STENO BELEŠKE, 3. dan, 2. deo

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovana gospođo Udovički i drugi gosti, mi smo podneli amandman i na član 12. ovog predloga zakona, koji tretira kupca u postupku privatizacije. U ovom članu se definiše ko može da bude kupac, ko ne može da bude kupac. Osim one načelne primedbe da u celosti zakon ne treba da bude usvojen, imam dve dodatne primedbe.

Čini nam se da jedan argument u prilog tome da je trebalo samo da se negde menja postojeći zakon jeste i to što je sadržina člana 12. veoma slična onome što piše u postojećem zakonu, to su čl. 12, 12a i 12b. Dakle, ovde nemamo neke velike izmene pa da mora ceo novi zakon da se donosi.

Postoji druga stvar koja je meni važna, i ovde reagujem na nastup gospođe Udovički. Vi ste rekli da se ovim predlogom zakona obezbeđuje fleksibilnost kao jedan princip koji treba da pomogne malo da se čitava stvar oko privatizacije dovede do kraja na dobar način. Ali, tu takođe imam jednu primedbu.

Na primer, vama su principi u ovom predlogu zakona o privatizaciji definisani u članu 4. U tom članu, među šest principa nijedan se ne odnosi na fleksibilnost. Znači, fleksibilnost nije evidentirana kao takva.

Postojeći Zakon o privatizaciji, evo, sada čitam član 2. koji kaže: „Privatizacija se zasniva na sledećim načelima: stvaranje uslova za razvoj privrede i socijalnu stabilnost, obezbeđenje javnosti, formiranje prodajne cene prema tržišnim uslovima i ...“, četvrti princip, kao princip posebno izdvojen i naveden, „fleksibilnost“.

U ovom predlogu zakona koji je došao u Skupštinu toga nema među principima, a principi su važni, to su temelji neke sadržine, nekog zakona. Prema tome, to koristim kao još jedan argument da nije trebalo predlagati novi zakon o privatizaciji. Hvala lepo.

Nikolić Dragan

Gospodine predsedavajući, gospođo ministar i gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, po metodologiji izrade zakona koju je ova skupština usvojila 2010. godine se kaže da ukoliko se menja jedna trećina ili više članova zakona koji važi, ne ide se na izmene i dopune zakona, nego se ide na predlog novog zakona.

Mi imamo situaciju, u ovom trenutku, da je pred nama zakon o privatizaciji a ne o izmenama i dopunama, zato što temeljno i, rekao sam malopre, vrlo svrsishodno menjamo ovaj zakon o privatizaciji. On je jedan u setu zakona koje smo predložili u predizbornoj kampanji, a tiče se reforme čitavog privrednog sistema u Srbiji, koji vapi za tim da stvorimo jedan novi poslovni ambijent u koji će i strani i domaći investitori doći, uložiti novac u nove pogone, u nova radna mesta. To smo obećali, za to su građani Srbije glasali.

Ovaj amandman, naravno, nećemo prihvatiti. U danu za glasanje ja neću ni glasati o tom amandmanu da ne bih trošio struju ove Narodne skupštine i novac budžetskih korisnika Republike Srbije.

Mislim da treba da se zaštiti ovaj „patent“ što se tiče brisanja, odnosno davanja predloga da se brišu članovi, jer vidim da su dvojica „inovatora“ to uradila i sa zakonom o medijima, tako da ćemo i sutra imati isto ovo, samo što se tiče drugih zakona. Ovo se kratko i prosto zove egzibicionizam, i to politički egzibicionizam.

Samo bih pročitao na šta se odnosi brisanje. Odnosi se na brisanje člana 12, gde se nabraja ko ne može biti kupac u postupku privatizacije koji će uslediti nakon usvajanja ovog zakona. To su: 1) domaća pravna lica koja posluju većinskim društvenim kapitalom; 2) fizička, pravna lica i osnivači pravnog lica koji prema subjektu privatizacije imaju dospele neizmirene obaveze; 3) fizičko lice, pravno lice i osnivač pravnog lica sa kojim je raskinut ugovor o prodaji i 4) fizičko lice koje je osuđivano za krivična dela protiv života i tela, krivična dela protiv imovine, krivična dela protiv privrede, krivična dela protiv službene dužnosti, krivična dela protiv zdravlja ljudi i krivična dela protiv javnog reda i mira, za koja je zaprećena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, ili protiv koga je pokrenut krivični postupak za ta krivična dela.

Dakle, ako bismo brisali ovaj član, onda bi svi ovi ljudi koji su pravosnažno osuđeni za teška krivična dela, gde je zaprećena kazna od pet godina ili teža, mogli da kupuju preduzeća, što je u nekom prethodnom periodu i rađeno.

Svi ovi koji duguju na sve strane, nisu izmirili dospele obaveze takođe mogu da se pojave kao kupci. Plašim se da je ideja ljudi koji su dali ovaj predlog upravo da se zaštite ovakvi ljudi, ovakve secikese, ovakvi prevaranti, ovakvi kriminalci, koji su to radili i u prethodnom periodu.

Mene kao narodnog poslanika interesuje, i zato ću glasati za zakon o privatizaciji, šta ćemo uraditi sa radnicima „Jumka“, „Simpa“, „Zavarivača“, HIV-a, MIV-a, „Rasadnika“ iz Vranjske Banje, jer ti ljudi, kada se budem vratio, pitaće me šta ovaj zakon znači, šta znači Zakon o radu.

Odgovarao sam na sva ta pitanja i tvrdim, i profesionalno, i politički, i kao čovek koji ima dva sina i zabrinut je kako će oni sutra naći sebi posao, glasaću za ovaj zakon zato što stvara mogućnost da se konkurencijom i borbom dođe do radnog mesta, da se ne čeka na radno mesto, da se ide ka tome da se neko zaposli.

Agresivnu politiku vodimo, kao Vlada. Takvu vladu ćemo podržati uvek kao poslanička grupa i u danu za glasanje ću, naravno, dati svoj glas za ovaj zakon. Hvala vam.

Pavićević Vladimir

Sada ću vam reći. Prema Poslovniku, samostalni narodni poslanik ima pravo na pet minuta u amandmanskoj raspravi, a tih pet minuta može da podeli u koliko god hoće javljanja, samo da pojasnim.

Samo jedna kratka intervencija u odnosu na ovo što je rekao gospodin Nikolić. Gospodine Nikoliću, molim vas da se, kao deo pripreme za učešće u radu Narodne skupštine, bolje informišete. Zoran Živković i ja nismo podneli onoliko amandmana koliko imaju članovi na sve predloge medijskih zakona. U načelnoj raspravi ovde mi smo čak dali uslovnu podršku tim predlozima zakona, pod uslovom, uslovna je podrška, da Vlada prihvati naših 15 amandmana na sva tri predloga medijskih zakona, jer smatramo da preko tih amandmana zaista možemo da popravimo sve te zakone.

Mi smo ovde gospodinu Vujoviću rekli, gospodine Nikoliću, da dajemo uslovnu podršku Predlogu zakona o stečaju. Tu smo podneli samo jedan amandman. Dobili smo obrazloženje zašto taj amandman ne može da bude prihvaćen i mi ćemo glasati za taj predlog zakona.

Gospodine Nikoliću, ja mislim da je pitanje neke vrste odgovornosti svakog od nas pojedinačno da se informiše i da ovde, poput nas dvojice, govori isključivo istinu.

Đoković Mirjana

Poštovani ministre, kolege poslanici, želim da istaknem da je zakon o privatizaciji i te kako bitan da bi Srbija konačno stala na zdrave noge i da bismo konačno počeli da zapošljavamo naše sugrađane.

Što se tiče člana 12, i te kako je značajan. Zlo i naopako kada bismo brisali ovaj član ili kada bismo radili određene izmene, iz prostog razloga što je i te kako važno ko može da kupuje u zemlji Srbiji. Zašto? Jer smo do sada imali praksu da su naša preduzeća kupovali ljudi sa sumnjivim kapitalom. Nije bila praksa da se u svakoj privatizaciji to dešavalo, ali ću navesti primer svog grada Čačka, gde se dešavalo da pojedini ljudi mogu da kupe određene informativne kuće i maloletnoj deci, što je neshvatljivo u ovom trenutku. Kakva je bila sudbina tih privatizovanih preduzeća? Moram da kažem da su ta preduzeća propala. Od tri redakcije, danas živi samo jedna redakcija.

Moje lično mišljenje, a mislim da je to mišljenje i opredeljenje Srpske napredne stranke, jeste da više nikada nećemo podržati takve privatizacije.

I te kako je bitno da znamo sa kakvim se novcem kupuje i ko kupuje, i da li može da nastavi dalje ta firma da živi ili ne. Davanje preduzeća ljudima koji nemaju nikakve veze sa određenim preduzećem, niti imaju određena radna iskustva kada su te firme u pitanju neće Srbiju povesti napred. Toliko, i hvala.

Papuga Olena

Hvala, predsedavajući. Samo hoću da pohvalim Vladu što je prihvatila naš amandman koji je bio namenjen prevashodno tome da poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji ne mogu da kupuju stranci. Tako da ste postupili u skladu sa Ustavom, jer Ustav predviđa da poljoprivredno zemljište ne mogu da kupe strana lica. Hvala što ste prihvatili ovaj amandman.

Pek Zoltan

Hvala. Nekoliko reči bih rekao o ovom amandmanu.

Kao prvo, treba da znate da je Savez vojvođanskih Mađara isto protiv toga da se naše prirodno blago, poljoprivredno zemljište, proda ili da se da da zemlju kupi inostrano fizičko lice.

Ali, u ovom obrazloženju piše da u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju piše da od 2017. godine inostrana lica imaju ista prava kao naša fizička lica ili firme da kupuju poljoprivredno zemljište.

Do sada je bila loša praksa da se fizičko lice udruži sa inostranim fizičkim licem i formira jednu firmu, i ta firma je mogla da kupi bilo koju firmu koja je posedovala zemljište. Znači, zemlja je prodata po zakonu. Nažalost, mogu i dan-danas tako da odrade, da kupuju zemljište, znači, kao naši građani, ali imaju sredstva inostranih rođaka ili firmi, ili bilo čega.

Znači, ovaj amandman je u neku ruku prihvaćen od strane Vlade, ali ne daje rešenje za ovaj problem. Kao što sam rekao, nažalost, ne daje rešenje za to da naša pravna ili fizička lica mogu kupiti zemljište sa tuđim parama, znači, sa parama inostranih investitora, inostranih firmi ili inostranih fizičkih lica.

Dobro je što se kaže da domaći kupac ili domaće fizičko lice može da kupi zemlju, ali nije precizno određeno pod kojim uslovima.

Naša poslanička grupa je već godinama u ovom problemu i mi smo pripremili rešenje, potpuno rešenje ovog problema u Predlogu zakona o poljoprivrednom zemljištu. Tamo ćemo precizirati da, na primer, fizičko lice koje se bavi poljoprivredom, znači ima poljoprivredno gazdinstvo ili se bavi poljoprivredom već pet godina, može da kupi zemljište; ili, ako je firma osnovana pre pet godina u tom području, u toj opštini gde se prodaje zemljište; ili, eventualno, ako gledamo sedište firme ili prebivalište domaćeg fizičkog lica, da može kupiti zemljište oko tog prebivališta 20 kilometara u okolini. To su primeri koje su naši susedi izgradili i tako rešili problem kupovine zemljišta od inostranih fizičkih lica. Znači, samo domaća fizička lica tako mogu da kupe zemljište.

Mislim da je ovaj amandman u neku ruku... Ne kažem da nije tačan, nego mogu kazati da se ovim amandmanom obmanjuje javnost. Jer, naši građani će misliti da samo oni mogu da kupe zemljište, ali, u stvari, i oni koji imaju pare od inostranih rođaka ili inostranih firmi mogu kupiti zemljište. Hvala.

Filipovski Dubravka

Hvala. Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, podnela sam amandman na član 12. zbog toga što smatram da konzorcijumi ne treba da se pojavljuju kao kupci u postupku privatizacije. Zašto? Zato što smo do sada imali mnogo loših iskustava sa njima, zbog toga što su odnosi među konzorcijumima pravno nedefinisani, zbog toga što su usporili mnoge privatizacije, zbog toga što su ugovori za mnoge privatizacije raskinuti i imali smo i duge sudske procese. Nisam sigurna da novi zakon na bilo koji način može da uredi odnose u samom konzorcijumu.

Žao mi je što ovaj amandman nije prihvaćen. Smatrala sam da zbog javnosti Srbije još jednom treba da obrazložim razloge zbog kojih sam podnela ovaj amandman.

Takođe, koristim priliku da se Vladi zahvalim što su četiri amandmana koja sam podnela na ovaj zakon prihvaćena. Vrlo je važno što je prihvatajući te amandmane Vlada u stvari shvatila moju nameru da tim amandmanima želim samo da pomognem da zakon bude što jasniji i bolje primenjen u praksi. Hvala.

Živković Zoran

Hvala lepo. Naravno, ovde je amandman – da se briše. Naravno da je naša intencija da se brisanjem svih članova ovog zakona ukaže na to da je postojeći zakon bio sasvim dovoljan pravni okvir za okončanje procesa privatizacije u slučaju da je sprovođen dosledno, to znači zakonito i bez izuzetaka, i da su sprečene sve kriminalne radnje koje su se dešavale u ovom procesu, posebno od polovine 2004. godine do današnjeg dana.

Agencija za sprečavanje pranja novca postoji od 2001. ili 2002. godine; osnovana je u ovom domu kada je ovde bio savezni parlament, učestvovao sam u tome, tako da su svi ti mehanizmi zaštite bili mogući i po starom zakonu.

Ono što je interesantno, to su obrazloženja, na koja sam malopre ukazao, kojima se odbijaju naši amandmani. Kao što su naši amandmani praktično vrlo slični, samo se razlikuje redni broj člana, sva obrazloženja su ista.

Jedan deo tog obrazloženja Vlade zašto se odbijaju naši amandmani glasi: „Ideja Predloga zakona je da se predloženi modeli i mere primenjuju samo kod preduzeća sa održivim poslovanjem.“ U ovim definicijama u članu 2. ne piše šta je održivo poslovanje. Ko ocenjuje, po kojoj metodologiji, po kom standardu šta je održivo poslovanje, a šta nije? To je takođe dobar uslov da se ovaj zakon koristi kao osnova za korupciju. Ne mislim da je to namera ministra i vas koji sedite pored njega, ali vam ukazujem da se tu javlja velika mogućnost za korupciju i kriminal. Nastaviću sa ovim obrazloženjem kasnije.

Babić Zoran

Da, po amandmanu, naravno. Ovaj član 13. čije se brisanje amandmanom traži ima četiri stava. Prvi od ta četiri stava je, mislim, najvažniji i voleo bih... Pretpostavljam da je mišljenje predlagača ovog amandmana da se izbriše i ovaj prvi stav greška, jer drugačije bi bilo veoma loše. A to je: „Agencija pre zaključenja ugovora pribavlja od nadležne organizacije za sprečavanje pranja novca mišljenje o nepostojanju smetnji na strani kupca, odnosno strateškog investitora za zaključenje ugovora.“

Da li predlagač smatra da svako sa torbom novca, stečenog možda na loš način, možda preprodajom narkotika, možda otmicama, videli smo šta je sve bilo u prošlosti, na takav način, brisanjem celog ovog člana, a na taj način i prvog stava, da svako ko dođe sa torbom novca stečenog od kriminala, stečenog od trgovine narkoticima, može da dođe i da kupuje po Srbiji, da legalizuje svoj novac?

Mislim da je prošlo vreme kada je Šarić kupovao imovinu po Vojvodini, a da ga niko ništa nije pitao i da je bio uvaženi gospodin investitor. Ne bih voleo da se ovakvim amandmanom vraćamo na to vreme, jer brisanje člana 13. i prvog stava člana 13. ja ne mogu nikako drugačije da protumačim osim da predlagač ovog amandmana želi drugačije.

Predlagač zakona kaže – mora da se utvrdi postojanje, odnosno potvrda o poreklu novca, da li postoji bilo kakva smetnja oko pranja novca. A predlagač amandmana kaže – ne, ne treba nam to, hajde da narko-dileri malo kupuju, hajde da neko drugi ko je stekao kapital na neki drugi način...

Zbog toga mislim da je predlagač amandmana greškom podneo ovaj amandman. Možemo da diskutujemo i o drugom, i o trećem i o četvrtom stavu, ali mislim da niko ne može da stavi znak pitanja na taj prvi stav, jer kada neko predloži brisanje, ja samo mogu da protumačim na način da nam ta potvrda o poreklu novca nije potrebna. Mislim da je potrebna i zbog toga pozivam predlagača amandmana da ovaj amandman povuče.

Živković Zoran

Mislim da je ovo još jedno u nizu namerno pogrešnih tumačenja. Naravno da nije cilj da se omogući pranje novca u Srbiji. Ponavljam, bio sam u Saveznoj vladi koja je predložila Zakon o sprečavanju pranja novca i formirala Komisiju za sprečavanje pranja novca. Po tom zakonu i u radu te komisije postoje svi zakonski osnovi da se spreči pranje novca u Srbiji. Zašto to nije sprečeno, to je pitanje za one koji su to dozvoljavali.

Ja čekam da se borba protiv kriminala, koja je obećana pre dve godine, intenzivna, koju ja zastupam ceo svoj život, posebno me raduje što je to intenzivirano, bar na rečima, u poslednje dve godine... Da dođemo do jednog primera i da vidimo u zatvoru nekoga ko je kriv za neku lošu privatizaciju, za pranje novca ili za bilo kakvu zloupotrebu.

Ja sam jedan od najzainteresovanijih za to, jer je njihovim radom od 2004. godine naovamo kompromitovano ono zbog čega sam ja ušao u politiku i ono za šta su se borili mnogi ljudi koji su dali svoj život za ostvarivanje te politike, kompromitovano je ono za šta su se borili ljudi, za te svetle ciljeve, 5. oktobra. Ja imam najveći interes da oni koji su kompromitovali sve te ideale i sve te ciljeve što pre budu iza brave. Moj povratak u politiku ima za cilj i to. Hvala vam.

Babić Zoran

Pretpostavljam da su ove reči predlagača amandmana potvrda mojih prethodnih reči i da znače da se ovaj amandman povlači, jer nisam čuo nijedan argument zbog čega u zakonu ne bi trebalo da piše da Agencija pre zaključenja ugovora pribavlja od nadležne organizacije za sprečavanje pranja novca mišljenje o nepostojanju istog takvog dela.

Što se tiče borbe protiv kriminala i korupcije, ona je sve samo ne na rečima u protekle dve godine, zato što su i relevantne međunarodne organizacije našu zemlju svrstale 2012. godine na 86. mesto po borbi protiv kriminala i korupcije (poslednji u Evropi, među poslednjima u svetu), a 2014. godine napredovali smo 14 mesta i sada smo 72.

Ali, ono što nećete čuti od mene, nećete čuti ni od jednog čoveka koji se odgovorno bavi politikom, to je – slanje iza brave. Iza brave ne šalje politika, iza brave ne šalju narodni poslanici. Nije ovo sudnica. Niti sudimo, niti branimo bilo koga. Ja se neću mešati u pravosudne i istražne organe naše države zato što na tako nešto politika nema pravo. Ja u to verujem.

Ono što je politika donela, ono što je Srpska napredna stranka donela, ono što je gospodin Aleksandar Vučić doneo jeste politika nulte tolerancije za kriminal i korupciju i da u toj borbi protiv kriminala i korupcije zaštićenih nema, ma koliko novca imali, ma koliko bili, ili se vratili, da li su u politici ili koju člansku kartu imali.

To je politika Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića, kao i da svako radi svoj posao. A na te istrage, koje su bar u 24 sporne privatizacije završene, istrage, sudski procesi, niti imam pravo, niti ću uticati.

Orlić Vladimir

Zahvaljujem. Potvrđujem utisak da ovaj amandman ne treba da bude prihvaćen. Ponavljam da ne možemo da prihvatimo usmeno obrazloženje koje smo upravo dobili, jer je načelne vrste i ne daje nijedan dobar razlog zašto bismo prihvatili nešto što podrazumeva eliminaciju obaveze da se uradi provera od strane Agencije za sprečavanje pranja novca, što nije u saglasnosti sa predloženim pismenim obrazloženjem, koje je takođe načelne vrste.

Podvlačim potrebu da poslu pristupimo ozbiljno, jer konkretan posao nije načelna rasprava, konkretan posao je rasprava o konkretnim amandmanima i onome što proizilazi iz onoga što je predlagač amandmana zapravo sam i zapisao. Hvala vam.

Veselinović Janko

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, ovaj amandman je otvorio pitanje borbe protiv korupcije i pranja novca. To je, svakako, jedno važno pitanje.

I kanali korupcije i kanali pranja novca obično nađu neke prečice i neke puteve koji nisu u legalnim okvirima. Možda bi bilo važno uključiti u ovu raspravu i odgovor na jedno pitanje koje se ovih dana postavlja, a na koje mnogi nemaju odgovor. Pretpostavljam da ministar Vujović ima, a tiče se mogućih indicija da se u Srbiji kroz formu isplata enormnih zarada menadžerima – pere novac. Naime, imamo najave i izveštaj od prošle godine da su pojedini radnici, menadžeri primali mesečne plate od preko 200.000 evra.

Ovo pitanje ne zavisi od bilo koje političke opcije, nego je pitanje ministru i njegovim saradnicima, pošto vidim da će ministar verovatno biti novi ministar finansija, da proveri da li je taj metod isplate plata preko određenog iznosa, uz oporezivanje od svega 10–15%, stvorio mogućnost pranja novca. Postoje kompanije koje na taj način izvlače novac sa računa, ponekad oštećujući i poverioce kroz isplate plata menadžerima; taj realno mali oporezivi deo je najbolji način da se novac skloni sa računa. Ministre Vujoviću, da li ćete učiniti nešto da konačno razrešimo tu dilemu da li su to zaista menadžerske plate ili je to pranje novca? To nije individualni slučaj, već masovna pojava.

Vraćam se na početak, kanali novca su našli neki put, našli određenu rupu u zakonu. Na taj način se izbegava oporezivanje tih sredstava. Možda je to odgovor otkud toliko visoke menadžerske plate. Hvala.

Dušan Vujović

Zahvaljujem se na ovom komentaru. Mislim da je to odavno primećeno. Ja još uvek nemam te nadležnosti. Mislim da je ovo dobro pitanje i da ono može da se pojavi u najskorijem roku pred poslanicima Skupštine, ali u nekom drugom svetlu, ne kao deo ovog člana. Mislim da ovaj član potvrđuje želju predlagača da se mišljenje agencije za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma primeni u svim zakonima.

Mislim da to treba da uvedemo kod poreskih zakona. Drugim rečima, da uradimo sve da se to ne dešava. Hvala vam na sugestiji.

Jovičić Aleksandar

Dame i gospodo, uvaženi predsedavajući, ovo je ključan zakon, kao što smo rekli, za spas naše privrede, da konačno steknemo uslove za ekonomski razvoj.

Istina je da svi poslanici mogu podneti sijaset amandmana i da o njima možemo raspravljati. Konkretno, što se tiče ovog amandmana i samog predlagača, čuo sam ovde divne stvari, i zaista vam čestitam što se zalažete da konačno oni koji su odgovorni za neuspele privatizacije dođu tamo gde im je mesto, da odgovaraju za to. Drago mi je što ste vi borac, iskreni borac za zdraviju srpsku ekonomiju.

Ali, nije mi jasno kako ste bili na listi tih koji su odgovorni za te privatizacije. Da li je to bio samo trenutak u kome ste hteli da uđete u ovaj parlament? Jer, govorite da se borite za srpsku ekonomiju i za to da konačno odgovaraju oni koji su je upropastili, a znamo ko je u većinskom delu odgovoran za to, a posle odete na njihovu listu i uđete u ovaj parlament. Trebalo je možda da idete kao nova stranka, stranka koja nudi nove ideje. Videli smo danas 95 amandmana koje nudite, to je – briše se. Hvala.

Živković Zoran

Hvala vam. Hvala na zabrinutosti za političku sudbinu političke ideje i političke organizacije koju ja predstavljam i vodim, ali mislim (evo, da budem neskroman) da to nije potrebno.

Deset godina sam bio van politike, vratio sam se u politiku. Bio sam na listi sa ljudima od kojih niko ovde nije, koliko ja znam, ni gospođa Čomić ni drugi članovi stranke koja je bila na toj listi, optužen za bilo kakvo krivično delo, niti se protiv njih vodi bilo kakav istražni postupak, za razliku od nekih članova ili članova porodice u vašem poslaničkom klubu – neki su u bekstvu, neki su tamo, neki su ovamo. Neki su malopre govorili o privatizaciji, pa ih nema, gospodin Stevanović, ako se ne varam, i gospodin Nikolić, koji su učestvovali u privatizaciji po starom zakonu, koje ja znam iz nekih drugih stranaka kada su se zdušno zalagali za primenjivanje svega onoga što vi i ja sada osuđujemo zajedno.

Prema tome, ne sekirajte se za moju političku sudbinu. A poruka biračima je, i za prošle izbore, a to je već prošlo, ali za buduće – kada glasate, nemojte da brinete o sudbini političara, brinite o svojoj sudbini. Kada glasate, definišete svoju sudbinu, a ne sudbinu ovog ili onog političara. Hvala.

(Aleksandar Jovičić: Replika.)

Jovičić Aleksandar

Hvala, predsedavajući. Ja prema vama imam posebne simpatije.

Možda gospodin Živković u tih deset godina, u tom svom odmoru od politike, nije video da je baš stranka na čijoj je listi bio omogućila da neki ljudi (koji će završiti tamo gde im je mesto i za koje će se sprovesti postupak), na račun svih građana, svih nas, dođu do nekih benefita i do nekih privatizacija koje su bile korumpirane; da je zahvaljujući tim ljudima, koji vode tu listu, Srbija došla do te mere u tešku situaciju da je za četiri godine nezaposlenost porasla sa 14% na 26%.

Rekao sam da ste vi borac za zdravu srpsku ekonomiju, ali je malo zabrinjavajuće i čudno kako ste otišli baš na tu listu. Možda ste mogli na neku drugu, s obzirom na to da je od te stranke posle bilo još nekoliko stranaka koje se takođe zalažu za bolju srpsku ekonomiju. Baš ste otišli kod Dragana Đilasa i kod gospodina Pajtića, a znamo da u Vojvodini imamo Razvojnu banku Vojvodine, fond koji je opljačkan, jednu regiju koja je bila najbogatija, a danas je najsiromašnija. Samo sam zbog toga doveo u sumnju vašu nameru. Ali, imate šansu da pokažete da vaše namere jesu čestite i poštene u ovom sazivu, jer trajaće još tri i po godine. Hvala vam.

Živković Zoran

Ponavljam da mi je jako mi drago što svojim inspirativnim diskusijama mnoge kolege potvrđuju značaj ovih amandmana koje smo gospodin Pavićević i ja podneli, da je to očigledno izazvalo interesovanje koje govori o kvalitetu tih amandmana. Ako se slažemo oko toga da nam je zajednički cilj da se na neki način nađe spas za tih 85.000, 90.000, 100.000 ljudi koji su ostali u tih šeststo i nešto preduzeća, ako nam je to zajedničko, vi mislite da to treba da se reši novim predlogom zakona, a mi smatramo da je taj novi predlog zakona samo jedna estradna manifestacija, da je to u stvari reciklirani stari zakon, koji je mogao doslednim sprovođenjem da dovede do istog cilja, za koji se i vi zalažete.

Ovo je set zakona od tri zakona, gde mi podržavamo dva. Zakon o stečaju, nažalost, danas jeste jedini lek za najveći broj preduzeća koja su ostala neprivatizovana. To je jasna ekonomska logika i to se uči u zabavištu za ekonomiste. Tu nema nikakve sumnje da je naša namera dobra. A ovde želimo da ukažemo na to, kažem još jednom, da reciklirani estradni zakon neće doprineti. U njemu se, ne namerom ministra, ali, bojim se, nečijom tuđom namerom, stvaraju uslovi za korupciju.

Potpredsednica Vlade je rekla da ne postoji zakon koji apsolutno isključuje mogućnost korupcije. To je vrlo opasna izjava i to dolazi iz Vlade koju vi branite i predstavljate. Mislim da je to jedna opasna izjava i da ne možemo tako da govorimo. Zakoni ne smeju da budu fleksibilni. Osnovni cilj zakona je da bude vrlo jasan i precizan. Fleksibilnost zakona je bezakonje. A vi se zalažete za fleksibilnost u ovom zakonu.

Babić Zoran

Reklamiram član 107. stav 1. Mislim da je prekršeno dostojanstvo, odnosno prekršili ste član 107. stav1. zato što govornika niste opomenuli kada se krajnje zlonamerno ophodio prema nekim narodnim poslanicima Poslaničke grupe SNS, generalizujući neke stvari na celu poslaničku grupu, sa dovoljno hrabrosti da se polemiše sa ljudima koji nisu u sali, a bili su do malopre i doći će ponovo.

Podsetiću i vas, zato što ste bili prisutni, a i srpsku javnost, odnos Srpske napredne stranke prema kriminalu i prema korupciji je nulta tolerancija. U prošlom sazivu Narodne skupštine, u jednom teškom danu i na jednoj teškoj sednici za SNS, ukinuli smo imunitet narodnom poslaniku Draganu Tomiću, narodnom poslaniku Srpske napredne stranke, da bi pravosudni organi mogli nesmetano da obavljaju svoj posao. Takav je odnos Srpske napredne stranke. Da li ijedna stranka u dosadašnjem delovanju može da se pohvali takvim odnosom, takvim stavom? Ne može.

Zbog toga, mislim da je na taj način, imputiranjem i stavljanjem na teret Srpskoj naprednoj stranci takvih stvari, ili pojedincima kada nisu tu, prekršeno dostojanstvo Narodne skupštine, gospodine predsedavajući, i da morate narodne poslanike koji se takvih stvari late da opomenete i oduzmete im reč, da uvedete ovu sednicu u normalne tokove.

Jesam za to da se suoče stavovi, mišljenja, o 94, ili 194 ili 1.000.094 amandmana, ali pominjanje na ovakav način, neutemeljeno u istini, zaista je neprimereno Narodnoj skupštini.

Arsić Veroljub

Dame i gospodo narodni poslanici, ja u ovom famoznom članu 13. ne vidim ništa loše. Traži se da se ispita poreklo kapitala kojim nešto treba da se privatizuje. Ne znam šta je tu sporno. Da li je sporan onaj deo da neki koji su bili umešani u veliku trgovinu duvanom, za vreme Vlade od 2001. do 2003. godine, kupiše neke od najozbiljnijih poljoprivredno-industrijskih kombinata? Mislim da su neke cigarete „fast“ bile u pitanju. Pa, odakle toliki kapital?

Isto tako, da li je ovo surogat zakon u odnosu na prethodni Zakon o privatizaciji, odnosno na onaj koji je donet još 2002. ili 2003. godine, ne mogu tačno da se setim, kada je vrednost kapitala predmeta privatizacije i njegova početna cena utvrđivana knjigovodstvenom vrednošću kapitala, koja je po deset puta manja od stvarne tržišne vrednosti kapitala, a onda je početna cena bila 20% ili 1/5, znači, jedan pedeseti deo tržišne vrednosti kapitala? To je bilo prepisano i u naredni Zakon o privatizaciji, i tako se privatizovala srpska privreda.

Kada kupite nešto sa mnogo manje novca nego što stvarno košta, pravite ekonomsku računicu. Možda je bolje da otpustite radnike, da zaustavite delatnost predmeta privatizacije i da pravite stambene zgrade na imovini predmeta privatizacije, jer, bože moj, mnogo brže će da se zaradi novac. Ili, da preprodaje proizvodne delove rascepkane na više celina da bi se na taj način više novca steklo.

To su rezultati Zakona o privatizaciji koji se brani ovim amandmanom na član 13. To su najveća dostignuća koja smo postigli u dosadašnjoj privatizaciji. Zato što je neko nešto kupovao jeftino, u bescenje, sumnjivim kapitalom, jer nikad nije radio u toj delatnosti, nije imao dodirnih tačaka sa tom delatnošću, ne zna ništa o tome. Bilo je bitno da jeftino kupi, novcem sumnjivog porekla, i da proda što je god moguće skuplje, bez obzira na to kakva je sudbina tih radnika. Odatle tih 400.000 novih nezaposlenih.

Za to možda možemo da krivimo one koji su kupovali takva preduzeća, ali mislim da su mnogo odgovornije one vlade koje su predlagale takve zakone i oni poslanici koji su podržavali takve vlade i takve zakone. Zato mislim da ovakav amandman ne treba prihvatiti.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre i poštovani gosti, mi smo podneli amandman na član 14. Povodom rasprave o ovom amandmanu, hteo bih da napomenem dve dodatne stvari koje, mislim, mogu da budu važne u našem pokušaju da predstavnike Vlade ovde, pre svega ministra, do kraja ove amandmanske rasprave ubedimo da možda ipak odustanu od ovog Predloga zakona o privatizaciji.

Što se tiče člana 14, nismo zadovoljni obrazloženjem koje je dala Vlada. To je ono obrazloženje koje je stajalo i u obrazloženju za podnošenje predloga Zakona o privatizaciji, gde se kaže da je stabilno makroekonomsko okruženje i odgovorna ekonomska politika zapravo ono što sada obezbeđuje da se usvoji novi zakon o privatizaciji, i onda će sve da se reši. Mi smatramo da te ocene nisu tačne.

Mogu ovde, povodom rasprave o ovom amandmanu samo da pokažem da sama činjenica da smo imali jednog ministra privrede, pa ministra finansija, pa sada neku vrstu rokade u Vladi nakon izbora, govori o tome da stabilizacija i odgovornost nisu neke kategorije koje možemo da vežemo za usvajanje ovog Predloga zakona o privatizaciji.

Druga stvar, moram samo da kažem gospodi narodnim poslanicima, na primer, ako u članu 14. u prvom stavu piše: „Učesnik u postupku privatizacije ima pravo prigovora na zakonitost sprovedenog postupka u roku od osam dana od dana održavanja postupka“, to što mi kažemo da ovaj stav, kao i svi stavovi ovog člana, treba da se briše ne znači da nužno smatramo da je sadržina nekog stava loša ili neprihvatljiva, nego tada usmeravamo narodne poslanike ka postojećem Zakonu o privatizaciji, koji podrazumeva uglavnom takve stvari. I ako ne usvojimo ovaj zakon, ne ostajemo na čistini. Imamo postojeći zakon, kojeg možemo da se pridržavamo. Hvala vam.

Petković Vladimir

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na član 14. zakona o izmenama i dopunama zakona o privatizaciji nezavisni narodni poslanici su podneli amandman koji je apsolutno neprihvatljiv i, moram da naglasim, besmislen, kao i ostala 94 amandmana na zakon o izmenama i dopunama zakona o privatizaciji. Jednostavno, bez adekvatnog obrazloženja, u smislu amandmana, nisu adekvatni da možemo na ovaj način o njima da raspravljamo.

Član 14. se odnosi na prigovor učesnika u postupku. Jasno je definisano da je rok za prigovor osam dana, da se prigovor podnosi nadležnom ministarstvu preko Agencije za privatizaciju. Jasno je precizirano da se odgovor dostavlja u roku od osam dana i da svako pravno lice koje podnese prigovor ima pravo da se žali i pokrene postupak kod nadležnog suda.

Mislim da je namera podnosioca amandmana bila da na neki način oduzme vreme u radu ovog parlamenta. Mislim da nam je vreme jako dragoceno i da bi trebalo da u narednom periodu to poštujemo, da se ne desi da nam vreme protekne na način kako je to bilo u prethodnih dvanaest godina.

Ono što bih takođe želeo posebno da naglasim, jedan od prethodnih govornika je jasno rekao da je izbor poslanika u odnosu na predlog amandmana njegov slobodan izbor. Apsolutno se slažem, ali mislim da na ovaj način nećemo doći do konkretnog predloga u smislu amandmana, jer amandmani služe da bismo ispravili neke propuste u zakonu, ako postoje, ili da bismo nešto što nije predviđeno zakonom implementirali u sam zakon. Hvala.

Čomić Gordana

Htela sam da amandman na član 14. podnesem u istom tekstu, da se briše, ali želim da postoji mera prigovora.

Nisam uspela da nađem dobru formu kojom bih promenila amandman, ali je ova rasprava o njemu povod za razjašnjenje od kojeg svi mogu da imaju korist. Radi se o stavu 2. člana 14. koji kaže: „Prigovor se podnosi ministarstvu nadležnom za poslove privrede preko Agencije...“.

Nisam imala vremena da dovoljno dobro to pojasnim, pa vas molim da sada date odgovor šta to znači „preko Agencije“? Da li znači da Agencija može da odluči koji prigovor će biti prosleđen ili ne, što sumnjam da je ideja člana zakona. Da li znači da Agencija mora biti obaveštena da bilo koji učesnik ima tužbu, jer to podrazumeva posle upravni spor?

Ponavljam, nisam uspela da dam formulaciju koja bi ostavila van svake dileme. Šta znače reči da se „prigovor podnosi ministarstvu, a preko Agencije“?

Ne može to podzakonskim aktima. Mislim, ako to bude odgovor, onda ću vas podsetiti da Rezolucija o zakonodavnoj aktivnosti Republike Srbije, koja je doneta u junu 2013. godine, obavezuje sve predlagače da podnesu podzakonske akte zajedno sa predlogom zakona ili obaveštenje zašto to ne može.

Ali, mislim da je ovo važno zbog mogućnosti sporova, kojima se ja ne nadam, i zbog toga što podnosilac prigovora posle ima, po drugim zakonima, osnova za upravni spor. Dakle, šta znači da se prigovor podnosi Ministarstvu za privredu preko Agencije?

Arsić Veroljub

Dame i gospodo, u članu 14. Predloga zakona je reč o čistom drugostepenom postupku, koji je, između ostalog, regulisan Zakonom o upravnom postupku. Mnogi zakoni se oslanjaju na taj upravni postupak i tu je regulisano.

Sada zamislite sledeću situaciju: da se direktno upućuje prigovor nadležnom ministarstvu. Nadležno ministarstvo, kada dobije prigovor, u nekom roku mora da uputi zahtev Agenciji da dostavi spise po tom predmetu prigovora, pa onda da odlučuju, pa da vrate nazad samo spise, ali ne i rezultat prigovora, ili kako ćemo već o tome da raspravljamo.

Znači, normalan put je da se uputi prigovor organu koji je doneo određen akt, a on je dužan da sa svim spisima preda prigovor drugostepenom organu koji odlučuje.

Mislim da je to toliko regulisano i postoji pravna praksa. Zakon o upravnom postupku je, mislim, jedan od najstarijih zakona koje imamo. Tu je apsolutno sve regulisano. Problem je možda kod upravnih sudova koji, čini mi se, nisu u stanju da sprovode Zakon o upravnom postupku, ali to je neka druga tema.

Čomić Gordana

Ne znam zašto ministar neće da mi da odgovor. Ako je bilo nekih reči, da nešto nismo bili dobri, šta da vam radim, vi ste ministar, ja sam narodna poslanica.

Obrazloženje koji je dao kolega narodni poslanik ne smatram ničim obavezujućim za bilo koga, nego ipak insistiram na vašem odgovoru, jer mislim da je to zajednička korist.

Dakle, šta znači preko Agencije uputiti prigovor i kako će Agencija postupati? Ako ovde to kažete jasno, mislim da smo svi na dobitku, šta god bio odgovor, pogotovo što to može da bude izvor mnogih sporova, nepotrebnih tumačenja stava o kome govorimo.

Dušan Vujović

Želeo bih da dam kratak odgovor, iako ovaj predlog nije podnet u formi amandmana i, prema tome, ne javlja se kao predmet diskusije direktne. Amandman je samo da se briše ovaj član.

Želim da vam odgovorim. U postojećoj praksi, Agencija se javlja prvostepenim organom, ministarstvo se javlja drugostepenim organom, kao što je kolega već objasnio. Prigovori drugostepenom organu se upućuju preko prvostepenog organa. Prema tome, žalba se podnosi preko Agencije kao prvostepenog organa, ministarstvo odlučuje kao drugostepeni organ u ovoj situaciji.

Ako želite pismeno obrazloženje, mi ćemo vam poslati. Hvala.

Živković Zoran

Hvala lepo. U ovom članu, koji je naravno postojao i u aktuelnom zakonu, definiše se kako se plaća privatizacija. Plaća se, naravno, dinarima i devizama. Teško da bi moglo da se nađe neko treće rešenje.

Naravno da tražimo brisanje, ne zato što smo protiv toga da se privatizacija plaća, nego zato što je besmisleno da se reciklira jedno dobro rešenje u zakonu koji je inače, ponavljam, mogao da bude dobar da je zakonito sprovođen.

Da pročitam ponovo ono što sam izvukao malopre iz obrazloženja za odbijanje našeg amandmana. Da ponovim: „Ideja Predloga zakona je da se predložene metode, modeli i mere primenjuju samo kod preduzeća sa održivim poslovanjem“. Pitao sam, šta to znači? Ministre, čekam odgovor. „U tom smislu, sprovešće se još jedna procena održivosti poslovanja“, šta to znači, ko to sprovodi?, „a koja će zajedno sa informacijama iz pisama o namerama potencijalnih investitora poslužiti kao osnov za donošenje odluke o modelu, metodu i merama kod preduzeća sa održivim poslovanjem.“

Tri puta se pominje jedan izraz za koji ne znamo šta znači. Koliko ja mogu iz ovoga da vidim, iz pisma o namerama nekoga ko želi da nešto kupi Vlada će preko svojih nadležnih tela da izabere kojim modelom će biti vršena privatizacija. To opet zavisi od nečije procene, ne znamo čije, da li ta preduzeća mogu održivo da posluju ili ne. To je mačka u džaku, to je tamni vilajet. To je toliko fleksibilno da možete da ga motate na bilo koju drugu stranu. To je problem u ovom zakonu, jedan od osnovnih problema, a to je da mogu da se stvore uslovi za korupciju.

Konačno, ja sam dvojici prethodnih ministara, za finansije i privredu, rekao da ne ulaze u ovu vladu jer će posle šest meseci da izađu iz nje sa osećanjem da su prevareni. Ne bih voleo da se to desi vama, ministre.

PREDSEDAVAJUĆI (Veroljub Arsić): Da li još neko po ovom amandmanu želi reč? Reč ima narodni poslanik Bratimir Vasiljević. Izvolite.

Vasiljević Bratimir

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, upoređujući predloženi zakon o privatizaciji sa datim amandmanima stiče se utisak da se radi o ozbiljnom radu, ali ako dublje pogledamo značaj ovog zakona, šta omogućava, šta donosi privredi i zaposlenima u Srbiji, ima se jasan uvid da je cilj bio opstrukcija i neozbiljan i neodgovoran rad na amandmanima samo da se odloži jedan ovako važan dokument koji je potreban, pre svega, privredi Srbije.

Nije ni čudo što se traži brisanje svakog člana ponaosob, od jedan do 94, ako vidimo podnosioce koji traže brisanje ovih članova; znamo da su obrisali privredu Srbije, pa nije ni čudo što traže i brisanje ovih zakona, jer verovatno je to u njihovom cilju.

Ono što je najopasnije, pokušava se da se okrive SNS i Vlada Srbije, koja se trudi da ovakvim predlozima i zakonima učini sve što je moguće kako bi privreda u Srbiji krenula sa mrtve tačke.

Nikako ne mogu da podržim ovaj amandman, a verujem ni svi ozbiljni ljudi i poslanici u ovom visokom domu. Hvala.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsiću, poštovani gospodine ministre i gosti, smatram da se, evo, već do sada, a mi smo stigli samo do amandmana na član 16. Predloga zakona o privatizaciji, pokazalo koliko je dobro da se temeljno bavimo sadržinom predloženih tačaka jednog zakona koji je došao u Skupštinu.

Hoću da napomenem ovde tri stvari, vezano za član 16. Nije naša namera da odložimo vremenski usvajanje ovog predloga zakona. Naša je ideja bila ovde, od prvog dana, kada smo se prvi put obratili ljudima koji su došli ovde iz Vlade i različitih agencija, da ubedimo njih, u toku nekoliko dana koliko imamo za raspravu, da odustanu od ovog predloga zakona. To činimo i sada.

Druga stvar, mi smo smatrali, i to je važno da se negde evidentira, da pristup „zakon radi zakona“ neće da nas usmeri ka onim ciljevima koji su definisani u obrazloženju za usvajanje ovog zakona, odnosno predstavljanja ovog predloga zakona u Skupštini Srbije.

Treća stvar, vezano za član 16, ovde se čulo da ne treba možda da se neguje ovakav pristup, da se podnosi toliki broj amandmana, jer se troši struja u Narodnoj skupštini, a samim tim se troši i novac poreskih obveznika, to znači građana Srbije. Ta logika, gospodo, mislim da nije dobra, jer tom logikom, ukoliko je dosledno sledimo, možemo da dođemo do zaključka da možda parlament uopšte ne bi trebalo da radi jer će da se troši neka struja, a to će sve da plati neki građanin Republike Srbije.

Gospodo, demokratija jeste skup model, ali je najjeftiniji i najbolji od svih, i ovde to treba da negujemo, a ne da je ugrožavamo. Hvala vam.

Đurišić Marko

Poštovani predsedavajući, stav 3. ovog člana govori o tome da „ministar nadležan za poslove privrede propisuje visinu i vrstu troškova koji se priznaju u visini stvarnih troškova iz stava 1. ovog člana“. I u kasnijim članovima vrlo važnu ulogu u sprovođenju ovog zakona ima ministar nadležan za poslove privrede, kako se kaže. U članu 92. govori se o potrebi da se u roku od 30 dana od dana donošenja ovog zakona donesu svi podzakonski akti.

Sada postoji velika bojazan kod nas, s obzirom na to da ćemo u narednih nekoliko dana ostati bez ministra privrede, jer smo juče, u skladu sa zakonom, dobili obaveštenje da je ministar koji sada obavlja posao ministra privrede predložen za ministra finansija, ko će raditi ovaj vrlo odgovoran posao i da li će ovi zakonom predviđeni rokovi moći da se ispune, kao ovaj koji govori o tome da način za utvrđivanje troškova određuje ministar nadležan za poslove privrede? Šta ćemo da radimo, pošto tog ministra verovatno od sledeće nedelje neće biti, a rokovi će početi da teku? Osam dana od objavljivanja, ovaj zakon stupa na snagu. Možemo da dođemo u situaciju da ne mogu da se ispoštuju rokovi i da ceo ovaj obiman posao oko završetka privatizacije, što je predviđeno ovim zakonom, ne bude urađen na vreme i da na početku upadnemo u jedan cajtnot koji do kraja, s obzirom na jako kratke i dinamične rokove, nećemo moći da ispunimo.

Tako da mislim da je vrlo važno da Vlada nađe odgovor na to i da nađe rešenje za novog ministra privrede ukoliko se ostvari ono što je premijer nama poslanicima poslao kao inicijativu, da se ministar privrede Dušan Vujović imenuje za ministra finansija. Hvala.

Orlić Vladimir

Zahvaljujem. Pridružujem se ocenama da uporno radimo ovo na pogrešan način, odnosno da ni ovaj amandman ne treba da bude prihvaćen iz svih razloga koje smo čuli danas.

Nažalost, moram da konstatujem dodatno, na obrazloženje da se demonstrira konstruktivnost, da to ne radimo, uporno ne radimo ceo dan. Konstruktivan pristup bi svakako bio pristup koji omogućava da se konkretno rešenje, koje zaslužuje da bude popravljeno na bilo koji način, popravi konkretnom merom, sa jasnim pristupom kako bi se to uradilo, a to svakako nije brisanje iz opštih razloga.

Inače, dosadašnja praksa u ovom sazivu je, mislim više nego jasno, pokazala da predstavnici skupštinske većine nemaju problem sa takvim pristupom kada je postavljen na pravi način, da smo u mnogo navrata uspeli da se usaglasimo oko stvari za koje se postigla zajednička volja, da smo nedvosmisleno usmereni ka boljitku za naše građane, da nemamo problem sa tim odakle predlozi potiču, ali, svakako, način, pogotovo ovaj koji se demonstrira danas čitav dan, nije pravi i definitivno nije nešto što je na ponos onome ko ga primenjuje. Hvala najlepše.

Tatomir Nebojša

Poštovani predsedavajući, moram da kažem da uopšte ne razumem predlagača ovog amandmana, jer gospodin Pavićević nam je malopre održao predavanje o demokratskim principima, a nijednom rečju nije pomenuo amandman, niti je obrazložio svoj amandman. Niti smo mi na predavanju, niti ste vi profesor, tako da vas molim da pričate o amandmanu. Hvala.

Živković Zoran

Hvala, predsedavajući. U članu 17. se definiše kuda idu sredstva od privatizacije, kao što pratite, nadam se, pa znate. Naravno da je to bilo sadržano i u aktuelnom zakonu i naravno da ću i ovde da upotrebim izraz „reciklaža“; to znači, na jedan malo drugačiji način, pod nekim drugim rednim brojem člana zakona se praktično na isti način obrađuje ista materija.

Ovo je dobra prilika, kada se već priča o nekim lošim i dobrim iskustvima iz privatizacije, da podsetim da su prihodi od privatizacije 2003. godine bili preko dve milijarde dolara i da je to, uz „Telekom“ (koji se desio nekoliko godina kasnije, mislim 2007. godine), najveći prihod od privatizacije i da svi tada privatizovani pravni subjekti ili kompanije i dan-danas rade i spadaju, svi, među prvih deset poreskih platiša za budžet Srbije. To je, čini mi se, i premijer u ekspozeu istakao i naveo neke od njih.

To vam je još jedan dokaz da je postojeći zakon, pre svega onaj njegov izvorni tekst, bio sasvim dobar okvir za rešavanje ovog problema koji sada imamo, a to je tih 600 i nešto neprivatizovanih preduzeća, od kojih, čuli smo i na odboru, šezdesetak ne možete da nađete na adresama; dvadesetak-tridesetak su zaštitne radionice za invalide, koje nisu predmet privatizacije; tridesetak i nešto je na Kosovu, što znači da tamo ne možemo da ih privatizujemo. Praktično, od onoga što je ostalo, a to je oko 400, bar polovina je spremna za stečaj sutra. Tako da ne podižemo ovom diskusijom i ovim zakonom velika očekivanja kod tih skoro 100.000 ljudi. Nažalost, tu nema neke velike dobre sudbine. Slažem se da je problem veliki, ali ovo nije način da se on reši. Hvala.

Stojšić Đorđe

Zahvaljujem. Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, naš amandman je bio vezan takođe za raspodelu sredstava po osnovu prihoda od privatizacije.

U prošlom zakonu i u ranijim zakonima o privatizaciji jasno je bilo definisano da se 10% sredstava uplaćuje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, zatim, 50% sredstava izdvojiće se za finansiranje i restrukturiranje i razvoj privrede na teritoriji Republike Srbije, 5% sredstava po osnovu nadoknade licima čija je imovina nacionalizovana, 5% za razvoj lokalne infrastrukture, 30% će se rasporediti posebnom odlukom Vlade, ali ono što je za nas najvažnije, u slučaju da je sedište subjekta privatizacije na teritoriji AP Vojvodine, 50% tih sredstava izdvojiće se za finansiranje i restrukturiranje i razvoj privrede na teritoriji AP Vojvodine.

Mi smo inicijalno dali ovaj amandman vezano za kapital, ali i za imovinu. Znam da u slučaju da se prodaje imovina nije moguće da se raspodela ovako vrši, s obzirom na to da se tu sprovodi nekakav fingirani stečaj, te i poverioci moraju da se namire iz tog procesa, tako da smo dali ispravku i ostalo je da se odnosi samo na društveni kapital.

Mi bismo želeli, kada dođe na red, a nadamo se da će doći, i zakon o finansiranju AP Vojvodine, da se ova materija malo bliže uredi, ali, za sada, bili bismo srećni ako bi se prihvatio ovakav naš amandman. Zahvaljujem se.

Dušan Vujović

Samo kratko, prihvata se ispravljeni predlog amandmana za ovaj član. Hvala vam.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani gosti, podneli smo amandman na član 18. koji se tiče javnog poziva za prikupljanje pisama o zainteresovanosti. U tom članu se opisuje šta sve taj javni poziv sadrži. Sada imam dve napomene, dodatne, u odnosu na sve što smo do sada pričali o našim amandmanima, a vezano za član 18.

Gospodin Orlić je malopre rekao da meni i gospodinu Živkoviću nedostaje konstruktivnosti u skupštinskim raspravama, a naročito, pretpostavljam, danas. Smatram, gospodine Orliću, da smo načinom na koji smo obrazlagali sve amandmane na sve predloge zakona koji su došli u Skupštinu do sada pokazali ne samo konstruktivnost, nego jednu strašnu želju da ti zakonski predlozi budu najbolji mogući. Niko ovde nije podneo više amandman od nas dvojice. Nijedan od tih amandmana nijedan poslanik vaše stranke nikada nije podržao; verovatno nije ni pomislio da podrži. Smatram, gospodine Orliću, da je to nekonstruktivnost sa vaše strane.

Mi smo ovde npr. ubedili sve razumne ljude, što se tiče vozačke dozvole, kada je bio onaj Predlog zakona o izmenama Zakona o saobraćaju, da se ne skraćuje na osam godina nego na deset godina. To smo toliko dobro argumentovali ovde, i to nije prihvaćeno.

Gospodine Orliću, mi smo i ovde podneli sve ove amandmane i saopštili prekjuče, kada smo imali raspravu u načelu, da ćemo uložiti svu svoju energiju da i ovaj zakonski predlog, sada u članu 18, učinimo mnogo boljim, odnosno najboljim. Mi upravo to sada radimo.

Zato smatram da nije u redu zamerati nama dvojici na nekonstruktivnosti, koji smo već glasali za Predlog zakona o savetima nacionalnih zajednica, glasaćemo za Predlog zakona o stečaju, ali za Predlog zakona o privatizaciji nikako. Hvala vam.

Orlić Vladimir

Zahvaljujem. Biće kratko i definitivno u duhu dobre prakse mesta na kom se nalazimo.

Konstruktivnost mora da bude sagledana ne samo u želji da se postigne određeni efekat, već u tome da li pružate način da se određeni efekat zaista postigne ili ga eliminišete u startu. Nije dovoljno deklarativno izaći sa pričom – želimo najbolje. Hajde da vidimo da li to zaista može da se postigne u praksi na način na koji se radi.

Ovakvim pristupom, mislim na današnji... Ne želim uopšte da prenosim bilo kakvu zamerku i da provlačim krivicu kroz situacije koje su se događale u prošlosti ili će doći u budućnosti, prema svakoj situaciji treba da se odredimo pošteno, onako kako stoji u momentu kada se nalazi. Dakle, za sve što se postigne dobro zajedničkim snagama, svaka čast; za sve što će se postići dobro zajedničkim snagama, takođe svaka čast. Ali, imamo problem sa današnjim pristupom.

Nije kvalitet današnjeg pristupa sadržan u broju amandmana. Ne može da ih bude ni previše ni premalo. Pitanje je šta se u njima nalazi, kako glase i šta sa sobom povlače. Nije konstruktivan pristup davati zamerke a pri tom ne pružiti mogućnost da se, ako postoji potreba, te zamerke usvoje. Pristup – briše se sve, ne pruža tu mogućnost. Mislim da je to i samom predlagaču više nego jasno i da nema potrebe da obrazlažem nešto što i on sam dobro razume.

Ovakvim pristupom se ne ostavlja prostor da se, ako treba, nešto zajednički reši. Ovakvim pristupom ostavlja se samo prostor da se iznova o nečemu govori, bez mogućnosti da se završi drugačije do, da ponovim i ovom prilikom, da se amandman odbije jer ne pruža drugu mogućnost. Hvala vam najlepše.

Mijatović Predrag

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Gospodine ministre, skoro celo pre podne slušamo obrazloženja podnosilaca amandmana. Mislim da ovaj amandman koji je podnet na član 18. odslikava, ako tako mogu da kažem, sav besmisao podnošenja ovakve vrste amandmana, sa istim obrazloženjem za svaki amandman.

Ako pročitamo član 18, ne želim da ga čitam, mada građani Srbije ne znaju na šta se on odnosi, odnosi se na potrebnu dokumentaciju za obavljanje privatizacije, znači, oglas koji će sadržati podatke za privatizaciju i dokumentacija koju treba podnosilac zahteva za privatizaciju da podnese. Šta tu nije dobro? Podnosilac amandmana traži da se to briše.

U jednom trenutku su podnosioci dosadašnjih amandmana rekli šta su hteli da postignu. To bismo i svi mi ostali, a i građani Srbije koji pošteno i pozitivno misle verovatno se pitaju šta su podnosioci amandmana hteli da postignu ovim amandmanima. To je da se zakon o privatizaciji koji je sada na redu i o kome diskutujemo povuče iz procedure, da nastavimo sa starim Zakonom o privatizaciji, koji je doveo do kriminalne privatizacije u svim ovim godinama koje su iza nas, do svih nelegalnih i kriminalnih privatizacija.

Znači, to biste hteli da postignete, da ovaj zakon povučemo, a da se nastavi da se prljavim novcem i na nelegalan način otkupljuju preostala (nažalost, vrlo malo preostalih) preduzeća koja ova zemlja ima. Zar biste to hteli da postignete ovim amandmanima, odnosno brisanjem svih ostalih tačaka iz ovog zakona?

Mislim da je to nepošteno i nekorektno sa vaše strane. Hvala lepo.

Simić Vesna

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre i ostali predstavnici Vlade, poštovane kolege, nažalost, nijedan od predloženih amandmana ne samo da ne sadrži valjano, nego uopšte ne sadrži obrazloženje, što znači da suštinski nije podnet u onom obliku u kojem bi trebalo da bude podnet.

Zato smo imali prilike da prilikom obrazlaganja svakog od podnetih amandmana čujemo da je cilj podnošenja svakog amandmana da se ubedi Vlada Republike Srbije da odustane od teksta predloženog zakona, te da ostane na snazi stari Zakon o privatizaciji, odnosno do sada važeći.

To se, nažalost, neće desiti. Zašto? Zato što je dosadašnji Zakon o privatizaciji bio najveće zlo koje je moglo da pogodi Republiku Srbiju. Pre donošenja i stupanja na snagu tog zakona, preduzeća su, možemo da kažemo, barem životarila, a i građani Srbije su koliko-toliko životarili, danas, nažalost, samo dišu vazduh.

(Predsedavajući: Molim vas da se vratite na amandman na član 18.)

Prema tome, SNS i ja u danu za glasanje nećemo podržati niti ovaj, niti bilo koji od amandmana predloženih od strane Nove demokratske stranke. Hvala.

Živković Zoran

Član 19. govori o tome ko pokreće postupak privatizacije subjekta privatizacije. Za društvenu imovinu, to je ministarstvo nadležno za poslove privrede. Što se tiče javnog kapitala, tu se pokreće inicijativom Vlade, nadležnog organa autonomne pokrajine ili lokalne samouprave.

Bolje rešenje je bilo u prethodnom zakonu zato što je bilo više inicijatora procesa privatizacije, a ne samo Vlada ili nadležni organ lokalne samouprave ili autonomne pokrajine. Između ostalih razloga, i to je razlog zašto tražimo brisanje ovog člana.

Hvala prethodnici koja je ukazala, mislim da je prva shvatila šta je naš cilj. Da, naravno, naš cilj jeste da pokažemo da je ovaj zakon pokušaj da se uz velike fanfare i, da ponovim još jednom, estradu prikaže kao reformsko nešto što je inače reciklaža i prepakivanje postojećeg zakona.

Naravno da kriminalne radnje vezane za privatizaciju ne proističu iz Zakona o privatizaciji, nego iz kršenja Zakona o privatizaciji i drugih zakona koji su bliski ovoj oblasti.

Konačno, uz sve poštovanje, posle sto dana ili malo više koliko smo ovde, ja bih vas molio da zapamtite koja stranka se kako zove. Moja stranka se zove Nova stranka. U narednih dvadesetak godina ćemo vas vratiti u klupe…

(Predsedavajući: Molim vas, vratite se na temu.)

… opozicije, pa ćete imati vremena da pišete prave amandmane, koje nam sada preporučujete.

Martinović Aleksandar

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je prethodni govornik povredio dostojanstvo Narodne skupštine. Uzmite bilo koji materijal Narodne skupštine Republike Srbije i videćete da gospodin Živković i njegov kolega nisu poslanici Nove stranke, nego su poslanici van poslaničke grupe. Poslanik Nove stranke će biti onda kada Nova stranka na izborima, nekim budućim, pređe cenzus.

Koleginica iz Poslaničke grupe SNS jeste napravila grešku. Gospodin Živković definitivno nije poslanik Nove demokratske stranke, ali nije ni poslanik Nove stranke, nego je poslanik van poslaničke grupe. To je sada njegov problem zašto je sebe doveo u takvu situaciju, ali prosto, da ne bi bilo nesporazuma, Nova stranka nema poslaničku grupu u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Tomić Aleksandra

Uvaženi predsedavajući, član 107. stav 1. kaže da je govornik na sednici Skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Ne možete akte koje donosi najviši zakonodavni organ, koji se zove Narodna skupština, nazivati otpadom, jer reciklaža je postupak sakupljanja, sortiranja i tretiranja otpada. Ako pričamo o reciklaži, onda pričamo o Narodnoj skupštini, onda se bavimo time da kvalifikujemo dokumenta, zakone, predloge, amandmane u otpad. Prema tome, time urušavamo Narodnu skupštinu, njeno dostojanstvo. Ja vas molim da reagujete na vreme.

Živković Zoran

Ja bih molio uvaženog prethodnog govornika i sve druge da pogledaju u monitor. Osim mog lika, u dobrim godinama, imate tamo i moje ime i naziv stranke kojoj pripadam. Hvala.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane gošće, mi smo podneli amandman i na član 20. Predloga zakona o privatizaciji, koji se tiče popisa i procena.

Mislim da je današnja rasprava, pa i ovaj deo kada ja obrazlažem ovaj amandman, dobar pokazatelj koliko je važno da se svi narodni poslanici i poslanice pripremaju za naše skupštinske rasprave tako što će svaki član zakona temeljno da čitaju, da budu informisani o tome, pa da onda budemo sposobni da menjamo.

Gospodin Mijatović je malopre rekao da je to što mi radimo potpuno besmisleno.

Poštovani predsedavajući, ja vam se zahvaljujem na komentaru od malopre kada ste mi skrenuli pažnju, kao jedan saobraćajac, da ne smem direktno da se obraćam narodnim poslanicima, a vas molim da gospodinu Mijatoviću kažete da „besmisleno“ znači – u suprotnosti sa zdravim razumom. To je uvreda, poštovani predsedavajući, za svakog narodnog poslanika u Narodnoj skupštini, naročito ako se ima u vidu da nas dvojica ovde demonstriramo pravi poslanički rad u Skupštini Srbije.

Pavićević Vladimir

Hoću. Nakupi se, dosta ljudi nešto kaže, moram onda malo da reagujem.

Pavićević Vladimir

Dakle, dve su stvari koje nas dvojica, Zoran Živković i ja, kao poslanici Nove stranke u Skupštini Srbije, hoćemo da ostvarimo amandmanom na član 20.

Jedna je, gospođa Simić je to veoma dobro razumela, hoću sada to da joj kažem, obaranje ovog predloga zakona. Nećemo da ovaj predlog zakona bude usvojen.

Druga stvar jeste informisanje građana Srbije o tome šta piše u predlozima zakona. Ovde zakoni stižu po hitnom postupku. Nema kada ni narodni poslanik, a kamoli građanin, da sazna šta se dešava. Ovo je prilika. Čak i ako Predlog zakona bude usvojen, mi ćemo biti zadovoljni ostvarenjem ovog drugog cilja. Hvala.

Mijatović Predrag

Hvala lepo, gospodine predsedavajući. Ako se potpuna bezidejnost pretoči 95 puta, sa istim obrazloženjem, onda je to, kolega, potpuna besmislica. Hvala lepo.

Živković Zoran

Hvala. U ovom članu se definiše da Agencija predlaže ministarstvu nadležnom za poslove privrede model i metod privatizacije u roku od 45 dana, kaže: „ako je iskazano interesovanje investitora prihvatljivo i ako je održivost poslovanja subjekta privatizacije pozitivno ocenjena“.

To je ono što sam već čitao u tekstu obrazloženja, tri puta se ponavlja sintagma „održivost poslovanja“. Ja sam već jednom pitao ministra, pa bih molio da dobijem odgovor na to kako to objašnjavate, ko sprovodi, po kojoj metodologiji i po kojim standardima? Hvala.

Dušan Vujović

Dakle, da ponovim samo kratko, smisao ovog zakona, koji ste izgleda propustili da primetite, jeste da se rešava problem koji već postoji, a da se ne izmišlja problem. Rešava se problem 584 preduzeća koja se nalaze u portfoliju Agencije za privatizaciju, 161, odnosno 162 preduzeća koja su ušla u status restrukturiranja zato što nisu uspela da završe proces privatizacije i osposobljavanja za normalni ekonomski život na osnovu starog Zakona o privatizaciji. Znači, slučaj, opravdanje ovog zakona i cilj ovog zakona su jasno definisani.

Drugo, Agencija je u svom dosadašnjem poslovanju, posebno u sklopu ovog zakona, vrlo jasno definisala šta predstavlja, da citiram ovaj član zakona, „održivost poslovanja subjekta privatizacije“. To je sposobnost da se proizvodi i prodaje proizvod ili usluga na tržištu, gde će prihodi biti veći od troškova, dovoljno veliki da se pokriju svi ostali izdaci, uključujući plate radnika, amortizaciju, normalno poslovanje, što će vam svaki udžbenik iz ekonomije objasniti i pokazati. Prema tome, tamo je navedeno: prodaja proizvoda na tržištu, menadžment, radna snaga, tehnologija i svi ostali elementi koji obezbeđuju kontinuirano poslovanje. Isključuju se finansijske teškoće iz prošlosti, pošto ovaj zakon nudi mogućnost da finansijski problemi, uključujući probleme potraživanja države, komercijalnih poverilaca, zaštićenih poverilaca, budu rešeni u toku procesa privatizacije.

Prema tome, ako je potrebno da objašnjavamo podzakonskim aktima i aktima Agencije, to ćemo vrlo rado uraditi. To je vrlo jasno definisano. Ako tu nešto nije jasno, to nije stvar zakona, to je stvar podzakonskih akata, metodologije Agencije i standardne ekonomske analize. Hvala.

Živković Zoran

Bilo bi jako lepo da je tačno ovo što sam čuo od ministra. To znači da je održivost poslovanja subjekta privatizacije to da subjekt privatizacije, odnosno firma, privredno društvo proizvodi ili pruža usluge i njih naplaćuje na tržištu tako da ostvaruje veći prihod nego što su troškovi. U čemu je problem onda sa tom firmom? Zašto ona ima probleme? Čemu onda zakon koji treba da spasi tih 600 firmi od problema ako one mogu da posluju na taj način kako ste vi rekli? Zašto nisu do sada našli nekoga da ih privatizuje?

Naravno da to to znači u jednoj široj definiciji, ali tome apsolutno nije mesto u ovom zakonu, jer da jesu takve, oni bi već odavno bile privatizovane i radile bi vrlo profitabilno. Hvala.

Dušan Vujović

Znači, rekao sam, postoje realni ekonomski uslovi – to je prodaja proizvoda ili usluga, sa troškovima koji su niži od prihoda. Rekao sam, ne uzimajući u obzir finansijske teškoće.

Uzmite primer „Galenike“: ona ima aktivu koja vredi, ona ima proizvod koji može da proda, ima proizvodne troškove koji su manji od prodajne cene, ali ima finansijske troškove koji su višestruko veći. Ona ima dva i po puta veće obaveze od vrednosti aktive. Da bi mogla ta aktiva da funkcioniše, neko mora u procesu privatizacije da ponudi dokapitalizaciju i rešenje problema dva i po puta većih obaveza, finansijskih troškova. Kako je došlo do tih obaveza, o tome možemo da razgovaramo. Znači, došlo je zbog poslovnih promašaja, zbog nagomilanih obaveza iz prošlosti itd.

Znači, upravo ovaj zakon pokušava da reši situaciju u kojoj postoji zdrava ekonomska osnova, ali se dogodila finansijska situacija koja je preduzeće stavila u situaciju, koja može da se rešava bilo stečajem, bilo privatizacijom.

Ovde pokušavamo da rešavamo pre stečaja, zbog toga što se u stečaju sve prodaje „na parče“. Ovde se imovina prodaje kao imovina u delatnosti. Znači, ovde nije samo hala u pitanju, nije u pitanju samo oprema, nego je u pitanju znanje „Galenike“, istraživanja vršena godinama. „Galenika“ ima određen broj proizvoda za koje nam potencijalni investitori govore da mogu da se prodaju na određenim tržištima.

Ako bi „Galenika“ otišla u stečaj, ona bi se prodavala kao hala, kao pojedinačne mašine itd. Ako bi se rešilo u procesu privatizacije, onda bi se kupovala imovina sa tim znanjem, sa tim nematerijalnim delovima aktive; ostala bi u delatnosti, sačuvala bi zaposlenost, ako ne u celini, onda najvećim delom. To je bitna razlika.

Mogli smo na početku, u stvari, da posvetimo malo vremena da objasnimo suštinu. To je suština razlike – prodaja imovine, koju ovaj zakon nudi, a koju prethodni zakon nije nudio, on je nudio samo prodaju kapitala.

Kod „Galenike“ je kapital negativan. Ona prodajom kapitala ne može da se privatizuje. Ako izdvojimo tih sto i nešto miliona procenjene aktive i tome dodamo mogućnost da neko doinvestira trideset-četrdeset miliona, rešimo problem 250.000.000, koliko već imaju dugova u ovom procesu, onda „Galenika“, za koju svi želimo da preživi, može da preživi. Ako ode u stečaj, onda ćemo prodavati tu halu, u kojoj će neko praviti hotel, stanove itd. Mislimo da je to propuštena šansa za Srbiju. Sve ovo vreme pričamo samo o tome da „Galenika“ dobije realnu šansu, da nastavi da proizvodi lekove, sve one koje znamo od detinjstva, dobre lekove, dobre antibiotike, koji mogu da se prodaju kod nas i u drugim zemljama gde Srbija ima povlašćeni pristup.

Živković Zoran

Hvala vam. Primer „Galenike“ je jako dobar. Naravno da niko normalan ne želi propast te firme, pa ko god da je u ovoj Srbiji, ali je „Galenika“ došla u taj položaj zato što nije privatizovana po starom zakonu, u vreme kada nisu pravljene poslovne gluposti, egzibicije, namirivanje, partijsko, klanovsko, kumovsko ili ne znam kakvo. Znači, mi imamo ceo segment farmacije koji je privatizovan. Sve ono što je imalo mesta na tržištu je opstalo i danas posluje jako dobro. Ono što je bilo mrtvo pre dvadeset godina, mrtvo je i dan-danas.

Prema tome, to je jedan problem sa tim primerom. Drugi je problem što najveći deo drugih firmi, „Lasta“, „Simpo“, sve ostale firme, jesu firme koje teško mogu da se porede sa „Galenikom“.

Konačno, pitanje je, ko plaća te dugove? Ko je time što je propušteno da se to privatizuje po starom zakonu, u vreme kada je to trebalo da se radi... Ko plaća sve te dugove? Ne plaća to Vlada, ne plaća to ni država. To plaćaju građani Srbije.

Prema tome, hajde da uzmemo tih par velikih firmi, da stavimo na stranu i da mi objasnite ili da me uputite na neki sajt, na neku publikaciju gde bih ja mogao da se upoznam sa tim šta je, po kojoj metodologiji i po kojim standardima se vrši ocena održivog poslovanja subjekta privatizacije.

Inače, ne sumnjam u dobre namere. To govorim vama, ministre, i vašim saradnicima, ne skupštinskoj većini. Hvala.

Novaković Milan

Uvaženi predsedavajući, poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, za mene je ovaj amandman potpuno neprihvatljiv iz prostog razloga što se u ovom članu 21, ko god je pažljivo slušao obrazloženje ministra, apsolutno vidi da su upotrebljeni svi elementi ekonomske i pravne struke. Ministar je to vrlo jasno pojasnio u svom razjašnjenju na postavljena pitanja.

Stoga, gledajući na prethodne amandmane, apsolutno ne vidim ni u jednom delu da predlagač amandmana zbilja ima bilo koje utemeljenje u bilo kom delu struke za koji se zalaže SNS, a i sam ministar je nestranačka ličnost, čije apsolutno iskustvo i sve stavove do sada iznete... Ja nisam mogao da čujem nijednu činjenicu, da opovrgne obrazloženje bilo ko od prisutnih, na bilo koji član ovog zakona, a da je utemeljena na principima ekonomske i pravne struke.

Kad smo već kod struke, jedan od predlagača je i predavač. Zamislite da se pojavim na nekom njegovom predavanju i donesem ova 94 papira i pokažem studentima da na svakom papiru piše isto – briše se. Hvala.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsiću, poštovani ministre, poštovani gosti, ja sam razumeo da je prethodni govornik mislio na mene kada je pominjao predavača koji nosi 95 amandmana, a da u svakom od tih 95 amandmana piše – briše se, briše se, briše se.

Gospodo, pa ja bih i kao predavač, u okviru, na primer, političke teorije, političke istorije i metodologije političkih nauka, navodio ovaj slučaj kao primer dobre prakse delovanja jednog posvećenog narodnog poslanika u Skupštini Srbije, naročito kada nam predlozi zakona iz Vlade dolaze po hitnom postupku, svi do jednog, kada nas ujutru zatekne taj predlog zakona, kada nemamo vremena ni da pročitamo pa da onda argumentovano raspravljamo o tim predlozima zakona.

I, šta nama onda preostaje? Onda nama preostaje jedna snažna borba za to da, prvo, sebi obezbedimo vreme, da se upoznamo sa materijom, da znamo o čemu ovde govorimo. Pa, mi smo ovde čuli danas i neku saglasnost oko nekih mogućih izmena. Da nije bilo ove rasprave, da nije bilo rasprave o ovih dvadeset amandmana do sada, mi to ne bismo bili u stanju da uradimo. Gospodo, to je demokratija.

Ovde je važno da vaši odgovori na ono što su naši amandmani budu dobri. Ja ne vidim da su ti odgovori dobri, ni vaši, ni odgovori Vlade, u odnosu na ovaj Predlog zakona o privatizaciji. Hvala vam, gospodine predsedavajući.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsiću, poštovani ministre, poštovani gosti, slediću vaše instrukcije, poštovani predsedavajući, i zahvalan sam vam na pomoći oko toga, pre svega sada oko obrazlaganja ovog amandmana na član 22.

Tri su stvari koje tu posebno hoću da kažem. Radi narodnih poslanika, pošto imam sumnju sada, koji možda nisu čitali sve ove članove, a i građana koji prate ovu skupštinu, članom 22. predviđeno je, u naslovu piše „Izmena odluke o modelu i metodu“ i onda stoje dva stava, stav 1: „Ako u sprovođenju postupka privatizacije nastupe okolnosti iz kojih proizilazi da sprovođenje odluke o modelu i metodu nije moguće, Agencija može predložiti izmenu odluke o modelu i metodu subjektu privatizacije“.

Odmah da kažem, nemam ja, da smo u nekim redovnim okolnostima, boljim, primedbu na sadržinu stava 1.

Stav 2: „Na donošenje novih odluka o modelu i metodu primenjuje se postupak iz člana 21. ovog zakona“, koji smo već obrazložili amandmanom na član 21. prethodno.

Mi samo smatramo da sve ovo, kao i mnoge stvari u ovom predlogu zakona, pa i ovo što piše u članu 22, već postoji, i da zakone u ovoj Narodnoj skupštini ne treba da donosimo radi marketinga. Ni odluke, političke, ne treba da se donose radi marketinga. Zakoni ne smeju da postoje radi zakona, već radi uređenja i rešavanja izvesnih problema sa kojima se u društvu i u državi suočavamo.

Nas dvojica samo to smatramo i ceo dan pokušavamo samo to da objasnimo. Vidim da neki poslanici to razumeju, čak iz Napredne stranke, ali kažu da će ipak da glasaju protiv toga. Mi samo tvrdimo – iskoristimo postojeći instrument, ono što već postoji u postojećem zakonu, a nemojmo gubiti vreme na usvajanje potpuno novog. Hvala vam.

Kovačević Goran

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 8. jasno su definisani modeli privatizacije. Kada govorimo o modelima privatizacije, kažete – prodaja kapitala, prodaja imovine, prenos kapitala, strateško partnerstvo. Da li je tako, ministre?

Mi ceo dan slušamo o modelima i metodima. Gospodo iz opozicije, da li postoji ijedan drugi metod i model sem ovih? Da vas podsetim, u ekonomskoj teoriji postoje dva modela. Oni imaju dve podgrupe. Kaže se, prvi model – model privatizacije putem prodaje. U novijoj istoriji govorimo o Engleskoj iz 1980. godine, kao početku tog modela, dva oblika – izdavanje akcija i prodaja imovine, uglavnom primenjen u Nemačkoj, Mađarskoj. To je prvi model. Drugi model – akcijska i vaučerska privatizacija. Trećeg modela nema.

Znači, ostavljena je mogućnost da se kombinacijom ta dva modela i te četiri podgrupe za svako preduzeće nađe model koji će omogućiti očuvanje što je moguće više tog negativnog kapitala, ako ga je moguće i sačuvati, i sačuvati makar i jedno radno mesto.

Ja ne vidim ništa sporno što se tiče modela i metoda privatizacije. Ako ekonomska teorija pronađe neki novi, koji bi se primenio i bio praktičan, vaši amandmani će imati smisla. U ovom trenutku, ministarstvo i ministar, ko god, primenjuju sve što postoji. Zahvaljujem.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsiću, poštovani ministre, poštovani gosti, saglasan sam sa gospodinom Kovačevićem u dobrom delu njegovog govora, osim u onom delu koji čini zaključak tog govora.

Pazite, ovaj model privatizacije koji stoji u osnovi ovog predloga zakona nije, u smislu njegove filozofije, nekih principa, drugačiji model od onoga što je predviđao postojeći Zakon o privatizaciji, i onaj koji je bio 2001. godine, i tu ne vidim nikakvo nerazumevanje.

U pogledu člana 8, koji ste sada pomenuli, mi smo već saopštili da smo u članu 8, gde se predviđaju ti podmodeli, kako ste ih nazvali, ali u Predlogu zakona piše da su to modeli privatizacije, jutros u raspravi imali primedbu na ovaj četvrti podmodel – strateško partnerstvo. Pokazali smo da to strateško partnerstvo već jeste praktikovano na primeru „Fijata“, na primeru „Etihada“. Jutros smo rekli da je strateško partnerstvo dobar model za one države, demokratske, razvijene, u kojima postoji sigurno obezbeđena vladavina prava. Mi još uvek nismo takva država. Ako nismo takva država, onda strateško partnerstvo može da bude veoma loš model.

Ova dva slučaja, koja počivaju na skrivenosti, tajnosti ugovora, jesu dokaz toga, gospodine Kovačeviću. Pazite, ako nešto donosi opšte dobro, zašto bismo sakrivali to od građana Srbije i od narodnih poslanika?

Prema tome, razumeo sam da su naše diskusije vrlo kompatibilne. One su dosta usaglašene, ali ja iz svoje pozicije ne bih mogao da prihvatim vaš zaključak. To je jedino neslaganje. Hvala vam.

Martinović Aleksandar

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Arsiću, povređen je član 107, odnosno prethodni govornik je doveo u pitanje dostojanstvo Narodne skupštine kada je rekao da Srbija nije demokratska država. Želim da mu skrenem pažnju na činjenicu da ova država ima Ustav i da u članu 1. Ustava Republike Srbije stoji: „Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.“

Ovo što je rekao gospodin Pavićević je uvreda ne samo za Narodnu skupštinu, već je ovo uvreda za Republiku Srbiju i za sve njene građane.

Mislim da se ovakvim rečima šalje veoma loša poruka onima koje pozivamo da ulažu u Republiku Srbiju. Zamislite kakav smisao imaju reči – Srbija je sve suprotno od demokratije i vladavine prava, od pravne države, a pozivamo i domaće i strane investitore da ulažu u jednu takvu, nedemokratsku državu, koja ne poštuje principe vladavine prava, koja ne poštuje ljudska prava itd.

Vodite računa o rečima koje izgovarate. Možete da mrzite SNS do mile volje, možete da se ne slažete sa našom politikom, ali nema niko pravo da kaže da Srbija nije demokratska država i da Srbija nije država koja počiva na vladavini prava.

Živković Zoran

Naravno da će sva pitanja biti postavljena predsedniku Vlade. Mislim da je to pravi način komunikacije parlamenta i Vlade. I sam predsednik Vlade je rekao da će on odgovarati na pitanja poslanika, tako da će sva pitanja biti upućena njemu. Ima ih više i tiču se onoga što građani Srbije očekuju da dobiju danas kao odgovor. Neka pitanja interesuju i mene lično, ali u izboru tih pitanja sam se pre svega vodio time da damo odgovore na sve one teme koje stoje u srpskoj javnosti i nikako da dobijemo konačan odgovor na to.

Prvo pitanje: ugovori sa „Etihadom“, sa „Fijatom“, sa NIS-om, tajni ugovori. Predsednik Vlade je još u kampanji, kada je bio šef stranke i kandidat za premijera, rekao da će to biti objavljeno do 16. marta, pa onda nešto posle, pa nešto pre. U svakom slučaju, od 16. marta do dana današnjeg prošla su skoro četiri meseca, nismo dobili te odgovore. Zašto se to ne objavljuje? Koji to član bilo kog pravnog akta u Srbiji to dozvoljava? Zašto dopuštamo da važna pitanja za ovu državu ostanu bez odgovora? Kada je nešto bez odgovora, onda se tu stvaraju razne sumnje.

Obećano je, takođe, da će se u prvih sto dana Vlade čuti i dati tačna i prava istina o privatizaciji „Politike“. Misli se verovatno na kompaniju „Politika“. Od toga nismo čuli ni reč, ni u javnosti, ni u bilo kakvom direktnom dokumentu koji bi potekao iz Vlade.

U vreme poplava, još su bile u jeku, obećano je na sednici, da li Vlade da li kriznog štaba, da će biti hitno objavljen spisak svih donatora koji su svojim sredstvima pomogli obnovu države od posledica poplava. Do dana današnjeg, mi nemamo taj spisak. Ne znamo, onih tridesetak miliona, čini mi se, koliko je skupljeno na taj humanitarni način, ko je to dao, kuda ide taj novac, ko raspolaže tim novcem, a to je bilo obećano.

Izveštaj o poplavama je prošao kroz Skupštinu, a ja nisam shvatio da li je to bio taj izveštaj koji nam je obećan da će biti dat kad svi ministri imaju vremena da dođu i da nam kažu svoje viđenje, ili je to bio samo onaj dokument od 300 i nešto stranica koji je praktično jedna kompilacija raznih izveštaja, od kojih su neki neupotrebljivi, neki dosadni, neki pogrešno definisani. Znači, šta je sa izveštajem o poplavama?

Obećano je: u prvih sto dana Vlade, Zakon o privatizaciji, Zakon o stečaju. Recimo da je to usvojeno...

Vučić Aleksandar

Drago mi je da smo na ovako veoma ozbiljan način krenuli u posao danas posle podne. Pokušaću da odgovorim na sva pitanja koja je gospodin Živković postavio i koja se postavljaju u javnosti, jer mislim da je važno da na njih odgovorim.

Iz meni nepoznatog razloga neki ljudi beže od odgovora. Mnogi ljudi, neki u Skupštini, neki van Skupštine, izmišljaju različite stvari o nekim ugovorima. Posebno ću se baviti ugovorima koji su potpisani u vreme dok sam bio potpredsednik Vlade i predsednik Vlade. Naravno, baviću se i ovim ugovorima koji su potpisani u vreme vladavine stranke na čijoj ste listi izabrani.

To se odnosi na „Fijat“ i NIS. Dakle, ugovore o „Fijatu“ i NIS-u je potpisala stranka na čijoj ste listi vi izabrani.

Molio bih vas samo, bio sam veoma učtiv i pažljivo sam vas saslušao, molio bih vas da mi ne dobacujete, jer se trudim da odgovaram na pristojan i dostojanstven način, a primitivizma se nikada nisam plašio.

Što se tiče „Fijata“, nažalost, neće biti pokazan taj ugovor. To je ugovor za koji je država Srbija potrošila najviše novca, ubedljivo najviše novca, ali, za razliku od neodgovornih ljudi, neću da spadam u one koji će da kažu da je to loše i pogrešno. Da su neki drugi na vlasti, a da smo to mi potpisali, verovatno bismo bili optuženi za najveći i najteži mogući kriminal, ali to pokazuje razliku u odgovornosti između nas i nekih drugih. Jer, mi smo morali da vodimo računa i da ukalkulišemo koliko košta 3.500 zaposlenih, koliko košta imidž Srbije, koliko košta ono što smo dobili, 5.000 novih kooperantskih firmi i preduzeća, koliko se tu ljudi zaposlilo, iako mi se čini da smo mogli o nekim stvarima i bolje da pregovaramo.

Što se tiče NIS-a, ja sam, ne vama, već predsedniku Vladimiru Putinu izneo naše primedbe na ugovor o NIS-u, i dogovoreno je u Moskvi. Taj ugovor su potpisale vlade stranke na čijoj ste listi vi izabrani i još jedne političke stranke. Nikakve veze to sa mnom nije imalo, ni u kakvim pregovorima nisam učestvovao ni na koji način, ali izborili smo se da dobijemo jedan veoma dobar ugovor o „Južnom toku“ bez obzira na to što je početak trapav, pa smo imali 49:51 umesto 50:50. Svi ostali uslovi su za nas neuporedivo bolji nego što ih imaju Bugarska i Mađarska, koje su taj ugovor takođe potpisale.

Očekujem da radna grupa, onako kako to priliči i dolikuje prijateljima, a to su srpska i ruska država, reši određene probleme. Mogu da vam kažem u čemu je najveći problem. Mi priznajemo naše dugove, ali sem činjenice da priznajemo i prihvatamo naše dugove, tražimo da vidimo i da promenimo situaciju povodom iscrpljivanja naših izvora energije. Mislim i na naftu i na gas. Samo u prvih pet meseci iz naše zemlje, iz srpske zemlje, razlika između cene koja se nama plati i cene koja nam se na drugom ventilu predaje je 483.000.000 dolara.

To su podaci koje sam lično predao na ruke predsedniku Vlade Ruske Federacije Dmitriju Medvedevu. Kao što vidite, nisam se ponašao kao neko ko se uplašio bilo koga, već sam na najdirektniji način zastupao interese Srbije, kao što sam to radio i u Parizu, i u Berlinu i na svakom drugom mestu.

Gledaćemo da te odnose, ako ikako bude moguće, promenimo nabolje, što znate da nije lako, jer su ugovori veoma tvrdi, veoma čvrsti, ali ćemo dati sve od sebe da to promenimo.

Što se tiče tzv. arapskih ugovora, a imaću prilike, nadam se, da danas više o tome govorim, spremio sam... Pošto ove ugovore o „Fijatu“ i NIS-u, pre svega o „Fijatu“, nismo u stanju (zbog druge strane, a ne naše strane, da bi to građani Srbije razumeli) da pokažemo javnosti, sačekaću naše arapske prijatelje, koji su nam dali, uzgred, ubedljivo najviše novca, što ćete videti, i od donatorskih sredstava. Zamoliću ih da otvorimo sve ugovore, ali sam danas spremio i pokazaću vam sve elemente ugovora.

Dakle, neću pročitati ceo ugovor da neko ne bi mogao da mi kaže da otkrivam poslovnu tajnu ili da time smetam našim arapskim prijateljima, ali navešću vam sve bitne elemente ugovora, pa ćete videti kakvim su se lažima služili naši politički protivnici, kakvim lažima su se služili pojedini mediji i kakve su sve izmišljotine plasirali narodu neki političari, valjda razmišljajući i polazeći od činjenice ako su oni lopovi, da svi drugi žele da kradu i da su svi drugi gori od njih.

Sada ćete da čujete sledeće činjenice. Što se tiče „Er Srbije“ ili „Jata“, naime „Jata“, „Jat“ je imao gubitke svake godine. Pošto su danas neki od vas davali izjavu kako „Jat“ mi plaćamo, pa, mi to plaćamo od vašeg vremena, gospodine Živkoviću. U svako vreme plaćamo, nijedne godine nam gubitak nije bio manji od 28.000.000 evra, nijedne godine.

Evo vam sada podataka: od kada je „Er Srbija“ preuzela, dakle, od gubitaka, maksimalnih, koji su bili, kada saberete tromesečje i godinu dana, 72.000.000 evra, znači, računajte na 60.000.000 evra, uvek su išli od 28 do 60, ove godine, prvi put, kako stoje bilansi, „Er Srbija“ i „Jat“ biće u plusu i daće državi novac.

Želim da vam pročitam šta je u međuvremenu urađeno, to je važno za građane Srbije, da čuju. Uvedeno je devet vazduhoplova „erbas“ A-319 i 320 u našu flotu, a spuštena je prosečna starost aviona iz flote sa 26 i po godina na devet i po godina. Ne moram da objašnjavam dalje. Naručeno je deset aviona „erbas 320“ (da li su ovo novi, ne znam šta znači ova oznaka), koji će biti pušteni u rad 2018. godine. To će značiti da „Er Srbija“ ima najnapredniju i, kada je reč o potrošnji goriva, najefikasniju flotu uskotrupnih aviona u celom regionu. Popravka pet aviona „ATR-72“ turboprop za upotrebu na regionalnim linijama, čime će se postići usklađenost sa „erbas“ avionima.

Proširena je mreža na ukupno 38 destinacija, pokrenuto još od januara ove godine, 2014. godine; povećana povezanost sa susednim zemljama tako što je Beograd, još jednom, postao regionalno čvorište. Unapređene su veze i povećana komercijalna saradnja sa širom grupom partnera širom Evrope.

Istovremeno, broj putnika u 2014. godini je, nećete verovati, porastao za 70%, na 944.000, u poređenju sa istim periodom u 2013. godini; a u 2013. godini je sa 856.000.000 povećan na 1.588.000.000 u 2014. godini, ako bude obračun isti. Teretni saobraćaj je ostvario rast prihoda od 32% i rast tonaže od 65%. Porast ukupnih prihoda u finansijama je od 21%, na 72.000.000 evra tokom prve polovine 2014. godine.

Prva IFRS revizija, to su međunarodni standardi finansijskog izveštavanja, o „Jatu“ je uspešno završena 2014. godine, kojom se garantuje da „Er Srbija“ radi sa čistim bilansom stanja.

Što se tiče ljudi, zaposleno je preko 300 novih članova posade od početka rada, u oktobru 2013. godine. Regrutovano je deset diplomiranih menadžera koji su diplomirali u Abu Dabiju i 16 pilota kadeta, a pridružila su se 44 inženjera i tehničara.

Što se ekonomskog uticaja tiče, procenjuje se da direktni, indirektni, indukovani ekonomski uticaj „Er Srbije“ doprinosi sa 710.000.000 dolara, 1,5% bruto domaćeg proizvoda, srpskoj ekonomiji, omogućava postojanje preko 20.000 radnih mesta i stvara mogućnosti za rast i buduće ekonomske planove. To je što se tiče „Er Srbije“.

Što se tiče „Politike“, te sam podatke izneo još pre godinu i po dana, šta se stvarno dogodilo. Uopšte nemamo rešenje, gospodine Živkoviću, zato što ova vaša stranka, kada je vladala, oni su vladali tako da su pljačkali sve, da Sveti Petar ne može da ustanovi ko je tu koga i u čije ime i za čiji račun pljačkao. Dakle, mi tu sada imamo nekoliko garanata, supervizora, žiranata. Da li Bogićević sada plaća nemačkoj strani ili ne plaća? On kaže da plaća, Nemci kažu da ne plaća. Onda Nemci kažu – mi imamo tu još jedno udruženje i još neka fizička lica koja su nam garanti i žiranti, a ovaj kaže – ja te nikada nisam video u životu.

Ponovo idemo na arbitražu, ponovo idemo na suđenja, a zašto? Zato što je stranka na čijoj ste listi izabrani želela da to učini još jednoj medijskoj kući, da im pomogne u izbornoj kampanji, a da im i ova kuća pomogne i da imaju punu kontrolu preko biznisa nad tim medijima. Tu je jedan krao, drugi krao, treći krao, a četvrti prikrivao. Moram da vam kažem da to niko živi ne može da ustanovi. Jedino se nadam da ćemo u direktnim pregovorima sa Nemcima moći da izbegnemo nova suđenja i nove arbitraže.

Moram da vam kažem da se stvarno ne osećam nimalo krivim ni za situaciju u „Politici“, ni za situaciju u „Novostima“, jer tako su vični lopovi bili na vlasti da to niko živi, nema te arbitraže i tog suda koji to na kraju može da pohvata. Nadam se i obećavam vam da ćemo imati snage da to ustanovimo i da pokušamo da to klupko raspetljavamo. Da li ćemo u tome uspeti, ostaje da se vidi.

Još nešto o arapskim investicijama, pošto ste vi ovde govorili (vratiću se posle i na poljoprivredu) kako u zakonu o privatizaciji, koji je reformski zakon, odličan zakon, koji podržavaju i MMF i Svetska banka, kao i Zakon o stečaju, Zakon o radu i Zakon o PIO, dakle, u tom zakonu vi kažete da postoji mogućnost slobodne pogodbe. Ne postoji mogućnost slobodne pogodbe, ne postoji. Nemojte da polazite od sebe, gospodine Živkoviću. Ako ste se vi tako dogovarali, to je jedna stvar. Ovde ne postoji mogućnost slobodne pogodbe, ali postoji mogućnost, preuzeta iz Ustava i zakona ove zemlje, koja se tiče poštovanja strateških sporazuma.

Hajde da vidimo, poštovani prijatelji, ko je pravio te strateške sporazume i kako ih je pravio. Naime, ti sporazumi su počeli da se primenjuju defakto od 2009. godine. Srpska napredna stranka je formirana 2008. godine, bila je mnogo daleko od vlasti 2009. godine. Nećete verovati, sada ćete da čujete projekte, šta je to što mi radimo na osnovu onoga što neki nazivaju neposrednom pogodbom. Za neke od ovih projekata uopšte ne mislim da su loši, naprotiv.

Reč je o projektu most Zemun–Borča. To je dogovorena varijanta, reč je o 255.000.000 dolara, to je 85% finansiranja, preostalih 15% finansiraju Republika Srbija i grad Beograd, 50:50%. Nikada niko nikoga nije pitao kako smo do tih brojeva došli. Jer, ako me pitate danas, za razliku od većine vas, biću veoma pošten i reći ću – da, mislim da je to dobar ugovor za Srbiju. Vidite kako se razlikujemo. Mogao sam da kažem, moglo je da bude i pedeset miliona manje, i sedamdeset miliona manje; nije bilo tendera, nije bilo nikakve procedure. Mislim da je to dobra cena i mislim da je to dobar ugovor za Srbiju. U tome se razlikuju ljudi koju su odgovorni od onih koji to nisu.

Ali, ima tu i drugih stvari: Projekat prve faze, paket Projekta „Kostolac B“ iz kredita kineske „Eksim banke“ za povlašćenog kupca u iznosu od 293.000.000 dolara za finansiranje 85% ukupne vrednosti projekta od 344,63 miliona dolara. Dakle, nikada nisam čuo da se neko za ove projekte bunio, a govorimo o projektima koji su već do sada, ako ste izračunali, vredni 700.000.000 dolara vredni.

Ali, tu dolazimo i do ključnog ugovora. Ugovor za naš auto-put Ljig–Preljina sa Azerbejdžanom je direktno po ovom principu ugovaran i napravljen, ofrlje određena cena. Mi to moramo da poštujemo kao zemlja i mislim da Azerbejdžanci svoj posao danas dobro rade. Želim da obavestim građane da će, uz našu žestoku kontrolu, taj deo auto-puta, umesto u junu 2016. godine, biti gotov pre kraja avgusta 2015. godine. To je odlična vest za građane Srbije.

Što se tiče tendera, posle ću imati sve da vam pročitam detaljno iz ovih arapskih ugovora, samo želim jednu stvar da vam kažem. Pošto su vam držali predavanje poslednjih dana i nedelja kroz različite medije, sa svim netačnim informacijama, a dobićete danas tačne pa možete da uporedite, govorili su sve vreme – zašto nije bilo tendera za AD „Bačka“ Sivac, zašto je to dato arapskoj kompaniji „Al Ravafed“? Doći ćemo do toga šta Arapi rade, koliko para daju, koliko ljudi zapošljavaju i šta je u ugovoru sa njima.

Ali, svi oni su zaboravili da vam kažu da je tu bio tender, da je raspisan tender 2005, pa 2006. godine, i da je na tenderu pobedio Mile Jerković. Poznat vam je Mile Jerković. To je još jedan od tih „prepoštenih“ tajkuna, koje danas čuvamo, pošto je zaštićen. Ne znam više da li je on Šarićev ili je Šarić njegov. Ko je tu čiji, nije ni važno.

Nećete verovati, dragi prijatelji, na tom tenderu je (posle ćete dobiti precizne podatke, i to bez dodataka za sve što Arapi rade) to dobio za 60% nižu cenu od onoga koliko su Arapi danas platili, 60% nižu cenu. Ali, tu nije kraj, on je na to dobijao i subvencije, u 50% od onoga, po hektaru, što je platio. Ali, ni tu nije kraj. Ugovor je raskinut 12. 2. 2010. godine. Zašto? Zato što je preduzeće uništeno. Zato što radnici nisu imali primanja; zato što je raspolagano imovinom suprotno odredbama ugovora – nepoštovanje kontinuiteta poslovanja i neplaćanje rata. Zato što to što Arapi plaćaju odjednom taj čovek nije ni platio. A gubici su 15.000.000 evra, zbog čega se danas nalazi u restrukturiranju. Ukupna investicija „Al Ravafeda“ je 142.000.000 evra i pare daju odmah. Eto, toliko o tome ko nam se za tendere zalagao i kako su te tendere sprovodili.

Živković Zoran

Prvo komentar. Ja nisam izabran ni na čijoj listi, nego je to bila koalicija koja se zvala kako se zvala. Možete da se informišete.

Drugo, niste dali odgovor o ugovoru o „Er Srbiji“. Rekli ste to što su parametri koje ste obećavali da će taj ugovor da donese, ali ugovor nismo videli.

Što se tiče Mileta Jerkovića, on me je tužio zbog klevete zato što sam mu rekao da je kriminalac javno, pa je posle odustao, tako da nemojte njega meni da prebacujete.

Molim vas da sada vi mene slušate. Nijedan ugovor koji ste pomenuli nema nikakve veze sa vremenom dok sam se ja bavio politikom i to vi dobro znate. To je rađeno u vreme kada je tu stranku vodila neka ekipa sa kojom ste vi hteli da pravite Vladu pre tri meseca, tako da nemojte meni to da… Ako je neko bio protiv tih tajnih ugovora, ako je neko bio protiv privatizacija kao što je Mile Jerković, od 2004. godine do dana današnjeg, to sam bio ja.

Da vam postavim još samo dva pitanja, pošto vidim da ne dajete odgovore na pitanje o auto-komponentama u Pančevu, čipovima itd., dva laka pitanja.

Prvo, da li možete da garantujete da niko od vaših ministara nije nezakonito stekao diplomu ili da nije plagirao magistarski ili doktorski rad? To je prvo pitanje. Ako kažete da garantujete, više nikad neću postaviti ovo pitanje.

Drugo pitanje – ko je odabrao i platio profesionalne muzičare koji su zabavljali ministre na ekskurziji za Niš koja se desila u ponedeljak? Srpski mediji su dobili puno informacija o onom veselju u autobusu. Hvala lepo.

Vučić Aleksandar

Pošto ste skupljali pitanja ceo dan i celu noć, očekivao sam da će da bude i neko pristojno pitanje. Ne bih nešto više od toga da kažem.

Što se tiče veselja, nikakvog veselja nije bilo. Veselje je za vas koji ste se vozili u tri puta više limuzina nego što se voze naši ministri danas, a ja sam ponosan na činjenicu što su naši ministri išli autobusom.

Neke druge vlade, kada su se vozile autobusom, u povratku je u autobusu bio jedan član Vlade, a svi ostali su jedva čekali da sednu u limuzine i da se vraćaju nazad. A kod vas nije bilo ni pokušaja, vi iz limuzina niste izlazili nikada.

Dakle, što se tiče ugovora, u pravu ste, jednu stvar nisam odgovorio i za to ste potpuno u pravu i to vam obećavam da ćete od ponedeljka imati na sajtu, jer sam se iznenadio da nemate na sajtu ko je koliko novca za Srbiju dao. Izvinjavam vam se zbog toga, izvinjavam se javnosti Srbije. Skandalozno je da to nije stavljeno. Mislim da je to zbog Ministarstva finansija, zbog promena u Ministarstvu finansija u ovom trenutku i neažurnosti. Dobićete svaki dinar.

Sem onog novca, rekao bih, što smo trošili iz budžetske rezerve i iz redovnog poslovanja „Puteva Srbije“, ništa nije potrošeno. Kod nas se svaki dinar zna i ide preko Kancelarije za obnovu. Svaki dinar kontrolišu i zajedno sa nama rade UNDP, EU i Svetska banka. Dakle, sve tri institucije rade zajedno sa našom vladom i za svaki dinar će biti potpuno jasno gde ga je i ko dobio. U sredu, pošto istekne poslednjih osam dana za žalbu na rešenja, do sada je 211 rešenja izdato, prvi ljudi dobijaju novac od države Srbije, u visini od 120.000 do 650.000 dinara, u zavisnosti od visine štete koja je nađena u njihovim objektima.

Dakle, što se toga tiče, imaćete apsolutno zagarantovanu, punu transparentnost. Izvinjavam se što niste mogli da vidite koje su zemlje do sada dale koliko novca. Mislim da je veoma važno da to naši ljudi vide, jer onda će naši ljudi dobrim delom da promene svoj sud o pojedinim zemljama, i pored kampanje koja se protiv pojedinih zemalja i naroda na neprimeren način vodi.

Što se tiče muzike, nisam čak ni čuo muziku jer sam bio na donjem spratu, tako da nisam čuo muziku, ali sigurno država Srbija nije platila ni dinar, kao ni za hranu, koju su ministri podelili sa novinarima, što je iz privatnog džepa plaćeno.

Dakle, što se tiče večera i ručkova, želim takođe da vas obavestim, nijedan moj ručak, ni jedan jedini, nijednu večeru nije platila Vlada Srbije i građani ove zemlje, nijedan. Ni flašu vode, niti bilo šta.

Takođe, želim da kažem građanima Srbije, pošto sam o tome slušao, čekam dolazak šeika Muhameda i uveren sam da će on odobriti i ponosiću se objavljivanjem ugovora, i za „Er Srbiju“, a za „Al Ravafed“ ću vam pročitati danas u toku dana svaki detalj.

Podsetiću samo ljude u ovoj sali da je jedan veliki „Ostrijan erlajns“, hiljadu puta vredniji od „Jata“, platio petsto miliona evra. Država Austrija je platila petsto miliona evra „Lufthanzi“ da „Lufthanza“ uzme „Ostrijan erlajns“, samo da sačuva zaposlene, da bi mogli da žive, odnosno da rade i da žive od svog rada, kao što je to bilo u prethodnom periodu.

Što se tiče zakona o privatizaciji, samo još jedna stvar na koju moram da odgovorim, a koju neki ljudi nisu razumeli. Pa, mi imamo problem sa onim što smo napisali u zakonu. Ja sam s mukom glasao za zakon jer su ljudi iz MMF-a rekli da neće da nam daju podršku ukoliko ne uđu sva moguća ograničenja preko hipotekarnih poverilaca itd. Mi imamo problem jer sam ja hteo da mi čvršće i jače zaštitimo naše radnike, naše radnike u Železari, naše radnike u FAP-u, da možemo da pregovaramo.

Hoćete da vam kažem u čemu je problem? Na sve ste ukazivali, sem na to. Problem je u tome što ćemo mi sada morati da se dogovaramo sa bankama i da im plaćamo, jer će da kažu da hala vredi tri miliona evra, a ta hala ne vredi ništa ako je dajete za proizvodnju kamiona i autobusa, zato što tog hipotekarnog poverioca, tog u banci, ne interesuje što tamo žive ljudi, što tamo rade ljudi. Ne interesuje ih da li će da ostane šeststo zaposlenih ili hiljadu zaposlenih.

Sada će država morati sa njima da pravi nagodbe da bismo mogli da poštujemo sve one koji su nam solili pamet i pričali o tome kako je to nepošteno jer time će neko, tobože, da trguje. Čime da trgujemo? Da trgujemo onim što nemamo, da trgujemo negativnim kapitalom svuda, da trgujemo onim minusom od 750.000.000 evra koji nam je ostavljen u amanet, a koji moramo da rešavamo?

Naš je problem taj što ćemo upravo sa tim, sa svim suprotnim onome o čemu ste pričali, da se suočavamo. Naša je namera, u stvari, da pomognemo radnicima na svaki mogući način i da pokušamo da pronađemo strateškog partnera i da ih vežemo za to da moraju da sačuvaju radna mesta. Pa, kažite narodu da niste za to da budu sačuvana radna mesta, nego da ste za to da se ta imovina proda po što je mogućoj višoj ceni, a za radnike vas baš briga.

Baš vas briga za Železaru i za FAP. Koga imate za FAP da nam preporučite? Koga ima bilo ko u sali da nam preporuči, pošto dvadeset godina, petnaest godina ne proizvodi, ili je minimalna proizvodnja? Koga imate da nam preporučite za Železaru? Ostavili ste nam da izdržavamo sa osam i po miliona evra svakog meseca gubitak. Koga imate, kažite mi? Evo, mučimo se, imamo pet firmi sada sa kojima razgovaramo. Mučimo se, neposredno pregovaramo, boga moleći da bar jedna hoće da uzme, boga moleći.

Samo mi pokažite gde je tu taj nekakav kriminal o kojem pričate. Ko je to sebi uzeo bilo šta? Naravno da nije niko, zato što u ovoj vladi nema lopova. Zato što u ovoj vladi nisu oni koji razmišljaju o tome kako će oni da budu bogatiji, a narod siromašniji, već ljudi rade da pokušaju nešto da naprave za svoj narod i za svoje ljude.

Još jedanput se izvinjavam za veoma ozbiljnu stvar, bilo je vrlo korisno i žao mi je što to naši ljudi nisu primetili, za donacije, za transparentnost donacija. Mislim da je strašno važno da svi ljudi mogu da vide ko je koliko novca dao.

Još jedna stvar, zahvaljujući nekim drugima koji su mislili da će toliko novca oni da dobijaju, nadam se da ćemo moći da promenimo, u dogovoru sa vama, Zakon o finansiranju političkih stranaka. U tom slučaju, i stranka koju vodim će dati značajan doprinos poplavljenim područjima. To danas ne smemo po zakonu, zato što je nekada nekima smetalo što smo pomagali izgradnju kuća u Kraljevu i onda su doneli idiotsku odredbu da stranke nemaju pravo da pružaju humanitarnu podršku svom stanovništvu.

U svakom slučaju, bilo je veoma korisno da ovo čujemo. Držite me za reč, najkasnije u utorak imaćete na sajtu Vlade ili na sajtu Ministarstva finansija kompletno sve donacije, ko je koliko para Srbiji dao. Hvala.

Živković Zoran

Nisam zadovoljan odgovorima. Nisam dobio nijedan precizan odgovor na bilo koje pitanje. Neka nisu ni pomenuta, kao, recimo, plagijati.

Što se tiče „Er Srbije“, da vas podsetim da je 2003. godine „Jat“ poslovao sa profitom, s tim što je imao istorijske dugove od pre, znači, nije imao gubitke tada.

Što se tiče ovih drugih pitanja, stvarno je lepo slušati to što govorite, ali tu nema nikakvog osnova. Vaše lepe želje su bez osnova i to je problem ove vlade, i možda joj je i mesto u autobusu.

I, konačno, nemojte da vičete na mene. Nisam ni član Vlade, niti član otadžbinske uprave.

Kamberi Šaip

Hvala, gospođo predsednice. Poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje za ministra prosvete.

Kao što je upoznat nakon našeg razgovora, obrazovanje na albanskom jeziku u Bujanovcu i Preševu se nalazi u ogromnim problemima. Pitanje udžbenika je samo jedno od gorućih pitanja koja se ne rešavaju godinama.

Činjenica da su u Bujanovcu, od šest osnovnih i srednjih škola, u pet uvedene privremene ili prinudne mere, pokazuje kakvo je tamo stanje. Ovakvo stanje nije samo posledica sukoba nadležnosti između lokalne samouprave i Nacionalnog saveta, već i nedovoljnog delovanja ili nedelovanja, nečinjenja prosvetne inspekcije da se to pitanje reši, čime se krše i odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja.

Pri ovakvom stanju, pitam ministra kada će Ministarstvo oglasiti konkurs za prijem prosvetnog inspektora za Školsku upravu Leskovac sa znanjem albanskog jezika? Bivši inspektor je penzionisan 15. maja ove godine, a do sada Ministarstvo nije preduzelo nikakve mere da se to mesto popuni.

Drugo pitanje, koje mere preduzima Ministarstvo da bi se postigla situacija da đaci Albanci od prvog do četvrtog razreda dobijaju besplatno apsolutno sve udžbenike, kao što dobijaju njihovi vršnjaci u drugim opštinama u Srbiji, i bukvar, a ne samo delimično kako se to čini? Među udžbenicima koje primaju, primaju one prevode sa srpskog jezika, koji više nisu u upotrebi na teritoriji Republike Srbije.

Srđan Verbić

Hvala na pitanju. Kada su u pitanju besplatni udžbenici, niskotiražni udžbenici, rešenje koje bi sve to moglo da reši jeste novac. Niskotiražnih udžbenika ima toliko da kada bismo imali budžet za niskotiražne i besplatne udžbenike koji je deset puta veći nego što je sada, ne bi bilo dovoljno. Tako da ja potpuno razumem nezadovoljstvo zbog toga što neki obećani tiraži i neki udžbenici nisu isporučeni na vreme.

Mi imamo problem sa neprevedenim udžbenicima na jezike manjina. Neki tenderi nisu realizovani na vreme i to je ono na čemu radimo.

Pošto novac ne možemo da stvorimo, ono što možemo da uradimo jeste da napravimo drugačije kriterijume za subvencije udžbenika i za dodelu besplatnih udžbenika. Sistemski će to biti rešeno novim zakonom o udžbenicima, koji je u pripremi i koji će verovatno pred vas poslanike stići u oktobru ili novembru ove godine, gde će naglasak biti na tome da besplatne udžbenike dobijaju oni kojima su najpotrebniji, to je pod jedan. Pod dva, da se ne dele besplatni udžbenici koje niko ne koristi, odnosno da se ne štampaju i ne dele udžbenici koje na kraju niko ne otvori. Mnogo ćemo više pažnje obratiti na to koji su potrebni udžbenici, koji nisu potrebni, i u skladu sa tim racionalno raspodeliti.

Što se tiče izbora inspektora sa znanjem albanskog jezika, to je u proceduri, tako da možete očekivati, po početku školske godine, da se raspiše taj konkurs i da, kako smo se već dogovorili, to privedemo kraju.

Kamberi Šaip

Što bi rekli, nije sve u novcu, nešto je i u parama. Razumem da je kriza pogodila sve slojeve društva, ali nikako ne mogu da se složim da realizacija ili ostvarivanje prava manjina treba da zavisi od manjka ili viška novca. Država mora da obezbedi jednake uslove za školovanje svih građana, pa i pripadnika nacionalnih manjina, u skladu sa evropskim standardima.

Vi znate, skoro je Republika Srbija dobila Treći izveštaj Savetodavnog komiteta za praćenje Okvirne konvencije, i šta piše u njemu, tako da bih zamolio da pre početka nove školske godine preduzmete konkretne mere da se i ta pitanja oko snabdevanja besplatnim udžbenicima reše već jednom, jer se događa niz godina da đaci Albanci dobijaju samo prazne torbe, za razliku od njihovih vršnjaka u drugim opštinama koji dobijaju sve udžbenike besplatno.

Vučić Aleksandar

Želim, pre svega, da vam se zahvalim, gospodine Kamberi, potpuno ste u pravu, tu je bilo problema i ranije. Ima problema i do naše strane, kasnili smo i sa hrvatskim udžbenicima, sa bugarskim, odnosno, izvinjavam se, na hrvatskom i bugarskom, tako i na albanskom jeziku. Mi ćemo dati sve od sebe da pre 1. septembra to ispravimo. Država Srbija će sve svoje obaveze prema svim svojim građanima da ispunjava.

Isto tako, koristim priliku da i vama kažem da očekujem da i vi lično i svi ostali u Bujanovcu, Preševu i Medveđi ispunjavate svoje obaveze prema državi, što znači, da plaćate struju redovno, da plaćate sve drugo redovno. Jer, ako tražite od države Srbije, dobićete ono što vam pripada, ali i država Srbija ima pravo da naplati ono što njoj pripada. Te vas molim...

Znate, ovo pitanje ni u jednoj drugoj državi se ne bi postavljalo, ali pošto će sada, jedan po jedan, da padaju tajkuni i veliki vlasnici restorana koji kradu struju, izvinite, nije u redu da mi hapsimo ljude u Srbiji koji imaju mnogo para a ne plaćaju struju, a da vi ne plaćate struju godinama. Te vas molim da se postarate i da svoje birače zamolite da prime od države Srbije udžbenike na albanskom jeziku. Država Srbija će to da im obezbedi. To je obaveza države Srbije. Mi moramo to da poštujemo, ne zbog Evrope, već zbog toga što volimo i poštujemo naše građane. Ali i vas molim, ne morate da volite, ali da poštujete državu u kojoj živite i da plaćate račune, izmirujete obaveze prema državi Srbiji.

Kamberi Šaip

Čekaćemo 1. septembar, pa da vidimo da li će se ova obećanja ostvariti.

Što se tiče ove opaske premijera, ja sam pročitao i Ustav, pravnik sam po struci, i nekoliko zakona koji štite prava manjina, i Okvirnu konvenciju, i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i sve druge međunarodne dokumente koji štite ljudska prava – nigde nisam video da je ostvarivanje prava manjina uslovljeno plaćanjem struje.

Batić Olgica

Poštovana predsednice, premijeru, članovi Vlade, kolege i koleginice, kao što vidite, ni danas ne jenjava aktuelno pitanje o zaključenju ugovora Vlade Republike Srbije sa „Etihadom“. S jedne strane, ja, naravno, razumem pojam koji u prevodu na srpski znači poslovna tajna. S druge strane, razumem i one koji takav pojam ne razumeju pa u tom svom nerazumevanju izgovaraju mnogo toga, počev od reči – da, stajao je u sefu ministra privrede Vujovića, to je izvikani ugovor (samo meni nije jasno kako može da bude izvikano nešto čiju sadržinu ne znamo), pa do toga da se uslovi za razvoj privrede definišu prema merilima kompanije „Etihad“ tako što se u privilegovan položaj stavlja strana kompanija, dalje, da svaki građanin Srbije plaća 40.000.000–50.000.000 evra godišnje subvencije „Etihada“. Ovo su oni koji su rekli da ne znaju ništa ni o ugovoru, ni o sadržini ugovora.

S druge strane, imamo i one koji kažu da su upoznati sa sadržinom ugovora, pa tako tvrde... Jedan od tih je bivši ministar Radulović, kaže da je taj ugovor video, pa je rekao, citiraću: „On je sedeo kod mene u kabinetu“, sedeo mu je ugovor u kabinetu. Na pitanje šta je u tom ugovoru toliko štetno po Srbiju, bivši ministar Radulović je izjavio: „Ne mogu da vam kažem jer postoji odredba ugovora o tajnosti. U slučaju da se prekrši ta odredba, 'Etihad' bi imao pravo ne samo raskida ugovora, nego i pravo naplate štete. Put da govorimo“, dalje nastavlja bivši ministar Radulović, „tačno šta u ugovoru stoji jeste da se izvrši pritisak na Vladu Republike Srbije da objavi taj ugovor“.

Moje pitanje, a sada ću se nadovezati na izlaganje uvaženog kolege Živkovića, koji mi je dao šlagvort da nastavim istim tempom, jeste – da li ćete sada konačno, pošto ste i sami rekli da ćete predočiti neke odredbe ugovora, da nam te odredbe ugovora predočite i konačno demistifikujete sve sporne stvari, da skinete dobrim delom veo tajni, a, s druge strane, poštujući onu ugovornu klauzulu o tajnosti; da nam predočite bar neki od onih obaveznih elemenata ugovora koji se, mi pravnici znamo, u ugovornom pravu nazivaju obaveznim i bez čije sadržine ugovor ne može postojati.

Time ćete, davanjem odgovora na takvo pitanje, sigurna sam, izaći u susret svima onima koji ovo pitanje najčešće postavljaju, a to su isti oni koji ni na koji način nisu želeli da se obznani sve ono što je svojevremeno pisalo u ugovoru o „Fijatu“ iz prošlosti. A ono što iz prošlosti pamtimo, to su neki ugovori gde se markerima njihova sadržina zatamnjivala.

Pošto mi ističe vreme, molim za odgovor na ovo moje prvo pitanje, pa ću imati i sledeće.

Vučić Aleksandar

Zahvaljujem se, poštovana gospođice Batić. Želeo bih samo jednu stvar da kažem, tek toliko oko istine. Mislim da je važno i žao mi je što nisam... Nekada pomislim da je možda za nijansu lakše sedeti u skupštinskim klupama, ali ću vam pročitati jednu informaciju da vidite, pošto je gospodin Živković rekao da je u godini kada je on bio premijer „Jat“ poslovao sa profitom. Pročitaću vam zaredom nekoliko godina, samo da vidite koliko to ima veze sa istinom: 2003. godine minus je 18.784.000; 2004. godine 1.185.823.000; 2005. je minus 3.637.471.000. Dakle, izvinjavam se, čega god da je, a dinari su u pitanju, gospodine Živkoviću, sve vreme u minusu. A 2001. godine ste imali manji minus nego što ste imali (govorim vam ne u nominalnim, nego u realnim ciframa, kada promenite to u dolare) 2004. i 2005. godine.

(Zoran Živković: Nisam tada bio premijer.)

A niste tada bili premijer? Pa, rekli ste da ste 2003. godine bili u plusu, a sada papiri kažu da ste u minusu. A osamnaest miliona? Pa, znači, bili ste u minusu, samo ste bili u minusu osamnaest miliona, tako kažite.

(Predsednik: Gospodine Živkoviću, nemojte da kradete još malo vremena...)

To je prava informacija. Izvinjavam se, samo još …

Živković Zoran

E, ja sam dobio reč.

Živković Zoran

Nemojte da vičete, to nisu argumenti.

Vučić Aleksandar

Gospodine Živkoviću, nemojte da dobacujete. Ja se nikada nisam plašio takvih tipova kao što ste vi. I, srećom, oni su završili u političkoj istoriji i neće se nikada vraćati u Srbiji na bilo kakvu važnu funkciju.

To što ste naučili da pretite, nemojte da mašete prstom, gospodine Živkoviću, nemojte da mašete prstom. Da li ste vezivali ljude za bandere ili niste, to je za neke druge periode, i šta se sve dešavalo u Nišu. U Srbiji više nikada nikoga nećete da vezujete za bandere, ja vam to obećavam, gospodine Živkoviću. Više se građani Srbije... Ne znam da li ste se vi plašili čuvenog Luleta ili Lule vas, ali građane Srbije nikada više nećete da plašite i zastrašujete.

Što se tiče vas, gospodine Kamberi, nisam znao da je ostvarivanje ljudskih prava vezano sa plaćanjem struje. Mi ćemo sve ono što je u domenu pružanja ljudskih prava da ostvarimo. Uopšte nemojte da brinete. I pre početka školske godine dobićete sve što vam pripada, u skladu sa tim kako država Srbija poštuje prava nacionalnih manjina. Ali, gospodine Kamberi, i pre 1. septembra počnite da plaćate struju. To je jedina stvar koju mogu da vam kažem.

Da se vratimo na ozbiljne teme i na ozbiljan način. Država Srbija je uložila istu sumu novca, četrdeset miliona, kao i kompanija „Etihad“. To nam je bilo neophodno odmah za dobijanje novih aviona, za novu flotu. Oni su dobili mogućnost, mi smo ti koji upravljamo, ali smo se dogovorili da deo njihovog menadžmenta angažujemo.

Tu je bio spor sa Evropskom unijom da li mi imamo kontrolu nad 51% ili oni. Mi smo ti koji imamo kontrolu, to je srpsko preduzeće i dalje, nismo dali većinski paket, ali zahvaljujući činjenici da su oni značajan deo u našem menadžmentu, mi smo danas u situaciji, u poziciji da ostvarujemo sve ove izvanredne rezultate koje sam vam pokazao.

Dakle, od preduzeća koje je bilo najveći mogući gubitaš, od preduzeća za koje i danas slušam kako boravak direktora „Er Srbije“ u „Hajatu“ plaća „Er Srbija“ i građani Srbije... To puštaju svakog dana, a reč je o notornoj laži. To plaća „Etihad“, a ne „Er Srbija“. Kao i za ostala dva direktora, to plaća „Etihad“, a ne „Er Srbija“, tek toliko da neke gradske priče suzbijemo.

Pokazaću vam sada kako izgledaju neistine vezane za ugovor sa „Al Ravafedom“, vezan za nekoliko opština i za poljoprivredno zemljište.

Naime, danima smo slušali kako su Arapi dobili zemlju po ceni od 6.000 evra. To je upravo taj koji govori o ugovoru koji „sedi“ saopštavao javnosti i rekao da im je data zemlja po 6.000 evra.

Nijedan metar kvadratni nije dat po 6.000 evra, iako smo mi davali za mnogo manje novca, to da znate, u vreme svih tih koji nam drže predavanje i sole pamet. Davali smo i za tri puta manje novca od toga. Mi smo davali po 10.000 evra i po 7.000 evra, ali, molim vas, saslušajte me sad, vrlo je važno, 20% smo mi vlasnici, što će reći 12.000 evra i 8.400 evra je puna cena. Ali, ni to nije dovoljno. Oni nisu vlasnici zemlje, jer ne mogu čak ni založno pravo nijedno da uspostave. Znam da ovde ima dobrih pravnika i u opoziciji, koji to dobro znaju. Dakle, ne mogu nijedno založno pravo bez odluke države Srbije da uspostave, ni hipoteku, niti bilo šta slično, ništa, bez odluke države Srbije. Mi imamo taj zlatni glas koji odlučuje o tome. Zaštitili smo se čak i po tom pitanju.

Pogledajte, molim vas, dalje. Pričamo o preduzećima koja su bankrotirala, koja radnicima ne isplaćuju plate i koja su 15.000.000 evra u minusu. Oni preuzimaju sve dugove, počinju da rade, odmah zapošljavaju 80, zatim još 15 radnika, pri čemu imaju dalju obavezu da ulože po 4.000 evra po hektaru. To je 16.000, i to je 12.400. Sva aparatura za navodnjavanje, sve što budu uradili, ostaje državi Srbiji.

To nije kraj. Oni, za razliku od svih naših proizvođača, ne uzimaju 12.000 dinara po hektaru subvencija. Govorim vam za zemlju u zakupu sad, gde su rekli po 250 evra, prodaje se po 400. Lagali su, na tom mestu prodaje se po 234 evra, plus mi dajemo 110 evra subvencije. Arapima ne dajemo ni dinar subvencije i plaćaju veću cenu, i to odmah. Sve to navodnjavaće lokalne samouprave i davaće neuporedivo više novca nego što je bio slučaj do sad.

Mimo svega toga, imaju obavezu da ulože 52.000.000 evra pod raskidnim uslovom, dakle, čitam vam sve bitne elemente ugovora, 52.000.000 evra da ulože u fabriku za preradu, gde će da zaposle novih stotinu ljudi i gde će sve ono što tu budu stavili da ponude za domaće i inostrano tržište. Ukupna investicija – 142.000.000 evra. Kada je uzimao gospodin Jerković, pa da dodate i ovaj drugi deo, to bi ispalo negde oko 18.000.000 evra. Razlika između 18.000.000 evra i 142.000.000 evra i nije baš tako mala, složićete se.

Kada sve ovo sagledate, onda se pitate – a kome je to trebalo? To je bilo potrebno samo onima koji su polazili uvek od sebe kada su donosili zaključke o drugim ljudima. Valjda je u prirodi ljudskoj da lošije misli o nekom drugom nego o sebi. Znaju dobro koliko su oni loši, pa zamišljaju da su svi drugi ljudi mnogo lošiji. Nisu svi nepošteni, ima mnogo poštenih ljudi. U ovoj zemlji je najveći broj poštenih ljudi i ti pošteni ljudi će ovu zemlju da naprave i normalnom, i pristojnom, i uspešnom i modernom.

Batić Olgica

Hvala. Premijer Vučić je delom odgovorio na ono što bih mu, u svakom slučaju, postavila kao drugo pitanje, a upravo se tiče zakupa poljoprivrednog zemljišta, pa do onih sporadičnih slušanja koja imamo svaki dan, više ne znamo da li se radi o prodaji ili zakupu poljoprivrednog zemljišta. O tom zemljištu se ne bi toliko govorilo da za tako nešto nije zainteresovana arapska kompanija, koja nije izrazila svoje interesovanje da na teritoriji Republike Srbije i osniva svoje uporište za proizvodnju poljoprivrednih proizvoda. Znači, opet slična situacija kao u slučaju „Etihada“, opet ista galama kao u slučaju „Etihada“, samo se sada tiče, naravno, ugovora sa „El Dahrom“.

Imajući u vidu da u Srbiji postoji – vi mi recite tačan broj ako znate – licitira se da postoji od 400.000 do 900.000 hektara neobrađenog poljoprivrednog zemljišta koje nema ko da obradi, zato se valjda i daje u zakup, mene jako zanima koji to procenat poljoprivrednog zemljišta mi dajemo u zakup? Čini mi se da ste cenu već rekli, pa neću pitati koja je cena po hektaru. Da li je Vlada Republike Srbije prilikom zaključenja tih ugovora o kojima govorimo imala u vidu i mišljenja stručnjaka da je u Srbiji potrebno upravo subvencionisanje zakupca, jer zemlju, kao što sam već navela, nema ko da obrađuje? Najzad, da li je Vlada Srbije procenila koliko prinosa ista ta zemlja daje sa domaćim načinom obrade, a koliko sa savremenim načinima obrade koji se koriste u daleko razvijenijim zemljama od naše? Hvala.

Vučić Aleksandar

Ono što je najvažnije, poštovana gospođice Batić, vi ste upravo rekli. Arapi će imati od četiri do pet i po puta veće prinose po hektaru nego što smo imali mi. Od četiri do pet i po puta veće prinose po hektaru, verovali ili ne. Mislim da to dovoljno govori, to će biti show case, to će biti ogledno dobro gde ćete moći da vidite. Kažite mi, da li neko od vas nije ponosan kada danas pogleda kako izgleda, a videćete kako će da izgleda 2018. godine, za godinu dana ćemo da letimo za Čikago i Njujork našim avionima, kad pogleda šta smo to uspeli da uradimo?

Od četiri do pet i po puta će uvećati prinose. E, sad, cena koju sam vam rekao je najviša, jer tu je najbolja zemlja. Naša cena je niža kada uporedite Banat, Srem i Bačku, negde oko 150 evra, i na to dajemo ovolike subvencije. Nećete verovati, mi na to ne naplaćujemo čak ni porez na imovinu, jer je to naša imovina.

Trebalo bi da mi sednemo ovde zajedno sa vama i da se dogovorimo, da pokažemo, da vidimo šta nam je plan za budućnost, jer bi trebalo da je ukrupnimo, ili da jedan ovako krupni, kao što je „Al Ravafed“, može da pozove i da udruži sve male poljoprivrednike, što je njihova namera i zbog ove fabrike za preradu koju će da naprave zbog onoga što nam je potrebno.

Ali, ovo su pionirski koraci, i nije važno. Znam za neke koji nikada neće biti vlast, ali neki će biti sutra vlast. Kažem vam, samo će da nastave to i pitaće me samo jednu stvar kada odem sa vlasti, a to je – možeš li da nam sačuvaš te kontakte da možemo to da nastavimo?

Evo zašto vam to govorim. Evo vam vesti, skinuo sam samo poslednjih dana, iz Velike Britanije, iz Londona. Pogledajte kako najviši engleski zvaničnici govore o tome kako Velika Britanija dočekuje investitore iz Emirata. Pogledajte, ovo su desetine i desetine tekstova. Sada ćete da čujete u šta su sve ušli i nikada im nisu rekli da nisu dobrodošli: od aerodroma „Getvik“, gde su dobili 15% (ne moram da vam govorim da je „Getvik“ šesti aerodrom po veličini u Evropi), do toga da su uzeli za najveću vetrofarmu, vetropark u svetu, kupili su 20% neposredno pored Londona; do toga da su kupili „Mančester siti“ (kao što vidite, „Mančester siti“ je najuspešniji klub u Britaniji od kada su ga oni preuzeli, dve titule u tri godine); do toga da su zakupili zajedno sa „Egzibišn kompani“ u Londonu „Eksel“ još 2008. godine. Do toga da se u najprestižnijoj školi biznisa u Engleskoj – zamislite, da to uradite ovde u Srbiji, kako ne bih mogao da živim od onih koji misle da su obrazovani a od obrazovanja nemaju skoro ništa – London school of economics, najlepša i najveća sala zove „Bin Zajed“ zato što je to bio čovek koji je napravio moderne Emirate, koji imaju pet puta manje nafte, slabijeg kvaliteta, nego što ima Libija. Oprostite, pogledajte kako izgleda Libija, pogledajte kako izgledaju Emirati.

Zamislite da nam se „Petica“ na Pravnom fakultetu zove „Bin Zajed“, a više je pomogao Srbiji nego što je pomogao njima, kakvom bismo pritisku i kakvim rečima bili izloženi? Izvinite, da li mi ne umemo da cenimo one koji su nam dali?

Samo još jednu stvar: već sada možete da pogledate, dobio sam te podatke, na sajtu „obnovazemlje.rs“, podatke sa donatorske konferencije. Sva pravna lica i sve zemlje koje su nam davale novac imaćete u ponedeljak na sajtu; jedino fizička lica, tek ako ona dozvole, daćemo na sajt u ponedeljak i imaćete potpuni uvid u to.

Dakle, moje pitanje za sve, da li znate, to je u minimalnom iznosu bilo, Jermenija je nama dala 55.000 evra, Bosni i Hercegovini nije dala; Grčka nam je dala 200.000 evra, Bosni i Hercegovini 100.000 evra. Jedina zemlja koja nam je dala značajnu sumu novca, veću nego što je dala Bosni i Hercegovini, nije bila ni Rusija ni Amerika, bili su Ujedinjeni Arapski Emirati. Izvinjavam se što sam to morao da kažem. Sramota me je da neki ljudi to nisu želeli da vide, da čuju i da pročitaju. To su dali zato što oni osećaju da u Srbiji imaju prijatelje, zato što ovoj zemlji hoće da pomognu.

Neću da dozvolim, dokle god mogu da se borim protiv takvih, onima kojima su njihovi interesi važniji od interesa ove zemlje da nam te i takve prijatelje od zemlje oteraju.

Hvala onima koji su nam pomogli. A oni su nam do sada dali, iako su molili da o tome ne govorim, i kroz kuće i kroz direktni novac, ubedljivo najviše, 15.000.000. Petnaest miliona. Pokažite mi tu zemlju na kugli zemaljskoj koja nam je dala 15.000.000. Nijedna druga.

Da li treba da kažemo sve najgore o njima? Da li treba da pljunemo na naše prijatelje? Pa, neću u tome da učestvujem.

Poštujem svakog ruskog spasioca koji je došao tu, poštujem američke helikoptere koje su poslali, a treba da ne poštujem one koji su nam poslali i više od toga? Tako se ne ponašate odgovorno. Odgovorno se ponaša onaj ko zna da uzvrati i podršku i pomoć, ko zna da poštuje te narode i ko zna da kaže – da, mi vam jesmo prijatelji i bićemo vam prijatelji i ubuduće.

Da li ste videli koliko su stvari iz ugovora o „Al Ravafedu“ krili za javnost? Lagali su za šest hiljada, a sve ostalo su sakrili. Sve ostalo su sakrili, do podatka za koliko su stvarno tu zemlju bili prodali sedam godina ranije i šta se sa tim preduzećem „Bačka“ Sivac dogodilo. Pitajte radnike u preduzeću „Bačka“ Sivac da li su zadovoljni što će konačno moći da nahrane svoju decu, što su konačno dobili hleb za svoju decu i što će da imaju siguran posao i što će to moći da radi. Nikad ne bi radilo da smo to ostavili na tenderu Miletu Jerkoviću, kao što smo bili dali Miletu Jerkoviću na tenderu i uništili tu firmu.

Šta se onda dogodilo? Zašto su se ovako ujedinili, pa su držali zajedničke tribine sa Ivanom Dulić Marković i sa još nekima? Hoćete ja da vam kažem zašto? Pa, bio je tamo još jedan veliki biznismen i tajkun, koji je sve njih ujedinio. Reč je o gospodinu Džombi. Hajde se suprotstavite u Kuli gospodinu Džombi. Neće država da se plaši ni Džombe, ni bilo koga drugog ako radi nešto dobro za svoj narod i za svoju zemlju. Tako ćemo i nastaviti da radimo.

Vama hvala na tome. Ovo sam vam doneo da vam pokažem kako se svaki dinar u svetu poštuje. Samo mi Srbi, nažalost, nismo u stanju svoje prijatelje da poštujemo, nego ćemo zbog međusobnih zađevica da oteramo svakoga od ove zemlje, da načinimo štetu zemlji da bismo mi bili veliki ili veći od našeg konkurenta. Mene ne interesuje... I sutra kada neko drugi pobedi i kada neko dođe na vlast, ja ću da mu kažem – ovde možemo da pomognemo, ovo je dobro za zemlju, hajde da to zajednički uradimo, hajde da to zajednički napravimo za zemlju.

Da ne zaboravim, Šaipe, javite za struju, od sutra da krenete da plaćate struju. Ništa mi nije smešno.

Batić Olgica

Hvala, poštovana predsednice. Naravno, ja ću da se zahvalim gospodinu Vučiću na podacima koje je izneo i na podacima koje je pribavio da bi nam ih ovde predočio.

Moram da napomenem, zapravo da se nadovežem na ono što ste vi rekli, a to je da će i neka buduća vlast doći u ovoj zemlji. Isto tako, mogli ste da kažete da svaka poslovna tajna, pa i svaki ugovor koji sadrži klauzulu tajnosti... ona mora da se skine i nakon nekog vremena objavi.

Hvala vam još jednom na odgovorima.

Papuga Olena

Hvala, predsednice. Pitanje ću postaviti predsedniku Vlade. Htela sam takođe da postavim pitanje o prodaji zemlje, odnosno o davanju u zakup Arapskim Emiratima, pošto dolazim iz opštine Kule, iz Ruskog Krstura, a Sivac mi je susedno mesto. Puno toga sam saznala od vas. Između ostalog, kome i zašto se u stvari prodaje zemlja Emiratima, a ne domaćim zakupcima. Jedino što me iz svega ovoga interesuje, šta će mladi ljudi koji su do sada koristili tu zemlju? Neki su uzeli kredite, na primer za traktore, za druge poljoprivredne mašine. Ove godine im se raskidaju ugovori koji su bili potpisani na tri godine. Oni su očekivali da će tu zemlju obrađivati i nadalje. Jednostavno, šta će sada da rade ti mladi ljudi koji su radili tu zemlju? Nisu svi zaposleni u AD „Bačka“ Sivac i tako dalje.

Drugo pitanje bih postavila: kako mislite da razvijate selo, ne samo selo koje je veliko, koje možda daje u zakup tri hiljade i trista i ne znam koliko hektara, nego i druga sela u Srbiji, jer znamo da sela nemaju škole, nemaju banke, nemaju domove zdravlja? Sela su osiromašena. Da li će se i dalje voditi politika da je bolje biti konobar, na primer, u Novom Sadu ili Beogradu nego ostati na svom imanju, bez obzira na to kakvo je ono? Najverovatnije je da su današnja imanja možda mala i da bi ljudima, ako bi dobili u zakup još deset hektara, to pomoglo i od toga bi mogli da izdržavaju svoje porodice.

Postavljam vam ta pitanja – šta preporučujete tim mladim ljudima koji su na neki način ostali bez zemlje koju su do sada uzimali u zakup da dalje rade?

Vučić Aleksandar

Zahvaljujem se, gospođo Papuga. Želeo bih da kažem da sam ja, razumevajući težinu problema sa kojim smo se suočili, težinu naših navika i stalnog iščekivanja svih nas da od države nešto dobijamo, odlično razumeo probleme sa kojima se ti ljudi u Kuli suočavaju.

Zato sam u razgovorima sa predstavnicima „Al Ravafeda“ koje su imali naši ljudi ovde rekao da insistiraju, da požure prvo da uposle više kooperanata, više drugih poljoprivrednika, a da se za ova 192 koja su na različite načine radila na ovoj zemlji, za deo njih odmah pronađe posao, ali da vidimo kako i na koji način da budu angažovani u budućnosti.

Mi za državu imamo ovde, kao što ste videli, čist plus, i to ogroman plus, u odnosu na ono što smo imali.

Naš je posao, naravno, kao i vaš, kao i svih drugih ljudi, da vodimo računa o državnim prihodima. Ja sam zbog toga razgovarao i sa vašim predsednikom, na moju inicijativu. Ja sam ga pozvao, želeći da mu objasnim upravo to. Izneo sam mu sve ovo. Moram da kažem da je on i te kako sa razumevanjem to sagledao i saslušao, kao i neki drugi predsednici opozicionih stranaka koji su hteli da čuju. Neke nisam pozvao, jer znam da nekim ljudima ne vredi ništa da kažete. Mislim da je i on razumeo koliko je to važno za našu zemlju i koliko je to dobro, u krajnjoj liniji.

Ali, hajde da vidimo i da pronađemo druge načine. Mi imamo aktivne mere zapošljavanja; imamo novac za aktivne mere zapošljavanja i za samozapošljavanje. Imamo mere dalje za podršku poljoprivredi. Hajde da vidimo, ako nema taj hektar ili hektar i po koji je uzeo u arendu, nije mogao da računa na duže jer država svake tri godine bira zakupca, dakle, nisu baš svi u prvoj godini, neki su i u trećoj, hajde da vidimo kako da pomognemo na drugi način.

Hajde da vidimo šta ćemo sa stočarskom proizvodnjom, šta ćemo sa voćarstvom i povrtarstvom, koje zahteva manje zemlje. Možemo da pomognemo kao država. Spremni smo da, posebno u tom delu, Kula, Sivac, i u nekim drugim delovima Vojvodine, pomognemo. Nikakav problem sa tim nemamo. Država je spremna da pomogne. Vi se aktivno uključite i pomozite nam po tom pitanju. Možemo da organizujemo sastanke i da te probleme rešimo.

Naša je namera da svom narodu pomognemo, a ne da pravimo biznis i da zarađujemo pare, jer, ponavljam, nismo kao neki drugi koji su postali mnogo bogati i iz limuzina ne izlaze. Posle ću da se vratim na sve one njihove priče o Miškovićima, Kostićima, Beku i svima ostalima.

Molim vas da uvek imate u vidu da sa nama možete da razgovarate, kao što mi želimo sa vama da razgovaramo i da te probleme zajednički rešavamo.

Šaipe, da li ste javili za struju? Javite za struju.

Papuga Olena

Molim vas za konkretnu pomoć. Dolazim iz Ruskog Krstura koji ima fabriku „ABC food“ koja je privatizovana, bila je pod stečajem, država je pomogla u restrukturiranju da bi se fabrika podigla na noge. Negde od maja fabrika i dalje propada, bez obzira na to što je restrukturiranje prošlo. Vratili su se stari vlasnici, otpuštaju radnike. To je bila skoro jedina fabrika u regionu koja radi zamrznuto povrće, ne znam, kukuruz šećerac itd. Radi se o fabrici „ABC food“ Ruski Krstur.

(Premijer Aleksandar Vučić: Koliko ima zaposlenih?)

Ne znam koliko tačno ima zaposlenih. Sada sigurno preko 200, ali jedno vreme je imala i više. Tu ima i sezonskih radnika, kojima nije uopšte rešen status, tako da bi možda to pomoglo da se tu još uposle neki ljudi, da se poveže ta poljoprivreda, da se povežu te sirovine itd. Mislim da bi to bilo dobro za celu opštinu i za sve koji žive malo dalje.

Hoću još jedno da vas pitam. Stalno spominjete struju. Ja dolazim iz mesta gde postoji škola na rusinskom jeziku 260 godina, iz homogenog mesta, gde postoje gimnazija i škola na rusinskom jeziku. Rusinima fali 38 udžbenika. Već sam postavljala ta pitanja više puta. Hoću da vam kažem, ne znam da je u mom selu nekome isključena struja. Rekli ste da treba da se plaća struja, da treba da budemo lojalni građani. Ako je neko lojalan, mislim da su to Vojvođani i mislim da su Vojvođani najveće platiše. A, na primer, Rusinima, Slovacima, Mađarima, ja ne mogu sada da vam kažem koliko, ali fali jako puno udžbenika.

Možda su udžbenici i prevedeni, zato što u Novom Sadu postoji odeljenje Zavoda za izdavanje udžbenika. Problem je u tome što ne postoji dobra veza između Zavoda za udžbenike u Beogradu i Ministarstva. Možda bi se nešto i uradilo, ali, jednostavno, mislim da niskotiražni udžbenici ne treba da se stavljaju u komercijalu. To niko neće da štampa. To mora neko da štampa zato što se tako i zovu – niskotiražni udžbenici.

To povezivanje sa strujom, molim vas, nemojte, zato što vam dajem za primer Vojvodinu, kao najveće platiše, ne samo struje, već i poreza i svega, a i tu fali jako puno udžbenika.

Vučić Aleksandar

Nikada nisam to povezivao sa Kulom ili sa bilo čim u Vojvodini, niti se to povezuje sa tim. Kao što to kažem Šaipu Kamberiju, kažem i Zoranu Živkoviću, koji je pozivao da se ne plaća struja. Moje je da upozorim i Zorana Živkovića i Šaipa Kamberija da plaćaju struju i da je to što pozivaju protivzakonito.

Šaipe, da počnete da plaćate struju od sutra. A što se tiče udžbenika ... Uopšte se ne šalim. Videćete da se ne šalim. Uopšte se ne šalim što se tiče plaćanja struje. Ako plaćaju ljudi u Ruskom Krsturu, ako plaćaju u Beogradu, Novom Sadu, Pirotu, Nišu, Kragujevcu i Kraljevu, sem ovih tajkuna koji kradu struju, pa misle da su mnogo pametni, pa će sad da idu u aps zato što kradu struju, sada vam lepo kažem – počnite da plaćate struju, jer je nećete imati dok je ne budete platili.

Što se mene tiče, odmah da kažem, možete da zovete sve na kugli zemaljskoj da se žalite. Ne postoji zemlja na svetu koja dozvoljava da neko ne plaća struju. Ne postoji sličan primer u svetu, nigde u svetu. Dakle, lepo ćete da plaćate to. Ako hoćete, žalite se ovde i Devenportu, i Kirbiju, i Čepurinu, i kome god hoćete. Kome god hoćete, možete da se žalite, ja vam kažem – struju ima da plaćate.

Što se tiče Rusina, udžbenike ćete dobiti, i to je moje obećanje vama. Pozabavićemo se udžbenicima za sve pripadnike nacionalnih manjina. Sramota je da to nismo ispunili. Moja sramota i sramota Vlade. Izvinjavam se zbog toga još jedanput. Prošli put sam odgovarao i ne mogu da verujem da to nismo rešili.

Papuga Olena

Ako ne dobijemo knjige do 1. septembra, da li to znači da ne treba da plaćam struju, pošto je plaćam redovno?

Fremond Arpad

Poštovana predsednice, predsedništvo, gospodine premijeru, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa SVM više godina unazad pokušava da reši dva akutna pitanja problema poljoprivrednih proizvođača.

Prvi problem je vezan za plaćanje doprinosa od strane poljoprivrednih proizvođača, a drugi je u vezi sa registracijom poljoprivrednih i priključnih mašina. O ovim problemima smo pričali u proteklim godinama, ne samo za vreme izborne kampanje. Oni su se našli u našem izbornom programu. Što je izuzetno značajno, njihovo rešavanje je deo našeg koalicionog sporazuma sa Srpskom naprednom strankom.

Što se tiče problema oko visine doprinosa poljoprivrednih proizvođača, ima napretka, zahvaljujući kako gospođi ministarki poljoprivrede Snežani Bogosavljević Bošković, tako i našem državnom sekretaru Atili Juhasu, koji je izuzetno aktivan u rešavanju problema registracije priključnih mašina. Postojalo je i zvanično pismo MUP-u, vezano za ovo pitanje. Što se tiče ovog problema, čini mi se da smo blizu rešenja.

Gospodine Stefanoviću, pre par nedelja ste ovde na sednici Skupštine Republike Srbije najavili promenu Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila. Želim da vam postavim pitanje – kako trenutno stoje stvari sa izmenom Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila, kad ona može da se očekuje, odnosno kada može da se završi?

Radi javnosti, šta je problem što se tiče ove registracije? Zakonom o bezbednosti saobraćaja je predviđeno da svako vozilo mora da se registruje. Međutim, neke poljoprivredne i priključne mašine proizvođači, i da žele, ne mogu da registruju, pa zbog toga dobijaju kazne. Problem stvara ovaj Pravilnik o registraciji motornih i priključnih vozila, gde se navodi da svako vozilo koje se registruje mora na tehnički pregled pre registracije, a tokom tehničkog pregleda se moraju navesti podaci o vozilu, i postoje uslovi koje priključno vozilo mora da ispuni. Problem je u tome da mnoge priključne mašine u poljoprivredi ne ispunjavaju uslove koji su propisani. Mnoge mašine, na primer, nemaju broj šasije, fabrički nemaju vazdušne kočnice ili signalizaciju, pa zbog toga ne mogu da prođu tehnički pregled. Najčešće se radi o presama, cisternama, rasturačima stajnjaka, beračima kukuruza. Ono što dodatno stvara problem poljoprivrednim proizvođačima je da često nemaju ni prvi račun o kupovini mašina i zbog toga ne mogu da registruju vozilo.

Za ove probleme zna i saobraćajna policija, ali, bez obzira na to, kažnjava poljoprivredne proizvođače zbog neregistracije priključnih mašina. Kazne nisu male: oduzima se vozačka dozvola na tri meseca, dobijaju se i tri, četiri kaznena poena, pa se na kraju plaća i kazna od 30.000 dinara.

Gospodine Stefanoviću, zbog velikog interesovanja poljoprivrednih proizvođača, interesuje nas kako stoji promena ovog pravilnika? Bilo bi izuzetno važno da se ovaj problem svakako reši pre početka nove poljoprivredne sezone. To smatramo realnim.

Stefanović Nebojša

Poštovani gospodine Fremond, vi ste u pravu. Pre nekoliko nedelja smo razgovarali o problemu koji je isticalo više poslanika, vaša poslanička grupa, narodni poslanik Marijan Rističević i neki drugi poslanici. Očigledno je da imamo dva problema koja se tiču registracije pojedinih priključnih vozila i drugih vozila koja se koriste u poljoprivredi, a koja su važna za poljoprivredne proizvođače, jer oni realno nemaju nova, nemaju druga.

Jedan problem je problem vlasništva. Jedan deo poljoprivrednih proizvođača nije mogao, jer su to stara vozila, kupljena pre više desetina godina, da pruži materijalne dokaze o vlasništvu. Uputio sam, odnosno uputiću tokom sutrašnjeg dana Vladi jedan predlog uredbe koja će omogućiti vlasnicima ovih vozila da ih registruju i da ih kao takva stave u saobraćaj. To je jedan deo rešenja ovog problema.

Drugi deo problema, o čemu smo danas raspravljali na radnom telu koje treba da koordinira bezbednost saobraćaja u Republici Srbiji, jesu uslovi koji su predviđeni pravilnikom o registraciji takve vrste vozila. Kada bi se uzela u obzir, recimo, koncentracija određenih materija u izduvnim gasovima, kočioni sistem itd., te mašine, odnosno priključna vozila nikada ne bi mogla da budu registrovana. Na takav način onemogućavamo njihovo korišćenje. To je u rukama saobraćajne policije. Saobraćajna policija bi onda kažnjavala te ljude na putevima, a oni moraju da koriste ta vozila jer nemaju druga.

Doneli smo zaključak da Ministarstvo saobraćaja, u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, do kraja avgusta predloži izmene Pravilnika koje će omogućiti korišćenje ovih mašina a da ne ugrozimo bezbednost saobraćaja. Dakle, da najveći broj poljoprivrednih proizvođača može da registruje i da zakonito koristi ova vozila.

Ova prva uredba će biti već sutra upućena Vladi, a na nekoj od narednih sednica Vlade, nadam se do kraja avgusta, biće usvojena. Do kraja avgusta će biti donete izmene ovog pravilnika, sa stručnim ljudima, koji će omogućiti da ovo bude rešeno. Mislim da ovo što ste vi predložili, isto tako, možemo da računamo da od septembra imamo jednu potpuno drugačiju situaciju.

Fremond Arpad

Gospodine ministre, hvala na datom odgovoru. Drago nam je da će se uskoro menjati i jedan i drugi pravilnik i da će ovi problemi biti rešeni.

Kao narodni poslanik Saveza vojvođanskih Mađara, smatram da ne treba dodatno da opterećujemo naše poljoprivredne proizvođače ovakvim kaznama.

Siguran sam da je svima nama u interesu da vozila budu što bezbednija i da ta vozila pravilno učestvuju u saobraćaju. To je interes i poljoprivrednih proizvođača. Međutim, ovakvim, nama nerealnim, kaznama sigurno nećemo poboljšati stanje na terenu. Bitno je da MUP izađe u susret poljoprivrednim proizvođačima, da im omogući da registruju neke mašine, a da one mašine koje fabrički ne ispunjavaju te uslove jednostavno izbaci iz Pravilnika. Hvala.

Filipovski Dubravka

Hvala. Imam pitanje za ministarku Jadranku Joksimović.

Gospođo Joksimović, ako se ne varam, na vašu inicijativu Vlada Republike Srbije je pokrenula postupak za dobijanje sredstava iz Fonda solidarnosti EU. Da li je po tom pitanju nešto urađeno? Dokle se stiglo ili je sve ostalo na rečima?

Od predstavnika Evropske komisije smo čuli, kao i od predstavnika delegacije EU u Beogradu, da će u korišćenju ovih značajnih sredstava Srbija imati isti status kao da je članica EU. Zanima me šta se sa tim dešava, dokle smo stigli, pošto se radi o značajnim sredstvima? Takođe, interesuje me i kada ćemo dobiti ta sredstva i za šta će konkretno biti utrošena?

Joksimović Jadranka

Zahvaljujem poslanici Filipovski. Dobro, to jeste važno pitanje, s obzirom na to da smo juče, 30. jula, formalno uputili zvaničnu aplikaciju za dobijanje sredstava iz Fonda solidarnosti, koji Srbiji kao zemlji kandidatu stoji na raspolaganju.

Možda nije bilo medijski pokriveno, mislila sam da nema potrebe, s obzirom na to da smo pre dve nedelje, dok je trajala donatorska konferencija, iskoristili priliku da predstavimo radnu verziju te aplikacije nadležnom komesaru za regionalni razvoj i urbanu politiku, gospodinu Hanu. Oni su nam uputili neka dodatna pitanja i komentare, na koje smo imali obavezu da odgovorimo. Uspešno smo odgovorili i juče smo zvanično u elektronskoj formi, u pisanoj formi, uputili aplikaciju za dobijanje sredstava iz Fonda solidarnosti.

Inače, poslednji rok je bio 5. avgust, dakle, uspeli smo nekoliko dana pre toga. Zaista nije bio lak posao, s obzirom na to da je procedura i priprema aplikacije veoma zahtevna.

Vi ste u pravu, Srbija je u ovom slučaju tretirana kao punopravna članica EU. Dakle, status kandidata nosi tu mogućnost da aplicirate za ova sredstva. Sredstva uopšte neće biti mala, radi se o bespovratnim sredstvima.

Vrlo je jasna procedura. Dva su zahteva za zemlje koje se kandiduju: pre svega, da imate status kandidata za članstvo i, drugo, da ukupna procena štete premašuje 0,64% bruto nacionalnog prihoda. To je u našem slučaju iznosilo 174,5 miliona evra. Potpuno je jasno, nakon onoga što jesu i procena štete i potrebe koje smo predstavili na donatorskoj konferenciji, da smo se kvalifikovali za tu pomoć.

Ono što je važno i što želim da naglasim, ne hvaleći ni sebe ni Kancelariju za evropske integracije, već celu Vladu, to je da smo zaista vrlo ažurno, bukvalno u prvoj nedelji dok su poplave trajale, pokrenuli ovaj mehanizam koji je bio dostupan za našu zemlju. U odnosu na procenjenu štetu, sada možemo da kažemo da je sasvim izvesno da ćemo dobiti između četrdeset i pedeset miliona evra bespovratne pomoći. To je poseban mehanizam EU koji stoji na raspolaganju; nema veze sa ovim IPA fondovima koje smo prenamenili.

Procedura je takva da nakon podnošenja aplikacije radna grupa u nadležnom komesarijatu EU sada ima šest nedelja da analizira i uporedi podatke. Onda će Evropska komisija doneti odluku, ali to ide, naravno, na Savet, u Evropski parlament. Objektivno govoreći, mi ta sredstva možemo da dobijemo u novembru ili decembru ove godine.

Ono što je važno napomenuti jeste da postoji mogućnost retroaktivnog korišćenja ovih sredstava. Dakle, već sada možemo, ako imamo sredstva, da nađemo i započnemo neke vitalne i urgentne projekte, a onda to može biti pokriveno iz sredstava Fonda solidarnosti.

Mislim da je ovaj primer dobar pokazatelj da je zaista važno da taj put evrointegracija... Ja sam ministar u Vladi zadužen za to pa je red da pomenemo koliko je značajna činjenica što jesmo kandidat za članstvo u EU. To nam je zaista otvorilo neke dodatne mogućnosti. Kažem, do kraja godine ćemo ta sredstva dobiti.

Što se tiče uslova korišćenja, i to ste, čini mi se, pomenuli, uslovi su takvi da iz tih sredstava ne može da se finansira ništa što je vezano za privatnu imovinu. Mi smo dobrim delom iz ovih sredstava prenamene nepotrošenih pretpristupnih fondova, tj. IPA fondova, već napravili plan upotrebe tih sredstava za obnovu privatnih kuća, domaćinstava i svega drugog, tako da ova sredstva, zapravo, i ja ću tu gledati da budem precizna, mogu da se koriste za obnovu ključnih infrastrukturnih objekata i energetskih postrojenja, vodovoda, zdravstvenih i telekomunikacionih objekata, takođe, obrazovnih objekata, privremenog smeštaja za ugrožene kategorije stanovništva, čišćenje posebnih prirodnih rezervata i za one od šireg društvenog značaja. Dakle, to su sve stvari koje možemo da finansiramo iz ovih sredstava.

Evo, kažem još jednom, juče smo i zvanično podneli, ispoštovali smo rok, ili poštovali smo rok. Očekujem da ćemo po zaista ubrzanim procedurama... Za to smo dobili uveravanja od komesara Hana, jer smo i mi bili brzi, i oni su sa svoje strane ubrzane procedure primenili. Očekujem da će to biti dodatna sredstva, koja će puno značiti za sanaciju ugroženih područja i obnovu normalnog života ljudi. Hvala vam.

Filipovski Dubravka

Zahvaljujem, gospođo Joksimović.

Drugo pitanje bih uputila ministru prosvete gospodinu Srđanu Verbiću. Gospodine Verbiću, Srbija već dugi niz godina, da ne kažem decenija, čeka na reformu obrazovanja i reformu prosvete. Premijer Aleksandar Vučić je još u svom ekspozeu najavio da ćete vi pokrenuti set promena u oblasti obrazovanja. Ja u to ne sumnjam. Očekujem, kao i ostali građani Srbije, da vidimo te vaše predloge.

Ovom prilikom želim da vam u ovom visokom domu, u ime svojih kolega poslanika iz Poslaničke grupe Nove Srbije i u svoje ime, uputim jedan konstruktivan predlog u cilju reforme obrazovanja i da čujem vaše mišljenje o ovom predlogu koji ću vam reći.

Dakle, činjenica je da su naši učenici prenatrpani reproduktivnim znanjem i da je potrebno da imaju funkcionalna znanja, da postižu vrlo loše rezultate na PISA testovima.

Činjenica je i da imamo nesrazmerno veliki broj časova u odnosu na sadržaj određenih izbornih predmeta, npr. građanskog vaspitanja. Naši učenici ga uče osam godina u osnovnim školama i četiri godine u srednjim školama.

Moje mišljenje, i mojih kolega narodnih poslanika, jeste da su se stekli uslovi da se vrate i ubace neki novi predmeti, naravno ne povećavajući broj predmeta koji imamo, već smanjujući postojeći. Na primer, moje mišljenje je da treba vratiti predmet civilne zaštite u naše osnovne i srednje škole. To su pokazale i ove elementarne nepogode koje su nas zadesile u maju; mislim da bi se građani Srbije bolje snašli u tim prvim trenucima da su imali neka osnovna znanja iz predmeta civilne zaštite.

Drugi moj predlog je da se u osnovne škole uvede izborni predmet dečja ekonomija. Navešću vam samo jedan podatak na osnovu istraživanja Udruženja poslovnih žena u Moravičkom okrugu. Na osnovu tog istraživanja, 60% osnovaca želi da ima taj predmet, jer smatra da će im on pomoći u izboru zanimanja, ali i u nekim znanjima, pre svega o razvoju preduzetništva i opredeljivanju od malih nogu za privatni biznis. Hvala.

Srđan Verbić

Gospođo Filipovski, hvala vam na pitanju. Istina je da su naši učenici preopterećeni i da imaju više časova nego što bi trebalo. Ne samo da imaju više časova nego što bi trebalo, nego mnogo više sede u klupama nego što bi trebalo. Aktivnosti u školi mogu da se realizuju i na drugi način. Mislim da ste ispravno primetili da njima nedostaju određene veštine, koje ne mogu da razviju tako što sede u klupi, već moraju da urade nešto drugo.

Građansko vaspitanje i verska nastava se izučavaju dvanaest godina, osam godina u osnovnoj i četiri u srednjoj školi. Probao bih da odgovorim postavljajući pitanje – a zašto ne bismo učili iste te predmete šest godina umesto dvanaest ili zašto ne bismo učili dvanaest godina, ali sa većim fondom časova? Odgovor na to nema niko. Isto kao što nema odgovor na pitanje zašto matematika ima toliki broj časova, zašto fizika ima 72 časa godišnje. Odgovor na to pitanje nije dobijen bilo kakvim istraživanjem gde bi se pokazalo da nam treba toliki i toliki broj časova da bismo ostvarili određen cilj.

Videćete da mnogi predmeti imaju identičan broj časova, kao da su svi podjednako važni. Zapravo, polazi se od toga, kada se formira fond časova, koliko ima nastavnika i kako njima udovoljiti, odnosno dati im odgovarajući broj časova.

Zašto dvanaest godina da se izučavaju građansko vaspitanje i verska nastava? Na to nemamo odgovor, a oba predmeta su uvedena uredbom. Nije dobro da se predmeti uvode uredbom, isto kao što ne bi bilo dobro da se predmeti ukidaju uredbom, niti da uredbom uvodimo sada predmete kao što su civilna zaštita ili preduzetništvo.

Ono što mi sigurno nećemo uraditi u narednoj godini jeste da uvodimo nove predmete i da ukidamo stare, jer nije bitno, na kraju krajeva, kako se neki predmet zove već šta se radi u okviru tog predmeta. Ako su već ti predmeti tu i ako ti nastavnici mogu još nešto da predaju osim onoga što već predaju, mnogi od tih sadržaja koje ste pominjali mogu da budu deo nekog drugog predmeta. Nema razloga zašto, recimo, ekonomija ili finansijska pismenost ne bi bili sastavni deo matematike, najbliži su matematici; mogli bismo još od malih nogu da ih upoznajemo sa elementima ekonomije. Nema razloga zašto saobraćaj ne bismo mogli da uključimo u predmete kao što su tehničko ili građansko vaspitanje. Nema razloga zašto mnoge druge sadržaje ne bismo mogli da uključimo. I, upravo ćemo to uraditi. Nećemo menjati broj časova, nećemo ukidati predmete i uvoditi nove, menjaćemo sadržaje.

Ako već hoćemo da menjamo predmete i ako nam je to neka dugoročna namera, onda prvo moramo da uradimo analizu efekata pojedinih predmeta. Sa tim ćemo početi odmah, već 1. septembra. Za svaki od predmeta ćemo analizirati efekte, da vidimo koliko svaki od tih predmeta doprinosi onome što piše u Strategiji razvoja obrazovanja, šta su to kompetencije koje želimo od učenika koji izlaze iz škole, koji su ciljevi obrazovanja.

Kada završimo tu analizu i kada pokažemo da neki predmeti ne doprinose dovoljno tim ciljevima, onda se pred ljude koji rade na tim predmetima postavljaju dve mogućnosti – ili ćemo menjati sadržaj toga što rade ili će ustupiti svoje mesto nekom drugom ko bi radio nešto što bi dalo veće efekte.

Zorana Mihajlović

Budući da ste pomenuli nove predmete, moram danas da vas informišem, a upravo sa ministrom prosvete. Održali smo danas sednicu Koordinacionog tela za povećanje bezbednosti saobraćaja i dogovorili se, u jednoj od tačaka koje smo usvojili, da pokušamo da učinimo sve da se u narednom periodu nađu načini i uslovi da u školama, možda unutar građanskog vaspitanja, a možda i unutar svih ostalih predmeta koje naši đaci izučavaju, bude i – šta znaš o saobraćaju.

Nažalost, pokazalo se da, bez obzira na to što imamo trend pada broja poginulih, spadamo i dalje u najnebezbednije zemlje u Evropi. Trošimo i gubimo gotovo 4% BDP-a zbog saobraćajnih nesreća, ali, ono što je nastrašnije, gubimo ljudske živote i pre svega dečje.

Nekada je to postojalo, ja se toga sećam, ali pokušaćemo da u narednoj godini to takođe bude jedan deo izbornih predmeta.

Filipovski Dubravka

Gospodine Verbiću i gospođo Mihajlović, zadovoljna sam odgovorom koji ste dali. Imate apsolutno našu punu podršku. Slažem se sa konceptom da treba menjati sadržaje i vršiti analizu efekata predmeta. Hvala.

Marinković Vladimir

Uvažena predsednice, poštovani predsedniče Vlade, ministri, dame i gospodo narodni poslanici, sva tri pitanja koja ću danas postaviti biće usmerena na ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ali ne mogu da zaobiđem ni diskusiju predsednika Vlade i ono što je govorio o kompanijama i investicijama iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Kao što su danas kod nas „Al Ravafed“, „El Emar“, Razvojni fond Abu Dabija, mislim i apelujem da bi ovde kod nas trebalo da ima upliv i Mazdar institut, koji je strateški partner veoma cenjenog, jednog od najboljih instituta tehnoloških nauka iz Masačusetsa, iz SAD. Ne bismo imali ništa protiv da se bila koja od sala na našem univerzitetu i fakultetima, pogotovo na tehnološkom, elektrotehničkom, zove po Al Maktumu ili šeiku Muhamedu bin Zajedu.

U svakom slučaju, prvo pitanje odnosi se na elementarno, osnovno obrazovanje, ministre Verbiću, i tiče se male mature, završnog ispita. Kakvi su planovi Ministarstva, da li će se završni ispit menjati?

Trenutno imamo situaciju, to su i prethodni govornici pominjali, da imamo slabe efekte. Kada su u pitanju ishodi učenja i rezultati PISA testova, veoma su slabi i loši. S druge strane, papirološki, statistički, svaki sedmi svršeni osnovac u našoj zemlji je nosilac Vukove diplome.

Ono što je glavno pitanje, kada je u pitanju osnovno obrazovanje, što se dalje reflektuje i na srednje i na visoko obrazovanje, to je da i kod dece koja su u osnovnoj školi razvijamo konkurenciju i ravnopravnu utakmicu znanja i sposobnosti između dece, koja će se posle reflektovati i u srednjoj školi i u visokim školama, fakultetima i univerzitetima, ali i u kompanijama, institucijama u kojima će raditi. Tada ćemo napokon dobiti preduzetničko i izaći iz ovog službeničkog društva u kojem danas živimo.

Dakle, prvo pitanje se odnosi na to da li će biti promenjeno, jer se završni test odnosi isključivo na matematiku i srpski jezik? Moramo imati u vidu da deca imaju različite afinitete, da im je potrebno raznovrsno znanje, da ih to posle čeka i na univerzitetu, jer sama reč univerzitet podrazumeva univerzalno znanje. Danas je ta teorija i model...

(Predsednik: Tri minuta.)

Hvala lepo.

Vučić Aleksandar

Veoma sam zadovoljan i srećan, pre svega zbog činjenice što veliki broj pitanja danas ide Ministarstvu prosvete. Ono o čemu smo mi razgovarali pokušaću, ako mi dozvolite, odgovarajući na vaše pitanje i za Mazdar… Ne znam da li ste vi bili nekada u Mazdaru? Oni su napravili usred pustinje ceo grad na solarnu energiju. To je svetsko čudo. Nema nigde trafostanice, nema nigde ničega, ceo grad je na solarnu energiju. Tu, nedaleko od Mazdara, kada su pravili prvi fakultet na engleskom jeziku, došli su predstavnici svih plemena, bunili se i rekli – nećemo engleski, rušite nam tradiciju, rušite nam sve. A sada svi pohađaju upravo te škole i te fakultete. Reč je o jednoj od najobrazovanijih nacija i, razume se, jednoj od najbogatijih.

Uzgred bih vam samo rekao da se trudimo i borimo i da će biti mnogo dobrih stvari i dobrih iznenađenja. Narednih dana se konačno potpisuje ugovor sa „Mercedesom“ za distribuciju; ići će i „mercedesi“ koje proizvodi „Ikarbus“ odavde. Čekali smo to. Nadam se da ćemo sa SISU-om, uprkos ovako strogom Zakonu o privatizaciji, moći da pronađemo načina i da završimo sa hipotekarnim poveriocima, da napravimo mogućnost da radnici u FAP-u ostanu da rade.

Ali, vratiću se na to o zaštiti interesa države Srbije i naroda u Srbiji i kako razgovaramo i pregovaramo. Kao što ste videli, nije mi bilo teško da vam kažem da smo povodom NIS-a pitanja pokretali pred Rusima. Kao što mi nije teško da vam kažem da i Amerikancima i Evropljanima kažemo da je „Južni tok“ dobar ugovor. Jer, naša obaveza i naš posao je da vodimo računa o Srbiji, o našim građanima i o našim interesima.

Zato nisam spreman da prihvatim one inicijative koje kažu da pobegnemo od ugovora o „Južnom toku“. Želim da građani znaju o čemu se radi, takođe. To nije pitanje politike, da li više volite Evropu ili više volite Rusiju. To je pitanje za naše građane, neki više vole Evropu, a neki više vole Rusiju. Mi smo na putu ka EU, ali ono što je naša obaveza, to je da ono što je dobro za Srbiju poštujemo i da to isteramo do kraja.

Ukupna investicija Srbije u celokupan ugovor o „Južnom toku“, celokupan projekat „Južni tok“ je devetnaest miliona evra, od 2,1 milijarde evra. Dakle, naše učešće u finansiranju projekta je minimalno. Čak i taj rizik da li će gas poteći ili neće nije na nama, već na ruskoj strani. Želim da vas obradujem i da vam kažem da mi u ugovoru imamo mogućnost 50% građevinskih radova, a to je oko 120.000.000, plus ono što oni nazivaju „welding & assembly“, zavarivanje i spajanje, što je dodatnih 230.000.000. Međutim, posle određenih stvari, dobili smo ponudu ruske strane i zvanično da radimo 100% radova, što znači da se to povećava ukupno na 470.000.000 evra, da država Srbija odredi izvođače, da mi bez dinara našeg dobijemo te poslove. To je ogroman novac za Srbiju.

Zato sam rekao, ako uspemo da rešimo pitanje Smedereva, pitanje „Petrohemije“, „Azotare“ i MSK u Kikindi, ako uspemo da rešimo „Južni tok“ i nastavimo sa politikom ovakve ozbiljne konsolidacije i podrške reformama, koju imamo u svetu mnogo više nego u zemlji, zato što su naši ljudi uvek nepoverljivi prema reformama, ali ako to uspemo da napravimo, siguran sam da ćemo i 2015. godine imati značajan rast, a u 2016. godini mislim da će taj rast biti veliki.

Dakle, samo želim da vam kažem da je naša namera da dovodimo što je moguće više ljudi koji mogu da pomognu svojim investicijama. Mnogo ih je manje u celom svetu nego ikada, zato što je kriza svuda. Pogledajte zemlje EU, pogledajte, negde im je rast do 0,5, a u većini je pad, recesija do minus jedan, a koliko fondova oni imaju na raspolaganju i šta sve oni imaju na raspolaganju. Mi ćemo pokazati pozitivne i dobre rezultate.

Želim još da kažem ono što mi je važno, pošto vidim svakog dana da neko pokušava da plaši penzionere u našoj zemlji politikom Vlade. Samo hoću da kažem penzionerima, a oni će dobro razumeti tu poruku, da mirno spavaju, da ne brinu za svoju budućnost, da će Vlada Srbije voditi brigu o njima, kao što je vodila i do sada, i da niko ne treba da ih sekira, ni po medijima, niti na bilo koji drugi način. Oni će imati pravo na pristojnu starost, iako su im mnogi tu starost do sada uzimali i trošili, čak su trošili i budućnost naše dece za to.

Kamberi, molio bih vas, platite struju. Nećemo tolerisati neplaćanje struje. Potpuno sam ozbiljan.