STENO BELEŠKE, 3. dan, 3. deo

Srđan Verbić

Gospodine Marinkoviću, hvala na pitanju. Završni ispit, kao što sam pričao do sada, ima previše funkcija u sebi. Pokušavamo jednim univerzalnim testom da rešimo sve probleme, što praktično nije moguće.

Na svu sreću, jedna od tih funkcija polako vetri i deluje kao da nam više nije potrebna. To je selekciona funkcija. Test koji služi samo za to da bi se rangirali učenici na upisu u srednje škole gotovo da nije potreban u situaciji kada ima dovoljno mesta za sve učenike iz osnovne škole u srednjim školama i kada se 88% učenika upiše upravo u one škole koje su naveli kao jedan od svoja prva tri izbora. To znači da skoro svi imaju dobru predstavu gde im je mesto i da se zaista upisuju u te škole. Naravno, ima 12% onih koji su nezadovoljni, koji se možda nisu dovoljno potrudili i zbog tih 12% test mora da postoji i dalje.

Međutim, druga funkcija, za koju smatramo da je mnogo važnija od ove selekcione, jeste funkcija evaluacije obrazovnog sistema. Tu nam je potrebno da imamo testove iz više od dva predmeta. Tu nam je potrebno da imamo veću raznovrsnost zadataka. Potrebno je da ispitujemo i ono što papir, olovka i testovi ne mogu da pruže, da ispitujemo i veštine i da ispitujemo kako usvajaju stavove učenici. Da bismo to uspeli, potrebno je da se taj završni ispit realizuje u atmosferi koja je malo manje stresna nego što je bila do sada.

Ove godine smo pokazali da test može da se realizuje regularno, da se završi onako kako bi trebalo i da taj grč ne mora da bude baš toliki. To nam daje ohrabrenje da sledeće godine u malo relaksiranijoj atmosferi napravimo testove, od kojih ćemo imati veće koristi u smislu vrednovanja kvaliteta predmeta, načina rada u određenim školama, a ne samo da sprovodimo test zato da bismo rangirali učenike, jer oni to ionako prilično dobro sami rade.

Jednog dana, nadam se ne tako dalekog, svi naši osnovci će ići u srednje škole i nadam se da će dobro razmisliti u koje škole žele da idu. Naš je zadatak samo da taj loš balans između različitih tipova škola uredimo na neki način. Nažalost, u ovom trenutku neke gimnazije ostaju sa velikim brojem nepopunjenih mesta, dok za neke škole koje učenici percipiraju kao lakši prolaz do fakulteta imamo navalu i osam prema jedan broj zainteresovanih, samo zato što izgleda kao da će kroz tu školu lakše proći i stići do fakulteta. Na obrazovnom sistemu je da zatvori te prečice i da oni koji žele na fakultet zaista dobiju adekvatno srednje obrazovanje pre nego što dođu na fakultet. U protivnom će se i dalje dešavati da neko upiše fakultet i da se njegova karijera upravo tu završava, a to ne želimo. Hvala.

Marinković Vladimir

Još jedno pitanje za ministra Verbića. I, dao mi je šlagvort kroz odgovor da prokomentarišem samo da velika zainteresovanost i pokušaj da se mnogo više dece upiše na fakultete nego što je to moguće, a situacija na tržištu rada nam pokazuje da to čak nije ni potrebno, utiče na to da se proces reindustrijalizacije Srbije ne može odvijati ako nemamo decu na zanatima i u stručnim srednjim školama. Daću vam podatak da je u Boru samo do pre dve godine upisivano osam odeljenja u stručnim tehničkim školama, a sada je to jedno odeljenje.

Moje konkretno pitanje odnosi se na projekat „Horizont 2020“. Nas iz Socijaldemokratske partije Srbije zanima kakva će biti uloga Ministarstva, naše države? Radi se o projektu koji podrazumeva budžet ili fond od osamdeset milijardi evra, fond koji bi trebalo da omogući razvoj preduzetništva i bolju vezu između industrije i visokoobrazovanih institucija, razvijanje njihovih zajedničkih agendi i istraživačkih projekata. Voleo bih da nam kažete nešto detaljnije o tome, i kakvu će ulogu Ministarstvo prosveta, nauke i tehnološkog razvoja da uzme u okviru tog projekta? Hvala.

Srđan Verbić

Program „Horizont 2020“ je program koji objedinjuje naučnike u Evropi, daje im jednake šanse da dobiju novac za svoje projekte. Međutim, te novce je teško dobiti. To se videlo i u prethodnim verzijama ovog programa, u FP6 i FP7 programima. Međutim, tu se pokazalo da naši naučnici ipak mogu više da dobiju iz evropskih fondova nego što mi dajemo kao članarinu u evropske fondove. Verujemo da će tako biti i sa „Horizontom 2020“.

Ovoga puta je procedura prijavljivanja pojednostavljena i za različite oblasti nauke ujednačena, tako da će biti jednostavnije praviti zajedničke projekte, zajednički aplicirati za evropske fondove, i lakše će biti povezivati se sa partnerskim institucijama u inostranstvu.

Takođe, postoji mogućnost za mala i srednja preduzeća da apliciraju za te fondove, ali ne treba gajiti lažnu nadu da bilo koje preduzeće tu može da aplicira. Potrebno je da to bude preduzeće koje je sposobno da uradi transfer znanja, dakle, nešto iz nauke da prenese u ekonomiju. Mi, nažalost, nemamo dovoljan broj takvih preduzeća, ali upravo je to ono što želimo da poguramo kroz tehnološki park i fondove za inovacionu delatnost. Upravo takve projekte želimo da vidimo i u našoj zemlji, nezavisno od međunarodnih projekata, da oni zapravo budu model za firme koje će biti sposobne da se uključuju u međunarodne projekte.

Taj model ne bi bio dobar samo za „Horizont 2020“. Taj bi model bio izuzetno dobar i za buduću nacionalnu naučnu fondaciju koja bi zapravo izmestila raspodelu sredstava za naučna istraživanja iz Ministarstva u sferu gde bi sami naučnici odlučivali, prema kriterijumima konkurentnosti, kompetitivnosti, o tome ko dobija najviše novca za istraživanje. Na taj način bismo omogućili sebi i bolje povezivanje sa ostalim partnerima u inostranstvu i dobijanje većeg iznosa iz tih fondova.

Marinković Vladimir

Izvinjavam se, još jedno kratko pitanje.

(Predsednik: Nemate pravo na pitanje, samo da prokomentarišete šta ste čuli, dve minute.)

Onda ću da prokomentarišem. Zadovoljan sama generalno odgovorom, uz to da pokušate, ministre, u narednom periodu, kada projekat bude aktuelan, da okupite sve društvene činioce, počevši od udruženja poslodavaca, udruženja radnika, nevladinih organizacija, svih onih koji mogu da pomognu u tom procesu pospešivanja inovacija, istraživanja, nauke, ali u domenu razvoja, naravno, i u cilju razvoja naše privrede, kako bi ona bila kompetitivnija i bolja u odnosu na privrede u regionu i na globalnom nivou. Zahvaljujem još jednom na vašem odgovoru.

Stošić Milorad

Poštovana predsedavajuća, uvaženi predsedniče Vlade, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, danas imam tri seta pitanja koja ću postaviti, a odnose se na Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, odnosno za ministarku Kori Udovički.

Ministarstvo pravde i državne uprave je 2013. godine pristupilo izradi zakona o inspekcijskom nadzoru, uz podršku USAID kroz projekat „Za bolje uslove poslovanja“ i nemačke organizacije GIZ kroz projekat „Unapređenje izrade zakona u Republici Srbiji“. Sada, gospođo ministarka, vi pominjete da radite na nacrtu zakona o inspekcijskom nadzoru. Pitanja za ovu oblast su: dokle se stiglo sa izradom tog zakona? Drugo pitanje, čime ćete sprečiti dupliranje inspekcijskog nadzora ili prebacivanje odgovornosti s jedne na drugu inspekciju, što je do sada bio čest slučaj i česta pojava?

Drugi set pitanja odnosi se na vašu izjavu da će Vlada Srbije krajem avgusta utvrditi predlog zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave koji će unaprediti sistem radnih odnosa. Istakli ste da je to prvi u nizu reformskih zakona za lokalnu samoupravu. Da li planirate javnu raspravu o ovom zakonu?

Nameće se pitanje, neminovno je da će se nakon donošenja ovog zakona biti viškova radnika u organima, odnosno određenog broja otkaza – koliko će biti, po vašoj proceni, tih viškova? Šta će se raditi sa tim viškovima? I, ako imate podatak, koliko tih viškova ima u državnoj upravi, a koliko u javnim preduzećima?

Treći set pitanja. Pojedine odredbe Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina nisu usaglašena sa Ustavom Republike Srbije. Ustavni sud je na sednici suda održanoj 16. januara 2014. godine doneo odluku kojom je utvrdio da neke odredbe Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina nisu u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije. Da li planirate izmene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina? Da li ćete uvrstiti predstavnike svih nacionalnih saveta u izradu tog zakona? Da li će se formirati posebna radna grupa sa predstavnicima nacionalnih saveta nacionalnih manjina? Hvala.

Kori Udovički

Hvala, poslaniče. Prvo, vaše pitanje o zakonu o inspekcijskom nadzoru – on je zaista dosta vremena u pripremi zato što je to jedna veoma složena materija.

Prvo pitanje na koje je moralo da se odgovori bilo je, upravo zbog postojanja preklapanja i nedostatka koordinacije između različitih inspekcija i različitih resornih službi, da li ići na to da se stvara jedna centralna inspekcijska služba, jedna generalna inspekcija, ili na jedno malo fleksibilnije rešenje koje bi stvorilo mehanizam koordinacije između ovih resornih inspekcija ali ih ostavilo po ministarstvima. Opredeljenje je vrlo snažno, na kraju dosta dugog promatranja, još pre ove vlade, i to je prihvaćeno ponovo i u našem razmatranju, da treba da bude jedno koordinaciono telo, gde će resorne inspekcije da ostanu pod resornim ministarstvima.

Vrlo su retka rešenja u svetu. Možda je samo ono u Republici Srpskoj, koja se stvarala, da tako kažem, od nule, samo je to rešenje koje znamo, centralne inspekcije, zapravo uspešno. U svim drugim situacijama pokazuje se boljim ovo rešenje sa nekakvom koordinacijom, ali sa ostankom u resorima.

Kako se izbegava preklapanje? Biće to dosta veliki izazov za našu državnu upravu, jer nismo do sada razvili mnogo takvih mehanizama, a to je da se u centru Vlade uspostavi koordinaciono telo sa stručnom službom koja će to podržavati i prikupljati sve podatke o subjektima koje treba nadzirati, praviti procenu rizika, radi kojih različite inspekcije i postoje, i tamo gde neki subjekt podleže većem broju inspekcija praviti planove koji će da uklapaju različite resore za svaki taj subjekat. Znači, biće koordinacija iz centra, i to na bazi analitike, za koju će biti potrebno da se pripreme jake informatičke i analitičke osnove.

Što je najvažnije, na kraju tog procesa, koji će verovatno da traje tokom cele naredne godine, imaćemo inspekciju koja će biti u stanju da cilja najrizičnije subjekte, da u njih šalje inspekcije koje zaista idu da pomognu, pre svega, da se otklone rizici, a ne da uhvate nekoga, pogotovo ne za dlaku u jajetu.

Zatim, imaćemo inspekciju koja neće da koristi kao izgovor nepostojanje nadležnosti nad nečim, da ne bi primetili nešto što se radi. S druge strane, nećemo slati inspekciju u najmanje rizična preduzeća ili subjekte zato što je tamo najlakše vršiti inspekciju, a ostaviti nerizične subjekte bez nadzora.

Što je najvažnije, iako niste registrovani, podleći ćete inspekcijskom nadzoru, što danas vrlo često nije slučaj.

Kada je reč o vašem drugom pitanju, zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i lokalnim samoupravama prošao je već zvaničnu i formalnu javnu raspravu u prethodnom periodu, a sada smo je obnovili u skraćenom postupku i očekujemo da prikupimo poslednje sugestije i da pripremimo taj predlog za Vladu do kraja avgusta, a postom će ići u Skupštinu.

Vaše pitanje o viškovima je jako važno. Mnogo se ovih dana govori, postoji izvesna nervoza, pa možda i nestrpljenje u javnosti da se sa podacima izađe. Moram da naglasim da mi u ovom trenutku imamo relativno pouzdane brojeve, i to zahvaljujući Ministarstvu finansija u prethodnoj vladi, koja je po prvi put jedan takav napor uložila da uopšte znamo koliko ima zaposlenih, a ne koliko ima viškova. Procena viškova je proces koji zahteva da znamo koliko nam ljudi treba u svakoj instituciji. A da bismo znali koliko nam ljudi treba u svakoj instituciji, treba da znamo koji je zadatak svake institucije.

Sve su to zadaci i poslovi za koje zapravo u svim ovim godinama, od kada su započete reforme na putu ka EU, od 2001. godine, nije bilo jasno ni čiji su zadatak. Ovo je prvi put da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu zapravo objedinjuje zadatak i da se bavi time kakva treba da bude struktura organa, ali i time koliki je broj zaposlenih i kolike plate, i sada se kapacitet da se to sve radi pravilno tek uspostavlja.

Međutim, jasno je da su najozbiljniji viškovi, o kojima najviše govorimo, zapravo u javnim preduzećima. Kada gledamo organe državne uprave, a često je to slučaj i na lokalnom nivou, mada ne uvek, vidimo da broj zaposlenih nije rastao onako kako se to dešavalo u zavisnim institucijama ili, pre svega, u javnim preduzećima, institucijama i ustanovama u toku prethodnih godina. Ono što je više zabrinjavajuće, vidimo vrlo često da zapravo postoji neadekvatnost u strukturi, da nam nedostaju dobre veštine, da je to jedan nefleksibilan sistem. Pre svega, posao koji je pred nama je da vidimo kako da podignemo njihovu delotvornost, kako da postanu operativnija tela. Mi to možemo, a mislim da bi se i moje kolege i mnogi ministri složili da se suočavamo sa velikim teškoćama u tome da od ovih ministarstava i državnih organa dobijemo rezultate kakvi su Srbiji potrebni.

Dakle, u ovom trenutku Ministarstvo je obezbedilo sredstva koja će u ostatku ove godine da nam pomognu da identifikujemo u državnoj upravi, jer se javnim preduzećima ovo ministarstvo ne bavi. Obezbedićemo mogućnost da do kraja godine identifikujemo gde ipak u državnoj, odnosno javnoj upravi, bez javnih preduzeća, postoje očigledno viškovi (a oni postoje, najčešće, u manjim institucijama) i da se pripremimo da u toku sledeće godine na tome radimo. Međutim, nije glavni cilj u tom procesu smanjenje viškova, već preuređivanje organizacije i usmeravanje kapaciteta i institucija da rade ono što treba; često će dolaziti do prezapošljavanja iz jednog dela u drugi.

Na kraju, kada je reč o Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, kao što znate, pred nama su izbori za nacionalne savete. Sačekaćemo da se ti izbori završe, da se konstituišu nacionalni saveti i da onda sa tim novim mandatom krenemo u izradu novog zakona ili izmene i dopune Zakona, to ćemo još videti, kako bismo se uskladili sa zaključcima Ustavnog suda. Hvala.

Stošić Milorad

Hvala na ovim odgovorima. Što se tiče ovog prvog seta pitanja, inspekcijske službe, ja bih stvarno voleo da to jednom u ovoj državi zaživi, s obzirom na to da naši građani imaju određene primedbe da ih iz raznih ministarstava, pre svega, na državnom nivou, šetaju od jednog ministarstva do drugog, što se tiče inspekcijskog nadzora. Ali, to je i u lokalnim samoupravama, konkretno, u gradovima sa gradskim opštinama, s obzirom na to da ima raznih inspekcija po toj vertikali na nivou grada i na nivou gradskih opština, ali ima i po horizontali i raznim upravama. Stalno dolazimo u situaciju da nas šalju od jedne uprave do druge ili od grada do opštine. Uvek se neki inspektori proglašavaju nenadležnim i onda građani imaju problem.

Meni će biti drago ako bude uređen taj sistem, da inspekcijske službe stvarno funkcionišu i da građani, kada dođu u jednu inspekcijsku službu, mogu da reše problem.

Što se tiče ovog drugog seta, viškova, zahvaljujem na vašoj iskrenosti da nismo u mogućnosti, kao država, da utvrdimo broj zaposlenih, pa na osnovu toga ne možemo ni proceniti koliko ćemo imati viškova. Ne mogu da prihvatim da u ovoj državi ne može da se ustanovi koliko ima zaposlenih u državnoj upravi, ako samo pogledamo primer našeg parlamenta, gde ima 250 poslanika, 250 plata. Ako izdvojimo određena sredstva ili novac za određene plate, moramo znati za koga te plate idu.

Mislim da bi trebalo da budemo ozbiljni i da tačno znamo u svakom momentu koliko imamo zaposlenih, a ako radimo ovaj zakon, biće slučajeva da se pojavljuju ti viškovi i da znamo šta ćemo sa tim ljudima.

Kori Udovički

Ako mogu samo da dopunim, na osnovu ovoga što ste me vašim komentarima podsetili. Upravo je u inspekcijskim službama jedna od oblasti gde često postoje manjkovi, kako u broju inspektora, tako u kvalitetu i obučenosti. Nedavno je ova vlada u poreskoj inspekciji, odnosno upravi za višak od 400 zaposlenih ponudila da se obuče i prekvalifikuju da rade kao poreski inspektori, što je veliki dobitak za naš kapacitet da naplaćujemo poreske prihode.

Samo sam htela da pojasnim, mi smo utvrdili broj zaposlenih, postoji, tako da to više nije problem, mada još uvek ne postoji odgovarajući trajni registar. Stvaranje odgovarajućeg trajnog registra takođe zahteva vreme i jedan je od ključnih uslova kako bismo mogli da pojačamo prelazak na elektronsku upravu. Ali, ono što će zahtevati još više vremena i analize, to su funkcionalne analize, koje će nam tačno reći gde su i koliki viškovi. Hvala.

Stošić Milorad

Što se tiče ovog trećeg pitanja, nisam dobio odgovor da li će se formirati posebna radna grupa sa predstavnicima nacionalnih saveta, koja će biti uključena u izradu ovog zakona? Hvala.

Senić Aleksandar

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Da na početku raščistimo, ja plaćam struju i plaćam sve poreze, tako da sam se verovatno u tom smislu kvalifikovao za razgovor, ali neophodno je i da Vlada Republike Srbije poštuje pravno obavezujuće dokumente koje donosi ova Narodna skupština.

Na primer, Rezolucija o ulozi Narodne skupštine i načelima u pregovorima o pristupanju Republike Srbije EU propisuje da Vlada uputi Odboru za evropske integracije predlog pregovaračke pozicije o određenom poglavlju.

Ova rezolucija je doneta 16. decembra prošle godine, a Vlada još uvek svoju proceduru nije uskladila sa tom rezolucijom. Dobijam informacije da je danas utvrđen predlog pregovaračke pozicije za poglavlje 31, možda možete da potvrdite ili da…

(Aleksandar Vučić: Nije, 32.)

Još gore, 32. Dakle, utvrđena je pregovaračka pozicija za poglavlje 32, a nije ispoštovana procedura. Dakle, Odbor za evropske integracije nije dao mišljenje i preporuke, nacionalni konvent nije dao mišljenje i preporuke, a Vlada je utvrdila pregovaračku poziciju suprotno Rezoluciji koju je donela ova Narodna skupština još u decembru prošle godine.

Dakle, moje pitanje premijeru – kada će Vlada uskladiti proceduru sa Rezolucijom koju je donela ova Narodna skupština?

Takođe, drugo pitanje se tiče ekspozea premijera, koji je rekao da će u prvih sto dana ove vlade biti izvršena promena zakonskog okvira koji definiše uslove poslovanja u Srbiji. Ta promena zakonskog okvira predviđa promene i donošenje ukupno 13 zakona, od kojih i: zakona o planiranju i izgradnji, zakona o stranim ulaganjima, zakona o javnim preduzećima, zakona o privremenom usklađivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada kod korisnika javnih sredstava tj. o platnim razredima, zakona o registru korisnika javnih sredstava i njihovih zaposlenih i angažovanih lica, zakona o državnim službenicima, zakona o osiguranju, zakona o hipoteci.

Dakle, ukupno osam od trinaest najavljenih zakona za prvih sto dana Vlade nije doneto i ne nalazi se u skupštinskoj proceduri. Dakle, priča o tome da je Vlada ispunila 92% obećanja ne stoji. Ako uzmemo i podelimo osam sa trinaest, tj. pet sa trinaest, dobijamo rezultat 38%, a to je daleko od 92.

Moje pitanje je: kada će ovi zakoni biti u skupštinskoj proceduri i kada će biti doneti?

Vučić Aleksandar

Hvala. Tačno danas smo utvrdili pregovaračku poziciju za poglavlje 32. Ne znam kakva je procedura, i ako je napravljena greška, to ćemo svakako da ispravimo. Kažem da nije napravljena greška, ali ako jeste, bez ikakve namere je. Dakle, to ćemo svakako da ispravimo i saglasan sam sa tim da to uradimo u svakom trenutku.

Što se tiče broja zakona, vi ste uzeli iz jednog segmenta. Niste rekli da su najvažniji zakoni iz oblasti poboljšanja investicionog ambijenta doneti, ili je u toku donošenje. Najvažniji zakon za poboljšanje investicionog ambijenta, za sve investitore, krovni zakon, temeljni zakon, za koji sam bio siguran da ćete da ga podržite, jeste Zakon o radu. Ali je bilo lakše, zato što ljudi nisu srećni kad god se tako krupne i važne stvari u zemlji menjaju. Nisu srećni, iako se tim zakonom stvaraju uslovi da se podstakne takmičenje, konkurencija, ono što traži od nas svet da bi mogao da ulaže u ovu zemlju. Kao i ovi zakoni o privatizaciji i stečaju, kao i Zakon o PIO fondu, recimo, taj nije bio obećan a donet je, a u vrhu je reformi o kojima govori Svetska banka.

Ali, iz samog korpusa zakona koji se tiču poboljšanja investicionog ambijenta, doneli smo najvažnije zakone. Iz svih oblasti, mogu da kažem da sam zadovoljan, doneli smo 31 zakon. Za sto dana, 31 zakon. Pri tome smo 40 dana imali poplave, kao što znate.

Znam da je naš narod i da smo svi mi uvek nezadovoljni, i ja sam nezadovoljan svojim radom, iako nisam imao slobodnu nijednu subotu i nedelju, nisam nikada dovoljno zadovoljan radom ministara, ali vas samo molim, pošto ste na veoma ozbiljan način postavljali pitanja, tako vam i odgovaram, pogledajte u ovom trenutku, imate duplo više ministara u sali nego opozicionih poslanika. Mislim da to građanima Srbije govori i o ozbiljnosti, o odgovornosti i o brizi za narod.

Mislim da to što smo počeli danas u 16.00, a neki se sprdaju sa mnom i ismevaju kada na nekom sastanku kažem da sam kasnio četrnaest minuta... Naše vlade, Rasim i Dačić su ovde... Nikada se nije dogodilo da vlade ne kasne, kao što danas ne kasne. Mogu da kasne tri-četiri minuta. Nikada u istoriji srpskih vlada, to mogu da vam kažem, od 1998, nikada se nije dogodilo. Nekada su kasnile po dva-tri sata, čekaju ministri, ne znaju šta će sa sobom, čekaju, čekaju, dok se ne nađu. Onda je uveden novi sistem (ovo nije odgovor vama na to), uveden je novi sistem – hajde telefonom da se čujemo i da pojma nemamo šta donosimo. Ovo nije iz mog domena, znam da je danas bilo na sednici Vlade, pa sam vam zato to rekao.

Što se tiče ovih zakona, da, donećemo novi zakon o javnim preduzećima; očekujem da gospodin Đilas bude ovde da glasa za taj zakon, jer ćemo deo stvari koje je predlagao da uvažimo. Očekujem da još neki veoma važan zakon, o državnim službenicima, kao nastavak ovog temeljnog Zakona o radu, bude donet; naravno, kao i zakon o hipoteci, kao i mnogi drugi zakoni. Mislim, i zakon o planiranju i izgradnji; on je trenutno u javnoj raspravi, da nam neko ne bi rekao da nije završena javna rasprava.

Kao što smo uspeli da završimo javnu raspravu za set medijskih zakona kojima se hvalimo, jer to su stotinu puta bolja rešenja nego ona koja su bila i idu u korak sa najvećim evropskim slobodarskim tradicijama i poštovanjem ljudskih prava medijskih sloboda itd., kao što priznaje EU, kao što priznaju svi drugi, tako ćemo da uradimo i sa zakonom o planiranju i izgradnji. Tu očekujemo vašu podršku zato što moramo da pokrenemo biznis u Srbiji. Skratićemo procedure, treba da sednemo i razgovaraćemo sa vama, da se dogovorimo koje je najbolje rešenje za konverziju. Trenutno je na javnoj raspravi. Hajde da se uključimo u to. To će nam biti prvi zakon, tamo 25. avgusta.

To su upravo ti zakoni koji služe za poboljšanje investicionog ambijenta. Ostaje nama tu još zakona. Usvojili smo 13 zakona, ako se ne varam, najviše iz oblasti krivičnopravnog zakonodavstva, ali očekujem da ćemo imati još važnih zakona, o uzbunjivačima, mnoge druge zakone koji su veoma važni za nas.

Ali, mi nemamo problem. Svaki put kad želite da nam ukažete na to da smo mi prekršili i da vi niste mogli da budete upoznati ili da odbor nije bio upoznat, uvek ćemo izaći u susret, zato što, kao što znate, mi napišemo, idemo sa nacrtom zakona i taj nacrt ide u javnu raspravu. Tek kasnije ga mi u formi predloga šaljemo vama, ali pre toga u formi nacrta on prođe kroz sito i rešeto i Evropske komisije, kao što znate. Nijedan od ovih zakona sa kojima smo išli nije prošao a da nije dobio zeleno svetlo Evropske komisije. Dakle, svaki zakon, kada govorite o tome, a dobro je da ih kritikujete, dobro je da ih napadate, prošao je i dobio odobrenje Evropske komisije.

Za ovaj set zakona smo čekali šest meseci Evropsku komisiju i Savet Evrope, ako se ne varam, koji je bio još, kako oni to kažu, nadležniji za to, da bismo dobili povoljno mišljenje. Dobili smo sva povoljna mišljenja.

Dakle, zato vas molim samo, ubuduće, kada postoji takav problem, pozovite nekog od vaših kolega, pozovite nekog od ministara, ostavite poruku kod mene u kabinetu, pozovite me, intervenisaćemo i rešićemo taj problem. Naša je namera da o tome zajedno sa vama razgovaramo, jer na putu za punopravno članstvo u EU ne može da učestvuje samo Vlada. Tu nam je potrebna opozicija, tu nam je potrebna vaša pomoć i podrška i to moramo zajednički da radimo.

Kao što sam ja zadovoljan nekim normalnim reakcijama koje stižu iz opozicije na određene stvari koje se tiču države, tako vas molim da tamo gde vam je potpuno jasno da negde možda nešto nismo uradili u skladu sa procedurom odmah intervenišete. Odmah nam recite. Budite sigurni da ćete uvek dobiti direktnu podršku od nas i da ćemo pokazati da to razumemo.

Što se tiče sto dana, sto dana je u ponedeljak ili utorak. U teškim uslovima, u kojima ni dana niko nije čekao ništa, napadani sve vreme, najvažnije zakone smo doneli, ako budemo imali većinu za privatizaciju, stečaj i ova tri medijska zakona. (Nikad ne znate dok se glasanje ne završi.) To znači da smo najvažniji posao i najteži posao tih prvih teških reformi sproveli u delo. Čeka nas još teških stvari, ali ja mislim da stvari u Srbiji polako ali sigurno idu nabolje.

Hoću da iskoristim priliku, videćete i po tome, iznenadićete se kako smo sačuvali deo para. Prikazali smo vam sve, čak i ono što nismo potrošili da smo potrošili. Videćete to kroz rebalans budžeta. Videćete to i kroz budžet da, recimo, ono što je na 621 nismo skoro ništa potrošili. To je trideset šest milijardi, što smo odvajali za socijalni program, zato što se i dalje borimo za radnike i za preduzeća. Imamo u Fondu za razvoj petnaest milijardi; imamo od dela javnih preduzeća od kojih možemo da uzmemo, u evrima mogu da vam kažem, oko sto miliona evra. Tako da ćemo moći to da vidimo kako i na koji način da bismo i one mere fiskalne konsolidacije o kojima smo pričali umerili i napravili do nivoa do kojeg će to narod dobro da razume jer zna da mu je to za zdravlje javnih finansija, da mu je to za zdravu državu, a da ljudi ne budu teško i ozbiljno pogođeni.

Još jedanput, vama hvala na tome. Vlada Srbije predložila je 31 zakon Skupštini. Mislim da u tako kratkom periodu, a posebno tako važne zakone, tako sistemske i tako suštinske zakone, nijedna vlada nije predložila i nijedan skupštinski saziv nije usvojio; možda, po značaju, 2002. godine, a posle toga nikada više. Posle toga, apsolutno nikad više sistemskih zakona, ovoliko važnih, teških, problematičnih zakona, koji ne uživaju veliko poverenje u javnosti, zakona kojima se nikome ne dodvoravate, već pravite normalnu zemlju od svoje zemlje, i zbog toga sam na to veoma ponosan.

Rekao sam, 92%. To je zato što jednu krupnu stvar nismo preduzeli, a to je pitanje finansijske konsolidacije. Sve drugo smo preduzeli. Mislim da su ljudi u Srbiji srećni što tu meru nismo preduzeli, iako ja mislim da je kašnjenje u preduzimanju te mere državi moglo da donese samo ozbiljne probleme. Hvala vam najlepše.

Senić Aleksandar

Što se tiče zakona o planiranju i izgradnji, imamo, ako ništa drugo, na „Istinomeru“ mnogo neispunjenih obećanja, da će zakon biti u maju, pa da će biti u junu, pa da je na javnoj raspravi, jul niko nije pominjao, tako da možete i sami da odete na „Istinomer“ i da vidite koliko puta je javnost obmanuta rokom u kojem će taj zakon biti donet.

Ja sam, pošto mi je to i profesija, životno zainteresovan za taj zakon, tako da, što se mene tiče, imaćete pun kapacitet konsultantskih usluga, naravno besplatnih.

Primedba da opozicija nije prisutna i da mi želimo nešto loše... Evo, ministar Vujović može da potvrdi da su amandmani Nove demokratske stranke na zakon o privatizaciji usvojeni, svi osim jednog. Dakle, samo jedan od svih amandmana koje smo podneli nije usvojen. Toliko o našem konstruktivnom pristupu zakonima koji se usvajaju u ovom domu. Zato i tražimo da poštujete kao Vlada ono što se u ovom domu donese.

Treće, hoću da vas pitam nešto o političkoj odgovornosti. Probali smo da saznamo od Ivice Dačića da li oseća odgovornost za to što je ovakva situacija u policiji, za to što su razrešeni svi načelnici uprava. Stalno se pozivao na to da mu neko nešto nije dozvoljavao, da su na njega vršeni pritisci itd.

Mogu da vas pitam, zašto ste u poslednje dve godine vršili pritisak na premijera i ministra policije, ako uzmemo u obzir njegovu izjavu da je na njega vršen pritisak?

Pitam vas, da li ste vršili pritisak u poslednje dve godine kada je on bio premijer i ministar unutrašnjih poslova, a vi prvi potpredsednik Vlade, da on ne reformiše policiju, da policija bude toliko kriminogenizovana i da reforme u policiji moraju da sačekaju da dođe neko iz SNS na čelo tog resora da bi one bile izvršene? Hvala.

Vučić Aleksandar

Zamolio bih Jadranku da posle odgovori, jer ona zna bolje od mene ovo o evropskim integracijama.

Što se tiče zakona o planiranju i izgradnji, ne gledam, da vam iskreno kažem, to što ste pomenuli zato što neretko vade iz konteksta. A ne znam kako bi izvadili iz konteksta onima koji su govorili da će to da urade pa nikad nisu uradili.

Ne znam da li može u maju, ili u junu ili u julu. U maju nije bilo moguće zbog poplava, a da li će da bude u julu i avgustu, ne vidim da je velika razlika. Kao što vidite, zakon je završen; zakon je u javnoj raspravi i biće usvojen ovde, rekao sam prvi put, da li 25. ili 28. avgusta, potpuno je svejedno.

Morali smo da odložimo i usvajanje Zakona o radu, ali smo ga usvojili, i Zakona o privatizaciji i Zakona o stečaju, ali smo ih usvojili, i Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, ali smo usvojili, i ovog seta medijskih zakona kojima konačno Srbija postaje moderna i demokratska zemlja, ali smo usvojili.

Sve smo to usvojili, što vi niste usvojili. Izvinite, sve to što vi niste usvojili u prethodnih deset godina, mi smo usvojili u prvih sto dana i za to dobili podršku Evropske komisije i, ako hoćete, manju kritiku ljudi u Srbiji, iako je normalno da su ljudi kritikovali.

Ja vas veoma poštujem. Vujović, kada je došao u Vladu... I vašu stranku i amandmane koje podnosite. Da li vidite da niko nema ništa protiv amandmana koje podnosite? Gotovo da smo svaki prihvatili. Jedan nam je bio problem zbog toga što se pominjala uz kapital i imovina, to je bio amandman Lige socijaldemokrata Vojvodine, inače smo sve hteli da usvojimo. Taj smo usvojili na odboru posle. Našli smo način na odboru da ga usvojimo.

Kao što vidite, tako se ponaša Vlada. A šta da usvajamo kada vam neko pošalje pedeset ili sto amandmana u kojima piše – ništa? U amandmanu piše – ništa, ili ne piše baš ništa. Oni amandmani koji su smisleni, kao što ste ih vi napravili, koji su u skladu sa politikom za koju znam da se vi zalažete, i u redu je kada u opoziciji…

Znate, ima danas u Srbiji jedna stvar o kojoj sam hteo da govorim. Svi znaju da je ovo moralo da bude doneto. Svi znaju da je to dobro za Srbiju, ali je lako i lepo da se to kritikuje. Ja sam to sam nekada radio i izvinio se građanima zbog toga. Sada, kada je došlo najteže vreme, svi znaju da to mora da ide tako. Znate da će na kraju biti dobar rezultat za Srbiju, ali hajde mi to da kritikujemo zato što narod nešto nije zadovoljan.

Naravno, narod nije zadovoljan čim ne vidi istog sekunda u svom džepu. Nije strpljiv da sačeka godinu ili dve. Podrazumeva se da je to tako. Ali, vas molim, zato što ćete sutra da budete vlast, jer neodgovorni nikada neće da dođu na vlast, a odgovorni ljudi će da dođu na vlast. Odgovorni ljudi će morati da se ponašaju odgovorno.

Šta hoćete? Hoćete da ja danas nekoga hapsim zbog ugovora sa „Fijatom“? Hoćete da hapsimo nekoga zbog ugovora sa Azerbejdžanom? Hoćete li ne znam šta da pričamo, što mnogi drugi pričaju danas? Tako se ponašaju neodgovorni ljudi.

Što se tiče političkih priča o Ivici Dačiću i Ministarstvu unutrašnjih poslova, nisam razumeo sve i neću da ulazim u te stranačke stvari. Koliko sam ja shvatio, gospodin Dačić je govorio o nekim prethodnim vremenima, o nekim drugim političarima, koji mu nisu davali nikakav upliv. Što se mene tiče, samo kada me je pitao da mu pomognem kao prvi potpredsednik Vlade sam mu pomagao. Nikada se mimo toga nisam mešao. Radio sam svoj posao u okviru ona 24 predmeta i ta 24 predmeta nastavljamo.

Kada smo kod toga, niste me to pitali, ali ću da vam kažem. Video sam da su neki rekli – pa, postavite Miškovića za direktora „Srbijagasa“. To me pitaju oni koji su postavili Miškovića za šefa Srbije, oni koji su ga postavili da bude direktor svih banaka u Srbiji, direktor svih javnih preduzeća, da bude ministar u svim ministarstvima, da bude predsednik Vlade i predsednik države, a protiv Miškovića nikada nisu poveli postupak. A ova država i neka druga vlast vodi protiv Miškovića postupak i do kraja godine, pretpostavljam, biće prvostepene presude.

Kažete, nisu plaćali poreze. Ja sam sada izvukao papire koliko su Beko, Mišković i ostali platili poreza. Iznenada su krenuli, čitao sam to danas, doneli mi u papirima…

(Aleksandar Senić: Nisam ja to rekao.)

Nisam rekao da ste vi to rekli. Niste vi to rekli. Neki drugi, izgubili su se, sede tu levo od vas, ili desno, iz vašeg ugla.

Sada, da vam odgovorim. Kažu, ne plaćaju porez. Izvukao sam za tog vašeg bivšeg direktora Demokratske stranke, a to je bio Miodrag Kostić – užurbano i naveliko plaća porez i 2012. i 2013. godine, i svake godine sve više plaća. Godine 2012. njegove kompanije „MK grupa“, „Sunoko“, „Agrogloub“, „MK holding“ i „AIK banka“ platile su 94,8 miliona evra. Iste te kompanije 2013. godine platile su 98,3 miliona evra. Nisam ja prodavao šećerane, ni 2001, ni 2002, ni 2003. godine.

Što se tiče gospodina Beka, u kompanijama „Knjaz Miloš“, „Bambi“, „Kanjiža“ plaćaju porez redovno. Nema zaostataka u plaćanju poreza, ali ima u sledećoj stvari problema sa porezom. Važno je da ovo građani čuju. Te probleme sa porezom nisu ustanovili ovi koji su se drznuli da danas nešto govore, jer kada su oni to proveravali, kada su slali kontrole, bilo je sve plaćeno. Reč je o porezu iz 2007. godine. Slali ste kontrole 2008, 2009. i 2010. godine i potvrđivali da je u Luci „Beograd“ sve u redu. Ali, jedna nova vlast, kojoj niko ne određuje kako će neki da budu izuzeti od zakona, 2013. godine je rekla – dužni ste 7.400.000 evra; sada i kamate na to. Sada je za to Luka „Beograd“ dužna. A ni tu Luku „Beograd“, ako se sećam, nije prodala Vlada u kojoj se ja nalazim, nego ste prodavali vi.

Čekajte, ljudi, vi nama danas držite pridike o porezu koji mi pokušavamo da naplatimo, a vi ga niste ni registrovali. Ili smo naterali sve njih da plate porez i poveli postupke, a vi to niste ni registrovali.

Moram da vam kažem da će poreski organi …

(Gordana Čomić dobacuje s mesta.)

Gospođo Čomić, ne dobacujte. To što ste postali zamenik predsednika u svojoj stranci ne znači da imate pravo da dobacujete u Narodnoj skupštini. Računam da to svi poslanici treba da poštuju, kao što ni mi vama nikada ne dobacujemo. Ali vidim da svaki put kada vam pomenem vaš odnos sa tajkunima, uvek imate nešto da mi dobacite s mesta. Ne brinite, to će tako i da ostane, na dobacivanju.

Što se tiče „Železnica“ i svega drugog, pa, na sastanku sa njima, ja kažem ljudima – imamo problema, naša javna preduzeća prave gubitke, a oni meni počnu da govore uvek o NPL (to su non-performing loans, zajmovi koje ne mogu da vrate) itd. Ja kažem – hajde, nemojte više da mi pričate o vašim problemima, što lepo ne pokažete sve svoje sposobnosti na najlošijim preduzećima, na onome gde imamo najveće probleme, gde i vaši i naši nisu baš najbolje upravljali. Danas plaćamo 130.000.000 evra, a plaćali smo i 170.000.000 evra subvencija kada su bili vaši. Danas, kad su naši, 130.000.000 evra. Loše svakako, kako god okrenete. Hajde da vidimo možemo li to da spustimo. Nekome više kao kaznu, a ne kao nagradu.

Kažete, skočili – pa, vi se dogovarali sa tajkunima. Mi se ne dogovaramo ni sa kim po pitanju poštovanja prava i pravnih propisa, ni sa kim. U ovoj zemlji je zakon isti za sve. Isti je za Miškovića. Isti je za Beka. Isti je za mene. Isti je za Gordanu Čomić. Isti je za vas, gospodine Seniću. Isti je i za Kamberija. I biće isti.

Na kraju, što se sto dana tiče, mi ćemo uskoro izneti plan šta je to što ćemo da učinimo do kraja godine. Mislim da je važna jedna stvar – mislim da je važno da ljudi u Srbiji vide da se držimo plana, programa i da će neko jednoga dana, bez obzira na to kako mu to izgledalo u ovom trenutku, umeti da kaže da je to što smo uradili za Srbiju vredelo, pa makar i neko drugi umesto nas kupio plodove tog rada.

Ponosan sam na našu odgovornost, na našu ozbiljnost, na našu posvećenost. Ponosan sam na naše poštenje.

Odgovoriću na kraju, pošto je to jedino pitanje na koje danas nisam odgovorio, o plagijatu, da ne bi bilo da sam bilo šta zaboravio i da sam izbegavao propitivanje u Narodnoj skupštini, ili da nešto hoćemo da zabašurimo ili da nešto ne kažemo, a što je moralo da se kaže.

U svakom slučaju, želim ovom prilikom da se zahvalim članovima Vlade na disciplini i radu. Pogledajte, imate više od petnaest ministara, a nema ih mnogo više od petnaest u Vladi uopšte; imate ovde više od petnaest članova Vlade u Narodnoj skupštini. Podsetite me kada se to u srpskoj parlamentarnoj praksi dogodilo. Ako ništa, to je još jedan pomak nabolje. Hvala vam.

Joksimović Jadranka

Imam obavezu da razvejem sumnju koju je poslanik Senić uneo u pogledu poštovanja, tj. nepoštovanja procedure, predstavljanja pregovaračke pozicije za poglavlje 32, koje se odnosi na finansijsku kontrolu, a ne 31, pošto je to zajednička spoljna i bezbednosna politika. Zaista je dijametralna razlika, ali dobro, snaći ćete se vi na tom mestu, vrlo je odgovorno, predsednika Odbora za evropske integracije.

Međutim, čini mi se da ono što ste uradili nije bilo korektno, s obzirom na to da ste upotrebili izraz da „saznajete“ da je pregovaračka pozicija usvojena. Vi ne saznajete, nego smo vas mi obavestili. Gospođa Miščević, šefica pregovaračkog tima, i ja lično smo vam stavile do znanja da danas usvajamo pregovaračku poziciju.

Deo kritike koji ste uputili jeste tačan, a to je da je izmenjen zaključak, odnosno nije još uvek izmenjen, zaključak Vlade kojim se usmerava i usklađuje rad organa državne uprave u postupku izrade pregovaračkih pozicija, a koji bi bio u skladu sa onim što jesu navodi Rezolucije, u kojoj sam inače ja kao član Odbora za evropske integracije aktivno učestvovala. Čak sam, posvedočiće vam kolege iz tog odbora koje su i sad ostale, insistirala i lično unela odredbe koje se tiču obavezujućeg dela onoga što radi Vlada prema Narodnoj skupštini, tako da nemamo... Niti ja imam lični motiv, niti ova vlada ima motiv da to izbegne. Ako je propust napravljen, on je napravljen zato što do sada nije izmenjen zaključak, ali to znači da procedura nije, ni na koji način, neispoštovana, ako mogu taj rogobatni izraz da upotrebim.

Prema tome, mi smo vas obavestili o tome. Istovremeno, obavestili smo vas i najavili vam da ćemo sutra odboru, nadležnom skupštinskom Odboru za evropske integracije uputiti pregovaračku poziciju da biste bili informisani i da biste bili u toku.

Isto vas upućujem na činjenicu da još uvek nisu ispunjene ni zakonom predviđene obaveze za razmatranje tajnih podataka, u pogledu prostorija. To takođe vrlo dobro znate, da pregovaračku poziciju... Ja sad čak ne mogu da govorim o njoj s obzirom na to da je ona pod oznakom poverljivosti. Dakle, nisu ispunjeni ni ti uslovi. Jednim delom zaključak možda i zbog toga nije donet, ali nije opravdanje. U svakom slučaju, procedura je ispoštovana.

Mi smo vas, kao predsednika Odbora, uvažili, obavestili. Sutra ćete videti pregovaračku poziciju, i vi i svi zainteresovani članovi Odbora. Mislim da zaista ne stoji ta vrsta kritike i želela sam samo da to jednostavno razjasnimo. Ubuduće, naravno, čim se izmeni zaključak Vlade, skupštinski odbor će imati onakvu funkciju kakvu po Rezoluciji ima i kakva mu i pripada, i to će biti od septembra meseca. Hvala.

Senić Aleksandar

Zahvaljujem. Ako nije prekršena procedura, onda mi nije jasno zašto se menja zaključak Vlade.

Ja ću da citiram Rezoluciju, tačku 17: „Pre utvrđivanja pregovaračke pozicije za pojedino poglavlje, Vlada dostavlja predlog pregovaračke pozicije Odboru za evropske integracije“. Danas je Vlada utvrdila pregovaračku poziciju, nije poslala predlog nadležnom odboru, tako da je Rezolucija prekršena, i to je nedvosmisleno tačno.

Zahvaljujem vam se za dobijene odgovore na nepostavljena pitanja, stvarno nisam pomenuo ni „Železnicu“, ni Luku.

Jedino što na kraju mogu da konstatujem... Jedan moj drug, kada je danas video da će Beko možda (to su novinarska nagađanja, zaista ne znam da li je to istina) postati direktor „Železnica“, pozvao me je i pitao – pa, druže, da li se mi ovo zaista vraćamo u devedesete? Ništa drugo. Hvala vam.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. Dva pitanja, prvo za predsednika Vlade, drugo za ministarku za evropske integracije.

No, prvo, s obzirom na to da je predsednik Vlade zainteresovan da uvede red smatrajući da mu se dobacuje, da dobacujem, ostavila bih vas bez svake sumnje šta dobacujem. Radilo se o dilemi kolega zašto se odgovara na nepostavljena pitanja. Ja sam rekla – znate, čovek došao i rekao sve ono što želi. Usput, ja mislim da je to legitimno i da to treba da rade predsednici Vlade, jer nose najveću odgovornost. Dakle, ako ikada, prvi put u životu budem dobacivala, nećete imati nikakve sumnje da to radim. Sada to nije bio slučaj.

Prvo pitanje odnosi se na zakon koji smo usvojili, a na osnovu kojeg su formirana po nadležnostima ministarstva u Vladi. Taj zakon je u jednoj od svojih odredaba koje su se ticale Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja ukinuo Upravu za rodnu ravnopravnost.

Ovde je bilo dileme da li je to zbog štednje, jer se radi o tri miliona dinara. Međutim, bilo je jasno da nema razloga za štednju i da smo svi mi poslanici vrednosno i sa dovoljno informacija o toj upravi za Upravu, sa potpuno razumljivom podrškom vladajuće većine da se ukine i sa potpuno razumljivom kritikom nas iz opozicije da se ustanovi. U tom trenutku je u raspravi data informacija da će biti formirana kancelarija, da je to jedna od ideja, tada mandatara sada predsednika Vlade, što sam i tada procenila kao dobro rešenje.

Dakle, moje pitanje za predsednika Vlade: da li je ta informacija tačna, da li se ostaje pri tome? I, ako da, da li će biti formirana kancelarija za rodnu ravnopravnost, zbog toga što je to prosto jedan potreban mehanizam, oko kojeg mi nemamo spora među sobom?

Drugo pitanje je za ministarku za evropske integracije, sa molbom da me dobro razume, ja to više pitam zbog onih koji nas gledaju nego zbog toga što gospođa ministar ili ja nemamo dovoljno informacija.

U javnosti imamo vrlo različite informacije o načinima na koje je zemlja koja je počela pregovore u obavezi da prati spoljnu politiku Evropske unije. Vrlo se često te informacije, poluinformacije zloupotrebljavaju u kreiranju javnog mnjenja da se sve svede na pitanje da li je sada Vlada Republike Srbije i Srbija u celini pred pritiskom i pred ultimatumima (što je reč koja se ne koristi, kako je rekla ministarka spoljnih poslova Italije) da se odluči za sankcije prema Rusiji, odnosno za potpuno praćenje spoljne politike EU.

Zamolila bih vas da najkraće, više javnosti radi, zajedno objasnimo kako se donose odluke, sa napomenom da ukoliko vam bude potrebno da se i u Narodnoj skupštini u tome daje podrška vašem resoru, odnosno Vladi Republike Srbije u njenim odlukama o tome kako će se ponašati u sledećih šest meseci, godinu dana (pošto ne izgleda da će kriza u tom smislu da bude manja), imate podršku Narodne skupštine.

Vučić Aleksandar

Prvo, povodom devedesetih, ne znam ko vam je taj drug, ali verujem da imate i bolje društvo.

Što se tiče devedesetih, bilo je i gorih od devedesetih. Ne znam gde ste šta našli u devedesetim u svemu ovome. Milan Beko nije bio ni pola bogat kao što je postao dvehiljaditih, pa nadalje. Ni svi ovi ljudi nisu bili ni pola bogati kao što su postali dvehiljaditih, pa nadalje. Neki od njih su bili i ministri policije u senci, neki su bili predsednici vlada.

Moja ideja je bila ... Moja, ne bilo čija, nije to prošlo na Vladi, nigde, ne znam ni da li će ti ljudi da prihvate, nisam se video. Oko Železnice, moja ideja je bila ... Jer, ako me pitate da li mislim da je čovek koga volim, poštujem, Dragoljub Simonović, bolji menadžer od Beka, ne mislim. Ne mislite ni vi, ne misli niko u ovoj sali, ali baš vas briga kakav će rezultat Železnica da ima. Baš vas briga, pošto vas jedino interesuje da nađete nešto čime biste nekoga politički napali. E, mene interesuje kakav će rezultat Železnica da ima, mene interesuju pare naroda Srbije i pare građana Srbije. U tome se razlikujemo.

Što se tiče nepostavljenih pitanja, moram da vam odgovaram na ona pitanja koja postavljate kada mene nema, jer kada mene ima, vi idete napolje. Pretite tri dana šta ćete sve da me pitate i šta ćete sve da mi kažete, a kada dođem ništa me ne pitate. Bolje ja vama da odgovorim da ne biste postavljali ta pitanja u mom odsustvu. Ja sam najsrećniji da ih meni postavljate. Vidim da volite da budete mnogo hrabri kada ja nisam ovde. Najviše volim da budete hrabri i da to izgovarate kada sam ja ovde, da mogu lepo da vam odgovorim, pa sam vam unapred odgovorio na sve ono što niste imali hrabrosti danas da pitate.

Što se tiče Uprave za rodnu ravnopravnost, da li je to vodio neko iz Demokratske stranke? Jeste? Nije bitno, ali jeste. Dobro. Što se tiče Uprave za rodnu ravnopravnost, podigli smo na viši nivo, državni sekretar je to uzeo u svoje ruke. To je njegova nadležnost danas. Ako bude bilo kakvih problema, Gordana, vi javite, mi ćemo te probleme da rešimo. Ako ima problema u sistematizaciji i ako imate neki predlog, i to ćemo da ispravimo.

Što se tiče ovog drugog pitanja, reč je o najozbiljnijem pitanju za državu Srbiju u ovom trenutku. Odmah vam kažem, ići ćemo pred Narodnu skupštinu, i to na zatvorenu sednicu. Molićemo od vas zatvorenu sednicu, i nadam se da ćemo imati razumevanje za zatvorenu sednicu, da bismo mogli da vam kažemo sa čime se država suočava u ovom trenutku, da bismo mogli da vam kažemo pred kakvim smo izazovima, pa da vidimo možemo li uopšte dalje ili ne možemo, ili neko drugi to da preuzima. Neću sada ni da se šalim ni da se igram sa onim da li je ko za srpsku Srbiju, evropsku Srbiju ili ne. Ovde je reč o veoma ozbiljnom pitanju.

Mi smo, inače, od kada je formirana ova vlada, i to je Ivica Dačić dobro obavio, od ukupno četrnaest deklaracija i rezolucija glasali za deset. U deset smo se pridružili, što je 72%. U prethodnoj vladi taj nivo pridruživanja bio je 38%. Drastično smo povećali i u svemu smo se saglasili sa Evropskom unijom, osim što se nismo saglasili u četiri akta koja govore o sankcijama prema, odnosno protiv Ruske Federacije.

Politika Srbije jeste takva da mi idemo ka Evropi, da idemo ka članstvu u EU, ali, izvinite, mi nismo učestvovali ni u donošenju odluka o sankcijama Ruskoj Federaciji. Mi imamo i svoje ekonomske interese, mi imamo svoje i druge državne interese. Pri tome smo jasno rekli da poštujemo teritorijalni integritet Ukrajine, jer time štitimo i našu poziciju na Kosovu i Metohiji, time štitimo poziciju Srbije i u Evropi i u UN. To smo jasno saopštili našim ruskim partnerima.

Takođe, moram da vam kažem, pogledajte sa čime se suočavamo. Trgovinska razmena sa Ruskom Federacijom nam svake godine u procentu najviše napreduje. Pošto su danas najavili povećanje cene gasa, pitam vas – a kako ćemo to da vladamo ako i za Srbiju bude povećana cena gasa? Jer, i ovako nismo u stanju da isplaćujemo taj gas. Ako nam neko podigne sa 400 na 500, ne znam šta bi Srbija radila. To vam sada kažem, pošto dobro znam sve bilanse i znam sve račune, mislim bolje nego bilo ko u Srbiji, zbog prirode pozicije i funkcije koju obavljam. Ne znam šta bismo radili.

Pitam i one druge, koji su uvodili sankcije, pa nam rekli uvešćemo vam sankcije u ovoj sferi, u ovoj sferi, u ovoj sferi, ali nećemo u gasnom sektoru – čekajte, ljudi, valjda i Srbija ima pravo da misli o sebi, o svojoj teritoriji, o svom narodu i o svojoj budućnosti?

Ako budemo dovedeni do toga da nam neko kaže – morate da srušite sve svoje (a ne verujem, niko nam to do sada nije rekao i nije se tako nešto desilo, zaista niko jezikom ultimatuma nije razgovarao), nemojte da sumnjate da će biti sazvana sednica Skupštine. Ne mogu ni da vam kažem koliko se plašim i koliko noći ne spavam čekajući i nadajući se miru na istoku Ukrajine, jer bi to rešilo srpske probleme. Ovako, više nego vi, više nego bilo ko drugi u sali, tresem se od straha zbog svakog metka koji tamo opali, jer znam kako to ide na Srbiju.

Samo hoću da vam kažem da hoćemo, u svakom ozbiljnijem trenutku... Nadam se da ste saglasni sa ovakvom politikom Republike Srbije koju u ovom trenutku vodimo, mislim da je i najveći broj građana saglasan sa tim. Ako imate bilo kakve primedbe, voleo bih da ih čujem. Istovremeno, ako budemo u nekakvoj drugačijoj, ionako smo u toliko teškoj situaciji da mi nije lako da zamislim težu, ali ako do takve situacije dođe, Narodna skupština je uvek najbolje mesto gde će o tome da se odlučuje.

Mi vodimo politiku u korist i u interesu naroda i građana Srbije, to je naš prioritetni zadatak. Niko nas nije pitao ni konsultovao ni oko čega kada su određene odluke donošene. Gledaćemo da povećamo procenat usaglašenosti sa odlukama EU, iako nismo ni otvorili Poglavlje 31, a kamoli zatvorili ga. Dakle, sve to ćemo da gledamo.

Ali, izvinite, pošto to mogu da kažem potpuno otvoreno, znate, postoje ljudi koji su sebe ili svoju vlast čuvali po svaku cenu, ili su mnogo krali ili su mnogo ubijali drugih. Da vam iskreno kažem, veliki Gete je rekao (ili Ruso? Gete, mislim) da je slobodan čovek onaj kojem je čista savest. Ne znate kako se teško osećam zbog situacije u Ukrajini i kako se slobodno osećam koliko mi je čista savest. Nikakav problem nije i da Vlada plati cenu svoje politike, ali u Narodnoj skupštini ćete morati da nam kažete kakva je alternativa i kakvu to drugačiju politiku možemo ili bismo morali da vodimo. U ovom trenutku ja je ne vidim i mislim da Vlada Srbije vodi istinski srpsku, patriotsku i evropsku politiku, ali politiku koja vodi računa o svojoj zemlji.

Joksimović Jadranka

Zahvaljujem. Vrlo ću kratko, s obzirom na to da je premijer već dao jasan politički odgovor, ali vi ste pitali, čini mi se, nešto i uže od toga, šta to zapravo znači. Znam, još iz vremena dok smo zajedno bile u Odboru, da vi dobro poznajete politiku i pravo EU i znam da je vaše pitanje na mestu.

Da objasnimo, zapravo, šta to jesu naše obaveze. Vi dobro znate da, na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, naša obaveza jeste da se konsultujemo sa EU i da se usklađujemo u što većoj meri. To istovremeno znači da svaka država u tom procesu ima jedan deo prava na zadržavanje jednog šireg spoljnopolitičkog okvira i prava na zaštitu specifičnosti i specifičnih odnosa.

U ovom trenutku, mi smo zapravo zadržali specifičnost naših nacionalnih ekonomskih interesa u odnosu na Rusku Federaciju.

Poglavlje 31 jeste političko poglavlje. Zbog toga se odluke u ovom poglavlju prelamaju i kroz Evropsku komisiju i kroz Evropsku službu za spoljne poslove. Pravne tekovine EU u ovoj oblasti čine i političke deklaracije, i izjave i međunarodni sporazumi.

Premijer je govorio o tome u kojoj meri smo mi uskladili prihvatanje nekih od rezolucija. Prošle godine je to bilo 88%; ove godine je u proseku bitno manje zbog ovoga što jeste situacija. Ali, od formiranja ove vlade, ponoviću ono što je premijer već rekao, od četrnaest rezolucija mi smo usvojili deset.

Prema tome, da možemo apsolutno da primenimo sve ono što jesu standardi iz 31, mi bismo bili deo procesa odlučivanja, a ne samo oni koji mogu da sprovode, i bili bismo već u EU. Prema tome, mislim da se ne govori o ultimatumima, ali, naravno, senzitivna je pozicija i očekujemo da ćemo oko toga imati politički konsenzus i u ovoj skupštini. Hvala.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. S obzirom na to da je predsednik Vlade rekao – Gordana, javite se oko Kancelarije za rodnu ravnopravnost, Aleksandre, samo dajte nalog državnom sekretaru da uradi dokument o Kancelariji za rodnu ravnopravnost i ne moramo da se javljamo, sve je u redu.

Zahvalna sam i predsedniku Vlade i ministarki. Mislim da smo se dobro razumeli da ovo nije jedina tema u kojoj je potrebno da se na delu vidi da Srbija ima konsenzus, dugo stican, teško stican, godinama stican, još nedovoljno razvijen u komunikaciji sa ljudima koji žive u Srbiji, ali definitivno konsenzus o evropskom menjanju, evropskim integracijama i svim pravilima koja, ako to razumemo, svi mi moramo da poštujemo.

To je jedini kontekst u kojem sam ja postavila pitanje i predsedniku Vlade i ministarki, i drago mi je da sam u uzvratnom komentaru i opasci, kroz rečenicu – ako treba, držaćemo sednicu Skupštine, razumela da se slažemo oko uloge institucija u tom procesu.

Sve, razne teme koje se tiču ideoloških ili političkih neslaganja, razne druge teme koje se tiču različitih rešenja koja imamo zato što smo u različitim strankama, naravno, legitimne su i biće prisutne, ali ja sam pitala o našoj budućnosti i našem budućem položaju, kao zemlje, u kontekstu ukrajinske krize, zato što tu ne da prestaju razlike, nego ono što smo naučili da nam je dobro od razlika treba da se vidi kroz debatu o jednom tako važnom pitanju, gde se podrazumeva krajnja podrška zato što znamo šta će biti za četiri, pet ili sedam godina. Ne verujem da ćete u ovoj sali imati bilo kakav nesporazum sa bilo kim ako treba razložiti kroz debatu sve teške korake koji Srbiju čekaju na putu evropskih integracija.

Hvala vam. Ne zahtevam odgovor, niti ću koristiti svoje pravo na komentar.

Vučić Aleksandar

Zahvaljujem. Nemam šta da odgovorim gospođi Čomić. Vi znate, naravno, da po Ustavu Vlada Srbije vodi unutrašnju i spoljnu politiku, ali po takvim pitanjima, kada je veoma važno da se pokaže konsenzus, gde Vlada dobija jaču poziciju u razgovorima sa svetom, trebalo bi češće da koristimo, i potpuno sam saglasan sa tim.

Pošto sam čuo, a, kao što ste primetili, bio sam u pravu, sad mi javljaju da je Borko Stefanović saopštio kako nisam odgovorio za plagijat, a sve ono što sam dokazao i pokazao kako su govorili neistine, baš ga briga. E sad, što se plagijata tiče…

(Marko Atlagić: Nema ga ovde.)

Pa, naravno da ga nema.

Što se tiče plagijata, da vam odgovorim, gospodine Živkoviću. Ja se nisam bavio plagijatima, a verujte mi da više znam i o plagijatima i o tome kako su neki u vašoj blizini sa mastera postajali magistri, na koji način i u kom vremenu, kako su neki postajali redovni profesori. Ne mislim da je to za Srbiju najvažnije pitanje.

Jedino što mogu da vam garantujem, jer sam samo to pročitao... Ne mogu da vam kažem da je Aca Šapić plagijator, ne znam, ništa nisam pročitao. Pročitao sam Nebojšin rad. Pošto sam se naslušao ljudi iz sopstvenog okruženja koji su to govorili, tvrdeći da je u pitanju plagijat itd., moram da vam kažem da tvrdim da ono što je gospodin Stefanović radio nije plagijat. Je li to neki genijalno delo? Nije. Obrazloženje da je to plagijat... Pri tome, nemojte se naljutiti, gospodine Živkoviću, mislim da imam malo više akademskog znanja i zvanja od vas da tako nešto tvrdim, a nisam se ni deseti deo koliko vi mešao u celu tu priču. Na kraju, jedino što sam pogrešio i preterao, to je što sam rekao da je veoma glupo obrazloženje. To su teške reči. To su teške reči, koje premijer ne bi trebalo da izgovara, ali moram da vam kažem da su te reči bile istinite.

Na kraju, mene pre svega interesuje koliko neko radi, jer znam mnogo poštenih ljudi koji nemaju te škole, neki imaju završenu srednju školu, a rado bih ih video na visokim pozicijama u državi zato što znam koliko su marljivi, znam koliko su obrazovani, znam koliko mogu da doprinesu i koliko toga mogu da urade. To govorim bez imalo kompleksa, jer sam sve svoje škole završio sa najvišim ocenama. Mogu da se merim i sa većinom vas u broju stranih jezika koje govorim i u svemu drugom i nikakav problem sa tim nemam.

Postavlja se pitanje da li je neko, jer plagijat je teško delo, lopov ili nije lopov? Ono što ja tvrdim... Dakle, ne mogu da znam, nisam čitao i neću da tvrdim da jeste nešto za gospodina Šapića, ali za ono što sam pročitao mogu sa sigurnošću da tvrdim da gospodin Stefanović nije lopov, i to ja garantujem. Pošto ste pitali da li garantujem, to je stvar koju ja garantujem.

Hvala vama na tome što ste nas danas saslušali. Očekujem da nas propitujete svakog meseca na kraju, svakog četvrtka. I, očekujem da se oni što prete preko „Tvitera“ konačno pojave u ovoj sali. Ako ne zbog mene, bar da dođu zbog građana, da ih ljudi malo vide u ovoj sali. Hvala vam najlepše.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsenoviću, poštovani ministre, poštovani gosti, vidim da se osuo broj narodnih poslanika u ovoj sali, verovatno nakon ovog instituta poslaničkih pitanja, ali nas to sigurno ne ometa da nesmetano nastavimo da raspravljamo o amandmanima koje smo Zoran Živković i ja kao poslanici Nove stranke u ovoj skupštini podneli na Predlog zakona o privatizaciji.

Mi smo podneli amandman na član 23. Važno je da kažem da ovim članom počinje zapravo jedno novo poglavlje unutar ovoga Predloga zakona o privatizaciji koje se zove „Metodi privatizacije“, a sam član „Metod javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem“.

Evo, pročitaću šta piše u članu 23. da bi građani Srbije i narodni poslanici koji možda nisu stigli da pročitaju ovaj tekst znali o čemu se radi. Tu piše da metod javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem jeste metod privatizacije za prodaju kapitala i imovine subjekta privatizacije. To je prvi stav. Drugi stav: „Metod iz stava 1. ovog člana sprovodi se podnošenjem ponuda i javnim nadmetanjem učesnika u skladu sa ovim zakonom i prodajnom dokumentacijom“.

Naše je mišljenje da ovaj član 23, kojim počinje novo poglavlje Predloga zakona, „Metodi privatizacije“, čini deo čitavog jednog skupa članova koji ne donosi neke naročite novosti kada govorimo o sadržini ovog Predloga zakona o privatizaciji.

Budući da je naš stav bio da novi zakon ne treba da se usvoji, mi smo predložili da se briše ovaj član 23. u celosti, i u stavu 1. i u stavu 2, što je bio naš predlog i za sve druge članove, svih 95, ovog Predloga zakona o privatizaciji. Hvala vam.

Šormaz Dragan

Izvinjavam se, malo sam okružen kolegama.

Pošto dvojica poslanika koji su podneli ovaj amandman uporno obrazlažu svih 95 svojih amandmana koji glase „briše se“, kao i ovaj amandman o kome je sada kolega govorio, moram da kažem svoje mišljenje i stav poslaničke grupe narodnih poslanika koji su članovi SNS – mi ćemo, naravno, ovaj amandman odbiti, kao i sve ostale, jer su oni samo deo jednog neozbiljnog pristupa radu.

Ponoviću namerno, da bi građani, jer u različito vreme ljudi rade, u različito vreme gledaju prenos Narodne skupštine, znali o čemu se radi, članove 161. i 162. Poslovnika. U članu 161. kaže se: „Amandman je predlog za izmenu i dopunu predloga zakona.“ A član 162. kaže – obrazloženje koje sadrži objašnjenje predloženog rešenja i cilj koji se želi postići usvajanjem amandmana i, po potrebi, procenu uticaja predloženog rešenja na budžetska sredstva. Znači, i cilj i šta se radi amandmanom.

Ako vi podnesete 95 amandmana na 95 članova sa „briše se“, to svakom pametnom čoveku znači da ste vi protiv tog zakona. Za to imate načelnu raspravu. Ako imate predloge za pojedinačna rešenja, onda podnosite amandmane. Ovo je čista opstrukcija, neozbiljan način rada. Predloženo je nešto što je ništa da bi se ceo dan slikalo (naravno, mi nećemo ćutati) i da bi izgledalo kao da su ta dva poslanika opozicija ovoj vladi. Mada, kada vidimo salu, tako ispada; otprilike, da je to jedina opozicija ovoj vladi, ovoj skupštinskoj većini.

Ali, moram ponoviti, svašta smo danas čuli. Na primer, da je zakon kasno stigao u proceduru, da nije bilo vremena da se pročita. Imalo se vremena da se napiše 95 amandmana i da se sada o njima raspravlja ceo dan, a, kao, nije se imalo vremena da se upozna sa zakonom. S druge strane, kaže se da se argumentovano govori o amandmanu itd.

Znači, ovo je jedan flagrantan primer. Mislim da svi o tome moramo da govorimo, dok god se ovako nešto dešava, kako nam se nikada više to ne bi desilo i kako bi građani Srbije to osudili.

Koliko sam video reakciju u medijima, građani koji ovo komentarišu nazivaju ovakav način rada u Skupštini i ovakav odnos prema amandmanima vrhunskim bezobrazlukom. To je 99% komentara koje sam uspeo da vidim u toku dana na ovaj set amandmana podnetih od strane poslanika Nove stranke. Zahvaljujem.

Stojković Velibor

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, evo, i ja dadoh pravo sebi da kažem svoje mišljenje. Obraćam se predsedavajućem, u ovoj diskusiji niko ne treba da se prepozna.

Ukoliko čovek nema pametnija posla, on napravi 95 amandmana za desetak, petnaest ili dvadesetak minuta, kako bi, zloupotrebom Poslovnika, stekao pravo da maltretira 248 poslanika koji treba da slušaju obrazloženja koja se odnose na svaki amandman, i svaki amandman glasi: „briše se“.

Kako bi me građani Vlasotinca, odakle inače dolazim, bolje razumeli, ja svoje mišljenje opet ponavljam i mogu da upotrebim jedan izraz koji se kod nas jako često koristi, a taj izraz je – šibicarenje. Stvarno ne bih mogao da kažem ništa drugo za ono što se danas dešava u ovom parlamentu. Ako neko ne razume šta znači šibicarenje, to je ono, znate – sad je ovde, sada nije, i uvek je epilog tog šibicarenja da dobija ona strana koja je pored šibica i pomera ih.

Ko kakvo iskustvo u toj priči ima, stvarno ne znam, ali mislim da je prevršilo svaku meru podnošenje ovakvih amandmana. Hvala lepo.

Pavićević Vladimir

Poštovani predsedavajući, mislim da je povređen Poslovnik Narodne skupštine.

Evo, ja sam morao da donesem ovaj „Rečnik srpskoga jezika“ kako ne bismo ovde imali nepreciznosti oko tumačenja izvesnih termina. Vi ste propustili da sada upozorite gospodina Stojkovića da vređa dostojanstvo Narodne skupštine, jer je on jedan redovni, uobičajeni rad narodnih poslanika, koji podrazumeva podnošenje amandmana na predloge zakona, nazvao šibicarenjem.

Poštovani predsedavajući, evo, u „Rečniku srpskoga jezika“, koji je izdala „Matica srpska“, piše: „šibicariti – izvoditi trikove sa tri kutije šibica nudeći prolaznicima da za novčanu opkladu pogode ispod koje od njih se nalazi loptica.“

Poštovani predsedavajući, dakle, gospodin Stojković je ovde saopštio da u Narodnoj skupštini postoje neki prolaznici koji za novac otkrivaju gde se nalazi neka loptica, neka kuglica! Ako ovo nije vređanje dostojanstva Narodne skupštine, ja onda ne znam šta je.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, i poštovani gosti, mi smo predložili da se potpuno briše i član 24. i naziv iznad člana 24. Taj naziv glasi: „Prodajna dokumentacija“.

Ovaj član čine tri stava. U okviru prvog stava se navodi šta sve čini prodajnu dokumentaciju, u pet tačaka. Nakon toga, u stavu 2. se kaže da „privatizacionu dokumentaciju iz stava 1. tačka 2) ovog člana priprema subjekt privatizacije i dostavlja Agenciji u roku od 30 dana od dana kada je Agencija dostavila odluku o modelu i metodu subjektu privatizacije“.

Nakon toga, imamo još jedan stav, za koji takođe smatramo da treba da se briše. Tu imam dve stvari da kažem. Jedno je: član 24. je deo skupa članova za koje smo mi procenili da se njihovom sadržinom ponavlja nešto što već postoji. Na osnovu tog našeg stava, mi smo zaključili da zapravo nije bilo potrebe da se usvaja ili predlaže, priprema potpuno novi zakon o privatizaciji.

Ovde je bilo primedaba i sada, u nastavku naše sednice – zašto su oni to radili, kada su stigli da pročitaju ako je zakon stigao po hitnom postupku i ovde se vodi rasprava po hitnom postupku. Pa, i mi smo radili i dan i noć. Čitali smo sadržinu ovog predloga zakona. Tokom tog vremena koje nam je bilo ostavljeno mi smo uspeli da pripremimo svih 95 amandmana na svih 95 članova Predloga zakona o privatizaciji. Imam samo jednu dilemu, odnosno pitanje: zašto bi bilo kom narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini Republike Srbije smetalo da drugi narodni poslanici čitaju tekstove zakona i da na te tekstove zakona podnose amandmane, pa, ako treba, i na svaki član? Hvala vam.

Marković Aleksandar

Hvala, gospodine predsedavajući. Biću jako kratak. Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da predlažem da se odbije ovaj predloženi amandman na član 24. Evo i zašto predlažem. Dakle, u članu 24, koji nosi naslov „Prodajna dokumentacija“, sadržano je koji su to elementi koji čine prodajnu dokumentaciju u postupku javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem, dakle: ugovor o čuvanju poverljivih podataka, privatizaciona dokumentacija, uputstvo za ponuđače itd., da ne čitam sve nabrojano. Dalje, definiše se da subjekt privatizacije priprema privatizacionu dokumentaciju i uvodi se obaveza da je dostavi Agenciji za privatizaciju u roku od 30 dana od dana kada je Agencija dostavila odluku o modelu i metodu privatizacije.

Dakle, ne mogu da prihvatim brisanje ovog člana i pozivam vas da odbijemo amandman.

Samo još nešto, pozivam predlagača ovog amandmana da nam ne drži ovde moralne pridike i da ne prebacuje na nas tu odgovornost za izvrgavanje ruglu. Sama činjenica da ste preko 95 amandmana, istovetnih amandmana podneli, sa istim tekstom i istim obrazloženjem, govori o tome ko zapravo u ovoj skupštini izvrgava ruglu i poigrava se sa amandmanima i zakonom. Hvala vam.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo poslanici, poštovani ministre, nadam se da ću moći, i zahvaljujem se predsedavajućem, da koristim vreme na koje imam pravo.

Nikada, ni u jednom svom nastupu... Poštovani predsedavajući, molim vas da prenesete to gospodinu Markoviću, pošto moramo zaobilazno da komuniciramo. Meni ne smeta da se narodni poslanici obraćaju direktno jedan drugome, ako nema nekih uvreda. Molim vas da gospodinu Markoviću kažete da tokom ove rasprave danas, i inače, ni u jednom trenutku, ni za jednog poslanika, iz bilo koje političke stranke, nisam rekao da izvrgava ruglu ovu Narodnu skupštinu ili rad u Narodnoj skupštini. Ja sam samo intervenisao zbog korišćenja izvesnih termina, čije značenje smo proverili u „Rečniku srpskog jezika“ i za koje ste vi utvrdili da je to omalovažavanje dostojanstva Narodne skupštine.

Sa ove strane, ni u jednom trenutku, gospodine Markoviću. Hvala vam.

Šormaz Dragan

Kao i za prethodne amandmane – treba ga odbiti.

Radi se o samostalnim poslanicima iz Nove stranke, koja posle toga neće... Kada se ovi amandmani rasprave, i brisanje i sve, biće i oni obrisani, ponavljam, kao i svi ostali koji su se bavili na taj način.

I dalje tvrdim, ovo je veoma neozbiljan pristup (džabe, šta god neko ovde govorio i probao da opravda), ako 95 puta napiše „briše se“, sa istim obrazloženjem. Onda kaže kako je uložio napor i rad, a svi mi znamo da je uz savremenu tehnologiju za to potrebno pola sata, „kopi – pejst“, gotovo. Napor i rad je uložen, toliki ozbiljan rad, da ja ne mogu da verujem u to. Neverovatno, svaka čast, da im damo beneficirani radni staž! Ne znam da li je moguće, po zakonu, da narodnim poslanicima damo 20% na platu da ih stimulišemo za ovaj ozbiljan rad, što je bilo 95 puta „briše se“, sa istim obrazloženjem. To je neozbiljno, ne treba više trošiti vreme na to.

Živković Zoran

Hvala, predsedavajući. Ovo je član 25. koji definiše kriterijume za učestvovanje na javnom prikupljanju ponuda sa javnim nadmetanjem. Naravno da je i to bilo u sadržaju prethodnog zakona, odnosno još uvek važećeg zakona, i zato mi tražimo da se i ovaj član briše.

Mislim da bi bilo dobro da podsetimo i poslanike a pre svega građane Srbije koji možda gledaju ovaj prenos, pošto smo u međuvremenu imali jednu seriju, nekad u ovo vreme su išli crtani filmovi i „Laku noć, deco“, tako da se malo vratimo na ozbiljne teme. Naša ideja je da amandmanima ukažemo da je bilo nepotrebno pisati novi zakon, da je nepotrebno da se on predstavlja kao reformski zakon kada je potencijal starog zakona, uz neke adekvatne izmene na koje smo i mi ukazali, mogao da služi svrsi i da okonča privatizaciju, realno, tristotinak preduzeća koja nisu privatizovana a možda imaju neku šansu da nađu svog kupca.

Mislim da je to što postoji jedan histeričan odnos prema nama kao predlagačima, što nas ovde vređaju, malopre i predsednik Vlade, sada poslanici, to je meni potpuno razumljivo, posledica straha. To je iskonski strah od nepoznatog, od čitanja, od pisanja, od razumevanja suštine parlamentarizma. Mnogi stručni autori su to već obradili, tako da nas to ne čudi. Ne možete nas uvrediti, jer da biste mogli da uvredite gospodina Pavićevića ili mene, morate mnogo da radite na sebi, na tome šta ste, ko ste i gde se nalazite. Hvala vam.

Babić Zoran

Replika, gospodine predsedavajući.

Ne znam od kada je istina i odgovaranje na pitanja uvreda, od kada je istina i saopštavanje istine i odgovaranje na pitanje ugnjetavanje. Ako ste mislili da ćete doveka postavljati neka pitanja, da nećete dobijati odgovore, da ćete na tome praviti neku političku platformu, pa, prevarili ste se.

Predsednik Vlade i ostatak parlamenta su ispoštovali parlament, ispoštovali građane Republike Srbije, odgovorili na sva pitanja, izašli s istinom. To što vama ta istina ne odgovara, to što vas ta istina vređa, znate koliko me briga za to. Važno je da je ona u interesu građana Republike Srbije, važno je da je to što Vlada radi u interesu zaposlenih ljudi u Srbiji, svih ljudi u Srbiji. Važno je da to odgovara i da je to u interesu građana Srbije.

A da li vama odgovara, pa, vi ste danas otvoreno amandmanima pravili neke stvari koje ne odgovaraju nikome, osim vama i vašoj političkoj platformi da se sve briše u ovoj državi, pa čak i ovaj amandman koji kaže da biste brisali kriterijume za učestvovanje u javnom prikupljanju ponuda sa javnim nadmetanjem, i uslove i obaveze kupca, investicije, socijalni program, kontinuitet poslovanja itd. Šta hoćete? Šta hoće predlagač ovog amandmana? Da nema socijalnog odgovora, da nema socijalne odgovornosti, da nema investicija, da nema ničega?

Pa, nemojte da se krijemo iza neke ljutnje kada se kritikuju ovakvi amandmani. Hajde da pričamo o suštini. Ovim amandmanom predlagač amandmana želi da budući investitori nemaju nikakvu obavezu prema zaposlenima. U stavu 1. se briše socijalni program, pa se brišu investicije, pa se briše kontinuitet poslovanja... Pa, šta će nama investitori koji neće imati kontinuitet poslovanja?

To je suština ovog amandmana i vi za tako nešto tražite podršku. Naravno da je nećete imati.

Živković Zoran

Nije mi baš jasno zašto je prethodnik dobio repliku, ali nema veze, nemam ništa protiv.

Da upozorim samo da je čitao sada nešto što nema nikakve veze sa članom 25. koji je sada na dnevnom redu. Samo malo pažnje bi bilo značajno jer bismo time ubrzali rad po pojedinostima i završili u nekom razumnom roku. To je naš cilj, nemamo nikakvu nameru da bilo koga maltretiramo.

Ako je, koliko sam shvatio, ova replika bila upućena na to što je malopre pričao predsednik stranke čiji je prethodni govornik član, a govorio je da je njemu sve jasno šta je rečeno i da smo dobili sve odgovore, ja mu čestitam na tom saznanju, ali, naravno, svako ko iole razumno razmišlja zna da nismo dobili nijedan odgovor, da su ugovori sa „Etihadom“ i svi ostali još uvek tajna, da nemamo pojma šta je bilo sa tom „Politikom“, da nisu privatizovane banke kao što je obećano.

Nisam dobio čak ni odgovor, taj potencirani odgovor, na pitanje o plagijatima. Dobili smo odgovor da predsednik Vlade garantuje da ministar unutrašnjih poslova nije plagirao svoj doktorat. Moje pitanje je bilo da li može da garantuje da nijedan član Vlade nije to učinio. Nisam dobio ni taj odgovor.

Ali, ja razumem. Kada je neko na vlasti, sećam se tog vremena mada je bilo davno, onda, pored svih drugih obaveza koje imate, znate i da je bliži put ka odlasku sa vlasti nego ka ostanku na toj poziciji.

Što se tiče naše budućnosti, jer su neki poslanici, koji su složili roze, plavu i sivu boju, govorili da mi nemamo budućnost i da ćemo biti obrisani, to sam ja slušao i u devedesetim i na početku dvehiljaditih, i takvih imam u svojoj „kolekciji“ koliko god hoćete.

Babić Zoran

Neću davati nikakve paušalne ocene, niti pretnje, ali se i ne plašim nikakvih pretnji. Bio sam u opoziciji, evo, sada podržavam, narodni sam poslanik koji podržava Vladu. Nije to ništa strašno. Kada se radi odgovorno posao, nema tu nikakvog sudbonosnog prelaska na jednu ili na drugu stranu.

Što se tiče odgovora na pitanje, znate, kada neko stavi čepove u uši, naravno da neće ništa čuti. Definitivno su ovde sedeli ljudi koji su ili izlazili u hodnik pa nisu želeli da čuju odgovore...

Ono što su odgovori, vezano za „Etihad“, vezano za „Er Srbiju“, ponoviću i ponavljaćemo, ma koliko vi to ne voleli da čujete: devet aviona „Erbasovih“ A-319, A-320, starosti 26 godina, prosečne starosti aviona; sada je prosečna starost aviona u „Er Srbiji“ devet i po godina. Vidim da vam ni to ne odgovara, i to je strašno loše jer se to dešava u Srbiji. Loše je jer se to dešava za vreme Vlade Aleksandra Vučića i SNS, ali je to dobro za Srbiju. Naručeno je deset novih A-320 „Erbasovih“ aviona, broj putnika povećan za 70%. Nema problema, neka vama to smeta, neka je vama to loše, nećete spavati noćas, nema problema, ali će građani Srbije mirno spavati.

Dobro pratim svaki amandman, dobro pratim svaki član zakona i pročitaću prvi stav. Žao mi je što predlagač amandmana nije čitao, a podnosio je takve amandmane koji kažu... U članu 25, za koji se predlaže brisanje, piše: „Kriterijume za učestvovanje u javnom prikupljanju ponuda sa javnim nadmetanjem, uslove prodaje, kao i obaveze kupca (investicije, socijalni program, kontinuitet poslovanja itd.) određuje Agencija.“ To znači da ljudima koji su podneli ovaj amandman ne odgovaraju ni socijalni program, ni investicije, ni kontinuitet proizvodnje. Šta ćete više da se taj amandman odbije?

Pavićević Vladimir

Hvala vam, poštovani predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani gosti, ovde je postavljeno pitanje i ja ću, naravno, da ponudim argumentaciju za naš amandman na član 26. koji se tiče javnog poziva. Taj član 26. ovog predloga zakona stao je u tri stava.

U stavu 1. kaže, a mislim da je dobro da se malo podsetimo ovde: „Agencija priprema i objavljuje javni poziv za prodaju kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije.“ U drugom stavu kaže: „Javni poziv sadrži podatke od značaja za sprovođenje postupka.“ U stavu 3. kaže: „Javni poziv iz stava 1. ovog člana objavljuje se najmanje u jednom dnevnom visokotiražnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije i na internet stranici Agencije, najkasnije 30 dana pre dana koji je određen za dostavljanje prijava.“

Dve su stvari nama važne za ovaj član i amandman na član 26. Jedna je da ni ovde nema nekih novosti. Dakle, tu se ponovo vraćamo na istu liniju naše argumentacije – mnogo toga se ponavlja da bismo pripremali novi predlog zakona o privatizaciji. Nije bilo potrebe za tim.

Ali, postoji sada i druga stvar, koja je važna povodom ovoga. Pazite, mi smo obećali, kada smo pročitali ovaj Predlog zakona o privatizaciji, da ćemo se danas ovde boriti da on ne prođe. Mi sada, gospodo, samo pokušavamo da održimo tu reč. Pa, valjda je to poželjno ovde?

Postoji još jedna stvar koja se ovde provlači kroz raspravu pre svega poslanika vladajuće većine, poštovani predsedavajući, a to je da oni ustanu i kažu – evo, oni zagovaraju brisanje i stava 1. koji podrazumeva to i to. Građani Srbije treba da znaju, pa i narodni poslanici, da kada mi kažemo da se briše jedan stav, odnosno ceo član, to ne znači da ne postoji ništa, to samo znači da hoćemo da nas vratimo na sadržinu postojećeg zakona, koji uglavnom sadrži ono što je ovde. Hvala vam.

Šormaz Dragan

Evo, sada govori poslanik koji je obukao sivo, plavo i pink, kako sam čuo malopre, roze. To su nežne boje, moje koleginice kažu da su sjajne i da se uklapaju; meni to odgovara i mnogo više znači nego neko ko zna samo braon boju bunde da prepozna, ili kad radi u vinogradu, pa samo te boje poznaje.

Onda oni napišu ovakav amandman i kažu – briše se, mi hoćemo da vratimo na stari zakon. Na koji stari zakon da nas vrate? Znači, mi raspravljamo o Predlogu zakona koji je Vlada dostavila. Kakav stari zakon? On je važeći. Ako ga usvojimo, ovaj važi. A na ovaj način se i dalje obesmišljava rad Skupštine. Hvala vam.

Hasanović-Korać Biljana

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moje kolege iz Poslaničke grupe Boris Tadić – Nova demokratska stranka, Zajedno za Srbiju i Zeleni i ja podneli smo amandmane na ovaj zakon i na sve zakone koji su ovih dana u proceduri u želji da popravimo tekst u skladu sa našim shvatanjima i našim viđenjima.

Tačno je da je zakon pušten u proceduru po hitnom postupku, i smatramo da je to nekorektno, da 24 sata nisu dovoljna da se prouči zakon detaljno i da se daju dobra mišljenja i dobra rešenja, možda bolja od predloženih. Možda bi imali i više predloga i više amandmana da smo imali malo više vremena.

Za ovo vreme koje je bilo na raspolaganju, mi smo podneli amandmane. Vidim da je Vlada imala dosta sluha i mogu da kažem da mi je zadovoljstvo da su nam od četiri amandmana tri amandmana prihvaćena, što znači da su zaista osnovana.

Hoću da obrazložim ovaj amandman koji smo podneli da bi građanima bilo jasno zašto je prihvaćen. Mi smo svesni, bez obzira na to da li mi podržimo ovaj zakon ili ne, da li glasamo za njega ili ne, vladajuća većina ima dovoljno poslanika, oni će ga usvojiti svakako, i on će se primenjivati i ticaće se svih građana Srbije. Pošto brinemo o svim tim građanima, mi moramo da vodimo računa i da utičemo na kvalitet zakona, bez obzira na to da li ih u celosti prihvatamo ili ne.

Što se tiče ovog amandmana na član 26, ovaj član reguliše javni poziv. Mi smo stavili amandman na stav 2. i predložili da se on promeni i da glasi drugačije, jer u Predlogu zakona on glasi: „Javni poziv sadrži podatke od značaja za sprovođenje postupka“. Mi smo predložili da taj stav glasi: „Javni poziv sadrži poslovno ime subjekta privatizacije, podatke o strukturi i vrednosti kapitala, opis i vrednost kapitala i imovine, početnu cenu za prodaju kapitala, odnosno imovine, rok za podnošenje prijava za učešće, kao i druge podatke od značaja za sprovođenje postupka“.

Uz ovaj amandman smo dali i obrazloženje da želimo da se dopuni i precizira koje podatke obavezno sadrži javni poziv, s obzirom da je to inicijalni akt, koji mora da sadrži obavezne elemente. Na ovaj način se istovremeno postiže i veći stepen transparentnosti u postupku privatizacije, a ujedno se i ujednačavaju postupci privatizacije, bez obzira na to koji subjekt privatizacije je u pitanju.

Istovremeno ukazujemo da je i Agencija za borbu protiv korupcije u svom mišljenju o proceni rizika iznela preporuku da zakonom treba precizirati i urediti elemente javnog poziva. Mi smo se složili sa ovim mišljenjem Agencije za borbu protiv korupcije, jer smatramo da ovaj stav 2. mora da bude precizan, kao i ceo zakon, i u potpunosti dorečen, da ne smeju da se dozvole proizvoljnosti i improvizacije usled nedorečenosti pojedinih zakona, koje bi mogle da dovedu i do gorih posledica u samom postupku. Zahvaljujem.

Živković Zoran

Hvala. Član 27, kojim se definiše ko određuje uslove za cenu prodajne dokumentacije. Naravno da je to bilo i u postojećem zakonu. Mislim da je ovo više materija za neki podzakonski akt, a ne za zakon. To da je ministar nadležan da određuje cenu prodajne dokumentacije, malo mi ne deluje za zakon. Ali, dobro, možda ja tu grešim, možda je predlagač hteo time da precizira upravo u zakonu i taj detalj.

Generalno, naravno da je to deo uobičajene procedure i da neko treba da odredi cenu i da onaj ko želi da pristupi javnom prikupljanju ponuda sa javnim nadmetanjem mora da otkupi dokumentaciju. To je potpuno prirodna stvar.

Čini mi se da se izgubila nit kod nekih kolega. Znači, to što mi tražimo da se brišu svi članovi ovog zakona ne znači da će Srbija ostati bez Zakona o privatizaciji. To je zakon koji već postoji, koji je donet 2001. godine, koji je nekoliko puta menjan, koji je napadalo i kuso i repato, ali ga niko nije promenio do sada. A sada, mislimo da se to radi na jedan pogrešan način i u zao čas, odnosno kada već praktično nemate na kome da primenite taj novi zakon.

Da ukažemo još jednom na tu opasnost, što je potvrdila i potpredsednica Vlade Udovički, koja postoji u ovom zakonu, opasnost od toga da bude generator korupcije, pre svega u ovom delu koji se tiče strateškog partnerstva. Hvala.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre Vujoviću, poštovani gosti, član 28. ima naziv „Komisija za sprovođenje postupka javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem“. Ovaj član ima šest stavova i mnogo je da sada pročitam svaki stav, jer će da ode vreme u čitanje, nego ću samo pokušati da dve stvari…

Dobro, ukoliko poslanici skupštinske većine insistiraju, ja mogu da pročitam. Evo, tu kaže ovako: „Javno prikupljanje ponuda sa javnim nadmetanjem sprovodi Komisija za sprovođenje postupka javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem (u daljem tekstu: Komisija), koju obrazuje Agencija. Komisija ima tri člana i čine je: predstavnik Agencije, predstavnik zaposlenih u subjektu privatizacije i predstavnik ministarstva nadležnog za poslove privrede. Za člana Komisije može biti imenovano lice koje ispunjava sledeće uslove“, dva su uslova, „pet godina radnog iskustva na poslovima privrede ili privatizacije i visoku stručnu spremu“. Onda imamo dodatno pojašnjenje ovih stvari u tri stava, ali to su uglavnom tehničke stvari.

Mislim da su dve stvari ovde veoma važne za nas kada govorimo o članu 28. i našem amandmanu na ovaj član. Brisanje ovog člana je deo našeg napora, i tu sada više nema nikakve dileme... Gospodin Kovačević sada nije tu, ali on je, mislim, to prihvatio ranije, kada smo razgovarali pre ove pauze koju smo napravili, da se ovaj zakon obori u ovoj Narodnoj skupštini, i mi to hoćemo ovde da pokušamo da ostvarimo.

Postoji druga stvar koja je meni važna, ja to ne razumem – ovde čujem npr. poziv da se malo skrati to, pa ne mora svaki amandman. Jutros je bilo – povucite amandmane na članove ovog predloga zakona. Gospodo, ja mislim da mi treba i više da radimo nego što radimo. Cele prošle sedmice nismo imali sednicu Skupštine Srbije. Zašto prošle nedelje nismo imali sednicu Skupštine Srbije?

(Predsedavajući: Vreme, gospodine Pavićeviću.)

Dakle, nismo radili. Ovde je nagovešten jedan izraženi… (Isključen mikrofon.)

Đukanović Vladimir

Samo moram da izrazim veliko zadovoljstvo zato što se neko založio za brisanje ovog člana, jer time je pokazao suštinski da voli zakulisne radnje i da najviše na svetu voli direktnu pogodbu, a ne voli nikako javno nadmetanje. Svaka čast zbog toga. Hvala.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. Član o kome je reč ima rubrum „Komisija za sprovođenje postupka javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem“ i u njemu se određuje procedura za sastavljanje komisije koja vrši javno prikupljanje ponuda sa javnim nadmetanjem i ko može biti član te komisije.

Član kaže da komisija ima tri člana i da je čine predstavnik Agencije, predstavnik zaposlenih u subjektu privatizacije i predstavnik ministarstva nadležnog za posle privrede, što može da ima smisla, postoje različita rešenja, ovde je to sa tročlanom komisijom.

Naš amandman, kolege Borislava Stefanovića i moj, odnosi se na stav o tome da za člana komisije može biti imenovano lice koje ispunjava sledeće uslove, pa kaže: „pet godina radnog iskustva na poslovima privrede ili privatizacije i visoku stručnu spremu“.

Naš amandman je tražio da se reč „pet“ zameni rečju „deset“ iz mnogo dobrih razloga.

Amandman je odbijen sa obrazloženjem koje je Vlada dala, inače, za amandmane. Čitam obrazloženje Vlade, pošto je korisno, nadajući se da će Vlada razumeti da treba da počne da piše ozbiljna obrazloženja.

Molim vas, predsedavajući, ili da nas obavestite ko prisustvuje sednici Skupštine ili da počnete da se starate o dnevnom redu. Ako je u pitanju narodni poslanik, nemam ništa protiv. Naprotiv. Nadam se da jeste poslanik, drago mi je, samo bih molila da se omogući svakom narodnom poslaniku da ga ministar sasluša.

Dakle, želimo da to bude deset, iz mnogo dobrih razloga. Vlada je odbila taj amandman. Nadam se da neće biti kajanja u Vladi zbog odbijanja amandmana, jer je ovaj moj amandman direktno u vezi sa članom 80, koji govori o tome da se za sve što ne uspe bilo kojom metodom privatizacije proglašava stečaj. Nemojte da slutimo da će biti više stečaja nego što treba.

Imala sam amandmane i na izmene i dopune Zakona o stečaju. Nisam protivnik stečaja. Kao što imam punu svest da neka vlada, ova vlada ili bilo koja vlada mora da reši problem preduzeća u restrukturiranju i sto hiljada zaposlenih koji su na budžetu. Dakle, nemam nameru da otežavam proces koji će mnogo teže pasti ljudima koji žive u Srbiji, jer ima sto hiljada porodica na koje se ovaj zakon direktno odnosi. Želim uspeh u svakoj privatizaciji, jer znam šta će da proizvede stečaj.

Baš zato mislim, dajte da nađemo troje ljudi sa deset godina radnog iskustva. Nemojte da dobijete zamerku da ste stavili, koliko god podržavala mlade ljude, 27-godišnjake ili 30-godišnjake, sa neproverenim iskustvom, da rešavaju sudbine sto hiljada porodica ovim zakonom. To je bila moja molba. Ne tražim odgovor, ali želim da se razumemo zašto podnosim amandman. Deset godina iskustva je neophodno za ovaj posao.

Dušan Vujović

Pet godina smo stavili u trećem stavu člana 28, na sugestiju Saveta za borbu protiv korupcije. Oni nisu precizirali broj godina, već su samo rekli da bi bilo dobro da se uvede broj godina kao kriterijum. Pet godina smo izabrali ne sa preterano tvrdom argumentacijom, već sa argumentacijom da je to obično broj godina koji se traži za stručne pozicije. Pošto ovo nije rukovodeća pozicija, za koju se obično traži deset godina, mislili smo da je pet godina dovoljno.

Naravno, veći broj godina je bolji, ali smo mislili da bi to moglo biti predmet kritike i diskriminatorno prema ljudima koji bi inače mogli da budu potencijalni članovi ove komisije. To je bila naša argumentacija. Ne tvrdimo da je to značajno, ali mislimo da bi deset godina bilo suviše diskriminatorno. To je sve što imam da kažem na ovu temu.

Ako postoji raspoloženje drugih poslanika da se stavi deset godina, oni prihvataju na sebe da je to kriterijum koji se obično određuje za rukovodeće pozicije, nismo protiv, ali ne bismo hteli da diskriminišemo veliki broj stručnih ljudi. Traži se visoka stručna sprema.

Živković Zoran

Hvala lepo. Član 29. se bavi početnom cenom i načinom kako se ona definiše u prvom i drugom krugu pokušaja javnog nadmetanja. To postoji u tekstu aktuelnog zakona. Iz istih razloga koji su bili osnov za prethodne amandmane, na taj način objašnjavam i ovaj amandman. Hvala.

Đukanović Vladimir

Ovde ću, uvaženi predsedavajući, da izrazim veliko zadovoljstvo zato što neko predlaže da se ovaj član briše. Time je opet pokazao da ga ne interesuje da se po nekoj normalnoj ceni proda preduzeće. Nekada su to radili ofrlje i odokativno, kako im je padalo na pamet. Zato je ovo najbolji pokazatelj da ih ne interesuje nikakav državni interes, kako bi neko preduzeće trebalo da se privatizuje.

Ministre, pitam vas, mislim da su građani Srbije dužni da znaju, šta se dešava ako ni jedna ni druga od ovih cena ne uspeju na prodaji? Šta se na kraju dešava? Da li se nastavlja postupak privatizacije ili ne?

Živković Zoran

Komentar uvaženog kolege poslanika, prethodnika, vrlo je interesantan i posledica je jednog enciklopedijskog neznanja.

Samo zbog toga moram da vas podsetim na vreme o kome govorite, pošto se meni obraćate, da je te godine privatizovano skoro hiljadu preduzeća, da je dobar deo toga išao preko međunarodnih tendera, da je najveći deo ostalog išao preko javnih aukcija, da je tada ostvaren prihod preko dve milijarde dolara, da je tada broj zaposlenih u javnoj upravi bio 504.000, a ne 800.000 koliko je danas, da je tada vrednost evra bila 61 dinar, a ne ovo što imamo danas, da je birokratija u Srbiji tada brojala samo 27.000 ljudi, a danas ih ima 72.000, tako da o vremenu kada sam se ja bavio politikom…

(Predsednik: Vreme.)

Dozvolite samo da…

(Predsednik: Rekli su da ste iskoristili minut i sad volšebno još minut.)

Ne nisam čuo nikakav minut. Da završim samo.

(Predsednik: Tako svako može da kaže – još da završim.)

Ako hoćete da mi oduzmete reč, izvolite. Samo mi kažite mogu li da nastavim.

(Predsednik: Već je onako kliše, kao, ne dajete mi reč. Izvolite, ali sledeći put ne. Prvi put sam čula za ovakvu podelu vremena.)

Hvala vam. Prema tome, to je bilo, ponavljam, zlatno vreme reformi i privatizacije u Srbiji. Za tim vremenom možemo svi da žalimo zato što je prošlo i zato što se, nažalost, nikada neće vratiti, a reakcija divnih stvorenja je uvek bila inspirativna za …

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre, poštovani gosti, mi smo podneli amandman na član 30. Predloga zakona o privatizaciji koji se, samo da podsetim ovde, nalazi u okviru trećeg poglavlja našeg predloga zakona, odnosno vladinog predloga zakona, a to je poglavlje „Metodi privatizacije“.

Član 30. čini pet stavova, i to su sledeći stavovi, kaže: „Podnošenje prijave za učešće. Prijava za učešće podnosi se Agenciji u roku utvrđenom u javnom pozivu, koji ne može biti kraći od 30 niti duži od 90 dana od dana objavljivanja javnog poziva.“

Kada bi ovo bio prvi predlog zakona o privatizaciji o kojem mi u Srbiji razgovaramo, ne bismo imali primedbu na ovaj stav, kao ni na drugi, kao ni na treći, kao ni na četvrti, kao ni na peti. Ali, moram samo da podsetim narodne poslanike koji aktivno učestvuju u našoj amandmanskoj raspravi povodom Predloga zakona o privatizaciji da nije ključno pitanje otkud ovoliki broj amandmana, pa i amandman na član 30, nego je pitanje – zašto hitni postupak za ovaj predlog zakona kada je, na primer, pre jedno sat vremena, dva sata, predsednik najjače političke stranke u ovom parlamentu i predsednik Vlade rekao ovde za izvesne zakone koji su označeni reformskim, a koji nisu ušli u proceduru u ovu Narodnu skupštinu, da nije toliko važno da li će u Skupštinu da dođu u junu, julu ili avgustu.

Gospodo, ako nije to toliko važno, pa zašto smo onda bili hitri sa ovim predlogom zakona, koji je zaista veoma važan? I, evo, danas imamo potvrdu da je trebalo na drugačiji način o njemu ovde da raspravljamo.

Dakle, predlažemo brisanje člana 30, kao što je bio slučaj sa svih 29 članova Predloga zakona o privatizaciji. Hvala.

Živković Zoran

U članu 31. se definiše način javnog nadmetanja, kada se stvaraju uslovi za njega i kada ugovor može da se napravi i bez javnog nadmetanja. To je isto bilo sadržano u postojećem zakonu i iz istih razloga tražimo da se ovaj član briše. Hvala.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre, poštovani gosti, neko komešanje je nastalo u ovoj sali, kao da je sada nestala potreba da temeljno raspravljamo o amandmanima na Predlog zakona o privatizaciji.

Podneli smo amandman na član 32. koji se odnosi na gubljenje svojstva kupca i drugih prava.

Ovu priliku da obrazložim naš amandman na član 32. bih hteo da iskoristim da pomenem jednu veoma važnu stvar.

U obrazloženju vladinog Predloga zakona o privatizaciji piše da se sada u Srbiji vodi odgovorna ekonomska politika. Mi smo danas tokom dana ovde saopštavali zašto smatramo da postoji mnogo razloga da ne verujemo da je to tako, odnosno da nije tako. Podsetio bih na još jedan. S vremena na vreme se ovde u Skupštini pojavi neko iz Vlade ko nam pripreti da se ponovo nalazimo pred bankrotom. Pre nekoliko meseci je bila ista priča, da se nalazimo pred bankrotom. Ne mogu da zamislim da u obrazloženju Vlade, pa evo i za ovaj član 32, stoji da se vodi odgovorna ekonomska politika, a da smo neprestano pred nekim bankrotom.

I danas smo čuli da ćemo možda jednu posebnu sednicu morati da posvetimo tome, da se razgovara kako da se izađe iz ekonomskih problema u kojima se nalazimo. Dakle, nisam zadovoljan tim obrazloženjem. Toliko o amandmanu na član 32.

Mrdaković-Todorović Ljubica

Hvala, predsednice. Upravo ovaj član 32. Predloga zakona o privatizaciji ima za cilj da ukaže na svu ozbiljnost preduzetih aktivnosti po ovom zakonu i da odvrati potencijalne kupce koji u stvari nisu kupci. Obaveznost uplate kotizacije garantuje ozbiljnost potencijalnih kupaca, a gubitak svojstva kupca je sankcija za odustajanje od kupoprodajnog procesa.

Inače, ovakvo postupanje prilikom prikupljanja ponuda i javnih prodaja postoji otkako je sveta i veka, tako da su nejasni motivi predlagača amandmana da se ovaj član zakona briše, a da pri tome predlagači amandmana nisu ponudili nikakvo razumno rešenje koje bi bilo alternativa postojećem.

Jovanović Neđo

Naravno da se ne mogu saglasiti sa obrazloženjem koje nije obrazloženje u pogledu brisanja člana 32. zbog toga što ceo ovaj korpus članova od 32. do pedeset i nekog člana podrazumeva u stvari jasno preciziranje i definisanje kontrolnih mehanizama prodaje, počev od sticanja statusa kupca pa do prodaje imovine, kapitala i akcija.

Ako se na taj način uspostavljaju kontrolni mehanizmi, kojih do sada nije bilo, onda apsolutno ne postoji ni jedan jedini razlog da se bilo koji od ovih članova briše, jer brisanjem tih članova se devalvira sve ono što podrazumeva poboljšanje kvaliteta zakona u odnosu na Zakon koji je donet 2001. godine.

Ne samo da se, što je koleginica Mrdaković rekla, na ovaj način sankcioniše, nego se i sprečavaju zloupotrebe.

Navešću samo jedan eklatantan primer zloupotreba. Vama ću, gospodine ministre (pošto sad koristim vreme ovlašćenog predstavnika, gospođo predsednice) navesti jedan primer i uzgred postaviti pitanje kako da izađemo iz tog problema. Nadam se da ćete mi dati odgovor. To je primer preduzeća FAP u Priboju.

O čemu se radi? Preduzeće FAP u Priboju je u dugogodišnjem postupku restrukturiranja. Imajući u vidu da se radi o višedecenijskom postupku restrukturiranja, nemogućnost da se uspostave kontrolni mehanizmi prodaje, došli smo u situaciju da to preduzeće FAP odvede u privrednu smrt najmanje stotinu poverilaca tog istog preduzeća. Šta to znači? Dalekosežne i nesagledive posledice po državu, ogroman broj nezaposlenih, preduzeća idu u stečaj, država nema mogućnost da popunjava budžet naplatom doprinosa za PIO, mnogi državni poverioci ostaju uskraćeni za svoja potraživanja, čak i pravosudni organi, koji ne mogu da naplaćuju takse. Dakle, država trpi ogromnu rupu.

Mi smo konačno došli do cilja i kažemo – restrukturiranje se oročava do tada i tada. Mi smo onim izmenama člana 20ž postigli koji je to rok i završili taj tzv. presek restrukturiranja.

Postavlja se pitanje, koje sam postavio i kada sam kao uvodničar govorio u načelnoj raspravi o ovom zakonu – gospodine ministre, šta ćemo sa zaposlenima? Zaposleni, shodno odluci Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, imaju pravo da nastave postupke izvršenja prema subjektima privatizacije u restrukturiranju. S obzirom na ove odredbe, koje su kvalitetne odredbe zakona, da li to isto pravo i zadržavaju? Da li i dalje imaju status privilegovanih izvršnih poverilaca? Čini mi se da ćemo, ukoliko ostavimo sudskoj praksi rešenje tog problema, izazvati mogućnost neujednačene sudske prakse, različitog tumačenja.

U svakom slučaju, ono što podrazumeva poštovanje odluka, prevashodno odluke Ustavnog suda, a i Vrhovnog kasacionog suda, kao instruktivnog mišljenja tog suda, podrazumeva obavezu prema sudovima.

Kako će se odrediti Ministarstvo u tom smislu i da li će to rešiti podzakonskim aktom ili će imati takođe neko instruktivno tumačenje u odnosu na taj problem? Hvala vam.

Živković Zoran

Hvala. Član 33. definiše metod prikupljanja ponuda. Između ostalog, tu imamo jedan dodatni problem, a to je formulacija: „Javni poziv iz stava 1. ovog člana objavljuje se u najmanje jednom dnevnom visokotiražnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije...“, i dalje ide tekst.

Moje pitanje je: na celoj teritoriji Republike Srbije po Ustavu ili na celoj teritoriji Republike Srbije po Briselskom sporazumu? Ako je po Ustavu, onda treba obezbediti distribuciju tog visokotiražnog lista i u Prizrenu, Peći, Uroševcu i drugim mestima, u Prištini, a onda to neće biti moguće. Ili se ovim na ovaj način prihvata Briselski sporazum kao akt koji je stariji od preambule Ustava Srbije.

Naravno, stoje oni drugi, univerzalni razlozi koji su bili vezani za sve prethodne članove. I, čestitam nam svima što smo prešli jednu trećinu rasprave u pojedinostima po ovom zakonu.

Đukanović Vladimir

Evo, i ovde ću da izrazim veliko zadovoljstvo što je neko tražio brisanje ovog člana, jer time pokazuje da je protiv metoda javnog prikupljanja ponuda. Neko je navikao na sistem „ja tebi, ti meni“ i pogodbe, da čitav život tako prodaje preduzeća, pa je možda tako i u Mađarskoj prodao „Beopetrol“, na primer.

Zaista bih zamolio da građani Srbije znaju šta se ovde zahteva da se briše, jer ovde se zahteva da se briše transparentnost, a neko je svojevremeno prodavao sve tri cementare za manju cenu nego što je Vlada Mirka Marjanovića ugovorila za jednu cementaru. Toliko je bila uspešna ta privatizacija da su tako obogaljili čitavu državu. Evo, ja sam naveo sistem „Beopetrola“, kada neko u Mađarskoj primi fino jednu torbicu i onda proda firmu bez rešene imovine, i zato mi danas imamo veliki problem zbog toga. Hvala.

Živković Zoran

Vaša je greška, zato što ste prešli na član 35, a nismo prošli član 34, pa vas molim da se vratimo i nastavimo dalje.

Živković Zoran

Hvala lepo. Nije lepo da nam preskačete nabrajanje, ali dobro, šta da radimo, to je deo sistema poslaničke većine.

Predmet prodaje i definicija predmeta prodaje, član 36. I to je, naravno, bilo sadržano u postojećem zakonu i nema razloga da se to menja, niti bitno utiče na uslove privatizacije.

Malopređašnje pominjanje nekog koferčeta, to sam vam rekao, to pitajte svoje koalicione partnere, oni su nešto petljali sa koferčetom i ne znam čime sve. Što se mene tiče, ja nisam prodao nijednu firmu.

Drugo, pazite šta pričate o firmama koje su kupili neki ljudi koji se kolokvijalno zovu tajkuni, zato što ćete možda sutra morati da glasate za njih kao za nove direktore Železnice, EPS-a i ne znam čega. Evo, pronose se vesti da će biti predlog premijera…

(Predsednik: Da li je to o amandmanu?)

…da, da gospodin Mišković bude direktor Fonda za razvoj, tako da pazite šta pričate.

(Predsednik: Trebalo je to da kažete dok je premijer bio u sali.)

Niste mi dali vremena, mada sam ga prekinuo jednom. Ali, tu su žbiri ovi, nema veze.

Đukanović Vladimir

Slažem se da je neko trebalo da bude hrabar kada je tu bio premijer, ali šta da se radi.

Što se tiče samog amandmana, pitam građane Srbije... Imate na internet sajtu kompletan Predlog zakona; neko traži da se briše definisanje šta je predmet prodaje i time pokazuje svu besmisao svojih amandmana.

Znate, kada neko hvali privatizacije koje su tolike ljude ostavile na ulici, sve vam je onda zaista jasno. I građanima Srbije danas je potpuno jasno zašto neko ne želi da privatizacije u ovoj državi konačno budu transparentne. Hvala vam.

Čomić Gordana

Vreme poslaničke grupe. Dakle, molila bih, ministra radi, i ministar će uskoro videti da je za njega bolje kada ga ja napadam nego kada ga ovako brane, da pažljivo biramo reči kada govorimo o posledicama ovog zakona, jer će problem dobre primene ovog zakona biti zajednički problem ako imamo odgovornost prema 100.000 ljudi koji će primenom ovog zakona morati ostati bez plata.

Kada budete istrajavali u raspravama sa nama koji imamo kritiku za zakon i predloge da zaista vodimo računa da govorimo o ovom zakonu o privatizaciji, o ovom predlogu zakona, jer on ima jedan cilj, koji se, zajedno sa Zakonom o radu, izmenama i dopunama Zakona o stečaju, a videćemo da li će biti i izmena i dopuna Zakona o Agenciji za privatizaciju, ako ona ne bude mogla u kapacitetu sa ovim izmenama da obavi sve poslove... Primena ovog zakona, oročena, treba da se završi time da nemamo preduzeća u restrukturiranju, ili da ih imamo privatizovana; da za ona koja ne može, bude raspisan stečaj, što znači da će ljudi ostati bez posla. Želja da se to sakrije jednostavno nije moguća, ali volja da o tome podelimo kroz dijalog argumente i da nađemo način da podržimo ljude i ministra koji bude imao plan za konačnu primenu ovog zakona značiće mnogo za naš zajednički odgovoran odnos prema jednoj jako ozbiljnoj temi.

Svakom je na volju da li će da nastavi da priča o tome da ovaj zakon neće ostavljati ljude bez posla, ali ovaj zakon, ako bude efikasno primenjen, demantovaće sve nas ovde za tri meseca, šest meseci, godinu dana, sa punom svešću o tome da to radimo zbog problema preduzeća u restrukturiranju, neuspele privatizacije i prethodnih odluka vlada, i ove vlade, i one pre nje, i one pre 2012. godine, kada su u pitanju preduzeća u restrukturiranju. Restrukturiranje je po prvoj odluci trebalo da se završi za godinu i po dana, pa se desio pritisak da se taj rok produži; pa je trebalo, po drugoj odluci, da se završi, pa se desio pritisak da se to produži; pa smo u ovom skupštinskom sazivu produžavali rok.

Nemojte, to samo mogu da vas zamolim, svakoga ko bira način na koji argumentuje objašnjavanje onih zbog kojih mi ovde sedimo, da nas volja da okrivimo nekoga za bilo koje bivše otpuštanje zaslepi da se ovde radi o otpuštanju. Naš zadatak je da se zajedno dogovorimo kada i kako oni da se zaposle, ali ovaj težak proces prvo mora da bude završen primenom ovog zakona o privatizaciji. Hvala vam.

Jovanović Neđo

Hvala, predsednice. Mi u Poslaničkoj grupi SPS tek posle ovakvih komentara možemo biti potpuno ponosni što smo 2001. godine bili protiv Zakona o privatizaciji, koji je generisao i determinisao sve ove probleme sa kojima se danas susrećemo i zbog kojih se, na kraju krajeva, i donosi ovaj zakon.

Podsećanja radi, jer su neki očigledno sada u fazi amnezije, još 2008. godine je trebalo da se proda kompletan društveni kapital subjekata u privatizaciji. Zašto nije? Ko je tada bio na čelu Agencije za privatizaciju i ko je tada sačinjavao koalicionu vlast? To je pitanje koje treba postaviti onima koji iznose ovakve komentare.

Osim toga, prolongiranje roka za završetak postupaka restrukturiranja traje od 2006. do 2012. godine. Lično sam ovde gospodinu Dinkiću ukazivao više puta da je pogubno da se non-stop produžava postupak restrukturiranja i na taj način stvaraju štetne posledice. Ova vlada je konačno definisala krajnji rok postupaka restrukturiranja, što smatram opravdanim.

Drugo, ono što takođe smatram bitnim jeste da se naznači koji su to drugi modeli okončanja postupka restrukturiranja osim ozdravljenja subjekata privatizacije u restrukturiranju, znači vraćanja u privredni život. To je jedan model. Drugi model je – ukoliko postupak restrukturiranja ne može da se sprovede, neminovno je da se otvori stečajni postupak.

Zbog čega sada dušebrižništvo? I, ne znam ko krije da će veliki broj zaposlenih ostati bez posla u postupku stečaja? Ali, postavlja se pitanje – koliko je do sada ostalo bez posla onih koji su zbog postupaka restrukturiranja, koji su vođeni na ovaj način, ostali na ulicama? To je prvo pitanje.

Drugo pitanje, zbog čega se nije vodila briga o onim nezaposlenim koji su bili zaposleni kod poverilaca subjekata privatizacije u restrukturiranju, koji zbog nemogućnosti naplate svojih potraživanja, od FAP-a, od „Magnohroma“, od mnogih drugih, nisu mogli da prežive, nego su odvedeni u privrednu smrt? Sada dušebrižništvo u tom pravcu ne vodi ničemu.

Molim opet ministra, ako ikako može, da mi odgovori na pitanje koje sam postavio pre svega zarad sudova. Kao čovek koji potiče iz sistema pravosuđa, bavi se tim poslom, ja se i te kako moram založiti za to da se ova pitanja koja su goruća, koja sudove opterećuju, koja sudijama vezuju ruke, razreše, da se ljudi ne dovode u situaciju da budu, ni krivi ni dužni, oglašeni vinovnicima za neujednačenu sudsku praksu, za nesprovođenje odluka, nedonošenje odluka, nepostupanje u skladu sa načelom suđenja u razumnom roku. Hvala vam lepo.

Tomić Aleksandra

Vreme poslaničke grupe. Uvažena predsedavajuća, govorimo o članu 36 – predmet prodaje – odnosi se na prodaju kapitala. Ovim članom definisan je praktično društveni kapital, sa kojim treba da završimo. To je suština i cilj ovog zakona.

Pa, gde su sad te evropske integracije? Gde je sada ta deklaracija za koju smo svi zajednički ovde u parlamentu pre manje od godinu dana doneli odluku i obavezali se da moramo da završimo sa društvenim kapitalom?

Drugi deo priče se odnosi na to da će mnogi ljudi ostati bez posla. Pa, odavno su oni ostali bez posla, ali plata koju primaju nije plata, nego naknada. Zašto ne reći da 17.000 malih preduzeća u privatnom vlasništvu nije ni otvorilo stečajni postupak, koji je uništen upravo zbog ovakvih privatizacija koje su imali? Zašto ne reći da ste im otvorili sada mogućnost da otvore stečajni postupak? Zašto ne reći da je dve milijarde evra kapital preduzeća koja su u privatnom vlasništvu? Pa, to je rezultat svih ovih privatizacija. Zahvaljujem vam se.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. Amandman kolege Borislava Stefanovića i moj odnosi se na član 37. stav 4. On ne menja suštinski ideju člana čiji je rubrum „Ugovor o prodaji kapitala“. Odnosi se na izuzetke pri prodaji kapitala.

U predloženom tekstu zakona taj stav glasi: „Izuzetno od stava 3. ovog člana“, koji kaže da ugovorne obaveze, kada se govori o ugovoru o prodaji kapitala, po pravilu traju dve godine... Dakle, „Izuzetno od stava 3. ovog člana“, izuzetno od te dve godine, „zbog značaja očuvanja delatnosti, na predlog resornog ministarstva u čijoj je nadležnosti delatnost subjekta privatizacije, period ugovornih obaveza može se ugovorom o prodaji kapitala odrediti u trajanju od tri godine.“

Ako je po pravilu dve godine, onda nam se učinilo da možda treba razjasniti kakva se tačno korist ima od samo godinu dana. Pošto pretpostavljam da se ovde radi ili o Ministarstvu poljoprivrede, zaštite životne sredine ili usluga i trgovine, ne znam da li će još neko od ministarstava eventualno imati subjekte privatizacije te vrste.

Dakle, po pravilu je dve godine; ovaj član kaže tri. Naš je predlog da to bude pet, ne sa željom da stvarno bude pet, nego da ako pravimo izuzetak od pravila da je dve godine ugovor, da onda bude pravih argumenata, da bude obrazloženo zašto je produžetak od te dve godine i da to bude i obaveza da to može na taj duži rok, jer to onda podrazumeva svest o odgovornosti šta u te dodatne tri godine može da se uradi. Ne znam za koji je to subjekt privatizacije poslednjih godinu dana bilo dosta. Hvala.

Pavićević Vladimir

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre, poštovani gosti, mislim da je važno da našu pažnju usmerimo, možda i uprkos umoru, na naše amandmane na članove Predloga zakona o privatizaciji, u ovom slučaju na član 38. koji se tiče ustupanja ugovora o prodaji kapitala.

Još jednom bih hteo da podsetim da se Vlada obrazlažući ovaj predlog zakona, pa i član 38, pozvala na izvesne termine – stabilnost i odgovornost u ekonomiji.

Moram sada da dodam jednu stvar. Danas smo čuli ovde, u okviru instituta poslaničkih pitanja, da predsednik Vlade kaže da će da prikaže novac kao potrošen, a da zapravo taj novac nije potrošen. Gospodo, pa šta to znači? Gde to može da se desi? To sigurno ne može, ukoliko bi bilo tačno, da bude odraz neke odgovornosti u vođenju ekonomske politike.

Prema tome, smatram da sve o čemu smo danas razgovarali, ne samo u okviru amandmanske rasprave, nego i u okviru instituta poslaničkih pitanja, gde je Zoran Živković bio aktivan, zapravo nama govori da ovde nije reč o reformskim zakonima, nego o čistom marketingu. Mi smo protiv toga. Hvala.

Birmančević Boban

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, poštovane kolege, poštovani građani, kada je ovaj amandman u pitanju, od predlagača koji su isti amandman podneli za sve članove Predloga zakona o privatizaciji, naravno da ga nećemo prihvatiti.

Podsetio bih predlagače da oni, s jedne strane, tvrde da nisu učestvovali u privatizacijama koje su dovele ovu državu do ovakvog stanja i, definitivno, do nekoliko stotina hiljada otkaza radnih mesta. Istovremeno braneći zakon po kome su ti ljudi ostali bez posla i po kome su urađene sve ove katastrofalne privatizacije, prosto sami sebe anuliraju. Ali, to im ništa ne smeta da podnesu 95 amandmana sa jednom rečju, što definitivno nema smisla, jer sve u životu, pa i u politici, i u porodici, i u društvu, mora da ima smisla, a ovo zaista nema smisla.

Istovremeno, imajući u vidu da je račun za naplatu upravo tih spornih privatizacija, a ima ih, ne zna im se broj, nažalost, taj račun za rođačku, bratsku i tajkunsku privatizaciju, došao na naplatu građanima koji su ni krivi ni dužni ostali bez preduzeća, bez posla, bez plata i bez osnovnih uslova za život, jednostavno, to nema smisla.

Ono što je jako bitno, to kako se oni ponašaju večeras i kako su se ponašali celog današnjeg dana, jednostavno, ceniće građani.

Kako god da posmatramo sve ove amandmane, ovaj zakon o privatizaciji poslednja je prilika da se okonča jedan jako mučan i dug proces. Zaista, svako produžavanje rokova i svako odlaganje samo produbljava problem.

Ponoviću, ovo je zaista reformski zakon, koji je napisan, napravljene su izmene svega onoga što je moglo da se popravi i u ovom trenutku je najbolji mogući. Samim tim, stvoriće uslove da pokušamo da vratimo nadu da ti ljudi koji se u ovom trenutku vode samo na nekim spiskovima, u nekim preduzećima za koja više niko ne zna ni kako se zovu, ni ko im je vlasnik, ni ko ih vodi, ni da li ikakve obaveze primaju, njima su knjižice neoverene, doprinosi za njih nisu uplaćeni... Ovo je način da se jednom stavi tačka na to, da podvučemo crtu i da znamo gde se nalazimo.

Ponoviću još jednom, svako je odgovoran za ono što radi. Prema tome, imajući u vidu da se nalaze u ovoj skupštini, prešli su cenzus, u grupi su stranaka zajedno za cenzus, ali kada kroz proces privatizacija, upravo ovih koje ćemo sprovesti i onih koje su urađene, građani budu videli šta i kako je rađeno, mislim da oni vrlo lako neće biti ni u toj grupi zajedno za cenzus. Hvala vam.

Hasanović-Korać Biljana

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Moje kolege i ja smo podneli amandman na član 38. stav 2. Taj stav u Predlogu zakona glasi: „Prijemnik može biti lice koje ispunjava propisane uslove za kupca kapitala.“

Mi smo amandmanom predložili da se posle reči „može biti“ doda reč „jedino“, tako da glasi: „Prijemnik može biti jedino lice koje ispunjava propisane uslove za kupca kapitala.“

Odredba Predloga zakona da prijemnik može biti lice koje ispunjava uslove za kupca kapitala ili imovine ostavlja prostor za različita tumačenja, odnosno može se shvatiti da prijemnik može biti i lice koje ne ispunjava propisane uslove za kupca kapitala ili imovine, te se predloženim amandmanom otklanja ovakva eventualna nedoumica i mogućnost različitog tumačenja.

Moram da izrazim zadovoljstvo što je Vlada i ovog puta shvatila značaj našeg amandmana i što ga je prihvatila, jer, zaista, proizvoljno tumačenje – može biti, što znači i ne mora biti – otvorilo bi mogućnost za različita tumačenja, za eventualne mahinacije i stvaralo bi sumnje u koruptivne radnje. Zahvaljujem.

Živković Zoran

Ovim se članom definiše način emitovanja, i vođenja i praćenja registra privrednih subjekata i registra za depo i kliring hartija od vrednosti, odnosno sopstvene akcije kao način za povećavanje kapitala. Naravno, isti su razlozi zbog kojih tražimo da se briše.

Voleo bih da dobijem od ministra odgovor, po njegovoj proceni, koja ne mora da bude potpuno precizna, može da ima i odstupanja 20-30%, na koliki broj neprivatizovanih privrednih subjekata može da se primeni ovaj sistem akcija? Na koliki procenat?

Pavićević Vladimir

Poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo, poštovani ministri i dragi gosti, mi smo podneli amandman na član 40. To je jedan veoma važan član u okviru ovog poglavlja zakona, koji se tiče uslova za raskid ugovora o prodaji kapitala.

Tu sada imamo nekoliko stvari koje su navedene, usled kojih, ukoliko ugovorne obaveze nisu izvršene, može da se raskine ugovor o prodaji kapitala. Na primer: neplaćanje ugovorene cene u skladu sa ugovorom o prodaji, raspolaganje imovinom subjekta privatizacije suprotno odredbama ugovora itd.

Dakle, ni tu, mislim da možemo da se saglasimo, nema nekih specijalnih noviteta.

Ali, imamo ovde tri dopune. Najpre za gospodina ministra – ipak vas molim, kada postavimo neko pitanje, da pokušate da odgovorite na to pitanje. Mi za sada imamo dva neodgovorena: u odnosu na oglašavanje u visokotiražnim listovima na teritoriji Republike Srbije i pitanje koje je u odnosu na član 39. postavio gospodin Živković.

Druga stvar, ne vidim šta je problem kod nekih narodnih poslanika kada kažu da svih 25 amandmana koje smo mi podneli imaju istu sadržinu. Pretpostavimo, gospodo, da ovaj predlog zakona zaista nije dobar predlog zakona i da nemamo drugi mehanizam da oborimo taj predlog zakona osim ovog mehanizma. Izvinite, zašto bi se to smatralo nekim lošim načinom i stavljala se primedba da je to neki veliki problem? Ne vidim da je to neki strašan problem, a naročito da je to besmisleno.

Šta znači besmisleno? Kaže – koji je u suprotnosti sa zdravim razumom. Gospodo, to je takođe jedna uvredljiva poruka koja se danas u okviru amandmanske rasprave o Predlogu zakona o privatizaciji šalje opozicionim poslanicima. To nije pristojno ponašanje. Hvala vam.

Dušan Vujović

Ja bih iskoristio priliku da na nekoliko pitanja na koja nisam uspeo ranije da odgovorim kratko kažem. Pitanje …

Dušan Vujović

Dobro, podzakonskim aktima ćemo rešiti pitanje koje se tiče radnika. Očekujemo da će se u procesu privatizacije oni razumno ponašati. Ako im sud dozvoli pravo da blokiraju svojim ličnim dohocima, odnosno platama, onda će time izvršiti ekonomsko samoubistvo i pokušaj privatizacije osujetiti.

Inače, u stečajnom postupku imaju pravo u prvom redu, ali samo minimalne lične dohotke, odnosno plate za godinu dana.

Što se tiče pitanja gospođe Čomić povodom zaposlenih…

Dušan Vujović

Pa nisam dobio reč prethodno.

Dušan Vujović

Pa, kako se nisam javio?

Dušan Vujović

Znači, nije cilj zakona da se pravi nova nezaposlenost, cilj zakona je da se stvori novi početak za te ljude, a ne nova nezaposlenost. Prema tome, možemo detaljnije o tome da razgovaramo van ove kratke sednice ovde.

Koliko kapitala? Vrlo malo ima preduzeća koja uopšte imaju pozitivan kapital i u okviru toga će biti još manje onih koji će proći ovo i imati dokapitalizaciju, samo se na njih ovo odnosi. Možemo da vam damo pismenu procenu koliko je to preduzeća, jako malo.

Visokotiražni listovi, mi smo uzeli standardnu formulaciju koja se primenjuje u Srbiji – znači, na teritoriji Srbije. Gde se oni sve distribuiraju, to vi znate isto koliko i ja. Hvala.

Dušan Vujović

Ja sam se javio malopre.

Jozić Zoran

Zahvaljujem, uvažena predsednice. Ja ću da komentarišem malo ovaj član 40, odnosno amandman na član 40. koji su podnele uvažene kolege iz opozicije. Nadam se da građani ove naše lepe zemlje ovo prate da bi mogli da shvate šta sve to planiraju, i zašto, naše kolege da brišu.

Radi se o članu koji kaže: „Ugovor o prodaji kapitala smatra se raskinutim zbog neispunjenja ugovornih obaveza, ako ni u naknadno ostavljenom roku za ispunjenje ugovorne obaveze kupac ne otkloni sledeće povrede ugovornih obaveza“, navedeno je šta to, „1) neplaćanje ugovorene cene u skladu sa ugovorom o prodaji; 2) raspolaganje imovinom subjekta privatizacije suprotno odredbama ugovora; 3) raspolaganje kapitalom subjekta privatizacije suprotno odredbama ugovora; 4) nedostavljanje garancije u skladu sa ugovorom o prodaji.“

Ne znam šta tu nije jasno. Možda je bolja varijanta da imamo privatizaciju iliti zakon kakav je bio ranije, kada niko nije imao odgovornost, kada kupi neko preduzeće, da zaista poštuje ugovorne obaveze koje su pred njega postavljene. Onda smo došli u situaciju da danas kritikujemo ovaj zakon, više u načelu, nego u pojedinostima, a da branimo neki zakon iz ranijeg perioda, opozicija da brani neki zakon, koji se ne može odbraniti.

Danas smo čuli više komentara i više reči tipa da je ovaj zakon nedopustiv, da je koruptivan, da je jako kreativno braniti zakon. Poslanica iz ove male opozicione grupe je baš tako komentarisala – jako je kreativno braniti ovaj zakon.

Mislim da nije teško braniti nešto što se postavlja kao časno i pošteno. Teško je braniti ono pre. Sa onim zakonom koji smo imali došli smo u situaciju da stotine hiljada radnika ostanu na ulici, došli ste u situaciju da prodajete firme po najnižim cenama, došli smo u situaciju da imamo vrlo lošu procenu vrednosti kapitala i imovine.

Navešću jedan kratak primer, u pitanju je Blace. Imali smo jedno trgovinsko preduzeće, „Jedinstvo“, koje je prodato bezmalo za manju cenu nego što im je tada vredela roba u magacinu. Da li je to poštena privatizacija? Da li je to taj pošten zakon koji se da braniti, a ovaj mi ne možemo da branimo?

Opozicija je imala priliku, kada je bila nekada na vlasti i teško da će je imati ponovo, da uradi nešto dobro za zemlju Srbiju, za građane i za radnike u mnogim društvenim preduzećima. Ono što je urađeno dobro, to se videlo. Mislim da je najvažnije reći da je urađeno dobro samo za tajkune, za političke prijatelje ljudi koji su bili tog trenutka na vlasti.

A sada kada je Vlada, na čelu sa premijerom Vučićem, došla u situaciju, sa najvećom željom da uradi nešto korektno i pozitivno, to se kritikuje, sada to ne valja.

Izvinite, gospodo, ova vlada nije otpustila 400.000–500.000 radnika i nije poklanjala preduzeća kao što su to radile neke prethodne vlade i kao što je to bilo po Zakonu o privatizaciji iz 2001, 2002, 2003. godine. Neki članovi ove opozicije tvrde da nemaju nikakav uticaj na to. Mislim da je bilo jako velikih uticaja. Hvala.

Jovanović Neđo

Hvala, predsednice. Dakle, iskoristiću četiri minuta, pa posle vreme poslaničke grupe. Ja bih zamolio predlagača …

Jovanović Neđo

Vreme ovlašćenog predlagača, a kasnije ću koristiti vreme poslaničke grupe.

Postavlja se pitanje, kada se već govori o amandmanu, šta se nudi kao alternativa? Hajdemo opet na podsećanje. Upravo su ove četiri tačke bile svrstane u prethodni Zakon o privatizaciji, koji je donet 2001. godine. Upravo su ove četiri tačke koje se vezuju za uslove za raskid ugovora o prodaji bile definisane i tada. Ništa se nije promenilo. Ostale definicije i odredbe ovog teksta su isključivo u smislu sprečavanja zloupotreba.

Pokušao bih da ovo svedemo na realnost. Gospodo iz Demokratske stranke, gospodo koja predlažete ove amandmane, zbog čega niste ovu odredbu primenili 2008. godine? Zbog čega ovu odredbu niste primenili dok je trajao postupak restrukturiranja od 2003. godine, od 2002. godine? Zbog čega se nije vršila kontrola nad postupcima privatizacije i restrukturiranja? Zbog čega se nije vršio nadzor? Zbog čega niste obustavili postupak restrukturiranja 2008. godine? Zašto sve niste odveli u stečaj? Sada se pojavljujemo kao dušebrižnici, nimalo korektni.

S druge strane, gospodine ministre, jedna krajnje dobronamerna sugestija, nadam se da ćete je prihvatiti. Odgovorili ste na pitanje koje se vezuje za status zaposlenih, gospodine ministre. Ja ću vam samo ukazati da ćemo opet doći u problem sa ustavnošću ovog zakona. Opet ćemo doći u problem da će neko podneti inicijativu da se ispita da li su odredbe koje se vezuju za pravo zaposlenih kao izvršnih poverilaca da nastave postupke izvršenja prema subjektima privatizacije u restrukturiranju ili preduzećima u restrukturiranju... Da li je to njihovo pravo ugroženo? Jeste. Opet će se Ustavni sud oglasiti na isti način, i opet će Ustavni sud konstatovati da zaposleni to pravo imaju.

Vodite računa, kada se to bude regulisalo podzakonskim aktom, da ne dođemo u problem sa Ustavnim sudom, da ne dođemo u problem sa pravosudnim sistemom, koji je ovde vrlo jasan, čije su definicije kroz odluke krajnje precizne u smislu zaštite ljudskih prava, u smislu zaštite prava iz rada i po osnovu rada.

Mi imamo Zakon o radu kojim smo to pravo garantovali. Nećemo sada valjda pogaziti taj zakon koji smo nedavno doneli? Ono što je najvažnije, što se tiče Haške konvencije o zaštiti ljudskih prava, nju moramo poštovati. Prema tome, zaposleni moraju imati privilegovan status kao izvršni poverioci. Hvala.

Živković Zoran

Prethodnik je dao glavne argumente zbog čega tražimo brisanje ovog člana zato što je lepo rekao, i dobro je što je u 41. članu shvatio suštinu naše namere, a to je da treba brisati sve one članove koji su potpuno ili skoro potpuno prepisani iz postojećeg zakona. Zbog toga nije bilo potrebe da se piše novi zakon, nego je trebalo intervenisati sa izmenama Zakona tamo gde je to bilo neophodno. Jedno 10% Zakona je trebalo promeniti, pre svega rok za sprovođenje privatizacije, da se on ovog puta konačno ograniči na kraj 2015. godine.

Inače, u teoriji manipulacije ideologije „balkanskih crvenih Kmera“ laži su vrlo prisutne, stalno, pa je bilo pitanje – zašto neko 2008. godine nije sproveo stečaj?

Ako je to bilo pitanje upućeno meni, 2008. godine ja sam se bavio vinogradima, kao što je poznato srpskoj javnosti, a vi ste bili u vlasti sa Demokratskom strankom, da vas podsetim; uzmite kalendar, pogledajte malo, pa vidite šta se kada desilo.

Druga stvar, potpuno je jasno svima da nikakvi dogovori, pregovori, burazerske, ne znam kakve varijante nisu bile prisutne u periodu od januara 2002. godine, kada je počela primena zakona, do februara 2004. godine. Ja vam ponovo nudim ovde prisutne saradnike ministra, a i njega lično, a i preko puta ovog Malog, Sinišu Malog, koji je danas gradonačelnik Beograda, koji je bio učesnik u svim tim privatizacijama.

Dušan Vujović

Više puta je bilo pomenuto da smo prepisali stare članove. Mi smo pošli od starog zakona. Predložili smo izmene koje smo smatrali neophodnim. Kada smo na kraju pogledali sve što smo izmenili, ispostavilo se da je to više od 50%; po pravilima koja važe, onda smo to nazvali novim zakonom. Znači, nije nam bio cilj da odbacimo stari zakon, mi smo menjali po savesti šta smo mislili da treba da se promeni. Kada smo na kraju sve to izbrojali, ispostavilo se da je više od 50%. Samo toliko, da se zna.

Jovanović Neđo

Verovatno zato što ja dosta glasno pričam.

Jovanović Neđo

U redu, ja ću i dalje ukazivati na povredu Poslovnika. Smatram da ste povredili Poslovnik, da je trebalo gospodina Živkovića da opomenete, pogotovo na reči o crvenim Kmerima. Pre toga se izjašnjavao na jedan način koji je neadekvatan i o nekakvom koferčetu i ne znam čemu još.

Samo ću skrenuti pažnju, ne znam koji termin Poslanička grupa SPS treba da upotrebi za one koji su doveli do pustošenja privrede, do groblja u privrednom i ekonomsko-finansijskom sistemu Republike Srbije?

Jovanović Neđo

Upravo na to i ukazujem i molim vas da svaki dalji komentar koji se na ovaj način iznosi sankcionišete.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. Član 41 – pravne posledice raskida ugovora o prodaji kapitala. Ja ga menjam samo u jednom stavu, te bi, ako bi ovaj amandman bio usvojen, ovaj član 41. glasio: „U slučaju raskida ugovora zbog neispunjenja ugovornih obaveza kupca kapitala, radi zaštite opšteg interesa, kupac kapitala gubi pravo na: povraćaj plaćenog iznosa na ime ugovorene cene;“, poklapamo se, Predlog zakona i moj amandman, „celokupan kapital subjekta privatizacije koji je kupac posredno ili neposredno stekao po osnovu obaveze iz ugovora o prodaji, kao i bilo kakvu naknadu ili obeštećenje po osnovu istih, osim akcija stečenih kupovinom na organizovanom tržištu hartija od vrednosti“. Takođe se poklapamo.

Sledeći stav kaže: „U slučaju raskida ugovora o prodaji kapitala zbog neispunjenja ugovornih obaveza kupca kapitala, radi zaštite opšteg interesa, kupac kapitala je dužan da plati kaznu u visini 2% procenjene vrednosti kapitala“, i dalje je jednako u stavu.

Znam tačno kakve bi probleme ovo proizvelo u podzakonskim aktima, ali smatram da treba da razmislimo o ovoj odredbi da je u slučaju raskida ugovora kupac kapitala dužan da plati kaznu. U konsultacijama je bilo da ne mogu da upotrebim reč „kaznu“, s obzirom na to da su kazne definisane drugim zakonima. Međutim, pošto se inače u zakonu govori o kaznama, odnosno gubitku prava, penalima i ostalom, ostala je reč „kazna“.

Ukoliko bi se razmislilo o ovoj odredbi, ja sam spremna na to da napravimo ispravku, ako je reč „kazna“ problem za one koji rade pravnu normativu. Hvala vam.

Živković Zoran

Hvala. Mislim da smo došli do prelomnog trenutka ove rasprave, a to je malopređašnji odgovor ministra, koji je eksplicitno rekao da stari zakon nije bio loš, nego ga je trebalo popravljati zbog nove atmosfere i nove situacije u kojoj se nalazi naš privredni ambijent, koliko sam ja to shvatio, i popraviti neke greške koje su bile primećene u primeni Zakona u ranijem periodu, ako sam ovo dobro shvatio. Znači, to je suština.

To je suština našeg zalaganja – da sprečimo lavinu osuda jednog zakona, jednog pravnog akta koji je, navodno, kriv za sve probleme u ovoj državi. To, naravno, nije tačno. Devastacija srpske privrede je počela u devedesetim. Počela je kada smo bili otcepljeni od sveta, što svojom voljom, što tuđom voljom, što smo bili bombardovani, što smo vodili glupe ratove, koje smo uredno gubili. Tada je devastirana privreda. A tačno je da je lošom primenom nekih delova Zakona o privatizaciji od 2004. godine do dana današnjeg i onaj ostatak bio dosta oštećen.

To je suština i to je ono što smo mi hteli da prikažemo srpskoj javnosti i zbog toga smo podneli ovoliki broj amandmana sa, naravno, istovetnim tekstom.

Prema tome, kao znak dobre volje, posle ovoga što je sada jasno, nas dvojica ćemo u daljem radu da koristimo samo po jedan minut za svaki amandman.

Još jedna dilema, apsolutno ni na koji način nisam mislio na SPS kada sam rekao „balkanski crveni Kmeri“. Na koga sam mislio, to prepuštam predsednici da sama proceni. Šalim se.

Čomić Gordana

Član 42. govori o zastupniku kapitala. Kroz amandman kolege Borislava Stefanovića i moj ponavlja se naš predlog da ipak stavimo u zakon deset godina radnog iskustva.

Znam da je to za rukovodeće pozicije, ali, znate, ovde ljudi treba da rade posao koji se meri sa izuzetno važnim rukovodećim mestima u našoj zemlji. To je posao od opšteg interesa, javni je posao. Oni neće tu ostati deset godina. Oni imaju obavezu da obave te poslove. Ako išta treba da proizvede poverenje, to je da imate čoveka koji ima deset godina radnog iskustva da se, recimo, u ovom članu bavi poslovima zastupnika kapitala.

Drugi deo amandmana odnosi se na izraze „dobar privrednik“ i „da sa pažnjom dobrog privrednika“ brine o poverenom mu subjektu privatizacije. Ja sam tražila da se to briše zato što ostaje nejasno šta znači „dobar privrednik“. Bojim se, znajući istoriju loše primene nejasnih odredaba, da može da se u nekakvom sudskom procesu sve svede na to da ovaj dokazuje da je bio dobar privrednik, a ovaj da pokušava da dokaže da nije. Da ne bismo imali eventualno to seme za mogućnost da se zastupnik kapitala osporava po tom osnovu, treba da se prosto briše. Podrazumeva se da će zastupnik kapitala biti neko ko će sa zaista dužnom pažnjom voditi računa o subjektu privatizacije.

A deset godina, ponavljamo još na jednom mestu, rekla sam, nadam se obrazloženo, zašto.

Aleksić Dragan

Poštovana predsednice, poštovani ministre, uvaženi narodni poslanici, ovaj amandman je neprihvatljiv jer traži brisanje reči „kao dobar privrednik“ i „sa pažnjom dobrog privrednika“ koje se odnose na zastupnika kapitala.

Mislim da je veoma važno koga Agencija, uz saglasnost nadležnog ministarstva, imenuje za privremenog zastupnika kapitala. Iako su ovo samo dve-tri reči, mnogo govore kako mi u Srpskoj naprednoj stranci, a i Vlada Republike Srbije, gledamo na to, a kako Demokratska stranka. Ja razumem njih, njima nije bilo važno šta će biti sa našim preduzećima i sa našim radnicima. Zato ih je na stotine hiljada ostalo bez posla. Njima je samo bilo važno gde mogu za ljude bliske vrhu Demokratske stranke izvući neku korist. Zbog toga su na izborima i prošli tako kako su prošli.

Objasniću šta znači kada se za zastupnika kapitala imenuje dobar privrednik na primeru preduzeća „Krušik plastika“ a. d. iz opštine Osečina.

Naime, „Krušik plastika“ je preduzeće koje je 2007. godine, u vreme neke prethodne vlasti, prodato javnom aukcijom Višnji Jerković, ćerki danas pominjanog Mileta Jerkovića. Da je tada Agencija vodila računa o tome ko je kupac i da je morala da pribavi mišljenje nadležne organizacije za pranje novca, što sadašnji predlog zakona predviđa, to se ne bi moglo desiti, da Mile Jerković pokupuje dvadesetak i više firmi, između ostalih i „Krušik plastiku“.

Višnja Jerković 2009. godine, uz saglasnost Agencije za privatizaciju, ustupa preduzeće Privrednom društvu NPCO iz Beograda. Odlukom Agencije od 16. juna 2010. godine, raskinuta je privatizacija i prenosi se kapital Akcionarskog društva „Krušik plastika“ iz Osečine Agenciji za privatizaciju. Do raskida je došlo usled nepoštovanja kupoprodajnog ugovora kupca sa Agencijom.

Od marta 2011. godine, „Krušik plastika“ se nalazi u restrukturiranju. Preduzeće redovno izmiruje obaveze sa pripadajućim porezima i doprinosima, što sigurno ne čini mnogo preduzeća u ovoj situaciji. U 2013. godini povećana je proizvodnja za 50% i preduzeće je poslovalo pozitivno.

Ovo preduzeće je od strateškog značaja za opštinu Osečina i zapošljava najveći broj radnika, 132 stalno zaposlena i pedesetak na određeno vreme.

Preduzeće, kao i još nekoliko sličnih ali manjih u Osečini, proizvodi kanalizacione cevi prečnika do tri metra, rezervoare za vodu, separatore ulja i masti. Nažalost, često se dešava, ili se bar dešavalo u prethodnom periodu, da se za izgradnju kolektora koju finansira Republika Srbija preko resornih ministarstava kupuju i ugrađuju cevi i separatori stranih proizvođača, pored naših proizvoda čiji je kvalitet dokazan, a cene su znatno niže.

„Krušik plastika“ izvozi svoje proizvode u Nemačku, Belgiju i druge zemlje EU. Firma DAL, sa sličnim proizvodnim programom, iz koje dolazim, juče je, na primer, isporučila rezervoar od 25 kubika u Norvešku, samo kod nas ne može da zadovolji zahteve. Gde je problem?

Sada dolazimo na temu koju predsednik Vlade gospodin Aleksandar Vučić toliko potencira, a to je korupcija. Zbog časnih namera projektanata, investitora i korisnika, naša preduzeća ne da nisu u ravnopravnom položaju, nego su često u podređenom, pa su eliminisana u startu.

Evo, na jednom primeru da vidite kako izgleda jedan zahtev za šahte za kanalizaciju: „Traži se prohodni šaht DN 1000 od polipropilena narandžaste boje“. Podvlačim ovo „narandžaste“, jer šaht se ugrađuje u zemlju i ne znam kome je tu bitna boja. „Rok upotrebe najmanje sto godina“, što nije sporno, „potvrđen od strane LGA, Nemačkog instituta za građevinsku tehniku“. Šta to znači? Bilo ko drugi u svetu da potvrdi kvalitet, ne odgovara. Znači, ako je od strane američkog instituta, ne prihvata se. Ima tu još nekih tehničkih zahteva. Evo, samo jedan detalj: „Penjalice unutar šahta srebrnosive boje“. Ovde se jasno vidi da je praktično nacrtan proizvod jednog stranog, konkretno nemačkog, proizvođača, i svima drugima se zahtev šalje samo formalno.

Da bismo pokrenuli nešto u ovoj državi, potreban je niz reformskih zakona, kako oni koje smo doneli nedavno, Zakon o radu, ovi o kojima danas pričamo, kao i oni koji će uslediti, na primer, zakon o inspekcijama, jer sadašnje inspekcije su toliko neefikasne da možemo slobodno da ukinemo sve i ništa se ne bi osetilo. Ja ne krivim one koji rade u inspekcijama, oni nisu krivi, već, jednostavno, podeljeni su po ministarstvima i ne zna se šta je čija nadležnost.

Kazne ne plaćaju oni koji rade, kao da države i nema uopšte, jer se najčešće i ne vide, već oni koji se, da kažem, trude da rade u skladu sa zakonom, pa padaju na nekoj sitnici, jer nekom mora da se napiše kazna. Jedan „Simpo“ iz Vranja, čak i da je najorganizovanija firma na svetu, ne bi mogao da opstane jer u unutrašnjosti Srbije, u skoro svakoj ulici postoji registrovana ili neregistrovana radnja, preduzeće, u kući, u garaži, za proizvodnju nameštaja, sa kojom „Simpo“, ako isplaćuje obaveze, ne može da se nosi.

Ovde pominjem i registrovane, jer neko registruje radnju, preduzeće, ima jednog ili dva zaposlena, tj. jednog ili dva prijavljena, kupi legalno sirovine koje mogu da prerade jedan ili dva zaposlena, proda zvanično proizvoda u toj količini, i za inspekciju je on čist, a u stvari na crno kupi deset puta više sirovine i proda deset puta više proizvoda. Kako sa takvima mogu da se nose oni koji se trude da rade u skladu sa zakonom?

Ovde sam napomenuo neke od problema koje imaju naša preduzeća, kako ona u restrukturiranju, tako i sva ostala. Jasno mi je da ima mnogo toga da se uradi da bi se stvorila zdrava klima za poslovanje. Potpuno je jasno da nije svejedno koga je Agencija postavila za zastupnika kapitala. Potreban je dobar privrednik, koji će se boriti za interese preduzeća koje zastupa, a ne da doprinese da preduzeće što pre ode u stečaj.

Ovde sam samo govorio s ciljem da Vlada uradi sve što je u njenoj mogućnosti da opstanu firme koje mogu, a da u stečaj odu samo one koje nemaju perspektivu. Hvala.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre, poštovani gosti, kao što je i rečeno ovde, mi smo podneli amandman i na član 43.

Svi razlozi koje smo koristili da bismo argumentovali naše amandmane za čl. 40, 41, 42, pa i za ovaj član o kome je sada govorio gospodin Aleksić, sa izvesnim primerima iz prakse u firmi u kojoj je bio ili za koju zna neke informacije, svi ti razlozi važe i za naš amandman na član 43.

Gospodin Jozić se pita šta tu sada nije jasno u članu 42; sigurno se pita šta nama nije jasno u članu 43. Sve nam je jasno. Naročito nam je sada jasno kada je i ministar potvrdio sve ono o čemu mi govorimo ceo dan i zbog čega smo podneli svih 95 amandmana – da i sada, dok još nije usvojen ovaj Predlog zakona o privatizaciji, imamo dobar Zakon o privatizaciji.

Đukanović Vladimir

Zarad građana Srbije, samo da kažemo svim ljudima koji prate prenos, dotična gospoda se zalažu za to da se izbriše član koji definiše šta mora da stoji u izveštaju zastupnika kapitala koji se podnosi Agenciji, što je još jedan u nizu dokaza da neko voli zakulisne radnje, da neko voli da muti u privatizacijama, da mu je to bila osnovna delatnost.

Samo da kažemo građanima Srbije jednu veoma važnu stvar – ovde neko želi da ostanemo na starom, da se preduzeća prodaju direktnim pogodbama, muljanjem, što bi narod rekao. Ja vas molim, građani Srbije, da upravo ovakvo podnošenje, a sve je: „briše se“... Ako biste obrisali ovako nešto, vi biste se zaista vratili na staro gde se preduzeća bukvalno prodaju na taj način da neko postane dobitnik tranzicije, a da radnici ostanu definitivno gubitnici tranzicije. Hvala vam.

Milošević Vladan

Neću dugo, samo bih pozvao predlagače ovog amandmana da se pojave u mojim Vladimircima, koje je prethodni zakon zavio u crno svojom „dobrom“ privatizacijom i gde su nestale firme poput DP „Jedinstva“ Vladimirci, „Posavotamnave“, Veterinarske stanice „7. juli“, da ne nabrajam sve. Voleo bih da tim radnicima, a ima ih oko hiljadu i po, obrazložite vaše amandmane. Rado ću vas ugostiti u mojim Vladimircima. Hvala vam.

Cvetanović Milorad

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, kolege poslanici i poslanice, samo hoću da ispravim jednu nepravilnost ovde iskazanu od strane uvaženog kolege iz opozicione stranke, a to je da je u pitanju zamena teza. Svi smo prisutni ovde i saslušali smo dobro izjavu gospodina ministra, koji je rekao da su prilikom izmene Zakona o privatizaciji, kada se prešlo 50% izmene članova, shvatili da je u pitanju promena kompletnog zakona. Ne bih dao za pravo uvaženom kolegi profesoru, čijom sam današnjom opstrukcijom, moram reći, apsolutno negativno iznenađen, kao i upotrebom reči „kombinacija“, u kojoj se videla doza straha.

Međutim, gospodo opozicioni poslanici, nemate razloga da se plašite, reč „kombinacija“ u SNS i vladajućoj strukturi nikako neće biti upotrebljena na način na koji je bila upotrebljena za vreme 12-godišnje vladavine sadašnjih opozicionih poslanika.

(Predsednik: Molim vas, o amandmanu.)

Vraćam se amandmanu. Amandman ni u kom slučaju ne treba prihvatiti. Hoću da dodam jedno. Povratak na staro, tj. korišćenje izvornog zakona, za koji se zalažu gospoda opozicioni poslanici, dovelo je do, neću ponavljati, kao ni moje uvažene kolege, preko stotinu hiljada ljudi koji su ostali bez radnih mesta.

Ne mogu da se ne osvrnem danas na izlaganje, iako nije tu, moram spomenuti šefa poslaničke grupe…

(Predsednik: Možete govoriti samo o amandmanu. Ne možete da se vraćate na izlaganje.)

Amandman ne treba prihvatiti, ni u kom slučaju. Evo zašto se ne treba vraćati na Zakon o privatizaciji u izvornom smislu nego treba podržati izmene članova zakona. Opština iz koje dolazim, u dve rečenice ću to reći, Mladenovac, pre izvesnog vremena, dvanaest ili trinaest godina, pre vladavine sadašnje opozicione strukture, imala je preko 20.000 zaposlenih radnika. Sada je u situaciji da preko mosta koji razdvaja urbani od industrijskog dela apsolutno niko ne prelazi. Umesto tzv. mosta radnika, sada je to most duhova.

Iz svih tih razloga želim da kažem da ni ovaj amandman, a ni kompletnu diskusiju opstrukcije koju smo doživeli ovde ne treba prihvatiti, niti prethodne amandmane koje su gospoda iz opozicije navela. Hvala lepo.

Živković Zoran

Član 44. definiše pravo zastupnika kapitala na naknadu za njegov rad.

Podsetiću kolege da su ovaj član, prethodni član i naredni član u istovetnom tekstu preneti iz prethodnog zakona, odnosno važećeg zakona, tako da se brisanjem ne gubi ništa, jer je prethodni član isti kao ovaj. Malo uzmite pa čitajte.

Što se tiče Vladimiraca, kad god hoćete. Kad god hoćete, pozovite. Rekli ste da to kažemo radnicima. Kad god hoćete, stojimo na raspolaganju. Hvala Bogu, pričao sam radnicima istinu odavno i nikada nisam imao problem sa radnicima za dvadeset i nešto godina političkog rada.

Konačno, mislim da je loše da stvarate, s jedne strane, lošu atmosferu o privatizaciji kao pojmu, kao potrebi ovog društva, a istovremeno se zalažete za zakon o privatizaciji koji nudi vaša vlada.

(Predsednik: Obećali ste po amandmanu minut.)

Izvinjavam se. Hvala.

Pavićević Vladimir

Poštovana predsednice, dame i gospodo, za član 45. na koji smo podneli amandman važi isto ovo što smo rekli i za član 44. Ako ga izbrišemo danas, on neće da iščezne, jer već postoji u Zakonu o privatizaciji koji imamo.

Što se tiče opstrukcije koja je ovde pomenuta, moram sada povodom ovog člana da kažem – ne, suprotno tome, gospodo, pa ministar je potvrdio da smo mi danas uspeli da ostvarimo jedan naš cilj. Ali, moram da priznam, prvo je gospođa Savić (Savić, jel' tako?) od poslanica i poslanika vladajuće koalicije to prepoznala ovde, mislim da je i gospodin Neđo to uradio, gospodin Kovačević danas. Vidite kako tokom dana, malo po malo, dolazimo do onoga što smo pokušali da objasnimo tokom amandmanske rasprave o Predlogu zakona o privatizaciji. Hvala.

Živković Zoran

Hvala lepo. Ovde se definišu uslovi za trgovanje akcijama.

Nažalost, to je jedna poslovna aktivnost koja nije zaživela u Srbiji. U početku, kada je napravljena berza, još je bilo neke trgovine na njoj. Poslednjih godina, praktično, sve aktivnosti na Beogradskoj berzi se iscrpljuju na međusobnim transakcijama akcionara AIK banke i još nekoliko drugih kompanija. Promet na toj berzi je tako mali. Mislim da ljudi koji tamo rade imaju problem sa svojim ličnim dohocima i materijalnim troškovima jer nemaju dovoljno para od provizija da zarade, i to je jako loše.

Kada jedna država nema berzu, makar i u tom osnovnom smislu, to znači da je privredna aktivnost jako mala. To nije krivica aktuelne vlasti, da bude jasno, ali to se neće promeniti pseudoreformskim zakonima, nego se to može promeniti samo jednim ozbiljnim odnosom prema realnosti.

Da ponovim još jednom, bez demagogije; mi se ne bavimo demagogijom kvazizaštite radnika. Mi smatramo da je, nažalost, rešenje, jedino i nužno, ma koliko ružno, za najveći deo od ovih 600 i nešto preduzeća, stečaj. Vi ćete to da uradite i ti ljudi će najverovatnije najvećim delom da izgube posao (za šta je i stvoren uslov novim Zakonom o radu), ali ja sam svestan da je to crna realnost u kojoj živimo i u tom delu mi vam nećemo ništa prebacivati. Hvala. Sledeći put se ne javljam, pošto sam pričao dva minuta.

Đukanović Vladimir

Meni nije jasno zašto bi neko želeo da obriše član koji definiše kako da se obezbede uslovi za trgovanje akcijama. Doduše, akcije nekih preduzeća, kada su se odvijale privatizacije, kada ste možda vi bili akter, zaista su potpuno bile obezvređene. Razumem da vas to možda ne interesuje, ali nemojte sada da dopustite da se to nešto obezvredi.

Vidim da se zalažete za stečaj svih preduzeća. Ja vas razumem. Kako ste sprovodili privatizacije, državu ste celu u stečaj ubacili. Zaista, ovo je još jedan u nizu pokazatelja koliko destruktivno ste pristupili ovakvom jednom zakonu, ali to pokazuje kakvi ste vi i zašto građane Srbije sve ovo danas košta, zbog niza podnetih amandmana koji su suštinski potpuno, potpuno besmisleni.

Radojević Aleksandar

Poštovana predsednice, gospodine ministre, zaista sam fasciniran današnjim amandmanima gospode poslanika. Samo se bojim da gospodin Živković to obrazlaže onako malo sa manje energije, sa manje žara od gospodina Pavićevića, pa bih predložio da gospodin Pavićević preuzme, možda i uspe da ubedi nekoga od nas da prihvatimo neki amandman.

Zaista, za ovo što je gospodin Živković sada obrazložio ne mogu da glasam. Hvala.

Pavićević Vladimir

Poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo, i meni je drago da postoji i dalje jedna snažna energija da razgovaramo o amandmanima poslanika Nove stranke na članove Predloga zakona o privatizaciji.

Ovde smo podneli amandman na član 47. On je obimniji u odnosu na veći broj drugih članova ovog zakona, pa neću da ga čitam.

Mislim da je važno, recimo, da je gospodin Cvetanović, gospodine Radojeviću, na tragu toga da prihvati neki naš amandman. Ovo je samo još jedan pokušaj da se on učvrsti na tom putu.

Gospodin Cvetanović kaže – kombinacija više nema ono značenje. Nema, ali ima drugo. Na primer, u šahu znači više međusobno povezanih poteza. Nismo mi samo zbog one kombinacije ovo predložili, nego i zbog toga da neke šahovske ideje ne bi ovde bile u opticaju. I, predložili smo da bude jedan fini termin – spajanje. „Spojiti“ znači povezati jedno sa drugim. Postoji li bolja reč za ovo u članu 10. što ste reklamirali? Hvala.

Cvetanović Milorad

Replika, spominjanje imena. Neću pomenuti ime uvaženog profesora, obratiću se vama, da ne bih dao ponovo šansu za repliku.

Kada sam rekao kombinacija, mislio sam na to da su se opozicioni poslanici uplašili sami sebe znajući u kakvim su kombinacijama, varijacijama, burazerskim odnosima napravili to da su stotine hiljada ljudi van svojih preduzeća.

„Kombinacija“ za Srpsku naprednu stranku ima samo izvorno značenje i nikakvo drugo. Kriminogena značenja koja je „kombinacija“ imala u prethodnom dvanaestogodišnjem periodu za nas nikako nisu prihvatljiva i mi apsolutno ne znamo šta ona znači u drugom značenju. Hvala.

Živković Zoran

E, evo ga – prodaja imovine. To je dramatična izmena u odnosu na postojeći zakon, jer postojeći zakon nije predviđao prodaju imovine.

To znači ono kako mali Đokica... pa sam upozoren. Ne mora Đokica, može kako Mali Siniša zamišlja privatizaciju, a to je to: kombinacije, koferče, burazeri, varijacije, šta god.

Znači, to da se prodaje imovina, a ne kapital, to rasparčavanje subjekata privatizacije se prvi put definiše ovim zakonom. Kao što ni direktan dogovor ili prodaja ili dogovaranje nije bilo bilo uopšte u prethodnom zakonu, nego je bilo u prednacrtu ovog zakona, pa je izbačeno, da li zbog nekog pritiska ili zbog dozivanja pameti.

U svakom slučaju, ovo je onaj drugi deo naših argumenata zašto ne treba prihvatiti ovu izmenu zakona, jer se ovde, kao što je i rekla potpredsednica Udovički, stvaraju ogromni uslovi za korupciju i kriminal najšire vrste. Nas dvojica, kao predstavnici opozicije, želimo da vas zaštitimo od vas samih.

O hrabrosti je bilo pitanje …

(Predsednik: Samo o amandmanu, nema ništa o hrabrosti.)

Pa, svi su govorili o hrabrosti, valjda mogu i ja, oko amandmana, oko ovoga, oko prodaje, oko hrabrosti prodaje …

(Predsednik: Najhrabriji su postavljali pitanje kada je bio tu premijer.)

Znači, kada dođe premijer u parlament, svi poslanici treba da se osećaju blaženo, a ne da se plaše pa da im treba hrabrost.

Kada sam ja dolazio u parlament kao premijer, svi su bili blaženi. Hvala.

Pavićević Vladimir

Poštovana predsednice, narodni poslanici, amandman na član 50. Sve što je važilo za član 49, Program za prodaju imovine, važi i za član 50, budući da se taj član tiče sadržine tog programa za prodaju imovine.

Neophodno je samo da kažem, čisto radi gospode Radojevića i Cvetanovića, šta znači „varijacija“, da prosto ne bude nepoznanica oko bilo kojih termina u našoj skupštini – odstupanje od osnovne, prvobitne teme, sadržaja, oblika; promena, izmena osnovnog lika, oblika itd.

U našem slučaju, kao što današnja rasprava to potvrđuje, nije bilo moguće razmišljati o bilo kakvoj varijaciji, gospodine Jaziću i gospodine Radojeviću, ni o kombinaciji. Hvala vam.

Babić Zoran

Gospođo predsednice, znam da ulazimo u dvanaesti sat rada i da je koncentracija svih narodnih poslanika pri kraju. Energije, volje, htenja, želje za reformama i promenama i želje da se učestvuje u radu Narodne skupštine Srpskoj naprednoj stranci, Poslaničkoj grupi Srpske napredne stranke ne manjka, evo, tu su kolege, ja sam im zahvalan, za razliku od nekih „stelt“ poslaničkih grupa, koje ne interesuje ova rasprava.

Razumem vas i pozdravljam kada neko podnese veliki broj amandmana, ali vas molim, ako će jedina argumentacija u amandmanima biti čitanje člana koji se briše i tumačenje Vujaklije, onda je to unižavanje dostojanstva Narodne skupštine. Hajde da svi sada donesemo Vujakliju i da svi komentarišemo šta je neko drugi rekao, uz kršenje Poslovnika i direktno obraćanje drugim narodnim poslanicima, što ovaj poslovnik o radu ne prepoznaje.

Prema tome, zamolio bih vas da upozorite kolege da zbog bezidejnosti u obrazloženjima, koju nisu imali ni kada su pisali amandmane, jer sam pažljivo pročitao i video, od 95 obrazloženja, 95 istih obrazloženja, ipak budu malo maštovitiji u ubeđivanju da su dobra rešenja koja predlažu. Spreman sam da polemišemo i razgovaramo o svim amandmanima, ali nisam spreman da razgovaramo o Vujakliji. Nisam spreman da razgovaramo uz kršenje Poslovnika, obraćajući se jedni drugima, i nisam spreman da zbog nekih jezičkih formi razgovaramo o čisto ekonomskim zakonima.

(Predsednik: Samo član, izvinjavam se, priznajem da sam umorna.)

Član 107.

Radojević Aleksandar

Pošto je pomenuto moje prezime, ne znam zašto, ali kolega Pavićević je doveo moje prezime u vezu sa varijacijama na temu, prosto mi je žao što nije uspeo da definiše varijacije na temu bez pomoći Vujaklije na stolu. Mislim da bi neko ko nosi tu titulu morao to da zna i bez pomoći Vujaklije. Zahvaljujem.