Treća sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2022. godini, 4. dan, 2. deo

Siniša Mali

Hvala puno.

Samo kratko još da se nadovežem na mog prethodnog govornika.

Nije samo ovo vređanje pripadnika Vojske Srbije, ovo je vređanje svih građana naše zemlje. Ako se setimo njihovog vremena, vremena u kome je vojska uništavana, dakle, sve što su mogli da prodaju od oruđa, oružja u našoj vojsci oni su prodali ili istopili u staro gvožđe.

Danas je vojska nikada jača i mi se ponosimo njome i mi ćemo, kao što vidite u Predlogu budžeta za narednu godinu, takođe uložiti još novca u nabavku najnovije i najmodernije opreme i obuku naših jedinica.

Jedna stvar je posebno važna. Sramota je da neko priča o rasporedu naših jedinica, o brojnosti naših jedinica oko Kosova i Metohije, u ovom trenutku. Vi gospodo kao da niste svesni u kom se trenutku naša zemlja nalazi. Šta se danas, sada, evo trenutno dešava na teritoriji Kosova i Metohije. Da li ste vi svesni šta radite? Dodatno uz to širite defetizam. Kažete – naši pripadnici Vojske odlaze, neće da sed bore. Neće da štite našu zemlju.

Da li ste vi, ljudi, svesni šta radite? Da li ste svesni koliko ne samo da lažete, nego koliko uništavate svoju zemlju, koliko radite protiv svoje zemlje? Kao da vas neko stvarno, verovatno i plaća da to radite. Treba da vas je sramota.

(Srđan Milivojević: Mene nije sramota.)

Ponosni smo na našu vojsku. Ponosni smo na naše vojnike. Čuvaćemo Kosovo i Metohiju.

(Miodrag Gavrilović: Ja nisam izdajnik. Ministar dođe i priča da lažemo.)

(Srđan Milivojević: Izdali ste Kosovo i Metohiju.)

(Miodrag Gavrilović: Ja nisam izdajnik.)

Stefanović Borko

Hoćete dati gospodinu Aleksiću reč? Nije mi jasno.

(Aleksandar Marković: Pa šta ako je podigao Poslovnik?)

Stefanović Borko

Molim vas, kolege.

(Aleksandar Marković: Sada je on neka faca što je podigao Poslovnik?)

Ne mislim to, zaista, ali vi znate da pozivanje na povredu Poslovnika ima prioritet. Samo da razjasnim, kolega. Zaista to ne mislim što ste dobacili.

Dakle, član 107. Zbog čega član 107. po meni je prekršen? Poštovana predsedavajuća, ja razumem i povišene emocije i možda se nekad kaže nešto što zaista nije korektno sa obe strane, ali mislim da ste u ovoj situaciji, čini mi se, morali reagovati na samo jedan, po meni, izuzetno problematičan segment nastupa ministru u Vladi gospodina Malog i zamenika premijera, a to je zato što je u jednom momentu, po meni, prešao sve granice kad je rekao da nas možda neko plaća, aludirajući da to neko plaća, znači, neko ko nisu građani Srbije, nego neke, ne znam, tajne službe, strane sile. To je izuzetno opasna stvar.

Ne zameram ništa, ali tako nešto reći je krajnje uvredljivo, duboko narušava dostojanstvo Narodne skupštine, crta mete ljudima na čelo. To smo, nažalost, gledali previše u ovih 10 godina.

Molim vas, gospodine Mali, ako možete da sakupite dostojanstvo i snagu ljudsku, ne političku, i da na neki način se ogradite od sopstvene izjave.

Izvinite, ja mislim da bi to bilo blagotvorno.

Hvala.

Puškić Borko

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ukazujem na povredu Poslovnika od strane predsedavajuće, to jest vas, član 112. koji kaže – ako predsednik Narodne skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće pauzu dok se ne uspostavi red.

U momentu kada su jurišnici KFOR-a ušli u vrtić na severu Kosova i Metohije, Leposavić, pre 15 minuta, kada danas u Velikoj Hoči se uzurpira mirni seljački narod, mi ovde glorifikujemo pitanje vojske i odbrane, a to dolazi sa jedne i druge strane, priznaćete.

Ja smatram da treba da se prizovemo pameti i da ovu vrlo nezgodnu situaciju na Kosovu i Metohiji niko ne zloupotrebljava, nego da se u pamet svi na neki način dozovemo.

Vi dolazite sa prostora Metohije, ja dolazim sa prostora centralne Srbije, to jest Raške oblasti. U Metohiju i Velikoj Hoči danas su pokušali da otmu od usta dece, domaćina koji 40 litara vina proizvodi, a sad pre 15 minuta u Leposaviću su jurišnici KFOR-a ušli u vrtić.

Molim vas, hajde da privedemo ovu sednicu nekom normalnom redu. Ako ne možete da je održite, onda dajte neki red.

Hvala.

Starčević Života

Poštovana potpredsednice gospođo Paunović, poštovani potpredsedniče Vlade Republike Srbije ministre Mali, dame i gospodo narodni poslanici, evo danas, kao i prethodna tri dana rasprava o budžetu, mogli smo u diskusijama mnogih narodnih poslanika iz redova dela opozicije čuti puno toga o svemu i svačemu, a tako malo o budžetu, još manje o pratećim finansijskim i fiskalni zakonima, još manje o Sporazumu između Srbije i Mađarske, a svakako najmanje o izboru sudija.

Jednostavno smo bili svedoci pokušaja da se nametnu sve druge teme o navodnom nepoštovanju Poslovnika, o navodnim dvostrukim aršinim, afere izmišljene, a sve to u cilju opstrukcije rada parlamenta sa jedne stvari, dobijanje jeftinih političkih poena sa druge strane i opet, sa treće strane, kako bi poslanici vladajuće većine potrošili najveći deo vremena, braneći se od napada i laži, umesto da promovišu uspehe u vođenju države i ekonomije.

Mogli smo u ova četiri dana videti pristalice tzv. volterovske politike, koji zapravo smatraju da je politika veština da se laže u pravi čas, a taj pravi čas za njih je svaki čas.

Gospodo draga, nikada nije pravi čas da se vodi politika onako kako je Volter doživljavao, a pogotovo ne danas, kada imamo svetsku političku krizu izazvanu kreiranjem novog svetskog poretka. Ta politička kriza je izazvala veliku svetsku ekonomsku krizu čiji vrhunac još uvek nismo sagledali i možemo samo da se nadamo da neće dostići razmere ekonomske krize koja se desila 1929. godine i trajala do Drugog svetskog rata.

Ta kriza se, naravno, uvozi i u našu zemlju i tu krizu koriste mnogi spolja kako bi završili prljav posao u našoj zemlji. Pa, nemojmo, dame i gospodo, i mi to da radimo našoj zemlji. Poslednje što treba Srbiji je da, pored svih pritisaka spolja, trpi pritiske i iznutra.

Ono što je pre neki dan rekao i Dragan Marković Palma, a što su pominjali i svi naši državnici, predsednik Vučić i Dačić i svi ostali, jeste da je Srbiji potrebno preko jedinstvo.

Verujte mi, nemojte ovo shvatiti kao jeftin politički trik, jer to zaista nije namera, ali danas Srbija kao nikada do sada mora biti jedinstvena.

Koliko vas je pomenulo Kosovo i Metohiju tokom prethodnih četiri dana diskusije o Kosovu i Metohiji? Koliko vas je predložilo – hajde malo da odvojimo više sredstava za projekte u Mitrovici, Zubinom Potoku, Ranilugu? Premalo, gospodo.

Mnogo vas je pominjalo nacionalni stadion i diskutovali ste po principu ili – ili, u stilu šta će nam novac da trošimo na nacionalni stadion kada možemo usmeriti sredstva, pa sad, neki su rekli u socijalu, drugi su pričali o obrazovanju, treći su pričali o zdravstvu, četvrti su pričali o lokalnim projektima, peti o kulturi.

Naravno, ja znam da svako od vas ima neku ciljnu grupu i njoj se obraća, ali kada sakupimo sve te želje nije dovoljno novca ni za deset nacionalnih stadiona da bi se sve te želje sprovele u delo.

S druge strane, mi ne razmišljamo u kategorijama ili – ili, veći i – i. Mi hoćemo i nacionalni stadion, hoćemo i veću socijalnu pravdu, hoćemo i bolje obrazovanje i još bolje zdravstvo. Hoćemo i još više kulture i svega ostalog.

Nacionalni stadion je neka vrsta promocije sporta. Na njemu će se naši najbolji sportisti, reprezentativci predstavljati i nastupati. On će biti neki simbol zdravog života, taj simbol koji će usmeriti mlade na zdrav život, odvojiti ih od droge, cigareta, alkohola.

Jedinstvena Srbija nikada neće glasati za legalizaciju droga. Nikada nećemo unositi cigarete u skupštinsku salu, ali zato hoćemo uvek i ličnim primerom i svakako drugačije da promovišemo sport i zdrav život, jer je to put kojim treba da idu mladi ljudi. Zato još jednom apel – hajde makar malo da probamo da izađemo svi zajedno iz stranačkih šinjela.

O budžetu. Predlog budžeta pred nama uzeo je u obzir činjenice koje su nepobitne, a to je da nam u uslovima velike ekonomske krize raste BDP, da će ove godine preći 60 milijardi evra, da su javne finansije stabilne, da je svaki ekonomski indikator pozitivan i stabilan.

Pokazalo se da je naša ekonomija otpornija i žilavija od drugih. Direktne strane investicije će ove godine preći četiri milijarde evra i gde ćete bolji pokazatelj stabilnosti naše ekonomije i sigurnosti kapitala u državi Srbiji.

Dinar je stabilan, devizne rezerve visoke, 17,7 milijardi evra. Zlatne rezerve, takođe nikad veće. Nezaposlenost nikada manja, zaposlenost nikada veća. To, naravno, ne znači da nam u ružičnjaku na svakom koraku cvetaju ruže i da je sve idealno, ali ljudi, imajte na umu još jednom da je svetska ekonomska i politička kriza, da je danas opasnost od upotrebe nuklearnog oružja veća nego u vreme Kubanske krize 1962. godine. I zapamtite da tu situaciju i tu krizu, još jednom da ponovim ono što sam rekao na početku, da tu krizu mnogi koriste da nama dodatno nanesu nepopravljivu štetu po pitanju našeg nacionalnog integriteta i suvereniteta.

Jedinstvena Srbija se slaže sa proklamovana tri stuba budžeta, sa jedne strane povećanje životnog standarda građana i mi smo već pričali o tome, povećanje penzija sada 9%, u januaru 12,1%, kumulativno 20,8%. Povećava se i minimalna zarada na preko 40.000 dinara, da će plate u javnom sektoru biti povećane za 12,5% itd. Sve je to dobro.

Drugi stub jesu kapitalne investicije. I tu je jako važno, još jednom napomenuti, jer građani moraju to da znaju. Ja znam da svi ovde u sali to znaju dobro, da je od ukupnog budžeta 6,8% odvojeno za kapitalne investicije, da ni jedna investicija nije zaustavljena, da se ni od jednog projekta nije odustalo i to je jako važno, jer će sve to činiti Srbiju još poželjnijom za investiranje i dodatno će ojačati našu privredu na svaki način.

Treći stub, energetika. Tu je bilo danas dosta polemike. I ne samo danas, nego i tokom ovih dana i rasprave. Mnogi bu bacali drvlje i kamenje na EPS, ali ljudi, da li je neko od vas pročitao vest da jedna Francuska, koja nikada nije uvozila struju, da jedna Francuska, koja proizvodi 63.236megavata samo u nuklearnim elektranama, od nuklearne energije i da učešće nuklearne energije u proizvodnji struje je 75,2%, da oni uvoze struju? Jednostavno, ekonomska kriza, politička kriza, ujedno i energetska kriza i svi imaju probleme, pa ih imamo i mi.

Neko je rekao da Srbija nikada nije uvozila struju. To, naravno, nije tačno. Uvozili smo uvek struju.

S druge strane, niko nije rekao koliko je povećanja potražnja za električnom energijom u Srbiji zahvaljujući brojnim investicijama, novim fabrikama, novim preduzećima, novim privrednim subjektima i da je ta potražnja znatno veća i ne samo zbog toga, već i zbog same činjenice da je životni standard u Srbiji povećan.

Znate, opet kažem, nije nigde idealno, pa ni u EPS-u, ali molim vas, budimo bar malo realni. Imamo dovoljno gasa, imamo dovoljno nafte, snabdevanje je redovno i normalno i sada u vreme energetske krize država kao svoj prioritet opet normalno je da stavi energetiku.

Sve ovo što sam naveo, sve ovo što sam pričao maločas, desiće se i dešava se uz jaku kontrolu deficita koji je projektovan na 3,3%, a opet je projektovan sa rezervom zbog velike energetske krize, zbog velikih poremećaja i skokova cena energenata. Realno trebao je da bude 1,9 ali je ta rezerva ostavljena da bude na 3,3 i ja se nadam da će i energetska i politička i ekonomska kriza se završiti, pa onda možemo u drugoj polovini sledeće godine raditi rebalans i reći - projekcija će biti 1,9, onoliko koliko je realno. Nadam se, ali svako ko je ozbiljan i odgovoran mora da ostavi prostor i rezervu za to.

Naravno, uz to, uz sve ovo što smo naveli, uz kontrolu deficita, tu je i kontrola javnog duga, koji je i danas daleko ispod „Mastrihta“ i koja pokazuje odgovornu ekonomsku politiku.

Voleo bih da smo ovih dana iskoristili ovu priliku da mnogo ozbiljnije i na analitičniji način razgovaramo o ovoj ozbiljnoj temi, kakav je budžet za narednu godinu, sa mnogo više politike, a sa mnogo manje politikanstva.

Ono što bih još rekao, pošto ću iskoristiti vreme ovlašćenog, nije tema amandman, ali ću pomenuti sporazum sa Mađarskom samo kratko, iz prostog razloga što danas smo svedoci da imamo nikada bolje bilateralne odnose sa državom Mađarskom. To je nešto što se ne podrazumeva samo po sebi. To je nešto u šta je uložen veliki trud, veliki rad, želja, volja, strpljenje, tolerancija, kompromis. Znate, teško je izgraditi dobre odnose, još teže ih je očuvati, a vrlo lako ih je narušiti.

Zato ne razumem neke diskusije koje su se vodile i ovih dana, ali i na prethodnom sazivu sednice, gde se kritikuje podizanje spomenika žrtvama iz Drugog svetskog rata itd, jer osetljiva je to tema i može lako da nanese štetu bilateralnim odnosima. Ja zaista ne mislim da su ti komentari bili maliciozni, ali da su bili malo neodgovorni zaista smatram.

Da završim, da zaključim, znači, JS će u danu za glasanje podržati i budžet i prateće ekonomske zakone i sporazume i kadrovska rešenja koja su predložena ovoj Skupštini.

Još jednom apelujem na veće jedinstvo nacionalno i na veće saglasje. Hvala.

Kozma Robert

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Mi iz Zeleno levog kluba - „Ne davimo Beograd“ predložili smo da se svim prosvetnim radnicima, to znači svim zaposlenim u osnovnim i srednjim školama u Srbiji, poveća plata za 25%, na isti način kao što je predviđeno povećanje za zaposlene u Vojsci Srbije.

To podrazumeva da se poveća i nastavnicima i nastavnicama, ali i domarima i tetkicama, koji primaju inače manje od minimalca i koje ova država plus još tereti, jer su se drznuli da traže svoja prava, drznuli su se da traže nadoknadu za topli obrok i za godišnji odmor. To je 5.000 porodica koje sada država proganja i treba da plate sudske troškove u iznosu između 60.000 i 113.000 dinara.

Kada se radi o nastavnicima, prosečna plata nastavnika je 69.000 dinara, iako dobar deo njih, zapravo, zarađuje mnogo manje. Radi se o sektoru u kome ima najviše visokoobrazovanih. Kada pogledamo iznos potrošačke korpe koja je 87.000 dinara, ispada da naš nastavnik ne može da priušti sebi ni prosečnu potrošačku korpu.

Ako je Vojska stub odbrane naše zemlje, a jeste, onda je prosveta stub našeg društva. Oni su ti koji školuju naše mlade i našu decu, oni su ti koji stvaraju buduće društvo. Kakvo će to društvo biti, ukoliko su nam nastavnici poniženi od sopstvene države?

Može ministar finansija da kaže povećaćemo za 12,5%, ali to nije ni blizu korekcije za stopu inflacije. Može da kaže i da se poziva na 2012. godinu i da kaže kolike su tada bile plate nastavnika, ali nas to ne interesuje. Mi iz Zeleno levog kluba - „Ne davimo Beograd“ nismo nikada bili na vlasti. Mi smo nova, rastuća Zeleno leva politička snaga.

Može ministar da kaže, ako već ide u prošlost, ne u 2012. godinu, npr. u 1993. godinu i da kaže – tada je plata bila marku i po, šta hoćete, sada je viša. Ne radi se o tome. Znaju i nastavnici da to nije dobar argument, jer mi živimo u sadašnjosti, a nastavnici školuju budućnost naše zemlje. Niko ne želi da se vraća u prošlost. Hvala vam.

Sandić Zoran

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, građani Srbije, predlažemo amandman u članu 9. u stavu 2. umesto tačke dodaje se zapeta, nakon koje slede reči „i zaposlenima u visokoškolskim ustanovama, ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanovama učeničkog i studentskog standarda, predškolskih ustanova, zdravstvenih i naučnih ustanova, zarada će se povećati za 15%“.

Naime, ako uzmemo u obzir da je inflacija u 2022. godini oko 13,5%, da je projektovana inflacija za 2023. godinu, kažem projektovana, moguće je, ne bih voleo, ali moguće je da bude i veća od 11%, dođemo da je za te dve godine oko 25% inflacija.

Samim tim, dobro je ovo povećanje zarada, ne može da se kaže da nije, i za penzionere 9%, pa sad 12%, pogotovo za Vojsku, to je za svaku pohvalu, 25%. Mislim da je ovo za javni sektor, pre svega, za zdravstvo, za obrazovanje 12,5% u ovom momentu jako malo, s obzirom da će ova inflacija, kažem da je projektovana za ovu godinu po Fiskalnom savetu i vidimo po Predlogu budžeta oko 11%, da će to da pojede to povećanje, da će faktički zarade u prosveti, zdravstvu, odnosno u javnom sektoru biti manje za oko 5% zbog te inflacije.

Da se razumemo, jeste inflacija, da kažem, delimično uvezena zbog situacije u Ukrajini. Tu se razumemo, šta sada tu građani ne moraju da trpe. Moramo snaći snage i naći mogućnosti da u budžetu sredstva za one što nam uče decu i obrazuju decu, buduća pokolenja Srbije, za one što nas leče i što su odgovorni za zdravstvo i za zdravlje cele nacije, da se njima plate povećaju u ovom momentu, po našem predlogu, po ovom amandmanu, za 15%.

Mislim da ni to nije mnogo, ali ako uzmemo samo da je potrošačka korpa preko 80.000 dinara, videćete da ovo povećanje za prosvetu i za zdravstvo faktički neće doći ni da pokrije tu potrošačku korpu, a koliko je sve skupo, a kolika je inflacija vidi se šta smo mogli da kupimo do pre godinu dana za hiljadu dinara u prodavnici, a kada odemo danas u prodavnicu vidimo za tih istih hiljadu dinara da ne možemo ni upola onoga što smo mogli da kupimo pre godinu dana.

Molim vas da vodimo računa o zdravlju nacije, znači, o doktorima, lekarima, a i o prosvetarima, o predškolskoj ustanovi koji obrazuju našu decu i vaspitaju. Pozivam vas da prihvatite ovaj amandman. Hvala vam što ste mi dozvolili da prekoračim vreme.

Lazović Radomir

Hvala, predsedavajući.

Dakle, radi se o amandmanu kojim se predviđa delimično usklađivanje i povećavanje plata državnih službenika sa službenicima koji rade na istim ili sličnim poslovima u ostalim državnim organima. Dakle, iako je jedan od osnovnih ciljeva Zakona o platama državnih službenika i nameštenika iz 2018. godine bilo uvođenje principa - ista plata za isti posao, u Predlogu zakona o budžetu ove godine opstaju različite osnovice za zaposlene u javnom sektoru.

Istrajava se na pristupu kojim se cementiraju razlike između plata u različitim državnim organima, a posebno ono što nas brine jeste ta razlika, recimo, za zaposlene u Narodnoj skupštini.

Generalno, smatramo da vi tražite načine da unizite ovaj Dom, tražite načine da obesmislite Skupštinu, što ste pokazali svojim ponašanjem i do sada kada umesto da odgovarate na konkretna pitanje krećete sa blaćenjem, optužbama, a ono što je poslednje jeste uradio ministar Mali, koji je nazvao ljude izdajnicima.

Dakle, vratiću se samo još malo na ovo na šta se odnosi amandman. Dakle, ove osnovice se kreću od 25.000 dinara do 32.000 dinara. Nema razloga da one ne budu jednake za sve ljude koji rade u ovim službama i koji su na istom nivou posla. Nejasno je i netransparentno zbog čega zakonodavac u ovom slučaju ne uvodi jedinstvenu osnovicu?

Da se vratim samo na to da nemate odgovore, kao što smo mogli i da vidimo. Dakle, opasno je ovo što radite, gospodo. Opasno je ponašanje gospodina Siniše Malog, opasno je ponašanje drugih predstavnika vlasti zbog toga što kada vam postavljamo pitanja ili kao u ovom slučaju nudimo konkretne i dobre predloge, vi to doživljavate kao napade, o čemu je vaša poslanica juče i govorila.

Dakle, ja smatram da se u ovom Domu daju rešenja koja bi trebalo da budu za sve građane. Ono što vi radite, ono što smo videli sve ovo vreme je da bežite i da se sklanjate, da se sakrivate od argumenata.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Lutovac Zoran

Potpredsednik Vlade, Siniša Mali koji opet ima nešto važnije od budžeta nije tu. Dakle, rekao je – pogledajte makroekonomske indikatore, pa ćete videti kako dobro živite. Ja vam kažem – pogledajte svoj novčanik, pogledajte svoj frižider, pogledajte svoje živote, pa ćete onda videti kako živite.

Očigledno da ministar ne izlazi među narod, očigledno da ima problema da razgovara sa ljudima. Nekada ste mogli da napunite korpu sa 1.000 dinara, danas ne možete pola vrećice da napunite.

Što se tiče Siniše Malog kao potpredsednika, govorio je sve vreme. Znači, ode na neki važan sastanak, nema ga, dođe na 10 minuta, ispriča nam uvek istu priču o mladima, kako se zapošljavaju, a u stvari šta se radi? Oni iz reda nezaposlenih prebacuju u red socijalnih slučajeva, jer ako Ana Brnabić ne može sa 43.000 dinara da živi duže od tri dana, kako misli da mladi mogu sa manje od toliko da žive? To nije plata, to je socijala. Prema tome, hajde da pričamo o realnim pokazateljima.

Takođe, ovde nismo videli u budžetu da li ima stavka za Kancelariju za brze odgovore? Šta je sa tom Kancelarijom za brze odgovore? Pa, to je bilo veliko obećanje, ona će da rešava, maltene, sve što druge institucije ne mogu da reše.

Najzad, kada je govorio o inflaciji, mala inflacija, ali pogledajte, ljudi, ako mi sa inflacijom od 11% imamo duplo skuplje mleko, koliko će biti skuplje mleko kad bude 15% inflacije?

Druga stvar, možda to i nije loše. Ali, kada ministar kaže – mi smo ograničili cene. Da, ograničili ste cene, ali onda nema mleka.

Lutovac Zoran

Samo još jednu rečenicu.

Možda to i nije loše, dobili smo mleko iz inostranstva koje ima manje aflatoksina. Hvala vam.

Mitrović Nenad

Devedesetih godina kao mlad čovek borio sam se protiv politike Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja. Posle 2000. godine borio sam se protiv politike DOS-ovske pljačkaške privatizacije koji su nekoliko stotina hiljada radnika doveli na ivicu gladi. Posle 2012. godine nastavio sam da se borim protiv politike Aleksandra Vučića i protiv ljudi koji su iz DOS-a prešli svi u SNS.

Drage moje kolege preko puta, vi i dan danas morate za platu od 1.000 evra da štitite interese istih tih DOS-ovskih političara koji žive i dan danas u skupim vilama, koji i dan danas nose satove koji su preko 30.000 evra i dan danas morate da glumite zadovoljne robove.

Članovi DS i dan danas se bore za slobodu, uživaju u svojoj slobodi i skupo je plaćaju. U toku te borbe ja sam malo ostario i zbog toga moram da koristim i naočare kako bih pročitao amandman kojim želim da promenim u ovom budžetu. Ako se u toku godine prihodi i primanja budžeta smanje, rashodi i izdaci budžeta izvršavaće se po prioritetima i to je obaveza utvrđena zakonskim propisima, aktom Vlade.

Tražim da se to promeni. Ne možete vi sami da određuje kako će se novac trošiti, nego tražim da se vrši rebalans budžeta i da mi u Skupštini određujemo kako ćete vi novac trošiti. To nije novac Vlade, to je novac građana Srbije i mi treba da odlučujemo o tome kako ćete trošiti novac.

Hvala puno.

Puškić Borko

Poštovani građani Republike Srbije, moj amandman se odnosi na član 12. stav 5. koji ima za cilj da jednu činjenicu i neku nepravdu ispuni po pitanju poslovanja određenih javnih preduzeća, državnih preduzeća, koji su korisnici budžetskih sredstava i osim nekih neplaniranih rashoda koji potražuju i iziskuju iz dodatnih budžetskih sredstava i određenu intervenciju, odnosno saniranje tih gubitaka, pojedina preduzeća javna imaju i neplanirane prihode, od kojih se dodatno puni budžet u okviru tih dodatnih budžetskih sredstava.

Smatram da bi to bilo korisno za lokalne samouprave, za ta javna preduzeća, da se ne 30. novembra taj novac vraća u dodatna budžetska sredstva, već da se početkom naredne godine to uradi.

Smatram da bi to jako olakšalo poslovanje javnih preduzeća i samih lokalnih samouprava, a ne bi pravilo problem, da kažem, centralnom budžetu. Kasnije kroz određene rebalanse budžeta bi moglo i to da se nadomesti, ta uplata koja bi išla za narednu godinu, jer, ponoviću, tu nije zvanični centralni budžet, nego su dodatna sredstva budžeta. Hvala.

Lutovac Zoran

Nastaviću gde sam stao malopre.

Dakle, ograničenja cena Vlade koja se odnosila na mleko, videli smo kako je prošlo, nije bilo mleka, pa su ograničili meso koje se tiče svinjskog buta. Imate sve osim svinjskog buta, tako izgledaju mere Vlade.

Što se tiče priče o uvezenom mleku iz Poljske, ja se iskreno nadam da ono nema toliko aflatoksina kao što ima mleko iz Srbije. Kako Vlada rešava probleme? Tako što je propisano da ima 0,05 mikrograma po kilogramu, a pojavi se da ima 0,5 i Vlada rešava tako problem što promeni zakon, ozakoni trovanje.

Znači, Vlada ozakonjuje trovanje ljudi. Samo da kažem da posledica dugotrajnog uzimanja količina aflatoksina dovodi do toga da se može dobiti čak rak jetre.

Ono što je takođe važno, mi, pošto je fudbalsko prvenstvo sada u toku, Brazil ima jednog Neimara, Srbija ima najmanje tri Neimara. Pored Vučića, to su Siniša Mali i Vesić. Neimari, o čemu god pričamo, koja god je tema, oni pričaju gradićemo, gradićemo, gradićemo. Da li je nauka, da li je prosveta, da li je zdravstvo, gradićemo. Zašto grade? Zato što tu najviše mogu da se ugrade, zato grade.

Ono što je bitno, što moramo reći takođe, ovde se stalno govori o tome od koga ćemo uzeti da bi smo dali nekom drugom? Možemo da uzimamo od tog što je predviđeno za ugradnju, da se daje drugima, da se daje, recimo, deci koja, u Srbiji imate preko 400.000 dece koja nemaju tri obroka.

Jovanov Milenko

Tačno je da predsednik Vučić sa ljudima sa kojima sarađuje govori - gradićemo, gradićemo i gradićemo, ali se ovde postavlja jedno drugo pitanje - kako to da mi uopšte imamo šta da gradimo kada ste vi imali tako divnu, sjajnu i uspešnu vlast. Zar niste već sve izgradili? Što bismo mi gradili autoput da ste ga vi izgradili? Što bismo mi gradili škole da ste ih vi izgradili? Što bismo mi gradili bolnice da ste ih vi izgradili? Što bismo mi gradili mostove da ste ih vi izgradili? Ne bi bilo potrebe za tim, apsolutno ne bi bilo potrebe za tim, a potrebe postoje i građani potrebe vide i građani vide da za njih gradimo, građani se voze autoputevima koje Aleksandar Vučić gradio.

Neimar. Fudbaler je Nejmar. Malo je različito, ali slično zvuči. Ali dobro, nisam ni očekivao da se baš te nijanse….

(Dragana Rakić: Vi ste specijalista za srpski jezik.)

Jovanov Milenko

Čekam liderku da završi. Gospođa liderka vi, koliko znam, imate nastup u posla osam kad ustanete i krenete da vičete. Znači, Dnevnik u pola osam počinje i vikanje Dragane Rakić, te dve stvari su jedino izvesne. Sve ostalo može da bude ovako ili onako.

Dakle, mi gradimo sve ono što ste vi propustili. Da ste izgradili ne bi bilo potrebe da budemo neimari, samo bismo održavali, a, vi verujem, na osnovu iskustva koje već imamo, nećete biti u stanju ni da održavate jednog dana ono što je Vučić izgradio.

S tim da ja zaista mislim posle ovog današnjeg iskustva koliko površno i neargumentovano napadate, koliko izmišljate u želji da napravite nekakvu poentu političku. Teško da ćete vi u političkom smislu dočekati promenu vlasti u Srbiji na vlasti. Vi ćete i promenu vlasti u Srbiji dočekati u opoziciji i vama će taj staž u opoziciji… Samo je pitanje da li ćete biti parlamentarna ili ćete ostati na nivou pečata, table i jedne kancelarije. Hvala.

Jelena Tanaksković

Zahvaljujem predsedavajući.

Sada stvarno moram da reagujem, a nisam danas u nekoliko navrata odreagovala na neistine koje su ovde rečene, od toga da Ministarstvo poljoprivrede ima budžet za subvencije od 65 miliona umesto 65 milijardi, pa nadalje. Ali, sada u nedostatku, pretpostavljam, tema, već smo sve iscrpeli, sada smo prešli na aflatoksin.

Ako pričamo o mleku da li ga ima ili nema, ima ga. Ako pričamo o svinjskom mesu i butu da li ga ima ili ga nema, ima ga. Nestašice nikakve ne postoje. Ne znam u kojim ste to tačno radnjama bili kada ste videli da mesa nema, jer apsolutno cene jesu ograničene i jeste u jednom trenutku, ako pričamo o mleku, došlo do poremećaja u ovoj godini, ali to je, kao što i sami znate, uvaženi poslaniče, rešeno u rekordnom brzom roku.

Sada je problem što je rešeno, pa je mleko stiglo. Hajde sada da pričamo o aflatoksinu. Da, i on je 0,05 bio za to mleko koje je uvezeno iz EU, a inače da znate kod nas je 0,25 iako u mnogim zemljama kao što je Amerika i Japan i mnoge druge evropske zemlje i dalje je nivo aflatoksina 0,5. Kod nas nije, kod nas je 0,25 na snazi i nije rešeno to, kako vi kažete da mi menjamo zakon, rešeno je uredbom i vrlo jasno definisano unazad godinama. Hvala vam.

(Zoran Lutovac: Replika. Imam pravo na repliku.)

Gajić Vladimir

U članu 15. Predloga zakona o budžetu stavu 4. i stavu 5. naš predlog je da se ova formulacija može promeniti u imperativno značenje, tako da ministar nadležan za poslove finansija će privremeno obustaviti transfere kada je to neophodno, kako bi to bilo obavezno, a ne bi bila stvar arbitrarne odluke ministra.

Kada sam već ovde a nisam imao priliku, odnosno nije mi data mogućnost da odgovorim na dve stvari, iskoristiću ovu priliku.

Prvo, pre dva dana smo ovde imali prilike da čujemo koleginic Žerajić, predsednicu Ustavnog odbora koja nam je održala jedno, mogu da kažem, pretenciozno predavanje o radu, disciplini, pravu sa napomenom da Odbor za ustavna pitanja nije služba za besplatnu pravnu pomoć poslanika, što smatram da je jedan arogantan pristup za kojim nema potrebe.

U vezi njene primedbe kako članovi Odbora koji su iz opozicije nisu prisustvovali toj sednici, ja ću samo da ukažem na jednu činjenicu da sam poruku za sednicu dobio u 17.41 koja je zakazana za 18 časova. Znači, 19 minuta je bilo. Ja sam se lično izvinio da ne mogu da prisustvujem jer sam bio na redu da govorim.

Iskoristiću priliku da odgovorim, nažalost nije tu sudija Delibašić, koja je pogrešno protumačila moje reči pre neki dan, po članu 7. stav 2. ustavnog zakona ovaj saziv Skupštine nema pravo da bira predsednike sudova pa vas pozivam da ne uđete u to da direktno kršite Ustav. Hvala vam.

(Zoran Lutovac: Povreda Poslovnika.)

Lutovac Zoran

Dakle, po ko zna koji put vi, član 104. stav 2. tumačite restriktivno ovaj član govoreći o tome kako o korišćenju prava vi odlučujete. Odlučujete vi, to vam niko ne spori, ali ne odlučujete bez obzira na činjenice, nego u skladu sa činjenicama. Znam da vi niste pravnik, ali taj pravnik koji vam je objasnio da vi imate pravo da radite šta hoćete bez obzira na činjenice i bez obzira na ovo što stoji u članovima koji stoje u ovim stavovima koji su pre stava 3. taj vas nije dobro savetovao.

Dakle, ja imam pravo na repliku po članu 104. i tražim da mi date pravo na tu repliku.

Vujačić Svetozar

Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarka i poštovane kolege, ja nisam stručnjak opšte prakse, tako da o budžetu neću puno govoriti.

Iskoristiću moje vreme da govorim nešto o predlogu pravosudnih zakona, odnosno za izbor sudija i predsednika sudova u Srbiji. Taj predlog je dostavio VSS, a prošao je Odbor za pravosuđe.

Što se tiče budžeta, hoću da kažem da je budžet optimalan, uravnotežen, razvojan i sveobuhvatan. Ovde sam se naslušao za ova četiri dana svakojakih primedbi i zamerki koje su neodržive. Od toga da će nacionalni stadion da se pravi na vodoizvorištu. Čuli smo da je vodoizvorište, i to od stručnjaka, miljama daleko od lokacije gde će nacionalni stadion da se pravi, jel tako. Da ne nabrajam sve gluposti koje sam čuo od opozicije.

Naravno da ću ovaj Predlog budžeta kada za to dođe vreme podržati, ali imam jednu bojazan, jednu strepnju. Nisam siguran da će budžet biti usvojen. Zašto? Zato što vidim da je opozicija protiv njega pa se plašim da li ćemo mi imati većinu, znate, za usvajanje ovog budžeta, ali o tom potom. Videćemo i to.

Što se tiče Predloga za izbor predsednika sudova i sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, odmah da kažem da sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju to je do sada po zakonu i sada po važećem zakonu, oni se biraju na tri godine, a posle toga opet se i biraju. Ja mislim da će ovo biti poslednji izbor sudija koje se biraju na tri godine, jer za sledeći put će, dok se donesu zakoni koji će biti usaglašeni sa ustavnim amandmanima, sudije birati trajno. Ne na tri godine, prvi put. I tu će se i ispraviti jedan veliki apsurd. Naime, mi tražimo od sudija, odmah da kažem da sam ja advokat već 40 godina za one koji ne znaju, govorim o materiji koju poznajem, jer sam odmah rekao u uvodu da nisam stručnjak opšte prakse. Znači, govorimo o svojoj struci.

Mi sudije smo birali u parlamentu na tri godine, jel tako? I onda u zavisnosti kako se pokažu. Kako za koga. Možemo da im produžimo sudijsku funkciju, a i ne moramo. I sad vi od tog, ne vi, nego mi svi, mi od tog sudije koji se bira na tri godine uslovno, to je uslovno biranje po meni bilo, očekujemo da on bude nepristrasan, nego da bude objektivan i da ne navija ni za koga, pa on je čovek isto. I ovo je prvi put, ja mislim zabeleženo u istoriji evropskog zakonodavstva da parlament oduzima sam sebi ovlašćenja koja je imao. Mi se ovim zakonom koji će biti izglasan ovde, na osnovu ustavnih amandmana, odričemo prava da biramo sudije. To retko ko hoće da čini. Jel tako?

Vi ste dobili ovde u predlogu dnevnog reda, jedna od tačaka je Izbor sudija i predsednika sudova. Hoću da vam kažem da je u ovom mandatu gospođe Maje Popović učinjen veliki pomak. Godine 2009. cunami je zahvatio naše pravosuđe, zahvaljujući vašoj vlasti i zahvaljujući tadašnjoj ministarki Snežani Malović i tadašnjem državnom sekretaru Slobodanu Homenu i tadašnjem predsedniku Odbora za pravosuđe i državnu samoupravu Bošku Ristiću, sada advokatu u Nišu.

Jednim potezom pera, jednim potpisom predsednice Vrhovnog suda je 900 ljudi, tužioca i sudije isterano sa posla, prestala im je sudijska funkcija, bez ikakvog rešenja o prestanku, bez ičega. Da zlo bude veće, tu je bilo više od 50%, ovo znam jer sam živeo s tim ljudima godinu dana i delio njihove muke, tu je bilo mnogo bračnih parova, muž tužioc, žena sudija, žena tužioc muž sudija. Ostali ljudi bez posla, bez prihoda, sa dvoje, troje dece. To je trajalo godinu dana, dok Ustavni sud tu jednu naopaku, jednu suludu odluku nije izmenio i te ljude vratio na posao. E, sada normalno oni posle, kažu to su vaše sudije, pa neće te sudije koje su posle godinu dana šikane vraćene na posao, neće valjda da glasaju na izborima za te koji su ih ostavili bez posla i bez hleba i koji su im oduzeli zanimanje?

Malopre, je jedan od govornika pomenuo štetu koju država Srbija plaća na ime izgubljenih sporova, taksi, međunarodnim organizacijama, sudovima, itd. Da li vi znate koliko je država Srbija platila ovim ljudima što su godinu dana bili bez posla, apsolutno nezakonito. To ne može da se iskaže ni u milijardama, koji su im duševni bol naneli, to neću govoriti. Mi imamo sada slučajeve da su ljudi koji su tada isterani sa posla časne sudije, časni tužioci umirali od tuge u bukvalnom smislu, dobijali teške bolesti, vi ste im sve to naneli. Ja ih znam na desetine, kažem vam, dugo sam u pravosuđu. Mi smo ispravili koliko smo mogli te nepravde i sada su ti ljudi zadovoljni.

Evo, vidite iz ovog Predloga za izbor sudija i predsednika sudova, a radi se o tri predsednika apelacionih sudova u Srbiji, to su sudovi najvećeg stepena, jel tako, ne računajući one žalbene gore, Kasacioni sud, to je Apelacioni sud u Nišu, u Beogradu i Upravni sud u Beogradu. I imamo više sudova i osnovne sudove u više od 25 gradova cele Srbije. To su sve sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Ja ne znam, ali vas molim da se upoznate malo sa tim na kraju, da vidite koji su to kandidati. To su kandidati koji su svi do jednog, pazite, ne svi onako paušalno rečeno, nego do jednog, položili prijemni ispit u Visokom savetu sudstva, pred komisijom i pismeno. To znači izrada jednog od podnesaka, žalbe, tužbe, presude, itd. i odgovore na test znanja, gde je bilo 50 pitanja. Svi su dobili čiste petice i iz jedne i iz druge vrste provere znanja. Svi ti kandidati imaju prosek preko devet. Svi ti kandidati su starosti 30 ili mlađih godina. Svi oni, iza njih stoji staž pet, šest, deset godina ili su bili viši stručni saradnici ili pomoćnici, sudijski pomoćnici ili su bili advokatski pripravnici, znači, ljudi koji su izučili ili su počeli da izučavaju taj zanat. Advokatura je zanat, da se mi razumemo.

Znači, tu nema nijednog koji je izašao iz zatvora pa konkuriše za sudiju, što je bilo kod vas. Pazite, vi kad ste najurili 900 časnih sudija i tužioca i bilo je izuzetaka, bilo je tu i ljudi koje je trebalo najuriti i iz suda i iz tužilaštva, ali nije bilo ni 5%, da se razumemo. Ja sam gledao, imao sam priliku da gledam biografije i molbe sudija koje su mesto njih došle, znate li koje su to bile karakteristike? Kaže – on, sin, Pere iz Prčilovca a Pera iz Prčilovca je predsednik mesnog odbora Prčilovci. To su bili kriterijumi da bi neko 2010. godine postao sudija, bilo gde u Srbiji. Normalno, kriterijum Demokratske stranke.

Svaki aktivista čije je dete, ćerka ili sin ispunjavao formalne uslove, znači imao pravni fakultet i imao pravosudni ispit je svog sina ili ćerku zaposlio za sudiju ili tužioca i zato mi imamo i dan danas pravosuđe kakvo imamo, koje još uvek hramlje.

Moram ovde i po drugi put da kažem, što se tiče infrastrukture, za vreme ministarke Maje Popović napravljeno mnogo impozantnih pravosudnih objekata. Ne znam da li ste vi videli. Recimo Verko Stevanović jeste sigurno, Palatu pravde u Kragujevcu. To je objekat kojim bi se u Evropi svi mi ponosili, jel tako? Napravljena je zgrada Suda za prekršaje u Pančevu, napravljen je novi zatvor u Pančevu itd. da ne nabrajam sada. U Kragujevcu isto Okružni zatvor itd.

Mada mislim, a to ću reći kada bude tu ministarka pravde, da mi moramo malo da pravimo i bolnice za duševno obolela lica. Tu malo zaostajemo. Nećemo imati gde sve da smestimo. Ima kandidata za takve objekte.

Obzirom da sam knap sa vremenom, ne bih hteo više da odvlačim vašu pažnju, sa ovim bih završio. Prijatno.

Maja Popović

Želela sam da repliciram kolegi Gajiću koga sada ne vidim ovde, ali svejedno.

Želela sam da ukažem da je predlog VSS za izbor predsednika sudova apsolutno u skladu i sa Ustavom i sa zakonom i apsolutno podržavam, imajući u vidu da član 5. ustavnog zakona za sprovođenje akta o promeni Ustava Republike Srbije je egzaktan i kaže – VSS, Državno veće tužilaca, Vlada i Narodna skupština nastavljaju da obavljaju svoje nadležnosti prema sudija, predsednicima sudova, javnim tužiocima i zamenicima javnih tužilaca.

Ono što je ukazivao kolega Gajić, jeste stav 2. člana 7. istog zakona, jer želim da navedem da se ne može izdvojiti samo stav 2. da se prethodno ne pročita i ne tumači u kontekstu iz stava 1. istog zakona. Ovde se jasno može utvrditi da sudije i zamenici javnih tužilaca koji su pre stupanja na snagu amandmana, izabrani na funkciju od tri godine, danom stupanja na snagu amandmana smatraju se izabrani na stalnu funkciju, odnosno sudijsku, odnosno javno tužilačku funkciju, o čemu će odluku doneti Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca.

Hoću da kažem da je stav 2. člana 7. koji je kolega Gajić naveo, apsolutno vezan za stav 1. ovog zakona. S toga njegovi navodi nisu u saglasnosti sa kontekstom ustavnog zakona, koji je donet i smatram neutemeljen njegov navod, da bi takav izbor predsednika sudija bio neustavan ili nezakonit.

Pored toga, iskoristiću ovu priliku, kada mi je predsednik dao reč, da odgovorim i na kontekst Boška Obradovića, koji je istakao da se velika sredstva izdvajaju za penale u sudskim postupcima. To je tačno, to je ono što mi želimo da sprečimo, međutim „što se grbo rodi vreme ne ispravi“, rekao je Valtazar Bogišić. Mi plaćamo cenu, upravo ovoga što je kolega rekao, jedne izuzetno loše reforme pravosuđa i dan danas plaćamo penale, vezano za tu katastrofalnu reformu, kao i za pljačkaške privatizacije, kao i za sve one postupke gde su prinudno određene firme date u stečaj, gde su ljudi ostajali bez posla.

Sve to je došlo ovoj Vladi, ovoj vlasti na naplatu. Mi ćemo i te sve stvari izmiriti, izmiriti sva dugovanja i te prethodne vlasti, ali ćemo raditi na tome da do toga ponovo ne dođe. Ova reforma pravosuđa doneće samo boljitak, niko od naših sudija i tužilaca neće ostati bez posla, gledaćemo da im povećamo plate, upravo idemo u suprotnom smeru. Ići ćemo sa normativnim okvirom koji će nam pomoći da se brži završavaju sudski postupci i na taj način nećemo više biti u obavezi da plaćamo za suđenje u razumnom roku, povrede suđenja u razumnom roku u toj meri.

U tom smislu predloženo su izmene i dopune Zakona o ZKP i to se nadam da će u toku mandata ove Vlade biti usvojeno, smatramo da će ove izmene i dopune u mnogome ubrzati postupke, naročito parniče, širom Srbije. hvala.

Lutovac Zoran

Dakle, nije sporno da su pravljene greške i niko razuman neće sporiti te greške. Bilo je onih i u DS koji su ukazivali na te greške, prilikom te reforme. Otišlo je mnogo onih koji su trebali da odu, ali otišli su i neki časni ljudi koji nisu zaslužili da odu, ali suština je u tome da su morali da imaju pravo na žalbu i nisu imali.

I, ja to kažem i ne sporim to, ali sa druge strane, mnogi od njih su pošle ušli u SNS i kao takvi se vraćali u sudstvo. To je nedopustivo, jer se nisu iščlanili. O tome hoću da govorim.

Vrlo kratko na ovo što je rekla ministarka, sve je po zakonu. Da, bilo je i proganjanje političkih protivnika u nacističkoj Nemačkoj po zakonu. Ne radi se o tome da li je nešto po zakonu ili nije, nego da li su zakoni….

Lutovac Zoran

Poredim tu floskulu da je nešto po zakonu.

Lutovac Zoran

Zakon može da bude dobar, u interesu građana, ili da bude loš i da nije u interesu građana. Onako kako je urađeno sada sa pravosuđem, to nije dobro, to nije u interesu građana. Pravosuđe neće biti nezavisnije nego što je bilo, o tome se radi.

Maja Popović

Samo sam htela da vam repliciram na činjenicu da ste rekli da su određene sudije ušle u SNS, pa su bile ponovo izabrane. To je nemoguće, imajući u vidu da je zakon zabranio ulazak u stranku nekome ko se kandiduje za tu funkciju. Ne spojivo je pripadništvo nekoj stranci i sudijska i javnotužilačka funkcija. Tako da ti vaši navodi apsolutno su ne osnovani.

Puškić Borko

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani građani Republike Srbije, ovaj amandman se odnosi na član 16. stav 1. i na član 16. stav 2. Naime, javan preduzeća i drugi oblici organizovanja čiji je osnivač Republika Srbija, dužni su najkasnije do 30. novembra tekuće godine budžetske da najmanje 70% dobiti, odnosno viška prihoda na rashodima dostave i uplate na budžet Republike Srbije, odnosno za ministarstva nadležan za poslove finansija.

Smatram da javna preduzeća koja se finansiraju od starane budžeta Republike Srbije, a koja ostvaruju značajniju dobit ili troše previše sredstava iz budžeta, pa onda ostvaruju dobit, ili pak iz sopstvenih sredstava imaju značajne prihode, smatram da bi bilo potrebno da u većem obimu od ovog predviđenog vrate u sredstva za budžet Republike Srbije.

Primera radi, imamo recimo, „Telekom“ gde on stabilno funkcioniše, nije imao tako uvek stabilan način poslovanja i funkcionisanja. Smatram da bi trebalo ako ima suficit u poslovanju, a izdvaja određena sredstava budžet Republike Srbije, da za ta preduzeća koja imaju rentabilnost poslovanja, da imaju ne onih 70% nego da se njima traži, kao i ovim agencijama, veći povraćaj i da bi to značajno podiglo nivo solventnosti budžeta.

Smatramo da to nisu mala sredstva, složićete se i da bi imalo dosta pametnih nekih razina gde bi moglo to da se investira i dotira. Sada imamo situaciju da je drastično poskupela hrana, od 30, 50, neke namirnice, potrepštine do sto posto, ali bi bilo možda svrsishodno da se tu investira za tu neku stabilnost, da kažem, egzistencijalnu i neke potrebe. Hvala vam.

Vujadinović Milimir

Hvala vam predsedniče.

Uvaženi građani, poštovane kolege, poštovani predstavnici Vlade, ja prosto ne mogu da se ministarka Popović ne vratim malo na ova pitanja izbora sudija. Svaki put nam to iznova zapara uši, znam da je tema amandman, ali molim vas, baveći se malo ovim budžetom, nekako smo lako propustili temu izbora sudija u sudovima širom Srbije.

Vi ste neko ko ima veliko iskustvo u pravosuđu, dugo ste u ovom sistemu i meni je žao što gospođa iz Visokog saveta sudstva nije danas sa nama. Juče nam je vrlo jasno rekla, da je ovaj način izbora koji je verovatno jedan od poslednji put ili jedan od poslednjih puta biramo sudije u ovom uvaženom domu, i jedan smo od retkih koji su se sa pozicije vlasti odrekli privilegije da biraju sudije u Narodnoj skupštini.

Kako nam rekoše, i kako reče gospođa iz Visokog saveta sudstva, koja nije danas tu, sve je urađeno po zakonu i Ustavu i ja se slažem. Idemo na podmlađivanje sudstva te će u narednih tri godine biti zamenjeno 50% ljudi, odnosno 50% u pravosuđu će biti penzionisano. Slažemo se i sa tim, treba da podmladimo sudstvo.

Međutim, ja koristim priliku vas da pitam, a dugo ste u pravosuđu, da li se sećate načina izbora sudija u prethodnom periodu? Rekoše da svi imamo danas kvalitetne kadrove, to reče gospođa iz Visokog saveta sudstva. Nije me mrzelo i ja malo uzmem i vidim kada je u pitanju Privredni sud u Novom Sadu, Nišu, Čačku, pa pogledam biografije, pa bogami sve je u pravu. Kvalitetni kandidati, pa pogledam u Novom Sadu Svetlana Kvrgić, odlična biografija. Pogledam nema preporuke vladajuće stranke, nijedne. Naravno, sarkastičan sam, znate šta vas pitam.

Da li je u prošlosti bio slučaj i da li je to praksa bila u 2000. godinama da morate da donesete preporuku vladajuće stranke iz jedne opštine gde se birate za sudiju? Ja znam, moje kolege to znaju, znaju i ovi koji su danas kritičari tih stvari, ali važno je da kažete vi, radi građana Srbije, kako je to izgledalo u prošlosti u ovom uvaženom domu.

Da li ste pored svoje biografije morali da donesete preporuku Demokratske stranke iz nekog opštinskog odbora tamo gde ste birani? Znam odgovor. Očekujem ga od vas da ga kažete, radi građana Srbije. Bilo bi u redu. Čisto radi kritika koje danas slušamo.

Pokušaću kratko da se osvrnem i na budžet, pošto nemamo mnogo vremena, jer je to tema koja najviše zanima građane Republike Srbije, ali ovo sam morao da pomenem, nemojte mi zameriti.

Budžet je najvažniji zakonski predlog koji može da se nađe u ovom domu. Nema velike razlike u odnosu na onoga kako jedan srpski domaćin prosečan planira svoje prihode i rashode, kako planira ono što će da zaradi i ono što će da troši za sebe i svoju porodicu. Da biste mogli da trošite, morate da budete domaćin u pravom smislu te reči. Prvenstveno morate da budete odgovorni, a onda vredni i radni, pa tek onda možete da vidite kako ćete da trošite i razvijate i domaćinstvo i porodicu.

Naime, vi ste gospodo iz Vlade bili i odgovorni i vredni i radni, uzevši u obzir i vi i vaši prethodnici, a budžet je rezultat rada i vas i vaših prethodnika, tj. predlog budžeta, moramo uzeti u obzir da je svet na ivici najvećeg sukoba, ako nije već u trećem svetskom ratu, ali ste pored svega toga uspeli da stopu nezaposlenosti sa 30% koliko je skoro bila u poslednjih deset godina svedete na najmanju moguću meru, na jednocifrenu. Uspeli ste da održite pozitivan privredni rast, iako smo svedoci pada privrednog rasta širom sveta i Evrope i niste nas zadužili, održali ste nivo dugo daleko ispod onoga što je danas prosek u Evropi – 56%. Znači, bili ste i odgovorni i vredni i radni. Stvorili su se uslovi da trošite baš kao onaj domaćin iz priče na svoju porodicu.

Ono što mene i nas kao narodne poslanike izuzetno raduje, to što ste uspeli da stvorite uslove i za troškove naše porodice koja se zove Srbija i živi u granicama Srbije. Možemo da trošimo i na porodicu koja živi van naše kuće koja se zove Srbija.

U budžetu su se našli projekti koji su od velike važnosti za ljude iz regiona. Našao se novac, i to najvećim delom, a ispraviće me ovi iz Ministarstva finansija, i za putni pravac od Beograda ka Republici Srpskoj i dalje naravno ka Sarajevu, i za putni pravac od Novog Sada do Rume pa dalje ka Šapcu, Loznici i, ako hoćete, Zvorniku, Milićima, Vlasenici, što je žila kucavica opstanka istoka Republike Srpske. Mnogo ljudi me pozvalo iz Republike Srpske zahvaljujući se na ovome i tražeći da to danas kažem javno, zbog vas i zbog građana Srbije. Uspeli ste da stvorite uslove da troši i naša šira porodica.

Međutim, kao što rekoh, svet je na ivici sukoba, to je činjenica i ne možemo zatvarati oči pred tim. Sve oči srpskog naroda su danas uprte u Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova i BIA. Prosto, stvari stoje tako.

Hoću da vam se kao ljudima iz Ministarstva finansija zahvalim i na tome što ste i jutros našli za shodno da razgovarate o temi poboljšanja uslova u vojsci Srbije i nekih novih mogućnosti za ulaganje u odbranu Srbije. Verujte mi i verujte nam, to je danas, hteli ili ne, jedna od najvažnijih stvari, uzevši u obzir sve šta se izdešavalo u prethodnim danima – i devastacija crkve u Mostaru, koja je najveći hram srpske pravoslavne crkve bila pre izgradnje ovog hrama na Vračaru i prebijanje Milana Kneževića u Podgorici i da ne pričam o onome što se svaki dan dešava na Kosovu i Metohiji, o tome šta trpi naš narod, kad kažem običan, pod navodnim znacima, naravno, je suvišno i govoriti.

Sve oči su uprte danas u ta dva ministarstva i u tu agenciju, uz dužno poštovanje prema svima ostalima.

Hvala vam još jednom na tome, hvala vam u ime građana iz regiona kojih je između milion i po i dva, što su projekti važni za njih našli mesta u ovoj velikoj knjizi koja se zove Predlog budžeta za 2023. godinu i nemajte sumnje, dok ovako radite i dok sledite politiku prvoga među nama, predsednika države Aleksandra Vučića, ovde ćete uvek imati podršku, govorim pre svega o poslanicima SNS. Živela Srbija i hvala vam.

Maja Popović

Želim da vam odgovorim na pitanje da su još od devedesetih godina uvek postojali kadrovici, da ih tako nazovem, za izbor i sudija i tužilaca. Ne želim da pominjem imena ministara bivših koji su pokojni, ali mogu da pomenem ime ministarke Malović koja je živa i zdrava, hvala Bogu, uvek su postojali kadrovici. Pored svakog imena predloženog člana je u zagradi stajalo – predlog stranke. To svi znamo i to je javna tajna.

Međutim, sada to više ne postoji. Sada to radi kolektivni organ Visoki savet sudstva, koji je apsolutno nezavistan od svakog pritiska politike.

Ja sam još za kratko kao ministar pravde, kao neko iz izvršne vlasti član tog kolektiva, ali kao što vidite po ovim predlozima ubedljivo najbolji kandidati od onih koji su konkurisali su izabrani sa najvećim, sa najboljim ocenama na razgovorima, sa najdužim radnim stažom, kao i sa komentarima kolektiva koji su, takođe odlični.

Tako da, kao što sam rekla, apsolutno stojim iza ovog predloga i smatram da su sva predložena rešenja, i što se sudija tiče i predsednika sudova, najbolji mogući, najbolji koje Srbija sada ima.

Takođe, želim da se osvrnem na sve ovo što je rečeno malopre od strane opozicije, da su u doba Gebelsa postojali SS zakoni. To ne može da se poredi sa ovim delom. To je samo ljubomora, što upravo ova vlast donosi tako progresivne zakone, donosi tu nezavisnost pravosuđa koju je pohvalila cela Evropska zajednica.

Kao što znate, dobili smo pozitivna mišljenja na ove predloge zakona. E, to je ono na šta je ljubomorna opozicija, zato što oni nisu predložili tako nešto, zato što oni nisu uradili ovako nešto za naše građane.

Svako društvo želi da ima nezavisno sudstvo i samostalno javno tužilaštvo. Samo onaj ko ne želi dobro svom narodu je protiv toga i glasaće protiv toga.

Hvala.

Gavrilović Miodrag

Možda je prošlo nezapaženo, član 27. stav 1, pretpostavljam da niste čuli.

Mislim da je trebalo da se skrene pažnja ministarki Maji, Ministarstvo pravde. Ne možete reći u Skupštini, a vi predsedniče ste morali da reagujete kada se kaže da za određena zakonska rešenja, da li su ona dobra ili loša, ako neko glasa protiv njih da ne želi dobro narodu i državi. To je krajnje neprimereno. To ne sme da se dovodi u pitanje… (Isključen mikrofon.)

Aleksić Miroslav

Zahvaljujem, predsedniče.

Podneo sam amandman kojim se ograničava mogućnost odlučivanja ministru finansija Siniši Malom. Dakle, kada dođe do zloupotrebe budžetskih sredstava od strane budžetskih korisnika da to ne može da bude po volji ministra da će neko možda sankcionisati ili neće, nego da bude imperativno da onaj ko prekrši zakon mora da bude i sankcionisan.

Ako damo Siniši Malom da on odlučuje o tome, to bi bilo isto kao kad bi postavili kozu da čuva kupus. On je čovek poznat po tome da voli stanove, skupocene automobile, jahte, apartmane, da je umešan u najveći broj afera od svih ministara u svim vašim vladama. Da je sreće, on ne bi ni mogao da bude ministar u Vladi, a vi ste mu dali, ni manje ni više, nego da raspolaže sa dve trećine ukupnih budžetskih sredstava celog budžeta, odnosno svih građana Republike Srbije.

Prema tome, smatram da je ovo jako važno i smatram da ministarka pravde takođe kada proziva neke druge za pljačkaške privatizacije, treba da se okrene levo i da vidi Sinišu Malog koji je bio direktor Centra za aukcije u tim istim privatizacijama. Nadam se da to znate kada ga branite.

Na kraju, danas je podigao lestvicu svojih afera onda kada se obratio poslanicima opozicije i rekao da smo mi plaćeni da radimo protiv interesa svoje zemlje. Ako to nije vređanje dostojanstva ovog doma i vređanje poslanika, gospodine Orliću, ja ne znam šta je?

Taj čovek je tu gost, birao ga je ovaj dom ovde i nema pravo da vređa poslanike.

Ako smatrate da sam bilo šta rekao loše ili netačno kada je u pitanju Vojska Republike Srbije i stanje u vojsci, evo, pozivam vas, hajde da zajedno napravimo anketni odbor i da se utvrde sve činjenice o stanju u Vojsci Republike Srbije.

Zahvaljujem.

Atlagić Marko

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, odmah da kažem da sam protiv amandmana da se prihvati, jer on nije smislen.

Ovih dana smo čuli od predstavnika opozicije neke statističke podatke koji samo oni znaju.

Kada je u pitanju energija o kojoj ste, gospodo, govorili, dozvolite da iznesem nekoliko podatka iz vremena kada ste vi bili na vlasti. Za 10 godina DOS-a u energetskom sektoru, šta mislite, gospodo narodni poslanici, koliko je milijardi evra nestalo? Poštovani građani, 50 milijardi evra je nestalo, izveštaj državnog revizora.

Od 2001. godine, gospodo iz jednog dela opozicije, do 2012. godine slilo se u energetski sektor dok ste vi bili na vlasti ni manje, ni više nego 20 milijardi evra što kredita, mekih kredita i donacija. Da li je tako, gospodo iz bivše vlasti?

Gospodo iz bivše vlasti, cene za vreme vašeg mandata nisu porasle u energetskom sektoru nego samo za 628 puta, a cene gasa za samo 450 puta. Zbog neizgrađenih energetskih objekata, elektrana i drugog, izgubljen je prihod od 1,5 milijardi godišnje. Zašto niste gradili elektrane? A ja ću vam reći šta mi gradimo kada još dva, tri podatka iznesem iz vašeg vremena.

Uvoz električne energije ste govorili da za vreme vas nije se vršio. Dok ste vi bili na vlasti koštao je tri milijarde evra, a to je odgovaralo godišnje investicionoj vrednosti od tri elektrane ili 15% ukupnog duga godišnje u vaše vreme. Gospodo, ni jedan energetski objekat niste sagradili.

Dozvolite sada nekoliko rečenica da kažem da za vreme našeg mandata je cena struje u Evropi rasla, samo zadnju navešću godinu, deset puta. Da li je u Srbiji porasla? Pa, nije nijednom. Da li govorim tačan podatak ili ne?

Da li je tačno da smo i ovim budžetom projektovali da u 2023. godini završavamo izgradnju TE Kostolac 3 i to je dodatnih 350 megavata za energetski sektor. Da li je tačno, gospodo iz opozicije, ili nije?

Nastavljamo sa izgradnjom hidroelektrane Buk Bijela u Republici Srpskoj, odnosno BiH. To je dodatnih 115, što je ukupno blizu 500 megavata. Zašto to niste gradili? Ja ću vam odgovoriti zašto na kraju.

Vršimo restrukturiranje i EPS-a. Da li je tačno da ga vršimo? Završavamo izgradnju gasne interkonekcije do Bugarske koja će nama obezbediti dodatnu rutu i spojiti nas sa terminalima za tečni gas sa Grčkom.

Poštovani građani Republike Srbije, da ja skratim, a onda ću se osvrnuti na još jednu delatnost oko energije.

Poštovani narodni poslanici iz opozicije, za vreme vaše vlasti, gledajte me direktno u oči, uništili ste našu prošlost, uništili ste našu sadašnjost. Da ste ostali na vlasti samo još godinu dana, uništili bi i našu budućnost i naše korene. Građani vam to nisu dozvolili.

Ovih dana govorite o ekologiji. Više se za godinu dana napravilo u ekologiji nego za vreme vaše vlasti 10 godina. Država revizorska institucija utvrdila je da je bivši vaš ministar životne sredine i prostornog planiranja platio plakete za bilborde, znate koliko, poštovani građani? Ništa manje, ni više, nego pola miliona evra. Toliko, pola miliona evra platio je samo za oglašavanje u jednom dnevnom listu „Očistimo Srbiju“, lažni ekolože, slušaj sad ovo.

Taj lažni bivši ekolog, a imamo i današnjeg, platio je za izradu sajta „Očistimo Srbiju“ ništa manje ni više nego 25.000 evra, izveštaj državnog revizora. To je vaš bivši ministar životne sredine iz dosovske vlasti, bio nažalost predsednik Skupštine, a po zanimanju bio je lekar. Valjda svi znate, građani znaju.

Dozvolite na kraju da kažem, na sednici Narodne skupštine 21. septembra 2012. godine Mlađan Dinkić je izjavio da u Fondu za zaštitu životne sredine nema nenamenskih, korišćena su sredstva za predizbornu kampanju svoje stranke, predsednik Vlade i taj ministar za ekologiju.

Znate za šta još Dinkić navodi da je koristio? Za subvencionisanje firmi koje uvoze akumulatore i otpadne gume da bi ih reciklirali, jer vi govorite ovih dana o reciklaži.

Kad smo kod ekologije, imamo mi danas lažnih ekologa. Ja pitam u ovoj Skupštini lažnog ekologa - ko vas finansira, lažni ekolože? Ko vas finansira? Čiji ste? Čiji ste vi agent? Vidite, ja vas pitam – čiji ste agent? Ja se nadam da ćete odgovoriti.

Govorite danas o odbrani. Rđavo govorite o našoj vojsci, neka vas sram bude, tog narodnog poslanika koji je danas govorio.

Znate, poštovani građani, šta je taj poslanik unazad sedam dana govorio u Strazburu? Pljuvao je po našoj državi. Pljuvao je, podvlačim, po našoj državi. Ja se sprdam vama, narodni poslaniče, sprdam se s vama što to radite. Sram da vas bilo.

A vaš ministar odbrane, u narodu zvani „zgrabi novac“, je platio 2010. godine nadogradnju softvera na VMA ništa manje ni više nego 850.000 evra. To je čak četiri puta skuplje nego da ga je novog kupio. Lažni ekolože, ne dobacujte. Drago mi je da ste se prepoznali u ovom delu.

Na kraju, spominjete mleko, jedan narodni poslanik, i laži iznosi da je skuplje duplo, laži iznosi. Samo da vam kažem da za vreme vaše vlasti vaš ministar poljoprivrede, znate šta je, poštovani građani i poslanici, radio? Za godinu dana naredio je da je se pokolje 250.000 krava. Jel tačno? A to je polovina ukupnog fonda godišnje. Znate kako ga narod zove? Dule Petrović zvani kravoubica. U njegovom kraju, a i u mome kraju ga tako zovu.

Na kraju, samo vi blatite državu i dalje idite u inostranstvo. Dok naš predsednik Vučić svakodnevno, da ne kažem i danonoćno, vodi bitku za međunarodni ugled države, za bolji ekonomski i politički napredak, za bolju i zdraviju Srbiju, u vremenu najtežem od posle Drugog svetskog rata, dotle vi, umesto da dajete predloge, iznosite svakodnevne laži, da vas neko vređa, a vređate vi.

Šta ste našem predsedniku poslaničke grupe uradili, recite, preksinoć? Ja sam bio tamo u holu. I obrnete za 180. Građani nisu glasali za vas, pogotovo za lažnog ekologa i onog lažnog što bradu nosi i naočare iz opozicije, a zovu ga skaligaća, u narodu zvani, jer ne bi primio platu da nije Aleksandra Vučića, čak je njegove reči uzeo za naziv svoje stranke i doveo ga je ovde u ovom delu.

Drago mi je da se lažni ekolog na koncu mog govora prepoznao i da se javlja. I ja se nadam da će večeras građanima reći ko ga plaća i čiji je agent.

Hvala. Živela Srbija!

Gajić Gorica

Hvala, predsedniče.

Čl. 27, 107. i 108. Gospodine predsedniče, kada bi neko od nas ovde merio vreme koje je namenjeno raspravi u pojedinostima i amandmanima o zakonu o budžetu za 2023. godinu, verovatno bi video da smo 80% tog vremena potrošili na optužbe sa jedne i druge strane, ko je veći lopov, ko je više uništio državu, ko je čiji kriminalac, ko kog kriminalca brani u ovoj Skupštini. Verujte mi, verovatno smo potrošili 90% vremena.

Zato bih ja možda i predložila da ovde, pored nas i pored vas, poštovani predstavnici Vlade, sede predstavnici suda, tužilaštva, policije, da sve ovo beleže, pišu, pa da podižu optužnice, da se jednom za svagda vidi ko je kriminalac, ko je čiji lopov, ko je u kojoj vlasti više oštetio državu, unakazio, uništio, ko ovde kome upućuje pogrdne reči, da jednostavno više ne šaljemo ovakvu sliku iz Skupštine.

Ovo nije sudnica, ovde treba da razgovaramo o svim ovim predlozima zakona. Imamo još 34 tačke dnevnog reda, a mi svo vreme za raspravu potrošismo na optužbe jednih i drugih, jedne vlasti, bivše vlasti, a nigde politike, u čemu se slažemo, u čemu se razlikujemo. Gde je politika ovde o integracijama prema EU i ovim dešavanjima oko Kosova? Gde je ovde rasprava o tome šta je potpisano u Berlinu, šta u Tirani? Šta ćemo dalje da radimo?

Molim vas, nemojte više da dozvolite, predsednik ste Narodne skupštine, da se samo optužbe o kriminalcima, o lopovima, o tome ko je više uništio Srbiju, ovde toliko troše vremena. Hvala.

Manojlović Tatjana

Predsedniče Narodne skupštine, pozivam se na član 103. Poslovnika. Niste opomenuli prethodnog diskutanta kada se uvredljivo odnosio prima svima nama koji sedimo ovde, a niste skrenuli pažnju ni sinoć ministru koji je na vrlo bizaran način govorio o …

Manojlović Tatjana

Taj ministar je mogao svoj autoritet da iskoristi, na primer, da nešto korisno uradi za …

Đorđić Đorđo

Reklamiram član 104. - Narodni poslanik u svom izlaganju se uvredljivo izražava.

Ja stvarno ne znam da li je ovaj dom zaslužio da ovaj stariji, najstariji poslanik …

Đorđić Đorđo

Član 105. - Niko ne može da govori …

Đorđić Đorđo

Ne, član 105. Mislio sam na 105.

Puškić Borko

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani građani Republike Srbije, poslanička grupa Srpskog pokreta „Dveri“, kao ozbiljna i odgovorna državotvorna politička opcija traži u ovom amandmanu, odnosno članu 18. stav 1. izvesnu korekciju.

Naime, on se tiče naknada za rad predsednika, naknada za rad članova Komisije, naknada za rad stalnih i povremenih radnih tela u javnom sektoru. Smatram da, a svi ćemo se složiti u tome da treba da budžet bude domaćinski preraspodeljen, da po potrebi se i više da, da onima gde nema potrebe da se daje da se tu nešto ne izdvaja, a u pravo se ovde radi o toj situaciji.

Da imamo stvar da recimo da neko iz opštinske uprave ili neke gradske uprave, u okviru svog radnog vremena, pored primanja plate, pored svog minulog rada, u toku radnog vremena prima dodatnu naknadu, odnosno dnevnicu za rad.

Mislim da je to nedomaćinski način trošenja sredstava. Mislim da to od nas građani ne očekuju. Smatram da bi to moglo da se uradi na sledeći način i da bi trebalo da se radi. Ako je prekovremeni rad, ako je rad van radnog vremena, i te kako ima logike i ima smisla da se podigne u skladu sa inflatornim troškovima i sa nekim udarom i sa inflacijom koja prati ovaj nenormalan rast cena koji je bukvalno udario na budžet svake porodice i na egzistenciju najvećeg broja penzionera, omladine, studenata. Svedoci smo da se ovo vrlo teško i prati i trpi.

Da bi se to desilo, smatram da oni koji imaju potrebu za nadoknadu svojeg rada u toku radnog vremena, ne treba da imaju povećanje ovih dnevnica u predstojećoj 2023. godini, ali za one koji će to raditi van radnog vremena ili prekovremeno, i te kako ima smisla. Hvala.

Bačevac Muamer

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice, narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, uvaženi ministri, biću kratak i ponoviti neke stvari koje sam rekao i ukazati na jednu nelogičnost koju sam već ukazivao ministru Malom, negde u julu 2021. godine i tu je bila i premijerka, kada smo se usaglasili da je nepravedan transfer nenamenskih sredstava prema Novom Pazaru i da to datira od 2011. godine jednom nakaradnom, reći ću „dinkićevskom“ raspodelom koja je oštetila građane Novog Pazara, evo više od jedne dekade.

Usporedno sam pokazao i tada i sada sam pokazivao i vama sam dao kao u okviru ova tri amandmana jednu tabelu koju vidite da Novi Pazar je zaista oštećen. Mi smo i razgovarali sa vašim timom, sa vama, vi ste se usaglasili sa time, mislim da je ovaj amandman, praktično mi smo podneli tri amandmana, najbolji način da transparentno povećanjem nenamenskih sredstava za Novi Pazar, oko 200 miliona ispravimo tu nepravdu i da pokažemo da smo svi ravnopravni i jednaki u ovoj državi.Nažalost, mi smo imali nedavno popis koji će pokazati ono što se dešavalo u svim zemljama regiona, a to je da je ekonomska migracija i slab natalitet dala odraza na sve krajeve Balkana, pa i u Srbiji je taj trend isto.

Međutim, velika je radost što kraj iz kojeg ja dolazim, a pre svega Novi Pazar i Sjenica mogu da se pohvale sa visokim natalitetom i mi ćemo imati u Novom Pazaru oko 20% stanovnika više. Reč je uglavnom o mladim ljudima, jako ambicioznim ljudima, visokoobrazovanim ljudima, dobrim radnicima. To je potencijal koji ova država mora iskoristiti, pre nego se oni odluče kao neki drugi naši građani da odu iz ove zemlje.

Mislim da bi ovaj pravedan transfer prema gradu Novom Pazaru te ljude osnažio, a ja sam navodio pre neki dan da mi imamo i brojne infrastrukturne probleme. Država svakako na svaki način pokušava da pomogne i mi rešavamo infrastrukturne probleme, ali ovo bi bio zaista dodatni i pravedni podsticaj.

Pre neki dan je postavljen kamen temeljac, izgrađuje se u Novom Pazaru mnogo toga i Vlada radi mnogo toga. „Smart siti centar“ koji, došla nam je prvi put ministarka Begović, počinje izgradnja posle nove godine, oko 1.000 metara kvadratnih. Ona kada je videla koliko tu ima mladih i visokoobrazovanih ljudi koji zaista mogu da pokrenu inovacije i industriju tog kraja i cele ove države, uverila se u ono što pričam. Mi moramo iskoristiti kraj iz kojeg ja dolazim, ali pre svega to moramo učiniti jednom pravilnom i pravednom raspodelom sredstava.

Ja vas još jednom molim da porazmislite o ovom našem amandmanu i da što pre rešimo ovo na korist svih građana koji žive u mojem gradu.

Ja sam juče govorio da je jednakost i pravičnost kriterijum bez kojeg nema napretka i naveo sam nekog filozofa koji je rekao jednu divnu rečenicu da jednakost porađa vrlinu. Ja sam i danas, pošto imamo ovde posetu turskih parlamentaraca i predsednika turskog parlamenta i njima rekao i ustvrdio da ako ulože u Novi Pazar i u moj kraj, u te mlade ljude, visokoobrazovane ljude od pola IT sektora, do malih proizvođača, šivača i malih usluga, da će imati profit. Mi ne pozivamo nikoga da izgubi svoj profit. Pozivam isto i državu Srbiju da uloži u taj kraj, na interes svih nas, dok još imamo mladih ljudi koji žele da rade i koji imaju potencijal da rade.

Kada sam ja počinjao da radim u bolnici, ja sam samo jedan savet uzeo od svojeg profesora, čuvenog srpskog kardiologa, neću sada, da ne bih druge, samo jedan savet – budi pravedan prema pacijentima, budi pravedan prema kolegama, uspeh neizbežan. To je dalo rezultate. Zato pravedno, raspodelimo sredstva svim građanima ove države i očekujmo da istu snagu, istu želju, istu emociju ulože u njen napredak i razvoj.

Još jednom, molim vas da razmislite o ovom amandmanu. Hvala.

Miletić Milija

Zahvaljujem se predsedniku Skupštine.

Uvaženi ministri, drage moje kolege, građani Srbije, ja bih kao prvo svim našim poslanicima koji su sada dali zakletvu, čestitao na izboru, a posebno mom kolegi Bratimiru Vasiljeviću koji dolazi iz Niša, opština Pantelej, koja se nalazi tu pored Svrljiga. Da se neko ne uvredi, ja uvek kažem da je Niš predgrađe Svrljiga, ali to samo onako kažem. Kada dođete iz Berana u Niš, posle svraćate u Svrljig. Šalim se.

Ja sam kao čovek, kao poslanik, kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke veoma zainteresovan da se radi na jugoistoku Srbije, da se nastavi sa radom. Bitno mi je da sve one stvari koje su započete, te stvari da završimo. Siguran sam da će budžet koji je sada predviđen 2023. godinu biti budžet koji će dati rezultata. Normalno je da ću ja uvek tražiti za nerazvijena područja, za Svrljig, Belu Palanku, Gadžin Han. Tu je sada i kolega iz Gadžinog Hana, Dejan Ignjatović, koji se zalaže isto. Baš mi se sviđa kada kaže – dolazi iz skoro najlepše opštine, opštine Gadžin Han.

Još jednom, drage kolege, ja sve pozivam da glasamo za budžet, jer je budžet nešto što je bitno za svakog građanina naše zemlje Srbije, da li je on iz Svrljiga, Novog Sada, Tutina, Subotice, nije bitno. Pozivam sve još jednom. Ja ću glasati za predloženi budžet. Hvala još jednom.

Blagojević Marko

Kratak osvrt na izlaganje poslanika u vezi sa odnosom Vlade Republike Srbije prema Novom Pazaru.

Ukoliko bi to išlo tako kako predlažete moguće bi da bi to na kraju išlo na štetu Novog Pazara, a evo zašto vam to kažem. Samo par činjenica: rekonstrukcija Osnovne škole „Stefan Nemanja“ - radovi završeni, rekonstrukcija gimnazije Novi Pazar - radovi završeni, rekonstrukcija Osnovne škole „Bratstvo“ uz izgradnju zatvorenog bazena, prvog javnog zatvorenog bazena u Novom Pazaru, i to po ceni od 700 miliona dinara.

Ja sam 11. novembra bio u Novom Pazaru kada je položen kamen temeljac za izgradnju nove sportske hale uz potpunu rekonstrukciju, maltene devastirane Osnovne škole „Desanka Maksimović“, i to po ceni 490 miliona dinara. I kao trešnja na vrhu obnova Opšte bolnice Novi Pazar, 17.000 kvadratnih metara, rekonstrukcija, i 15.000 potpuno novih kvadratnih metara, gde će nakon realizovanog projekta da se steknu svi uslovi da Opšta bolnica Novi Pazar preraste u klinički centar, i to po ceni od 5 milijardi i 100 miliona dinara. Ubedljivo najveće ulaganje kada su opšte bolnice u pitanju u Srbiji, do sada.

Tako da ako predlažete ravnomernu raspodelu te pomoći koja od strane…

(Muamer Bačevac: Nenamenska sredstva.)

Nemojte da posmatrate nenamenska sredstva nezavisno od druge vrste ulaganja Republike u lokalnu samoupravu, pa i u lokalnu samoupravu o kojoj vi sada govorite tako. Ne možete to da posmatrate tako. Juče sam govorio o tome. Nisu transferi nenamenski jedino kako država, Republika asistira lokalnim samoupravama finansijski. Asistira i kroz investicije. Ja mislim da se tu Novi Pazar vrlo visoko kotira kada je obim, do sada, opredeljenih sredstava za investicije u Novom Pazaru u pitanju. Hvala.

Bačevac Muamer

Hvala vam što ste me podsetili, a imam još spisak ovde. Emocija me povuče pa ne stignem da pohvalim šta je sve Vlada uradila. Niko to ne spori.

Imate i put prema Sopoćanima, put prema Raškoj se obnavlja, 12 miliona, pa Sjenica i Ivanjica urađeno, pa urađen put Karajukić Bunari, pa brza saobraćajnica, to očekujemo, i radi se projekat. Rekli smo dom zdravlja i škola u Sjenici, 12 miliona. U Sjenici smo sa predsednikom Vučićem o tome pričali. To je već započeto. Ništa ja ne sporim od toga. To pohvaljujem na svakom mestu, pogotovo Kliničko-bolnički centar. To je nešto divno. Pričam upravo o nenamenskim sredstvima.

Ako znate da Novi Pazar po novom popisu ima 120.000 stanovnika. Najveći broj nezaposlenih, najmanje zaposlenih u lokalnoj samoupravi, inače u državnim institucijama, najmanja primanja prosečna. To su četiri kriterijuma koja određuju visinu nenamenskih sredstava.

(Marko Blagojević: Kako tu pomažu nenamenski transferi?)

To su kriterijumi koji određuju. Po tim kriterijumima mi dobijamo manje novca. Ta sredstva, naravno, nisu vezana za… To nisu investiciona sredstva.

U svakom slučaju, ja se vama zahvaljujem, ali mislim da je ovaj amandman koji sam ja tražio za potpuno drugu stvar opravdan, pravedan i da ga treba podržati. Na vama je potez.

Gavrilović Miodrag

Imam utisak da su se ova nenamenska sredstva delila kao da su igrali rulet, potpuno bez nekog smisla. Evo primera, Užice je dobilo 228.113.946, Kragujevac 426 miliona itd. Mislim, ako brojimo koliko ima građana, kakvi su problemi u tim gradovima, onda bi trebali da razmišljamo da nenamenska sredstva idu po prioritetima tamo gde smatramo da ćemo sa tim sredstvima urgentno rešiti neke probleme koji postoje. Primer su Užice. Problem sa vodom, sa kvalitetom vode, sa ogromnim zagađenjem. Veliki broj dece koja imaju bolesti respiratornog trakta se poveća iz godinu u godinu i veliki je problem saobraćaja i infrastrukture. Zašto se malo ozbiljnije ne pozabavimo tom temom.

Sa druge strane, Kragujevac, ako pričamo, i ministar Blagojević kaže da i nenamenska i druga sredstva utiču zajedno na opredeljenje koliko će neki grad biti razvijen i investirano u njega. Što se mene tiče, Kragujevac, koliko vidim, nema ta sredstva kao drugi regioni.

Treća stvar, pomenuo bih opet Vlasotince. Pored onih malih hidroelektrana koje sam pomenuo malopre, Vlasotince i pored toga što ima veliki broj reka, ima 18 malih hidroelektrana u tom celom kraju, nema kvalitetnu vodu koja je dobro obezbeđena, koja je sigurna i koja građanima obezbeđuje da imaju konstantno snabdevanje vodom.

To su stvari o kojima možemo da razmišljamo i kroz ovaj moj amandman možemo na neki način da regulišemo stvar. Hvala.

Filipović Nenad

Hvala, gospodine predsedniče.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, JS neće podržati ovaj amandman, kao ni druge amandmane koji su ovde predloženi i to iz više razloga. Jedan od razloga je taj što JS ima poverenje u Vladu Republike Srbije, jer ovo nije Vlada od pre pet meseci. Ovo je Vlada kontinuiteta i nije Vlada kontinuiteta u poslednja dva, nego minimum tri mandata. Ona je pokazala kako valja raditi u prethodnom periodu, naročito kada je bila teška ekonomska kriza izazvana pandemijom Kovid-19, kao i sada u ovoj ukrajinskoj krizi.

Poverenje koje imamo u ovu Vladu, ona svake godine dostavlja ovoj Skupštini budžet, kao što sada imamo Predlog budžeta za 2023. godinu, a i prethodni budžeti koji su bili, a u kojima sam i ja kao narodni poslanik učestvovao u njihovom izglasavanju. Oni su dobro izbalansirani, konzervativni, oni su razvojni i socijalni, a ujedno kada pogledamo prihodnu stranu možemo reći da je ona svake godine sve veća i veća, i to iz realnih izvora, a ne prodajom imovine. Upravo zbog toga će poslanička grupa JS podržati u danu za glasanje ovaj Predlog budžeta za 2023. godinu.

Međutim, da se vratim na ovaj amandman. Ovaj amandman kaže da nenamenska transferna sredstva koja su opredeljena za lokalne samouprave, u ovom slučaju se radi o lokalnoj samoupravi grada Leskovca, treba umanjiti za 300 miliona dinara. Kada sam čitao ovaj amandman, zaista nisam mogao da verujem šta ovde piše, bez ikoga da uvredim, zato što sam u poslednjih nekoliko dana i prethodne Skupštine i ove tamo dosta slušao o gradu Leskovcu. Najblaže rečeno da povežem sa ovim amandmanom da su takve priče bile da su gradu Leskovcu potrebna tolika finansijska sredstva od Vlade Republike Srbije, kako bi izašao iz krize u kojoj se nalazi, a ovde vidimo u ovom amandmanu da se gradu Leskovcu odbija 300 miliona.

To mogu da razumem, zato što su ovde predstavnici Vlade pokušali svim narodnim poslanicima i građanima Leskovca da pokažu koliko je Vlada Republike Srbije uložila u Leskovac i u jug Srbije, ali ja bih rekao šta je zaista tačno, jer dolazim upravo iz te lokalne samouprave.

Dakle, tačno je da je grad Leskovac jedna od retkih lokalnih samouprava koja ima fabriku za prečišćavanje otpadnih voda. Kanalizaciona mreža trenutno se proširuje u Leskovcu sa 16 novih sela iz okoline Leskovca.

Tačno je i to da je grad Leskovac dobio veliki broj putne infrastrukture, odnosno savremenih saobraćajnica koje povezuju i opštinu Vlasotince sa gradom Leskovcem i opštinu Lebane sa gradom Leskovcem.

Vidimo da se sada pravi saobraćajnica preko Radan planine, da ta saobraćajnica poveže Toplički i Jablanički okrug.

Nemojmo zaboraviti Koridor 10 koji je napravljen pre tri godine, koji takođe prolazi kroz Leskovac.

Takođe, moram da kažem sa ovog mesta da sam ja u prošlom mandatu kao narodni poslanik, iako je ovoliko bilo ulagano u jug Srbije i u Leskovac, tražio od Vlade Republike Srbije, kao što ću uvek tražiti, da ulaže u jug Srbije, tako sam tražio da se napravi put Leskovac – Vučje u dužini od 17 kilometara koji se upravo završava i jedno dvadesetak hiljada ljudi koji gravitiraju oko tog puta su veoma zadovoljni i zahvalni Vladi Republike Srbije.

Takođe je tačno i da u Leskovcu se završava novi stadion, fudbalski stadion.

Takođe je tačno i da u Leskovcu u poslednjih 10 godina imamo 10.000 manje nezaposlenih ljudi, što se vidi kroz budžet grada Leskovca, a taj budžet je trenutno oko šest milijardi dinara. Nikad toliko veliki nije bio.

I, tačno je da sam i ovde čuo da smo mi u Leskovcu motači kablova, a jedna fabrika samo zapošljava 5.200 radnika. Od toga 1.000 ljudi je bilo zaposleno na određeno vreme. Kada se kroz medije provukla informacija da se neće produžiti ugovor tim ljudima i da će ostati bez posla, onda su svi shvatili da mi ipak nismo motači kablova i da kad se izgubi i jedno radno mesto mi moramo žaliti zbog toga.

Zato sa ovog mesta poručujem da svako ko jedno radno mesto napravi je heroj Srbije. Njega moramo podržati i ako hoćemo nešto da se borimo, moramo da se borimo za poboljšanje uslova naših radnika koji rade u tim firmama i, naravno, da im se povećaju plate.

Ali, moram, takođe, još jednu stvar da kažem – da se slažem sa obrazloženjem ovog amandmana, jer ovaj amandman kaže da sredstva treba da budu utrošena u onim sredinama i u onim mestima gde je to potrebno za infrastrukturu i za zdravstvene ustanove. Mislim da se tu potpuno slažemo i smatram, i setio sam se, 2012. godine kada je predsednik JS, Dragan Marković Palma, upravo iz Leskovca govorio o toj decentralizaciji i o ravnomernom regionalnom razvoju…

Zamolio bih kolege poslanike iz SPS-a, jer ovde govorim o ozbiljnim stvarima.

(Dejan Radenković: Pa, govori, ko ti brani.)

Tako da, gospodo, pričam…

Izvinjavam se, gospodine, galamite, ne mogu.

(Dejan Radenković: Ko ti brani da govoriš?)

Pa, vi mi branite.

(Dejan Radenković: Ne branim ti.)

Vi mi branite. Vi mi branite, zato što galamite.

Dakle, hoću da kažem da decentralizacijom o kojoj je naš predsednik Dragan Marković Palma upravo iz Leskovca govorio, ona se sprovodi od 2012. godine. Drago mi je da ova Vlada koja u kontinuitetu od 2012. godine podržava taj ravnomerni regionalni razvoj, jer nama nisu potrebne samo priče, da pričamo o tom razvoju, nego su nam potrebna dela, a po delima se vidi da ne postoji region Srbije gde jedna fabrika nije napravljena i ne postoji region Srbije gde neki infrastrukturni projekti nisu napravljeni.

Zato i podržavam ovaj budžet. Ovaj budžet kaže – četiri milijarde evra je opredeljeno za novu infrastrukturu, putnu infrastrukturu, železničku, itd. i više od četiri milijarde evra je opredeljeno za zdravstvo.

Zato će i Poslanička grupa JS i podržati ovaj Predlog budžeta.

Na kraju bih želeo da kažem zašto ovaj amandman nećemo podržati. Pored ovoga što sam rekao za grad Leskovac, moram da kažem da je grad Leskovac jedan od najrazuđenijih opština u Srbiji i ima 144 naseljenih mesta. Iako samo brojimo sela, 144 koliko ima, umorićemo se, a kamoli da grad Leskovac napravi infrastrukturu svim tim selima. Zato sam uvek tražio, zato postoji država koja će pomoći takvim opština, takvim gradovima, sa tolikom infrastrukturom, da pomogne gradu Leskovcu kao što je to i do sada činila.

Na kraju, sve ovo što radi Vlada Republike Srbije jeste stvaranje uslova. Svake godine u svim sredinama imamo sve bolje i bolje uslove. Upravo zbog toga može svako da bira da li će da ostane u toj lokalnoj samoupravi ili ne, da li će ići iz grada ka selu ili iz sela ka gradu. Ja imam dosta prijatelja koji su se vratili iz grada na selo.

Tako da mogu da kažem i jedan primer, i time završavam, da pohvalim Vladu Republike Srbije koja je putem Leskovac – Vučje zaustavila odlazak investitora iz tog kraja, jer tim putem su investitori ostali u turističkom potencijalu grada Leskovca i Porečja.

Hvala lepo.

Novaković Borislav

Šta je suština ovog amandmana? Žao mi je što nije tu ministar, pošto sve vreme ministar Mali primenjuje jedan marifetluk. Naime, on pozicije u budžetu prikazuje sintetički, umesto analitički. On pokaže ukupnu cifru koja će biti utrošena, ali ne pokaže specifikaciju i analitiku kako će biti utrošena ta sredstva.

Daću vam eklatantan primer. Dakle, jedna milijarda, molim gledaoce koji prate ovaj prenos da obrate pažnju, milijardu evra ide za energetiku, odnosno EPS.

Sve vreme nas uveravate da ta milijarda prema EPS-u ide zato što su cene struje depresirane i da je EPS sistemski stavljen u poziciju da beleži gubitke. Nije tačno. EPS beleži gubitke zato što je neracionalno organizovan. Zato što vlasnik pečenjare vodi EPS.

Daću vam tri eklatantna primera. Prvi, firma „Elektroizgradnja Bajna Bašta“ čiji je neformalni vlasnik Zvonko Veselinović prodaje betonske stubove EPS po 300 evra. Te iste stubove prodaje Elektrodistribuciji Crne Gore za 150 evra. Tu se gubi novac. Na tu vrstu korupcije.

Dakle, ovde domaćem EPS prodaje za 300 evra, a Elektrodistribuciji Crne Gore 150.

Drugi primer, 15 miliona evra EPS ide za privatno obezbeđenje. Petnaest miliona evra za privatno obezbeđenje „VIP sekjuriti“. Da li je to normalno?

Sa firmom „Montop“ iz Novog Sada Marka Bosanca, Bosketa, taj EPS je napravio ugovor od 200 miliona evra za očitavanje brojila ne teritoriji Republike Srbije.

Da li je normalno da firma „Montop“ balavca od 28 godina iz Novog Sada ima mogućnost da očitava brojila za 100 miliona evra na teritoriji cele Srbije? Ja mislim da je to sramotno. Zato su nastali gubici.

Bojović Miloratka

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, podnosim amandman na član 42. stav 2. gde se iznos od 120 milijardi dinara menja i glasi 30 milijardi dinara.

Članom 42. je predviđena mogućnost vanrednog zaduživanja Vlade Republike Srbije u iznosu od 120 milijardi dinara. Prethodnih nekoliko godina taj iznos je bio 24 milijarde dinara. Ovim putem tražimo dodatno objašnjenje čemu potreba za ovolikom razlikom u odnosu na prethodne godine. Uvažavam i shvatam potrebe za vanrednim i potencijalnim zaduživanjem poput jačanja fiskalne stabilnosti, sprečavanja i nastupanja ili otklanjanja posledica vanrednih okolnosti koje mogu da ugroze živote i zdravlje ljudi ili štetu većih razmera. Korone više nema, pretpostavljam da ste imali i znanja i umešnosti da neke vanredne okolnosti predvidite u ostalim članovima u budžetu.

Ovim putem želim da izrazim žaljenje, jer je moj amandman za preusmeravanje sredstava iz budžeta Republike Srbije za izgradnju nove bolnice u Smederevu odbačen, bez ikakvog osnova, što bi naš narod rekao, misli globalno, deluj lokalno.

Zato bih postavila par pitanja da li su vanredne okolnosti i otklanjanje vanrednih okolnosti to što nije izmeštena železnička stanica u Smederevu, koja se nalazi na ulazu u Tvrđavu, u najvećoj ravničarskoj tvrđavi u Evropi? Zašto nije nastavljen tzv. udovički plato druga faza, za prvu fazu je uzet kredit od UAR gde bi se navodnjavala smederevska sela Udovice, Vodanj, Ceone, Petrijevo, a ni za prvu fazu nismo realizovali.

Stojanović Zoran

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Ispred Srpske koalicije NADA – Novi DSS – POKS, podneo sam amandman na član 44. stav 5. da umesto tačke doda se zapeta, nakon koje slede reči – tako da ovi izveštaji budu lako dostupni javnosti.

Naime, lokalna vlast u velikoj meri zapošljava partijske kadrove i ovim amandmanom predlažemo da Ministarstvo finansija prilikom uređivanja načina izveštavanja Ministarstva to uradi na način da ti izveštaji budu lako dostupni javnosti. Partijskih zapošljavanja je bilo i pre 2012. godine, da se razumemo, to je tačno, međutim, u poslednje vreme to je postao imperativ do te mere da ni mušica ne može da uđe ako nije član vladajuće stranke, u bilo koju instituciju.

Zato smo uložili ovaj amandman tako da to, i ako se radi, bude javno i da svi znaju. Mislim da tu neće biti problema uopšte. Evo, recimo u … hidroelektranama je zaposleno negde preko 400 ljudi, ali oni nisu u EPS-u, oni su, što je maločas spomenuo kolega Bora Novaković, zaposleni u VIP, u „Đerdap usluge“, u „Emporio“, u „Protent“. Sada, imamo problem u energetici, više nego duplo bi zaradili da ti ljudi, sa kojima sam ja jako dobar, sa kojima sam radio više od devet godina, i koje izuzetno poštujem, pređu u EPS. Ne znam zašto se to ne uradi. Zato tražimo javnost kod tog zapošljavanja. U redu je, kada je neko na vlasti trudi se da zaposli svoje kadrove, ali da to bude imperativ i da samo partijski može čovek da počne da radi to nije dobro. Utiče direktno na izbornu volju i na sve ostalo posle toga. Hvala vam.

Gajić Gorica

Hvala predsedniče.

Članom 131. stav 1. ovog zakona kaže – u toku poreske kontrole, poreski inspektor izriče poreskom obvezniku zabranu vršenja delatnosti u trajanju od 30 dana ako se utvrdi, dalji tekst ostaje isti, a onda kažemo da u stavu 2. tačka 1. menjamo 15 dana rečju pet dana, u tački 2. 90 dana menjamo rečima 30 dana i u tački 3. do jedne godine ili od jedne godine zamenjujemo rečima 45 dana.

Gospodine predsedniče, poštovani gospodo ministri, vi ste predvideli, tj. zakon je predvideo da se u slučaju poreske kontrole, ako poreski obveznik ne uplaćuje dnevni pazar, nema fakturu, nema ugovor o zaposlenom, kazni zabranom vršenja delatnosti.

Pored toga što ima i novčane kazne, pitam vas kome je u interesu da zabranimo rad poreskim obveznica, bez obzira da li se radi o preduzetniku, o malom, srednjem ili velikom pravnom licu? Kada je poreski obveznik zatvoren, kada ne može da vrši svoju delatnost, ne može da finansira svoje troškove koji su u međuvremenu nastali, ne može da isplati plate, ne može da plati ni ove novčane naknade, ne može da plati porez. Znači, nikome ne može da plati, ni državi, ni poreskom obvezniku, ni zaposlenom kod njega nije u interesu gospodo draga da zatvaramo radnje i da zabranimo vršenje delatnosti.

Dajte da te ljude opomenemo ili ako moramo, neka to bude pet dana, 15 dana, 45 dana za ono prvi, drugi ili treći put kada poreska kontrola utvrdi nepravilnost. Ovako, svi imamo samo štetu. Dajte, ako treba neka ostanu samo novčane kazne. Nemojmo da zatvaramo privrednike, jer od toga svi punimo budžet. Hvala.

Siniša Mali

Hvala puno poštovani narodni poslanici, samo kratak komentar na izlaganje koje ste imali prilike da čujete.

Jednostavno ja se sa tim ne slažem. Postoji konflikt u onome šta ste rekli, a rekli ste nemojte da zatvarate poreske obveznike, jer svi od toga imamo štetu. Ali, ako su ti poreske obveznici oni koji rade na crno, oni koji ne plaćaju nikakve poreze, a ko ima korist od njih do oni sami?

Dakle, vi nemate nikakav problem sa ljudima koji rade shodno zakonu, shodno pozitivnim zakonskim propisima, oni rade, zarađuju, plaćaju svoje poreze i doprinose i rade kako treba. Upravo zbog njih da ne bi ispali naivni, kao što čujete – pa dobro, gledajte mi plaćamo poreze i doprinose, vidite ovi ne plaćaju ništa. Znači, zbog takvih koji rade shodno zakonskim propisima, zbog takvih koji se bore iz meseca u mesec da plate i poreze i doprinose i sve ostalo i da ispoštuju svoju državu, e pa, zbog takvih se borimo protiv sive ekonomije i protiv crne ekonomije.

Da nema nikakvih nepravilnosti, pa niko ne bi bio zatvoren. Sami su krivi ukoliko reše da rade na sivo ili na crno, ukoliko ne izdaju fiskalne račune, ukoliko dođe poreska kontrola, ukoliko ih uhvati u tome, pa snosite ljudi odgovornost za to. Sami ste rešili da radite protiv zakona, sami snosite odgovornost za to. Možda bude i 100 dana, možda bude i 100 godina, možda bude jedan dan, posledica je to samo onoga ko ne radi po zakonu i sam je rešio tako da ne radi. Svi oni koji rade po zakonu, gde poreska kontrola utvrdi nepravilnosti, nikakav problem nije.

Još jedanput sve ovo što radimo, radimo zbog tih koji rade po zakonu. Da sačuvamo njihovu konkurentnost, da te koji rade shodno zakonskim propisima isplaćuju plate i sve ostalo da nastave tako da rade, a ne da kažu, vidi, ovome me sve prolazi u sivoj zoni, pa, hajde da i ja odem u sivoj zoni, pošto se meni kao vlasniku više isplati. Pa, nećemo to da dozvolimo.

Dakle, veoma stroge kazne, Drakonske kazne za one koji rade u sivoj zoni, jer hoćemo da svi rade shodno zakonskim propisima i kada isplata poreza i doprinosa na zaradu u pitanju, i kada je isplata svi dažbina i država kada je u pitanju, jer na krajeva videli ste poslednje tri godine, sva ova kriza, a na neki način najveći teret te krize preuzela je država. Odakle? Odakle mi da finansiramo mi svu tu pomoć mikro, malim, srednjim preduzećima, naše mlade, auto-puteve, škole, bolnice i sve ostalo, ukoliko nemate prihod od poreza i doprinosa u budžetu.

Svi mora da poštujemo sistem, s tim moramo da se borimo za to da se izdaju fiskalni računi. Sjajna je reforma prošla kada je nova eFiskalizacija u pitanju. Imamo eFakture danas. Dakle, dragi poslanici i poštovani građani Srbije, vi od 01. januara nećete uopšte imati papirne fakture, danas već ih koristi 11.000 pravnih subjekata iz javnog sektora, 180 privrednih društava iz privrednog sektora, od 01. januara biće obavezne za sve one koji su u sistemu PDV. To je reforma koja je prošla neopaženo ispod radara. Reforma koja ne samo da doprinosi većoj transparentnosti, brzini transakcija, sigurnosti, nego što omogućuje našoj privredi povraćaj PDV-a u roku dan ili dva. Kada se elektronski upare ulazna i izlazna faktura, nemamo problema sa tim, pri tome obračunat PDV kako treba, prihodi idu u budžet, preduzećima se taj PDV vraća, imaju veću likvidnost, više keša na računu mogu brže da reaguju, da ulažu u neke nove stvari, otvaraju neka nova mesta. To ozbiljna ekonomska politika.

Samo nisam razumeo, ako se zalažete za dalje ljude koji rade u sivoj zoni, koji ne plaćaju poreze i doprinose, koji ne izdaju fiskalne račune, izvinite molim vas, ja s tim da se složim ne mogu. Hvala puno.

Gajić Gorica

Hvala predsedniče baš ste ljubazni.

Gospodine ministre, ja uopšte nisam mislila na one poreske obveznike, oni nisu poreski obveznici ako rade u sivoj zoni. Mislila sam na registrovane radnje, preduzetničke, na mala i srednja preduzeća, o velikim da ne i govorim, da ne mogu samo za neku prvi put pogrešnu ili napravljenu grešku da bude ovoliko sve zatvoreni. Hajde i 15, i 45 dana, ali molim vas da zatvorimo nekog da mu onemogućimo da radi godinu dana, automatski ta firma, taj preduzetnik, to pravno lice više ne postoji. Više neće imati zaposlene, više neće moći da radi, neće opstati na tržištu, neće imati kome da plaća porez.

Neka ostanu neke novčane kazne, uz novčanu kaznu opet će država imati koristi, ali zatvaranjem radnje svi gubimo. To je bila suština priče. Da, suzbiti sivu ekonomiju i mi iz koalicije Nada smo prvi za to, jer to svima koristi, ali nemojte godinu dana da zatvorimo poreskog obveznika i da mu na neki način, ne na neki, nego onemogućimo da radi, tu svi gubimo. To je bila poenta priče. Hvala vam.

Siniša Mali

Hvala puno. Nisam smo siguran da ste razumeli, dakle, na godinu dana se zatvaraju oni koji su treći put uhvaćeni u kršenju poreske discipline. Ne znam, da li razumete o čemu govorite. Hajde, razumem da je neko prvi put napravio grešku, pa da je neko drugi put napravio grešku, i neko treći put napravi grešku, pa pravi blesavim nas ili koga. Dakle, na godinu dana se zatvara onaj koji je treći put za redom uhvaćen u kršenju poreske discipline, ne izdaje fiskalne račune, radi na crno. Znači, od njega država koristi nema, on sam ima koristi za sebe.

Na kraju krajeva, razumem da neko napravi grešku još jedanput on sam, jedanput, pa možda čak i drugi put, ali tri puta, to je jasna namera da se ne poštuju propisi i zakoni države Srbije. Hvala puno.

Zečević Zoran

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Republike Srbije, u ime Srpske stranke Zavetnici, predložiću neke stvari koje bi bile vrlo bitne za ovaj dokument o kome mi razgovaramo.

Mi smo predložili da povedemo računa o prihodnoj strani budžeta i dali smo konkretne predloge. Ponovo ću da ih ponovim, a jedan o predloga jeste da se novac prikupljen od tzv. pljačkaških privatizacija vrati građanima od kojih je i uzet. To ako je potrošeno, neka se vidi ko je potrošio, pošto imaju dobru imovinu moći će država u razgovorima sa njima da nekako to nadomesti ono što je uzeto građanima.

Sledeći moj predlog je bio, odnosno Srpske stranke Zavetnici je bio da se malo razmotre sve ove javne nabavke, hvala Bogu, evo, sad imamo i Ministarstvo za javne nabavke, dobili smo i nove ljude koji se jako dobro razumeju u javne nabavke, oni mogu da vam budu od koristi i da vam pokažu malo kako se novac građana u lokalnim samoupravama i državnim projektima troši tako što se projektna dokumentacija za sve ono što je predviđeno da se radi, uvećava nekoliko puta, a poslove po realnim cenama dobijaju podizvođači. Znači, na tenderima sve te poslove dobijaju standardno proverene firme, kompanije koje su jako bliske sa aktuelnom vlašću, a onda te iste poslove dobijaju druge firme koje taj posao urade po nekoliko puta jeftinije.

Tu vam se pojavljuje jedna od mogćnosti da se sa tim vašim ljudima koji koristi pozicije i dobijaju te poslove, da se nekako to namiri kako bismo došli u situaciju da ne moramo da uzimamo te nove 2,3 milijarde kredita koliko ste vi predvideli u budžetu.

Vi ste predvideli u budžetu i nova zaduživanja i ta zaduživanja mogu da idu i do nekih 10,5 milijardi, koliko sam ja mogao da shvatim, određen novac od toga će se vratiti stari dugovi, ali ako to sprovedete ovaj budžet do kraja dobićemo novih pet, šest milijardi evra, što znači da će svaki građanin koji danas duguje pet hiljada i 200 evra, i oni koji se rode u toku 2023. godine na samom svom rođenju umesto da dobiju određen novac, oni će dobiti dugove od blizu 6000 evra.

Sve projekte koje ste radili do sada, rađeni su na kredit. Znači, to su radili građani i to će raditi oni koji će morati sve te kredite da vraćaju.

Da bi građanima bile jasnije neke stvari, recimo za rekonstrukciju škola uzeli ste kredit do 2046. godine. Za kliničke centre ste uzeli kredit do 2046. godine, za auto-puteve do 2048. godine i za auto-put Niš – Merdare, koji je u ovoj situaciji neophodan, po vašim shvatanjima, vraćaće građani kredit do 2051. godine.

Prema tome, budite malo realni kada govorite o nekim ulaganjima itd. Niste to napravili vi, vi ste dobili mogućnost da upravljate novcem građana preko ovog budžeta i vi upravljate tako kako upravljate, a mi građani najbolje osećamo i znamo kako upravljate.

Tako da, pitam se samo šta će sa novcem od 900 dinara, kada dobiju povećanje penzioneri kojih ima preko 100 hiljada? Šta će moći da kupe? Verovatno jeftinije jestivo ulje, jeftiniji margarin, verovatno će im vaši stručnjaci savetovati da im meso nije korisno, ne trebaju da ga jedu, da sačekaju proleće, pa da jedu zelje itd.

To je ona politika o kojoj vi govorite. Zato smo mi predlagali da se toj kategoriji ljudi penzionera povećaju penzije, što ste vi automatski odbili. Petsto ili šesto hiljada ljudi spada u kategoriju koji imaju penzije do 25.000 dinara. Pa, vas ja ovako, kao čovek pitam šta će ljudi da urade sa tim penzijama od 25, 23, 22.0000 dinara?

Ljudi, to je jedna kategorija ljudi koja preživljava samo tako što su im deca pobegla iz ove zemlje, a vama su napravili uslugu da ste ih brisali sa biroa za zapošljavanje i onda dolazite ovde i pričate bajke kako se nezaposlenost smanjila itd.

Pa, svako ko je imao mogućnosti on je pobegao iz ove zemlje, upravo zbog politike koju vodite vi. I svi ovi sa penzijama o kojima ja govorim žive zahvaljujući tome što imaju nekoga od dece ili rodbine ili unuka itd, u inostranstvu, pa zato u ovu zemlju se slije preko 6,5 milijardi novca od naših građana koji se nalaze u inostranstvu.

Kada smo predložili da ti građani koji su u inostranstvu dobiju svoje ministarstvo, vi ste to glatko odbili, jer oni vama trebaju samo onda kada treba da glasaju i kada trebaju da šalju pare.

Što se tiče ovog budžeta ima dosta nejasnoća. Jedna od njih je, recimo da ste predvideli za 2023. godinu 650 miliona dinara ćete dobiti finansijske podrške od EU i to će dobiti Komesarijat za izbeglice i migracije.

Šta to znači ako ste ove godine dobili 310 miliona, a iduće godine 650 miliona. Gospodo, objasnite građanima Srbije da li to znači da ćemo ove godine imati mnogo više izbeglih i raseljenih lica. Da li vi to nešto znate što mi ne znamo? Da li ste vi nešto potpisali u Tirani što građani Srbije ne znaju? Da li vi to planirate da ovaj narod sa KiM pobegne i beži glavom bez obzira, a da vam EU da novac sa kojima ćete vi njih zabrinjavati? Da li je to vaša politika?

Ili nam kažite šta je bilo sa dosadašnjim novcem koja su dobijala izbegla lica iz Republike Srpske Krajine, koju ste zaboravili kompletno? Šta je sa objektima koji treba da se završe?

Vi niste u stanju bili za ovih deset godina da uredite tim ljudima da imaju krov nad glavom. Oni plaćaju stanarine. Znači, gledate samo da glasaju za vas i onda doviđenja do sledećih izbora. To nije korektno.

Molim vas tražimo odgovor. Zašto EU povećava novac za ovu namenu? Da li to znači da ćemo mi biti parking stanica ovde za izbeglice? Da li to znači da ćemo mi ovde imati ratove na ulicama, kao što ih imamo danas u našoj pokrajini Vojvodini, u mnogim gradovima? Kažite ljudi, kažite da se spremimo, da znamo da li ćemo morati da obezbedimo specijalnim roletnama i zaštitom svoje kuće od izbeglica, odnosno od ovih migranata. Da li se vi čudite to? Vi sada ne znate šta se dešava. Znači, vi ne znate šta se dešava na KiM, vi nećete da saslušate nikoga, to sve vama nije bitno.

Ali, hajde još da se vratim na životne probleme i na ono što je najvažnije u ovoj zemlji. Meni je drago da je cenjena ministarka ovde i mi ćemo na Odboru njoj da predložimo određene mere. Ali, poštovana ministarska, za vaše Ministarstvo je država opredelila jednu milijardu.

Znam da ćete vi meni sada dati odgovor da se vrše davanja preko nekih drugih ministarstava, ali ako već imamo Ministarstvo za brigu o porodici, ako ste vi već pokazali na odboru našem da ste željni da radite, hajte ljudi da radimo i razmislimo šta ćemo da radimo.

Sve mere koje vi preduzimate po pitanju nataliteta su dobre, ali nisu dovoljne. Nisu dovoljne što pokazuju rezultati da je nas za 10 godina 850.000 manje građana Srbije. Za prvih devet meseci, gospodo, zabrinjavajući podatak, 43.000, znači, veličine jednog grada odakle ja dolazim Srbija ima manje stanovnika. Pa, ja vas pitam da li su važniji putevi ili je važniji narod?

Konkretno vam kažem da Srpska stranka Zavetnici predlaže da svaka majka koja u 2023. godini odluči da rodi treće, četvrto ili peto dete, da su im živi i zdravi, da dobije iznos u visini jedne prosečne plate do penzionisanja. Ako gospođa koja rodi to, znači naše majke su heroji, koje rađaju, koje podižu biološki materijal, biološki podmladak, ovu državu spašavaju.

Hajde dajte da im damo mogućnost da one koje neće da rade hoće da neguju svoju decu da imaju tu prosečnu platu. To je ulaganje u budućnost. One koje žele da se bave karijerom, koje žele da rade, da im se da novac u istom tom iznosu, ali na taj novac da država ne plaća ni poreze ne doprinose.

Znam da je vama draže da gradite asfalt, jer vi na asfaltu, mogu da vam potvrdim u gradu Aranđelovcu, vi na asfaltu najbolje profitirate. To se baci po zemlji, ne zna se ni debljina asfalta, ne zna se okrpljene rupe.

Ljudi, ako se ne budemo dozvali bićemo upisani kao generacija koja je dozvolila da se Srbija u narednih 50 godina zatre i da ovde dođu neki drugi ljudi da žive.

Druga grana koja je vrlo bitna, znači to je konkretan predlog, da damo tim majkama koje rađaju decu da im damo novac, ulažemo u budućnost našu.

Druga stvar koja je vrlo bitna jeste zdravstveni sistem. Kroz zdravstveni sistem prođe otprilike jedna četvrtina novca predviđena ovim budžetom. Ta jedna četvrtina novca nikada nije dovoljna kada je u pitanju zdravlje, ali ako se ta jedna četvrtina novca upotrebi u one svrhe u koje jeste potrebno mi ćemo moći s tim novcem da našim građanima pružimo mnogo kvalitetnije usluge koje zavise od novca.

Ovde se hvalite i pričate o ulaganju u medicinske objekte, u bolnice, u kliničke centre, itd. Niko normalan ne bi rekao da to nije dobro, ali se ovde postavlja pitanje – koliko vi novca ulažete u te objekte?

Daću vam podatak. Da vam kažem, ja sam proveo radni vek u tome. Ono što ste vi izgradili to bi domaćinski bez krađe, bez pljačke, bez ostala ugrađivanja, itd. moglo da se uradi minimum za duplo manje novca, jer mi imamo podatak da je, recimo u bolnici u Aranđelovcu, odakle je i moj kolega koji može da potvrdi, da je kvadratni metar rekonstrukcije bolnice plaćen 1.100 evra. Znači, 1.100 evra se plaća, a u isto vreme predsednik kaža da je u Batajnici napravljena bolnica 900 evra po kvadratu. Da ne pričam o Prokuplju i o milionima ulaganja, da ne pričam o Palanci, da ne pričam…

Evo vam samo jedan zanimljiv podatak. Recimo, za kliničke centre. Koordinacija, nadzor, kontrola, rekonstrukcije, specijalne usluge za Klinički centar plaća se 201.046.000,00 dinara. Ko su ti ljudi i stručnjaci koje vi plaćate 201.000.000,00 i plaćate da gledaju kako se zida Klinički centar? Ljudi, dajte malo da vidimo.

U isto vreme, koliko vodite računa o regionu i odakle ja dolazim i odakle ima dosta ljudi, to je Šumadija, to je Kragujevac. U Kragujevcu ste predvideli za 59.600.000,00 za rekonstrukciju Kliničkog centra u Kragujevcu. To govori nama Šumadincima, nama u Kragujevcu i celom regionu koliko je to vama stalo, koliko regionalno vodite računa o svemu tome.

Da ne kažem da auto-put „Karađorđe“ koji planirate da radite niste počeli da radite ni projekte. Meni je žao što gospodin Vesić nije tu da ga priupitam za neke stvari – kada planiraju da železnicom povežu Topolu i Aranđelovac, Aranđelovac sa Mladenovcem? Kada to planiraju? Mi smo imali prugu kada je retko ko imao prugu. Za nas je nemamo. Mi nemamo ni priključke kakve treba na autoput. Mi nemamo ništa.

Nemamo ništa, ali ste nam zamazali oči tako što ste milione i milione skrkali u bolnicu u Aranđelovcu i sad smo došli u situaciju da niko nema petlju da dođe i da objasni građanima kako se otvara ta bolnica i šta ste uradili u bolnici, jer mi kao ozbiljna stranka imamo sve podatke o tome i mi ćemo ih izneti javno.

Kada pričate o besplatnom zdravstvu, ja moram da vas podsetim, ako se danas nekome razboli dete, što je najvažnije na svetu, on mora da ima četiri do pet hiljada u džepu, jer od ukupne terapije koju mu pedijatri daju on dobije samo besplatan antibiotik. Idite u apoteke i gledajte. Sve ostalo, brufene, probiotike i ostale stvari koje mu nakarikaju, to sve mora da kupi. Znači, ako hoćete da lečite dete, pođete kod pedijatra u ustanovu gde kažemo da je besplatno, stavite pet hiljada dinara u džep, ako povedete dvoje dece, da vam se razbole u isto vreme, neka vam je Bog u pomoći. Eto, to je taj zdravstveni sistem o kojem vi govorite da je besplatan.

Na drugoj strani, proverite ovde, imate podatak da, recimo, Ministarstvo zdravlja plaća nevladinoj organizaciji, biću slobodan da to pročitam, za sprečavanje HIV-a 59 miliona dinara. Znači, platimo mi lepo nevladinim organizacijama koje će da idu po Srbiji i da pričaju kako se prenosi HIV. Ili, možda, jednostavno, možda im kupujete one zaštite, ne znam kako se to zove, Atlagić zna kako se zove, pomozite mi gospodine, možda to dele narodu i kažu – ovo vam je rešenje da ne dobijete sidu. Eto, to je ono ulaganje.

Ministarka, u vašem resoru, to ste nam rekli, imate ovde 200 i nešto miliona koje dajete nevladinim organizacijama. Znači, saberite, ja sam sabrao i pitam da li to znači da mi brigu o porodici dajemo nevladinim organizacijama? Jel to znači da ćemo materijal, rasplodni, ne znam kako da ga nazovem, da uvozimo iz drugih država, da nam menjaju genetski kod? Jel to znači to? I onda ćemo nevladinim organizacijama dati da nam tu decu oni podižu i da umesto Srba ovde budu tamo neki ne znam koji, nije bitno.

Hajmo ljudi da se uozbiljimo, hajmo ljudi da zaboravimo, hajmo da podignemo to, hajte da uđete u istoriju. To su vrlo zanimljive i opasne stvari.

Da ne govorim još o jednoj stvari, koja je vama svima poznata, u vrednosti od milijarde 539 miliona 737 hiljada dinara su plaćene mašine i oprema. Nema mašina, nema opreme, zato što sve zdravstvene ustanove u Srbiji do sada, a to sam u razgovoru sa Aleksandrom Vučićem, evo vam ga pominjem, saznao da zdravstvene ustanove ne vode uopšte materijalno knjigovodstvo.

Jeste, jeste. Samo se vi ne brinite, to što ja razgovaram sa Vučićem, ja razgovaram po osnovu toga što su moj i njegov deda bili dobri prijatelji. Vi samo pričajte i sekirajte se.

Prema tome, mi nemamo evidenciju uopšte gde su završile te mašine. Gde su? Dokle su došle? Gde se nalaze? O čemu se radi? Dajte, molim vas, rešite jednom taj problem.

Što se tiče inovativnih lekova, inovativni lekovi se uvode u Srbiji iz dva razloga – da im se poveća cena, znači uklanjaju se svi oni drugi lekovi a inovativni dolaze na red, i šta je još važno, nema ovde niko iz Ministarstva zdravlja, da se proveri koliko koštaju lekovi za lečenje određenih retkih bolesti, koliko koštaju u državama u kojima se proizvode i odakle ih dobijamo. Jer, ovde, to je način da se preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje određeni ljudi koji su delovi farmaceutske mafije, još jedne nove mafije koju ste vi sagradili i napravili, uzimaju novac. Proverite te podatke i vidite dobro, jednostavno, hajte da krenemo da rešavamo određene probleme.

Što se tiče sektora energetike, Srpska stranka Zavetnici je bila korektna, dala vam je predlog. Rešenje energetske situacije je Kolubara. Postoji mogućnost da se za šest do devet meseci Kolubara vrati na 29 miliona tona uglja, koliko je nekada proizvodila, i da na taj način izbegnemo uvoz uglja i sve ostale stvari.

Da vam napomenem, Kolubara je taj ugalj prodavala elektranama za 12 evra. Bilo bi jako zanimljivo da ministarka energetike objasni koliko sad taj ugalj plaćamo i da li je ona došla sa zadatkom da unapredi elektroenergetski sistem ili da ga spremi za prodaju? Ili možda ima zadatak da reguliše ove probleme sa „Rio Tintom“? Moramo otvoreno da razgovaramo o tome.

Još nešto, kada je u pitanju poljoprivreda. Vi ste poljoprivredu kompletno doveli u ovu situaciju isključivo zahvaljujući uvozničkom lobiju. Vi ste omogućili uvozničkom lobiju da u ovu zemlju uveze sve šta želi i šta hoće, da ga plati sa veštački jeftinim evrom, jer vama odgovara da je evro jeftin, da možete da prikažete kako smo mi ekonomski tigar, da imamo prosek plate toliko i toliko, a nećete da objasnite građanima šta za 100 evra možemo danas da kupimo a šta smo mogli da kupimo pre deset godina. Ja odlično znam i imam i te podatke.

Zato vas molim, ako želite stvarno i iskreno i volite ovu zemlju, prihvatite neke stvari i da krenemo da rešavamo ono što je najvažnije, o čemu Zavetnici strogo vode računa, a to je natalitet, da podignemo našu decu, da jednostavno se složimo da neke stvari završavamo u interesu svih. Ja ne poznajem nekoga kome je u interesu da Srbija izumire i da nas je svake godine 40, 50, 60, 80 hiljada manje.

Zavetnici vas pozivaju… Zavetnici stoje na raspolaganju da svojoj državi pomognu. Mi nismo protivnici bilo čega, ali sve se radi u rukavicama. Mi danas ne znamo šta je potpisano u Tirani, ne znamo šta nas čega sutra, ne znamo da li će naši sugrađani sa Kosova i Metohije biti proterani, ne znamo da li ćemo ih zbrinjavati sa ovim milionima koje EU daje, ali mislim da mi kao poslanici treba to da znamo i da ovo jesu ozbiljne teme i da ne treba se smejati na ovako ozbiljne teme, jer mi smo, Zavetnici, vrlo ozbiljni i zabrinuti smo za sudbinu svog naroda i svoje otadžbine i zato, dajte, ako želite, svi da radimo.

Živela Srbija! Živele ujedinjene srpske zemlje!

Arsić Veroljub

Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo toga sam čuo u ovoj skupštini, mnogo diskusija, ali mogu da kažem da je jedna od ovih, mogu da je nazovem slobodno, vrhunski bezobrazluk. Tvrditi da se nešto potpisuje na samitu može samo vrhunski bezobrazan čovek zato što se na samitu ništa ne potpisuje, ili da ne zna, ali hajde da kažemo da ne zna.

Dalje, vrhunski bezobrazluk je zato što su mu evri jeftini, inače ih vrlo rado uzima u staračkom domu i to baš od onih naših gastarbajtera koji šalju za svoje stare taj novac, pa mu je i to malo pa traži da se povećaju penzije da bi iz budžeta uzimao još više i kao vrhunski bezobrazluk, žao mi je što gospodin Selaković nije tu, imali smo jednu jako zanimljivu diskusiju. Postavljam pitanje da li je taj starački dom legalan, da li ima dozvolu za rad, da li se izvršavaju poreske obaveze koje imaju prema zaposlenima, da li ima standarde da ispunjava uslove da bude starački dom, da li ih hrani tamo svinjskim mesom ili za trista, četristo evra uvaljuje kuvani kupus i zelje? Da li je možda neki unuk oslobođen plaćanja poreza? Jel ne treba u Srbiji ništa da se radi da bi takvi mogli da žive i prosperiraju?

Pazite sad ovo. Kaže, ako EU daje dva puta više para za migrante, da li to znači da će migranata da bude dva puta više u Srbiji? Ne znači, nego znači da ćemo manje para iz budžeta da potrošimo, ali mu je žao da trošimo para iz budžeta, mora za njega da ide budžet, ne zbog građana Srbije. Evo, to je samo jedan mali primer demagogije i vrhunskog bezobrazluka.

PREDSEDAVAJUĆA (Snežana Paunović): Zahvaljujem.

Kolega Zečeviću, šta je to, replika?

Jel vas spomenuo?

Zečević Zoran

Ja sam bio u pravu, gospodo, kada sam predlagao da se obavezno uvede lekarsko uverenje za funkciju narodnog poslanika i ja upravo želim…

Darija Kisić

Poštovani građani Srbije, uvaženi narodni poslanici, poštovani kolega Zečević, drago mi je da ste ponovo pomenuli značaj demografske i populacione politike, pošto je to sigurno pitanje koje je od zajedničkog interesa svih nas, koji je od nacionalnog interesa. I za početak, izdvojeno ministarstvo koje se isključivo brine o porodici i o demografskim pitanjima sada postoji, a pre to nije postojalo. Samim tim, pokazuje se koliki je značaj tog pitanja i koliko predstavlja prioritet svih nas.

Kao što smo mogli da čujemo i na prvom zasedanju i kome je prisustvovala predsednica Vlade, rečeno je da se ne može gledati koliki je značaj pojedinih pitanja i finansijska ulaganja samo kroz budžete pojedinih ministarstava.

Darija Kisić

Da ponovim, kao što je predsednica Vlade rekla, značaj pojedinih pitanja ne može samo da se gleda kroz finansijska ulaganja i budžet pojedinih ministarstava, jer kao što smo i više puta ponovili i kao što rezultati našeg rada govore, svaki dinar iz budžeta Republike Srbije usmeren je ka poboljšanju kvaliteta života građana Republike Srbije, tako da i indirektno i direktno možemo da posmatramo da je svaki dinar iz budžeta Republike Srbije usmeren ka povećanju standarda kako svakog pojedinačnog člana, tako i porodica.

Ali, osvrnula bih se na, kao što je rekao kolega Zečević, po njemu mali budžet koji je izdvojen pojedinačno za Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, nešto više od jednu milijardu dinara. Kao što smo već i na odborima diskutovali o tome, imajući u vidu zajednički softverski sistem i isplatu prava za građane Republike Srbije koja bez obzira sa kakvim se izazovima svet nosio, ni jedan jedini dan nije kasnila isplata ni jednog jedinog prava u našoj zemlji. I da bi tako bilo i u narednom periodu, mi smo pre dve godine, ja tada kao resorni ministar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i tadašnji ministar Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, potpisali smo sporazum po kome su se prava i dalje isplaćivala iz jedinstvenog softverskog sistema, tako da to i danas tako funkcioniše.

Moram da napomenem da pored jedne milijarde dinara direktno locirano za Ministarstvo za brigu o porodici, kompletna finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije koja su usmerena za porodično-pravnu zaštitu se i dalje isplaćuju, ono što je sada locirano Ministarstvu rada, u njihovom budžetu, a ona iznosi nešto više od 87 milijardi dinara.

Kada su u pitanju finansijska sredstva koja su usmerena iz budžeta Republike Srbije na porodično-pravnu zaštitu, do novembra ove godine ona su bila sledeća. Znači, govorim isključivo o finansijskim sredstvima koja su se izdvajala u toku tekuće godine. Naknada zarade, odnosno naknada plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, do novembra meseca ove godine je ukupno iznosila nešto više od četiri milijarde dinara.

Kada su u pitanju ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, do novembra meseca ove godine za tekuću godinu ukupna izdvajanja su bila nešto viša od 70 miliona dinara.

Kada je u pitanju roditeljski dodatak, to smo rekli nekoliko puta, ali ponovo moramo da istaknemo, jer nikada nije bila ovakva finansijska podrška porodici sa decom. Sto hiljada dinara za jednokratnu pomoć, odnosno podršku rođenja prvog deteta smo povećali na 300.000 dinara. I ova vrsta podrške se usklađuje u odnosu na rast cena na malo i ona u ovom momentu iznosi 321.900 dinara. Za drugo dete u ovom momentu podrška iznosi 285.544 dinara i isplaćuje se u 24 jednake mesečne rate. Za treće dete ova podrška iznosi nešto više od 1.700.000 dinara, koja se isplaćuje u 120 jednakih mesečnih rata, a za četvrto dete iznosi 2.569.000 dinara i isplaćuje se u 120 jednakih mesečnih rata. To znači da žena koja rodi četvrto dete 10 godina prima u ovom momentu nešto više od 21.000 dinara. Naravno, i ova vrednost na mesečnom nivou će se usklađivati u odnosu na rast cena na malo.

Takođe, u odnosu na ove jednokratne roditeljske dodatke i kontinuirano na deset godina, po prvi put u toku tekuće godine smo uveli i jednokratni iznos roditeljskog dodatka na drugo i treće dete, prvobitno u iznosu od 100.000 dinara, a kasnije uz usklađivanje u ovom momentu ova vrednost iznosi 107.300 dinara.

Pored toga, postoji i ona isplata paušal za nabavku opreme za dete u iznosu od šest hiljada dinara za svako novorođeno dete.

Takođe, kada su u pitanju finansijska sredstva koja se odnose na dečiji dodatak, do novembra meseca za ovu namenu je iz budžeta Republike Srbije isplaćeno 850 miliona dinara.

Kada su u pitanju naknade troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja, do novembra je isplaćeno 280.000 dinara. Kada je u pitanju naknada troškova u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju i decu sa invaliditetom, do novembra meseca je isplaćeno 1.700.000 dinara. Takođe, iz ovog budžeta se izdvajaju i sredstva troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu korisnika novčane socijalne pomoći i do novembra meseca je izdvojeno oko tri miliona dinara.

Takođe, postoji i čitav niz finansijske podrške koja se izdvaja u vidu namenskih transfera za lokalne samouprave, ali samo reda veličine da se vidi koliko se povećala vrednost izdvajanja iz budžeta Republike Srbije upravo za porodično-pravnu zaštitu.

Naime, u toku 2021. godine za ove vrste prava je ukupno bilo izdvojeno nešto malo manje od 64 milijarde dinara. U toku 2022. godine za sva ova povećanja, za povećanje prilikom rođenja prvog, drugog, trećeg i četvrtog deteta su kroz rebalans izdvojena dodatna finansijska sredstva u iznosu od 16 milijardi dinara. Za narednu 2023. godinu ova sredstva su povećana još za sedam milijardi dinara. Znači, svake godine sve veća i veća finansijska sredstva se izdvajaju za direktnu finansijsku podršku porodica sa decom.

Što se tiče vaše primedbe za izdvajanje sredstava za projekte za nevladine organizacije, kao što smo već pričali na odborima, pričekajte da vidite tačno gde će da budu usmerena finansijska sredstva i budite ubeđeni da će ona da budu namenski trošena i da će rezultati svih naših aktivnosti vrlo brzo da budu vidljivi. Hvala vam na pažnji.

Zečević Zoran

Poštovana predsedavajuća, koristim priliku kao repliku da se pozitivno zahvalim ministarki na svim ovim stvarima koje su radili. Kao čovek i kao lekar želim da pohvalim sve što je dobro urađeno, za razliku od mnogih drugih koji sve što se predloži dočeku na britku sablju, ali dobro, građani to dobro vide i znaće da cene.

Šta bih ja vama predložio? Mere sve koje su preduzete, evidencija kaže, statistika kaže da nisu dovoljne. Iz tog razloga sam ja vama predložio da sa ovim potezom vaše ministarstvo, koje je tek osnovano, da uđete u istoriju ove države, da vaše ministarstvo bude nosilac svih stvari, a da mi iz Odbora u kojem smo članovi da vam damo maksimalnu podršku, da iznađemo sredstva i da 2023. godine obradujemo majke, heroje koje se odluče da rode treće, četvrto i peto dete i šesto i bilo koje, da dobiju zasluženu penziju do kraja staža, odnosno platu, izvinjavam se, to je plata, i one koje žele da rade i grade svoju karijeru, što ja kao čovek odobravam, na to što im se bude dopunski dalo da se ne plaćaju doprinosi i porezi, a one koje žele da se posvete svojoj deci i rođenoj i novorođenoj da imaju tu jednu sigurnost.

Sve ove mere koje vi upućujete to su upućene deci, ali mi moramo uputiti majkama, to su heroji, majke su heroji i ovo nije smešna tema, ovo nije smešan predlog. Ovo je predlog od najvećeg značaja, mnogo značajniji nego i brze pruge i puteve.

Hajde, ministarka, molim vas, da krene, evo ja vas molim, kao čovek, da razmislite o tome i da uđete u istoriju i da kaže od vašeg Ministarstva krenulo je Srbiji nabolje i, ako Bog da nas za četiri godine bude mnogo, mnogo više. To je suština mog predloga koji iz izlazi na… (Isključen mikrofon.)

Jovanov Milenko

Evo, ponovo povreda Poslovnika.

Znači, 107. posle prvog, evo sad ponovo povreda Poslovnika. Ja vas molim da se mere primenjuju. Znači, ovaj čovek koji je malopre govorio kako su majke heroji je psovao majku Veroljubu Arsiću dok je govorio.

(Zoran Zečević: Nikada, nikada.)

Psovao si majku Veroljubu Arsiću, čulo te pet poslanika ovde.

(Zoran Zečević: Dobro, ako su čuli.)

Dobro, ako su čuli, onda nema veze. Dobro, onda u redu, onda dobro. Znači, nisam, ali ako ste me čuli, onda jesam. Znači, nije lopov onaj ko krade, nego onaj koga uhvate. Odlično. E, vas smo uhvatili, a onda posle toga se okrenuo ovamo, kažu poslanici meni rekao - majmune bezobrazni, to je u redu jel tako?

Ja vas molim da primenite Poslovnik, da primenite mere koje Poslovnik predlaže…

(Zoran Zečević: To je moj utisak.)

… a vama bolje da ne kažem šta je moj utisak, jer to nije ni za salu, ni za Skupštinu, to je za nešto drugo.

Vaš utisak je vaša stvar, ali ovakve prevare i ovakve prevarante koji slatkim rečima misle da obmanu građane moramo da raskrinkamo. Znači, psuje majku, ali majke su svetinje. Arsićeva majka nije svetinja, nju može da psuje, čovek koji se istovremeno hvali kako je penzioner i unuče. Skupio u sebi više ličnosti.

I na kraju gospođo ministarka Kisić Tepavčević od vas očekujem kada se vređaju poslanici da prekinete govor. Ako očekujete od nas da glasamo za vaše predloge, ako očekujete da vas podržavamo u Skupštini, očekujemo i razumevanje za to, a ne da se ponašate tako kao da se ništa ne dešava u sali, kao vi ste došli da date odgovore na ono što vam je postavio ovaj poslanik, pitanja, a to što nas vređa to nema veze. Nije važnije odgovoriti poslaniku koji nas vređa, nego ukazati na to šta radi. Mi tako ne možemo. Drago mi je da smo se razumeli i da se takve stvari više ne ponavljaju.

Ponovo tražim da se poslanik koji ovde vređa i psuje majku Veroljubu Arsiću sankcioniše u skladu sa Poslovnikom. Hvala.

Manojlović Tatjana

Po članu 27.

Da vas zamolim da omogućite i ministarki da čuje nešto je možda interesuje, a to je da u ovoj zemlji postoje žene poput… (Isključen mikrofon.)

Puškić Borko

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.

Poštovani građani Republike Srbije, dobro veče i pomaže Bog. Naime, ispred Srpskog pokreta Dveri, naše poslaničke grupe, smatram da imam pravo na ovaj amandman član 6. stav 3. i stav 4. Smatram da taksa za registraciju oružja, odnosno unos podataka o oružju za potrebe izvođenja obuke u rukovanju vatrenim oružjem ne treba da se plaća.

Zbog čega je to? Zato što imamo 970.000 dozvola, odnosno fizičkih lica za izvođenje obuke i za ličnu bezbednost. Pazite, 970.000 ljudi ima to, 550.000 su lovcu, i to su vlasnici oružja fizička lica, a onih 420.000 su pripadnici obezbeđenja, streljana i sekjuriti.

Smatram da je to zaista nepotrebno, jer oni su za unos podataka za podnošenje zahteva platili već taksu. Na ovaj način bi dva puta sa podnošenjem za upis u Registar plaćali dva puta. Znači imamo 420.000 ljudi kojima je ovo osnovno zanimanje, ovo je njihovo sredstvo za rad. To su članovi obezbeđenja streljana i sekjuritiji.

Zatim imamo 550.000 lovaca i fizičkih lica. Imamo 325 uređenih lovišta širom Srbije, imamo tri definisana udruženja u Vojvodini, u centralnoj Srbiji i imamo na nivou nekog jedinstvenog saveza. Ukupno njih ima 970.000. Smatramo da na ovaj način se dobro stavlja ruka u džep fizičkih lica, odnosno običnih građana, da tu ima dosta bivših pripadnika MUP-a, bivših pripadnika vojske, ratnih vojnih veterana, rezervista i plus pomenuti, kažem, lovaca i svih ovih ljudi koji su ozbiljno ranjive kategorije.

Zašto bi smo mi uzimali od ljudi koji su već platili jednom i dva puta, nije potrebno da plaćaju?

Puškić Borko

Poštovani građani Republike Srbije, smatram da ovaj član bi trebao da se briše u potpunosti iz prostog razloga, zato što u njemu nije jasno definisano šta predstavlja streljački poligon, šta predstavlja streljanu i šta predstavlja streljački klub.

Sportski klubovi su inače po zakonu rasterećeni tj. od oporezivanja, nemaju potrebu da plaćaju porez, dok streljane i strelišta imaju tu zakonsku odredbu da mogu da budu privredna lica i da sve ovo ostalo posle, kasnije i oponašaju.

Što se tiče klauzule koja se tiče da se oružje iz kategorije „C - trajno oštećeno“, vlasnik oružja svakako već ima finansijski izdatak koji izdvaja za dobijanje potvrde o trajnom oštećenju. I dalje je neupotrebljivost oružja od strane ovlašćenih servisa za popravku oružja koje se ne može odjaviti to oružje.

Prilikom gubitka ili krađe oružja vrši se prijava nadležnom MUP-u, pa nadležni organ pokreće postupak protiv „nn lica“ ili poznatog lica koje je izvršilo krađu ili vlasnika oružja zbog nesavesnog držanja oružja, odnosno zato što je na neki način omogućio da dođe do krađe.

Svakako, treba znati činjenicu da se npr. oružje za ličnu bezbednost, pištolj, revolver iz kategorije „B“ na koje se plaća godišnji porez za posedovanje, a ako je oružje ukradeno i dok traje postupak pronalaženja vlasnik je oslobođen plaćanja poreza.

Prilikom kupovine oružja iz „C“ kategorije, novi vlasnik nakon kupovine oružja ima osam dana od dana kupovine da u nadležnom SUP-u prijavi kupovinu oružja prilikom prijave, već da plaća taksu od 1.730 dinara iz tačke 6. Inače se radi o vazdušnom oružju kalibra 4,5 mm čija brzina prelazi 200 metara u sekundi i kalibru 5,5 i 6,35 mm, bez obzira na brzinu projektila, kao i oružju čija težina natega prelazi 101 funtu ili libru.

Puškić Borko

Smatram da je ovaj predlog ovog člana skandalozan u najmanju ruku. Naime, u zvaničnom zakonu je predviđeno da taksa za tzv. „startap“ kompanije, odnosno strane proizvodnje, strane kompanije, obično dolaze iz Engleske, Velike Britanije, odnosno iz SAD, da ne treba da se menja.

Ona trenutno iznosi 246.750 dinara. Smatramo da je ovaj član u suprotnosti u odnosu na onaj prethodni, gde imamo potrebu da fizička lica, lovci, sekjuriti, obezbeđenja, aktivni članovi streljana moraju dva puta da plaćaju.

Ovde imamo situaciju da se menja na 31.660. Znači, imamo situaciju da je trenutno na snazi ova taksa, a ona će biti po ovom nekom predlogu Ministarstva finansija koji je katastrofa, po meni, i to nije dobro. Na taj način će i „Krušik“ dovesti ozbiljno poslovanje u pitanje, jer podsetiću, dve godine patrone za lovačke puške „Krušik“ više ne radi.

Takođe, Društvo „Zastava oružje“ a.d. iz Kragujevca bukvalno pred gašenjem. Imamo situaciju da se dovodi u pitanje konkurentnosti „Prvog Partizana“, onda „Namenska“ iz Lučana i „Milana Blagojevića“. Zbog čega je ovo bitno? Zato što su to osnivači i sufinansiraju i finansiraju ih iz budžeta upravo Republika Srbija. Znači, zašto bismo mi destimulisali naše firme, naša preduzeća, u kojima mi investiramo, u kojima smo mi osnivači, a sa druge strane imamo situaciju da na neki način stimulišemo dolazak stranih start-ap kompanija i na taj način bi se praktično ugasilo iz ove četiri kategorije A, B, C, D, da kažem, oružja gde imamo sada drugu kategorizaciju „PAP“ koji proizvodimo i on ima drugačiju namenu. Prelazi iz kategorije B u kategoriju „A“ i „PAP G“. Praktično sve radimo u tom pravcu da uništimo svoju namensku industriju.

Ja smatram da je ovo izuzetno štetno i pogrešno i smatram da bi trebali da ovo u interesu građana Republike Srbije i namenske industrije Srbije da to ne uradimo. Hvala. Prijatno.

Šulkić Dejan

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Kroz diskusiju otvorilo se pitanje odgovornosti za poreske obaveze i primene sankcija za ne ispunjavanje poreskih obaveza i pitanje jednakosti i to je u redu. Odgovornost za poreske obaveze mora da bude propisana, mora da postoji propisan način kako se sankcioniše ne izmirivanje obaveza i bez toga ne može da funkcioniše ni jedna država, pa ni ova naša.

Međutim, kada je u pitanju jednakost kao razlog zašto se insistira na primeni nekih sankcija, ne bih rekao da to načelo jednakosti baš pred zakonom se poštuje. Ja sam o tome govorio da postoje poslodavci, privredna društva koja godinama ne uplaćuju doprinose koje terete poslodavca. Imali smo takve slučajeve, kolega Stanimirović zna, u Smederevskoj Palanci koji mogu da budu veoma veoma kobni, gde smo imali slučaj kada su zaposleni saznali da im je od 2012. do 2017. godine nisu uplaćivani doprinosi, da smo imali kod jednog zaposlenog suicidne namere sa konačnim ishodom, da je morao da se umeša i predsednik Republike da smiri situaciju, da na neki način zaposleni ostvare svoja prava koja im po tom osnovu pripadaju.

Dakle, ako govorimo o jednakosti, dajte da se insistira da svi poslodavci, a posebno oni kojima se dodeljuju sredstva prilikom otvaranja investicija u Republici Srbiji, kojima se pomaže i kod zemljišta i kod hala i kod infrastrukture, pa majstore, ako si došao zbog jeftine radne snage, ako si došao zbog podsticaja, pa plati tu jeftinu radnu snagu. Ako si došao zbog jeftine struje, na šta se ovde često pozivamo da smo ponosni, pa plati tu struju.

Ako je jeftina voda, majstore plati vodu. Imamo i slučaj u Velikoj Plani o kojem je pisao kolega Dušan Marić kao predsednik Skupštine i kao novinar, dakle postoje takvi slučajevi, neka poreska uprava zaista vrši svoju ulogu u skladu sa zakonom. Dakle, da svi i poslodavci budu jednaki pred zakonom. Hvala.

Gajić Gorica

Hvala, predsedavajuća.

U članu 21. v. Zakona o porezu na dohodak građana, poslodavac koji zaposli novo lice ima pravo na povraćaj poreza na zarade i to 60% ako zaposli od jednog do devet zaposlenih, 65% ako zaposli preko 10 i 75% ako zaposli preko 100 novozaposlenih.

To je u redu. To je podsticajna mera za novozaposlene, za realni sektor. Podsticajna mera i za sve poslodavce da zaposle nove ljude u svom sektoru.

Gospodo i gospodo ministre, ono što je u praksi, sada što se dešava, to je, na to su mi ukazali mnogo poslodavci, jeste da njima nije objašnjeno da li u istom momentu kada podnesu zahtevu Poreskoj upravi da im se povrate sredstva na porez na zarade i da im se povrate sredstva za obavezno socijalno osiguranje koje oni plate za novozaposlene, moraju istog dana da uplate ličnih dohodak.

Imate slučaj da neki poslodavci imaju svoju decu koja su završile fakultete ili srednju školu, bave se nekom delatnošću koja odgovara tom njihovom zvanju i zaposle ih i naravno da te njihove lične dohotke možda isplate mesec, dva kasnije. Prilikom poreske kontrole njima se napiše rešenje da te podsticaje koji su vratili moraju da vrate ponovo u budžet retroaktivno sa kamatom.

Mnogi ne znaju, prosto nisu obavešteni, da istog momenta moraju da isplate lični dohodak. Sada je većina u velikom problemu jer mora retroaktivno da plati ove subvencije koje su dobili za porez na dohodak građana i subvencije, odnosno dotacije, kako god ih nazvali, za obavezno socijalno osiguranje. Verujte mi to je u praksi veliki problem.

Dajte onda poslodavcima jasno pojašnjenje koje sve uslove, pored onih koji su im jasni, moraju da ispune ne bi li došli u situaciju da sada retroaktivno sa kamatom plaćaju ono što su već uzeli kao subvenciju i porez na zarade, i porez na obavezno socijalno osiguranje.

PREDSEDAVAJUĆA (Sandra Božić): Zahvaljujem.

Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona i u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Jedanaesta tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici prof. dr Tamara Milenković Kerković, Boško Obradović, Borko Puškić, Milovan Jakovljević, mr Ivan Kostić, Radmila Vasić, Aleksandar Olenik, Enis Imamović, Selma Kučević i Šaip Kamberi.

Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Aleksandar Olenik, Enis Imamović, Selma Kučević i Šaip Kamberi.

Da li neko želi reč?

Povreda Poslovnika, Miroslav Aleksić.

Aleksić Miroslav

Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.

Javljam se po članu 220. i članu 221. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Naime, 55 narodnih poslanika na osnovu Ustava Republike Srbije, Zakona o Narodnoj skupštini i Poslovnika o radu članova 220. i 221. je podnelo interpelaciju u vezi sa radom člana Vlade Republike Srbije, ministra finansija, gospodina Siniše Malog i to zato što je danas na redovnom zasedanju u vremenu od 13.40 do 14.40 časova direktno označio opoziciju i opozicione poslanike sa ove skupštine govornice, u direktnom televizijskom prenosu na Javnom servisu da su plaćeni radi uništavanja sopstvene države.

Dakle, narodni poslanici koji ovde sede na osnovu izbornih rezultata predstavljaju milion građana Srbije i nisu uvređeni samo oni, već svih milion građana koje mi ovde predstavljamo.

Stoga zahtevam od Vlade Republike Srbije da odgovori - da li je to zvaničan stav Vlade da su opozicionari plaćenička i izdajnička opozicija ili lični stav Siniše Malog i u skladu sa Poslovnikom, Ustavom i zakonom se sprovedu i mere sankcionisanja u smislu podnošenja ostavke ministra Siniše Malog ili smene od strane Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem.

Olenik Aleksandar

Dame i gospodo, poštovani građani Republike Srbije, građani Vojvodine, podneli smo više amandmana kojima tražimo brisanje celih članova ili celog zakona, a kao vid našeg protesta na političko nasilje koje se sprovodi u ovoj Skupštini od strane SNS. To političko nasilje se svodi na zabranu i sprečavanje govora narodnih poslanika iz opozicionih redova.

Navešću samo nekoliko primera. Kada odbacite 80 amandmana opozicionih bez obrazloženja, onda je to čist, klasičan primer pravnog i političkog nasilja prema poslanicima opozicije.

Kada zaključate Pisarnicu i kada trčite do Pisarnice u Ulici kralja Milana, a opet s ciljem da sprečite narodne poslanike da govore, onda je to političko nasilje.

Petar Petrović Njegoš je ovakvu situaciju kada vlast na ovaj način vlada opisao u poznatoj rečenici – kome zakon u topuzu leži, tragovi mu smrde nečovještvom. To je ono što imamo u ovoj Skupštini, to je to nečovještvo.

Ne vidim koji je razlog da na ovaj način sprovodite brutalnu pravnu, ali i političko nasilje prema poslanicima opozicije.

Poslednji koji je na taj način sistematski kršio prava opozicije je bio Slobodan Milošević. Ja se iskreno nadam da niste krenuli njegovim putem, jer bi to bila katastrofa za sve, a pogotovo za građane Republike Srbije.

Takođe, postavlja se pitanje – šta je cilj, šta je problem da se dva minuta po amandmanu obratimo građanima? Da li je možda cilj da se sakrije kriminal ili korupcija? Hvala vam.

Jovanov Milenko

Prvo, vrlo slikovitih nekoliko stvari u vezi sa ovim o čemu je govorio prethodni govornik.

Prvo, čovek nije prisustvovao sednici prethodnih nekoliko dana. Hajde molim vas izvadite listing i pokažite koliko vam je kartica bila u sistemu od ponedeljka. Ako ukupno ima dva sata, evo glasaćemo za se vaše amandmane. Ako ukupno ima dva sata za celu nedelju što smo radili.

Sada vi nama pričate šta se ovde dešavalo. To je pod jedan.

Pod dva, vi ste podneli 177 amandmana, imate sada u sistemu. O 177 amandmana treba da govorite 348 minuta. Šta vam je to neko zabranio? Kako vam je neko zabranio?

(Nebojša Cakić dobacuje.)

Ovaj što dobacuje, ovaj pripadnik režima, kolega iz režima, ovaj kolega iz režima je podneo šest amandmana na isti član. Veliki pravnik sa pravosudnim ispitom – šest amandmana na isti član. I sada vi kažete zašto smo odbacivali amandmane. Zato što nisu bili ispravni. Zato što nisu bili ispravni.

(Srđan Milivojević dobacuje.)

Recite gospodinu ribizli da.. Pa on se i obukao u ribizlu danas.

Dakle, zbog toga što su bili neispravni i pričali smo već o tome i sada vi posle četiri dana dolazite i sada sve ispočetka. Imate 177 amandmana, branite, objasniste šta ste hteli pa ćemo videti šta ćemo da podržimo, šta nećemo da podržimo.

Najzad što se tiče nasilja, sada ste imali prilike da čujete nasilje. Nije vas bilo briga što je poslanik psovao majku Arsiću dok je govorio i mene vređao iz mesta, a vas baš briga. Ovaj mi preti šamaranjem, pa kaže – toliko sam mu iritantan da ni Gandi ne bi mogao da me izdrži, a onda mi krene salva uvreda i pretnji od njegovih sledbenika. Doduše, procesuirano sve visokotehnološkom kriminalu pa će tamo objašnjavati koga će da šamaraju, gde i kako, a neka ih brani lider koji ih je na to pozvao.

I vi pričate o nasilju. Pa ako pričate o nasilju, ja nemam problem da pričamo otvoreno i svemu, a ne ovako paušalno. Vi ste žrtve nasilja. Kog nasilja? Kakvog nasilja?

Prema tome, imate 177 amandmana. Tu smo. Slušamo vas. Hvala.

Olenik Aleksandar

Jeste, imam 177 amandmana i to sam objasnio. Svima se traži brisanje zbog ne nasilja, nego političkog nasilja.

Mi smo ovde predstavnici građana, ali ne obični, nego smo politički predstavnici građana. Kada kršite naša prava, onda je to političko nasilje, a ne verbalno vređanje i ovo što ste malopre naveli.

Političko nasilje je mnogo opasnije od bilo kog drugog oblika nasilja, i to vi dobro znate.

Odbacili ste 80 amandmana bez obrazloženja. Da ste napisali šta je sporno u tim amandmanima, pa da smo raspravljali o tome, onda bi bili u pravu, onda to ne bi bilo političko nasilje, ali pošto niste obrazložili nego ste po principu – može nam se, odbacili 80 amandmana, zato je to političko nasilje i zato vas to toliko žulja. Zato nam nije jasno zašto imate potrebu da ovde pred svima vršite političko nasilje.

Šta je sporno da poslanici pričaju dva minuta po amandmanu? Jel to tako strašno? Jel ćemo govoriti o kriminalu i korupciji u vašim redovima? Hoćemo, govorićemo.

Evo, prvo je Bavanište u opštini Kovin gde ste krenuli da sečete šumu, da vršite krivična dela i radite to organizovano, i to SNS u Bavaništu i u Kovinu, i to uz asistenciju policije. Jel se to krije? Jel to ne sme da se kaže ovde?

Podnećemo i 1.700 amandmana ako treba, ali ćemo građanima reći sve što misle da treba da čuju i sve što mi mislimo da treba da čuju, jer su ti građani nas birali zbog toga, a ne da bi nas vi sprečavali da govorimo.

Hvala vam.

Jovanov Milenko

Ponovo replika.

Pa, vi ste, kolega, član Odbora za ustavno-pravna pitanja. Jeste li branili svoje amandmane pred Odborom za ustavno-pravna pitanja? Ni tamo niste došli. Vi svratite ponekad ovde u Skupštinu i onda se pitate šta se dešava. Sad mi vas treba da informišemo sve što je bilo u prethodnom periodu, da vam damo kratak siže onoga što je bilo u prethodnih pet dana, šta se dešavalo?

Ni na jedan Odbor za ustavno-pravna pitanja niste došli. Ni na jedan. Nula. Niti ste slali zamenika.

Dajte, uozbiljite se. Advokat ste. Šta se dešava ako se ne pojavite na ročištu?

Dakle, vi svoje sopstvene amandmane niste branili i sada ih ne branite. Umesto da pričate o njima vi nama držite predavanje ko se služi kakvim nasiljem i da li ima nasilja ili nema nasilja.

Dakle, nema nasilja. Primenite Poslovnik, primenite nomotehniku, primenite ono što je predviđeno za podnošenje amandmana. Izveštaj Odbora ste dobili. Zakon o budžetskom sistemu pročitajte. Taksativno je navedeno kako amandman treba da izgleda. I, to je to i tu se priča završava.

Dakle, nemamo problem da razgovaramo o bilo čemu, ali evo vi i sada pokazujete koliko vam je stalo do amandmana.

I vas ću podsetiti, mada vas ne treba na to podsećati jer vi ionako vrlo retko boravite ovde – ovaj deo sale odakle je došao najveći broj amandmana je bio potpuno prazan kada se o tim amandmanima glasalo na prethodnoj sednici. Potpuno prazan, nikog nije bilo. Eto, to je odnos prema amandmanima.

Prema tome, hajde pričajte o tim amandmanima. Ja vam kažem – tu smo da vas čujemo. Nikako da čujemo šta je to što predlažete tim amandmanima. Pričate nam o kriminalu, o korupciji, o Bavaništu, a u amandmanu šta piše? Kako da glasam za amandman? Što bismo glasali, niste nas ubedili?

Hvala.

Cakić Nebojša

Dakle, gospodine…

Cakić Nebojša

Član 107. stav 2, već sam rekao.

Možete li da zapamtite rečenicu koju sam izneo pre pet sekundi? Nemojte da me prekidate.

Cakić Nebojša

Biću, i više od toga, jedino neću biti ministar Mali, budite sigurni.

Cakić Nebojša

Dakle, gospodine Milenko…

(Nikola Radosavljević: Nemoj da vičeš.)

Evo, tiše ću.

Gospodine Milenko, vidim da ste se bavili mnome. Vidim da ste gledali skupštine grada Leskovca. Imali ste šta da naučite, mada niste naučili…

Pristojnost niste naučili. To ste isto mogli da vidite…

Cakić Nebojša

Pa, on se meni obraćao, tad niste opominjali.

Cakić Nebojša

Vidim da ste se bavili kompletno ko sam, šta sam. Vidim da ste me smenili radnog mesta…

Cakić Nebojša

Dobro, tako je.

Dakle, čovek izgleda ima problem. Vaš predsednik ima problem jer se bavi mnome. Svakog zasedanja ide po neka nova činjenica iz mog privatnog, ličnog, profesionalnog života. Pokušavam da ustanovim čime sam ja zaslužio, pri čemu to ne mislim negativno. Znači, zaslužio sam da se predsednik poslaničke grupe SNS bavi mnome. Svake sednice mi se lično obraća, ali je siguran kad nemam vremena da se javim, jer smo iskoristili. Tek tada. Inače, kad imam vremena junak na junaka. Dođu svi, od ministra, na mene samog.

Olenik Aleksandar

Jedino što je gospodin Jovanov malopre rekao istinito to je da sam advokat i imam jedan besplatan pravni savet – kad nešto odbijete morate da obrazložite, da kažete šta je sporno. Vi o 70 amandmana to niste uradili i zato je to političko nasilje i to ću da vam ponovim svaki put, i vama i svim građanima koji ovo gledaju.

Političko nasilje je ono što vi radite i pokušavate da sakrijete i da zabranite poslanicima da govore.

Rekao sam i prvi put, na prvoj sednici – šta god hoćete možete da radite, nas nećete sprečiti da kažemo ono što treba da kažemo i da ispunimo mandat koji smo dobili od građana. Da li je ovde zabranjeno reći, recimo, da generalni sekretar Vlade, gospodin Novak Nedić, ide i ubeđuje žrtve organizovanog kriminala da se dogovore sa kriminalcima? Jel zato ne smemo da govorimo dva minuta, jel to možda sporno ili da se vratimo na Bavanište?

Gde ste posekli, ne vi lično, ali uz organizovani kriminal od strane SNS u Kovinu i Bavaništu posečeno je dva hektara hrastove šume vrednosti 800.000 evra, jel to razlog zašto vršite pravno nasilje ovde u Skupštini?

Ako je to razlog, kažemo vam džaba, i dalje ćemo da govorimo i dalje ćemo da prenesemo glas opozicije ovde. Možete da radite šta hoćete, ali nas sprečiti nećete. Hvala.

Jovanov Milenko

Ako je netačno to sve što sam rekao, molim vas da izvadite listinge i ubedite me. Evo nudim ostavku na mandat poslanika u Skupštini Republike Srbije ako se pokaže da ovo što sam rekao nije tačno, da niste dolazili na sednicu od ponedeljka do danas, da nemate duže od dva sata u sistemu i da niste bili na sednici Odbora za ustavna pitanja0 na kojoj se govorilo o amandmanima.

Ako se pokaže da ste vi u pravu, odmah idemo na pisarnicu, podnosimo ostavku, vodite me kod notara itd.

Pod dva, kao advokat trebalo bi da znate razliku između odbacivanja i odbijanja. Znači, amandmani su odbačeni, a ne odbijeni.

Pod tri, pravno nasilje je, kažu neki poslanici i to kada se jedna stranka lažno predstavi strankom manjine i onda dobije podršku jedne stranke koja nije registrovana kao stranka manjine, LSV koja odradi kompletnu logistiku, a glasovi joj važe 35% više nego svih ostalih stranaka koje su registrovane po istom principu. Jel to političko nasilje, da dve stranke na jednak način registrovane da im se različito broj glasova, pa jedan kada osvoji 100 glasova to je stvarno 100, a drugi kada osvoji 100, to je 135. Jel to političko i pravno nasilje?

Da li je to političko i pravno nasilje, ili je prevara u pitanju? Ili je u pitanju prevara i lažno predstavljanje? Onda onaj koji je na osnovu toga došao ovde u parlament nama svima drži lekcije evo, kada po nekad svrati.

Molim vas, imate ponudu odgovorite, odmah rešavamo sve, ili moja ostavka i vaši dokazi da ja ne govorim istinu, ili jednostavno, potvrdite ovo što sam rekao jeste tačno, da ne dolazite na sednice i da niste bili na odboru kad se raspravljalo o vašim amandmanima.

Dajte, evo, treći amandman, a o amandmanu još ništa nismo čuli. Hoćemo da vas podržimo, samo nas ubedite da to što predlažete valja.

Olenik Aleksandar

Gospodine Jovanov, dajte mi jedno obrazloženje za tih 80 amandmana, ja ću da podnesem ostavku. Evo, vam kontra ponuda, pa se izjasnite.

Hvala vam što pominjete Ligu socijaldemokrata Vojvodine, tačno je, oni su nas podržali, i to se zove koalicija. Koalicije su normalne svugde, određene zakonom, Ustavom, samo kod nas je to nešto sporno, i to u ovom trenutku, a to je zato što živimo u diktaturi tipa lične vlasti.

Što se tiče amandmana, rekao sam u startu, kada vršite pravno i političko nasilje, nema smisla da pričamo o amandmanima, o budžetu, o porezu, jer kakva je to Skupština ako kršite naša prava, vršite političko nasilje, a mi se ovde pravimo blesavi pa pričamo o amandmanima. Kada prestanete da vršite političko i pravno nasilje ovde, onda možemo da pričamo o amandmanima, do tada, ćemo podnositi na stotine amandmana - briše se, kao što je ovde, o kojima sada pričamo, dok god ne naučite da morate da poštujete opozicione poslanike. Hvala vam.

Olenik Aleksandar

Hvala vam, kao što smo rekli ima više od 180 amandmana ovog tipa - briše se i to je protest zbog političkog nasilja koje sprovodite ovde.

Mi možemo ovako celu noć i ceo dan ako treba, ali građani moraju da shvate i moraju da vide, jer ovo jeste jedna vrsta parlamentarne opstrukcije, ali opozicioni poslanici imaju na to pravo, a većina nema pravo da krši Poslovnik i nema pravo da vrši političko nasilje. Hvala vam.

Kovač Elvira

Zahvaljujem.

Uvažena potpredsednice, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko, ali iskreno u molbi svih nas, da se vratimo na raspravu o amandmanima i da raščistimo neke stvari.

U današnje vreme nemojte zloupotrebljavati reč nasilje, naročito ne političko nasilje, ali pošto je jedan od prethodnih govornika pre nekoliko minuta priznao da je manjinska lista dobila mandat tako što je bila u koaliciji sa strankom Liga socijaldemokrata Vojvodine, koja nije manjinska lista, upravo je priznata jedna od najvećih zloupotreba onoga što je Republika Srbija obezbedila za pripadnike stranaka nacionalnih manjina.

Savez vojvođanskih Mađara kao iskrena manjinska, mađarska, ali regionalna vojvođanska stranka se bori protiv ovakvih zloupotreba, mi smo jako puno radili na tome da dođe do pozitivne diskriminacije i zahvaljujemo se na tome, da manjine mogu da osvoje samostalno svoje mandate, ali poruka nas je, da ukoliko bilo koju, nazovi manjinsku listu, ili kako god listu koja se registrovala i vrlo pametno to odradila, podrži sa njima je u koaliciji bilo koja stranka, koja nije manjinska, ona ne može da bude manjinska, s toga se pitam šta je sa njihovim mandatima. Zahvaljujem.

Rističević Marijan

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. u vezi sa članom 163. Poslovnika Narodne skupštine.

Gospođo predsedavajuća, vi niste odgovorni za ponašanje gospodina Olenika, ali on kao advokat mogao bi da pročita Poslovnik i odredbu člana 163. Nikakvo obrazloženje za odbačene amandmane nije potrebno, barem Poslovnik, odnosno, ovaj propis to reguliše i kaže – nadležni odbor će nepotpune i amandmane sa uvredljivom sadržinom odbaciti, o čemu će Narodnoj skupštini podneti izveštaj. On očigledno se nije ni potrudio da pročita izveštaj i da vidi da je sve urađeno u skladu sa Poslovnikom, da je Skupština dobila taj izveštaj i da nikakvo obrazloženje nije potrebno.

Mislim da treba ponovo da upiše pravni fakultet, zato što je pominjao i neku vrstu topuzine, on koji je ovde došao na krilima stranke koja je štapom razbijala table, koja je prebijala se što je prebiti moglo. Dakle, neko ko se apsolutno ponašao nasilno je podržao njega i zahvaljujući odredbama koje su zloupotrebljene o manjinskim pravima i sa 35% glasova koje je nezasluženo dobio, danas je ovde i ona je poslednji koji treba da priča o pravnom nasilju i topuzini, jer njegov stvarni lider tu topuzinu veoma često poteže. Hvala.

Marković Uglješa

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Poslanička grupa SPS – Ivica Dačić, ne može da glasa i da podrži ovaj amandman, pogotovo ne što on dolazi od čoveka koji je između ostalog rekao da 1999. godine NATO agresor nije za džabe, citiram, nije za džabe bombardovao SRJ, da se to nije desilo tek tako, da smo mi to zaslužili i da smo mi proterali dva miliona Albanaca, a ne da su Srbi sa Kosova i Metohije proterani.

Kao da tada nije poginulo dve i po hiljade Srba i nealbanskog stanovništva i kao da nije bačeno 15 tona osiromašenog uranijuma, čije posledice i dan danas svi zajedno ovde osećamo. To su sve razlozi zbog kojih mi ne možemo da podržimo ovaj amandman, a smatram da kada pričamo o političkom nasilju slušati na ovakav način i u ovom kontekstu spominjanje imena i prezimena bivšeg predsednika SRJ, Slobodana Miloševića, smatramo da je to političko nasilje.

Olenik Aleksandar

Hvala vam.

Političko nasilje je i kada repliku ne dozvoljavate, iako se poslanici obraćaju direktno meni.

Što se tiče obrazloženja, vaš kolega Jovanov je rekao jedno je odbijanje, drugo je odbačaj, tako da treba da znate kada treba obrazloženje kada ne, bar koliko godina ste ovde, to ste mogli da naučite.

Da se vratimo na razloge za političko nasilje koje sprovodite. Zašto su ta dva minuta toliko sporna, jer ne smemo da kažemo da već više od deset godina ova Skupština nije donela zakon o finansiranju Vojvodine, iako je to ustavna obaveza, iako to svi znaju, iako je to vaš predsednik potvrdio ovde. Da li je sporno da pitamo kada će taj zakon biti donet? Zašto se građani Vojvodine ponižavaju? Zašto sama Vojvodina se ponižava. Da li je to razlog zašto se vrši političko nasilje. Da li možda ne sme da se pomene „Jovanjica“, čuvena, gde imamo državnu plantažu marihuane, droge koje obezbeđuju službe BIA, VOA i ostale ne znam koje.

Onda imamo predsednika Republike koji uspešno se brani i zajedno sa odabranim advokatima brani kriminalce. Da li je to sporno? Da li zato vršite političko nasilje? Da li zato pričamo o svim ovim ostalim stvarima?

Što se tiče Miloševića, on je vršio političko nasilje poslednji sistematski prema opoziciji. Ponoviću, nadam se da niste krenuli njegovim stopama.