STENO BELEŠKE, 3. dan, 4. deo

Pavićević Vladimir

Poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo, podneli smo amandman i na član 52. koji se tiče ugovora o prodaji imovine i obrazložili taj amandman. U odnosu na obrazloženje koje smo dostavili u pisanoj formi, ovde želim samo da dopunim još dve stvari, pošto vidim da rasprava i dalje teče, ja mislim, istom energijom kao kada smo počeli jutros i mislim da je to veoma dobro.

Mislim da je u redu, poštovana gospodo, da koristimo širu literaturu kada se pripremamo za naše nastupe u Narodnoj skupštini, pa i „Rečnik srpskog jezika“ Matice srpske, a ne „Rečnik stranih reči i izraza“.

(Predsednik: Ako smatrate da je to nužno za suštinu amandmana na član 52.)

Na primer, za članove 52. i 10. pokazalo se da „Rečnik srpskog jezika“ Matice srpske jeste bio koristan. Ovde sam video odobravanje ljudi koji su naši gosti ovde.

(Predsednik: Obećali ste minut.)

Hvala vam onda.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. Član 52. ima rubrum „Ugovor o prodaji imovine“. Amandman kolege Borislava Stefanovića i moj ide u logičnom nizu sa izmenom koju smo predložili za prodaju kapitala, pa tako i za prodaju imovine.

Naime, u ovom članu u 2. stavu se kaže da „ugovorne obaveze kupca iz ugovora o prodaji imovine po pravilu traju dve godine“. U 3. stavu kaže se: „Izuzetno od stava 2. ovog člana, zbog značaja očuvanja delatnosti, na predlog resornog ministarstva u čijoj nadležnosti je delatnost subjekta privatizacije, period ugovornih obaveza može se ugovorom o prodaji imovine odrediti u trajanju od tri godine.“

Sa istom argumentacijom koju smo imali kada je u pitanju naš predlog da se kod prodaje kapitala produži sa tri na pet godina, i ovde takođe predlažemo da se produži sa tri na pet godina.

Drago mi je da odredba o prodaji imovine nailazi na takvo oduševljenje kod onih koji će zakon bezrezervno podržati. To može da znači samo dve stvari: ili da se ne zna dovoljno o fragmentaciji pre prodaje i o tome kako se to eventualno moglo raditi ili nije moglo raditi, ili da se ne razume važnost ovog novog pravnog instituta koji govori o prodaji imovine.

Kako bilo da bilo, meni bi bilo drago da se ovaj amandman prihvati, i u slučaju kupca kapitala i u slučaju kupca imovine.

Ono što mi ne bi bilo drago jeste da se istraje, to je možda netražen savet, možda mi bude i zamereno, ali da se istraje u diskvalifikacijama procesa privatizacije, zbog toga što je godinu i po dana pred nama možda najteži period za proces privatizacije u nekom društvu. Ako mi na javnim funkcijama, koristeći odgovorno javnu reč, nemamo da kažemo ništa drugo osim da je privatizacija jedan zao proces koji ljude ostavlja bez ikakve nade i bez posla, to neće biti dobra podrška za godinu i po dana kod ljudi koji treba da sprovode ovaj zakon.

Ja ću glasati protiv ovog zakona, iz svojih razloga koje obrazlažem, ali nikad mi neće pasti na pamet da osporavam ideju privatizacije u jednom društvu i da time otežavam posao i ljudima u Ministarstvu privrede, ko god ih vodio, i u Agenciji za privatizaciju, jer znam koliko će to biti težak posao.

Ne razumem razloge da se govori o privatizaciji kao o procesu koji je uništio našu privredu, iz najmanje dva razloga: prvo, zato što je to netačno; drugo, zato što takvu argumentaciju koriste ljudi koji imaju nameru da podrže ovaj zakon.

Znam da nema smisla apelovati da sa mnogo više brojki i mnogo racionalnijim pristupom govorimo o procesu privatizacije, ali prosto osećam kao svoju dužnost da ovaj svoj stav sa vama podelim.

Babić Zoran

Prodaja kapitala kao jedan od modela privatizacije je u stvari prihvatanje realnosti.

Po starom zakonu, vodim ga još uvek kao stari, po važećem Zakonu o privatizaciji, znate li koliko firmi je prodato? Uplaćena prva rata, srušene hale, napravljeni šoping-centri, napravljene zgrade, prodat kapital i posle godinu dana kažu – izvolite, vraćamo vam radnike, vraćamo vam hale koje su razbacane, koje su srušene, nema biznisa, nema proizvodnje, nema zaposlenja, evo, vraćamo vam ostatak. Znate li koliko ima takvih primera u Srbiji? Bezbroj. Za 10% ili za prvu ratu ljudi su dolazili do kapitala koji je vredeo mnogo više.

E, zbog toga je neophodno predvideti i model prodaje kapitala kao jedan od modela privatizacije, gde će se taj kapital proceniti ispravno, gde će imati svoju cenu, gde će oni koji su zainteresovani moći tu cenu da prihvate i da plate, a ne da za par hiljada evra kupuju imovinu i placeve koji vrede stotine hiljada evra, da na tim placevima naprave zgrade, šoping-centre, a da ostatak, a taj ostatak su obično rashodovane mašine i, nažalost, rashodovani zaposleni, vrate na teret državi.

Zbog toga je neophodno predvideti i ovakav model koji predviđa prodaju kapitala, jer stari zakon, odnosno važeći zakon takvu mogućnost nije predvideo. Ti investitori i ljudi koji su kupovali, a i država koja im je tako nešto omogućila da kupe, izvrgavali su zakon, izvrgavali su pravdu, izvrgavali su sve ono što je ispravno. Ovo je dobar model prodaje, koji u stvari predviđa ono što je realnost u Srbiji.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. Član 52, prodaja imovine. Član 41, prodaja kapitala. Prodaja kapitala je bila, a prodaja imovine je član o kome se radi. Evo, o tome vam govorim.

Potpuno razumem želju da se, kada podržavaš Vladu, sve prikaže boljim nego što jeste. Ja neću da se svađam ni sa kim oko ovakve teme, ali kada govorite o prodaji kapitala u trenutku kada se radi o članu gde se radi o prodaji imovine, onda samo moram da vas podsetim da je tema o kojoj ste sada govorili prošla pre 11 članova.

Prodaja kapitala je bila uvek, ovo je prodaja imovine. Ja tražim ugovor na pet godina, s dobrim razlogom. Molim vas, razmislite o tome. Hvala vam.

Živković Zoran

Ovaj član definiše način na koji se ustupa ugovor o prodaji imovine. Znači, sada pričamo o prodaji imovine, a ne kapitala. Prethodnik je stalno ponavljao kapitala, verovatno lapsus, nije namerno. Znači, ovde se govori o imovini.

Naravno da je ovo rešenje koje ima svoje uporište u prethodnom zakonu. Prodaja imovine je novina, ali način na koji se ustupa ugovor o prodaji je isti kao kod ustupanja ugovora o prodaji kapitala.

Izrečeno je da je puno privatizacija izvršeno sa 10% uplate vrednosti privatizacije i da su onda tu rasturane firme, pravljeni šoping-molovi, zgrade i ne znam šta, što je tačno i nema nikakve sumnje da ima puno primera za to, samo što je ovde pogrešna meta, pošto se nijedan takav slučaj, ni slovima ni brojkama, nije desio u vreme u kome sam ja snosio odgovornost za bilo šta u ovoj državi. Javna je tajna svuda po Srbiji da od 2004. godine pa do pre neki mesec najveći kritičar onoga što je tadašnja vlast u raznim oblicima…

(Predsednik: Poslaniče, o amandmanima. Molim da se svi vratite na amandmane. )

Govorim o ustupanju ugovora o prodaji imovine, 53. Hoću da kažem da su mnogi to zloupotrebljavali, čak i po zakonu koji nije predviđao ovo, ali da tu sigurno nema nikakvog traga Nove stranke, niti bilo koga ko zastupa njene stavove. Naravno, bilo je mnogo zloupotreba u procesu privatizacije, ali to ne možete da prebacite meni.

Babić Zoran

Ni u jednom jedinom gestu, ni u jednoj jedinoj reči nisam podnosioca ovog amandmana, koji nažalost nije govorio o amandmanu, označio kao odgovornog za takav princip. Nije me briga da li je odgovoran Zoran Živković ili Zoran Babić, to neka utvrde pravosudni organi. Nisam vlastan da to radim. Pričam o lošem principu. Pričam o lošem rešenju.

Pričam o onome o čemu ste i vi rekli da je takvih slučajeva bilo, možda ne za 10%, ali za jednu petinu, jer su na pet godina firme prodavane, pa se uplati jedna rata, radnici na ulicu ili negde u ćošak i iznikne i otme se ono što je najatraktivnije.

Pričam o tom principu koji je neodrživ, za koji ne smemo da dozvolimo da bude i u novom zakonu. Ako neko hoće da kupuje imovinu tih firmi, mora da je plati po tržišnoj ceni, onoliko koliko vredi, a ne za jednu petinu firme da kupuje najatraktivnije, da otima najatraktivnije, a onda radnike i rashodovane mašine da vrati nazad državi.

Opet podvlačim, krivica za tako nešto, politička, plaća se na izborima, a zakonska krivica u sudovima. Država mora da radi taj posao, a na nama ovde je odgovornost da donesemo zakon koji će taj postupak privatizacije završiti i staviti tačku do kraja 2015. godine, da zaštitimo ljude koji rade u tim firmama, da nastave proizvodnju, da imaju budućnost, da mogu da žive i u firmama u restrukturiranju i u firmama u portfoliju Agencije za privatizaciju. Da bismo tako nešto uradili, neophodno je da postoji širi dijapazon modela privatizacije. Jedan od tih modela je i prodaja kapitala i prodaja imovine.

Pavićević Vladimir

Poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo, ja ću u manje od minut da komentarišem naš amandman na član 54. upravo zbog jedne vrste odgovornosti u odnosu na ono što su funkcije Narodne skupštine, a i s obzirom na jednu političku odgovornost, ja mislim ovde, nas dvojica smo argumentovali da svi ovi članovi, od 48. do 53, pa i ovaj 54, u okviru poglavlja koje se tiče prodaje imovine treba da se brišu. Sada neću ponavljati te argumente, nego ću samo podsetiti da smo podneli amandman na član 54. Hvala vam.

Čomić Gordana

Analogija kao kod prodaje kapitala; dakle, tražimo tu dodatno (amandman iziskuje ispravku, jezičku) da se u slučaju raskida ugovora plaća kazna u visini 2% procenjene vrednosti, kao i u slučaju prodaje kapitala. Prosto, kao dodatna ograničavajuća, unapred poznata odredba kojom bi se pokušalo sprečiti da se na lakši i jeftiniji, po kupca imovine, način manipuliše ili izvrgava zakon i koristi bilo koja nejasna odredba, s tim što u ovom delu amandman iziskuje jezičku ispravku na dva mesta. Hvala vam.

PREDSEDAVAJUĆI (Igor Bečić): Na član 55. i naziv člana 55. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.

Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili ovaj amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Živković Zoran

Nemam šta da dodam već iznetom obrazloženju.

Pavićević Vladimir

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, amandmanom na član 56. mi smo zapravo hteli da zaokružimo intervencije na sve članove koji pripadaju ovom poglavlju broj V Predloga zakona o privatizaciji, koje se tiče prodaje imovine.

Ne postoji neki dodatni argument koji mogu sada ovde da iznesem za član 56. u odnosu na prethodne članove, tako da ostajemo pri argumentima koje smo do sada koristili. Hvala.

Čomić Gordana

Amandman se odnosi na okončanje postupka prodaje imovine i pokretanje postupka likvidacije.

Dosledno našoj prvoj ideji o uslovima za onoga ko je u ovom slučaju likvidacioni upravnik, u prethodnim slučajevima član komisije, itd., predložili smo da osim što on (ili ona) mora imati visoku stručnu spremu, da nije osuđivan za delo za koje je zaprećena kazna zatvora ili drugo kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova likvidacionog upravnika i da nije poverilac ili dužnik subjekta privatizacije, što su normalni, poželjni i razumni uslovi, takođe, najmanje pet godina radnog iskustva u delatnosti subjekta privatizacije ili u privredi, mi tu tražimo da bude deset iz istih razloga zbog kojih tražimo stručne.

Ovo je poslednji amandman na zakon o privatizaciji koji smo potpisali kolega Borislav Stefanović i ja. Zahvaljujem ministru na pruženim odgovorima. Nadam se da smo otvorili jedan dijalog, potpuno jasno i smisleno; ne kao dijalog namera, neko kao dijalog odgovornosti za procese koji su pred nama.

Želim da kažem da mi je drago da smo jednu stvar zaključili, a to je da su izmene i dopune koje su rađene na Zakon o privatizaciji iz 2001. godine, koji je preživeo svoje izmene i dopune 2005. godine i nadalje, da su sada novi zakon zbog Jedinstvenih metodoloških pravila Narodne skupštine. To je dobro, da pravila koja smo propisali sami sebi poštujemo.

Želim da ovaj zakon o privatizaciji, sa usvojenim amandmanima (bilo bi dobro, bar s nekim od onih koje smo predložili), bude primenjen striktno; da bude primenjen bez tumačenja i da bude primenjen u roku koji je napisan. Poslednje što bih volela je da budem u mandatu ove skupštine 2016. godine sa predlogom nekog ministra privrede koji traži produženje roka. Hvala vam.

Živković Zoran

Iz istih razloga, zato što je isto ili slično rešenje bilo sadržano i u postojećem zakonu, tražimo brisanje ovog člana.

Pavićević Vladimir

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, radi preglednosti u okviru ove naše rasprave, pošto je i oko toga bilo izvesnih problema tokom dana, samo da kažem da sada ulazimo u sedmo poglavlje našeg Predloga zakona o privatizaciji članom 58, na koji smo mi, naravno, podneli amandman, koji se tiče primene propisa i kriterijuma za prodaju.

Mi smo, inače, zadovoljni današnjom raspravom i uspesima u izvesnim aspektima našeg ubeđivanja u izvesne ciljeve koje treba da postignemo pričom o privatizaciji, pa ćemo našu raspravu dalje učiniti nešto konciznijom povodom nekih naših amandmana. Hvala vam.

Živković Zoran

Hvala. Ovde je izmena na koju sam ukazivao ranije, a to je da je, pored prenosa kapitala bez naknade zaposlenima, u postojećem zakonu bila opcija i prenos kapitala bez naknade građanima Srbije. Ovde se to izbacuje i ubacuje se prenos kapitala bez naknade strateškom investitoru. To je onaj opasni deo o kome govorim. Ne mislim da postoji loša namera, ali mislim da se ovim rešenjem ovaj zakon stavlja kao mogući mehanizam kriminala i korupcije. Hvala vam.

Babić Zoran

Pročitaću član 61, koji bi po mišljenju podnosioca amandmana trebalo da se briše: „Prenos kapitala bez naknade zaposlenima“. Nema strateških partnera. Zaposlenima.

I, šta je u tome problem? Gde je tu sada izvor korupcije? Gde je tu izvor nekih loših stvari? Zar mislite da ti ljudi koji su radili, koji su pravili te firme, a 400.000 njih su ljudi iz političke stranke na kojoj je i bio podnosilac amandmana, ostali su bez posla, bez budućnosti, bez ičega u životu, sada nemaju pravo čak ni na akcije, odnosno da se prenese kapital na njih koji su bili ili su sada zaposleni u tim firmama?

O čemu se onda ovde radi? Verujem i voleo bih da je ovo greška podnosioca amandmana, ali toliko kažnjavanje zaposlenih, tolika želja za kažnjavanjem ljudi u Srbiji... Ja zaista ne mogu da verujem da ovako neko može u političkoj konotaciji i političkoj razmeni mišljenja da uradi, osim ako nije greška

Živković Zoran

Da, greška je bila, ali vaša, zato što niste pažljivo slušali. Možete da proverite u stenogramu. Ja sam rekao da sada ulazimo u deo koji se bavi besplatnim prenosom akcija. To je osmi segment celog zakona, prenos kapitala bez naknade.

Živković Zoran

Nije replika. Objasniću, da se pored besplatnog ustupanja zaposlenima …

Živković Zoran

O tome vam govorim. „Subjekt privatizacije donosi odluku o izdavanju akcija bez naknade i javnim pozivom obaveštava zaposlene o tome.“ O tome govorim, ali sam pogrešno protumačen ranije, pa hoću da uhvatim zajedno to. Znači, i u postojećem zakonu postoji …

Živković Zoran

Ne, govorim o amandmanu na član 62. Ako vam kažem da je 62, kako da vas ubedim da je 62. kada vi to ne verujete?

Živković Zoran

Pa, naravno, ne vredi. Prema tome, govorim vam o tome da i u postojećem zakonu postoji istovetno rešenje, tako da naše brisanje sa argumentima da treba brisati ono što već postoji ostaje. Samo sam još dodao da nas očekuje član 64, odnosno 65, gde se uvodi strateški partner kao korisnik prenosa kapitala bez nadoknade.

Govorim o segmentu osam, celom, da ubrzam raspravu. Ali, ako nećete, po dva minuta za svaki amandman, dogovoreno.

Živković Zoran

Postojeće rešenje, prepisano iz aktuelnog zakona. Dobro rešenje, ali ništa novo. Zato tražimo njegovo brisanje.

Živković Zoran

Član 65, koji kaže: „Uslovi i način prenosa kapitala bez naknade na strateškog investitora utvrđuju se u skladu sa propisima kojima se uređuje podsticaj za investicije, a na osnovu odluke Vlade.“ To je početak tog dela koji mi smatramo problematičnim, koji, i po rečima potpredsednice Udovički, stvara uslove za nezakonito poslovanje, ugovaranje pre toga, arbitrarnost, ekskluzivnost, što biste vi rekli direktne dogovore, tako da mislimo da će ceo ovaj segment, koji možda ima dobru nameru, u svojoj realizaciji proći kroz velika iskušenja. Mislim da je bolje da ga nema nego da ga ima i da stvara uslove za ta iskušenja. To nije postojalo u prethodnom zakonu, odnosno u aktuelnom zakonu.

Babić Zoran

Neko ko je bio premijer ove države ili ima ambiciju da postane ponovo (lično mislim da to neću dočekati) mora da zna da svaki investitor koji dođe, ne samo u Srbiju, u zemlje u okruženju, bilo gde, prvo pogleda kako je ta zemlja i da li je ta zemlja stabilna, političku stabilnost te države. A na političku stabilnost države loše utiče kada jedan narodni poslanik ili potpredsednik opozicione stranke u kampanji, ali i posle, poziva na ukrajinski scenario, poziva ponovo na lomljenje Beograda, na paljenje ove zgrade, samo zarad dolaska na vlast. Na takve ideje su dolazili, to su promovisali ljudi sa poslaničke liste na kojoj je bio i predlagač ovog amandmana.

Pod broj dva, investitori gledaju kakvo je zakonodavstvo te zemlje. Zbog toga mi radimo na ovim reformskim zakonima da bismo stvorili ambijent, povoljan ambijent za ulaganja.

I, pod tri, a ispraviće me ljudi koji sede ovde pored ministra, koji su, siguran sam, daleko stručniji od mene u tim razgovorima, treće pitanje, koje je možda čak i prvo – a šta vi dajete kao podsticaj? A šta vi nudite da mi dođemo ovde da razvijamo biznis i da zapošljavamo ljude?

Neko ko kaže da iz zakona treba izbaciti mere podsticaja je neko ko direktno kaže – ne želimo nova radna mesta u Srbiji. Nema podsticaja, nema novih radnih mesta. I to je direktan odgovor zbog čega ne treba prihvatiti ovakav amandman.

Nekada su podsticaji finansijski, nekada se plaća po radnom mestu. I to smo u prošlosti radili. Ne kažem da tako nešto i u budućnosti nećemo raditi. Za Srbiju je osnov, za građane Srbije je osnov da počnu da rade, da počnemo da proizvodimo, da počnemo da stvaramo nove vrednosti. Bez toga nema države. Nema ničega. Oni koji kažu da nam ne trebaju mere podsticaja, ili se ne razumeju u ekonomiju, ili nemaju dobru nameru, ili je i jedno i drugo.

U svakom slučaju, mere podsticaja, a jedna od mera podsticaja su uslovi i način prenosa kapitala bez nadoknade za strateške investitore, koji se utvrđuju u skladu sa propisima kojima se uređuje podsticaj za investitore.

Ja bih voleo i bio bih jako srećan, skinuo bih kapu, rekao bih „bravo, majstore, tako treba“, kada bi predlagač ovog amandman rekao – evo, doveo sam strateškog partnera za Železaru Smederevo. Evo doveo sam, ne da nisam preneo besplatno te akcije, nula, nula. Gde su ti investitori? Gde su ti investitori? Gde je Železara? Na grbači države, osam i po miliona evra mesečno.

Zašto ne rešite jednu, ne mora biti Železara, bilo koju, od tih neuralgičnih tačaka za naše društvo? Ne, nego sada hajde da izbrišemo da nema ni mera podsticaja. Pa, bravo, šta ćemo onda da radimo? Onda nema radnih mesta, nema ničega.

Zašto vam u prošlosti, kada ste vodili ovu državu, nije smetalo da se pod ne znam kakvim, vrlo prikrivenim okolnostima i uslovima deli po desetinu i više hiljada evra po radnom mestu? Tada je bilo u redu i tada je moglo za neke, a smeta vam kada je tako nešto predviđeno u zakonu, i to po jasno određenim kriterijumima i uslovima.

Mislim da je predlagač amandmana prevideo te ekonomske pokazatelje, koji važe svuda u svetu i važiće i u Srbiji. Ne bih voleo da dovodim predloženi amandman u vezu sa ekonomskim neznanjem ili lošom političkom voljom i mišljenjem o privredi i o građanima Srbije.

Živković Zoran

To je taj nesrećni član 66. Neki misle da je to neki đavolji broj, ja nisam sujeveran, ali, definitivno, ovo nije dobro zato što strateško partnerstvo jeste taj vid direktnog dogovaranja. To nema nikakve veze sa nečim što se prebacuje.

Naravno da je moguće zapošljavanje i bez podsticaja. Mere podsticaja prvi put su uvedene 2007. ili 2008. godine, ili možda čak kasnije; mislim, tek u prvoj vladi koju je vodila Demokratska stranka sa socijalistima ili sa Demokratskom strankom Srbije. U vreme kada sam ja vodio Vladu Srbije nije bilo nikakvih mera podsticaja, a zapošljavanje je bilo vrlo aktivno.

Takođe, vi ste pričali o Železari Smederevo, pa ću ja da vam kažem – ja jesam doveo strateškog partnera za Železaru Smederevo i dok je on bio tu, to je radilo. Pitajte Šormaza ako meni ne verujete.

Ne možete meni da oduzimate reč, malopre je govorio pola sata o Smederevu, a sada ja ne mogu da dam odgovor na to. Gde piše „Smederevo“ u članu 65. o čemu se malopre govorilo?

Babić Zoran

Pre nekoliko dana sam u ovom parlamentu govorio da je loše kada neko u našem društvu preuzima dobre stvari koje je neko drugi uradio.

Jedno je vreme 2001, 2002, 2003, drugo je vreme 2008. godina; 2002, 2003, 2004. godine nije bilo svetske ekonomske krize, 2008. godina jeste bila vreme svetske ekonomske krize. Drugi su alati, druga delovanja kada je drugačije okruženje.

Međutim, ono što zapara uši jeste kada neko posao koji je uradio neko drugi, jedan kolektivni organ kao što je Vlada Republike Srbije (koju je u to vreme vodio pokojni premijer), sada, posle desetak, dvanaest, trinaest godina koliko je prošlo od tog perioda, prigrabi za sebe i kaže „ja sam to uradio“, iako znamo da je to uradila Vlada pokojnog premijera.

Neke stvari iz naše istorije kojima se niko ne ponosi, zbog kojih neki ljudi odgovaraju, i dobro je što je tako, ali dajte da ... Ja koji sam bio sa druge strane i tada i sada, koji se politički nisam slagao, pokazujem više poštovanja prema tim ljudima, nego što pokazujete vi koji ste bili jako bliski. Dajte da nešto što je neko drugi uradio i što je u tom trenutku bilo dobro... Kamo sreće da je „Ju-Es-stil“ imao snage i prostora na tržištu da ostane u Smederevu, svi bi bili srećni. Ali, nemojte to što nije vaše prihvatati za sebe i grabiti za sebe.

(Predsedavajući: Vreme, gospodine Babiću.)

Gledaju nas ljudi, znaju ko je šta radio i nemojte da ja branim pokojnog premijera od vas.

Živković Zoran

Ugovor sa „Ju-Es-stilom“ je potpisan avgusta 2003. godine, toliko za pametne i pismene.

A najgora kombinacija, imate mogućnost sagledavanja stvarnosti…

Živković Zoran

Ja ne znam na čemu ste vi, ja vam govorim o onome za šta sam se javio za reč.

Živković Zoran

Ne, ja nisam umoran. Ne možete vi da definišete ko je ovde... Šta ste vi? Lekar?

Pavićević Vladimir

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, poštovani gosti, mi smo podneli amandman na član 68. Ja ću vrlo precizno sada da objasnim zašto smo podneli amandman na član 68.

Ovo je jedan od devet članova Predloga zakona o privatizaciji u okviru devetog poglavlja koje nosi naziv „Strateško partnerstvo“. Svaki put kada smo čitajući članove ovog zakona nailazili na kovanicu „strateško partnerstvo“ mi smo reagovali i objašnjavali zašto je to loše. To je bilo u slučaju člana 2, u slučaju člana 8. itd.

Ovde je postavljeno pitanje od strane mnogih narodnih poslanika – dobro, vas dvojica, koji ste podneli toliko amandmana u kojima piše „briše se“, šta predlažete, kako da se reši neki problem za koji će biti relevantan ovaj zakon o privatizaciji?

Sve te narodne poslanike i druge osobe koje su zainteresovane za temu upućujem na jedan dokument koji se zove „Program ekonomskih reformi“, koji je nastao u okviru delovanja ekonomskog saveta Nove stranke, u okviru kojeg smo definisali dva osnovna cilja mera koje se tamo predviđaju: pod jedan, privredni rast, to je jedna stvar, i druga stvar (da se i to možda evidentira negde), povećanje zaposlenosti, gospodo. To su dve stvari, mislim, o kojima ovde treba neprestano da razgovaramo, kako da obezbedimo privredni rast u svojoj državi i kako da obezbedimo da što je moguće veći broj građana u Srbiji radi. U tom dokumentu mi predlažemo i konkretne mere kako do toga da dođe. Predlažem, naravno, pored Vujaklije i „Rečnika srpskog jezika“, na čitanje i taj dokument. Hvala vam.

Babić Zoran

Ja ću se samo u jednoj stvari složiti sa predlagačem ovog amandmana, a to je da je neophodno povećati privrednu aktivnost i broj zaposlenih u državi. Mrtvim slovom na papiru i nečim što piše u programima ne želim da se bavim, jer od toga koristi niko nije video.

Ono što hoću da kažem, kako ova Vlada Republike Srbije povećava privrednu aktivnost i broj zaposlenih – baš kroz strateško partnerstvo (pokušavam da imam isti stil kao moj prethodnik), a to je da je od kompanije „Jat ervejz“, koja je imala od 28 do 55 miliona gubitka, napravila kompaniju koja je za samo godinu dana prosečnu starost aviona sa 26 godina svela na devet i po godina, koja je dobila devet aviona „erbas“ A-319 i „erbas“ A-320, u kojoj je broj putnika za 70% povećan, zaposleno novih 300 ljudi.

Predlagaču amandmana predložio bih da i dalje piše ekonomske programe, a da nas puste da sa ovakvim strateškim partnerima zapošljavamo ljude u Srbiji.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, poštovani gosti, naravno, mislim da je u redu da bude i malo duhovitosti u našoj Narodnoj skupštini. Ko god ima takvu inicijativu, ja to podržavam, nema nikakve dileme.

Kada govorim o našem amandmanu na član 69. Predloga zakona o privatizaciji, taj član odnosi se na kontrolu izvršenja ugovornih obaveza, neophodno je da napomenem dve važne stvari.

Jedno je: saglasan sam sa svim narodnim poslanicima koji su ovde tvrdili da su stabilnost i vladavina prava ključne kategorije za stvaranje uslova za obezbeđenja jednog dobrog procesa privatizacije. Šta je problem kod nas? To što mi nemamo ni stabilnost, a ni vladavinu prava. Zato je čitavo poglavlje o strateškom partnerstvu problematično za nas dvojicu. I, između ostalih stvari, na ove članove Predloga zakona o privatizaciji koji se tiču strateškog partnerstva smo sa posebnim zadovoljstvom pisali naše amandmane u kojima stoji „briše se“.

Moram još jednu stvar ovde da dodam. Mislim da je nezgodna stvar kada se u Narodnoj skupštini čuje komentar da je neki program ekonomske politike, što znači da se taj tekst tiče pokušaja definisanja konkretnih predloga rešenja za neke probleme, kaže da je mrtvo slovo na papiru.

(Predsedavajući: Vreme.)

Da li onda možemo i za neki predlog zakona…

Poštovani predsedavajući, jedan minut i trideset šest sekundi je bilo kada ste mi rekli – vreme. Kada gospodin Babić dođe do dva minuta i jedanaest sekundi, vi mu ništa ne govorite. Mislim da to nije primer nekakve tolerancije, niti poštovanja Poslovnika. Kako to može da se desi? I ne samo što gospodin Babić dođe do dva minuta i jedanaest sekundi, nego može da govori o čemu hoće, ne mora da kaže ni šta je sadržina amandmana, ni člana predloga zakona. On može da se vraća u prošlost...

Babić Zoran

Mrtvo slovo na papiru je sve što je napisano da se maše ukrug, od čega građani Srbije nemaju nikakvu korist. To će i ostati mrtvo slovo na papiru, jer je podrška koju predlagač ovog amandmana ima takva da ne može da zaposli nikoga, ni jednu mesnu zajednicu u Srbiji, a kamoli državu Srbiju.

Što se tiče predloženog amandmana, ne mogu da razumem, s jedne strane, ne odgovara strateški partner, a s druge strane, ne odgovara kontrola. Hajde ovo za strateškog partnera da razumem, ali što, bre, ljudi, ne odgovara kontrola? Šta fali kontroli? Kad se nešto ne kontroliše, znači, spremno je na kombinacije, kako reče gospodin Cvetanović. Kažite javno – hoćemo da se prave u privatizacijama kombinacije, ne treba nam kontrola, ne treba da se meša država. Kažite otvoreno.

Malopre ste rekli otvoreno da vam smetaju zaposleni, da nećete na zaposlene da prebacujete kapital, da nećete na zaposlene da prebacujete imovinu. Verovatno da se zaposlenima spremaju, po tom vašem ekonomskom programu, mrtvom slovu na papiru, samo otkazi, a sada još da „ugasimo svetlo“. Kada „ugasimo svetlo“, onda je to odlično za kombinacije gospodina Cvetanovića, kako ih on definiše.

Prema tome, ovaj amandman je krajnje neprihvatljiv za SNS, ali, bogami, i za najveći deo parlamenta.

Živković Zoran

Član 70. glasi: „Odluku o strateškom partnerstvu osnivanjem novog privrednog društva donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove privrede“.

Ovaj član zakona je osnov za korupciju i zato ga treba brisati. Hvala.

Tomić Aleksandra

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, što se tiče člana 69. koji smo prošli, moj kolega je objasnio, mada mi niste dali reč, ali kada pričamo o članu 70, gde Vlada donosi strateške odluke praktično za sve firme koje su u društvenoj svojini i one koje su u restrukturiranju, član 70. mora da postoji, jer ako nema tog člana, to znači da se zalažete za neposrednu pogodbu. Ako Vlada ne donosi odluke za strateška partnerstva, kao što su određene privatizacije u prošlosti, bez odluke Vlade, bile na neki način sprovedene, onda imate direktnu korupciju.

Prema tome, ono što je danas u svetu sistem razvoja ekonomije ide preko grinfild i braunfild investicija, ali s obzirom na to da je danas sve manje i manje grinfild investicija, odnosno investicija koje potiču od početka, od „zelene livade“, sve više se koristi sistem strateškog partnerstva.

Ozbiljnost u kojoj treba da se pokaže kao država investitor ili suinvestitor, na osnovu društvene imovine koja povezuje, jeste upravo član 70. koji kaže da Vlada donosi strateške odluke. Zahvaljujem se.

Pavićević Vladimir

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poštovani gosti, evo, radi orijentacije, pošto vidim da polako gubimo ovde, makar neki poslanici, tu orijentaciju, samo da evidentiramo gde smo – dakle, član 71. i amandman poslanika Nove stranke na član 71. Predloga zakona o privatizaciji. Taj član tiče se osnivanja novog privrednog društva. Tu bih sada da kažem dve stvari.

Strateško partnerstvo, pa sve ove stvari koje su predviđene stavovima u članu 71. već su viđene stvari. Ovde se govori da je to nešto novo, da iza toga stoje novi principi kojima će da se reše neki problemi. Strateška partnerstva su već viđene stvari. Primer „Fijata“, primer „Etihada“ su primeri strateških partnerstava, gospodo. Ti primeri počivaju na tajnosti ugovora, na tome da nijedan građanin Srbije, ni građanka, ne može da zna šta piše tamo. Čekajte, da li je to princip na kojem temeljimo novi zakon o privatizaciji? A danas smo od predsednika Vlade čuli da nećemo ni saznati šta piše u tim ugovorima. Kakvog to ima smisla?

Druga stvar, gospođa Tomić je komentarišući sadržinu naših amandmana na ove članove rekla – pa, dobro, ako nema člana 70... Ali, gospođo Tomić, odnosno poštovani predsedavajući, a da čuje i gospođa Tomić, ako nema člana 66, nema člana 67, ne mora da bude ni člana 70, a mi tvrdimo ni člana 71, ni 72, ni 73, ni 74, čime se završava poglavlje o strateškom partnerstvu, i nijednog člana, sve do poslednjeg, devedeset petog, poštovani predsedavajući i poštovani gospodine Babiću. Hvala.

Dušan Vujović

Pošto nikoga nije bilo da obrazloži predlog amandmana na član 68. koji je prihvaćen i ušao u sastavni tekst zakona, koristim priliku da vam pročitam taj amandman: „U članu 68. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi: 'Ugovor o strateškom partnerstvu objavljuje se na zvaničnim internet stranicama Agencije za privatizaciju Vlade Republike Srbije u roku od tri dana od dana potpisivanja'.“

Prema tome, ovo primite kao sastavni deo teksta zakona. Hvala.

Babić Zoran

Možda su za predlagača ovog amandmana neki ugovori nevidljivi zato što ih gleda zatvorenih očiju. Možda su nevidljivi, ali danas nije pokazao takvu hrabrost kada je gospodin Vučić pokazivao ugovore, između ostalog, i sa „Etihadom“. Možda su ti ugovori za predlagača ovog amandmana nevidljivi, ali je vidljivo devet „Erbasovih“ aviona; evo ih na Aerodromu „Nikola Tesla“, ili lete. A od naredne godine leteće i za Ameriku, posle dvadesetak godina. Možda je i to nevidljivo za predlagača ovog amandmana. Možda je nevidljivo i da je deset novih „Erbasovih“ A-320 naručeno. I to je nevidljivo. Nevidljivo je i da je povećan broj putnika za 70%.

Znate, postoji redovna nastava, svi smo prošli kroz tu redovnu nastavu. Meni je žao što ostale kolege, kojima je ovo jasno, prolaze kroz dopunsku nastavu, ali ja sam voljan da držim tu dopunsku nastavu sve dok se širom ne otvore oči, sve dok se ne vidi realnost u Srbiji. Mogu da držim tu dopunsku nastavu i na Aerodromu „Nikola Tesla“, mogu da držim i u ovim „Erbasovim“ avionima. Gde god hoće onaj ko neće da otvori oči. Godinu-dve, progledaće. Nema problema. Biću uporan, boriću se za predlagača amandmana da progleda i da vidi šta je realnost u Srbiji.

Pavićević Vladimir

Članovi 103, 104. i 107. Gospodine predsedavajući, molim vas da mi objasnite kako to da je gospodin Babić jedini poslanik u ovoj Narodnoj skupštini koji ima pravo na repliku? Ja nisam dobio pravo na repliku kada sam tražio, gospodin Živković, gospodin Radojević, Cvetanović….

(Predsedavajući: Gospodine Pavićeviću, pa vi ste mu dali priliku za repliku.)

Jedino gospodin Babić ima pravo na repliku. Na osnovu čega?

Tomić Aleksandra

Uvaženi predsedavajući, ovde imamo jednu kampanju, koja je praktično besplatna, na državnom servisu Televizije Srbije, na drugom kanalu, od strane pojedinih poslanika koji žele da nas ubede da se jednostavno ne vidi ono što se vidi. A videlo se proteklih godina da nije postojao zakon o strateškom partnerstvu, da nije postojao zakonski osnov da se sklopi bilo kakav ugovor.

Zato se „Sartid“ kupovao iz stečaja, zato se privatizovao „Ce market“, zato se „Jugoremedija“ kupovala na volšeban način 2002. godine. Zato imamo 24 sporne privatizacije, koje imaju za rezultat 56 okrivljenih ljudi, 93 podignute optužnice, 7,7 milijardi dinara štete od 24 sporne privatizacije, tri bivša ministra uhapšena, jednog direktora Agencije za privatizaciju. To su sve rezultati ranijih zakonskih predloga u kojima su učestvovali predlagači amandmana.

Živković Zoran

Tačno je da nije postojalo strateško partnerstvo kao opcija u ranijem periodu, i to je više nego tačno. Ne postoji još uvek dok se ne usvoji ovaj predlog zakona. To je razlog zašto se ovako brzopleto donosi zakon – da bi se izvršila konvalidacija. ozakonjivanje nezakonitih ugovora o strateškom partnerstvu, recimo, u slučaju „Er Srbije“. Sami ste rekli da to sada ne može da se uradi. Vaš predsednik Vlade je napravio taj ugovor i prekršio zakon, i donošenjem ovog zakona treba da se pokrije ta rupa. To je jasno kao dan. Brisati član 72.

Živković Zoran

Član 105. Ne možete vi, predsedavajući, da određujete šta ja treba da radim, da li sam imao hrabrosti. To što se vama danas pojavio ovde predsednik Vlade Aleksandar Vučić i što ga vi viđate kao fatamorganu, ja tog čoveka znam dvadeset i nešto godina i nikakva fascinacija nije što se on pojavio danas ovde. To što sam pitao, pitao sam. Pola sata sam postavljao pitanja i svako ovde ko nije zlonameran ili glup, a znam da su ovde mahom dobri ljudi, mogao je da se… (Isključen mikrofon.)

Babić Zoran

Gospodine predsedavajući, pozivam se na član 107 – dostojanstvo Narodne skupštine. Mislim da je dostojanstvo kada se sa namerom pokazuje neznanje.

Član 105. kaže: „Niko ne može da govori na sednici Narodne skupštine pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Narodne skupštine“. Gde je tu prekršen član 105? Ili je neka fatamorgana ipak ostala, pa se pomislilo da je neko dobio reč, pre nego što je zatražio reč. Ne krijemo, ponosimo se onim što je Aleksandar Vučić uradio na političkoj sceni Srbije. Neko kaže – nažalost, ali većina građana kaže – nažalost, poznajemo i predlagače ovog amandmana.

Čomić Gordana

Povređen je član 27. zbog toga što je van nadležnosti predsedavajućeg da komentariše postupke narodnih poslanika pre toka sednice u trenutku kada predsedava.

Zaista ne vidim potrebe, razumem motivaciju, ali vas najlepše molim da ne unosite taj nepotreban duh kršenjem člana 27, koji vas obavezuje da se starate o redu, i da bilo kom narodnom poslaniku objašnjavate šta je trebalo da uradi pre dva i po ili tri sata na sednici Skupštine.

Ponavljam da je potpuno razumljivo da se želi učestvovati u jednoj igri opaski, šta je bilo za vreme postavljanja poslaničkih pitanja ili ne, ali u ovom trenutku, kada radimo zaista vredno i predano već ne znam koji, 11, 12, 13. sat, kada i ja koja više nemam amandmane i kolege koji imaju amandmane ne pokazujemo apsolutno nijednim gestom volju da se krši Poslovnik ili da se radi bilo šta drugo osim poštovanja reda, stvarno smatram nepotrebnim da se na takav način krši obaveza koju ima predsedavajući da se stara o redu, a ne da se proizvodi nered.

Ne želim da se izjasnite, ovo vas najlepše molim zato što stvarno smatram nepotrebnim, koliko god vas to možda zabavljalo, sa dobrim razlogom.

Pavićević Vladimir

Sada smo došli do dvanaestog poglavlja našeg Predloga zakona o privatizaciji, u okviru kojeg postoji samo jedan član. On nam je važan zbog dve stvari.

Jedna stvar, hteli bismo posebno da informišemo građane o tome šta ovde piše, jer se tiče stečajnih razloga. U članu 80. piše: „Agencija može podneti predlog za pokretanje postupka stečaja subjekata privatizacije ukoliko je ispunjen jedan od sledećih stečajnih razloga: neobavljanje delatnosti u periodu dužem od šest meseci; nepostojanje interesa za privatizaciju; da u periodu dužem od šest meseci nema zaposlenih; ako nije doneta odluka o modelu i metodu privatizacije po isteku roka iz člana 21. ovog zakona; ako nije usvojen program zbog nepostojanja saglasnosti poverilaca u skladu sa članom 50. ovog zakona, i u drugim slučajevima predviđenim Zakonom o stečaju.“

Na kraju se dodaje i kaže: „Agencija će podneti predlog za pokretanje postupka stečaja subjekta privatizacije u slučaju da nije sprovedena privatizacija subjekta privatizacije sa većinskim društvenim kapitalom u roku iz člana 6. stav 2. ovog zakona.“

Mislim da je važno, budući da će ovaj predlog zakona biti usvojen, da se čuje šta sadrži ovaj član 80. koji se tiče stečajnih razloga.

Druga stvar zbog koje sam hteo posebno da komentarišem naš amandman i obrazloženje za amandman na član 80. tiče se predloga izmena i dopuna Zakona o stečaju. Podsećam vas još jednom da ćemo u danu za glasanje glasati za taj predlog zakona uprkos tome što onaj jedan amandman nije prihvaćen, a razumemo i opravdavamo razloge za to. Hvala.

Živković Zoran

Član 81: „Ako je predmet privatizacije kapital koji čini manji od 50%...“, pa se navodi šta se primenjuje, a šta se ne primenjuje od ovog zakona u tom slučaju. Mene interesuje, voleo bih da dobijem odgovor od ministra, da li su u ovom zakonu bilo gde predviđena sredstva za restituciju? U starom zakonu je bilo predviđeno 5% od prihoda privatizacije. Da li postoji u ovom zakonu?

Živković Zoran

Ovim članom se definiše da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o privatizaciji koji je donet 2001. godine, pa menjan 2003, 2005, 2007, 2007, 2010, 2012, 2012. i 2014. godine, dva puta, jednom po odluci Ustavnog suda, ali ostaje navedeno da ostaje na snazi član 11. Uredbe o postupku i načinu restrukturiranja subjekata privatizacije, tako da je očigledno da ovim zakonom nije okončano restrukturiranje.

Konačno, ja mislim da svi možemo da budemo zadovoljni današnjom diskusijom, da mi kao predlagači imamo potpuno zadovoljstvo jer smo kroz ovih nekoliko sati lake i uspešne rasprave uspeli da ostvarimo više svojih ciljeva. Jedan deo je bio edukativnog karaktera, drugi deo je bio razobličavanje jednog pogrešnog tumačenja ovog zakona kao reformskog „pračuda“ u ovoj oblasti.

Vrlo je lepo što smo negde na polovini današnje rasprave čuli jedno tumačenje koje je došlo sa najvišeg mesta, odnosno od ministra, da je i stari zakon bio dobar, ali da je morao da bude menjan zato što su promenjeni uslovi i atmosfera za proces privatizacije u privrednom ambijentu u kome se mi sada nalazimo i da je bilo potrebno da se isprave neke nedoslednosti i problemi koji su nastali u sprovođenju starog zakona.

To je bio razlog zbog kojeg smo mi mislili da na to treba reagovati, da se donošenje novog zakona ne pretvori, pod a, u jedno estradno mahanje kvazinovim zakonom koji rešava sve probleme, što nije bio stav ministra nego onih koji su se bavili estradnom propagandom ovog zakona i, s druge strane, da bude jasno da je i postojeći zakon koji su primenjivale sve vlasti od 2001. naovamo bio u jednom delu dobar.

Hvala svim poslanicima na saradnji, hvala ministru i njegovim saradnicima na dobroj saradnji. Hvala gledaocima koji su ostali uz nas do ovog doba.

Bradić Blagoje

Gospodine ministre, predložili smo da se u članu 1. stav 1. posle reči „ili“ dodaju reči: „na oglasnoj tabli registra i u najmanje jednom visokotiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije, kao i“ i onda ide nastavak teksta. U stavu 2. istog člana reči „na javnom portalu nadležnog privrednog suda ili na drugi način kojim se omogućava da javnost bude upoznata o toku stečajnog postupka“ menjaju se rečima „na oglasnoj i elektronskoj tabli privrednog suda“.

Zašto smo to uradili, sada ću vam dati obrazloženje. Agencija za borbu protiv korupcije je u mišljenju o proceni rizika korupcije u Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju iznela stav da u slučaju kada sud odgovarajućem registru dostavi, radi objavljivanja, rešenja i druge akte suda, a registar nema svoju internet stranicu, način objavljivanja mora da bude preciznije određen, a ne na drugi odgovarajući način, kako piše u predloženom tekstu zakona. Ovo iz razloga što se rešenja i akti suda dostavljaju radi objavljivanja kako bi javnost bila upoznata sa ovim aktima.

Polazeći od preporuke Agencije i činjenice da je potrebno da se javnost upozna sa ovim aktima, amandmanom je predloženo da se pomenuti akti objave na oglasnoj tabli registra i u najmanje jednom visokotiražnom dnevnom listu, ali i da se ostavi mogućnost da se akti objave i na još neki drugi način, jer smatramo da se na ovaj način garantuje da će javnost biti upoznata sa sadržinom akata.

Odrednica „visokotiražni dnevni list koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije“ se koristi i u članu 53. Predloga, te je usvojena i u ovom amandmanu radi jezičke usaglašenosti.

U drugom stavu amandmana je predloženo terminološko usaglašavanje načina objavljivanja sa terminologijom iz stava 1. člana 1. Predloga. Zahvaljujem.

Jovanović Neđo

Zahvaljujem, predsednice. Ovde ćemo spustiti komentar na čisto stručni komentar. Radi se o tome da očigledno, zbog nepoznavanja stručne prakse, predlagač amandmana nije imao u vidu da su u stečajnoj praksi privredni sudovi već primenili oglašavanje, naročito putem oglasne table. Imajući u vidu da je transparentnost rada privrednih sudova već zastupljena kroz elektronski način obaveštavanja, objavljivanja svih podataka, to je vrlo jednostavno ući kako u program koji je dostupan i potpuno transparentan, tako i u sajt svakog privrednog suda i dobiti sve one podatke koji se ovim amandmanom traže.

Ovaj amandman je potpuno suvišan sa stanovišta sudske, odnosno stečajne prakse. Mislim da su sudovi već u tom pravcu iskoračili jedan veliki korak, u pozitivnom smislu reči, i nivo transparentnosti podigli upravo na onaj način koji se ovim amandmanom traži. Zahvaljujem se.

Živković Zoran

Razlog za podnošenje ovog amandmana je bila naša procena da je legitimacija stečajnog upravnika malo previše militarizacije ove funkcije. Ali, nakon vrlo jasnih argumenata koje smo čuli od direktorke Ivane Matić, odustajemo od ovog amandmana i prihvatamo to da će legitimacija pomoći stečajnim upravnicima da lakše dolaze do dokumentacije koja je neophodna za stvaranje prave slike o privrednom subjektu kojeg oni vode u stečaju. Tako da povlačimo amandman.

Bradić Blagoje

Nema veze, ja pričam.

Bradić Blagoje

Molim? Pretpostavljam da ste hteli da kažete da nema potrebe za komentarom. Ja bih radi građana Srbije, da znaju šta je bio naš predlog, što je Vlada prepoznala kao dobro i prihvatila. Zahvaljujem se što je Vlada ovako otvorena za sugestije i gleda da stručno usavrši svoj zakon.

Znači, mi smo predložili da se u članu 21. stav 1. tačka 1) posle reči „koje je pravosnažno osuđeno za“ dodaju reči „krivično delo protiv privrede, protiv pravnog saobraćaja, protiv službene dužnosti, kao i za“ i nastavlja se tekst.

Smatramo da je neophodno precizirati koja su to krivična dela u slučaju čijeg izvršenja i pravosnažne osude određeno lice ne može biti imenovano za stečajnog upravnika. Ovo je posebno naglasila i Agencija za borbu protiv korupcije u svom mišljenju.

Polazeći od dobrog pravnog okvira postavljenog npr. u Zakonu o javnom beležništvu, predlažemo da se preciziraju krivična dela na način iznet u amandmanu. Zahvaljujem Vladi na razumevanju i shvatanju naše želje da se popravi ovaj član zakona. Zahvaljujem.

Jovanović Neđo

Hvala, predsednice. U svakom slučaju, Poslanička grupa SPS podržava prihvatanje ovakvog amandmana, ali bih samo istakao jednu vrstu opreza sa stanovišta stečajne prakse.

Ovde su navedena taksativno krivična dela koja se vezuju za razlog zbog čega stečajni upravnik ne bi ni u kom slučaju mogao da dobije licencu. Međutim, ovakvo taksativno nabrajanje može da stvori jednu dozu rizika. Ovde smo se ograničili na krivična dela protiv službene dužnosti, pravnog saobraćaja i privrede. Šta je sa krivičnim delima iz oblasti poreske zaštite, poreske utaje i ostalog, što je i te kako prisutno u stečajnoj materiji? Bojim se da ćemo sudovima na ovaj način napraviti problem, a sudijama naročito.

Ja ni u kom slučaju nisam protiv toga da se ovakav amandman afirmiše i prihvati, ali mi se čini da ovakvo nabrajanje krivičnih dela može da bude kontraproduktivno i rizično što se tiče sudske prakse, što se tiče mogućnosti kada se bude u situaciji da se bira stečajni upravnik. Imamo jednu lepezu krivičnih dela. Šta ako je osuđen za krivično delo, pod pretpostavkom, krađe autorskog prava? Šta ćemo onda?

Dakle, imamo dosta situacija koje su ovde nedefinisane, a u stečajnoj praksi se mogu pojaviti. Stoga apelujem na koleginicu Matić da se ipak, kad se bude razmatrala ova pravna situacija kroz podzakonske akte, i ovo pitanje reši.

Čomić Gordana

Član 6. izmena i dopuna Zakona o stečaju bavi se licencama stečajnih upravnika. Naš predlog je bio da izdavanje licenci stečajnim upravnicima bude ograničenog trajanja, jer se na taj način licima koja po isteku tri godine nisu ispunila uslove za obnovu licence to pravo uskraćuje.

Namera je bila, što se tiče oročavanja licence, nezavisno od toga da li će ikada u ovom sektoru biti komore ili neće, da li će biti stručnog udruženja ili neće, da prosto imate nekakav mehanizam da ste sigurni da stečajni upravnici, oni koji to žele da budu, budu u najboljoj formi za taj posao. Žao mi je što ovaj amandman nije prihvaćen.

Sledeći amandman koji sam podnela, predlagač je prihvatio. Radi se o našoj nameri da skupština poverilaca dvotrećinskom većinom glasova donosi odluke, jer smo smatrali da se na taj način najbolje mogu štititi poverilački interesi preduzeća u stečaju. Drago mi je da imamo isti stav, s obzirom na to da je taj amandman na član 13, kojim se brisao stav 7, prihvaćen, te je postao sastavni deo Predloga zakona.

Ovo je poslednji amandman s kojim učestvujemo u raspravi o izmenama i dopunama Zakona o stečaju. Pošto znam kako je komplikovan proces donošenja Zakona o stečaju i kako ga je još teže primeniti, volela bih, od sveg srca, da on bude u primeni.

Nisam u odborima koji će direktno pratiti kontrolu i nadzirati one koji primenjuju zakon, ali jesam u Odboru za evropske integracije. Ova tema predstavlja jedan ozbiljan segment kojim se i mi bavimo, te smatram da smo i Vlada kao predlagač i ja kao podnosilac amandmana ispunili svoj zadatak.

Jovanović Neđo

Hvala, predsednice. Sad me je upravo koleginica Čomić stimulisala da ponovo apelujem da se ozbiljno razmotri mogućnost donošenja zakona o stečajnim upravnicima, imajući u vidu i ove zahteve koji se sada ističu, kao i one koje sam istakao u načelnoj raspravi.

Jedino se ne mogu složiti sa oročavanjem licence imajući u vidu dva razloga. Prvi razlog u stečajnoj praksi je nesumnjiv, a to je da se rad stečajnih upravnika kontinuirano prati. Zašto? Zbog toga što je stečajni sudija i te kako dužan, i te kako obavezan da kontroliše rad (ovo nije razlog za podsmeh, ovo je istina, tim poslom se bavim), dakle, i te kako je obavezan da prati rad stečajnog upravnika i da po prigovorima i pritužbama odlučuje o svakoj pritužbi na rad stečajnog upravnika. Tih pritužbi, hvala bogu, u stečajnoj praksi ima i te kako mnogo, naročito sa stanovišta zaštite interesa stečajnih poverilaca, kao i ostalih poverilaca, o čijim prigovorima odlučuje isključivo stečajni sudija.

Osim toga, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika imala je kontinuitet u praćenju rada stečajnih upravnika i na drugi način, kroz dostavljanje izveštaja. Ti izveštaji su, po meni, i te kako značajni kako za funkcionisanje stečajnih upravnika u stečajnim predmetima, tako i za praćenje rada od strane institucije koja će biti zadužena. Da li će to ostati Agencija za licenciranje, ili će se transformisati, to je sada neko drugo pitanje i pitanje za poseban zakonski akt.

Ali, u svakom slučaju, nema razloga za oročavanje zbog toga što onaj ko dobije licencu mora iskazati maksimalni kvalitet rada, a ravnomeran teret raspoređivanja predmeta na stečajne upravnike će samo pokazati da će svi biti angažovani u onoj meri u kojoj to svojim kvalitetom i zaslužuju. Hvala.

Bradić Blagoje

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Ceneći vaše vreme neću čitati ceo predlog člana koji je dala Vlada, nego samo tekst naše izmene, našeg predloga. Znači, u članu 7. u stavu 5. novopredloženi stav 7. menja se i glasi: „Težim povredama dužnosti stečajnog upravnika smatra se postupanje protivno članu 27. stav 1. tač. 1) - 19), a lakšim povredama smatra se neispunjavanje dužnosti stečajnog upravnika utvrđenih ovim zakonom izuzev dužnosti utvrđenih u članu 27. stav 1. tač. 1) - 19).“

Predloženim amandmanom se zakonski preciziraju lakše i teže povrede dužnosti stečajnog upravnika, budući da je ova materija inače zakonska materija i da je ne treba regulisati nižim pravnim aktima.

Agencija za borbu protiv korupcije je dala preporuku da se rešenje iz predloga, prema kome ministar bliže uređuje šta su teže a šta lakše povrede dužnosti, izmeni tako da ova materija bude zakonom regulisana. Predloženim amandmanom se ispunjava preporuka Agencije i ujedno obezbeđuje veći stepen pravne sigurnosti. Ja se nadam da će gospodin ministar razmisliti o prihvatanju našeg amandmana.

Đurišić Marko

Mi smo predvideli ovim amandmanom da, pored izveštaja o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika, stečajni upravnik ima obavezu da izradi i analizu poslovanja stečajnog dužnika pre pokretanja stečajnog postupka za period od pet godina, odnosno za kraći period ukoliko stečajni dužnik posluje kraće od pet godina.

Vlada je odbila ovaj amandman sa obrazloženjem da „stečajni upravnik koji preuzima dužnost stečajnog upravnika veoma često zatekne situaciju da nema nikakve dokumentacije kod stečajnog dužnika, pa je nemoguće da napravi analizu poslovanja stečajnog dužnika za period od pet godina. Takođe, kod privrednih društava koja su razvrstana kao mikro privredna društva a nisu imala značajne poslovne promene, postavlja se pitanje svrsishodnosti ovog rešenja.“

„Osim toga“, kaže se u obrazloženju Vlade, „Nacionalnim standardom broj 3. koji reguliše sastavljanje izveštaja stečajnog upravnika o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika u tački 6) regulisano je da je stečajni upravnik dužan da u izveštaj unese osnovne podatke o stečajnom dužniku koji, između ostalog, sadrže i podatke o postojećoj i prethodnoj vlasničkoj strukturi, kao i istorijski prikaz finansijskog poslovanja stečajnog dužnika za period pre otvaranja stečaja.“

Smatramo da je ovo obrazloženje kontradiktorno jer se u prvom delu navodi da stečajni upravnik često ne zatiče dokumentaciju na osnovu koje bi mogao da sačini izveštaj, a u drugom delu navodi se da taj izveštaj treba da se sačini i da on treba da sadrži istorijski prikaz finansijskog poslovanja stečajnog dužnika za period pre otvaranja stečaja.

Na prvom mestu, želimo da istaknemo da situacija u kojoj stečajni dužnik ne poseduje dokumentaciju koju bi morao da poseduje ne može da bude argument da se ne uvede jedna ovakva obaveza i obaveza stečajnog upravnika da sačini analizu. Ako je već Nacionalnim standardom broj 3. regulisano da stečajni upravnik treba da sačini istorijski prikaz finansijskog poslovanja dužnika, ne vidimo razlog zašto ovaj standard ne bi bio utvrđen kao zakonsko pravilo.

Takođe, ovaj termin „istorijski prikaz finansijskog poslovanja“ je prilično uopšten. Mislili smo da je termin „analiza poslovanja za period od pet godina“ bolji i da ispunjava svrhu bolje nego „istorijski prikaz finansijskog poslovanja“. Pozivamo Vladu da još jednom razmotri naše argumente i ipak prihvati ovaj amandman.

Jovanović Neđo

Ja ću vrlo kratko. Moram da podržim potpuno Vladu Republike Srbije i predlagača, imajući u vidu da je očigledno predlagač amandmana posegao za ovakvim amandmanom zbog toga što nije imao uvid u stečajnu praksu.

Zaista, postoji ogroman broj slučajeva, preko 90% slučajeva kada se stečajni upravnici nalaze u situaciji da prilikom ulaska u posed imovine stečajnog dužnika ne nađu ništa, dakle, ni jedan jedini dokument iz knjigovodstva, ni jedan jedini papir, ni jedan jedini podatak. I, onda, čime raspolažu? Raspolažu pretpostavkama i nečim što podrazumeva mogućnost pribavljanja dokumentacije koja je potpuno neadekvatna, odnosno nepotpuna. Dolazi do toga da se vrši nekakva restitucija.

Šta je suština? Suština rada stečajnog upravnika jeste da odradi restituciju predmeta onoliko koliko to može, na osnovu raspoloživih podataka i raspoložive dokumentacije, da to uradi u što kraćem vremenskom periodu i da ekonomsko-finansijski izveštaj koji predočava poveriocima bude takve prirode da se na osnovu poreskog bilansa, poreskog stanja u poreskoj upravi (jer će doći do tih podataka, može ih prikupiti), obavesti o solventnosti i insolventnosti stečajnog dužnika. Na taj način će poverioci imati potpuno jasan uvid u finansijsko stanje stečajnog dužnika, tako da je ovaj period od pet godina potpuno neprimeren i neadekvatan. A slažem se sa nekim terminološkim problemima na koje je kolega Marko Đurišić ukazao. Ništa više.

Đurišić Marko

Ovaj amandman se odnosi na sprečavanje sukoba interesa kod nezavisnog stručnog lica koje prati sprovođenje plana reorganizacije.

Mi smo, za razliku od Vlade, predložili da to lice ne može da bude lice koje je zaposleno kod stečajnog dužnika, odnosno poverioca (što ovaj predlog Vlade ne prepoznaje) ili lica koje je povezano sa stečajnim dužnikom, odnosno poveriocem, u smislu ovog zakona, kao ni lice koje je povezano sa stečajnim dužnikom, odnosno poveriocem, u smislu ovog zakona.

Naša ideja je da se, pored predloga Vlade koji govori samo o eventualnom sukobu interesa zbog povezanosti nezavisnog stručnog lica sa stečajnim dužnikom, utvrdi taj odnos sa poveriocem.

Vlada tvrdi da je teško ustanoviti tu povezanost sa svim poveriocima. Mi mislimo da je moguće i da nije velika prepreka da se to utvrdi, a da bi to smanjilo mogućnost sukoba interesa i određene pristrasnosti u radu nezavisnih stručnih lica koja treba da prate sprovođenje plana reorganizacije.