da je ovo ocenjeno iz različitih ministarstava kao potencijalno dobra inicijativa. Hvala.

Zorana Mihajlović

Verujem da ste videli obrazloženje i da ste videli da u poreskom sistemu Srbije prvo ne postoji takva vrsta poreza, a drugo to bi značilo da bi morali da menjamo zakon.

Bez obzira na to, ovo jeste pitanje za ministra finansija, naročito za činjenicu da bi se na taj način uveo dodatni porez. To je nešto o čemu može da se razmišlja u budućnosti, ali ako me pitate za savet mislim da postoji Fond za razvoj, mislim da postoje načini da se time bavimo, ali kažem nije moj resor. To je resor ministra finansija i ovo ćemo mu preneti.

Đukanović Vladimir

Uvaženi predsedavajući, moram da priznam malopre kolega koji je ovo rekao da mu je neko dao pozitivnu ocenu za ovakvu ideju, voleo bih da vidim tog ministra finansija ili privrede koji je dao pozitivnu ocenu na ovako nešto, jer ovo je nešto što je nemoguće i nije ni čudo što amandman nije u skladu sa Ustavom.

Mi u gradu Beogradu imamo neke silne takse i ne znamo više šta ne plaćamo zato što nam je neka prethodna garnitura ovde ostavila sve i svašta i nenormalnu administraciju, em da se još sada uvodi porez za celu Srbiju, ali da ga isključivo plaćaju građani Beograda kroz finansijske transakcije u samom gradu. Potpuno je neprihvatljivo, a moramo i da znamo elementarnu činjenicu, a to je da se svaki porez mora uvesti kroz zakon, a ne na ovakav način.

Možda je ova ideja lepa i dobra, ali ovako nešto je zaista neprihvatljivo i moram da priznam da sam ponekad iznenađen količinom ovakvih ideja. Mislim da ovo čak nije trebalo da se raspravlja s obzirom da nije u skladu sa ustavnim sistemom, ali prosto da kažemo građanima šta je neko zahtevao. Ovako nešto je potpuno neprihvatljivo.

Tomić Aleksandra

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, kolege poslanici, ova ideja se pokazala da nije ni u skladu sa zakonom, a nije ni ostvarljiva. Zbog građana Srbije želim da istaknem da se u javnosti pojavila jedna dobra i humana ideja.

Udruženje privrednika na opštini Stara Pazova je napravilo svoj fond iz koga zajedno sa Kancelarijom za otklanjanje šteta od poplave će sagraditi određeni broj kuća. Ne znam da li je gospođa ministarka to rekla, ali evo prilike da to ponovim još jednom.

Takve ideje su pokazale da u ovoj Srbiji još uvek postoji određena vrsta solidarnosti, da ne mora država baš uvek da podstiče svoje građane na solidarnost, da postoje ljudi, privrednici, da postoje humani građani koji će na ovaj način zajedno sa državom sarađivati na veoma važnim zadacima kao što je izgradnja kuća onih koji su izgubili sve u jednom danu.

Vrlo je važno da postoje neke ideje koje su ostvarljive, a koje ne moraju da budu zakonski propisane i ne moraju da budu predlog određenih amandmana.

Veselinović Janko

Član 27, mada bi se moglo i ticati člana koji se dotiče dostojanstva Narodne skupštine.

Uvaženi predsedniče, malopre ste prozvali da govori gospodin Milovan Drecun. Milovan Drecun nije u sali. To znači da je neko pritisnuo njegov taster sa njegovom karticom, ali to znači da je njegova kartica bila u sistemu. To znači da ono na šta sam juče ukazivao se danas ponovilo.

Predsedavajući, vi ste reagovali adekvatno, ali se povreda Poslovnika desila pre toga, za koju nismo znali. Ovo je ozbiljna zloupotreba, ovo je kršenje prava i obaveza poslanika od strane gospodina Drecuna. Smatram da zbog ovoga treba da mu izreknete opomenu.

Kada sam uzeo reč, da se ne javljam posle. Pitao bih samo ministarku, kom ministru finansija da se gospodin Karić obrati? Jel' vi znate nešto što mi ne znamo, jel' smo izabrali novog ministra finansija? Hvala.

Zorana Mihajlović

Poštovani i dragi poslaniče, da li zaista mislite da Vlada Srbije može da funkcioniše jedan jedini dan bez resornih ministara?

Dakle, onog trenutka kada ste konstatovali, a konstatovali ste u ovom parlamentu ostavku za ministra finansija Lazara Krstića, Vlada je pre toga, odnosno kada je on to uradio na Vladi, imenovala ministra privrede da obavlja po ovlašćenju premijera poslove ministra finansija. To je uobičajena praksa, nije nam prvi put. Prema tome, on obavlja poslove ministra finansija. Ništa ne stoji, sve funkcioniše po ovlašćenju premijera.

Bradić Blagoje

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Gospođo ministarko, naš amandman se odnosi na član 6. koji govori o načinu korišćenja sredstava i član kaže: „Sredstva iz člana 5. ovog zakona koriste se po obimu, dinamici i za namene utvrđenje programima obnove“, to je u prvom stavu. U drugom: „Pomoć se krajnjim korisnicima dodeljuje u novcu, robi, radovima, dobrima i uslugama“; i u trećem stavu: „Kriterijume za dodelu pomoći, kao i vrstu i visinu pomoći utvrđuje Vlada državnim programom obnove“, a mi predlažemo da se doda – rukovodeći se vrstom i obimom štete nastale kao posledica poplava, odnosno aktiviranja klizišta.

Amandmanom se utvrđuje princip kojim Vlada treba da se rukovodi prilikom određivanja kriterijuma za dodelu pomoći, odnosno prilikom određivanja vrste i visine pomoći, a radi racionalne i pravične raspodele raspoloživih resursa.

Mislim da bi prihvatanje ovog našeg amandmana popravilo ovaj član zakona. Zahvaljujem.

Rističević Marijan

Dame i gospodo, smatram da ne treba prihvatiti ovaj amandman s obzirom da bi se suzila ovlašćenja Vlade i na određen način već zakonom propisale vrste itd. štete, na određen način specifikovao način pružanja pomoći u otklanjanju štete.

Šteta je bila raznolika. Veoma je teško po pojedinim regionima utvrditi tipski vrste itd. i odrediti kako će ta pomoć da ide ukoliko se Vladi ne odredi sloboda, s obzirom da u različitim regionima je bilo različitih šteta.

Negde je šteta bila na farmi pilića, negde je šteta bila na farmi jagnjića, negde je šteta bila u stajama, negde je šteta bila na individualnim malim farmama, negde je velika šteta bila na usevima, a nije bila na nekom drugom mestu, negde je šteta bila na stambenim objektima, na zgradama, a negde je bila na individualnim kućama, negde je šteta bila na kućama koje su imale građevinsku dozvolu, negde je šteta bila na kućama koje nisu imale građevinsku dozvolu, negde je šteta bila na kućama koje su građene u koritu reka, negde to nije slučaj.

Dakle, svaka vrsta specifikacije u pružanju pomoći u otklanjanju nepogoda bi na određen način Vladu sputalo, zato je Vlada i predvidela da svojim programom utvrdi način na koji će sprovoditi otklanjanje šteta. Najveća šteta je naravno u poljoprivredi i energetici, a energetika je posebna.

Bojim se da me je prošli put ministarka pogrešno razumela, pa ću ovog puta da ponovim to pitanje. Apelovao sam na to da se ugalj od koga se sada proizvodi struja, sušeni ugalj, da se taj ugalj podeli stanovništvu sada odmah, a da se na to mesto uveze struja, s obzirom da je sada jeftinija nego što će biti na zimu, jer ćemo time sprečiti da nam se krajem oktobra i novembra, a vi ste vršili funkciju ministra energetike, pa to možete preneti sadašnjem ministru energetike, ako ne podelimo ugalj, oni će nam se svi prikačiti na struju.

Naš sistem može uvesti struju, možemo kupiti struje koliko hoćemo, ali ne možemo transportovati to do potrošača, to je jedno. Drugo, kada nam se prikopčaju, najverovatnije tu struju više neće platiti, jer se radi o veoma siromašnom stanovništvu. Transportni sistemi, odnosno naš sistem to ne može podneti i može doći do havarije.

Ono što je takođe značajno, tu struju koju budemo umesto ove sada uvozili na zimu biće 50% do 100% skuplja, odnosno sada je 40 evra megavat-čas, a na zimu će biti 60 i 80 evra. Čisto da preciziram, to je otprilike ono o čemu sam sa stručnjacima razgovarao i što su nam preporučili, da u ovom trenutku kada uglja nema na građarama da ga transportujemo do korisnika, do siromašnijeg sloja građana, a da tu što nam nedostaje trenutnu struju uvezemo. Kažu da će biti jeftinija, a da ćemo time sprečiti preopterećenje sistema.

Ako sam negde bio neprecizan, vi me ispravite, ali otprilike je tok preporuka njihova, to sam od njih doznao. Meni izgleda racionalno i stoga, s obzirom da prošli put baš nismo bili najprecizniji, želeo sam to da ponovim, a to ima veze sa ovim amandmanom.

Dakle, Vladi treba odrešiti ruke da ne bi tipski morala da deluje, da može da deluje, s obzirom da je šteta raznolika, da su regioni raznoliki, da može da deluje na način da otkloni što brže sve štete, a da pri tome ne mora zakonom da bude striktno vezana da poštuje vrste, obim, itd, već da svojim programom to uredi i da svoj program može blagovremeno da promeni, jer su veoma kratki rokovi i svako zakonsko ograničenje bi bilo veoma pogubno.

Shvatam nameru predlagača i da su neka drugačija vremena i da ima više vremena za obnovu kuća i otklanjanje štete, glasao bih za to, ali s obzirom da je vreme veoma kratko i da Vladi treba dati da što brže može da menja svoje instrumente i alate u ovom otklanjanju štete, mislim da u ovom trenutku ovaj amandman ne možemo prihvatiti. Hvala.

Bradić Blagoje

Zahvaljujem. Mislim da kolega i ja mislimo isto, da se nismo razumeli. Mi kažem utvrđujemo principe kojima Vlada treba da se rukovodi, a da time ne sužavamo njihovu operativnost.

Kaže rečenica gde kažemo – rukovodeći se vrstom i obimom štete nastale kao posledica poplave, odnosno aktiviranja klizišta. Ne znam koji drugi uzrok je bio osim poplava i klizišta, jel' tako? U stvari, legitimno je pravo, vi predlažete, vi ćete izglasati. To je moje mišljenje i moje poslaničke grupe da bi ovo popravilo član. Zahvaljujem.

Zorana Mihajlović

Samo da pojasnim razlog zbog čega se odbija vaš amandman. To je što je članom 3. već definisano tačno šta stoji u državnom programu koji usvaja Vlada. Dakle, smatrali smo da nema potrebe da sada stoji i u članu 6. To je osnovni razlog.

Rističević Marijan

Smatram i dalje suprotno, s obzirom da kažemo – rukovodimo se vrstom. Recimo, kod mene je vrsta šteta na poljoprivrednim usevima. Dakle, to mi je glavna šteta i ako Vlada krene prvo poljoprivredne useve da radi, onda ona gubi one druge prioritete koje ima negde, a to je energetika, prva šteta.

Dakle, i dalje mislim da Vladi treba ostaviti zakonom mogućnosti, odrešene ruke da može da deluje od terena do terena, a na različit način. Ako uzmemo da je vrsta štete ta koja daje neke prednosti, onda imamo određene probleme. Zato mislim da ipak u ovom trenutku, u ovako kratkim rokovima, bez obzira na dobre namere predlagača, to ne bi trebalo da prihvatimo. Hvala.

Bradić Blagoje

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Gospođo ministarko, član 10. se bavi izveštavanjem Kancelarije o finansijskoj i nefinansijskoj pomoći koju su primili drugi korisnici javnih sredstava.

Naš predlog je, da ne čitam ceo član, on se odnosi na stav 4. koji predlažemo da se menja i da glasi: „Pomoć za otklanjanje posledica na područjima pogođenim poplavama primljena u vidu novčanih donacija, priloga ili poklona, evidentira se i izražava u novcu prema tržišnoj vrednosti“. Predlažemo da se doda novi stav 5. koji glasi: „Tržišna vrednost pomoći iz stava 4. ovog člana izražava se novčano u ugovoru ili odluci, a ukoliko ugovorom ili odlukom nije izražena tržišna vrednost, nju procenjuje Kancelarija“.

Rešenje dato u Predlogu zakona nije po nama dovoljno jasno i precizno, budući da se ne može sa sigurnošću utvrditi šta je to uporedni pregled cena na tržištu, niti koji se kriterijumi tom prilikom koriste.

Predloženim amandmanom se preciznije određuje način određivanja tržišne vrednosti nenovčane pomoći, pri čemu se, polazeći od zakonskih ovlašćenja i delokruga rada Kancelarije, njoj daje u nadležnosti procenjivanje tržišne vrednosti kad one nisu izražene u ugovorima ili odlukama.

Mislimo da će prihvatanje ovog amandmana olakšati rad Kancelarije i svim onim ljudima koji će se baviti evidentiranjem ove vrste pomoći. Zahvaljujem.

Karić Ivan

Uvaženi predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, uvažene koleginice i kolege, kao i sa nekim prethodnim amandmanima, i ovim amandmanom bila je želja da povećamo transparentnost i da se na neki način približimo nekim vrednostima EU, da možda pomognemo mogućnost da se sredstva lakše, brže i jednostavnije dobiju i da eventualni donator vidi da možda postoje jasnije definisani mehanizmi za kontrolu.

Meni je jasno obrazloženje. Nije isključena kontrola DRI i, da kažem, prihvatljivo je obrazloženje – samo je bila želja da se poveća transparentnost. Kao i neki prethodni amandmani, ubacili smo životnu sredinu, da bi možda povećali prostor da se deluje, da pomoć koju bi eventualno dobili bude brža i bolja, a da mi pokažemo svoju spremnost kao država da otvorimo sve kanale kontrole ili kanale u koje bismo utrošili sredstva. Zahvaljujem se.