STENO BELEŠKE, 1. dan, 2. deo

Joksimović Jadranka

Zahvaljujem, predsedavajući. Dakle, što se tiče taksativno, kako ste naveli, dakle, štrajka advokata i reagovanja Evropske komisije, pozicija Evropske komisije je izrečena u odgovoru na pismo predsednika Advokatske komore Srbije, neću pročitati sve naravno, ali suština je u tome, mogu da vam dam tekst ako ga niste videli, da je Komisija rekla da to nije prosto pitanje o kojem Evropska komisija treba da zauzme poziciju pro et kontra za bilo koju stranu, da apeluje da se nađe neko rešenje koje je kompromisno i prihvatljivo i to je sve što je Evropska komisija rekla o tome.

Što se tiče medija, doneta su, vi vrlo dobro znate, tri važna medijska zakona, i to je iz tog seta medijskih zakona, što je pozdravljeno u Evropskoj komisiji, da postoje ocene o tome da još uvek ne postoji puna sloboda izražavanja, da postoji cenzura i autocenzura. Verujem da je to postojalo i u prethodnim, a čitala sam sve izveštaje, dakle, i u prethodnim izveštajima postojaće možda, uvek je tema sloboda medija aktuelna.

Autocenzura sigurna sam da u Srbiji postoji i to je, nažalost, nasleđena praksa i način kolektivnog razmišljanja, ne samo prethodne vlade, nego i mnogo ranije, i to nije tako lako iskoreniti.

Autocenzura se ne uvodi dekretom, pa se i ne iskorenjuje dekretom i zato je promena svesti, i evropske integracije imaju tu ulogu, između ostalog, da i kada otvorimo poglavlje 23. i 24. dođemo do lakšeg načina da sami sebe promenimo, u to sam sigurna.

Što se tiče socijalnog mira, verujem, to je neko već odgovorio, ali zaista imam potrebu to da kažem – socijalni mir sam, čini mi se, bivši predsednik Republike je priznao, da je socijalni mir zaista postojao po cenu zaduživanja i po cenu neekonomskog povećanja i nerezonskih, sa ekonomskog aspekta, povećanja plata, posebno u javnom sektoru. I tada je argument bio, to moram da kažem, da je sve to bilo pod pritiskom koalicionih partnera, tako je rekao predsednik vaše stranke.

I mi smo koaliciona vlada i niko nije, ni koalicioni partneri, ucenjivao takvim neekonomskim rezonom, jer ne može. Ako ste nešto odlučili da uradite ili će postojati konsenzus i vaša odgovornost ili neće postojati. Ova vlada vrlo odgovorno i zaista koordinirano radi i nema nikakvih ucenjivanja, što pokazuje snagu i odlučnost ove vlade.

Što se tiče zaduživanja, mi smo o tome već govorili tokom rasprave o budžetu, to je bilo skupo zaduživanje prethodne vlasti. Mislim da nisu dovoljno uradile da se raspravlja, niti da se na bilo koji način promeni status preduzeća u restrukturiranju, kojima se sad mi bavimo, već ste održavali u životu preduzeća koja ste onda, čini mi se, sa preko, ako se dobro sećam cifre, neka me isprave, oko 800 miliona evra godišnje je finansiran opstanak tih preduzeća zaduživanjem. To je sad stiglo na naplatu sve i kroz ovaj budžet poslednji koji smo usvojili.

Vidim da se neki poslanici smeju, meni je zaista žao što se smeju, meni je drago ako oni ne osećaju posledice ekonomske krize nakon vršenja vlasti i verujem da ih još nećete dugo osećati, za razliku od drugih građana Srbije. Hvala.

Đukanović Vladimir

Povreda Poslovnika. Gospodine Bečiću, član 106. i 107.

Prvo 106. zato što mora da se govori o tački dnevnog reda, a ovde je na dnevnom redu nešto što nema veze sa onim što se ovde iznosi, a 107. zato što se ovde vređa dostojanstvo parlamenta u svakom pogledu, jer ne može više da se ovako laže i obmanjuje narod. Zato što, kada neko kaže da zakon ovde nije podnet i da ga nije struka konsultovala i ne znam ko, pa, znate ovde kod mene je pismo Energetske zajednice koje je potpisao čovek Dirk Bušle, zamenik direktora, šef pravnog odeljenja, koji je dao sve pohvale na ovaj zakon. Izvinite, nemoguće da nije struka onda konsultovana, ne bi neko lako to potpisao i da on sve pohvali, čak se srdačno zahvalio našem rukovodstvu.

Kad neko ovde govori o raznim reformama i šta je radio, pa, ja bih se samo podsetio na ono što je Venecijanska komisija rekla za vašu reformu pravosuđa. Bili smo najgore moguće ocenjeni što se tiče reforme pravosuđa. Zaista je sramota da neko ovde tako obmanjuje javnost i vređa dostojanstvo svih nas i svih građana, da priča o reformi pravosuđa koja je što se tiče tog organizovanog kriminala i posebno korupcije imalo samo tri predmeta u fiokama.

Da ne pričam, naravno, o tome što smo bili na dnu lestvice po pitanju pravosuđa, što su sudije po jako čudnim kriterijumima birane i što su to uglavnom bile partijske sudije. Zaista, trebalo bi taj ko to pomene da se stidi što tako obmanjuje građane Srbije. Hvala vam.

Martinović Aleksandar

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 27. Poslovnika. Gospodin Đurišić je prebacio poslanicima SNS da navodno u nedostatku argumenata se vraćaju u prošlost, a on je to sve vreme činio i to je činio na način gde je bezočno pokušao da obmane građane Republike Srbije.

Pitam gospodina Đurišića, koji je ipak malo stariji od mene i mislim da bi trebalo da ima i malo bolje političko pamćenje, da li je čuo da je 1992. godine DS donela tzv. Sokobanjsku deklaraciju u kojoj traži ujedinjenje svih srpskih zemalja i ujedinjenje celokupnog srpskog naroda u jedinstvenu državu i da li mu je poznata činjenica da je čovek koji je, nažalost, 2003. godine tragično preminuo, te iste 1993. godine, koju pominje gospodin Đurišić, okretao vola na Palama sa tim istim Radovanom Karadžićem i sa tim istim Ratkom Mladićem?

Kad već pominjemo Radovana Karadžića i Ratka Mladića, gospodine Đurišiću, izvinite, da li postoji bilo kakva pravosnažna presuda protiv tih ljudi? Da li je dokazano da su oni zaista zločinci kakvim ih vi prikazujete? U stvari, za vas su oni zločinci onda kada ih dovodite u kontekst sa SNS, a kada su oni u kontekstu sa vama, onda ih ne pominjete, onda hajde da tu političku epizodu iz DS na neki način zaboravimo.

(Predsedavajući: Vreme.)

Vi, gospodine predsedavajući, samo da završim, skrenite pažnju gospodinu Đurišiću da ovde ipak sede ljudi koji se sećaju i tih devedesetih godina i šta se sve tih devedesetih godina dešavalo i da istina nije baš takva kakvom je gospodin Đurišić predstavlja.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. U svojih 10-ak ili 20-ak minuta, kao ovlašćena predstavnica DS osvrnuću se na dva od predloženih zakona u objedinjenoj načelnoj raspravi, koji su, manje-više, dobra vest za Narodnu skupštinu. Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći EU Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć IPA II, a drugi je Predlog zakona o energetici.

Za prvi zakon, koji je obrazložila ministarka bez portfelja Jadranka Joksimović, mogu samo da dam opasku da je šteta, zajednička šteta, što taj okvirni sporazum nije zaslužio sutrašnju raspravu u načelu. Svest o tome kolika je to šteta, nažalost, moja je procena da ne postoji u ovoj Narodnoj skupštini. Svest o tome šta je sve urađeno da bi bila ratifikacija ovog okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije, takođe ne postoji. Ali, šteta ostaje.

Zašto bi bilo važno da o tome razgovaramo u posebnoj tački dnevnog reda? Zbog toga što mi ovde svi zajedno, i Vlada Republike Srbije koja je predložila Okvirni sporazum, razgovaramo i radimo zbog građana Republike Srbije, a njima je važno objasniti šta je IPA II i zašto je važno da ispunimo kao država rokove okvirnim sporazumom da bi sredstva iz IPA II mogla da budu korišćena.

Šta znači IPA II? IPA II je za 2015. godinu sredstva iz pretpristupne pomoći EU, znači sredstva poreskih obveznika država članica EU koja su namenjena za pomoć zemljama koje se po receptu EU menjaju. Zašto IPA II? Zato što je u godinama iza nas, otkad je proširivanja EU sve do ovog poslednjeg, najvećeg, 2004, pa onda 2007. i 2013. godine, bilo raznih iznosa tih sredstava i raznih recepata kako da se potroši 200 miliona evra koje EU pokupi od svojih članica, a za potrebe zemlje koja se menja. I bilo je zloupotreba i nemarnog trošenja sredstava, i korupcije i svega što je budnim okom primećeno u EU odnosno u Evropskoj komisiji, otkad je ovakva kakva je.

IPA II podrazumeva potpuno drugačiji pristup i zahtevu da dobijete ta sredstva i praćenju kako ta sredstva trošite i da li je vrednost svakog evra koji imate zaista potrošena na najbolji mogući način.

Zašto je trebalo da ova tačka dnevnog reda ima posebnu sednicu? Zato što je Srbija jedina od zemalja koje pristupaju koja ima vlasništvo nad IPA sredstvima. Do sada je bilo da neko u EU kaže – ovo, ovoliko miliona, stotina, koliko god hoćete, evra je za zemlju, ali mi u EU odlučujemo o tome na koji način i za šta i kako će biti praćen utrošak tih sredstva.

Odluka o tome da smo mi sposobni da sami servisiramo tih 187 miliona evra okvirno za 2015. je odluka o kojoj treba pričati u ovoj Narodnoj skupštini, jer je ona posledica velikog napora raznih ljudi, ovde vidljivih ili nevidljivih, u Sektoru evropskih integracija, od Kancelarije za evropske poslove preko bilo koji način člana vlada koji je predstavljao preko bilo koje vlade koja je merljivo i dokazivo pred EU pokazala da smo sposobni da sami odlučujemo i da sami pratimo novac koji iz IPE dobijamo.

Važno je znati za čega i na šta se taj novac troši, na šta je moguće podneti zahtev da se dobije novac, ali za to sve nema vremena kada je ovaj okvirni sporazum stavljen u raspravu zajedno sa Zakonom o matičnim knjigama, dvema dopunama zakona koji se delimično vraćaju na rešenja koja su već postojala i na jedan veliki zakon o energetici, koji je drugi deo teme kojoj hoću da se posvetim tokom ovog izlaganja.

Predlog zakona o energetici mora da stupi na snagu 1. januara 2015. godine. To smo mi sami tako kazali. Važno bi bilo i da je ovaj zakon imao posebnu tačku dnevnog reda, jer je jedan od zakona gde ste ranije preuzeli obaveze kako ćete se ponašati u sektoru energetike, a u skladu sa onim što EU kaže da smo sami prihvatili da ćemo imati standarde, bez obzira na koji deo energetike se standard koji smo prihvatili odnosio.

Predlog zakona o energetici je bio tema i zaključaka koje je imao Odbor nakon podnošenja Izveštaja Agencije za energetiku juna ove godine, a koji se odnosi na 2013. godinu. Naša zajednička šteta i promašaj u planiranju rada je što taj izveštaj nije bio na plenumu sednice Narodne skupštine, jer bi tada imali mnogo bolju poziciju da ljudima u Srbiji objasnimo kakve posledice na njih proizvodi Zakon o energetici, jednom kada bude primenjen u obliku koji je došao, ili sa amandmanima koje će ministar prihvatiti ili neće.

Šta je suština Zakona o energetici i zašto on mora da stupi na snagu 1. januara 2015. godine. To su reči koje ćemo u sledećim godinama vrlo često koristiti u ovoj skupštini, da imamo obavezu preuzetu da neki deo evropskog prava iz direktiva direktno prenosimo u svoje pravo.

Velika je šteta što u Srbiji ne postoji mogućnost da se to dešava samo po sebi. Mi imamo, prema tumačenjima, i svojevrsnu ustavnu zabranu da se to radi, ali će nam to biti neophodno i mislim da ćemo imati promene u našem pravnom sistemu, da bi se direktive mogle primeniti direktno.

Ovo je treći paket ili treća faza, kako volite da se kaže, koji podrazumeva šta ćemo da uradimo da bude obnovljivih izvora energije. Dakle, vetar, solarna energija, biomasa, otpad, nešto što je obnovljivo, nešto što nije ugalj koji je iscrpljiv izvor energije, koji je potrošiv izvor energije, ili nafta, ili mazut, što je sve iscrpivo i potrošivo. Cela ideja energetike u EU se svodi na to da se što je više moguće sva energija koja nam treba dobija iz obnovljivih izvora, a ne iz izvora koji su iscrpivi, kojima se, nekima od njih, vidi i kraj.

Tu izuzimam izvor energije iz nuklearne energije, s obzirom da smo tu u jednoj istraživačkoj fazi, za koju je Nemačka donela pametnu odluku jer je trenutno ulaganje u nuklearnu energiju isključivo ulaganje u generatore kojima je rok prošao. Ja to zovem „kozlodujska faza“. Ako bude bilo bilo koga ko se bude zalagao da se ukine moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji, onda se odmah prijavljujem da ću biti vrlo organizovani otpor tome.

Dakle, govorimo o obnovljivim izvorima energije i to nisu samo reči. To znači da država treba da uradi svašta da bi investitorima koji hoće da ulažu u sisteme kojima će biti isporučivana električna struja obnovljivim izvorima, mora da pripremi svoj sistem.

Ja ću u vrlo kratkoj digresiji pokušati da vas navedem da shvatimo koliko je to veliki problem. Ova civilizacija, razvijeni deo planetarne civilizacije kojoj mi pripadamo, ili se menjamo tako da pokušamo da pripadnemo, ima struju 150 godina maksimum. Kada pogledate od tih 150 godina unatrag, govorim o energiji, ne o struji, o prvim svetlima od gasa, pa preko prvih elektrana, od kojih je jedna od prvih bila u Dubrovačkom zaleđu inače, preko prvih elektrana, pa onda primenom motora sa naizmeničnom strujom i generatora naizmenične struje do primene termoelektrana, pa nuklearnih elektrana, to je pedesetak godina. To je strašno kratak period za politiku kojom se menja prostor.

Ono što radi ministar Antić i ono za čega je odgovoran su političke odluke kojima menjate prostor u kome živite. Druga vrsta političkih odluka je da menjate njima odnose u kojima se povinujete u jednom društvu. Nema dalje politika. Ima ove kojom se donose odluke u našem društvu i ove druge kojom menjate prostor.

Iskustva drugih pokazuju da političke odluke kojima menjate prostor u kome živite mogu da budu katastrofalne. Odatle se od jednog alternativnog političkog idejnog bloka, koji se ranih sedamdesetih zvao zeleni, razvila zvanična politika.

Da ste bila koga u Nemačkoj ili Francuskoj dok su tukli i rasterivali aktiviste „Zelenih“, da ste bilo koga pitali hoće li ovo ikada biti zvanična politika, rekli bi vam – ma kakvi, nemamo mi sa njima ništa. „Zeleni“ su odavno zvanična politika EU.

Ono sa čime imamo problem u ovom trećem paketu je što mi moramo u našem društvu otvoriti dijalog na koji način ćemo uskladiti opravdane zahteve nas „Zelenih“ koji hoćemo političke odluke tako da ne oštećuju nego koriste prostor i zahtev iz Zakona o energetici kojim smo planirali koliko nam energije treba.

Zbog toga sam imala dilemu oko podnošenja amandmana koje sam podelila na Odboru za evropske integracije i zbog toga sam zamolila predstavnike Vlade da otvorimo dijalog o tome kakve smo procente i kakve rezultate smo sami sebi zadali. Može da bude jako skupo ako tvrdoglavo opstajemo i ostanemo oko toga, za 10% kada su u pitanju energetska efikasnost ili 27% ili rokovi kada je u pitanju ukupan iznos energije koji dobijamo iz obnovljivih izvora.

Sa EU ne možete pregovarati o suštini. Oni su kako se to kaže, na razumljivom engleskom jeziku „rul mejker“, a mi smo „rul tejker“, ali možemo uvek razgovarati o rokovima. Moja molba je da imamo svest o tome da svaki rok u poglavlju, kako u poglavlju 27 tako i u energetici, tako i u poljoprivredi, u sva tri 11, 12 i 13, svaki rok znači novac. Taj novac nema odakle drugde da dođe osim iz sredstava IPA o kojima sam govorila nego iz privatnih prihoda građana koji svoje društvo i svoju državu menjaju po principima EU.

Zbog toga je ovaj zakon morao imati celu sednicu. Zbog toga je važno da ljudima unapred objasnimo šta znači nadoknada za obnovljive izvore, zašto će to da plaćaju dve godine, pet godina, sedam godina. Šta to znači za dve, tri, pet ili sedam godina u regionu gde žive?

Ako to ne budemo radili stvorićemo nepotrebno potpuno otpor kod ljudi jer ćemo leći u rečenicu u kojoj su legle mnoge vlade koje su vodile proces evropskih direktiva – ne bi to mi nikako, nego mi to zbog EU. Ne radimo mi to zbog EU, ali je važno o tome razgovarati na sednicama Narodne skupštine.

Moja primedba na Zakon o energetici teško i da može biti stavljena u formu amandmana pošto treba menjati druge zakone, tiče se sredstava podsticajnih. Ne mislim da je dobro da se ona određuju svake godine i ne mislim da je dobro da ona budu bilo gde u budžetu. Mislim da je dobro da bude budžetskog fonda za podsticajna sredstva. Da se tačno vidi koliki je taj iznos i gde on stoji. Zeleni dinar se jako lako gubi u budžetu u tome smo nažalost bili svedoci. To su neke opšte primedbe.

Mi ćemo se izmenama i dopunama Zakona o energetici vratiti još najmanje dva puta, sledeće godine, kao što ćemo pre 2018. godine najmanje jednom imati vrlo ozbiljne izmene zakona. Na vama je izbor, hoćete li i 2015. i 2018. godine da bude isto ovako, zbrzano Predlogom zakona o energetici, i matične knjige, i Okvirni sporazum, ili ćemo razumeti da je to zajednička šteta.

Evo, da vas razveselim anegdotom, bilo je ideja jednom davno 2003. godine, jednog ministra koji posle nije sa mnom pričao dva-tri meseca da spojim Zakon o političkim strankama i Zakon o ribljem fondu. To mu nije uspelo. To košta sukoba, ali to je integritet narodnih poslanika. Što pre počnemo da koristimo ono što je integritet narodnih poslanika, to pre će biti dobrih rezultata za sve.

O ostala tri zakona, dakle, niti ću glasati, ni za izmene Zakona o planiranju, ni Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine, jer se radi o zakonima koji su otoič bili u Skupštini i radi se o tome da ih je onaj koji ih je podneo pričao da to ne valja. Vreme je da odustanemo sami od površnosti kojom se odnosimo prema dokumentima.

Za zakon o izmenama Zakona o matičnim knjigama, molila bih saradnike Kori Udovički samo da prenesete da napravi jednu poruku da ne treba više pečata u Srbiji. Ne treba pečata. Zakon o privrednim društvima ne treba pečata. Ne treba pečata na elektronsku poštu. Ne treba pečat.

To će biti dovoljno da resurs koji vodi krene napred i da zaista prihvati E-upravu, a izmene Zakona o matičnim knjigama su praktično posledični zakon.

Moram da izrazim žaljenje što se toliko sporo kod nas prihvata toliko razumljiva potreba da pređete na elektronski način i arhiviranja, i komuniciranja, na ono na šta smo svi na rečima, a to je EU i evropske integracije.

Moja opaska o odbijanju da glasam za ove zakone je utemeljena u poruci – radite malo pažljivije, možda možemo i da glasamo, kao što je moja opaska za okvirni sporazum da ću vrlo rado glasati za to.

Žao mi je što ministarka Joksimović nije bila od početka, meni je zadovoljstvo da kažem da je rezultat koji je ona ostvarila sa unošenjem nacrta i sa odlukom Vlade da se okvirni sporazum pošalje u Skupštinu izuzetan i zato zaslužuje celu sednicu Skupštine. Načinili bi korist svemu onome što tako zdušno branite izazivajući incidente i pričajući ne znam o čemu ako bi, kad bi dozvolili ministarki Joksimović da ima svojih pet sati rasprave o okvirnom sporazumu, jer je to važna stvar.

Taj ću sporazum podržati, kao i Zakon o energetici, sa nadom da će ministar Antić razumeti da moj predlog da se otvori dijalog tokom godine na koji god hoćete način o energetskoj efikasnosti, o promeni procenta ili o produženju rokova, dobar je po vas.

Ja uvek imam izbor da kažem – ma vidi ova vlada ništa ne radi i da od toga niko nema koristi. Kada ja to kažem, to znači da Vlada stvarno ništa ne radi. Ali, ovo vam govorim zato što smatram da više nema dileme oko obaveza koje ste preuzeli i da je taj dijalog potreban najpre zbog ljudi koji će vas napadati, zbog papira koje su dobili, zbog nemogućnosti da se priključe, zbog bilo čega, a to će se dešavati samo zato što zbrzavamo i površni smo u procesima koji ne da to ne zaslužuju, nego zaslužuju potpuno obrnut stav. S nadom da ću naići na razumevanje, molila bih da se o tome i Skupština ubuduće na vreme obaveštava.

Joksimović Jadranka

Izvinjavam se što nisam bila od početka, zaista zbog saobraćaja nisam mogla da stignem, ali su mi javili sve o čemu ste govorili. Zahvaljujem vam se na konstruktivnoj raspravi.

Poslanica Čomić zaista uvek što se tiče evropskih integracija mislim da ima konstruktivan pristup i uvek sam spremna i na odboru i uopšte da prihvatim svaku vrstu, da kažem, poboljšanja saradnje između parlamenta i izvršne vlasti i tu će te apsolutno imati moju dostupnost u svakom trenutku. Ne bežim od toga da Skupština i te kako treba, i sama sam bila poslanik, i te kako treba da bude uključena u proces i evropskih integracija.

Što se tiče IPA 2, jeste važno, potpuno ste u pravu što smo ovako brzo reagovali s obzirom da smo prvi u regionu koji smo usvojili okvirni sporazum. Mislim da je važno da naši građani znaju samo neke detalje možda koje nisam u uvodnom izlaganju objasnila. To jeste kao što smo rekli 2014 – 2020. godina. Ukupan iznos je dakle za sve zemlje korisnice IPA 11,7 milijardi evra, od toga će za Srbiju za ovih sedam godina biti izdvojeno 1,5 milijarda evra. Znači, ostajemo negde na istom iznosu kao, možda nešto više, prethodnih godina oko 200 miliona evra godišnje.

Međutim, ono što je dobro u IPA2 ne znam da li je to pomenuto, predviđa se da korisnicima, tj. zemljama koje koriste mogu biti odobrena i dodatna sredstva kao poseban vid nagrade za poseban napredak ka ispunjenju kriterijuma za članstvo u EU, u sprovođenju strukturnih reformi ili za efikasno korišćenje IPA2, shodno proceni koju će Evropska komisija načiniti 2017. godine.

Tako da je veoma važno da ovaj novi, prvo sektorski pristup na kojem će biti zasnovano korišćenje IPA dva unapredimo i zbog toga smo zaista intenzivirali u okviru Vlade međusektorsku saradnju. Postoje IPA jedinice u svim resornim ministarstvima. Mislim da bi trebalo da budu osnažene i da budu bolje umrežene i koordinirane. Moja uloga je da budem nacionalni IPA koordinator, ali naravno to je samo koordinirajuća uloga. U suštini sva ministarstva su uključena i te kako u samo korišćenje, efikasno korišćenje IPA 2.

S druge strane, ja sam pomenula već budžetsku podršku kao još jednu novu mogućnost. To sam, čini mi se, već objasnila, ali ono što je takođe važno to je višegodišnje planiranje. Dakle, to višegodišnje planiranje se svodi na pripremu višegodišnjih planskih dokumenata tj. tih sektorskih planskih dokumenata kojima definišemo srednjoročne prioritete.

Tako da, građani bi trebalo da razumeju, IPA i sad IPA 2, nisu samo dakle sredstva koja mi koristimo za različite vrste projekata. Istovremeno i paralelno sa procesom pregovora IPA dva jeste i podrška našim strukturnim reformama, odnosno osnaživanje nas samih da budemo sposobniji da koristimo ove fondove.

Zašto? Zato što kada postanemo članice EU, vi to vrlo dobro znate, možemo da dobijamo mnogo više novca, višestruko više novca iz onoga što su fondovi kohezione politike EU. Ako ne budemo pripremljeni kao država i kao administracija za korišćenje pretpristupne pomoći, onda teško da ćemo biti sposobni da koristimo mnogostruko veće fondove i to se ne završava članstvom u EU.

Postoje zemlje koje su ušle u EU, ali nažalost nisu bile dovoljno pripremljene i moram da kažem da i taj dan posle ulaska u EU je pun izazova što se pokazalo, kako sam rekla već, na primerima nekih država članica.

Ono što bih još želela, što ste vi dotakli kao temu, to jeste informisanje naravno i Odbora za evropske integracije, ali i Skupštine, i uopšte kontrole trošenja IPA sredstava. Ono što postoji, dakle, kao sistem izveštavanja u pogledu IPA-e podrazumeva, dakle, s jedne strane izveštavanje o rezultatima, a sa druge strane finansijsko izveštavanje u užem smislu reči.

Onako kako je to bilo formulisano za IPA jedan za 2007. do 2013. godinu, predviđeno je da se izveštavanje obavlja kroz koordinaciju unutar te operativne strukture o kojoj sam govorila, te, dakle, IPA jedinice unutar različitih ministarstava i to na sektorskom nivou.

Poseban izveštaj se priprema i za drugu komponentu IPA-e, to je prekogranična saradnja i ovi izveštaji se razmatraju od strane odbora za praćenje prve, odnosno druge komponente IPA.

Onda zajedno sa EU imamo „ džoint monitor in komiti“, jedan smo u oktobru već održali 17. oktobra na kojem smo razmatrali izveštaj, to je taj odbor za praćenje IPA-e. To se naravno dostavlja nacionalnom IPA koordinatoru, nacionalnom službeniku za odobravanje koji se nalazi u Ministarstvu finansija i Evropskoj komisiji.

Zvuči vrlo tehnički, ali prosto, takva je procedura, takvi su propisi. Mi smo to ove godini uradili. Finansijsko izveštavanje obavljaju službe pri Ministarstvu finansija.

Znači, Sektor za nacionalni fond na čelu sa nacionalnim službenikom za odobravanje, kontroliše i finansijsko upravljanje i bilanse i trošenje sredstava na nivou cele ekipe.

Mi smo ove godine u martu, dakle, 2014. godine dobili akreditovan sistem za decentralizovano upravljanje, to je jedan veći čini mi se zalogaj i krak i već smo neki napredak ostvarili.

Da budem potpuno otvorena, ima još toga da se radi na tome, ali zajedno sa Evropskom komisijom pokušavamo da nađemo najbolje mehanizme i uglavnom ima pomaka u tome.

Ono što je važno imati takođe u vidu, to je da taj sistem izveštavanja u okviru IPA-e, pa i IPA-e 2 nije bitno promenjen u odnosu na IPA 1, sadrži veoma relevantne informacije, za njega su veoma relevantne informacije koje proističu iz internih revizija.

Dakle, samih projekata, zatim revizija koja obavlja revizorsko telo, revizija koja naručuje Evropska komisija, to su te eksterne ad hok revizije za određeni uzorak projekata, a naravno interna revizija podrazumeva se da je kod svakog korisnika sredstava IPA-e. Prosto, to je procedura koja je potpuno jasna.

Prema tome, ja sam videla tokom rasprave o budžetu vaš amandman, nisam tada bila tu na sednici odbora, u smislu tog opisanog sistema izveštavanja. Vi ste tražili, koliko se ja sećam, dva puta godišnje. To prosto nije u skladu sa onim što mi imamo kao obavezu da se jednom godišnje Narodna skupština obaveštava o IPA projektima. Mi ćemo to svakako uraditi.

Konsultovala sam stručne službe i objasnili su mi da je to zaista toliko velika i proceduralna stvar da bi to zaista bitno opteretilo. To je prosto, da kažemo, sa lokala prikupljanje iz svih pojedinačnih projekata i svega, ali u svakom slučaju jednom godišnje Skupština će od strane NIPAK-a, dakle Nacionalnog IPA koordinatora biti obaveštavana i apsolutno stojim iza toga i, naravno, Narodna skupština, ali i nadležni Odbor za evropske integracije.

Na svim drugim sugestijama hvala, potpuno se slažem sa vama da je ovo važna tema za građane Srbije i još možda jednu rečenicu koja je kao poruka. Ovo je sve bila tehnička priča, a to je da su IPA sredstva, dakle IPA fondovi zaista najbolji način da podignemo, prvo vidljivost značaja EU za same građane, korist i pristupanja, a istovremeno da unapredimo sami svoj sistem, da koristimo odgovorno, efikasno i transparentno i svrsishodno, pre svega, sredstva koja nam stoje na raspolaganju i time pomognemo direktno građanima naše zemlje. Hvala.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. Upravo o tome i govorim. Dakle, pre sledećeg ministarskog saveta, samo zamislite, što bi rekao Džon Lenon, da mi parlamenti iz regiona napravimo zajednički sastanak gde vam zajedničkom deklaracijom podržimo stav. Dakle, o tome pričam. Zato je važno da se ovako ne razgovara na ovakvim sednicama o vašem sektoru nego na jednoj, u jednom danu itd.

Za procente, takođe, jedno javno slušanje ovde, da bi ljudi tačno znali šta znači, da li je 10% iz bio ili je 8% ili je 6%, jer je to sve na lični prihod, kao porez na imovinu. To se mora jasno reći ljudima da proces evropske integracija košta, kao porez na ličnu imovinu koju vadite iz džepa, taj porez kada dobijete rešenje. Ne vidite PDV, ne vidite razno, ali porez na imovinu vidite.

Ono što je još važno je da u zakonu imate sami sebi postavljen rok od godinu dana za podzakonske akte. Još nisam videla ni ministra, ni zakon, ni podzakonske akte, da se to desilo na vreme.

Ako je potrebno da imate neki fazni razgovor ovde sa Odborom za evropske integracije, ili Odborom za energetiku, na tri ili četiri meseca, evo to vam je moja sugestija, odmah sada dajte rok za prvu fazu izrade podzakonskih akata, jer ćemo inače popustiti mentalitetu i počećemo to da radimo kada prođu svi rokovi, a šteta će biti zajednička. Zahvaljujem na odgovoru i nadam se da ćete zaista sprovesti u delo ono što obećavate. Mi smo tu da vas podsetimo, da pomognemo i da kontrolišemo.

Za ministarku Joksimović imam samo jedno pitanje, pošto nemam tačnu informaciju – da li je u Ministarstvu finansija odlučeno o tome ko je osoba za IPA, pošto znam da je bilo, da nedostaje (Predsedavajući: Vreme.)… za agrarna plaćanja, a važno je da znamo? Hvala.

Antić Aleksandar

Oko podzakonskih akata, upravo gledate ministre koji će da ispune rokove koje ste dali, i verujte da će to biti tako. To ne pričamo kao parolu nego mi već, da kažem, u načelu imamo to skockano, i imamo partnerski odnos sa Energetskom zajednicom sa kojom smo već dogovorili da na tome radimo zajedno. To su najčešće modeli koji su već poznati. Reč je o poznatom zakonodavstvu i podzakonski akti su samim tim identični.

To sam zaboravio da kažem i pre svega sam se zbog toga i javio. Apsolutno se slažem s vama da saradnju između ministarstva, Vlade i parlamenta treba jačati. Mi izuzetno cenimo u ministarstvu rad gospođe Tomić i njenog odbora koji je nama resorni i tu smo komunikaciju održavali u nekoj dinamici i u potpunosti sam saglasan da možda da li na nivou odbora koji će biti otvoren za, odnosno uvek je on otvoren i upućen poziv i za sve ostale poslanike ili u bilo kojoj drugoj formi razgovaramo o svemu ovome i o nekoj dinamici i po potrebi u nekim konkretnim situacijama.

Tomić Aleksandra

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege ministri, kolege poslanici, namerno sam se javila po redosledu iza moje koleginice Čomić zato što je otvorila dosta tema koje su jako interesantne danas i današnja sednica je trebalo da ima suštinski jedan svečani karakter zato što prvo mi ovde treba da damo saglasnost na potvrđivanje Sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije o praktično finansijama, IPA liniji dva, o jednom mehanizmu, setu zakona na koji će način Srbija praktično sledećih sedam godina povlačiti sredstva.

U skladu sa tim, imamo i zakon o energetici koji treba da implementira treći paket direktiva, koji treba da stupi na snagu prvog januara 2015. godine. Suštinski, ova sednica treba da predstavlja jedno naše opredeljenje ka tom evropskom putu i ono na čemu suštinski ova vlada pokazuje da u svakodnevnom životu će imati koristi svaki građanin, počev od ovog sporazuma koji se odnosi sa Evropskom komisijom sredstvima iz IPA dva, gde sredstva koja se budu plasirala kroz određene javne pozive, moći će da se jave i lokalne samouprave i nevladin sektor. Jednostavno i onaj građanin će imati uvid u to, na kraju krajeva i kako se ta sredstva povlače po različitim oblastima i ovo što je rekla gospođa Jadranka Joksimović da za energetiku je predviđeno 125 miliona evra.

Samim tim je to povezano sa Zakonom o energetici, koji treba u stvari da pokaže da je Srbija sposobna da se nosi sa najtežim problemima iz oblasti energetike, a evo zašto.

Ovo o čemu je moja koleginica govorila da zaista problemi koji su u Srbiji i u oblasti zelene energije i u oblasti životne sredine, a i nove strategije u smislu razvoja energetike i Strategija razvoja energetike i EU, pa i Srbije, treba da bude ta usklađenost, a mnogo toga ne može da ide preko noći. Mnogo toga traži jedan put, proces i mnoge direktive koje mi sada implementiramo u zakone tek treba da se sprovode i to sprovođenje će nam biti sigurno ne lako, da kažem, da ne bih rekla teško.

Ono što sam htela još da vas obavestim, pošto svi pratimo negde različite odbore, to je da je Odbor za privredu i energetiku stvarno jako aktivan u toj regionalnoj saradnji sa zemljama u okruženju, odnosno zemljama zapadnog Balkana, pogotovo po pitanju energetike i ovo što je rekao gospodin ministar Antić, mi imamo kontakte sa našim kolegama, predsednicima Odbora koji se bave takođe energetikom i zakonskom regulativom i mogu vam reći da mi možemo da se pohvalimo da smo prvi u regionu koji donosimo zakon sa implementacijom trećeg paketa direktiva koje su, jednostavno, obaveza potpisnica Energetske zajednice.

Kako je Srbija od 2005. godine potpisnica, ona je morala prvo da implementira drugi paket, pa je donela zakon 2011. godine, gde je osnova bila suštinska, formiranje Agencije za energetiku, koja je u nadležnosti rada parlamenta. Da vam kažem samo da primer u nekim zemljama u okruženju nije takav. Agencije je, recimo, u kombinovanoj nadležnosti Vlade i parlamenta. Znači, ipak je Srbija otišla dalje što se toga tiče.

Kod trećeg paketa treba uraditi to suštinsko razdvajanje proizvođača, snabdevača od distributera, odnosno uspostaviti to takozvano tržište električne energije.

Ono što mislim da je taj jedan veliki iskorak to je da Energetska zajednica, u saradnji sa parlamentarcima, od 2013. godine, počela svoje izveštaje o napretku Srbije u svom procesu, da izveštava i Odbor za energetiku i da, jednostavno, organizuje zajedničke sesije sa parlamentarcima.

Mi smo kao dobri učenici, dobri đaci pokrenuli i taj deo umrežavanja Odbora za energetiku zemalja Zapadnog Balkana, pa s obzirom da postoje određene inicijative Energetske zajednice da se umreže parlamentarci, baš zbog te jače kontrole i obaveštenosti, na kraju krajeva, u odnosu na Ministarski savet Energetske zajednice, postoji inicijativa za formiranje skupštine Energetske zajednice, koja je u proceduri, poslata je Evropskoj komisiji i to je neki postupak koji treba da traje u naredne dve godine.

Hoću da kažem da smo mi ipak vrlo aktivni u razvoju, uopšte i u idejama kako energetska politika treba da izgleda i u zemljama zapadnog Balkana i nekako koliko može i kojim tempom da prati energetsku politiku EU, jer i EU ne nameće rešenja svima ista. Svaka zemlja bira način na koji će sprovesti određene direktive, odnosno evropske propise.

Na kraju krajeva, mi smo imali prilike, moje kolege i ja, da prisustvujemo i jednoj četvrtoj interparlamentarnoj sesiji koju je organizovao predsednik Zelenih Evropskog parlamenta, kojoj je prisustvovala i direktorka Direktorata Evropske komisije zadužena za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, gde su rekli da je njihova projekcija do 2020. godine je da potpuno, recimo, isključe ugalj, da kompletna potrošnja energije ide polovina iz gasa, a onda druga polovina iz obnovljivih izvora energije i iz energetske efikasnosti, jer smatraju da onoliko koliko možete da uštedite je praktično kao da izgradite novu termoelektranu, ali kada pričamo o energetskoj efikasnosti danas nije tema.

Moram da vas podsetim da ministar dok je bila gospođa Mihajlović, od 2012. godine je praktično započela te zakonske promene prvo izmenama i dopunama zakona 2012. godini, ako se sećate, Zakona o energetici, a onda je 15. marta 2013. godine donesen zakon o korišćenju električne energije, koga mi u stvari zovemo Zakon o energetskoj efikasnosti.

Ono što je vrlo interesantno to je da Evropa, recimo, planira do 2020. godine da investicije u ovoj oblasti energetske efikasnosti za sve zemlje EU treba da iznose otprilike 360 milijardi evra. Znači, obuhvata svih 28 zemalja.

Ako se uzme u obzir da EU dnevno uvozi električnu energiju u vrednosti od jedne milijarde, onda je u potpunosti razumljivo da, u odnosu na određene političke promene, kao na primer sada smo imali promenu po pitanju „Južnog toka“, ona treba da se planira i taj svoj razvoj shodno okolnostima i to je ono što se dešava i zemljama zapadnog Balkana.

Prema tome, s obzirom da Srbija ima taj proaktivan stav, Srbija je 2013. godine predsedavala i Savetom ministara energetske zajednice kada je bio ministar prof. dr Zorana Mihajlović i zaista mnoga rešenja praktično koja su i ovde data i započeta su sa te pozicije. Hoću da kažem da je svako od nas dao određeni doprinos da se ovakav zakon koji danas imamo sačini.

Pre nego što bih rekla nešto o zakonu suštinski, htela bih da vas podsetim da je Energetska zajednica u svom izveštaju koji je podnela 30. septembra ove godine rekla da postoji napredak u praktičnoj implementacije primarne i sekundarne regulative, da je pravni okvir uglavnom u skladu sa drugim paketom zakona, da tržište koje se otvara je bilo predviđeno onim zakonom iz 2011. godine, a da Sporazum o principima saradnje o osnivanju i radu berze, za koju je bilo pitanje u prepodnevnoj raspravi, praktično počinje potpisivanjem EMS-e i EPEX SPOT-a, to je međunarodna organizacija koja se bavi transnacionalnim mrežama, u maju 2014. godine.

To je prvi konkretan korak prema kojem imamo osnivanje srpskog organizacionog dela posla vezano za tržište, odnosno berze. EMS-a je potpisala Sporazum o upravljanju mrežnim radom 15. septembra 2014. godine. Znači, berza se ne uspostavlja preko noći. Posao sa ovako odgovornim direktivama, sa ovako odgovornom regulativom mi sad kreiramo ono što je na nivou Republike, što je na nivou osnovnih zakonskih rešenja, jednostavno, mora da je proces.

Kao što je donošenje podzakonskih akata proces, i taj proces traje. Podzakonski akti se mnogo lakše formiraju zato što su u nadležnosti donošenja Vlade, ali opet mislim da zajedničkim radom možemo i da radimo na tome za donošenje nove strategije u kojoj smo obavezni, a ovaj parlament će govoriti o tome. To je strategija razvoja energetike od 2015. do 2020. godine i to je nešto što nam je zadatak u budućnosti da uradimo takođe zajednički.

Ono što vezano za energetiku danas treba reći da je dosta toga urađeno u oblasti obnovljivih izvora energije, da ovaj zakon obuhvata naše obaveze koje se odnose na električnu energiju, gas i obnovljive izvore energije, ali treba reći i da je u junu 2013. godine donet nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije sa našom evropskom obavezom da 27% imamo učešća obnovljivih izvora energije u potrošnji električne energije, da smo mi sada na 21,2%, da je napravljena ta platforma otprilike potencijala do 2020. godine na 1092 megavata, od koga će polovina ići na vetar, 438 megavata na mini-hidroelektrane, 100 na biomasu, 30 na biogorivo i onaj ostatak praktično na geotermalnu vodu i solar.

Zašto solar? Zato što zaista i u zemljama EU ta zelena energija je najskuplja. Zbog toga treba stvoriti uslove prvo investitorima, a mislim da donošenjem zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji dosta toga su stvoreni uslovi da investitori koji su zainteresovani mogu da dođu i da zaista krenu sa izgradnjom ovakvih objekata.

Pored onoga što je za nas značajno iz oblasti obnovljivih izvora energije, ne treba zanemariti i tu socijalnu dimenziju suštinski cene električne energije.

To je ono što smo mi na zajedničkim konferencijama u regionu istakli, da negde ta socijalna cena električne energije je u stvari ono što čuva, na kraju krajeva, i socijalni mir svakog građanina i njegovog domaćinstva i to je ono na što ne možemo nikako da zaboravimo.

Zašto govorimo o tome? Zato ako bi krenuli tim tržišnim principom i ako bi krenuli primenom određenih direktiva, onako direktno, i bez podrške IPA II i bez podrške građana za reforme, koji su se izjasnili o tome da mnogo toga treba da se menja, onda bi dobili veliki broj investitora koji bi sa svog stanovišta krenuli da je njihov jedini motiv profit i onda jednostavno ne bi mogli da se kao država nosimo sa svim promenama sa kojima treba da se nosimo do 2020. godine, pogotovo kada govorimo o zakonskoj regulativi. To je ono što je jako važno reći, pogotovo kada je u pitanju gas.

Ako je direktiva, a jeste osnovna treća direktiva koja treba da se implementira, praktično razdvajanje nadležnosti po pitanju gasa pogotovo, i to je ono što je razdvajanje rada „Srbijagasa“ i „Jugorosgasa“, taj deo je takođe u određenim delovima bio nemoguć preko noći.

Zbog toga je ministarstvo i na kraju krajeva i Vlada Srbije, jučerašnjim usvajanjem tog UPPR-a, odnosno unapred pripremljenog plana, pokazala da je zaista sposobna da neke stvari koje su čekale 10 godina sprovede, ali da sprovede na takav način da građani Srbije nemaju štetu.

Mnogo smo čekali na ovakva rešenja. Ja ću reći da prethodne vlade nisu ni imale Ministarstvo energetike. U rekonstrukciji od 2011. godine, problem obnovljivih izvora energije preuzelo je Ministarstvo za prostorno planiranje, građevinu i zaštitu životne sredine.

Mi smo imali savetnika premijera za energetiku, što se pokazalo kao neodgovorno, jer zaista u vreme kada treba da menjate mnogo toga, pogotovo u politici energetike i kada idete ka tome da otvorite pregovore, odnosno da usvojite i izvršite harmonizaciju propisa sa EU, onda je to jednostavno politički neodgovorno.

Na kraju, kada pričamo uopšte o gasu, ono što je vrlo važno reći da je ovaj zakon o energetici prošao nekoliko debata sa Energetskom zajednicom, pogotovu po ova dva pitanja, pitanje EMS i pitanje „Srbijagasa“, koji gledano sa stanovišta EU i Energetske zajednice predstavlja onako suvoparnu primenu, koja bi se kosila sa mnogo naših zakonskih rešenja i na kraju krajeva sa nekim ustavnim zakonskim definicijama, tako da jednostavno nisu mogla da budu primenjena u takvom definisanju.

I u toj debati našao se način kako da se u zakon implementira treći paket, a da ne uruši u ovom trenutku ni Ustav a ni ono što se zove državna svojina. Tako da je uopšte ovaj zakon o energetici nešto što će u budućnosti dati veću težinu Agenciji za energetiku.

Inače, mislim da je trebalo raspravljati o izveštaju Agencije za energetiku, ali očito je pre došlo na red ono što se zovu reformski zakoni. Tako da sada kada imamo izveštaj Energetske zajednice o napretku Srbije za 2013. godinu, on zajedno u paketu sa ovim novim zakonom i praktično izveštajem Agencije za energetiku, moći će da bude tema jedne od sledećih sednica odbora, a može i da bude i tema posebne sednice Skupštine Srbije.

Mislim da bi to zaista svima bilo od značaja, pogotovo što dosta poslanika učestvuje u radu međunarodnih organizacija po ovom pitanju, po ovim temama i zaista su involvirani u kreiranje nekih novih rešenja, a da možda naše kolege koje se bave nekim drugim temama i nisu na neki način dovoljno informisani.

Što se tiče zakonskih rešenja koje smo imali prilike da čujemo, a deo su ovog paketa koji se odnosi na izmene o matičnim knjigama i one na izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, ja bih samo rekla da smo mi i na tom ekonomskom konkursu neformalnoj poslaničkoj grupi koja se odnosi na ekonomske reforme zajednički sa NALED-om imali prilike da čujemo da mnoge promene, odnosno modernizacija i reforma ovog zakona koji se odnosi na planiranje i izgradnju tangira sektorske politike, a ta politika koja je prva na udaru u stvari je energetika.

Tako da smo i one predloge koji su se odnosili na energetiku, dosta toga je involvirano u ovaj predlog zakona, tako da je Ministarstvo imalo sluha u samoj izradi da mnoge stvari prihvati. Ono što nije moglo da bude prihvaćeno je definisano i o tome je ministar Antić govorio.

Ono što bih na kraju rekla, kao što sam i počela sa evropskim integracijama, završila bih da je značajna uloga Srbije, pogotovo u tom delu kada imate sporazum Republike Srbije i Evropske komisije, značajna je ta pomoć EU u implementaciji tih sektorskih politika.

Na tom javnom slušanju treba zahvaliti ministarski Joksimović što je bila, da nam pojasni do detalja koji su to sektori u kojima će EU raditi zajednički sa Srbijom, zajednički sa lokalnim samoupravama, zajednički sa parlamentom, zajednički sa ministarstvom, sa civilnim sektorom, u tome da nam svima bude bolje.

Mislim da će tim i posao poslanika biti utoliko lakši da se barem razumemo, da danas nemamo izlaganja kao što smo imali u prepodnevnim satima, gde su neki poslanici pokazivali da stvarno nemaju dobro shvatanje i nemaju pojam o određenim temama.

Kada pričamo o energetici, treba da se dobro informišemo. Meni je drago što će DS podržati ovakav zakon i što je gospođa Čomić imala prilike da u ovoj temi učestvuje, iako to nije njena struka, ali očito se dobro informisala i pročitala o tome i može da komentariše.

Postoji volja i želja da odbori među sobom sarađuju i kao što je gospođa Joksimović uspela na Vladi da nekako ustroji i sakupi sve predstavnike ministarstava da čuju šta su to evropske integracije, nije loše da i odbori između sebe zaista po mnogim pitanjima i po mnogim zakonima zajednički drže sastanke odbora, gde bi se informisali o mnogim temama u budućnosti. Zahvaljujem.

Spasojević Suzana

Zahvaljujem. Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre Antiću, uvažena ministarko Joksimović, članovi Ministarstva, koleginice i kolege poslanici, danas raspravljamo o setu zakona iz različitih oblasti, a koji su podjednako bitni za ekonomski i privredni razvoj Srbije.

Svakako je veoma značajno što danas raspravljamo o Zakonu o energetici, koji je sasvim nov predlog zakona i odnosi se na oblast u privredi Srbije kojoj se posvećuje velika pažnja od strane EU, jer obaveze koje proističu iz procesa pridruživanja EU su u velikoj meri vezane za energetiku.

Upravo zbog toga je predlog ovog zakona o energetici usaglašen sa odredbama EU, a sve u cilju da se građanima obezbedi veća sigurnost u snabdevanju energentima, uz garantovanje veće zaštite.

Energetika je, uz saobraćaj i poljoprivredu, najveća razvojna šansa Srbije, posebno ako se uzme u obzir da bi Srbija prema procenama stručnjaka mogla čak polovinu energije da proizvodi iz obnovljivih izvora energije, a budućnost evropske energetske politike je upravo učešće energije iz obnovljivih izvora.

Razvoj industrije u našoj zemlji zavisi od ulaganja u energetski sistem i projekte energetike. Odlična šansa za našu zemlju i naša preduzeća i energetski sistem uopšte jesu zajednička ulaganja, između ostalog, naravno, po principu naša preduzeća, strana ulaganja. U poslednje vreme imamo dosta primera za to i u građevinarstvu i u poljoprivredi i u energetici. Evo primer Kostolca, gde su nam Kinezi svojim ulaganjem u naša preduzeća pomogli.

Srbija ima komparativne prednosti, naročito kada je energetika u pitanju, u odnosu i na zemlje u okruženju, zemlje u Evropi i u svetu, jer njima treba ono što mi imamo, i to moramo da iskoristimo. Raspolažemo značajnim količinama uglja, kao glavnim gorivom, hidropotencijalom koji je, nažalost, nedovoljno iskorišćen, vetrom, solarnom energijom, zatim potencijalima bioenergije itd. Sve su to šanse za privlačenje investicija.

Srbija ima energetski sektor, kao jedan od najvažnijih sektora, jer ima veliki potencijal za privlačenje investicija, za nova ulaganja u nove kapacitete koji će koristiti obnovljive izvore, a tako i za izgradnju novih gasnih elektrana.

Zato moramo, kao što je to i ministar Antić rekao, da širom otvorimo vrata investicijama i investitorima u energetici i da stvaramo investicioni ambijent, unapređujemo energetski sistem i radimo na izgradnji novih energetskih objekata.

Ovaj zakon je, naravno, šansa da se udari novi temelj u razvoju energetike u Srbiji, da se napravi jedna prekretnica u razvoju ovog sektora i u korist države i u korist građana. Dobar zakonski okvir, povećanje efikasnosti postrojenja za proizvodnju električne energije i zaštita životne sredine su od velikog značaja za razvoj energetike Srbije.

Ono što je bitno jeste da se ovim predlogom, kao što smo to čuli i od koleginice iz SNS, u potpunosti primenjuju sve mere iz trećeg energetskog paketa EU u oblasti gasnog i elektroenergetskog sektora, kojim se obezbeđuje veća zaštita krajnjih kupaca.

To je veoma bitno, pre svega, zbog toga što smo svesni svi da postoji izvesna doza nezadovoljstva kod naših građana, koje je naročito izraženo u momentu kada dobiju račun za struju, jer su im ti računi komplikovani i nerazumljivi, zatim jedna od primedbi građana odnosi se na njihovu nedovoljnu obaveštenost, nedovoljnu informisanost, itd.

Detaljnim razrađivanjem odredbi koje se odnose na dužnosti snabdevača u smislu obaveštavanja krajnjih kupaca o sadržini računa i dostupnost kratkih kontrolnih lista radi informisanja kupaca o uslovima i način ostvarivanja njihovih prava, biće način da se otkloni sve ono ili uglavnom ono na šta građani inače imaju primedbe.

Osim toga, liberalizacijom tržišta električne energije kojom se stvara mogućnost da građani sami biraju i od koga će i pod kojim uslovima kupiti struju, a ujedno povećanom kontrolom snabdevanja potrošača u velikoj meri podići će se nivo usluga, kvalitet isporuke električne energije od strane snabdevača.

Za nas je naravno, kao SPS, kao socijalno odgovornu partiju, veoma bitno da i ovaj zakon sadrži odredbe koje se odnose na zaštićene kupce električne energije, na one koji su socijalno ugroženi, tako da će penzioneri sa najmanjim primanjima, samohrani roditelji i građani koji su u režimu socijalne zaštite i dalje imati pravo na besplatne kilovate.

Sledeći u nizu je zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, kojim se predviđa izmena samo jednog člana, člana 97. stav 9, koji se odnosi na plaćanje doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta.

Naime, navedenim članom u Zakonu o planiranju i izgradnji, predviđeno je da se doprinosi za uređenje građevinskog zemljišta ne obračunavaju za objekte javne namene i objekte u javnoj svojini, infrastrukturne objekte, dečija igrališta, otvorene sportske terene, atletske staze, komunalne i infrastrukturne linijske objekte.

Čuli smo od predlagača zakona, koleginice Katarine Rakić, da je ispušteno da se navedu i ostali objekti za koje bi trebalo predvideti da budu oslobođeni plaćanja doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta kao što su proizvodni i skladišni objekti, podzemne etaže koje se koriste za garažiranje vozila, ostave, vešernice i slično i, naravno, ostaje odredba da se to odnosi i na dečija igrališta, atletske staze i otvorene sportske terene.

Plaćanje naknade, odnosno, doprinosa, po novom zakonu za uređenje građevinskog zemljišta, je pitanje o kojem se već duže vreme polemiše među, da kažem tako, građevincima i na nivou lokalnih samouprava. Među građevincima zbog toga što je ovaj doprinos za uređenje građevinskog zemljišta trošak koji u znatnoj meri poskupljuje cenu gradnje, a u lokalnim samoupravama zbog toga što doprinos za uređenje građevinskog zemljišta predstavlja značajan prihod za lokalne budžete.

S obzirom da je stanje u srpskom građevinarstvu takvo kakvo jeste, odnosno nije sjajno, i da je cilj donošenja zakona o planiranju i izgradnji, između ostalog, bio i da se pomogne građevinskoj industriji i da je vrednost izvedenih radova izvođača u Srbiji znatno opala, a takođe znamo da je građevinarstvo veoma bitno u čitavom privrednom sistemu Srbije, jer prema podacima Privredne komore Srbije, građevinsku privredu čini više od 11.000 privrednih društava sa više od 115.000 radnika, što znači da građevinarstvo u ukupnom broju privrednih društava u Srbiji učestvuje sa više od 13%, a u ukupnom broju zaposlenih sa više od 12%.

Za Srbiju je građevinarstvo i bilo i ostalo ekonomski pokretač, jer ova delatnost za sobom povlači i tridesetak drugih grana i aktivnosti od projektovanja, dizajniranja, drvne, mašinske, elektro itd, industrije.

Zbog svega toga i zbog ekonomskog i privrednog oporavka Srbije, treba stvarati uslove da se ova grana privrede oživljava, da se stvaraju što bolji uslovi za dolazak investitora koji će graditi na našim prostorima, pre svega, proizvodne objekte. Zašto, pre svega, proizvodne objekte?

Zato što će u tim proizvodnim objektima biti novih radnih mesta, a time i novih zapošljavanja, što je za nas i za našu vladu u ovim vremenima kada je, čuli smo i kada smo raspravljali o budžetu potrebno otpuštati radnike iz javnih preduzeća, veoma bitno. Prioritet ove vlade jeste stvaranje novih radnih mesta, jeste stvaranje uslova za investicije i investitore, i što više zapošljavanja.

S druge strane, strah lokalnih samouprava da će na ovaj način izgubiti znatan deo iz budžeta može biti otklonjen i može biti opravdan, jer će lokalne samouprave imati mogućnost da kroz razne takse, firmarine, poreze na imovinu, zakupe od firmi koje budu od investitora, koji budu gradili na zemljištu na kojima budu imali pravo zakupa, znači, od zakupnina, od poreza na zarade, jer jedan deo poreza na zarade ostaje lokalnim samoupravama, nadoknade ovaj gubitak koji bude uslovljen gubitkom doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta.

Takođe, izmena i dopuna Zakona u ovom istom članu i stavu, odnosi se na plaćanje naknade kada su u pitanju podzemne etaže u objektima visoke gradnje, koje služe za garaže, ostave, vešernice, osim onih koji se koriste u komercijalne svrhe.

Ja sam i u svojoj diskusiji, kada smo raspravljali o Zakonu o planiranju i izgradnji, postavila i kao pitanje istakla i kao problem upravo visinu plaćanja doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta za podzemne etaže u visokogradnji, koje su u nekim samoupravama naplaćivane u istom iznosu kao i za stambene prostore, što je bio nepotrebno veliki trošak za investitore i, naravno, negativno uticao na želju investitora da uopšte gradi. Ovu izmenu člana zaista podržavamo i to je velika olakšica za sve investitore koji će ubuduće graditi.

Takođe, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji menja se stav koji se odnosi na koeficijent zone i koeficijent namene. Zakonom je predviđeno da koeficijent zone ne može biti veći od jedan, a koeficijent namene od jedan i po, vodeći računa da jedinični iznos doprinosa za najskuplju namenu u najskupljoj zoni ne može biti 10 puta veći od onog iznosa koji je u najjeftinijoj.

Tačno je da izraz „zona“ je nedovoljno definisan i da može doći do nemogućnosti primene ovog člana i do zloupotrebe ovog člana. Pitanje za predlagača zakona je, ako izmenimo ovaj odnos, šta će se dešavati, kako će uopšte lokalne samouprave određivati kolika je razlika između najjeftinije i najskuplje zone?

Bojim se, s obzirom da znam koliku samovolju neke lokalne samouprave izražavaju u pogledu određivanja visine doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, plašim se da, zbog ukidanja ovog stava, ne dođe ipak do zloupotrebe. Možda smo mogli to nekako drugačije da definišemo, možda i nismo, ali evo, čisto pitanje za predlagača zakona.

Kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o posebnim uslovima upisa u katastar nepokretnosti objekata izgrađenih bez građevinske dozvole, onda kada je usvajan ovaj zakon poslanička grupa SPS podržala je, naravno, donošenje ovog zakona jer smo shvatili potrebu da u Srbiji postoji jedinstvena evidencija svih izgrađenih objekata, bez obzira da li su oni izgrađeni na osnovu građevinske, odnosno upotrebne dozvole, ili bez dozvole.

S obzirom da je do donošenja ovog zakona bilo moguće upisati objekte u katastar nepokretnosti jedino uz prethodno pribavljenu građevinsku i upotrebnu dozvolu, bilo je nemoguće napraviti jedinstvenu evidenciju objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, a bilo ih je mnogo, odnosno još uvek ih ima preko 1.300.000.

Poznato nam je da građani i pored donošenja Zakona o legalizaciji i dalje nemaju ni želju ni nameru da svoje objekte legalizuju, tako da je ovaj zakon bio sasvim prihvatljiv način da se u katastar upišu svi objekti izgrađeni na teritoriji Srbije, kako bi se imao uvid u ukupan broj izgrađenih objekata.

Zakonom je predviđeno da se objekti koji se ne upišu po ovom zakonu i ne legalizuju po Zakonu o legalizaciji ne mogu otuđiti, odnosno ne može se izvršiti prenos prava svojine na ovim objektima bez potvrde lokalne samouprave da su izmireni doprinosi za uređenje građevinskog zemljišta.

Ali, u istom članu je ispušteno da se na bilo koji način zaštite vlasnici objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole da se zaštite od rušenja, bez obzira da li su im objekti upisani na osnovu ovog zakona, ili je samo podnet zahtev za upis objekata.

Tačno je da su se po lokalnim samoupravama događale situacije da su inspekcijski organi i pored toga što su objekti upisani po posebnom Zakonu o upisu objekata izgrađenih bez građevinske dozvole, da su inspekcijski organi donosili rešenja o rušenju takvih objekata. Na svu sreću, nije rušenje i ostvareno, ali svakako je ostala da postoji potreba da se vlasnici ovako izgrađenih objekata pravno i zakonski zaštite i mi ovu izmenu Zakona o posebnim uslovima podržavamo.

S obzirom na ažurnost, na tehničku i kadrovsku opremljenost katastra po Srbiji, o čemu smo već više puta razgovarali, smatramo da je potrebno izmeniti i rok važenja zakona koji se završava 31. januara 2014. godine, jer ukoliko to ne bismo učinili, izgubili bismo mogućnost da ostvarimo cilj zakona, a to je upis objekata koji su izgrađeni bez dozvole na osnovu Zakona o posebnim uslovima, jer znamo da po tom zakonu su katastri, osim po zahtevu građana, dužni da te objekte upisuju i po službenoj dužnosti.

U danu za glasanje, poslanička grupa će podržati sve predložene zakone u ovom setu o kome danas raspravljamo, jer smatramo da su svi ovi zakoni podjednako važni za ekonomski i privredni razvoj Srbije. Hvala vam.

Antić Aleksandar

Hteo bih da se zahvalim i gospođi Spasojević i gospođi Tomić na jednom vrlo konstruktivnom i argumentovanom pristupu ovoj diskusiji. Naravno, gospođa Tomić, kao predsednik odbora, izuzetno je dobro upućena u sve segmente i aktivnosti Ministarstva energetike i sve procese u kojima Republika Srbija učestvuje po pitanju i saradnje sa Energetskom zajednicom i ostalim međunarodnim institucijama.

Gospođa Spasojević je imala nekoliko jako interesantnih predloga vezano i za neke nove projekte, koje ćemo mi bez ikakve dileme uzeti u obzir i na kojima kada su neka pitanja i radimo. Uz sve komplimente za obe diskusije, samo dve male ispravke.

Kada je u pitanju energetski zaštićeni kupac, mi subvencionišemo ne samo kilovat-sate električne energije, nego ta institucija i institut energetski zaštićenog kupca važi i za metar kubnog gasa i za određenu količinu toplotne energije. Znači, ima jednu širu sliku i ponavljam, to je nešto na šta, ja mislim, ovaj parlament treba da bude ponosan, zato što smo u ovom jednom vremenu opšte štednje i fiskalne konsolidacije na toj stavci u budžetu ostavili apsolutno onu potrebnu količinu para da bi zadržali nivo socijalne brige i zaštite koju smo imali do sada.

Kada je u pitanju gospođa Tomić, nismo usvojili kada je „Srbijagas“ UPPR. UPPR je jedan pravni i sudski model izlaska kompanije iz stečaja. Mi smo, kada je u pitanju „Srbijagas“ doneli plan restrukturiranja kao jedan model kojim smo definisali hodogram aktivnosti kada je „Srbijagas“ u pitanju, kako bi ga učinili sa jedne strane efikasnijim i prilagodili se upravo onome o čemu pričamo, a to su energetske direktive.

Ponavljam, do 30. juna „Srbijagas“ će izaći iz tog procesa kao jedna vertikalno ustrojena kompanija, integrisana kompanija, sa pravno razdvojenim energetskim delatnostima, sa idejom da u nekom vremenu pred nama, kada se steknu svi uslovi, kada izvršimo finansijsku konsolidaciju „Srbijagasa“, kada dobijemo neki alternativni gasovod, izvršimo u skladu sa evropskim direktivama i onaj drugi korak i tu, da kažem vlasničku, razdvajanje u skladu sa direktivama.

Rakić Katarina

Hvala. Htela sam da odgovorim koleginici na pitanje oko koeficijenata i što se tiče zona.

Naime, u članu 97. stav 2. deo koji se briše, briše se upravo iz razloga jer je navedeno da cena ne može biti viša od 10 puta. Tekstom zakona smo upravo uredili da se cena nalazi u rasponu od šest puta. Znači, ne može biti 10 puta i upravo je to jedna od onih grešaka koje sam navela, koja je došla prihvatanjem amandmana.

U sledećem stavu kaže – izuzetno dobre odredbe – jedinica lokalne samouprave svojom odlukom može utvrditi drugačiji koeficijent. Upravo ova reč „drugačiji koeficijent“ jeste sporna, što znači da na takav način jedinica lokalne samouprave mogu svoje delove možda izuzeti uopšte od plaćanja naknade i to je ono što je sporno, to tumačenje je sporno, zbog toga je predloženo da se ovako nešto briše, a lokalne samouprave svakako po važećem zakonu imaju rok do 17 januara da utvrde koeficijente iz zone na svojoj teritoriji.

Paunović Vera

Poštovani potpredsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani ministri i ostali članovi Vlade, posebno ću se obratiti ministru Antiću.

Želim najpre kao bivši radnik „Kolubare“ da vam se zahvalim na vašem doprinosu koji ste dali na pokretanju proizvodnje u Rudarskom basenu „Kolubara“, zajedno sa radnicima „Kolubare“ za vreme neviđenih poplava.

Energetski sektor i njegove delatnosti predstavljaju jedan od najvažnijih segmenata našeg privrednog sistema i koji utiče na sve ostale privredne grane, a time i na život svih nas građana. Zato je prirodno da ovako važna oblast mora biti zakonski veoma precizno uređena i mislim da se to ovim predlogom zakona u najvećoj meri i postiže.

Kao drugu veoma važnu odliku ovog zakonskog predloga, navela bih da se njime vrši značajno usklađivanje propisa iz ove široke oblasti sa propisima Evropske unije, kao i to da će ovaj novi zakon biti osnova za donošenje niza podzakonskih akata.

Važeći Zakon o energetici donet je 2011. godine i njime je izvršeno usaglašavanje sa drugim energetskim paketom. Odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice jugoistočne Evrope od 7. oktobra 2011. godine utvrđena je obaveza za Republiku Srbiju da implementira treći energetski paket od 1. januara 2015. godine.

Glavni elemenat većeg paketa su stroži uslovi za razdvajanje operatera, prenosnog sistema električne energije, odnosno transportnog sistema prirodnog gasa, značajno jačanje ovlašćenja i funkcionisanje nezavisnosti regulatornog tela, unapređenje koordinatora-operatera, sistema sa operaterima u regionu, posebno u oblasti planiranja investicija, unapređenja funkcionisanja tržišta energije i veća zaštita kupaca električne energije i prirodnog gasa.

Iako ovaj zakon svojim najvećim delom tretira materiju koja se tiče tehničkih pravila, principa unutrašnjeg uređenja i poslovanja između proizvođača i krajnjih potrošača, smatram da je upravo najvažniji član ovog zakona onaj koji govori o energetski ugroženom kupcu, a to je član 10.

Njime se postavlja zakonski osnov da se u budućnosti našim socijalno najugroženijim građanima stvori mogućnost da se snabdevanje energentima, posebnim i povlašćenim cenama, što će sve biti uređeno podzakonskim aktima Vlade, za koje se nadam da će biti doneti u što kraćem roku.

Što se tiče stručnih propisa koje donosi ovaj zakon, mislim da su oni veoma precizni i poboljšani u odnosu na sada važeći zakon. Kao najbanalniji primer mogu da navedem član 218, u kome se po prvi put definiše šta predstavlja i ko je dužan da održava zaštitni pojas oko dalekovoda i nadzemnih strujnih vodova, za koje smo nedavno videli da od starosti, nebrige i nepostojanja osnova za čišćenje nisu bili održavani na najbolji način.

Od šireg značaja su nova pravila o izdavanju dozvola i licenci kojima će ovaj postupak biti preciznije regulisan i veoma važnim smatram i nova rešenja kojima će se stvoriti povoljniji uslovi i dati podsticaji za izgradnju i korišćenje manjih elektroenergetskih sistema, koji će koristiti obnovljene izvore energije, Sunce, vetar, biomase, geotermalni izvor.

U skladu sa tendencijama i propisima koji vladaju u Evropskoj uniji, to će biti naša obaveza za budući period, jer mi ćemo morati da strukturu našeg elektroenergetskog sistema prilagodimo tako da se poveća struktura energije koja dolazi iz obnovljivih izvora.

Stvaranjem lakših mogućnosti za izgradnju manjih objekata, mi ćemo na jednoj strani dobiti potencijalno veću konkurenciju proizvođača energije i time nastojati da dođe do pojeftinjenja cene energije, a na drugoj strani time će i ceo elektroenergetski sistem postati stabilniji, jer smo se za vreme katastrofalnih poplava ove godine imali prilike da vidimo koliko je sistem ranjiv i snabdevanje cele Srbije strujom otežano kada se u problemima nalaze sistemi „Kolubare“ i „Tenta“.

Upravo su juče radnici „Kolubare“ pokazali i dokazali svoju hrabrost, umeće i visok profesionalizam, jer su danonoćnim radom na saniranju posledica od poplava uspeli da dovedu proizvodnju na raniji normalni nivo. Iz tih razloga trebalo bi da se što pre pristupi i projektima izgradnje Transbalkanskog energetskog koridora u skladu sa našim mogućnostima.

Iako se najveći deo zakona bavi pitanjima koja su vezana za proizvodnju i potrošnju električne energije, smatram da je i deo koji se odnosi na ostale energente, kvalitetno urađen. Tu posebno mislim na deo koji se odnosi na naftu i naftne derivate, gde su propisane rigoroznije procedure koje se odnose na proces trgovine ovim energentom, što će se svakako pozitivno odraziti na stanje državnih finansija.

Poštovani narodni poslanici, pošto je Predlog zakona o energetici još jedan u nizu zakona kojim se naše zakonodavstvo usklađuje sa pravnim tekovinama Evropske unije i koji stvara jedan dobar osnov za dalje napredovanje u oblasti energetike, pa će zato u danu za glasanje poslanička grupa Partije ujedinjenih penzionera Srbije dati podršku za usvajanje ovog zakona, kao i svih ostalih zakona koji se danas nalaze na dnevnom redu. Hvala na pažnji.

PREDSEDAVAJUĆI (Igor Bečić): Zahvaljujem, gospođo Paunović. Reč ima dr Blagoje Bradić. Izvolite, gospodine Bradić.

Bradić Blagoje

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministri, koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, danas smo se ovde okupili da raspravljamo o pet predloga zakona, od kojih su četiri došli po hitnoj proceduri, a jedan je došao u redovnoj proceduri.

Prvi na dnevnom redu je zakon o energetici, koji treba da odgovori na nekoliko važnih i strateških pitanja. To su pre svega sledeća pitanja – na koji način obezbediti sigurnost snabdevanja energijom i energentima u dužem vremenskom periodu, zatim, politika cene električne energije, prirodnog gasa i toplotne energije, iako znamo da je sada cena toplotne energije u nadležnosti lokalnih samouprava, ali i ovaj zakon bi trebalo i to da da, bar da otvori te teme, otvaranje tržišta električne energije i prirodnog gasa i korišćenje obnovljivih izvora energije i podsticaji koji se daju za oblast obnovljivih izvora.

Pre svega, nekoliko reči, radi informacije, o električnoj energiji, proizvodnje i potrošnje električne energije imamo podatke do kojih sam ja stigao da je ukupna proizvodnja oko 32.000 gigavata, da je finalna potrošnja oko 28.000 gigavata, da su gubici u odnosu na bruto potrošnju oko 15%, da domaćinstva u toj kvoti, tj. u toj količini električne energije troši negde 14,5 hiljada gigavata, da oni koji su na niskom naponu van domaćinstava oko 5,5 hiljada gigavata, da kupci na srednjem naponu su oko 5,5 hiljada gigavata i da kupci na visokom naponu oko 2,5 hiljada gigavata.

Ono što je još bitno za nas građane Srbije, jeste koji nam je uvoz električne energije. To je otprilike 2010. godine bilo oko 2.304 gigavata, u 2011. godini je bilo 1.800 gigavata, a u 2012. godini 2.032 gigavata. To su podaci do kojih sam ja uspeo da dođem.

Treća, vrlo bitna stvar je cena električne energije. Cena električne energije, tj. cena na tržištu u okolini, tj. u našem okruženju, je negde oko 42 evra po megavatu, dok je kod nas negde oko 30 evra po megavat-času. Ono što reguliše cenu električne energije za krajnje kupce sastoji se od zbira cene proizvodnje, nabavke, prenosa distribucije, tj. naplate oko te manipulacije kod snabdevanja, tih manipulativnih troškova kod snabdevanja električne energije.

Ovim zakonom je predviđeno da energetska delatnost proizvodnje električne energije nije delatnost od opšteg interesa i to je nešto što se nalazi u ovom obimnom materijalu koji smo dobili. Ali, imamo tu jedan problem saglasno članu 2. Zakona o javnim preduzećima, koji je trenutno važeći. On kaže da delatnosti od opšteg interesa u smislu ovog zakona jesu delatnosti koje su kao takve određene zakonom u oblasti proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije, proizvodnje i prerade uglja, istraživanja proizvodnje, prerade, transporta i distribucije nafte i prirodnog i tečnog gasa, prometa nafte i naftnih derivata, železničkog, poštanskog i vazdušnog saobraćaja, telekomunikacija, izdavanja „Službenog glasnika Republike Srbije“ itd.

Delatnosti u smislu stava 1. ovog člana jesu i delatnosti od strateškog značaja za Republiku Srbiju, kao i delatnosti neophodne za rad državnih organa i organa jedinica lokalne samouprave utvrđene zakonom ili aktom Vlade. Ovakvo rešenje koje se primenjuje još od Zakona o energetici koji je važeći je tako da nije moguće primeniti strategiju energetike Republike Srbije i program ostvarenja strategije.

Ovakvim načinom tretiranja jedne energetske delatnosti prosto onemogućavamo dugoročnu stabilnost snabdevanja električnom energijom i korišćenje konvencionalnih elektrana sa domaćim i jeftinijim energentom, tj. ugljem. Sadašnja regulisana, odnosno kontrolisana cena električne energije, u delatnosti koja se zove javno snabdevanje, predlaže se da se zove - garantovano snabdevanje.

Dalje predviđeno u ovom predlogu zakona je da cena usluga može biti regulisana, odnosno da se u periodu do 2017. godine ukine kontrola cena. Smatram da je potrebno otvaranje tržišta, što je i dobro, ali samo pod uslovom da će takvo tržište biti na korist kupaca.

Sudeći po svemu ovome što sam video u ovom zakonu, izražavam sumnju da će se to i dogoditi. Nije dovoljno samo, gospodine ministre, primeniti, prepisati direktivu 72 iz 2009. godine i dozvoliti promenu snabdevača, već je suštinski bitno po kojoj ceni će se kupcima ponuditi električna energija.

Uzimajući u obzir prethodno rečeno, i kad na to dodamo i rešenje iz ovog predloga zakona da se snabdevanje električnom energijom na veliko može omogućiti stranim pravnim licima, čije poslovanje i finansijski kapacitet nije lako dokazati i da li su u likvidaciji i stečaju, da li grešim kad kažem da otvaranje tržišta može dovesti do potpunog haosa kod domaćinstva i privrede ako vi kao ministarstvo nemate adekvatan odgovor i mogućnost kontrole istog?

Ne manje važno je i definisanje kriterijuma za korišćenje u proizvodnji električne energije najpovoljnijih elektrana. Šta znači institucija najpovoljnije elektrane? Znači li to da se ostavlja mogućnost menadžmentu da lagano potiskuje domaću proizvodnju i opredeli se za uvoz električne energije?

Ovo ne kažem zato što sam maliciozan i što ne želim dobro radu vašeg ministarstva, ali otvaram kao moguće dileme koje se nameću čitajući ovaj zakon i ostale zakone koji su povezani sa delovanjem ovog zakona.

Sve te aktivnosti i loše odluke u redovnim i kriznim situacijama na kraju ćemo platiti mi, krajnji kupci, i vi ministre, i ja kao neko ko sa vama o tome polemiše. Svakako da podržavam otvaranje tržišta, ali toliki stepen liberalizacije tržišta, bez neke konkretne i jake kontrole, sebi ne mogu da dozvole ni mnogo razvijenije države koje su članice EU.

U članu 2. je opredeljeno rešenje kojim se nacionalno zakonodavstvo stavlja u podređeni položaj u odnosu na Ugovor o energetskoj zajednici, iako to ne stoji u ratifikovanom Ugovoru o energetskoj zajednici. Jasno se ističe da se moraju uvažiti specifičnosti ugovorne strane. U krajnjem, nije redak slučaj da su neke države iz okruženja, uz saglasnost Energetske zajednice, odložile ukidanje regulisanih cena električne energije na period od pet godina. Taj slučaj imate u Makedoniji.

Slična situacija je i u delu koji obrađuje korišćenje prirodnog gasa. Pošto imam vrlo malo vremena, gledaću da preskočim ove podatke koje sam spremio o potrošnji prirodnog gasa. Dovoljno je pomenuti da svi kupci, osim malih kupaca, izlaze na tržište 1. januara 2015. godine i ono što govore preliminarne cene, a bojim se da budem i voleo bih da nisam u pravu, jeste da će one biti više za oko četiri-pet dinara po kubiku prirodnog gasa. Saglasni smo da je preduslov za otvaranje tržišta rešenje ovo koje ste vi dali u vašem zakonu, tj. u Predlogu zakona za vulnerabilne kupce i to je dobro da postoji, tj. da postoji institut koji ste uveli – energetski zaštićeni kupac.

U delu obnovljivih izvora energije nema pomena o nekim modelima kako se može koristiti biomasa, kako šumska, tako i poljoprivredna, i u sistemu daljinskog grejanja i kombinovanim postrojenjima za proizvodnju električne i toplotne energije.

Ne navodi se čak ni mogućnost stvaranja regulatornog okvira i institucionalnih rešenja u ovoj oblasti, što bi trebalo da u narednom periodu implementirate. Ako bi se to uredilo, moglo bi se razgovarati o tržištu biomase i Republika Srbija ne bi bila ostavljena na milost i nemilost velikim proizvođačima drvnog otpada.

Za solarne elektrane i energiju iz vetrogeneratora i dalje će biti na snazi kvote. To rešenje niko u prethodnom periodu ni jednom investitoru nije objasnio na celishodan i racionalan način. Jedna mala konstatacija na osnovu vaše tvrdnje da ma kako izgledala jeftino i dostupno, energija sunca i vetra je skuplja od termoelektrana i od hidroelektrana ako proizvodnju i instalaciju tih postrojenja gledate u istom periodu kao vetrogeneratora. Ne verujem da ste u pravu. Jeste Đerdap jeftin, ali posle koliko godina od proizvodnje, ako u cenu računate održavanje, a ne izgradnju objekta.

Toplotna energija kao oblast nepravedno je zapostavljena i u ovom, kao i u prethodnim zakonima. Najveći broj država u okruženju ovu oblast su rešile, kako vi dobro znate, još pre deset godina. Priključenje investicija u mreži električne energije i prirodnog gasa nije obrađeno na najkvalitetniji način ovde, kako se to rešava u razvijenim državama. Samim tim i vlasništva nad ovim mrežama nisu definisana na pravičan i logičan način.

S jedne strane je dozvoljeno da investitor sam gradi priključak i prenese ga u osnovna sredstva operatora distributivnog ili operativnih sistema, a sa druge strane se dozvoljavaju investicije, npr. prenosni sistem sa pravom izuzeća iz pravnog sistema Republike Srbije.

Ono što mislim da je dobro, to je da će eventualne investicije koje ljudi koji grade postrojenja, stanove, zgrade, a učestvuju u izgradnji i pravljenju mogućnosti za priključak na električnu energiju, mislim na trafostanice i trafoe, po ovom zakonu se odbijaju od cene komunalnih priključaka, što je dobro, za razliku, recimo, od grada Niša, gde su investitori, bar koliko ja imam podatke, dužni da naprave, tj. daje im se mogućnost da naprave trafoe, naprave trafostanice kompletne, prenesu distribuciji, a onda naknadno da plate priključak za električnu energiju.

Tako da, ovaj član zakona i ovaj deo zakona koji se bavi time je na dobrobit investitora u Nišu i oni će vam biti verovatno vrlo zahvalni zbog toga, jer neće morati duplo da plaćaju.

Dalje, treba razmotriti u nekom narednom periodu donošenje pojedinačnih zakona o električnoj energiji, prirodnom gasu, toplotnoj energiji i o tržištima. Imamo to iskustvo iz okruženja. Usklađivanje domaćeg regulatornog okvira za regulatornim okvirom EU i njenim pravnim tekovinama su zapravo aktivnosti za svaku pohvalu, ali u obrazloženju nema nijedne reči o uticaju na cene električne energije i prirodni gas. Da li tržišni principi važe samo kad se cene povećavaju? To niste obradili u Predlogu zakona.

Da li nam se može desiti divljanje cena električne energije? Naravno da niko to ne priželjkuje, da se razumemo. Ali, bez ozbiljne analize koliko smo kao Republika Srbija spremni za otvaranje tržišta i u kojoj meri su dva tako dominantna učesnika EPS i „Srbijagas“ sledstveno u svojim delatnostima i nekontrolisanjem snabdevača na veliku električnu energiju i čašćenje takvim statusom da ne mora biti registrovan u Republici Srbiji i još to posebno isticati kao kvalitetno rešenje, daleko je od dobrih razloga za usvajanje ovog zakona. Zbog toga smo sa desetak amandmana pokušali da vam sugerišemo kako mi vidimo rešenje određenih problema koje nameću članovi ovog zakona.

Ono što je vrlo bitno, mi se ne protivimo svim navedenim ciljevima koje ste imali u zakonu. Dakle, apsolutno se slažemo sa usklađivanjem domaćeg regulatornog okvira EU i njenim pravnim tekovinama, kao i sa potvrđenim međunarodnim ugovorima čiji je potpisnik Republika Srbija. Dalje slažemo se sa stvaranjem uslova za obezbeđivanjem sigurnog snabdevanja tržišta Republike Srbije električnom energijom.

Dalje, slažemo sa otklanjanjem nedostataka u primeni važećeg Zakona o energetici, što ste vi istakli u vašem uvodnom obraćanju. Zatim, slažemo se sa povećanjem nivoa transparentnosti zaštite konkurencije i nediskriminatornog ponašanja. Slažemo sa za zaštitom svih kategorija kupaca, a naročito energetski ugroženih kupaca. Slažemo se sa zabranom međusobnog subvencionisanja energetskih subjekata.

Dalje se slažemo sa stvaranjem uslova za efikasno funkcionisanje tržišta električne energije i prirodnog gasa. Slažemo se sa stvaranjem uslova za uspostavljanje i funkcionisanje organizovanog tržišta električne energije. Slažemo se dalje sa stvaranjem uslova za dostizanjem obavezujućeg nacionalnog cilja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije i potrošnje biogoriva u transportu.

Slažemo se i sa suzbijanjem nelegalnog tržišta nafte i naftnih derivata. Slažemo se i sa jačanjem nezavisnosti agencije i ispunjenje preporuke Evropske komisije iz izveštaja o napretku Republike Srbije za 2013. godinu i 2014. godinu.

Međutim, način kako je to obrađeno izražavamo sumnju da će se to desiti u godinama koje dolaze. Potrebno je postepeno otvaranje tržišta, a ne najliberalniji način, jer mislim i ubeđen sam u to, da društvo Republike Srbije nije spremno za naglo otvaranje svog tržišta. Ne treba se bojati, gospodine ministre, sporog napretka već stajanja u mestu. Ovo što vi radite nije stajanje u mestu i to je dobro što radi vaše Ministarstvo.

Direktive 72 i 73 iz 2009. godine su prepisivane samo da bi se ispoštovala po mom mišljenju forma bez ozbiljnijeg razumevanja suštinske promene koje se moraju desiti i, u krajnjem, ko će sve to da plati.

Nadam se da ćete razmotriti naše sugestije i razmisliti o našim amandmanima i nadam se da ćemo imati kvalitetan razlog da u Danu za glasanje podržimo vaše zakone. Zahvaljujem vam se.

Mihajlović Miletić

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, saradnici ministra, danas imamo jedan set zakona koji su veoma važni za dalji napredak i pomeranje Srbije u pravcu reformi. Stvaranje jednog boljeg ambijenta za život i za rad.

Inače, ova vlada je okrenuta reformama i to se jasno vidi već po onome što je dosadašnji njen rad. Svi zakoni koji se donose takođe, sve izmene i dopune zakona imaju reformski karakter. To pretpostavlja promenu svesti i navika u svakodnevnom postupanju i rešavanju mnogih pitanja važnih za budućnost i život naših građana. Na svakom koraku potrebno je činiti reformski korak, potrebno je uporno upotpunjavati mozaik novog poslovnog i životnog ambijenta, složiti kockicu po kockicu u mozaik novog načina života i rada.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji ključna odredba ovog zakona jeste ispravljanje greške učinjene prilikom nedavnog donošenja ovog zakona. Reč je o oslobađanju doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta za proizvodne i skladišne objekte, podzemne etaže objekata visokogradnje. Izuzimanje proizvodnih objekata od značaja je za podsticaj ekonomskog razvoja, jer mi težimo reindustrijalizaciji i tu smo zaista pred velikim problemom.

Mi danas možemo štedeti koliko god hoćete, ali bez proizvodnje i bez oporavka privrede, odnosno industrije nema daljeg napretka. Zato treba koristiti svaki momenat, svaki trenutak i učiniti u svakom trenutku pogodnost da bi bili konkurentniji.

Važan je svaki detalj svako rasterećenje, važno je učiniti svaku pogodnost, svaki benefit koji je u korist investitora. Privlači ga svaki korak jedan, dva ili tri koji ide na teret nas, na teret lokalnih samouprava, koji su partneri sa investitorima. Vraća se možda u četvrtom ili petom koraku u svom punom iznosu.

Dakle, takvu jednu filozofiju gledajući unapred strateški možemo samo na takav način da dođemo do boljitka. Iz tih razloga svakako da je dobro da učinimo ispravku u ovom delu zakona i prihvatimo ovo što je predlagač predložio.

Kada je reč o Zakonu o energetici, treba da pođemo od činjenice da je elementarni resurs od prvorazrednog značaja za prosperitet i budućnost čitavog čovečanstva, to je zapravo energija. U vezi sa tim važno je istaći da prosperitet i budućnost svake zemlje zavisi zapravo od ovog resursa. Uostalom politika najmoćnijih zemalja uobličava se i određuje prema interesima između ostalog, u sferi energetske kontrole i energetske moći. Dakle, s tim u vezi, veoma je važno da mi kao zemlja budemo deo savremenih i aktuelnih tokova u širem prostoru u oblasti energetike i da držimo korak sa tim.

Zapravo, donošenjem ovog zakona činimo još jedan ili nekoliko koraka u pravcu upodobljavanja naše normative sa normativom EU. Prethodni zakon koji je donet 2004. godine tim zakonom je počeo proces reformi energetskog sektora. U velikoj meri ovim zakonom započeta je i implementacija odredaba iz drugog paketa propisa. U međuvremenu donet je treći paket propisa koji je potrebno do kraja primeniti.

Značajno je istaći i učiniti pohvalu politici u oblasti energetike koja ide u pravcu korišćenja obnovljivih izvora energije, kao i u pravcu investiranja u novim kapacitetima u proizvodnji električne energije. Dobar primer je investicija od milijardu dolara u blok 3 u Kostolcu, jačine 350 megavata.

Trideset godina se nije učinila značajnija investicija u oblasti energetike i zato je za svaku pohvalu što je ovih dana kapitalizovana jedna ovakva investicija potpisivanjem Protokola i potpisivanjem značajnih ugovora u pravcu završavanja ove velike investicije.

Naravno, pored pohvale aktuelnom ministru i njegovim saradnicima treba pomenuti i ono što je bio rad u smislu udaranja temelja u saradnji i u pravcu početka ove velike investicije, jednom od prethodnih ministarstava energetike na čelu sa Petrom Škundrićem.

U svakom slučaju, čini se da Ministarstvo rudarstva i energetike zaista stabilno stoji na svojim nogama, zaista čvrsto drži u rukama sve ono što je polje rada i normativa u ovoj oblasti, uspešno upodobljava odredbe zakona sa odredbama šireg prostora u Evropi, pokazuje spremnost da se u svakom trenutku uhvati u koštac sa svim problemima kao što je bilo u vreme elementarnih nepogoda i daje nadu da će zaista u narednom periodu ovo ministarstvo učiniti veliki pomak i učiniti sve ka napretku naše zemlje, a to je veoma značajno jer energetika, poljoprivreda, infrastruktura su ključne oblasti koje daju mogućnost za bolji život u narednom periodu.

Poštovani gospodine ministre i saradnici ministra, želim vam uspeh u daljem radu u narednoj godini, SPS će svakako podržati sve ono što činite i radite i politiku koju sprovodite zajedno sa Vladom Republike Srbije. Hvala.

Jovanović Neđo

Hvala. Uvaženi ministre Antiću, predstavnici Ministarstva, kolege narodni poslanici, naravno da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje bezrezervno podržati predložene izmene i dopune zakona, kao i zakona o energetici, pri čemu ću se ja u svom izlaganju vezati isključivo za odredbe zakona o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na nepokretnostima.

Imajući u vidu da je energetika oblast koja je u isključivoj kompetenciji moje uvažene koleginice Ivane Dinić, pa će ona na tu temu u svakom slučaju krajnje kompetentno i stručno izložiti stav poslaničke grupe SPS.

Poštovani ministre Antiću, imajući u vidu da ste se ovom materijom i te kako bavili i da i te kako dobro razumete regulativu koja se vezuje za građevinarstvo, planiranje, naročito prostorno planiranje, zamoliću vas da nekoliko mojih krajnje dobronamernih sugestija u ovoj diskusiji prenesete i koleginici ministarki, uvaženoj gospođi Zorani Mihajlović, imajući u vidu da je njeno ministarstvo zaista što se tiče regulatornog dela učinilo mnogo da se konačno uvede red u oblast, kako prostornog planiranja, tako i građevinarstva.

Nažalost, kada smo donosili zadnji Zakon o planiranju i izgradnji nismo normirali ono što danas imamo nameru da normiramo, imamo nameru da sistematizujemo, kako bi zaista zakon o planiranju i izgradnji doživeo svoj puni kapacitet, odnosno kako bi u praktičnom smislu reči imao puni stepen efikasnosti.

Zašto ovo ističem? Zbog toga što, pre svega, poslanička grupa SPS bezrezervno podržava sam motiv predlagača zakona da se ovakve predložene izmene nađu pred nama i ja sam sasvim siguran da ćemo ih i prihvatiti. Tim pre, što je to prepoznao i predlagač, ovde konkretno odgovarajući broj narodnih poslanika i zahvaljujem se i uvaženoj koleginici Katarini, u smislu onoga što je bilo dato kao obrazloženje za ove izmene i dopune.

Zašto govorim na ovaj način? Pre svega, ovde motivacija se vezuje za jedan jako važan faktor, a to je omogućavanje investitorima da ulažu u jedinice lokalne samouprave. Bez obzira da li se radi o gradovima ili opštinama. U tom smislu doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ili kako se to često pejorativno kaže – naknada za uređivanje građevinskog zemljišta se više neće ni obračunavati, ni plaćati za objekte javne namene u javnoj svojini, a ono što je naročito značajno i za proizvodne objekte skladišta, itd.

Naravno da u ovom pravcu zaista postoji nešto što će na nivou lokalnih samouprava s jedne strane da izazove određeni stepen podozrenja, jer je sigurno da lokalne samouprave neće baš blagonaklono prihvatiti našu dobronamernost kao zakonodavca.

To je potpuno razumljivo zbog toga što svaka lokalna samouprava strahuje da će primenom ovih izmena i dopuna doći do nedostatka sredstava u budžetu, odnosno da se budžet neće popunjavati na adekvatan način kako se popunjavao do sada.

Kako se popunjavao? Popunjavao se upravo tako što su se naknade za građevinsko zemljište naplaćivale od investitora i naravno da je to bio značajan deo izvora prihoda koji su se slivali u budžet. Tu se pojavljuje jedan problem koji u praksi može da multiplicira, nažalost negde izaziva ozbiljne probleme čak odbijajući investitore.

Najbolji primer, odnosno ilustracije za tako nešto je upravo grad iz koga ja dolazim, a to je Užice gde, kako sam prilikom načelne rasprave o Zakonu o planiranju i izgradnji istakao, za dve godine nije doneta čak nijedna građevinska dozvola, što zbog neefikasnosti stručnih službi, što zbog različitog tumačenja zakona, naročito zakona koji je bio na snazi pre nego što smo doneli poslednji Zakon o planiranju i izgradnji.

S druge strane, postoji još jedan dodatan problem što je dato lokalnim samoupravama, jedinicama lokalne samouprava diskreciono ovlašćenje da samostalno formiraju, kako kriterijume za obračun naknade za građevinsko zemljište, odnosno uređenje građevinskog zemljišta, tako i samostalno na osnovu tih kriterijuma vrše obračun po cenama koje znaju nekad da bude i te kako visoke čak i basnoslovno velike.

Recimo, Čajetina i Užice su na udaljenosti od svega dvadesetak kilometara, a razlika u ceni naknade za uređenje građevinskog zemljišta je neverovatno velika.

Zbog čega se ne pristupi jednom načinu razmišljanja koje bi moglo da sa jedne strane bez ograničenja lokalnih samouprava, bez uskraćivanja njihovih nadležnosti koje su im zakonom pripisane ili propisane, istovremeno podzakonskim aktom ne uredi ono što bi trebalo da bude jedna vrsta okvira, a okvir podrazumeva definisanje kriterijuma na osnovu kojih će se izvršiti obračun plaćanja naknade za uređenje građevinskog zemljišta?

Tek tada bi došli u neku ravnotežu da, recimo, pojedine jedinice lokalnih samouprava ne odbijaju investitore sa izuzetno visokim iznosima plaćanja, dok druge jedinice lokalnih samouprava imaju daleko tolerantniji pristup, investitore približavaju upravo kroz cene koje podrazumevaju srazmerno adekvatne cene za ono što podrazumeva obavezu, a obaveza je plaćanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta.

Ukoliko se to podzakonskim aktom ne uredi onda svaka jedinica lokalne samouprave ima, po meni, a i po stanovištu poslaničke grupe SPS, nesumnjivo velika diskreciona ovlašćenja. Da li je to praktično pravilno i prihvatljivo, ostaje opet i predlagaču, a i resornom ministarstvu kao budućem predlagaču da analizira i oceni.

Ono što se takođe čini ovde značajnim istaći, jeste da u slučaju, recimo, konkretnog grada Užica koji je nažalost bio grad koga su investitori zaobilazili, sada će imati mogućnosti da upravo investicije počnu da dolaze, upravo da ono što je uvažena koleginica Spasojević istakla, da se krene sa zapošljavanjem, izgradnjom proizvodnih pogona.

To je na kraju krajeva i obaveza, proklamovana obaveza Vlade Republike Srbije da pomogne u dovođenju investitora, pored toga što tu istu obavezu imaju i rukovodstva lokalnih samouprava pa samim tim i grada Užica.

Kako onda dovesti do konačnog cilja? S jedne strane imamo situaciju gde budžet nesumnjivo može da trpi zbog neadekvatnog priliva novčanih sredstava. S druge strane se taj priliv novčanih sredstava pokušava nadomestiti prodajom zemljišta, izdavanjem u zakup ili pak na osnovu nekog drugog pravnog posla. Naravno da to može da bude neka vrste kompenzacije za ono što lokalne jedinice, gradovi, odnosno opštine gube.

Došli smo do onog podatka koji je ovde i u predlogu naveden. Kako će se regulisati odnos između investitora i lokalnih samouprava kada su u pitanju priključenja na infrastrukturne sadržaje? Naravno ugovorom. Taj ugovor je i do sada bio pravni osnov za regulisanje odnosa između investitora, gradova i opština kao jedinica lokalnih samouprava.

To nije bio nikakav problem kada su u pitanju javno komunalna preduzeća, konkretno „Elektroprivreda“, konkretno neka druga preduzeća koja su nosioci određenih prava na infrastrukturnim postrojenjima, naročito pravom raspolaganja, upravljanja i korišćenja.

Naravno da u tom pravcu treba takođe razmisliti da se budućim sistemskim rešenjima olakša mogućnost kako bi jedinice lokalnih samouprava i investitori daleko brže, daleko efikasnije dolazili do konačnog cilja, a to je na što jednostavniji, što jeftini način priključenja na infrastrukturne sadržaje, odnosno infrastrukturnu mrežu.

Sve ove dileme, naravno, i sva ova pitanja će ostati za neku kasniju regulativu koja će se definisati, uveren sam, budućim zakonima, naročito onim koji se vezuju za oblast planiranja i oblast izgradnje.

Ono što se vezuje za drugi zakon koji danas menjamo, to je Zakon o posebnim uslovima za prava svojine, i tu moram da krajnje kritički u ime svih nas narodnih poslanika istaknem što niko ovde neće dovesti u sumnju, a to je da smo došli u jednu krajnje paradoksalnu situaciju zbog toga što, s jedne strane, građevinska inspekcija ima puni legitimitet da poruši objekat koji nema rešenje o građevinskoj dozvoli, odnosno rešenje o odobrenju gradnje, nemaju ni rešenje o upotrebnoj dozvoli, a upisani su u katastru sa pravom svojine u korist nosioca prava svojine.

Dakle, s jedne strane postoji puni legitimitet i osnovanost u zakonu da građevinska inspekcija poruši takav objekat, a, s druge strane, vlasnik se sa takvim objektom upisao kao vlasnik u katastru. S jedne strane to podrazumeva ograničenje svojine, čak i eliminaciju prava vlasništva, jer šta će mu gola svojina u slučaju rušenja objekata, a s druge strane imamo nešto što ne možemo da sprečimo, a to je primena zakona od strane inspekcijskih službi, konkretno građevinske inspekcije.

Upravo sada, donošenjem ovog zakona, taj veliki paradoks, taj veliki apsurd se izbegava tako što građevinska inspekcija neće moći da ruši objekte za koje je postupak upisa prava svojine, shodno odredbama Zakona po posebnim uslovima za upisa prava svojine započet, kao i u slučajevima kada je taj upis prava svojine već izvršen.

Zaista je to trebalo i ranije učiniti i taj zakon očigledno pati od tog velikog nedostatka i upravo je ovo jedan veliki pomak napred i ja sam uveren da će se na ovaj način sprečiti da građevinska inspekcija, iako radi po zakonu, iako primenjuje zakon, ipak ne dovede u jedno vrlo, vrlo, delikatno stanje nosioca prava svojine koji je to svoje pravo upisao u službi za katastar nepokretnosti, iako nema za svoj objekat koji je izgrađen, ni građevinsku, ni upotrebnu dozvolu. Naravno, zbog toga i postoji podrška SPS ovakvim izmenama i dopunama.

Nadam se da ove krajnje dobronamerne sugestije mogu da posluže u daljem normiranju, u daljem sistematizovanju zakona o kojima danas raspravljamo i ponoviću još jednom, kao što je i ovlašćeni predstavnik, uvažena koleginica Spasojević istakla, poslanička grupa SPS će podržati u danu za glasanje predložene zakone, odnosno zakon kao i zakon o izmenama i dopunama zakona. Hvala.

Marković Aleksandar

Hvala. Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, danas su veoma značajne teme, odnosno tačke na dnevnom redu, od čega naročito izdvajam Predlog zakona o energetici, koji nam predlaže Vlada Republike Srbije.

Mislim da je nepotrebno da naglašavam koliko je važna ova tema. Mislim da je nepotrebno da naglašavam koliko je važno da afirmišemo i predstavljamo svoje korake ka uspostavljanju jednog kvalitetnog, modernog i efikasnog energetskog sistema u Srbiji.

Ovaj zakon, po mom mišljenju, upravo to ima za cilj i zato snažno podržavam ovaj predloženi zakon, koji nastavlja reformske procese u ovoj oblasti, a koji se ogledaju u obezbeđivanju sigurnog snabdevanja tržišta Srbije energijom i energentima, otklanjanju svih nedostataka u primeni postojećih, odnosno važećih propisa, usklađivanju domaće regulative sa regulativom EU, stvaranje uslova za funkcionalno i efikasno tržište električne energije i prirodnog gasa i zaštiti svih kategorija kupaca, a naročito uvođenje termine, odnosno te kategorije energetski ugroženog kupca.

Mislim da smo danas dosta argumenata koji govore u prilog ovom zakonu čuli na današnjoj sednici i ne bih mogao sve pojedinosti da obuhvatim, ali ono što svakako treba istaći jeste da donošenjem ovog zakona preuzimamo odredbe trećeg energetskog paketa EU u oblasti gasnog i energetskog sektora koji je dosta i pominjan danas ovde, a koji predviđa i podrazumeva izmene izvesnog broja dosadašnjih propisa, kao i rešavanje velikog broja problema koji su do sada bili prisutni u ovoj oblasti.

Osim pomenutog, bitno je istaći da ovaj zakon ima za cilj stvaranje uslova za dalji razvoj proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije. Samim tim pozdravljam činjenicu da se u našoj zemlji subvencionišu obnovljivi izvori energije i pozdravljam vašu izjavu, ministre, u kojoj prognozirate da ćemo do 2020. godine iz obnovljivih izvora trošiti čak 27% ukupne energije.

Tih 27% u finalnoj potrošnji energije u Srbiji je i cilj koji nam je određen odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice iz 2012. godine, kada nam je i utvrđena i obaveza da implementiramo direktivu koja se odnosi na korišćenje obnovljivih izvora energije.

Treba istaći i da se ovim rešenjima potpuno otvara tržište električne energije i prirodnog gasa već početkom 1. januara naredne godine, a time se stvara mogućnost za pojavu novih energetskih subjekata na tržištu, što podstiče konkurentnost, a kupcima omogućava slobodan izbor snabdevača. Dakle, to je nešto što će direktno dovesti do veće konkurencije i uspešnijeg funkcionisanja tržišta i to je, po mom mišljenju, još jedan u nizu benefita koje ovaj zakon proizvodi.

Ono što takođe želim da pozdravim jeste uvođenje obaveze pribavljanja saglasnosti za skladištenje nafte i naftnih derivata i goriva za sopstvene potrebe, za sopstvena vozila na sopstvenim stanicama jer se time stvara kontrola, uspostavlja se evidencija tokova naftnih derivata i u određenoj meri suzbija crno tržište, što je takođe jedan od efekata koje će ovaj zakon proizvesti.

Reforma energetskog sektora je nešto što direktno i u velikoj meri utiče na opšti privredni razvoj u zemlji, kao i na porast investicionih aktivnosti i kvaliteta tržišta. To su sve razlozi zbog kojih podržavam ovaj predlog zakona i nadam se da ćemo u danu za glasanje usvojiti isti. Hvala na pažnji.

Antić Aleksandar

Hteo bih da zahvalim gospodi Markoviću, Jovanoviću, Mihajloviću i Bradiću na konstruktivnim diskusijama i predlozima koje smo moji saradnici i ja zabeležili, podršci koja se oseća iz svih poslaničkih grupa.

To zaista celom mom timu, a verujem i kompletnoj Vladi izuzetno imponuje, jer je dokaz da ovaj rad koji smo imali mi sada i prethodno Ministarstvo energetike je dao rezultat kroz jedan opšti konsenzus da ovaj zakonski projekat ima kvalitet koji je na nivou onih očekivanja koja su bila pred nama. Naravno, ima uvek sugestija za to da može da bude nešto bolje ili drugačije.

Hoću pre svega gospodinu Bradiću da iznesem jedno čvrsto uveravanje da ćemo mi čim završimo ovu sednicu se vratiti u ministarstvo i dobro pogledati sve amandmane.

Naravno, duh zakona mora da prati duh reforme koju pokušavamo da uspostavimo i da uđemo u one trendove i tokove koji su deo našeg evropskog puta.

Tu želim da se osvrnem na nekoliko elemenata. Kada je u pitanju liberalizacija tržišta, pa osnovni uslov liberalizacije je da ona ne bude diskriminatorska. Upravo iz tog razloga mi nismo mogli da otvorimo tržište na način da ga zatvorimo, da u njemu učestvuju samo domaće kompanije.

Nažalost ili na sreću, to nije moguće i mi smo išli na rešenje koje je opšta praksa i u svetu, pa naše kompanije će moći da trguju u inostranstvu. Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije je otvorila kompaniju u Sloveniji, iz koje će da trguje električnom energijom u čitavoj Evropi. Naprosto, to je trend, to je pravac i ne možemo sada da u tom pravcu vozimo malo levo, malo desno, malo da idemo iznad crte, malo da idemo ispod crte. Moramo u svakom trenutku da budemo na tom nivou.

Ponavljam, pogledaćemo sve amandmane. Ako ima promil razloga da nečim unapređujemo tekst, verujte, ne postoji trunka sujete, prihvatićemo svaki amandman, mada se ovde do mene nakašljavaju, ali verujte da je to tako.

Kada je u pitanju cena, vi ste pomenuli, vi jeste dobro uhvatili nit moje misli, kada sam govorio o razlici cena iz obnovljivih izvora i cena iz konvencionalnih izvora, ali me očigledno niste precizno čuli. Ja sam govorio koja je cena iz solara, iz vetra i koja je cena iz TENT-a i Đerdapa.

Naravno, apsolutno uvažavam činjenicu da je reč o objektima koji su davno izgrađeni i koji su se, da kažem, već otplatili. Nisam zato rekao voda i ugalj, nego sam pominjao konkretne objekte.

Moram da kažem i da je cena iz uglja, kada su novi objekti u pitanju, čini mi se, kada je u pitanju Termoelektrana novi blok u Kostolcu, da je neka cena koju smo imali iz fizibiliti studije otprilike bazna cena 36 koma nešto evra, a u nekoj daljoj otplati, u nekoj projekciji rasta do 42 evra. Vidite, i iz novih objekata je ta cena značajno jeftinija kada su konvencionalni izvori u pitanju.

Na kraju, jedno pitanje koje ste dotakli iz različitih uglova, vi i gospodin Neđo Jovanović, pitanja toplotne energije i pitanje mogućnosti uređenja za nivo lokalnih samouprava naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. Na primer, mi kao Ministarstvo i Vlada ne propisujemo cenu toplotne energije.

To čine lokalne samouprave, ali na osnovu uredbe koju donosi Vlada Republike Srbije na predlog Ministarstva i to je uredba kojom mi definišemo parametre za utvrđivanje cene toplotne energije, odnosno maksimalnu cenu, neću da kažem od do, mada određujemo i tu donju, jer ne smeju da pogreše ni na dole, pa da pojedu supstancu, ali definišemo sve elemente na osnovu kojih oni bukvalno ubace parametre i izbaci im cenu toplotne energije.

Možda bi to mogao da bude neki mehanizam i za naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta, mada mislim da to nije tako lako utvrditi kada je naknada za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta u pitanju, zato što su razlike u toj nekoj atraktivnosti zemljišta, koja ipak mora da se uzme u obzir, suviše velike između različitih lokalnih samouprava.

Dinić Ivana

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, predstavnici Ministarstva, kolege narodni poslanici i poslanice, mi smo danas u skupštinskoj sali već dosta toga izrekli po pitanju Predloga zakona o energetici, tako da ću se truditi da se ne ponavljam.

Prvo što ću reći jeste da će poslanici SPS podržati Predlog zakona o energetici. Ovo je još jedan korak Skupštine i još jedan načinjen korak Vlade Republike Srbije, nebitno u kom sastavu, u stvaranju zakonodavnog okvira za jedan od stubova energetske politike i garancije ispunjenja svih ciljeva evropskog saveta, koji identifikuju potrebu za potpunom energetskom bezbednošću i efikasnošću.

Zbog toga ovaj predlog zakona o energetici treba posmatrati kao mogućnost da energetska bezbednost, koja definitivno predstavlja jedan od velikih bezbednosnih problema svake države i činjenica je da jeste sastavni deo nacionalne bezbednosti svakog naroda, dostigne povoljan nivo za održivi razvoj privreda i društva, a takođe, uz neophodnost da se obezbedi diverzifikacija izvora energije.

Danas primećujem dosta širi politički konsenzus po pitanju ovih tema u odnosu na proteklih nekoliko prethodnih godina i to me dosta raduje. Čak i u sredstvima javnog informisanja od ove nove vlade od 2012. godine i Vlade 2014. godine postoji dosta manji komunikacijski šum što se tiče razumevanja ovog trećeg energetskog paketa propisa i beneficija koje on donosi.

Naime, šta je bitno i šta je važno razumeti? Važno je da ovaj predlog zakona o energetici prihvatimo kao predlog zakona koji treba da finalizira već započet proces reformi energetskog sektora u domenu funkcionalnosti i funkcionisanja unutrašnjeg tržišta za sve potrošače, stvaranje liberalizacije tržišta, odnosno otvaranja tržišta električne energije i tržišta prirodnog gasa za sve potrošače, unapređenje prava svih kupaca, a naročito energetskih ugroženih kupaca, zatim, obezbeđujući formiranje Agencije za energetiku, kao potpuno nezavisnog regulatornog tela i obezbeđujući regionalnu solidarnost u EU, garantuje snabdevanje energijom koja se odlikuje većom konkurentnošću, stabilnošću i održivošću.

Ovim predlogom zakona mi treba da rešimo problem zaštite konkurencije i nediskriminatorskog ponašanja, koji su i osnova za dostizanje nacionalnih ciljeva koje mi imamo, a to je proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora energije i potrošnja biogoriva u transportu, zatim, suzbijanje nelegalnog tržišta nafte i derivata nafte.

Primena predloženog pravnog okvira zapravo daje jedan ekonomski aspekt, a prvi i najznačajniji je uticaj energetskog sektora na privredni razvoj kroz fizičku otvorenost privrede, jer tek kada su na raspolaganju fizička sredstva za uvoz i izvoz robe i usluga, tek onda možemo reći da je privreda izložena međunarodnoj konkurentnosti.

Imajući u vidu veličinu energetskog sektora u Republici Srbiji u odnosu na ostatak privrede, dolazimo do zaključka da je zapravo vrlo značajno učešće energetskog sektora u međunarodnoj trgovini, kako bi došlo do izgradnje odgovarajuće infrastrukture, jer jedino sa takvom infrastrukturom možemo omogućiti investicije u najznačajnijim ekonomskim pravcima.

Međutim, mi sada možemo davati bezbroj detalja, ali pred nama stoji jedan važan zadatak. Najpre, Srbija mora pratiti globalnu i ekonomsku i energetsku situaciju. Srbija mora znati šta se danas dešava u svetu.

Ono što je takođe bitno je da definitivno postoji ogroman pritisak u javnosti kada god dolazi do usaglašavanja propisa sa propisima EU. Ministarstvo energetike na čelu sa Aleksandrom Antićem se dobro bori, vodeći jednu zdravu energetsku politiku po Republiku Srbiju i dajući kvalitetne odgovore na globalne izazove. Kroz usvajanje ovako značajnih zakonskih dokumenata uspeva da reguliše energetski sektor.

Ono što je, takođe, bitno jeste da stavimo u prvi plan mnoge faktore i, zapravo, glavne elemente ovog trećeg energetskog paketa propisa, a to su računovodstveno i pravno razdvajanje prenosa električne energije od delatnosti proizvodnje, distribucije i trgovine električne energije, osnivanje Agencije za energetiku Republike Srbije kao potpuno nezavisnog regulatornog tela.

I, ono što je vrlo bitno, obaveza Republike Srbije da promoviše upotrebu obnovljivih izvora energije, odnosno energije koja se proizvodi iz obnovljivih izvora energije u sektorima električne energije, grejanja, hlađenja, takođe i u sektoru transporta, kako bi se ostvario cilj da do 2020. godine udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije u EU bude najmanje 20%.

Svi smo svesni toga da energetska efikasnost zapravo određuje nivo zaposlenosti konkurentnosti u privredi Republike Srbije. Nedovoljno efikasno korišćenje energije dovodi do smanjenja stope zaposlenosti, a povećanja stope siromaštva, što definitivno jeste ograničavajući faktor u procesu evrointegracija za Republiku Srbiju, jer jedan od ključnih kriterijuma zapravo jeste da se stopa zaposlenosti u Republici Srbiji poveća, a stopa siromaštva smanji, naravno, uz određeni nivo privrednog razvoja, koji se može postići samo višestrukim povećanjem energetski konkurentnog i nediskriminatorskog tržišta.

Činjenica je da veliki broj zaposlenih u Republici Srbiji, zapravo, zaposleno u energetskom sektoru i da je to veliki udeo zaposlenosti u našoj privredi.

Razvoj ovog sektora, u pogledu unapređenja i razvoja upotrebe obnovljivih izvora energije, se ogleda i u tome da se, na ovaj način, stvaraju resursi novih radnih mesta. Takođe, otvaranje energetskog sektora za strano tržište, uopšte za međunarodnu razmenu, omogućava povećanu zaposlenost i nivo zaposlenosti u sektorima koji su interakcija između sektora energetike i sektora transporta.

Takođe, da bi otvorili sve ove mogućnosti koje nudi ovaj predlog zakona o energetici i kako bi ih imputirali u zakonodavni okvir do 1. januara 2015. godine, odnosno kako bi otvorili tržište električne energije i tržište prirodnog gasa za sve naše potrošače, da bi svaki kupac, odnosno potrošač dobio slobodan izbor snabdevača, uključujući i domaćinstva od 1. januara 2015, godine poslanici SPS će podržati ove sistemske reforme u energetskom sektoru Republike Srbije, kroz realizaciju ciljeva upotrebe ovog trećeg energetskog paketa. Hvala.

Matić Veroljub

Hvala, predsedavajući. Uvaženi ministri, saradnici, koleginice i kolege, mi danas imamo tri predloga zakona i fokusiraću se samo na jedan zakon, a to je Zakon o matičnim knjigama.

Mislim da ove izmene i dopune Zakona o matičnim knjigama zaslužuju pažnju zato što je to zakon gde su svi naši građani posebno zainteresovani, jer se vodi lična evidencija o stanjima, odnosno o upisima u matične knjige, tako da su jako zainteresovani da se to uradi i kako treba i valjano i da jednostavno vode računa o svemu tome, kao i o svojim srodnicima.

Ove izmene su iznuđene i mislim da ovaj zakon treba da pretrpi i neke buduće izmene, ali verovatno kada dođe vreme za to. Izmene su u članu 91. zbog rokova sa pet na sedam godina, jer lokalne samouprave nisu uspele da to urade do sada, verovatno zbog nedovoljno resursa, koji se prvenstveno ogledaju u ljudskom faktoru, verovatno obimnost i sve ono što prati takvu vrstu evidencije, odnosno da urade drugi primerak matičnih knjiga koje se vode preko elektronskih sredstava, kao i njihovo skladištenje.

Ono što je jako bitno ili 98%, po mojoj proceni, u matičnim knjigama vode se činjenice o rođenju, braku i smrti. Ja sam podneo jedan amandman na član 11. osnovnog zakona, smatrajući da ne treba da poslove matičara radi isključivo neko ko je iz društvenog sektora, nego da to bude ujednačeno i za sva ostala zanimanja, tako da videćemo da li će Vlada odnosno nadležno ministarstvo prihvatiti to, ali smatram da je taj amandman na mestu.

Mislim da će ovaj drugi amandman, predložio sam ga sa kolegom Birmančevićem, da sam rok stupanja na snagu zakona jednostavno morati da bude skraćen. Predloženo je da to bude osam dana, a s obzirom da 27. ističe rok od pet godina za završetak posla za drugi primerak matičnih knjiga i da je to rešenje iznuđeno. Ako se prihvate ova dva amandmana, mislim da će zakon dobiti i u kvalitetu i da će biti poboljšan.

Mislim da i druge izmene treba da dođu na red, kao što su članovi 8. 9. i 10. i da jednostavno ne bude tako čvrsto ograničenje da jedan matičar treba da bude samo za jedno matično područje. Mislim da tu treba biti liberalniji i dozvoliti da jedan matičar i njegov zamenik može pokrivati i više matičnih područja. Toliko. Mislim da će ovi amandmani biti prihvaćeni. Mi ćemo glasati, kao i SNS, za ove izmene i dopune zakona. Hvala.

Stefanović Borislav

Gospodine predsedavajući, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ne znam kako možemo da uspešno razgovaramo o zakonu o energetici kada ima 434 člana, koji su dostavljeni ovoj skupštini pre možda dva dana, u momentu kada smo raspravljali budžet do jutarnjih časova. Ne znam da li ovde ima nekog poslanika koji je mogao zaista na posvećen, kvalitetan način da obradi ovu materiju i ovaj zakon koji će inače Demokratska stranka podržati.

Podržaćemo zbog toga što, i pored ovako obimnog materijala zaista, pored određenih manjkavosti, ovaj zakon predstavlja u velikoj meri naše usklađivanje sa evropskim pravnim tekovinama i zbog toga je za nas prihvatljiv.

Takođe, podržaćemo i Okvirni sporazum. Ostale predloge zakona nećemo podržati, kao što mi nije jasno kako može neko da bude matičar, a da bude hemičar, ili fizičar, ili atletičar, ali to zaista i pored najbolje volje ne razumem. Možda će neko uspeti da mi objasni.

U poslovičnoj atmosferi donošenja zakona po hitnoj proceduri, ovih pet zakona se danas nalaze pred nama i moram da podsetim da je prethodni Zakon o energetici donet 2011. godine i nastavljena je samim tim reforma ovog sektora i u potpunosti je implementiran drugi paket propisa EU u energetici. Treći paket propisa EU o energetici preuzima naše zakonodavstvo donošenjem upravo ovog zakona.

Dakle, nije mi jasno i pored ovog dobrog normativnog dela, uz određene nedostatke, ne znam kako Vlada namerava da brine u budućnosti o svim segmentima našeg energetskog prosperiteta i perspektive i pored dobrih vesti iz Kostolca, dakle, mene zanima na koji način ćemo utvrditi jasnu ličnu subjektivnu odgovornost za ljude koji su napravili onakve propuste tokom prolećnih poplava i nedavno u Majdanpeku. Smatram da je to u interesu ljudi koji rade u elektroprivredi, u interesu Ministarstva energetike, u interesu Vlade, ali pre svega u interesu građana Srbije.

Kako možemo biti sigurni u energetsku budućnost u Srbiji ako imamo Vladu koja se neprekidno zadužuje na račun građana kako bi finansirala finansijske gubitke koje stvaraju veliki gubitaši u segmentu javnih preduzeća, tj. njihovi direktori. I naravno da tu postoji ta priča o EPS-u i o EMS-u i postoji priča o direktorima sektora kojih je jako puno i koji imaju jako velike plate. Dakle, zanima me da li postoji neki drugi način da se reformiše ovaj segment bez uplitanja politike i bez uplitanja stranke na vlasti.

Imali smo zaista veliku krizu i probleme u snabdevanju u istočnoj Srbiji nedavno, i dobro je da je to na kraju ipak uspešno sanirano i mi odajemo priznanje ljudima iz EMS-a koji su na licu mesta, na terenu, rizikovali svoj život da osposobe energetski sistem u istočnoj Srbiji.

Mi smo i tada i sada pokušavali da ukažemo na određene nedostatke koji nisu zlonamerni, koji služe pre svega, u pravcu poboljšanja i funkcionisanja naših sistema ministre. Nama je pao veliki broj dalekovoda tamo. Nikad nismo saznali ko je naručilac, ko je isporučilac opreme. Kako je sproveden tender? Ko su ljudi koji su učestvovali? Da li su ti dalekovodi imali sve karakteristike koje su neophodne da bi se zaštitili od elementarnih nepogoda?

Zaista to pitam retorički, bez namere da bilo koga, na bilo koji način dovedem u vezu sa nečim što je loše, ali vi kao rukovodilac tog segmenta u Vladi možda bi mogli, mada ne tvrdim da znate, određene informacije i da podelite sa Skupštinom.

Kako ćemo biti sigurni u implementaciju odredbi ovog zakona kada postoji evidentno nestručna stranačka rukovodstva u EPS-u i EMS-u i kada su svoju nesposobnost krunisali krizom u Majdanpeku? Kako možemo biti sigurni u funkcionalnost i sveobuhvatnost zakona o energetici kada su nam trebale nedelje, meseci da ispumpamo svu vodu iz kopova?

Kako možemo biti sigurni da će 434 člana ovog zakona dodirnuti suštinu kada znamo da postoje vrlo nejasne stvari oko dodeljivanja posla na ispumpavanju vode i blata, iz kopova.

Kako možemo biti sigurni kada znamo da u ovom trenutku svi u Srbiji su potpuno svesni da je cena električne energije povećana nakon vaše političke pobede, a bilo je suprotno rečeno u predizbornoj kampanji, i da li možda znamo da će ponovo biti povećana cena električne energije? To je ono što građane zanima, kao što znate.

Takođe bih voleo da kažem i to da zakon o energetici zaista, uz ogromne napore opozicije u ovoj skupštini, da pokuša da nađe tačku preloma naših različitih političkih i programskih pogleda, u tome nismo uspeli. Zato ćemo i podržati ovaj zakon. Tako i završavamo zakon o energetici.

Iako bih želeo da iskoristim ovu priliku da ministar sa nama uz ova pitanja koja sam postavio, da podelite sa nama i da li postoje neki problemi u sprovođenju snabdevanja električnom energijom kod građana koji se tiču brojila? Vi znate da smo imali tender na kojem nijedan domaći proizvođač nije mogao da učestvuje.

Da li možete nešto više da nam kažete, pošto je bilo određenih kontraverzi u štampi, a danas su nas građani zvali da kažu, da tvrde, što ja ne tvrdim da su dve prosečne plate potrebne za odvajanje brojila, oko blizu 80.000 dinara, a da je samo zahtev koji se podnosi 11.600 dinara. U pitanju je odluka koju ne donosi EPS, nego donosi vaše ministarstvo.

Da li ministre vi ovo potvrđujete i da li je ovo nekako moglo da se uradi jeftinije? Eto, to je moje pitanje. Samo nemojte baš striktno da držite svaki broj. Informaciju smo dobili od građana. Za mene su ovi iznosi zaista previsoki, pa vas samo molim, pošto znate da u Srbiji ima dosta porodica koje u okviru jednog domaćinstva živi više generacija, ovo bi bio za njih zaista, čini mi se, preveliki udar.

Izmena Zakona o planiranju i izgradnji se donosi dve nedelje nakon poslednjeg odlučivanja u Skupštini Srbije, što je potpuno neverovatno. Mi smo i ranije upozoravali da je bolje da donesete jedinstven zakonski propis ponovo, nego da dolazite u Skupštinu samo dve nedelje nakon što ste taj zakon već ovde doneli.

Potkrala se greška na koju su vam ukazali određeni strani partneri, i ta greška se tiče toga da ste zaboravili da oslobodite naknade one koji će da zidaju skladišta i proizvodne kapacitete, naknade za građevinsko zemljište. I sada ste se to setili pa ste to doneli.

A inače, tu imamo vrlo interesantne stvari. Izražava se ozbiljna zabrinutost da bi se jedan, u ovom slučaju Zakon o energetici, vraćam se na njega, u tekstu koji je predložilo Ministarstvo rudarstva i energetike, mogli poništiti pozitivni pomaci učinjeni usvajanjem izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji. Dakle, ova dva zakona su povezana.

Naime, projekat koji je radio USAID je potvrdio da za bolje uslove o poslovanju da bi procedura moglo biti manje nego što ih je sada u zakonu, kao i broj dana potrebnih za dobijanje upotrebne dozvole i pravo na sigurnost investitora bi bilo ugroženo. U energetici se insistira na aktu o odobravanju za priključenje na mrežu koji Zakon o planiranju i izgradnji ne predviđa.

Vi ste ministre danas to obrazložili, ja sam bio ovde u hodniku kada ste dali izjavu, meni se to čini logično što ste vi rekli. Meni je jedino žao što postoji očigledna, evidentna nesaglasnost između dva predloga zakona koje je ista Vlada podnela. Što može navesti na zlonameran zaključak, da vi u Vladi ne možete međusobno da se dogovorite ili vam Odbor za zakonodavstvo ne funkcioniše u Vladi.

Kako je moguće da dva zakonska predloga o, neću da kažem istoj, ali sličnoj oblasti, na drugačiji način tretiraju rokove? Pri čemu izmene Zakona o planiranju i izgradnji daju kraće rokove, a Zakon o energetici duže. Vi ste objasnili da stojite uz to da je struka tu pokazala, dala pravu reč, da je bolje da se prethodno dobije dozvola itd. Ja to razumem, zaista.

Samo vi nama objasnite zašto je to tako urađeno i zašto je to izazvalo negodovanje zainteresovanih stranih investitora u ovu oblast? Kako mislite to da otklonite kada je očigledno da ljudi traže da imaju ranije mogućnost sa skraćenim rokovima? Vi ste rekli da postoji mogućnost da vi na interni način smanjite rokove, da ih skratite.

Mi danas imamo predloge zakona ovde. Zašto sada odmah te stvari, i kroz amandmanski proces i sve ostalo, pa u redu, kroz amandmanski proces ne izmenimo, da ne gubimo vreme ovde.

Dakle, moja kritika u tom smislu ide samo u tom pravcu, da se skrate rokovi, pošto su svi bili za to, i da ti skraćeni rokovi funkcionišu i u okviru zakona o energetici. Ništa drugo. I, naravno, moje političko pitanje je – zašto se ovo dešava i zašto dve nedelje kasnije dolazite sa zakonom, doduše predloženog od strane uvažene koleginice poslanice, a ne od strane ministarke u Vladi? Neće ministarka da donese svoj zakon posle dve nedelje, nego treba to da uradi poslanička grupa, ne želeći da umanjim ničiju kompetentnost, molim vas.

Govorim o političkoj hrabrosti onih koji govore o političkim kukavicama. Zašto ne dođe ministarka da brani zakon koji je dve nedelje bio ovde kada smo joj govorili da nije dobro, kada smo joj govorili da ne može ovako da funkcioniše i da treba da se izmeni na određen način, koji se sada definitivno potvrđuje, kroz većinu u Skupštini.

Svaka čast vama, drage kolege u Skupštini, ali gde je predstavnik Vlade da se suoči sa svojom još jednom lošom procenom? Sa nedostatkom koordinacije? Sa skupštinskom većinom, koja mora neprekidno, kao u slučaju ministra Selakovića, da ispravlja greške izvršne vlasti.

Kada će gospoda iz izvršne vlasti najzad da potvrde ono što se zalaže gospodin Bečić, on zna o čemu pričam, da mi idemo ka konventskom sistemu objedinjavanja svih grana vlasti u Skupštini, pa da mi njima kažemo da oni nama ne smeju da upravljaju ovako kako rade sada? Znam, nekima nije jasno, ali gospodin Bečić zna tačno o čemu govorim.

(Predsedavajući: Ništa ne razumem, ali nastavite.)

Hvala vam na tome. Dakle, to je suština mojih pitanja i zamoliću ministre da učinite sve što možete na kraju, završavam izlaganje, da učinite sve što je u vašoj moći, kompetenciji, uticaju, da utičete na EMS da ne izgradi dalekovod u Vinči koji je štetan, kako pokazuju istraživanja, za građane Vinče. Ide iznad obdaništa, iznad škole, ljudi su uplašeni, ogorčeni i učinite nešto ako možete kroz formu vašeg političkog pritiska na SNS. Znam da je moć vašeg pritiska ogromna. Hvala puno.

Babić Zoran

Mnogo je pitanja postavljeno o onima o povećanju struje. Ne živim u toj zemlji u kojoj je Vlada Aleksandra Vučića i Vlade u kojoj participira i učestvuje SNS povećala cenu struje i to znaju građani. To devalvira sve ono što i dalje neke stvari koje su izrečene.

Ono što mi zaista smeta je da kada Vlada predloži neki zakon i uputi ga u proceduru Narodnoj skupštini, onda je Narodna skupština od strane bivšeg režima i narodnih poslanika bivšeg režima predstavljena kao protočni bojler. Kada zakone predlože narodni poslanici, onda se kaže – a zašto nije predložila Vlada?

Ja bih vas samo zamolio, dogovorite se jednom šta želite, da predlaže zakone Vlada, ili da predlože zakone narodni poslanici? Legalno, legitimno, po Ustavu, po zakonu i po Poslovniku o radu Narodne skupštine mogu i Vlada i narodni poslanici.

U svemu tome zaista ne vidim ništa loše, ali ono što je dobro sa Zakonom o planiranju i izgradnji, ne znam da li to gospodin Stefanović zna, a voleo bih da ga sada upoznam sa tim i dobijemo podršku i pozitivne komentare na zakon. Izdata je građevinska dozvola po novom zakonu o planiranju i izgradnji za pet dana. Za pet radnih dana je izdata građevinska dozvola i mislim da je to uspeh i stvaranje povoljnije investicione klime.

O EMS-u smo mnogo toga pričali. Više vremena bi mi trebalo i o svojim uspesima, poslovnim uspesima koje su postigli, ali o onome o čemu nismo pričali. Dalekovod Vinča, kao i trafostanica u Bloku 32 su urađeni po projektnoj dokumentaciji koja je nasleđena i o dozvolama koje su nasleđene i urađene u vremenu u kojem je stranka gospodina Stefanovića vedrila i oblačila i Beogradom i Srbijom, a na nama je ostalo da u kontinuitetu svega toga odradimo da bi se elektroenergetski sistem u državi i poboljšao, a ne sada da oni koji su postavili kablove tu gde su ih postavili, zacrtali tu trafostanicu u Bloku 32 i postavili je na to mesto gde su je postavili, sada kukaju i kažu a zašto se tamo gradi?

(Predsedavajući: Vreme, gospodine Babiću.)

Samo još jednu rečenicu, molim vas, kada smo kod tih dalekovoda.

Imali ste jednu jako tešku sednicu, ja sam siguran da se gospodin Stefanović te sednice seća, kada smo ovde govorili o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji su targetirali i odnosili se baš na one koji su krali dijagonale dalekovoda. Baš na one koji su napadali železnicu, baš na one koji su te sitne krađe koje su mnogo oštrije sankcionisane tim izmenama i dopunama zakona. Nismo dobili podršku. Nismo dobili saglasje. Tada se niste brinuli za dalekovode koji su sada pali.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Na osnovu toga što ste rekli, nisam znao da su dalekovodi u Srbiji izgrađeni, svi dalekovodi izgrađeni u protekle dve godine. Ako je tako, još jedna podrška i još jedna pozitivna stvar za Vladu Srbije.

Antić Aleksandar

Naravno da nisu svi dalekovodi u Srbiji izgrađeni u poslednje dve godine. Nažalost, neki od njih su stari i po nekoliko decenija. Objektivno, moram tu bez namere da se branim i da pravdam bilo koga da još jedan potcrtam ogromne napore koji su „Elektroprivreda Srbije“ i „Elektromreža Srbije“ učinile i u normalizaciji u snabdevanju električnom energijom građana Srbije i čini mi se da mi uopšte nismo objektivni kada ocenjujemo aktivnosti naših javnih preduzeća i da uopšte se ne informišemo o tome šta se dešava u zemljama u okruženju, pa čak i u nekim od najrazvijenijih država sveta.

Imali smo situaciju da u SAD pre nekoliko meseci usled vremenskih uslova da su čitava mesta, gradovi bili bez električne energije i po nekoliko nedelja. Čak smo imali neku situaciju, pošto sam morao da gledam te podatke, gde su naseljena mesta bila i po dva meseca bez električne energije.

Tokom ovog nevremena i katastrofalnih meteouslova koji su zadesili istočnu Srbiju, sličnih problema bilo je i regionu. U Sloveniji je bilo drastičnih problema i nekoliko nedelja naseljenih mesta bez struje. Problemi u Austriji. Grad Budimpešta je jedno vreme bio bez napajanja električnom energijom. Problemi ogromni u Pragu. Jednostavno, molim da budemo realni.

Štaviše, ja sam spreman danas ovde da izađem i sa ocenom da su naša javna preduzeća zajedno sa kompanijama sa kojima sarađuju uspele da otklone te kvarove daleko brže nego što se to bilo gde drugo radi zato što naša preduzeća, naši ljudi rade i danju i noću, ne obazirući se na vremenske uslove i često mislim da ih ponekad i treba kritikovati zbog toga što se naši radnici ponekad izlažu nepotrebnom riziku da bi rešili problem i da bi rešili taj širi društveni faktor, zato što jednostavno, nama se nameće od strane ukupne javnosti, gledajući tu širu sliku i potrebu da rešimo problem, mi to radimo ponekad po svaku cenu.

Ponavljam, pun respekt za sve zaposlene u „Elektroprivredi“, „Elektromrežama“, gomili kompanija iz Srbije, Republike Srpske, BiH koje su nam priskočile u pomoć. Mi smo imali nekoliko stotina najkvalitetnijih montera iz čitavog regiona koji su radili na otklanjanju pada nekoliko dalekovoda koje smo imali u okolini Majdanpeka.

Mi smo usled ogromnog ledenog talasa, koji je bio specifičan i praćen olujnim vetrom, imali situaciju u istočnoj Srbiji gde je došlo do zaista ogromnih problema. Neki od tih problema će biti i dugoročni i to ne ovi na elektropostrojenjima. Nama je u Svrljigu, Knjaževcu, Boljevcu polomljeno šume, voćnjaka na desetine i stotine hektara. Nama je u tom regionu došlo do obaranja 759 stubova drvenih, betonskih, novih i starih.

Tu se desila jedna potpuno neverovatna meteorološka i vremenska situacija u kojoj se sve, ljudi, zaledilo i sve što se zaledilo se na kraju i polomilo.

Ne mogu da prihvatim ocenu o nestručnim stranačkim rukovodstvima u javnim preduzećima zato što javna preduzeća dobro rade i ja kao ministar apsolutno stojim iza rada naših javnih preduzeća. Vi ste ovde napomenuli „Elektroprivredu Srbije“ i „Elektromrežu Srbije“. Stojim iza „Transnafte“, „Srbijagasa“.

Svi radimo u jednom ozbiljnom timu u energetskom sektoru koji pokušava da energetsku situaciju u zemlji drži pod kontrolom. Verujte mi, sve ocene meni postaju paušalne kao nekog ko je na čelu resora, zajedno sa ovim ljudima znam koliko su sve te kompanije i njihova poslovodstva bila odgovorna i na visini zadatku u najtežem vremenu kada smo napravili energetski bilans zemlje koja je imala ogroman energetski problem i uspeli smo da sve to rešimo i da sve to držimo pod kontrolom. Za to je potrebna velika stručnost i veliki menadžerski potencijal.

Da se niko ne naljuti, ali ne moraju ni svi direktori javnih preduzeća u energetskom sektoru da budu elektroinženjeri, nekad je potrebno da budu dobri menadžeri, da mi organizuju posao u kompaniji i da znaju da pronađu kvalitetne inženjere koji će da rade svoj posao. Zaista verujem da imamo jednu takvu situaciju u javnim preduzećima.

Moram da pomenem ispumpavanje vode u Kolubari. Prve procene nakon poplava od strane Svetske banke i ostalih referentnih institucija su bile da ćemo za Malo jezero, za Velike Crljene moći da ispumpamo vodu do 1. oktobra, a za ovo Veliko jezero, odnosno Tamnava - Zapadno polje, da je minimum vremena koji će trebati za ispumpavanje vode godinu do godinu i po dana.

Mi smo sa eksploatacijom uglja na Velikim Crljenima krenuli 10. avgusta, odnosno dva meseca pre prvog roka koji nam je dat, a sa ispumpavanjem vode i proizvodnjom uglja na kopu Veliki Crljeni minimum pet meseci pre onog prvog roka koji nam je dat.

Dakle, iza svega toga postoji zaista jedan ogroman stručan rad. Mi smo, da bi počeli sa ispumpavanjem vode, morali da uradimo nekoliko ozbiljnih studija, počev od same geologije novog rudnika koji je bio žestoko oštećen u poplavnom talasu, preko studija o kvalitetu te vode, o uticaju na životnu sredinu, procena Instituta vodoprivrede „Jaroslav Černi“, projekat sanacije površinskog kopa, procena potrebnih ulaganja za potrebe rudarske mehanizacije na površinskim kopovima Tamnava - Zapadno polje i Veliki Crljeni. To su tri knjige koje su čini mi se veće nego što je bio budžet.

Morali smo da pregovaramo i sa međunarodnim institucijama. Svetska banka oko finansiranja, a to nam je vezala bila za procenu uticaja na životnu sredinu. Morali smo da pregovaramo sa Dunavskom komisijom. Pa, ljudi, nismo mi tu vodu negde dislocirali. Mi smo tu vodu morali da iz kopa prevedemo u „Kolubaru“, odakle ide u Savu, zatim u Dunav, pa Crno more.

Znači, čitav Crnomorski sliv. Mi smo sa Dunavskom komisijom to morali da ispregovaramo. Ljudi, morali smo da dokažemo na jedan vrlo ozbiljan naučni način da ispumpavanjem te vode neće uticati na kvalitet životne sredine. Ta voda prolazi pored beogradskih vodoizvorišta. Znači, morali smo to da uradimo mnogo ozbiljno, da bi dobili saglasnost da sa tim počnemo. Moram da kažem da iza toga stoji ozbiljan proces, ozbiljna naučna metodologija i naučni pristup da bi uopšte dobili dozvolu.

Kada su tenderi u pitanju, zaista nemam te elemente, to je radio EPS zajedno sa „Kolubarom“. Ono što moram da kažem, meni je najvažnije da je meni danas krenuo ugalj, a sva ostala pitanja su za javna preduzeća koja sprovode tendere. Ponavljam, mi od danas imamo 10.000 tona uglja. To kada se prevede u struju, to je 250.000 evra dnevno. Mislim da je to za ovu državu najbitnija stvar.

Odvajanje brojila. Ministarstvo rudarstva i energetike nema nikakve veze apsolutno sa bilo kojim finansijskim elementima, naknadama, taksama koje ima JP „Elektroprivreda Srbije“. Oni donose odluke o tome, a drugostepeni organ im je Agencija za energetiku, kod koje se ostvaruje pravo na žalbu.

Problem brojila EBRD. Raspisan je javni poziv. Moram odmah da kažem, apsolutno nisam srećan činjenicom da su uslovi tendera takvi i da je ta lestvica dignuta toliko visoko, verujem i niko u Vladi, a znajući premijera, on je najmanje srećan zbog svih tih uslova. Ali, nažalost, to su ti parametri sa kojima uvek imamo problem kada imamo finansiranje od strane međunarodnih finansijskih institucija.

Jednostavno, nažalost, nemamo para da to finansiramo sami. Pošto nemamo pare da finansiramo sami, mi smo u obavezi da obezbedimo finansiranje. Kada obezbedimo finansiranje od međunarodnih institucija, onda se tenderi sprovode u skladu sa njihovim procedurama.

Meni uvek ostane pitanje da li je za nas bolje to što uzimamo kredite od tih institucija koje su povoljnije objektivno, jer to su najjeftinija sredstva, pa onda dižemo lestvicu visoko, ili bi možda čak bilo bolje da neki put uzmemo neki komercijalni kredit sa normalnim kamatnim stopama, pa mi diktiramo uslove?

Ali, nažalost, uvek preovlada to – dajte da obezbedimo najjeftinije pare sa najvećim grejs-periodom i najdužim rokom otplate, ali to su uvek ta sredstva i, kao što znate, uvek nam nameću te elemente i mi se uvek borimo za učešće naših kompanija. Iste stvari imamo i kada radimo sa Kinezima. Istu stvar smo imali i na mostu. Istu stvar imamo i u Kostolcu.

Znači, uvek se borimo – dajte da ubacimo naše kompanije. Nadam se da ćemo i ovde uspeti u ovom procesu. Pošto je, ponavljam, tender otvoren do marta meseca i ima prostora za pitanja, ima prostora za korekciju dokumentacije, ja ću se lično za to zalagati.

Zaista sam probao da odgovorim na sva vaša pitanja. Ako sam nešto preskočio, slobodno me podsetite. Što se tiče broja članova zakona, to ne mogu da vam odgovorim. Zakon je onoliki koliki jeste. Moram da kažem i to da ovaj zakon nije bio ni u jednom trenutku tajna, on je sve vreme bio na sajtu Ministarstva. Sve nacrte, sve izmene nacrta, svaku promenu smo mi ažurirali i on je od novembra, kada je koleginica Mihajlović krenula prvi put u izradu zakona, odnosno u novembru je krenuo prvi put u javnu raspravu, a Predlog zakona je krenuo u izradu daleko ranije. Znači, on je u javnoj raspravi već 13-14 meseci.

Konačno, sada ovo nije stvar da se hvalim, ali je zaista tako, niti je to samo za mene pohvala, 2014. godina je prva i jedina godina posle dužeg niza godina u kojoj nije došlo do povećanja cena električne energije. Mislim da je to jedna činjenica i jedna okolnost koja je dobra. Svih ovih prethodnih godina je bilo povećanje, osim 2014. godine. To vam kažem potpuno odgovorno i znam da to i vi znate. Zahvaljujem.

Rakić Katarina

Biću kratka, pošto sam prozvana kao predlagač ovog zakona.

Prvo bih želela da kažem da mi je drago da sam čula da je prethodni govornik rekao vrlo glasno da neće podržati izmene ovih zakona koje će u daljem periodu svakako pokazati šta one znače za građane Srbije. Ja bih volela da ovog puta zaista i ostanu dosledni, za razliku od prošlog puta kada su rekli da će podržati izmene Zakona o legalizaciji, pa to nisu uradili. Ostanite ovog puta dosledni, a vreme će pokazati šta će one značiti za građane Srbije.

Apsolutno ne vidim u čemu je problem da mi kao poslanici podnosimo zakon. To je naše pravo i to je naša obaveza. Naša je obaveza da donosimo zakone i da ih sprovodimo i da reagujemo svaki put, a ne da se ponašamo kao vi kako ste se ponašali u prethodnom periodu, kada ste imali zakon i imali 700.000 nelegalnih objekata, a nijednog trenutka niste reagovali nikakvim promenama.

Mi ćemo reagovati svakog trenutka kada nam bilo ko ukaže na neku dobru promenu. Vi niste reagovali ni onda kada se pojavilo milion i po nelegalnih objekata, a naravno da niste mogli ni da reagujete jer su vam zakone o urbanizmu pisali ortopedi. Pošto ste imali primedbu da matičari ne mogu da budu fizičari, naravno da su vam ustavni sudovi obarali jer su vam ortopedi pisali zakone o urbanizmu.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. Opaske na komentar u obliku replike o dalekovodu kod Vinče i o jednom procesu koji je trajao između grupe građana koji imaju svoj stav i mišljenje i imaju pravo da se obraćaju raznima, odgovoru ministarstva i komentaru koji je dao predsednik poslaničke grupe da je to sve tako, jer je DS to sve uradila.

Dakle, nije ništa tako dobro, kao dobar izgovor. Prosto sa strepnjom čekam kada će u ovoj sali da bude i nešto drugo sem dobrih izgovora. Svima koji su legitimnom voljom građana dobili odgovornost i zadatke na upravljanje DS je izgovor, a izgovore koriste samo oni koji, a) ili ne znaju; b) ili su nesposobni; c) ili ne razumeju da nisu opozicija ili vlast.

U davnim govorima iz kojih se učimo mi koji hoćemo da besedimo ovde važila je rečenica kojom je jedan od govornika završavao sve svoje govore time da Kartaginu treba razoriti. Ovde je strategija komunikacije da DS lažima, klevetama, pljuvanjem, kako god ih volja, udri, ne žali, zato što su oni za sve krivi.

To je legitimna strategija komunikacije, i pokazuje inferiornost. Pokazuje vrlo ozbiljnu inferiornost za odgovornost i za ogromnu podršku, legitimnu i legalnu koja postoji. Tako da kad se kaže da je DS kriva, odnosno odgovorna za dalekovod to se onda podrazumeva da se tu sad ništa ne sme dirati.

Interesantno pošto se za druge stvari i za druge teme za koje se isto traži izgovor u onome što je bila DS to nije problem da se menja. Mislim, da je to malo ambivalentno i da se mi vama mnogo sviđamo samo se stidite da nam kažete slobodno, vi ste vlast, mi smo opozicija. Hvala vam.

Babić Zoran

Pa, ne bih se složio da SNS ima destruktivnu politiku ni prema kome. Mi želimo da gradimo našu državu, želimo da gradimo institucije, želimo da gradimo sistem, teško je kad se gradi nešto iz temelja, kad je nešto razoreno, razrušeno, tu mislim na javne finansije, tu mislim na privredu, tu mislim na mnogo segmenata našeg društva.

Nikada, ni prema kome nismo bili destruktivni, pa ni prema političkim protivnicima, dobijali smo takve vrste pretnji. Setićete se pretnji i ukrajinskim scenarijem i bosanskim scenarijem, samo ako opcija demokratska, vaša opcija ne prođe na izborima, kao da ima jedina to ekskluzivno pravo na vođenje ove države.

Demokratsku stranku je razorila neodgovorna politika, neodgovorni ljudi koji su sprovodili tu politiku kroz privatizacije koje su bile veoma sporne, pljačkaške, kroz mnoge druge stvari. Nije razorila Demokratsku stranku Srpska napredna stranka, razorili su je građani Republike Srbije na demokratski način na izborima i na biralištima.

Ono što vi ne uspevate, a to je da se pogledate u ogledalo i da priznate sebi neke stvari koje ste radili. Zar je to toliko teško? Celokupna projektna dokumentacija, sve dozvole za dalekovod u Vinči je urađen u vreme kada je našu državu, ovaj grad, elektroenergetski sektor, sve vodila DS i to ste uradili, mi smo nastavili sa izvođenjem radova.

Ali, kada kažete vi ne preuzimate odgovornost, da preuzeli smo odgovornost gospođo Čomić, izvršena su sva moguća istraživanja, sva moguća merenja i tamo gde ste dozvolili da se na trasi dalekovoda urade nelegalni objekti, tamo gde su ti objekti, mi nismo želeli da te objekte rušimo, ali je podignuta visina dalekovoda, da bi takvo zračenje ne bilo svedeno na minimum, nego da uopšte ne bude.

E, to je preuzimanje odgovornosti i to je nešto što se ispravljaju greške prošlosti. Zar je teško da ustanete i da kažete – da, mi smo projektovali, mi smo to uradili, ili je lakše biti…

Babić Zoran

Meni je drago što je gospođa Čomić sada detektovala odgovornost. Odgovornost DS prilikom projektovanja dalekovoda u Vinči i prilikom dozvole da se izgrade nelegalni objekti na trasi dalekovoda, kao i za projektovanje trafostanica u Bloku 32.

Zašto je to dobro? Zbog dve stvari. Jedna stvar, neke stvari moraju da imaju kontinuitet. Znate, mnogo je ono – e sada ćemo mi na desnu stranu, pa neko će sutra doći, pa će ući na levu stranu. I to desno, levo, gore, dole, stojimo u mestu.

Zašto je problem da nešto što je projektovano i napravljeno da mi sada ne izgradimo u tom delu. Poštujući sve zakone, sve principe, podižući cenu, odnosno podižući visinu dalekovoda da bi ljudi koji žive u nelegalnim objektima, koji su uzgred izgrađeni u vreme kada ste vodili grad Beograd i dozvolili ste im da to urade, da budu bezbedni.

Ali je neodgovorno, gospođo Čomić, neodgovorno da potpirujete bilo šta kod tih ljudi koje ste stavili u tu poziciju dajući im neku vrstu podrške da to strašni naprednjaci grade dalekovod kojim truju ljude u Vinči, a ne reći mi smo to isprojektovali jer smo imali dobru nameru. Mi smo dali sve te dozvole jer smo imali dobru nameru. Ti ljudi koji sada to rade imaju dobru volju, jer hoće da izgrade sve to, a da vi budete bezbedni.

Ne, računate samo brojkom podrške, sada će to biti neki glasovi, dajte tapšaćemo ih po ramenu, to rade neki grozni i odvratni naprednjaci. E, to je neodgovorno i ima dovoljno ogledala, ali nema dovoljno vaše volje da se u to ogledalo pogledate.

Joksimović Jadranka

Bilo bi stvarno neumesno da mi koji predstavljamo Vladu Republike Srbije ovde, ne možemo da, dakle, ne želimo da odgovorimo na ovakve konstatacije posebno oko tih konfuznih strategija komunikacije, jer mi smo valjda u problemu sa strategijom komunikacije.

Znate kako, vaša konstatacija da mi imamo strategiju komunikacije loših izgovora ili dobrih izgovora, ja sam takvu uspešnu strategiju komunikacije videla kod DS jedno 10 godina, ubedljivih 10 godina te strategije dobrih izgovora za devedesete.

Koliko god je to bilo relativno tačno, kao što je i sada tačno da čak i ovakve poruke koje mi šaljemo da ste nekada vi za nešto bili odgovorni, a kada kažem vi, ne mislim ad personam ništa, zaista je tako. Ne mislite valjda da će bilo ko iz Vlade Republike Srbije da se na bilo koji način ustručava da to kaže, jer kada uđete u sistem i vidite ono što možda van izvršne vlasti niste videli, onda sa punim pravom možemo da se pozovemo na neke loše rezultate prethodnih vlada.

Mislim da je strategija komunikacije i da je to ubedljivo pokazala rasprava ove nedelje u parlamentu, strategija dobrih rezultata, početnih dobrih rezultata i projekcije još boljih rezultata i strategija odlučnosti u sprovođenju reformi. To je naša strategija komunikacije.

Oko konfuznih poruka, mogu samo da konstatujem da možda neke konfuzne poruke dolaze iz vaše poslaničke grupe.

Nedavno je šef vaše poslaničke grupe rekao da politika stranke ostaje ista, ali da je loše što građani prepoznaju DS po jednom problematičnom periodu i teškom periodu i ne pamte po dobrom, period vladavine vaše stranke, a da istovremeno ostajete na istim pozicijama.

Šta onda nudite? To su konfuzne poruke i to su loše strategije komunikacije i da ne treba da budete percipirani, kako je takođe rekao šef poslaničke grupe, kao neko ko je samo protiv Vučića, već da imate jasnu političku poruku.

Slažem se. Svaka stranka treba da ima jasnu političku poruku. Mislim da imate konfuzne političke poruke. Možete da kritikujete Vladu i treba da kritikujete Vladu, ali naše poruke su, ja mislim, građanima Srbije savršeno jasne.

Čomić Gordana

Zahvaljujem. I ja bih volela da se vratimo na raspravu, ali ovo je deo rasprave, da otklonimo nesporazum. Uopšte ne sporim jasnoću poruke i vladajuće većine i Vlade onima koji je podržavaju. Strategija komunikacije obraća se samo svom biračkom telu i svojoj podršci je legitimna, ali bila bih prijatno iznenađena, da bilo koji član ili članica Vlade, bilo ko od koalicionih stranaka, da bude deo i da kaže da razume i da pozitivno ocenjuje poruku DS-a, a to bi značilo da biste glasali za DS, što bi bilo sasvim neverovatno, mada to čovek nikada ne zna.

Ne radi se samo o legitimnosti jedne strategije komunikacije i o vašem pravu da procenite ovakvu ili onakvu konfuznost ili jasnoću poruke DS. Radi se o vrsti dijaloga koju onda takva komunikacija tvori. Vi ste sa punim pravom kazali da ste slušali da su vlade u kojoj je DS bila deo koalicije imale izgovore. Tada ste mislili da to nije dobro, ali sada radimo isto. O tome se radi.

Ne kažem ni da je tada bilo dobro, ni da je sada bilo dobro. Jesam za dijalog o kontekstu u kojem smo sada i niko srećniji od mene da Vlada, bar u sektoru u kome ste vi, stvarno pokaže rezultat.

Meni je potpuno prirodno da kažem, znajući šta o vašem radu misle u evropskim institucijama, šta govore i čemu sam svedočila, da sam sigurna da ono što kažete da će biti do marta i do kraja aprila, da će biti urađeno. Ja sam na početku rasprave to pozdravila.

To je promena komunikacije koju ja pokušavam, da bude promena za koju se zalažem, a to je da svako koristi obraćanje onima od kojih traži podršku, ali da ne gubimo iz vida nas sve. To je sve. Nemamo mi tu neki spor.

Đukanović Vladimir

Reklamiram povredu Poslovnika, član 107. i dostojanstvo parlamenta. Zašto? Zato što nam se ovde zaista na pomalo uvredljiv način prigovara kako mi tražimo nekakve izgovore, kako bi izbegli odgovornost. Ne da to ne radimo, nego evo baš kada se spominje to u Vinči, mi rešavamo taj problem. Da su oni ostali na vlasti, nikada se ne bi rešio.

Zaista bih vas zamolio da se reaguje na to. Mi baš preuzimamo tu vrstu odgovornosti kako bi nekome rešili problem.

Zaista nije ovako nešto korektno da nam se prigovara i stavlja, zato što to nema veze sa istinom. Mi rešavamo taj problem na osnovu nečega što su oni projektovali i na osnovu onoga što su oni doneli kao neko zakonsko pravilo, ali prosto moramo to da poštujemo i želimo tim ljudima da izađemo u susret. Da su oni ostali na vlasti, to se nikada ne bi rešilo.

Joksimović Jadranka

Slažem se, vrlo kratko ću, ali da ne ostanemo nedorečeni, niti da izbegavamo bilo kakvu vrstu diskusije.

Da, mi smo deo Vlade, ova vlada postoji osam meseci i sa prethodnom neka bude dve godine i osam meseci i nijednog trenutka zaista, nemam nameru da ne kažem da se ova vlada susrela sa ekonomskim stanjem u zemlji koje je, da se produžilo, direktno je moglo da odvede Srbiju u grčki scenario. To je istina. Mi smo to sprečili, pokušavamo da sprečimo i pravimo reformski zaokret.

Pomenute su poplave, prirodne katastrofe koje su pogodile Srbiju nekoliko poslednjih decenija, mislim da je to bilo nešto od najtežih prirodnih katastrofa i mi smo pomogli postradalim područjima. Izgradili smo i obnovili kuće. Mislim da već sada od ovih sredstava, koja smo imali, da su završene skoro sve kuće i to na potpuno transparentan način, jasan način.

Bili smo veoma ažurni da mobilišemo sve strane donatore i iz EU, bilateralnih donacija da obezbede značajnu pomoć. Mislim da u Srbiji posle dve velike prirodne katastrofe, one iz maja i ove nedavno u istočnoj Srbiji, vrlo mali broj korisnika nema uopšte struju.

Pogledajte u drugim zemljama kakva je situacija, što znači da je ova vlada uspela da brojne izazove sa kojima se suočila drži pod kontrolom. Da li je sve idealno? Nije. Da li nam je lako da preokrenemo trend koji je postojao, ekonomski, negativan trend da se oporavi privreda, da se javne finansije dovedu u red i da se stvore uslovi za održivi privredni rast, mislim da to nije lako.

Mislim da građani razumeju da to nije lako i mislim da cene i vrednuju ono što veoma transparentno i operativno ova Vlada radi. Mi očekujemo podršku opozicije za to.

Dakle, naravno, tamo gde se ne slažete, ne slažete se. Nije problem ko kada postavlja problem opoziciji da kritikuje, ali taj politikantski manir da kritikujemo baš sve i da kažemo – ne, vi ste nasledili savršeno ekonomsko stanje i sada ste samo nedovoljno sposobni da ga nastavite, nije tačan.

Bez želje da se upuštam dalje u raspravu, želim samo da vam poručim da čak i u domenu evropskih integracija, za koje ih jeste započeli i da kažem, deklarativno, uvek bili za evropske integracije i sa tim se slažem, ali nažalost, suštinski institucionalni reformski zaokreti koji bi trebalo da su za tih sedam-osam godina, a bilo je više, započeti, nisu započeti.

Dakle, deklarativno je bila proevropska politika i priča, vrlo često ideološki obojena, puna evrofanatizma, a na terenu i u praksi i u institucijama nismo uradili puno.

Ne negiram da ništa nije urađeno, urađeno je. Da je urađeno koliko je moglo, nije. I tu nije bilo onakvih rezultata za koje bi sada mogli da kažemo da smo nasledili idealno stanje, pa sada nešto još unapređujemo.

Prema tome, ja vas molim, kada govorimo o strategiji komunikacije i o tome ko se kome obraća, mi se obraćamo građanima Srbije. Vi ste opozicija i vi se obraćate građanima Srbije. I jedni i drugi smo građani Srbije i trebalo bi da imamo iste interese, makar u domenu poboljšanja onoga što je najvažnije za naše ljude, a to je ekonomski napredak. Hvala.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Antiću, poštovana ministarko Joksimović, poštovani saradnici iz ministarstva i iz Kancelarije za evropske integracije, gospođo Ilić, gospodine Bečiću, prekršili ste ponovo po ko zna koji put Poslovnik Narodne skupštine, član 108, koji definiše da se predsedavajući odnosno predsednik Narodne skupštine brine o redu na sednici Narodne skupštine.

Poštovana gospodo, red na sednici Narodne skupštine znači da se pridržavamo Poslovnika Narodne skupštine. U Poslovniku Narodne skupštine piše da kada neki gost, a gospođa Joksimović je danas ovde gošća, ili neki narodni poslanik dobije pravo na repliku, da ta replika ne može da traje duže od dva minuta, poštovana gospodo.

Volim da slušam gospođu Joksimović, nemam zamerku u tom smislu, ali imam zamerku da neki član ili članica Vlade kada dobije pravo na repliku, umesto da govori dva minuta, što bi bilo pridržavanje Poslovnika, govori gospodine Bečiću skoro četiri minuta.

Evo, gospođa Joksimović može ovde da potvrdi da se to zaista desilo. Poštovana gospodo, šta onda zaključujem? Onda ja ne zaključujem samo da je prekršen Poslovnik, nego zaključujem da se ova poslanička većina ovde i vi gospodine Bečiću kao predsedavajući, stavite u jedan, da kažem, ponizni odnos prema izvršnoj vlasti.

Vi izvršnoj vlasti, gospodine Bečiću, ovde duplirate vreme mimo Poslovnika, a narodne poslanike koji se pridržavaju Poslovnika, a ja sam jedan od njih, prekidate ih usred govora…

Babić Zoran

Hvala, predsedavajući. Cenim vašu želju da ovu sednicu vodite, iako ste pod stalnim pritiskom i pretnjama da vodite u jednom normalnom toku, jednom normalnom duhu. Međutim, ono preko čega ne mogu da pređem, a to je da li je to ta želja prethodnog govornika da ponižava druge i da na takav način gleda prema Narodnoj skupštini, ali ono što je izrečeno je zaista i iritirajuće i zahteva odgovarajući i odgovor, a to je da Vlada Republike Srbije ponižava Narodnu skupštinu. Čime?

Da li time što je za vreme izglasavanja Zakona o budžetu ili Zakona o rebalansu budžeta bilo više ministara u Narodnoj skupštini nego što je bilo narodnih poslanika bivšeg režima?

Da li je ponižavanje to što je bio premijer Vlade Republike Srbije ovde kada su predlagači amandmana bili u restoranu? Nešto iznenada su dobili neki napad panike i napad manjka želje za komunikacijom i za dijalogom.

Reći ću vam, gospodine predsedavajući, šta je poniženje. Poniženje je kada, kao što je to uradio Zoran Živković, kada vas, kada sve narodne poslanike, kada građane Srbije, nazove „stokom“. Poniženje je kada Dragan Šutanovac, kao što je to uradio pre nekoliko dana, vas sve narodne poslanike, građane Republike Srbije nazove „ološem“. To je poniženje Narodne skupštine, a ono što radi Vlada, radi Ustavom i zakonom što je zagarantovano da upućuje zakone u proceduru, predloge zakona u proceduru, da dolaze ovde, da brane te zakone, da daju odgovarajuće odgovore, odbiju ili prihvate amandmane, komuniciraju i to je ono što rade i što će siguran sam raditi u budućnosti.

To što vama ne odgovaraju ti zakoni, što vam se ne sviđa reformska politika, o tome morate da se zapitate na narednim izborima.

Pavićević Vladimir

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Joksimović, poštovani gospodine Antiću, poštovani gosti iz ministarstava i iz Kancelarije za Evropske integracije, tu je gospođa Ilić, koliko ja razumem, gospodine Bečiću, ponovo ste malopre prekršili Poslovnik Narodne skupštine, ovog puta član 103. koji definiše pitanje povrede Poslovnika Narodne skupštine.

Na dva načina ste to uradili, gospodine Bečiću. Prvo, omogućili ste gospodinu Babiću da ponovo govori duže nego što po Poslovniku ima pravo. Gospodin Babić je, kao i svi narodni poslanici, imao pravo sada da govori dva minuta, a gospodin Babić je, evo ja sam ovde sada merio, govorio dva minuta i 16 sekundi.

Gospodine Bečiću, kada ja dobijem pravo da reagujem po Poslovniku ili na repliku, vi mene upozorite da mi je vreme isteklo na minut i 55 sekundi. Taman posla da doživim dva puna minuta. Malopre ste me isključili na minut i 52, gospodine Bečiću, to je jedna vrsta prekršaja, poštovani gospodine Bečiću.

Druga vrsta prekršaja, gospodin Babić se ovde javio po povredi Poslovnika. Umesto da obrazloži kako je povređen Poslovnik, gospodin Babić je replicirao na moj govor kada sam pokušao da obrazložim zašto ste vi prethodno povredili Poslovnik, gospodine Bečiću.

Mogao bih i ja tako da govorim da je predsednik Vlade ponizio Skupštinu, da je postao uzurpator pominjući neke termine poštovana gospodo, ali nisam to uradio, a gospodin Babić jeste, a vi ste prekršili Poslovnik.