Prvo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu, 3. dan, 3. deo

Rističević Marijan

Pri tome kažu da smo mi to radili.

Kažu, 30. juna 2009. godine Nacionalna služba za zapošljavanje daje nevladinoj organizaciji, Fond za unapređenje resursa građana iz Trstenika, devet miliona i 328 hiljada i 355 dinara, ili 125 hiljada evra. Obaveze gotovo nikakve, treba da kupe lišće sa nešto javnih površina i gle čuda, kupe lišće u julu mesecu. Baš čudno.

Istog dana 29. juna 2009. godine, nešto manji iznos zato što je evro u međuvremenu za tih sat dva pao, devet miliona 284 hiljade i 60 dinara. Još 125 hiljada evra.

To govori o časti čoveka koji je malopre govorio tako nadahnuto, navodnom kriminalu i pri tome lagao, ne daj bože koliko.

Takođe, 4. maja 2011. godine, pa ponovo 4. maja 2011, malo mu bilo, pa 15. juna 2011. godine recimo devet miliona i 400 hiljada, pa 28.2.2012. godine, pa 17. aprila 2012. godine, pa 12. aprila 2012, nijedan ugovor nije bio lakši od 50 hiljada evra.

Dakle, ukupno 685 hiljada evra. Ako SNS tako nije valjao, što se nudio 2016. godine da pređe u SNS? Hvala.

Milošević Jelena

Uvaženi predsedavajući, prekršen je član 103. dozvolili ste narodnom poslaniku da zloupotrebi Poslovnik i da kroz povredu Poslovnika, najbrutalnije vređa kolegu iz opozicije i da mu replicira. Kada to urade poslanici opozicije, na tridesetoj sekundi ih prekidate. Uvaženi kolega je govorio tri minuta i niste reagovali na uvrede koje su bile upućene kolegama iz opozicije, niti ste ga opomenuli da je zloupotrebio Poslovnik i na taj način replicirao kolegi.

Ja vas molim da se takve stvari ne ponavljaju, zaista nije fer, jer nama se reč oduzima na tridesetoj sekundi, ne mogu da kažem da se i sa ove strane dešava isto, ali kolege preko puta bez problema završe svoje izlaganje, vi ih ne prekidate, još ih pustite minut duže. Hvala.

Gavrilović Miodrag

Gospodine predsedniče parlamenta Narodne Skupštine, ja opet ukazujem na povredu člana 27. Poslovnika. Sada ću pokušati da budem jasniji za razliku od pre. U tom članu 27. piše – da ste vi dužni da se starate i u primeni ovog Poslovnika i da vršite druge poslove u skladu sa zakonom, a zakon podrazumeva, u ovom slučaju zakonodavac, odnosno onaj koji je doneo ovaj Poslovnik, ako mislite da smo mi to ranije radili, vrlo dobro znam šta je u pitanju, celokupni zakonodavni sistem, a ne samo jedan određeni zakon. Postoji Ustav, ima ga ova država, gde u članu 21. postoji naslov tog člana - Zabrana diskriminacije, a vi upravo to radite, sada da li vam je jasno šta objašnjavam?

Treba da koristite svoj autoritet, da štitite ovaj dom, da poštujete ovaj zakon a Ustav je jedan deo zakona. Na Pravnom fakultetu, na prvoj godini to učimo, na ETF se to ne uči, vi vežbate verovatno nešto drugo, a mi vežbamo na ovom.

Ono što je važno jeste da se potpuno diskriminatorski ponašate i time ste povredili Poslovnik. Ne mora da piše to direktno u Poslovniku, nego se Poslovnik poziva na druge zakone, ovo je Ustav, član 21. Vi ste to prekršili više puta i molim vas da se izjasni Narodna Skupština o ovome.

Komlenski Đorđe

Zahvaljujem, predsedniče.

Što se tiče ovog amandmana i ovog zakona, ja verujem da će tužilaštvo nastaviti da radi i istražuje ono što već svi znamo, a to je ko je ukrao 685.000 evra i da neće ostati samo mučna Julijana osuđena za malverzacije i pljačke, nego da će i hrabri junoša stati tamo gde mu je mesto, a to je ispred sudske katedre, pa će neki čekić, ako bude dokaza, odmeriti kaznu.

To znamo, za tih 685.000 evra i znamo mi, a zna i tužilaštvo za JKP „Počekovina“ koje je imalo samo jedan kamion. Kamion je bio pokvaren, ali je kamion bio manjen pokvaren nego njegov tadašnji direktor. Sve to znamo, ali mislim da tužilaštvo treba da se pozabavi time, jer se verovatno radi o krivičnom delu poreske utaje, a to je za koliko para je Vuk Jeremić kupio Narodnu stranku.

Lep osmeh vidimo, ali ja verujem da je bivši vlasnik te stranke ovajdio još nešto preko toga. Prosto, ne verujem da onih katarskih para ništa nije završilo u džepu ovog majstora koji je kao jedan sitan direktorčić i predsednik male neke opštine, koja ima mali budžet, oprihodovao ovih 685.000 nezakonitih evra.

Danas mi gledamo ovde jedan performans. Meni je drago, sada ne znam da li je taj lepi osmeh novi, za razliku od osmeha od pre neku godinu, ili moje uporno objašnjavanje da Aleksandar Vulin drži u ruci na tim fotografijama paradajz u „Jovanjici“, napokon doveli do toga da je i danas on priznao da je Aleksandar Vulin bio u „Jovanjici“ kao ministar rada kada je proklamovana pomoć našim privrednicima i učestvovao u branju paradajza.

Meni je zadovoljstvo da je to što sam ja uporno ponavljao sa ovim lepšim osmehom došlo napokon i na videlo. Međutim, ono što je nefer i što ne može prođe nigde jeste kada vadite fotografije koje ne govore ništa, a onda iza toga nastavite da pričate nešto što apsolutno nema nikakve logike, a to izgleda otprilike ovako. Zamislite ja sada izvadim ovde parče papira i kažem ovde piše Vuk. Piše Vuk. Kada uzmete papir na kojem piše Vuk, pa ga pokažete ispred papira na kojem piše Jeremić, vi onda shvatite da, u stvari, to ne treba da čitate tako, nego čitate Pozderac. Kad pročitate Pozderac, onda vam jako logično zvuči.

Zašto je neki Vuk Jeremić služio onu vojsku kako je služio u Generalštabu Vojske Srbije? Tužilaštvo treba da ispita zašto je njemu javljeno prvom da su ubijeni gardisti u Topčideru, ne načelniku Generalštaba, ne načelniku VOA-e. Ne nekom drugom, nego baš njemu.

Zašto je namerno postavljeno pitanje koje nas je zakopalo u međunarodnim odnosima kada je u pitanju Kosovo i Metohija? Zašto je, između ostalog, išao taj isti Vuk Jeremić da moli da se proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije odloži, ne da ga ne bude, nego da se odloži dok njegov pulen ne dođe na vlast?

Da li vam logičnije i tužilaštvu treba da deluje ovo pitanje sa razumevanjem i logičnim povezivanjem da ta stranka sve može da bude, ali stranka koja brani srpske nacionalne interese ne može da bude nikako i to treba tužilaštvo da istraži.

Hvala.

Veselinović Janko

Ovo će imati mnogo više veze sa zakonima o kojima danas raspravljamo, jer je ovo posledica onoga u čemu živimo, nego što je prethodni govornik govorio.

Dakle, pitam ministarku i celu Vladu. Zapadno-bački okrug ima 215.916 stanovnika. Čine ga Vrbas, Kula…

Veselinović Janko

Po amandmanu.

Veselinović Janko

: Nismo se razumeli.

Veselinović Janko

Rekao sam po amandmanu.

Da li mogu da završim.

Veselinović Janko

Vrbas, Kula, Odžaci, Apatin i Sombor ceo dan tih 200 hiljada stanovnika nema grejanje. Ceo dan. Dakle, 200 hiljada stanovnika nema grejanje. Čija je to odgovornost?

Jovanov Milenko

Nekoliko stvari, prosto, moram da kažem.

Vi ste čuli od poslanika Rističevića vrlo konkretno. Sledeći put ćemo čitati brojeve ugovora. Čitaćemo ovlašćenja ko može da ih potpiše. Čitaćemo još neke dokaze koji se tiču vrlo konkretnog kriminala u režiji ovog nevinašceta koji sa tastom napravi porodičnu monofakturu i ojadi Nacionalnu službu za zapošljavanje za 685 hiljada evra.

Evo, on se smeje. Njemu je to smešno.

Šta kaže onda hrabriša? A što me ne osudite? Pa, ti si osuđen i to ne tako što smo mi govorili, nego tako što si sam priznao. Sam priznao šta je radio, samo što je molio da ga ne osude krivično, nego prekršajno zato što je nenamenski trošio pare iz budžeta opštine Trstenik tako što je sam sebi podigao platu i bio u tom trenutku najplaćeniji predsednik opštine u Srbiji i za to odgovarao i priznao prekršaj koji je činio da ne bi odgovarao krivično.

Kaže – zašto me sada ne osudite za sve ovo što iznosim? Pa, zato što se pozivaš na imunitet. Sve vreme se pozivaš na imunitet. Optužuje ljude, a kada ga oni tuže, on kaže – ja sam poslanik, ja imam imunitet itd.

Pokazuje slike i kaže – evo ga Koluvija ovde, evo ga Koluvija ovde, evo vam dokaza za ovo. A gde je Koluvija sada? U kućnom pritvoru. Eto koliko smo ga čuvali. Eto koliko ga je čuvao Aleksandar Vučić kako ste rekli – odgovara za ono što mu se stavlja na teret. Da li će biti osuđen ili ne, to će sud odluči u odgovarajućem postupku, kao što se nadam da će sud da konačno raspetlja porodično gazdinstvo zet i tast, da konačno vidimo kako je to iz male opštine Trstenik moglo da se izvuče 685 hiljada evra za ovu poštenjačinu i borca protiv korupcije i kriminala. Valjda se borio protiv korupcije tako što je je jedino on i najviše on bio korumpiran, pa niko drugi nije ni stigao u Trsteniku.

Hvala.

(Miroslav Aleksić: Replika.)

Milivojević Srđan

E tako sam vas čekao. Tu sam vas čekao – da moram da se sakrijem ispod klupe, pa da mislite da nisam u sali, pa da onda date reč.

Pa, gos'n Simo, što pravite cirkus od Skupštine? Pa, tu sam vas čekao, Simo Gluvaću. Pa, sram vas bilo! Pa, to ste malopre Bori uradili.

Milivojević Srđan

Bora se javi za reč, izađe iz sale, traži repliku, vi vidite da nije u sali i onda mu date reč.

Milivojević Srđan

Ja čučnem ispod klupe, sakrijem se… Moramo, građani Srbije, da se krijemo po sali od ovog čoveka da bi dobili reč. Pa, ovo nigde na svetu nema.

Da li vi vidite šta rade opoziciji i kažu – vi imate sva prava. Sva prava imamo kada igramo žmurke sa njima. Sram vas bilo!

Milivojević Srđan

Po osnovu replike sam hteo da se javim i hvala vam što ste mi dali reč za repliku.

Milivojević Srđan

Gospodin Rističević me je direktno prozvao. Ja sam se prepoznao.

Aleksić Miroslav

Gospodine predsedniče skupštine, nema ministarke ovde. Ja sam očekivao da će mi ona odgovoriti na nešto, ali je ona izabrala da je brane najeminentniji primerci ovog parlamenta. Ona je ćutala, a branili seljak Zeka, Vulinovi primerci i još tu pojedini. I sada, znate, što se tiče mene, evo gospodin je verovatno iz Ministarstva pravde, kažem stojim na raspolaganju svim državnim institucijama da sprovedu sve procese, tužilaštva, policije, šta god treba, što se tiče mene i moje porodice. Vi ste vlast, ja sam opozicija.

Da vas nešto obavestim, gospodo, ja sam jedini kome je vršeno ispitivanje porekla imovine. Znate kada? Od 2010. do 2020. godine. Radila je Agencija za borbu protiv korupcije. Radio privredni kriminal. Radila poreska i kažu - sve je čisto.

Stojim ovde ispred vas i samo možete bednim pokušajima da lažete i tako nečasno da ponavljate hiljadu puta nešto, misleći da će neko da poveruje.

Dalje, a kada govorite o mojim nepočinstvima, izgleda da ste me, gospodo, pomešali sa nekim. Nisam ja uhapšen. Nisam ja krao, nego vaš poslanik i predsednik opštine Palilula Jovičić. Kod njega je nađeno 300 hiljada evra, pa nađeno još 10 miliona, pa je vozio avion. To je vaša slika, gospodo. Nemojte da gledate u nas, gledajte u vas. Ja sam tu ispred svih vas i vi ne možete da shvatite da u Srbiji neko može pošten da se bavi politikom, da živi od svog rada sa svojom porodicom i da se ni od koga niti plaši, niti krije, a te vaše medijske bajke o kojima govorite - niko nikad nije osuđen, nikad nisam osuđivan, krivično, niti se vodi kakav postupak protiv mene, niti protiv bilo koga drugog. Te prijave koje ste podnosili su odbačene. Toliko o tome.

Jovanov Milenko

Jeste rekao na televiziji čoveka, čije interese zastupa i ovde i u Strazburu i gde god se pojavi, Dragana Šolaka da je završen taj postupak, da je kaznu platio i da je to gotovo, tako da je jasno ko dan šta se tu desilo. Osuđen i platio kaznu.

Zanimljivo da ovde nudi da bude ispitan, da bude istražen, da vidimo sve šta je bilo. Ja nudim sada jasnu i laku pokaznu vežbu da zaista mislite. Odreknete se imuniteta u slučaju "Milenijum". Obavite to. Taj slučaj stoji i kod nas u skupštinskom materijalu. Dakle, sud je tražio da se mi izjasnimo o tome kao Skupština. Kaže, postupak taj i taj, tužilac "Milenijum tim", tuženi Aleksić Miroslav i traži da se utvrdi oduzimanje imuniteta da bi postupak mogao da se nastavi, jer je postupak zakočen, odnosno zastao zbog toga što se tuženi pozvao na imunitet. Pokažete da ste se odrekli imuniteta, skinete to sa svoje i onda kažemo - stvarno hoće čovek da se utvrdi. Ovako, s jedne strane se pozivate na imunitet, a sa druge strane pozivate da bude ispitani, pa to ne može i jedno i drugo. Nemoguće je i jedno i drugo. To je jedna stvar.

Druga stvar, zanimljivo je kako ste onaj dan pobegli od polemike sa predsednikom Vučićem, a onda ste se vratili tri dana kasnije da nastavite tu polemiku. Dakle, kad on nije ovde vi sa njim polemišete, a kada je tu onda bež' napolje, bež'te noge što dalje iz sale. Došao, izdeklamovao svoje, pokupio se i izašao i izveo celu poslaničku grupu, niko živ nije ostao. Imali ste prilike o tome da diskutujete.

Ugovore koje ste potpisivali, vaša nevladina organizacija, pa nećete da nam kažete da to ne piše kad svi vidimo da piše, i to je tih 685 hiljada evra o kojima smo pričali. Te pare prebačene, potrošene. Da li ćete vi nama reći šta ste sa tim parama uradili, možete i ne morate, ali to je činjenica. Evo, ugovori, pogledajte ovo, pola kile papira ima u tim ugovorima. To ste radili. Znate najbolje šta ste radili. Hvala najlepše.

Jovanović Aleksandar

Koristiću preostalo vreme, zamenik šefa poslaničke grupe.

Gospođo Popović, vi ste ministarka pravde u zemlji gde dokumentovana lopovčina brine o našim finansijama. Sve po Zakonu o vodama, kradu nam vodu, guraju u cevi. Sve po Zakonu o šumama, Igor Braunović krčmi, kasapi naše šume. Sve po Zakonu o privatnoj imovini, "Ziđin" preko noći postaje vlasnik naše zemlje. Da vas obavestim samo, ja sam ljude iz Slatine, Metovnice i okoline Bora vodio ispred kineske ambasade da poručimo kineskoj ambasadorki Čen Boa da njihove firme ovde truju našu decu i vi to gledate i ćutite. Samo vi nastavite da ćutite.

Dakle, vi ste ministarka u zemlji, u državi gde je na delu prostitucija institucija koje ne postoje. Ovoj zemlji potreban je sudija Falkone i ukoliko ne bude pravde u institucijama za sve one ljude koji su još uvek po vašim zatvorima, čiji je glas bio podignut samo zato što su hteli da brane svoje njive, imaćete pravdu na ulici i u to budite sigurni. Još jednom vam kažem, vi nesnsnošljivi, što 10 godina ovde vladate i držite sve poluge vlasti dobro razmislite šta radite. Vrlo brzo dolaze vremena gde ćete morati da polažete račune za sve što ste radili. Hvala lepo.

Aleksić Miroslav

Kao prvo, što se tiče predsednika države, od njega ne bežim nikad, ni kada sam bio u predsedništvu, a kamoli ovde, ali nećemo da učestvujemo u izdaji nikada, niti da slušamo njegove bljuvotine koje su ovde izrečene u ona dva dana bez ikakvog plana.

(Predsednik: Samo se kontrolišite.)

Što se tiče imuniteta, ovako, odričem se svog imuniteta za svaku prijavu koja se tiče korupcije mene, moje porodice, kontrole, bilo čega, bilo koje institucije. Ako treba da se proverava moj prihod, moja imovina, ja se odričem, ali zbog "Milenijum tima" koji je vaše čedo neću nikada. Vašem pravosuđu koje vi kontrolišete, koje bacate pod noge da bi se razračunavali sa takvim kompanijama koje štitite, da se sa nama na taj način obračunavate, neće moći, ali jednog dana će doći i taj sudski postupak.

Gospođo ministarka, pošto niste našli za shodno da mi odgovorite, već ste pustili… Mene bi bilo sramota da me brani seljak Zeka, kompani, još po neki tu, ipak ste vi osoba od integriteta. Pitaću vas sada ovo pitanje, pa možda ćete mi odgovoriti.

Zvonko Veselinović i Milan Radojičić su na crnoj listi američkoj sankcija i sankcija Velike Britanije. Šta preduzima naše Ministarstvo pravde po tom pitanju? Evo njega ovde sa Andrejem Vučićem zajedno, Zvonka, a evo druge fotografije gde su i Zvonko i Milan Radojičić sa kumom Aleksandra Vučića Nikolom Petrovićem. Šta ste preduzeli po pitanju toga što su ti ljudi od strane Amerike i Velike Britanije osumnjičeni za učešće u velikom kriminalu, trgovini narkoticima i razno raznim aktivnostima vezano za korupciju, kriminal i mafijaške poslove? To bi trebalo da odgovorite građanima Srbije. Hvala.

Rističević Marijan

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. Poslovnika – povreda dostojanstva.

O međunarodnom kriminalu, navodnom i mapi pričao je Miroslav Aleksić. Miroslav Aleksić, koji je poslanik međunarodnog kriminalca, Vuka Jeremića, jedini međunarodni kriminalac koji je učestvovao u pljački na desetine hiljada evra, koji je dobio od Patrika Hola preko šest miliona evra je Vuk Jeremić. Ja ni jednog drugog ne znam i verujem da mu je ovo samo dobar đak. Dobar đak koji je za razliku od Vuka Jeremića napolju pelješio od Kineza do nekih afričkih zemalja, ovaj se samo iznutra onako, učaurio i pljačkao budžet Republike Srbije, odnosno službu za zapošljavanje za 685 hiljada evra.

Sad razumem zašto je kao tinejdžer imao loše ocene. Nije učio da bi nešto znao, već je verovatno učio da krade. Kad pogledam ocene, najupečatljivija mi je ona ocena, kao tinejdžer možete da vam škola ide loše, možete da se posvetite devojkama, utakmicama itd, ali kad sam video da pomenuti sem što iz ruskog jezika ima dvojku, ima i tri iz vladanja. Zamislite, ko je dobio trojku iz vladanja, taj je bio najlošiji đak po ponašanju i sad verujem da mu od mladosti to loše ponašanje ide.

S toga, gospodine predsedniče, mislim da je povređeno dostojanstvo, ali ne tražim da se o ovome glasa, iako je kriminalac pričao o kriminalu. Hvala.

Jovanović Stefan

Vi, gospodine Orliću, definitivno pokazujete da ne znate da vodite uopšte ovu sednicu i da uopšte ne razumete Poslovnik. Vi jeste dr elektrotehničkih nauka, ali očigledno o pravu ništa ne znate. Vi ste prekršili pa ceo Poslovnik, ali hajde, ja ću da kažem član 27. Vi dozvoljavate da se ovde daju ovakve kvalifikacije za, i ljude koji su u sali i ljude koji nisu u sali.

Znam ja da ste vi poetičan čovek, da pišete pesme, ali nisam znao da vam prija da i ovako slušate ovakve gluposti koje pričaju kolege sa druge strane.

Da kažem samo još jednu stvar. Kada kažete da je neko šef međunarodne bande lopova, za to je tužen predsednik Republike. Znate li koliko puta se pojavio na sudu? Ni jednom, zato što ne sme da se pojavi. Pozivali su se na imunitet u tom postupku.

Gospodine Orliću, naučite da vodite ovu sednicu. Vi se ovde ponašate kao vaspitač. Pokušavate da držite lekcije ljudima ovde. Prvo pročitajte Poslovnik, pročitajte kako se vodi sednica. Vodite računa o dostojanstvu ovog doma, vi ste predsednik Narodne skupštine.

Stefan Jojvanović

Pa, ja vam kažem opet, i peti put, da čujete.

Jovanov Milenko

Ovo je bukvalno isti slučaj kao sa ugovorima što je bilo. Znači, za ono gde mogu da odgovaram i gde mi traže da se odreknem imuniteta, tu neću, ali ako nekad neko bude tražio nešto drugo, ja onda hoću. Hajde pokažite da ste hrabri, pa na ovome što vam sad traže da se odreknete imuniteta, odrecite se, pokažite da stojite iza svojih reči.

Iznosite ovde tvrdnju, optužujete ljude za težak kriminal, pa šta će vam imunitet, valjda imate dokaze? Ali, ne pada vam na pamet da se odreknete imuniteta, vi hoćete da nekažnjeno izmišljate, da slučajno ne odgovarate. Samo, ima jedna za vas vrlo nepovoljna okolnost, šta ako se dese izbori, pa vam ne obnove imunitet, a najverovatnije i da hoćemo nećemo moći, budući da teško da se sa 2% može preći 3%? Kako ćete onda? Šta ćete onda bez imuniteta?

(Miroslav Aleksić: Bolje brinite vi o vama.)

Molim? I to je tačno i to ste u pravu. Brinućemo o sebi, ne o vama. Vi sami o sebi brinete, potpuno u korist onoga što mi želimo. Tako da ne bismo ništa dirali. U pravu ste, možda nešto pogrešim pa ispadne dobro po vas. Ovako, vi sami sebe savršeno uništavate i nema potrebe da se tu mešamo.

Ali, dana 29.06. 2009. godine ugovor na devet miliona 328 hiljada 955 dinara. Dana 29.06, znači u istom danu, iznos devet miliona 284 hiljade 60 dinara. Dana 15.06. 2011. godine iznos devet miliona 407 hiljada 176 dinara. Dana, 29.04.2011. godine iznos tri miliona 954 hiljade 141 dinar. Dana 04.05.2011. godine iznos dva miliona 60 hiljada 204 dinara. Dana, 28. februara 2012. godine iznos četiri miliona 537 hiljada 899 dinara. Dana 12.04.2012. godine jedanaest miliona, pazite ovo je interesantno, 2012. godine imamo izbore i 2012. godine u februaru, dakle četiri i po miliona, pa u aprilu 11,8 miliona, pa 17. aprila još četiri miliona 277 hiljada. Sve ukupno 54 miliona 726 hiljada 976 dinara ili 685 hiljada evra. Porodična manufaktura, malo tast, malo ja, radilo smo oba dva, sve super, svi zadovoljni, klimamo glavom. Šta ćemo da kažemo? Isto kao i za „Mielnijum tim“, neću da skinem imunitet zato što govorim istinu, a tamo gde mi niko ne traži da skinem imunitet, tamo hoću da ga skinem. Tako funkcioniše i sa ovim. Hvala.

Maja Popović

Sad imam priliku, poslaniče Aleksiću, da vam se obratim, imajući u vidu da sam i ranije zatražila reč, ali prosto predsedavajući mi je tek sad dao mogućnost da vam odgovorim.

U vašem izlaganju jasno je da želite da kriminalizujete kompletno rukovodstvo Republike Srbije. Saopštiću vam to da postupci koji su u toku, kao što sam i u više navrata danas, juče govorila, ne treba komentarisati. Govorite da tužilaštva i sudovi ne rade ništa povodom slučaja oko „Oluje“, povodom slučaja „Hrkalović“. Cela javnost zna da su oba postupka u toku, da je postupak vezano za Koluviju u toku. Hrkalović takođe u toku, to valjda ne sporite, to što pričam.

Pominjali ste Sinišu Malog i isticali sve vezano za izjavu, navodnu izjavu njegove bivše žene. To je zaista nizak udarac. Ne znam šta ste hteli time da dokažete i da pokažete.

Više puta u ova dva dana sam rekla da je postupak vezano za rušenje u Savamali okončan, da je vezano za ovaj saobraćajni udes, takođe znamo osobu koja je vozila, a ne želim i dalje, opet ponavljam, da komentarišem sudske odluke. Ako to treba, možemo da se dogovorimo na svaka dva sata da se osvrnemo na sve ove predmete, da konstatujemo da su oni u toku, ali to mislim da ne vodi ničemu.

Pokazali ste kroz vaše izlaganje da ne znate šta je nadležnost Ministarstva pravde. Ja niti tužim, niti sudim. Milim, prosto, to nisu nadležnosti Ministarstva pravde.

Na kraju ste me pitali, a što ste me pitali pre neki dan, šta ću da uradim sa ovim slučajem da su Veselinović i Radojičić na spisku za sankcije američkog Ministarstva pravde ili koga već. Ja ne postupam po nalazima američkih ili bilo kojih stranih organa. Mi možemo da postupamo kao Ministarstvo u smislu ako neko drugo Ministarstvo pravde nama pošalje zahtev po nekoj zamolnici, u tom slučaju mi možemo da postupamo. U drugom slučaju mi ne možemo da postupamo.

Dalje, moram da se osvrnem i na činjenicu da ste izgovorili niz uvreda prema predsedniku Republike. Rekli ste da predsednik Republike, molim vas slušajte me sada kada se vama obraćam i odgovaram, jer pokušavam da vam odgovorim na sve ovo, rekli ste da predsednik Republike govori bljuvotine.

To samo dokazuje o vašem nivou komunikacije političke. Želim zaista da se vratimo na akademsku diskusiju i akademski način komunikacije u ovom domu.

Kada sam izlazila malopre na pauzu na par sekundi, vi ste meni dobacili da sam izlazila i da vam nisam odgovorila na sva pitanja, a da imate još što šta da mi kažete što je imalo neku drugu konotaciju, da sada ne navodimo, jer i vi ja znamo na šta ste mislili. To mislim da nije u redu i nije kulturno. Hvala.

Aleksić Miroslav

Ne znam, uvažena ministarko, zaista na šta ste mislili. Rekao sam da imam što šta da vas pitam i pitao sam. To je ovo za Veselinovića i Radojičića.

Znate, da vam kažem, i te kako ja znam šta su vaše nadležnosti, ali morate biti svesni jedne činjenice – jel vi mislite da se opozicija svih ovih godina i dok vi niste bili ministar, bavi ovim istragama zato što voli. Jel vi mislite da je posao narodnog poslanika ili bilo kog opozicionog političara da istražuje šta se desilo u „Telekomu“, šta se desilo u „Krušiku“, šta je bilo u Savamali. Ne, mi niti smo policija, niti smo tužioci, niti smo bilo kakvi istražni organi. Mi bi trebali da govorimo o politici. Ali u društvu u kome institucije ne rade svoj posao, u kome je sve na glavačke okrenuto, mi moramo da radimo i to da bi branili sami sebe, da bi branili državnu imovinu, da bi branili građane Srbije. O tome se radi.

Ne shvatate suštinu. Suština je da su razorene institucije, a razorene su zato što je razoreno pravosuđe. Kada pravosuđe ne radi svoj posao, onda nijedna druga institucija ne radi svoj posao. Zašto? Nema odgovornosti. Onda direktor EPS-a može da radi šta god hoće. Onda i direktorka REM-a može da radi šta god hoće, onda i svi ostali mogu da rade šta god hoće bez odgovornosti, bez sankcija. Onda su zaštićen političari, jer su oni ti koji štite sami sebe, oni koji su na vlasti. Zato se opozicija bori, i utoliko ova naša borba je veća i važnija, nego da je normalno stanje i da mi danas ovde govorimo o našim programima, zaista da govorimo o pravosuđu.

Jel vi mislite da ja ne vidim da ovo nema blage veze sa raspravom o pravosuđu. Nema. Nema je nigde u društvu.

Predsednik je došao da priča o Kosovu, branite ga, u redu. Da li je govorio nešto o planu. Ne. Razračunavao se sa opozicijom. Vređao jednu stranu, vređao drugu stranu itd. To je problem, gospođo ministar.

Božić Sandra

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Orliću.

Jedni stvar bo samo o amandmanu da istaknem, a zaista bih volela da se vratimo ono što jeste suština i ono o čemu govorimo danas, a vezano je za ovih 11 zakona, između ostalog, svega onog drugog što je na dnevnom redu. Ali, znate neki legitimitet oni koji govore upravo o ovoj temi moraju da imaju, ali većina onih koji su se danas nažalost, javili sa onde druge strane zaista to nema.

Čisto da bih objasnila bliže o čemu se ovde radi. Kada govorite o lopovluku, zaista ne možete imati nijednu jedinu mrlju, a kamoli nekoliko presuda koje govore upravo u prilog tome da ste vi osuđeni lažov.

Između ostalog, jedna tužba koja ide i na moje ime od strane gospodina koji je maločas govorio tiče se jednog običnog Tvita, očigledno Tvita koji je mnogo zaboleo, s obzirom da zaista, rekla bih, da za ovakve stvari trošiti vreme suda je zaista u najmanju ruku neprimereno.

Tvit je sledeće sadržine – pa, vi sami procenite, pa povežite sa onim odlaskom iz ove sale kada predsednik Aleksandar Vučić govori o najbitnijoj temi Kosovu i Metohiji - „Mišu po vokaciji, hrabar si samo na Tviteru. Po sudovima ne smeš ni na hodniku pored Andreja Vučića da prođeš, nego bolje narodu reci kako si svom dobrom prijatelju namestio gasifikaciju Trstenika dok si bio predsednik opštine i tako stotine miliona stavio u svoj džep“.

Dakle, ovo je jedan Tvit koji je očigledno udario tamo gde ne treba. Ja se nisam, predsedniče Narodne skupštine, pozvala na imunitet, niti ću. Mislim da je moja dužnost da pokušam u najmanju ruku na ovakve pravne marifetluke da odgovorim na način na koji su oni koji su me tužili za slučaj ovog Tvita i zaslužili. Svakako da je sud već doneo svoju odluku da su u pitanju zaista overeni sudski lažovi.

Prema tome, takvi i kao takvi ne mogu ovde u najmanju ruku govoriti na ovu temu baš onako kako su pobegli sa sednice kada se govorilo o Kosovu i Metohiji, bilo bi barem ravno pravedno da se po ovoj temi uopšte ne javljaju. Hvala.

Olenik Aleksandar

Dame i gospodo, vreme je da se malo vratimo na zakon koji je predmet rasprave. Ovo prepucavanje možda je zanimljivo, ali nije toliko korisno.

Ono što fali Predlogu zakona o VST i generalno o uređenju tužilaštva je pravosudna ili ti tužilačka policija. To je nešto što postoji u više zemalja Evrope i ima svoju korist.

Najlakše je da se objasni na primeru Savamale. Neko je pomenuo malopre. Policija nije reagovala kada su je građani zvali koji su bili tučeni i vezivani, otimani su im telefoni. Sutradan tužilac i da je hteo da vrši istragu on je morao da pozove tu istu policiju koja nije štitila građane i da traži od njih prikupljanje obaveštenja i saslušanje. Suštinski, policija koja je izvršila krivično delo, jedan je osuđen pravosnažno, ako se dobro sećam, je trebala da istražuje samu sebe. Zato u velikom broju zemalja Evrope postoji pravosudna ili ti tužilačka policija jer bi onda u tom slučaju tužilac direktno naložio svojoj policiji da uradi istragu.

U ovom slučaju tužilac nadležni nije čak mogao da da ni nalog policiji sa Čukarice ili Novog Beograda da dođe da uradi istražne radnje. Ne, on je po zakonu ondašnjem, a i po ovim izmenama, to ostaje isto, imao jednu jedinu mogućnost, da angažuje baš tu policiju protiv koje vrši istragu da ona samu sebe isleđuje.

Jedini način da se to promeni to je pravosudna ili ti tužilačka policija. Problem inače postoji godinama ove vrste zato što kada tužilac da nalog policiji, policija ako ga odbije tužilac jedino može da se žali načelniku, odnosno šefu i tu je kraj. Nikakav drugi efikasan metod tužilac nema da upravlja policijom, a tužilac bez policije ne može da uradi ništa. Tako da ako ste hteli reformu i hteli da osnažite tužilaštvo pravosudna ili tužilačka policija je preko potrebna. Hvala.

Olenik Aleksandar

Dame i gospodo, pošto smo do sada već dokazali da članom 49. SNS direktno utiče na izbor istaknutih pravnika vreme je da se osvetli član 44. tačka 1. stav 8. koji bi trebao da govori o tome da istaknuti pravnici ne mogu da se bave politikom, odnosno da ne mogu da budu političari.

Definicija koja je tu navedena i koja se predlaže je da snažno ne utiče na donošenje političkih odluka. Već smo pričali o tome, pa postavlja se pitanje – šta znači to da snažno ne utiče na donošenje političkih odluka? Da li to znači da mi poslanici koji ispunjavamo ostale uslove iz zakona možemo da budemo pravnici istaknuti jer da li mi utičemo snažno na odluke ili utičemo malo na odluke političke ili utičemo osrednje na odluke, ali ne snažno.

Ova odluka je napisana po zahtevu Venecijanske komisije, ali je napisana tako da nema svrhu. Ova odluka direktno može da proizvede situaciju da će političari prepodne biti političari, a popodne će biti istaknuti pravnici.

Ako ste hteli da zabranite političarima da budu pravnici istaknuti, trebali ste tako i da napišete, ali namerno to niste uradili da bi prosto svi oni koji vaš Odbor za pravosuđe predloži mogu da nastave da budu i istaknuti pravnici, da budu članovi VSS ili tužilaštva, da utiču na izbor sudija i tužioca, a da istovremeno budu i političari, jer kako ćete da dokažete da li je neko snažno uticao na političke odluke ili taj njegov uticaj na političke odluke nije bio snažan? Hvala vam.

Kučević Selma

Zahvaljujem, predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što pretpostavljam da znate, amandmanima na predložene zakone u oblasti pravosuđa zapravo pokušavamo da pošaljemo poruku o nesaglasnosti sa predloženim zakonskim rešenjima koji se nalaze pred nama. Smatram da kao najveće zakonodavno telo ne smemo dozvoliti da se na neki način urušene pravosudne institucije dodatno uništavaju dodatno lošim zakonskim rešenjima. Pozivanje na Venecijansku komisiju i sporno održani referendum za koji nije postojala niti dovoljna informisanost, a ni zainteresovanost građana ne daje nam za pravo da ulazimo u reforme kojim se ovakvim zakonskim rešenjima ne može promeniti stanje u jednoj od najvažnijih grana vlasti kakva je sudska, odnosno pravosuđe.

Pravosuđe mora biti samostalno, pravosuđe mora biti nezavisno, oslobođeno svih spoljašnjih uticaja i samo kao takvo može biti garant efikasnosti i može služiti pravdi. Mnogo je zaista praktičnih slučajeva koje možemo navesti o nefunkcionalnosti pravosuđa. Suđenja koja traju godinama samo su jedan od primera.

Ne mogu, a da ne pomenem i slučaj Ernada Bakana koji je stradao na licu mesta na pešačkom prelazu. Ovom devetnaestogodišnjem dečaku, odnosno ubici koji je bahatom vožnjom usmrtio momka izrečena je veoma sramna presuda od godine i pet meseci. Da li smatrate da roditelji ovog momka, prijatelji i poznanici i dalje gaje iluzije o pravdi i pravednosti? Naravno da ne. Ali nažalost, oni nisu usamljeni u tome i postoji dakle mnogo sličnih slučajeva, poput montiranog političkog procesa u Sandžaku koji je ponovo pokrenut, pa ni nakon 30 godina žrtve i porodice političkih zatvorenika nemaju mira…

Kučević Selma

Da.

Nemaju mira i kontinuirana sada već pravna represija istih nad ovim ljudima ne prestaje, kao da već nisu dovoljno istraumirani činjenicom da su im roditelji mesecima i godinama i oni sami mučeni preživljavali razne oblike zlostavljanja i torture u zatvorima.

Sasvim se logično nameće i pitanje kojim se to načelima i uticajima vode tzv. sudije i tužioci u ovakvim i sličnim predmetima. Kredibilitet nosioca važnih pravosudnih funkcija zaista mora biti na najvišem nivou, o čemu bi svakako trebalo da svedoči i višegodišnji staž u struci i primeni zakona.

Zato smatram da je vrlo pogubno to izmeštanje izbora sudija i tužilaca iz Narodne skupštine, ali i ukidanje probnog rada. Da bi sudstvo i tužilaštvo bili nezavisni i samostalni od bilo kakvih spoljašnjih faktora, smatram da je neophodno predvideti i plate koje odgovaraju dostojanstvu sudija i težini funkcija koje nose, što je takođe propušteno ovim predlozima zakona.

Iz gore navedenih razloga smatram da ne postoje dovoljni argumenti koji svedoče da će predložena zakonska rešenja poboljšati zakonski okvir, kao i stanje u našem pravosudnom sistemu. Zahvaljujem.

Puškić Borko

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ukazujem na povredu Poslovnika, dostojanstvo, član 107. Prethodni govornik, pored činjenice da je separatističke institucije na okupiranom Kosovu i Metohiju posetila juče, prekjuče sa dva narodna poslanika iz ovog doma, Imamovićem i Kamberijem, traži određene reciprocitete u pravnom i ustavnom delu.

Smatram da je ovo sramotno i da ste morali na neki način da intervenišete, imajući u vidu da neko podržava otvoreno separatizam na teritoriji Republike Srbije, odnosno 15% njene okupirane teritorije, da se mi grčevito borimo u ovom ovde domu da sačuvamo teritorijalni integritet i da poštujemo po onoj zakletvi svih narodnih poslanika zagarantovana ljudska i manjinska prava. Ne možemo da gradimo manjinska prava, ljudska prava ako povređujemo teritorijalni integritet ove zemlje, njen Ustav, njen ustavni poredak, njene zakone i ako povređujemo većinu.

Puškić Borko

Da, da, sad pre minut.

Puškić Borko

Pa spomena Sandžaka, spomena Sandžaka, a ja sam se i nadovezao na posetu okupatora i separatista i teroriste Aljbina Kurtija, gde se traži ustavni neki reciprocitet. Ja sam pažljivo ispratio sad to i u skladu sa time sam danas i sa određenim saopštenjem i reagovao.

Smatram da treba da se izjasni Skupština i smatram da uvek treba da opomenete govornike koji smatraju i tretiraju raški deo oblasti, odnosno Raški okrug i Zlatiborski okrug, drevnu srpsku državu, kolevku, na neki način kroz neki Sandžak.

Puškić Borko

Da. Zahvaljujem.

Zečević Zoran

Poštovani predsedniče, pozivam se na član 27, predsednik Narodne skupštine stara se o primeni ovog Poslovnika, koji mora da bude u skladu sa Ustavom.

Vi svaki put dozvoljavate da određeni poslanici krše Ustav. U našem Ustavu nigde se ne pominje reč: „Sandžak“.

Zečević Zoran

Ako je bilo, ali po drugom članu.

Zečević Zoran

Vi ste dužni, predsedniče, da čuvate Ustav, a vi ga redovno kršite.

Kučević Selma

Zahvaljujem, predsedniče.

Povređen je član 106. U članu 1. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Dakle, trebali ste da zaustavite ove fašističke izlive. Ja ne znam iz kog razloga ljudima na sam pomen Sandžaka…

Kučević Selma

A zašto niste njih upozorili dok su oni govorili?

Kučević Selma

Pa kasno, kasno. Predsedniče, kasno. Molim vas da na vreme reagujete.

Kučević Selma

Onda nemojte da im dozvoljavate da ubuduće ovo rade.

Kučević Selma

Da.

Nikolić Dragan

Obrazlažem amandman.

Mi smo kao poslanička grupa ispred Srpske stranke Zavetnici probali da koliko-toliko popravimo ovaj set zakona iz oblasti pravosuđa. Hteli smo i naša glavna ideja je da se ipak kontrolna uloga Narodne skupštine Srbije pojača, ne u smislu da mi ne propuštamo odluke Visokog saveta sudstva, Visokog saveta tužilaštva, njihov izbor, proceduru. Naša je bila ideja, a i ovaj amandman se toga tiče, da za izbor predsednika Visokog saveta tužilaca bude zatraženo odobrenje ovog visokog doma. Da mi samo odobrimo ono što je već kroz čitavu proceduru i kroz čitav postupak provedeno, ono što su izabrali ljudi koji su izabrani, mislim na gospodu tužioce i sve one koji su članovi tog Visokog saveta tužilaštva, a da mi samo ovde deklarativno, rekao bih, odobrimo izbor predsednika tog saveta.

Ovo kažem zbog toga što sam i u opštem delu obrazlažući naveo da u svim zemljama Kvinte koje su nas i pritiskale da nam uspe referendum o izmeni Ustava u oblasti pravosuđa nigde ne važi ovaj sistem i svuda je na neki način kontrolna uloga, odnosno visokog doma kakav je Narodna skupština Srbije zapisano.

Mi ćemo na ovaj način potpuno izgubiti kontrolu, dozvolićemo da se tužioci međusobno biraju, dozvolićemo da se sudije međusobno biraju, imajući u vidu da je kvorum i imajući u vidu da je broj ljudi koji odlučuju o tome veoma mali. Plaši me, što manje ljudi, to veći rizik za korupciju. Hvala, ministarka.

Borko Pušić

Zahvaljujem, predsedavajući.

Smatram da je jako uvredljivo za jedan antifašistički pokret kome pripadam ja, ispred Srpskog pokreta Dveri, za razliku od prethodnog govornika koji obogotvorava i idealiziju Aćif efendiju, otvorenog fašističkog okupatora, Aćifa Bljutu, Albanca koji je nekoliko stotina Srba u Raškoj oblasti, u dolini reke Raške u Novom Pazaru obesio za bandere i koji je bio otvoreni saradnik u procesu okupacije i Raške oblasti i Srbije i komplet Balkanskog poluostrva od nacističke Nemačke.

Smatram da je to zaista uvredljivo i ja iz džentlmenskih razloga neću na ovu provokaciju odgovoriti adekvatno kako bi trebalo, ali prosto nemojte da iza onoga što radite da na neki način pokušavate da abolirate sebe i da nekim prstom u drugoga uperite.

Ja sam danas u ime poslaničke grupe Srpskog pokreta Dveri pisanim dopisom i verskoj i uopšte Savezu jevrejskih opština na teritoriji Srbije se obratio, da saosećam sa njima, jer ovih dana su imali vandalske činove gde su oštećene njihove prostorije, groblja i sva njihova nepokretnost. Da li je moguće da neko ko pripada antifašističkom pokretu ili fašističkom osuđuje na jedan antisemitski način progon jevrejske zajednice u Srbiji, a za sutra se zakazuje u 11.00 časova konferencija za medije, gde ću na taj način da pozovem javnost da jednu manjinu koja je stradala ozbiljno na ovim prostorima sa srpskim narodom, od Jasenovca, od Jajinaca, od Starog sajmišta do „Novosadske racije“, da se na taj način glorifikuje.

Mi u ime srpskih rodoljuba i patriota to nećemo dozvoliti i mi smo srpska državotvorna politička opcija, rodoljubi, patriote i nećemo drugima da to spočitavamo, ali ako neko podržava Aćim efendiju, okupatora, zločinca, koji bi trebao da se ukloni, ta sramna ploča u Novom Pazaru, čija je politička opcija upravo gospođe pomenute to i postavila, mi ćemo se uvek prema tome na jedan negativan kontekst i suprotstaviti i dati jedan jasan i kategoričan stav. Hvala.

Olenik Aleksandar

Dame i gospodo, da se opet vratim Predlogu zakona o Visokom savetu tužilaštva.

Jedan u nizu problema po ovom zakonu je član 20, odnosno kvorum za odlučivanje o svim važnijim odlukama je osmoro. Od tih osmoro, pola kvoruma čine istaknuti pravnici za koje smo već detaljno objasnili da će svi do jednog biti predstavnici SNS i da će moći da se bave politikom, iako je formalno to zabranjeno.

Šta se njima dozvoljava na ovaj način? Dozvoljavaju im se dve stvari. Prvo, da ključno utiču na sve najbitnije odluke, jer bez njih ne može da se dođe do kvoruma. Znači da će SNS kao trenutno većinska, preko ovih istaknutih pravnika direktno, bez ikakvih većih problema, birati ovaj put tužioce, jer o njima pričamo.

Druga opasnost je opasnost da ovo četvoro svojim nedolaskom ili izbegavanjem rada mogu da blokiraju u potpunosti rad ovog saveta. Bez njih nema kvoruma. Ne postoji sankcija koja može da bude izrečena ovoj četvorici istaknutih pravnika koja bi ih naterala da rade svoj posao. Oni mogu da budu smenjeni nakon što neko vreme ne budu dolazili, ali za to vreme koje ne dolaze rad Saveta je blokiran. Čak i ako ih zamenite pa dovedete nove iz SNS istaknute pravnike, i oni opet mogu da ne dolaze i opet nema nikakve sankcije, tako da Srpska napredna stranka preko ovih istaknutih pravnika i suštinski i formalno apsolutno kontroliše rad Visokog saveta tužilaštva i to je ono što je direktno protivno evropskoj praksi, pa čak i Venecijanskoj komisiji, na koju se vi tako rado pozivate. Hvala.

Stefanović Borko

Hvala, gospodine predsedniče.

Ministarka, mi smo podneli amandman vezano za član 9. Zakona o Visokom savetu tužilaštva samo iz tehničkog razloga, zato što smatramo da su ovde suštinski izmešane odredbe koje su već detaljno precizirane, određene u Zakoniku o krivičnom postupku i nekim drugim propisima.

Dakle, sam član 9. ne vidim kakvu ima pravnu težinu, potrebu uopšte, zašto je uopšte i izneto ovde, zato što su na neki način standardizovani određeni pojmovi koji su već, ponavljam, detaljno obrađeni u nekim drugim zakonima koji se konkretno i uže bave tom problematikom?

Ono što jeste problem to je da iako to nije neposredno vezano za član 9, ovo je inače glas struke, ovo nije politički stav stranke, nego je struka uočila tu nedoslednost koja ne bi ništa vas koštala kao formalne predlagače ovih zakona da se ukloni taj član 9, zato što smatramo da je suvišan, nepotreban i da ne doprinosi na bilo koji način preciziranju odredbi.

Ono što svakako se ne odnosi na član 9, a to jeste da taj problematičan položaj nižih tužilaca u odnosu na Vrhovnog tužioca, o čemu smo detaljnije govorili i govorićemo kasnije kod narednih amandmana. Smatramo da na taj način će biti nastavljena i na neki način cementirana paraliza rada tužilaštva zbog toga ako dođe nekim slučajem ili ostane sadašnji Vrhovni tužilac, da neće tužioci po Srbiji vršiti svoj posao zato što će biti u strahu ili od tužilaštva ili od toga da završe stanje neaktivnosti, nepostojanja gonjenja određenih važnih krivičnih dela.

Dakle, prvi deo se odnosi na član 9. uz molbu i predlog da je on nepotreban, po nama da se briše, jer je već sadržan u drugim predlozima zakona i ne vidim, zaista, sem terminološke potrebe da se to napiše, ne razumem zbog čega, a nadam se da ćemo dobiti odgovor. Hvala.

Maja Popović

Ja ovde čitam član 9. priča se o potpredsedniku Saveta koji obavlja poslove predsednika Saveta u slučaju sprečenosti. Da li ste na to mislili? Pa, tako ste rekli, imajući u vidu da ste se pozvali na to, Zakon o Visokom savetu tužilaštva, član 9. Pogledajte. Očigledno je neka greška u pitanju. Pažljivo smo vas slušali, pa je u pitanju greška sigurno.

Olenik Aleksandar

Dame i gospodo, sledeći u nizu problema Predloga zakona o Visokom savetu tužilaštva, jeste budžet. Odredbama predloženim u okviru republičkog budžeta postoji poseban deo, odeljak za Visoki savet tužilaštva i ministar nema nekog velikog udela u njegovom određivanju, ali ima u naplati, odnosno isplati, transferu novca.

Konkretno, predsednik Visokog saveta tužilaštva ili sam Visoki savet tužilaštva, šta god hoće, šta god misli da im treba iz tog budžeta mora da traži, a Vlada hoće, a ne mora da plati i može da ucenjuje i postavlja uslove. Što bi rekli, koliko para, toliko muzike. Zato je praksa, odnosno standard u Evropi, a pozivamo se na Venecijansku komisiju, da i Visoki savet sudstva, ali i Visoki savet tužilaštva o kome sad govorimo ima svoj poseban budžet, što znači da predsednik Saveta ili sam Savet ne mora da traži dozvolu niti od ministra, niti od Vlade da bi dobio, transferisao, isplatio, naplatio nešto.

Ovako, kako je sada postavljeno samo se odvoji koji je iznos na godišnjem nivou unapred za ove svrhe, ali o toj trošnji, uplati i korišćenju toga novca, odlučuje Vlada, a ne Visoki savet sudstva.

Zato bi trebalo da prosto, jednostavno da se formira poseban budžet za ova visoka saveta, i na taj način bi se vrlo efikasno, prosto i jednostavno ograničio finansijski, ajde da kažemo potencijal za ucenjivanje od strane Vlade prema savetima i nametanje volje Vlade u odnosu na Savet i tužilački ali i sudski.

To prosto je moglo da se prepiše od većine evropskih sistema i da se vidi kako to u praksi na jedan pristojan način funkcioniše. Hvala vam.

Maja Popović

Ja sam o ovome već izlagala, ali ne postoji poseban budžet za pravosuđe. Postoji jedan jedini budžet Republike Srbije, i on nije ćup bez dna.

Ono što je bitno da naglasim da će svakako i saveti pregovarati o visini tog budžeta. Vi uporno ponavljate da su oni, da će biti uskraćene, da će Vlada odlučivati, pa, mi o svakom budžetu i sad u ovom trenutku, kada Ministarstvo pravde pregovara o potrebama za pravosuđe, mi svaki put se dogovaramo i pregovaramo.

Više puta sam isticala, da radimo kao tim.

Što se tiče plata sudija i tužilaca, to sam takođe više puta govorila, mi imamo aranžman sa MMF, i mi smo time limitirani. Kada se bude novi aranžman za MMF ugovarao, ovo sve što smo do sada pričali će se pregovarati na te teme, povećanja plata sudija i tužilaca, ali to prosto, mi moramo da radimo u dogovoru, odnosno u pregovorima sa MMF.

Naravno, da Ministarstvo pravde podržava povećanje plata, jer povećanje plata predstavlja garant nezavisnosti sudija i samostalnosti javnih tužilaštava. Ako treba da ponovim, na svaka dva sata, ja sam tu, ja ću ponoviti i naravno da podržavam predloge i sudija i tužilaca njihovih udruženja za ovo povećanje plata, ali za to moraju da se steknu uslovi. Zato je neophodno da svi mi ministri zajedno radimo, a sutra VST, u dogovoru sa Ministarstvom finansija, da donesu najbolji mogući budžet, a svakako će trebati da se pojača i kapaciteti ovih saveta, imajući u vidu da oni su dobili mnogo veća ovlašćenja o predlozima ovih zakona. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆA (Sandra Božić): Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Gavrilović.

Izvolite, imate reč.

Gavrilović Miodrag

Jednina i množina, rekli ste normativna jednina. Slušajte sada šta piše u članu 10. – drugi organ Republike Srbije AP, jedinice lokalne samouprave, gradske opštine, nosilac javnih ovlašćenja, fizičko i pravno lice, itd.

Znači u jednom stavu jednog člana imamo jedninu, normativnu, a i množinu, verovatno normativnu. Dosta je kontradiktornosti kod vas bilo i u subotu i u nedelju.

Pazite sada šta ste rekli u subotu, nisam siguran za vreme između 13.45 i 14.00 časova, rekli ste – nismo mi bili u obavezi, niti je Venecijanska komisija tražila, nego smo mi tražili od Venecijanske komisije da da mišljenje na naše predloge zakona, a onda ste u nedelju u 12.26, to sam dobro zapisao i zapamtio, rekli ste da je naša obaveza bila da pošaljemo Venecijanskoj komisiji, naš predlog o usvajanju plana, o akcionom planu pristupanju pregovora.

Još drugih nekih kontradiktornosti naravno da ima, ali da svedemo na ovu jedninu i množinu. Malo to deluje i neobično, s obzirom, da ako imamo javno tužilaštvo, to bi trebalo da predstavlja nas kao javnost da možemo da znamo šta tužilaštvo radi.

To je smisao reči, javno tužilaštvo. Kada to pretvorimo u normativnu jedninu, dobijemo tajno tužilaštvo.

Ne znam da li me razumete, Zagorka Dolovac, prosto je žena koja se ne pojavljuje i ne bavi uopšte ovim našim bilo kakvim problemima, ne štiti državu, kao što su kolege već rekle.

Ja vas molim da uskladimo tekst u našim predlozima Ustava i to će biti moj zakon sutra, da bar u tom pismenom delu bude sasvim u redu. Hvala.

Maja Popović

…Da sam rekla da Venecijanska komisija od nas nije ništa zahtevala, nego da smo mi zahtevali od Venecijanske komisije da nam da mišljenja na ovaj zakon, a ovaj drugi deo, ne razumem, možete da mi pokažete snimak, ja se stvarno ne sećam da sam tako nešto izgovorila, ne znam u kom kontekstu, zato što znam odlično šta sam rekla juče. Ono što sam želela da naglasim kada su određeni poslanici govorili kako idemo po diktatu zapadnih zemalja, zemalja KVINTE, u tom smislu sam rekla da nije Venecijanska komisija od nas zahtevala bilo šta, nego smo mi tražili mišljenje da li smo ove predloge zakona uskladili sa evropskim standardima i to je bila cela moja priča.

Što se tiče normativne jednine ili množine, ako i postoji neka greška, mi ćemo kroz tehniku to da…

(Miodrag Gavrilović: Ja vas molim da usvojite i ovaj moj amandman, već ste dva usvojili.)

Bio je red reči, ne pravopis. Hvala.

Stefanović Borko

Hvala gospođo predsedavajuća, mi smo podneli amandman na član 11. zakona o tužilaštvu. Da bismo bili precizni, pošto je ovde bila greška malopre, mi tražimo da se taj postojeći član izmeni i da on sada glasi – u cilju obezbeđivanja objektivnog pravovremenog i tačnog obaveštavanja javnosti o radu Javnog tužilaštva, ono je dužno da obezbedi informaciju o aktivnostima koje preduzima u vršenju javno tužilačke funkcije i postupcima koje vodi, itd.

Zašto ovaj amandman? Zbog toga što u onome kako je predloženo u Zakonu o tužilaštvu ne postoji obaveznost, nego postoji na neki način upućivanje da se javnost obaveštava, što je potrebno i plemenito i mislim da je važno, ali ono što tražimo i što jeste naš, ne samo pravni, već politički stav, da je Javno tužilaštvo, naročito sam vrh Javnog tužilaštva, dužno i u obavezi naročito najtežim krivičnim delima ili kako je ovde definisano o delima koja izazivaju pažnju javnosti, redovno obaveštava javnost.

Dakle, mi smatramo, da ne samo da je u obavezi, nego čak i da je u obavezi da to radi minimum jednom u sedam dana. To postoji u nekim drugim pravnim sistemima, smatramo da je to potrebno baš iz razloga da bi se izbegle situacije koje smo gledali i na ovoj Skupštini, uvažena ministarka, gde se definiše i priča o tome, o ovom i onom slučaju koji nije dobio odgovarajući pravosudni završetak.

Dakle, potrebno nam je tužilaštvo u neprekidnoj sedmičnoj obaveznosti interakcije sa javnošću i onda ne bismo imali situaciju kakvu imamo sada, da gospođa Dolovac, prosto, pa evo sada smo probili deceniju, kako izbegava na bilo kakav način, na bilo kom slučaju, u bilo kojoj osetljivosti, bilo kojoj težini krivičnog dela da razgovara sa javnošću i onda dolazimo do nepotrebnih spekulacija.

Onda političari, najčešće iz vlasti, vrše javna televizijska suđenja, onda se u televizijskim studijima se raspravlja o nečemu o čemu ne bi trebalo da se raspravlja.

Ovaj amandman po našem mišljenju bi otklonio tu situaciju. Hvala lepo.

Gavrilović Miodrag

Opet pričamo o nekom pravopisu, pričamo o tome kako bi bilo dobro da uskladimo neke stvari, ali evo imamo baš i primer u vezi sa usvojenim amandmanima.

Član 144, evo, molim kolege, mogu da pogledaju u ovoj zbirci propisa, strana 121, piše: nezavisnost sudija, a ranije smo imali u samom našem Ustavu nezavisnost sudije, a ovo će biti objedinjeno. Znači, prosto pričamo o normativnoj jednini, a imamo množinu.

To nije nevažno zato što će to biti važno za neko kasnije autentično tumačenje, gde će biti važno tumačenje kako smo mi mislili i na koji način da određene norme budu prihvaćene kod sudija i onda ćemo da izbegnemo situaciju da dolazimo do toga da postoji pravna mišljenja koja daju nadležna veća sudska i Visoki savet sudstva.

Imali smo raspravu na odboru o tome sinoć da li postoji sudska praksa kao izvor prava, pa kažu kolege ne postoji, ali u praksi ona jeste izvor prava i to treba da izbegnemo, jer normativna akta koja mi imamo u našem pravnom sistemu govore da imamo Ustav, da imamo međunarodno prihvaćene ugovore, da imamo opšta pravila međunarodnog prava, da imamo zakone i gde imamo druge opšte akte. Nigde se ne pominje da imamo kao izvor prava sudsku praksu.

Zbog ovakvih stvari, pravopisa i stilskih izraza moramo da budemo svesni da dolazi do problema jer se žuri. Brz sreću ne stiže i, naravno, što je brzo to je i kuso. Upravo to i radimo, jedemo plodove otrovnog drveta.

Šulkić Dejan

Zahvaljujem.

Podneli smo amandman na odredbu člana 12. Predloga zakona koji uređuje udaljenje sa funkcije člana Saveta.

U prvom stavu ovoga člana predviđa se obavezno udaljenje sa funkcije za vreme trajanja pritvora. Dakle, norma je imperativna, dok se kasnije u drugom stavu govori o okončanju postupka, zapravo za utvrđivanje osnova za prestanak funkcije člana Saveta i u stavu 5. se kaže da protiv odluke o udaljenju član Saveta može izjaviti žalbu Ustavnom sudu koje isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe u roku od tri dana od dana dostavljanja odluke.

Predloženim amandmanom zatražili smo da se precizira da se protiv ove odluke može izjaviti i žalba u slučaju iz stava 2. ovoga člana, jer na neki način bi možda moglo da se protumači da se tiče i obaveznog udaljenja sa funkcije i trajanja pritvora, što je besmislica, jer dok traje pritvor svejedno ne može da obavlja tu funkciju.

Odredbama predloga zakona se uređuje prestanak i razlozi za prestanak funkcije, tako da, po našem predlogu, bi trebalo precizirati ovu odredbu da se ona tiče postupka za utvrđivanje osnova za prestanak funkcije iz razloga koji su navedeni u članu 54, a to su - ukoliko bude osuđen za delo kazne zatvora od najmanje šest meseci, ako prestane državljanstvo, ako postane član političke stranke, nedostojan je za vršenje funkcije člana Saveta ili ako učestalo ne učestvuje u radu Saveta bez opravdanog razloga. Hvala.

Stefanović Borko

Mislim da je čak i slična stvar. Smatramo ovim našim amandmanom da nema nikakvog opravdanja da se članu Saveta, koji je već udaljen sa funkcije za vreme trajanja pritvora, omogući pravni lek protiv odluke o udaljenju sa funkcije iz ovog razloga.

Dakle, on svakako ne može faktički da vrši funkciju člana Saveta dok je u pritvoru, a protiv odluka o određivanju i produženju pritvora on već ima na raspolaganju redovne pravne lekovi koji su u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku. Dakle, samim tim, ukidanjem pritvora prestaje i osnov sa udaljenja sa ove funkcije na koju se odnosi.

Dakle, čini mi se da je ovo još jedna u nizu nelogičnosti stvari koje pokazuju da ako je član Saveta već stavljen u pritvor i da već ima na raspolaganju pravne lekove vanredne i redovne, koje mu omogućava Zakonik o krivičnom postupku, ne znam zbog čega je ovako nešto potrebno i zbog toga smo nakon reči „udaljenju“ dodali ove predložene stavove iz stava 2.

Hvala lepo.

Milenković Kerković Tamara

Predsedavajuća, zahvaljujem.

Poštovane koleginice i kolege, pored 58 amandmana koje smo podneli na ovaj takozvani set pravosudnih zakona, a prilikom čijeg formatiranja smo konsultovali i primedbe svih stručnih i strukovnih udruženja, kao i Transparetnost, koja se danas oglasila da nijedan od amandmana nije prihvaćen, je i amandman na član 13. Zakona o Visokom savetu tužilaštva, koji kao i mnogobrojni unosi brojne razlike u statusu članova koje čine ovo najviše telo koje treba da odlučuje o statusu tužilaca i tužilaštva u Srbiji za koje znamo i čuli smo danas u kakvom je statusu.

Ovaj član koji mi želimo da se promeni odnosi se na njihov radno-pravni status i to samo na radno-pravni status ovih članova koji se biraju. Dakle, izbornih članova, onih koje bira Narodna skupština, a to najčešće u posebnom postupku o kome smo dosta slušali na prethodnoj raspravi, koje će na kraju birati petočlana komisija i na radno-pravni status ovih tzv. istaknutih pravnika, kojima je u čitavom zakonskom tekstu pružana velika privilegija i u odnosu na koje su drugi izborni članovi diskriminisani, a to su javni tužioci.

Ovde konkretno se radi o tome da su izborni članovi Visokog saveta tužilaštva, dakle, oni osim ministra pravosuđa, nažalost, ministar nije sada tu i vrhovnog javnog tužioca, se nalaze u radnom odnosu u ovom telu i ostvaruju prava iz radnog odnosa javnotužilačke funkcije. Međutim, predviđa se izuzetak i mi smatramo da je taj izuzetak jedan veliki koruptivni rizik jer omogućava lojalnost tog tzv. istaknutog pravnika na koga se odnosi, a to je, kako zakon kaže, nastavnik pravnog fakulteta, prema izuzetku iz člana 11. stav 3, čime se on stavlja u povlašćeni položaj u odnosu na ostale jer zadržava i radni odnos na svom fakultetu.

Smatramo da se na ovaj način diskriminišu ostali članovi koji takvu mogućnost nemaju, već im se zabranjuju neke druge delatnosti. S druge strane, omogućava se ovom jednom izabranom članu od strane najčešće jednog malog kruga ljudi da se ovom ovako značajnom funkcijom od koje zavise temelji ove zemlje bavi kao dopunskom delatnošću.

Dakle, ja ne razumem zbog čega je i ovaj naš amandman odbijen, jer on zaista želi da omogući da se bez rizika korupcije ovo telo formira i da radi.

Nama nije potreban Visoki savet tužilaštva kakvo je do sada bilo ovo telo. Mada, predviđa i produženje mandata nekim od članova.

Takođe, podsetiću da svih ovih dana dok raspravljamo o ovim zakonima i gledaoci i, sigurna sam, građani Srbije koji su laici, a ne samo oni, kako kaže kolega malopre vređajući ostale poslanike koji nisu ušli u aulu pravnog fakulteta, ima ovde dosta uglednih advokata. Ima profesora univerziteta koji su pisali ove amandmane u odnosu na koje se kolege iz vladajuće stranke odnose vrlo pežorativno. To takođe mogu da kažem i za ministarku koja je, podučavajući narodne poslanike koji su kritikovala rešenja ponuđena u ovim predlozima, govorila da ne razumeju pravo, da je čudi kako doktori pravnih nauka ne znaju neke stvari, a većina stvari koje je iznela nisu bile tačne.

Razumem da je bio lapsus da ne zna da je smrtna kazna ukinuta u državi Srbiji pre 20 godina, ali nije bio lapsus i bilo je namerno zamajavanje građana Srbije da tvrdi da nije Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi ukinut cenzus u Republici Srbiji.

Podsetiću da je cenzus ustanovljen Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi još 1994. godine, a ukinut 2021. godine, kada je donet, bez javne rasprave, sa više izmena i to neposredno pre održavanja referenduma koji je trebao da ove zakone omogući. Tada je tek doneto rešenje po kome broj izašlih građana odlučuje o rezultatu referenduma, a ne više većina građana, tako da je to bilo zaista jedno zamajavanje, jer pozivanje na Ustav Srbije, koji članom 203. predviđa da broj izašlih građana može da odluči, ministar svakako zna da se ne može neposredno primeniti i da neposrednu primenu, odnosno članovi koje jemči Ustav Srbije se odnose samo na manjinska prava.

Hvala najlepše.

Mrdić Uglješa

Zahvaljujem predsedavajuća gospođo Božić, pa ne vredi, mi danas govorimo o amandmanima, o setu jako bitnih zakona, ali pojedini poslanici opozicije su prosto opterećeni SNS, ne mogu da izdrže, ne mogu da prođu dva govora a da ne kritikuju SNS i predsednika Aleksandra Vučića zato što želimo u Srbiji vladavinu prava. Neka građani Srbije vide da je opozicija protiv vladavine prava.

Dakle, ne valjaju pravnici SNS, ne valja drugo mišljenje u odnosu na vaše, ne valja vam ništa. Vi bi da upravljate pravosuđem. Šta bi vi? Vi bi voleli da budete i sudije i tužioci, po sistemu „kadija te tuži, kadija ti sudi“. Vi ste za takav pravosudni sistem i ne mogu da shvatim uopšte kako degradirate, ne samo što je u pitanju moja stranka, nego volju građana. Vama smeta preko dva miliona i 200 hiljada ljudi koji su podržali na izborima Aleksandra Vučića i njegovu politiku i našu listu i koji podržavaju našu poslaničku grupu Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve i onda, kada mi predložimo kao vladajuća koalicija određene zakone zajedno sa radnom grupom i predstavnicima Ministarstva pravde raspravljamo o tome i na javnim slušanjima i sada u plenumu sa zaključkom da bude pravosuđe nezavisnije, da imamo vladavinu prava u Srbiji, vi to kritikujete i uporno napadate i koristite svaku priliku, ponavljam, da napadate Aleksandra Vučića i SNS koji vama smetaju, jer se nalaze na braniku otadžbine od takvih kao što ste vi koji žele da uruše vladavinu prava u Srbiji. Zahvaljujem.

Milenković Kerković Tamara

Ne, ne ovo je replika.

Milenković Kerković Tamara

Ovlašćena sam umesto šefa poslaničke grupe, u to vreme se javljam.

Milenković Kerković Tamara

Hvala.

Meni je žao što kolega, sigurna sam da je pravnik, jer vidim da je ovlašćeni ispred poslaničke grupe, pogrešno tumači oni što sam rekla. Ja sam dala samo argumente i dala sam pravno validne činjenice koje potkrepljuju zahteve iz našeg amandmana.

Podsetiću da su sve opozicione stranke i najugledniji pravnici u Srbiji takođe insistirali da se uvede pravda i pravednost koji u ovom društvu ne postoje na žalost, jer videli smo iz svega danas da toga ovde nema.

Ja nisam pominjala da je predsednik stranke kojoj pripada kolega poslanik danas napravio, na primer, jedan pravni presedan i prekršio Ustav. Dakle, on je uradio nešto što ni jedan predsednik države nije, a to je da ministre SNS pozove na Andrićev venac da vrši konsultaciju u okviru svoje stranke umesto da to radi u prostorijama na Novom Beogradu. Dakle, to niko nije uradio, ali ja to nisam pomenula. Hvala najlepše.

Jovanov Milenko

Prosto ne bih reagovao da ovo na kraju gospođa nije pomenula nije rečeno, a pošto nije pomenula onda moram da odgovorim, a to je da su na sastanku bili isključivo i samo državni funkcioneri i šta je problem da se državni funkcioneri konsultuju sa predsednikom države? Šta je problem da se državni funkcioneri, ministri u Vladi i narodni poslanici konsultuju sa predsednikom države?

(Tamara Milenković Kerković: Gde su ministri SPS bili?)

Jovanov Milenko

Prvo, ko će da bude prisutan na sastanku odlučuje onaj ko sastanak saziva. Prvo, nisu ti svi ministri članovi SNS, svi ljudi koji su bili danas tamo za tim stolom, a sve ih znam, i bio sam prisutan i svojim očima video ljude koji nisu članovi SNS. Prema tome, nemojte da pripisujete ono što se nije desilo.

Dakle, kao što ste rekli da nećete komentarisati nešto o čemu ne znate ili kako ste već definisali, ja vam savetujem da to zaista i uradite i da ne komentarišete zato što niste u pravu. Ništa drugo, prosto niste u pravu. Dakle, konsultacije koje su bile bile su vezane isključivo za državna pitanja, aktuelnu situaciju itd, to je bila tema, a to šta ste vi učitali, to što verujete medijima koji svašta pišu, to je opet vaša stvar.

Milenković Kerković Tamara

Gospodine predsedniče, imam jedno pitanje za vas. Neću se obraćati kolegi iz vladajuće koalicije, ali imam pitanje za vas. Zbog čega meni oduzimate od vremena i ne date mi pravo na repliku, a tamo dajete pravo na repliku? Toliko o načinu vođenja sednice. Hvala.

Maja Popović

Ja sam htela da odgovorim vezano za cenzus za izmenu Ustava. Već treći put ponavljam da je članom 203. Ustava iz 2006. godine ukinut cenzus za ustavotvorni referendum. Možete da proverite, da otvorite član 203. Ustava iz 2006. godine i pročitaćete to što sam ja rekla. Hvala.

Milenković Kerković Tamara

Uvažena gospođo ministar, to ste ponovili više puta, ali vi jako dobro znate da nema neposredne primene člana 203. koji pominjete. Zbog toga ste morali na brzu brzinu da donesete Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi da biste to ukidanje cenzusa mogli da sprovedete, a vi takođe jako dobro znate da je cenzus postojao i u Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi iz 1994. godine. Vi ste ga ukinuli zakonom iz 2021. godine, a neposredna primena iz Ustava iz člana 203. nije bila moguće. Malopre, dok niste bili tu mogli ste da konsultujete kolegu, sam rekla kada postoji, a vi to svakako znate, za razliku od smrtne kazne koju ste spominjali, da je nemoguća neposredna primena članova Ustava, osim u slučaju manjinskih i ljudskih prava koje Ustav jemči neposredno. Hvala.

Maja Popović

Ponavljam, za druge vrste referenduma da, ali ovde pričamo o ustavotvornom referendumu, tako da se nikako nećemo uskladiti. Ja imam svoj stav. Pričamo o ustavotvornom referendumu.

Gavrilović Miodrag

Ja sam ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Demokratske stranke. Ne znam šta vam znači to, član 27, kada vodite sednicu da pominjete Milivojevića. Jeste on bio duhovit, ali to što radite nimalo nije duhovito. On uopšte nije u sali. Trenutno je otišao da odštampa neka dokumenta…

Gavrilović Miodrag

Ja bih vas zamolio da uozbiljimo stvari. Nekoliko puta ste rekli da leži. Bitno je da imate taj neki vid kroz klupe i da znate ko leži ili ne leži.

Gavrilović Miodrag

Ja sam rekao gde je i zamolio sam ga, kao ovlašćeni predstavnik, da mi donese neka dokumenta.

Stefanović Borko

Hvala, gospodine predsedniče.

Mi smo podneli amandman na član 13. baš zbog toga što tražimo da se nakon reči „funkcija“ i zareza izbaci „ako ovim zakonom nije drugačije uređeno“. Zašto? Zato što smatramo da istaknuti pravnici koji su već članovi saveta i koji već imaju izuzetno visoku platu predviđenu ovim predlogom u odnosu na situaciju u Srbiji, dakle, oni imaju platu u rangu vrhovnog javnog tužioca i predsednika Vrhovnog suda, ne može im se, po nama, omogućiti da se bave nekim drugim dodatnim zanimanjem koje bi moglo da ugrozi i njihovu nezavisnost, ali i njihovu punu posvećenost poslu koji ih očekuje u okviru rada ovog saveta.

Dakle, te ljude koji su istaknuti pravnici i koji po našem mišljenju, što ste čuli, verovatno 1.000 puta tokom ove rasprave, svih ovih sati koje ste proveli ovde, mogli ste čuti vrlo precizno da imamo osnovanu sumnju koja nije opovrgnuta ni jednim nastupom ovde i koja apsolutno nema veze ni sa kakvom ličnošću, ni sa kakvom političkom partijom koja stoji sa druge strane, ali ta sumnja definitivno postoji, ne samo kod nas i to ne kažemo mi, već to kažu stručni ljudi u ovoj zemlji koji se bave ovim predlozima zakona, da će biti omogućeno ljudima koji će biti birani, ako ne uspe, a verovatno neće dvotrećinska većina, da istaknuti pravnici uđu u taj Savet pod uticajem izvršne vlasti i dnevne politike, tj. ove vlasti.

A, onda vi kažete da postoji na osnovu ovoga mogućnost da se bave i drugom plaćenom delatnošću. Njihov posao isključivo rad u Savetu i njihov posao je za to ogromno plaćen narodnim novcem.

Dakle, ovim amandmanom mi pokušavamo da ih onemogućimo da rade dodatne poslove i dodatne stvari. Dakle, to je ono što tražimo. Treba da biraju sutra tužioce, a po vašim predlozima ti tužioci će uglavnom da gledaju u nebo, tj. u nevidljivu tužiteljku i neće reagovati u svojim sredinama i neće goniti krivična dela i to je odgovor na ono zašto smo protiv ovoga, zato što nećete da pustite čelični stisak nad pravosuđem ove zemlje. Hvala vam.

Mitrović Nenad

Hvala.

Moje bavljenje politikom ima za cilj pristojnu, školovanu, zdravu i mržnjom oslobođenu Srbiju. Da bi se to postiglo, u ovoj državi mora da postoji vladavina prava, kako je malopre kolega prekoputa rekao, odnosno mora da postoje ljudi koji poštuju zakon. Moraju da postoje građani koji poštuju zakon, ali moraju da poštuju i oni ljudi koji pišu taj zakona da isti zakon poštuju.

Ja sam o ovom amandmanu voleo da pričam sa gospođom tužiocem, Zagorkom Dolovac. Za ovaj amandman ja imam dva minuta i voleo bih da je ona prisutna ovde barem dva minuta, da pričamo o dva minuta koji fale na naplatnoj rampi Doljevac. Samo tako možemo donositi kvalitetne zakone.

Mislim da smo mi, narodni poslanici, mislim da smo ipak zaslužili da nas udostoji posete Zagorka Dolovac, kao i građani Srbije koji plaćaju istu tu tužiteljicu sa više od 400.000 dinara. Hvala lepo.

Sandić Zoran

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici izvršne vlasti, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, u ime koalicije NADA - Novog DSS i POKS-a podnosim amandman na član 13. gde kažem da se u potpunosti stav 3. ovog člana briše.

Ja nisam iz struke, ali ovo je jedna zdrava logika. Govorili su i prethodnici pre mene. Nepotrebno dolazi do gomilanja funkcija. Ako je član VST izabran ovde u ovom domu, prosto da izbegnemo mogućnost da on može da dobije drugi radni odnos kod nekog drugog poslodavca. Time dolazi do eventualne mogućnosti i korupcije, gde bi taj član Saveta, ne bi bio možda ni samostalan, ne bi mogao da se odupre korupciji itd.

Druga stvar, opet dolazi do gomilanja funkcija. To je možda ono što, ja sam i govorio da je rak rana u Srbiji i lažne diplome, lažni doktorati, a pogotovo i ovo gomilanje funkcija, gde bi došli u situaciju da neko ko je dobro plaćen nalazi se na jednom odgovornom mestu, gde treba da da celog sebe za pravosuđe, za samostalnost, nezavisnost te grane vlasti, može da dobije neko drugo radno mesto, da ima dve plate, dva radna mesta, a imamo dosta mladih pravnika, ekonomista, mladih ljudi koji su na birou i koji čekaju posao.

Tako da vas, ministarko, stvarno zamolim da razmislite o ovom amandmanu i mislim da bi trebalo da ga svi ovde zajedno prihvatimo zbog Srbije, naravno i građana Srbije. Hvala.

Maja Popović

Mi smo dugo polemisali vezano za ova pitanja. Međutim, došlo se do zajedničkog zaključka da bi sigurno iz redova profesora mogli da imamo kandidate za istaknute pravnike. Prosto nismo želeli da se odreknemo te mogućnosti da za istaknute pravnike mogu da konkurišu profesori pravnih fakulteta, koji svojim znanjem, prosto, svojom pozicijom na pravnim fakultetima, zaista, po meni, ispunjavaju uslove da budu istaknuti pravnici.

U tom smislu, jako je bilo teško zahtevati od tih profesora da prekinu svoj radni odnos koji su dugim školovanjem, dugim boravkom na fakultetima gradili svoju karijeru i da odustanu od toga zarad učešća u savetima, što tužilačkim, što sudskim.

Što se tiče plate, oni bi primali samo razliku u plati između osnovne plate profesora i člana saveta, tako da su to argumenti iz kojih razloga smo tu samo napravili izuzetak vezano za profesuru.

PREDSEDNIK.

Po amandmanu. Izvolite.

Šulkić Dejan

Hvala.

Samo da se nadovežem na argumentaciju koje su iznele kolege i ministarka i to cenimo što, kako kaže, niste hteli da se odreknete mogućnosti da profesori sa Pravnog fakulteta budu, naravno da je to dobro i svi podržavamo, ali sa druge strane, ni od profesora se ne traži da budu to ispunjavanje uslova za penziju, da se odreknu profesure.

Dakle, to je jedan mandat na pet godina. Ko smatra to za neki izazov, a jeste izazov biti član Visokog saveta tužilaštva, verujem da ima sigurno profesora kojima je to izazov i verujem da bi se tome posvetili. Tako da, se sa druge strane ne shvati da smo mi protiv toga, daleko bilo, ali u najboljoj nameri mislim da i to odricanje sigurno ne bi bilo preterano. S druge strane, ne bi ni na koji način ugrozilo efikasnost rada saveta. Znači, bez namere da impliciram bilo kakvu mogućnost koruptivnih nekih radnji itd. Da se zadržimo na efikasnosti samo. Hvala.

Maja Popovi

Želim da dodam samo da mi to već imamo u našem pravnom sistemu, što se tiče Ustavnog suda. U Ustavnom sudu mogu da budu i profesori u isto vreme i sudije Ustavnog suda, tako da imamo na taj način regulisano, da dodam, da već postoji.

Pavićević Đorđe

Hvala, predsedavajući.

Pa, mi se zalažemo za brisanje ovog amandmana iz drugačijih razloga, jer smatramo da on jeste diskriminativan na mnogo načina. Ono što je veliki problem za nas, jeste da profesori Pravnog fakulteta, u stvari pravnici ili profesori prava ne predaju samo na Pravnom fakultetu. Recimo, mi na Fakultetu političkih nauka imamo makar tri-četiri odlična pravnika, na Ekonomskom fakultetu, na mnogim drugim fakultetima takođe predaju pravnici, a u obrazloženju tamo stoji da je motiv finansijski, da su veće plate na Pravnom fakultetu. Možda na Pravnom fakultetu u Beogradu, na nekim drugim verovatno nisu, ali kao da drugi koji bi bili tu izabrani, za njih ne važi da takav motiv mogu da imaju.

Inače, to se može regulisati drugim zakonima tako da tu vrstu diskriminacije koju uvodi ova odredba u stvari jeste duboko nepravedna prema onim pravnicima koji ne rade na matičnim fakultetima ili obavljaju neki drugi posao. A da li su ili ne u sukobu interesa, to je već stvar koju može da odredi Agencija za sprečavanje korupcije.

Zbog toga bi bilo u stvari važno izbrisati ovo, ali da se recimo ukoliko želimo da zadržimo vrsne pravnike u Visokom savetu u ovom slučaju možemo menjati neke druge odredbe, a to je ta odredba koja zabranjuje da u trenutku konkurisanja neko nema navršenih 65 godina, već i profesori na fakultetu i sada mogu da rade, recimo do 70 godina, ukoliko to odobre naučno-nastavna veća i ukoliko to posao zahteva, tako da se ne radi o nečemu što bi bilo izuzetak u tom smislu reči. Hvala.

Maja Popović

Što se tiče 65 godina kao uslova da ima ispod 65 godina, naša namera je bila da izjednačimo sudijski i ne sudijske članove Saveta. To nam je bio motiv za uvođenje ovog dela.

Olenik Aleksandar

Dame i gospodo, pored izbora ovih istaknutih pravnika koji su direktna politička transmisija na visoke savete tužilaštva, potrebno je reći da postoji problem i u izboru tužilaca koji će predstavljati druge tužioce u Visokom savetu. To je nešto na čega se skoro svi tužioci sa kojima sam pričao žale.

Suštinski, glavna primedba je da ako se izbori vrše prema tužilaštvima u kojima rade, npr. tužilaštva u Beogradu, Prvo, Drugo, Treće, Četvrto, ili u Novom Sadu, zapošljavaju više stotina tužilaca i oni će svi glasati za jedan isti broj njihovih predstavnika u Visokom savetu. Isto tako će 12, 10, 15 tužilaca pri, recimo, apelacionim sudovima glasati i odlučivati o istom broju tužioca koji će ih zastupati u Visokom savetu sudstva.

Želja svih tužilaca sa kojima sam razgovarao je da se uvede princip svi za sve. To znači da svi tužioci glasaju listu jednu i da svaki tužilac koji bude izabran u Visoki savet sudstva, njegov izbor ima istinu težinu, a ne da neke biraju 10, 12 ili 13 tužilaca, a da ostale bira više stotina tužilaca, jer prosto onda glas jednog vredi mnogo više ili mnogo manje u odnosu na druge.

Smatram da je ovo tehnička stvar koja bi mogla da se ispravi, ali nije bilo svrhe, nije bilo sluha za to.

Kad pogledamo koliko tužilaca je učestvovalo u javnoj raspravi i preko udruženja i direktno i koliko njih učestvuje na izborima, može se reći da bi ovaj sistem koji mi predlažemo, tzv. svi za sve bio prijemčiviji tužiocima i da bi njihovo učešće i u samim izborima i u javnim raspravama bilo mnogo veće nego što je to sada. Hvala vam.

Stefanović Borko

Hvala, gospodine predsedniče.

Naš amandman u suštini se odnosi na procentualno uvećanje za platu. Smatramo da ovo kako smo precizirati, u stvari brisanje dela ovog stava, i to jeste usklađivanje sa predlogom koji je dao CEPRIS, vi znate o čemu se radi, u suštini Nacrt zakona o Visokom savetu sudstva je to obrazložio, s obzirom na to da svaki izborni član Saveta ima pravo na osnovu platu jednako osnovnoj plati predsednika Vrhovnog suda, najviše šesta platna grupa, smatramo da je sasvim dovoljno da se mesečna nadoknada članu Saveta po položaju, a to je predsednik Vrhovnog suda uveća za 20%, a ne za 30%, kako je predložilo Ministarstvo pravde.

Ovde imamo puno razloga zašto smo ovo predložili. Između ostalog smatramo, kao što smo i za prethodni amandman rekli, gde ćete časnije, važnije i većeg posla i važnijeg posla i više posla od posla koje ove ljude čeka? Potpuno je za nas neshvatljivo da ostavljate mogućnost, uz svo uvažavanje časne profesije, da neko može da misli da dok obavlja ovu funkciju može nečim drugim da se bavi.

Onog momenta, u ovakvom društvu, sa ovakvim pravosuđem i u ovakvoj zemlji gde ljudi zaista zbog galopirajuće inflacije, zbog nenormalno visokih cena stavljati ovakvu platu i uvećavati je za 30% - mislimo da je 20% sasvim dovoljno, stavlja se u rang najviših nosilaca pravosudnih funkcija u ovoj zemlji i mislimo, smatramo da je to potpuno dovoljno i ne vidimo zbog čega ovaj amandman ne bi bio uvažen, a pogotovo ne vidimo ko je taj ko će biti u Savetu i ko će da kaže – znate šta, ja sam toliko velik pravnik i tolika sam pravna veličina i pošten čovek da eto tih 10%, izvinite, mene to ipak onemogućava da se bavim časnim, a toliko odgovornim poslom u situaciji u kojoj nam je pravosuđe zaista u lošem stanju. Hvala.

Mitrović Nenad

Hvala.

Mi u ovom amandmanu tražimo smanjenje plata. Informacije radi, mi smo samo prošle godine na ime sudskih procesa, na ime presuda platili 200 miliona evra. Za sve udžbenike dece u Srbiji se potroši 60 do 70 miliona evra. Mi samo na sudskim presudama potrošimo za tri godine udžbenike koje bi raspodelili našoj deci.

Koliko vama treba novca, koliko vama treba plate da povećamo da bi vi počeli da radite? Pazite, ja sam po zanimanju doktor veterinarske medicine. Moje osnove studije traju šest godina. Specijalizacija, da li je hirurgija, da li je interna, da li ostalo, računajte 10 godina i vrlo sam podložan odgovornosti. U slučaju da operišem kravu i ukoliko napravim stručnu grešku na sudu platim štetu vlasniku i duševnu bol i materijalnu dobit koju bi imao, odnosno izgubljenu dobit koju bi imao u budućnosti. To je odgovornost, a bogami od komore mogu da izgubim i licencu.

Pazite ovde, mi povećavamo tužiocima platu 30%, 40%, 50%, a za loš rad kažnjavamo ih tako, kako je ministarka rekla, što će im biti umanjena plata za 50%. Znači, od 500 hiljada primanje 250 hiljada.

Stvarno vas ne razumem. Nema odgovornosti, a plata velika. Vreme. Hvala lepo.

Maja Popović

Dobijam kontradiktorne poruke sa ove strane. Prvo je bilo napada zašto nismo povećali plate sudijama i tužiocima. Ja sam obrazlagala taj deo. Sada je problem zato što se nekom povećava. Želim da samo napomenem da se ovde radi o povećanju imajući u vidu njihovo učešće u ovim telima mimo njihovog redovnog posla, a imajući u vidu odgovornost koju oni kao funkcioneri u Savetu nose. Tako da nisam baš najbolje razumela poruku vašu – jel želite da se povećaju plate sudija ili ne želite ili želimo da smanjimo ove plate?

Ono što ste zaista dobro rekli jeste da se mnogo novca iz budžeta odliva zbog suđenja u razumnom roku i to je tačno, ali mi ne rešavamo ovim zakonima to pitanje.

Kao što sam već izlagala juče, taj problem će se rešiti izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku kada ćemo moći da rasteretimo sudove i onda će sudije moći brže da rešavaju ove predmete i samim tim nećemo imati suđenja duga koja traju godinama i zbog kojih i plaćamo naknadu zbog suđenja u razumnom roku.

Tako da je neophodno da nakon usvajanja ovih, a nadam se da ćemo usvojiti ovaj set pravosudnih zakona, se pozabavimo izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku čime ćemo rešiti efikasnost pravosuđa u pravom smislu te reči i onda će sudije biti rasterećene, brže će građani moći da ostvare svoja prava, jeftinije će moći da ostvare svoja prava, neće doći do odlaganja, sudiće se tamo gde tužioci imaju prebivalište. Tako da će sve biti lakše i jeftinije za naše građane. Hvala.

Milenković Kerković Tamara

Hvala najlepše.

Ukoliko prekoračim dva minuta, koristiću vreme šefa poslaničke grupe, pošto sam ovlašćena.

Dok je u članu 3. reč bila o radnopravnom statusu koji smo kritikovali i ukazali na diskriminaciju ostalih nastavnika ostalih fakulteta i ostalih istaknutih pravnika u odnosu na profesore pravnih fakulteta, ovde se radi o određivanju plata članovima Visokog saveta tužilaštva i u članu 14. se definiše pravo na osnovnu platu izbornog člana u visini plate vrhovnog javnog tužioca.

Međutim, opet se stvara izuzetak, ali ovoga puta ne samo za istaknutog pravnika iz reda nastavnika samo pravnog fakulteta, već i ministra pravosuđa koji imaju pravo na platu, obzirom da zadržavaju svoj radni odnos, razlike između onoga što su imali na svom radnom mestu i onoga što će imati u Vrhovnom savetu tužilaštva, dok vrhovni javni tužilac ima mesečnu naknadu, znači na svoju platu još 30%.

Mi smatramo, a ovo stanovište ima i većina svih strukovnih udruženja, da članove Visokog saveta tužilaštva treba izjednačiti prema njihovom položaju i statusu. Dakle, oni koji su izbrani po položaju, kao što ćete biti vi ministre i kao što će biti vrhovni javni tužilac, oni treba da imaju mesečne naknade, jer to je njihova dopunska delatnost. Dok, s druge strane, oni koji su izabrani, da li su to tužioci ili su to istaknuti pravnici, koje smo videli da su predmet spora svih nas i svih strukovnih udruženja, da oni treba da budu najpre u stalnom odnosu i da imaju plate takođe jednake svi. Dakle, isto za sve će smanjiti i stepen nejednakosti i diskriminaciju između članova ovog Visokog saveta tužilaštva, koje je od tolikog značaja za budućnost naše zemlje. Hvala vam.

Maja Popović

Samo te naknade i postoje za ove članove po položaju, inače svi imaju izjednačenu platu. To je tako. Znači, naknadu dobijaju kao što i sad dobijaju naknadu ovi članovi po položaju. I sad to postoji.

Milenković Kerković Tamara

Meni se čini da član 14. kaže nešto drugo, uvažena gospođo ministar, da mesečne naknade ima vrhovni javni tužilac, dok ministar ima razliku kao i istaknuti pravnik iz redova profesora fakulteta, ima razliku između svoje plate i one koju bi imao u Vrhovnom savetu tužilaštva. To nije izjednačeno i mislim da treba da pogledate to zakonsko rešenje. Hvala.

Maja Popović

On inače ima takvu platu. Plata svih članova Saveta je izjednačena sa njegovom platom. Da li me razumete? Da li ste me shvatili? Znači, svi članovi Saveta se izjednačavaju sa platom vrhovnog tužioca. On već ima tu platu, u tom smislu vam govorim.

Olenik Aleksandar

Dame i gospodo, veliki problem našeg pravosuđa je neosnovano lišenje slobode koje se zloupotrebljava, ali i veliki iznosi naknada štete koje posle država plaća za neosnovano lišenje slobode. U Evropi postoji praksa da za svakog tužioca ponaosob i sudiju koji odobri pritvor i tužioca koji traži na kraju godine postoji evidencija koliko puta je bilo, koliko vremena je bilo neosnovanog lišenja slobode i koliko će biti to opterećenje za budžet.

Kod nas toga nikad nije bilo. Kod nas je samo na kraju godine zbirno navedeno koliko je država platila za neosnovano lišenje slobode, ali nikad ne znamo koji tužilac je to tražio i koji sudija je to odobrio. Bilo bi jako dobro da uvedemo i tu vrstu evidencije, a to ovde nema ni za Visoki savet tužilaštva, ni za Visoki savet sudstva. Pazite, ako jedan tužilac ili sudija jednom pogreši, u redu, dva, tri, pet puta, onda je vreme da se on bavi nekim drugim stvarima, a ne da odlučuje o pritvoru, niti da predlaže kao tužioci, niti kao sudije da ga prihvata ili odbija. Ta vrsta evidencije bi bilo nešto što bi dovelo do velike efikasnosti.

Moram da pomenem, koleginica Rakić je pomenula predmete gde je predsednik Republike navodno oštećen, gde su ljudi sa „Tvitera“ i sa „Fejsbuka“ bili procesuirani. Moram da kažem, od tih 25, ja sam branio u pet predmeta, svih pet sam odbranio optužene. Poslednji sad, žena iz Šapca je provela šest meseci u pritvoru jer je, navodno, ugrozila sigurnost predsednika preko „Fejsbuka“. Šest meseci pritvora je nešto što prosto nikome ne može da se nadoknadi ni na koji način, a i tužiocima pri Višem tužilaštvu u Beogradu i sudijama u startu je bilo jasno da tu nema krivičnog dela. Ta žena će dobiti višemilionsku naknadu štete, trenutno je parnični postupak u toku, ali sudija i tužilac koji su to dozvolili nikad neće odgovarati i to je problem. Hvala vam.

Milenković Kerković Tamara

Hvala vam.

Član 15. predviđa delatnosti i funkcije koje su nespojive sa članom Visokog saveta tužilaštva i takođe predviđa da on u trenutku izbora ne može biti član političke stranke, niti da se bavi javnim ili privatnim poslom, izuzev nastavničke delatnosti na pravnom fakultetu.

Mi traži da on ne samo u trenutku izbora, već i u trenutku kada se predlaže ne može biti član političke stranke. Takođe tražimo da ukoliko želi i treba da radi neke poslove van radnog vremena to može samo uz dozvolu Etičkog komiteta, naravno, uz objavljene odluke. Takođe, što se tiče ovog stava po kome član Visokog saveta tužilaštva može da vrši funkciju nastave, odnosno može da predaje na Pravosudnoj akademiji, smatramo je značajnim sukobom interesa, jer taj isti Visoki savet tužilaštva odlučuje u nastavnim programima na Pravosudnoj akademiji i praktično član Saveta odlučuje o programima koje će predavati, a koje je verovatno sam predložio na Pravosudnoj akademiji.

Zakon je pun takvih kontradiktornosti, dok jedne diskriminiše, drugima daje privilegije koje su nespojive sa ovako značajnom funkciom i zbog toga tražimo da se ovaj član izmeni, u skladu sa našim amandmanom. Hvala.

Olenik Aleksandar

Dame i gospodo, danas, juče i prethodnih dana smo mnogo pričali o podeli na tri grane vlasti i kako vlast ima pravosuđe. Ono što mora da se kaže, pogotovo za tužioce, to je da tužioci ne vide sebe kao vlast, ne osećaju se kao vlast. Osećaju se kao državni činovnici. U velikom broju razgovora sa njima oni to i ne kriju. Ono što je naš posao, i kao pozicije ili kao opozicije, kao političara, je da im pomognemo da oni stvarno postanu vlast. Međutim, ono što ja njima stalno govorim, pogotovo tužiocima, nijedna vlast ne pada sa nema, nijedna vlast ne pada u krilo. To što piše u Ustavu ili u ovim zakonima, da oni jesu vlast, to znači da u stvarnom životu i jesu vlast.

Moja poruka njima, a i poruka advokature u celosti jeste da sudije, a pogotovo tužioci moraju da se izbore za vlast, moraju da se bore da tu vlast zadrže jer, ponavljam, nikome se vlast ne daje, za vlast uvek mora da se izbori. To je jedan od razloga, jedan od više razloga zašto advokatura i nije pozvana da učestvuje u pripremi ovih zakona. Priznajem da bi mene bilo prilično sramota da je neko ispred Advokatske komore Srbije učestvovao u pripremi ovih zakona.

Tako da, kad sam pročitao Predlog, moram priznati da mi je bilo drago što niko iz Advokatske komore Srbije, ispred Advokatske komore Srbije, u ime Advokatske komore Srbije nije učestvovao u pisanju ovog Predloga. Jer, pored mog, znači opozicionog, takav je stav i Advokatske komore i mi smo spremni da pomognemo pogotovo tužiocima da se izbore da postanu vlast u ovoj državi. To niko neće raditi umesto njih, moraju da urade oni sami, ali ćemo im mi pomoći u tome.

Hvala.

Milošević Jelena

Hvala.

Uvažena ministarko, naš amandman se odnosi na izdvajanje prigovora, odnosno koje pravno sredstvo protiv zloupotrebe hijerarhiji, pravni mehanizam kontrole hijerarhije. Tako da bi odlučivanje o prigovoru kada niži glavni tužilac ima prigovor na rad glavnog tužioca trebalo poveriti sudu koji bi imao i nadležnost da vrši i kontrolu nad radom tužilaštva.

Kad već pominjemo sudove, ja bih htela da vas pitam, postavila sam i poslaničko pitanje prošle nedelje – da li znate, možda, u kakvu su stanju pojedini sudovi u Srbiji? Pomenuću Osnovni sud u Leskovcu.

Naime, Osnovni sud u Leskovcu jeste renoviran pre nekih četiri godine, ali tamo, znate, ne rade klima uređaji, pa pošto je pisarnica u staklu tamo imate pravosudne radnike koji rade puno radno vreme, izloženi suncu na preko 40 stepeni. Tako da, predsednik suda svako malo silazi da vidi da li će nekome da se desi nešto, da li će nekome da pozli. To znam sigurno jer ja sam rođena Leskovčanka.

Sa druge strane, nekoliko dopisa je upućivano upravo zbog toga, jer to je problem, međutim odgovor nisu dobili. To nije slučaj samo u Leskovcu. Postoje mnoge sudske jedinice koje su u katastrofalnom stanju, gde pravosudni radnici zaista nemaju osnovne uslove za rad, poput sanitarnog čvora, kako bi mogli da obavljaju posao pristojno, a da ne pričamo o nečemu drugom.

Tako da, jako je lepo što vi ovde branite i sudije i tužioce i sve, ali mislim da bi trebalo da se osvrnete i na uslove u kojima rade i te sudije i ti tužioci, a posebno pravosudni radnici koji očigledno nisu ni pod čijom zaštitom.

Hvala puno.

Mitrović Nenad

Hvala puno.

Mi mislimo isto da po prigovorima nižeg javnog tužioca treba da odlučuje strogo i isključivo sud, jer sam mišljenja, a i na kraju ću postaviti pitanja. Tužilaštvo, iz iskustva prethodnih godina, vidim da deluje otprilike kao ilovačko udruženje. S vremena na vreme, kada se sastanu lovci, odrede dan u nedelji kada će da naprave hajku na zečeve, na divlje svinje, na vukove ili ostale grabljivice. Tako i političari, u dogovoru sa tužiocem, odrede dan kada će biti najpogodnije da se uhapsi neko kako bi porastao rejting.

Tako ste, dragi moji, uhapsili i Miroslava Miškovića u novembru. I, kao lovci kada stave plen na haubu, pa se slikaju na Fejsbuku, tako ste se i vi slikali mesecima pred izbore i u toku izbora. Bilo je dobro svima. Vama jer ste došli, odnosno osvojili ste apsolutnu vlast, narodu jer je bio zadovoljan konačno da je uhvaćen kao neki tajkun ili, da ne kažemo, lopov, i na kraju bio je i prezadovoljan Miroslav Mišković. On je naplatio od svega toga 30 miliona evra. Ko plaća tih 30 miliona evra? Taj narod koji se radovao što je uhapšen Miroslav Mišković. Čak ne plaća ni narod, nego plaćaju njegova deca, jer mi tih 30 miliona evra smo nabavili iz kredita.

Nema nikakve odgovornosti tužioca. Nikakve apsolutno odgovornosti tužioca za tih 30 miliona evra.

Hvala puno.

Maja Popović

Krenuću prvo vezano za položaj i uređenje sudova po Srbiji.

Hoću da kažem da je ova vlast uradila više nego sve prethodne za zadnjih 100 godina, što se tiče rekonstrukcije pravosudnih organa. Prva je urađena Palata pravde, rekonstruisana. Znači, od sedamdesetih nije rekonstruisano. Kompletno je urađena Palata pravde u Beogradu. Urađena je kompletno nova zgrada Palate pravde u Kragujevcu. Trenutno radimo rekonstrukciju stare kasarne „Filip Kljajić“ u Nišu, kako bi omogućili kolegama da mogu da rade u najboljim mogućim uslovima.

Imali ste priliku da vidite, kada je bila otvarana Palata pravde u Kragujevcu, o kakvom se objektu radi.

Radimo novu zgradu u Novom Sadu za krivična odeljenja novosadskog Osnovnog i Višeg suda, kao i Tužilaštva.

Radimo rekonstrukciju suda u Ubu. Krećemo sa Sentom. Tako da, radimo zaista na svim mogućim frontovima i koliko nam budžet dozvoljava.

Leskovac ću posetiti verovatno već u petak i ako je problem klime jedini problem tog suda, pa to je zaista rešivo u roku od jednog dana.

Ali, mislim da je ovo vrlo loša poruka kad kažete da sudije nemaju gde da vrše nuždu. To nije tačno. Mi takav dopis ni od jednog suda nismo dobili. Znači, ja bih sigurno znala da je to takav slučaj.

Takođe, Ministarstvo pravde zajedno sa Upravom za zajedničke poslove će obezbediti posle, ja mislim, 40 godina nabavku novih vozila za sudove. Dakle, i MUP i Vojska i drugi državni organi nabavljali su vozila, nikada pravosuđe, odnosno sudovi i tužilaštva nisu dobijali kola ni jednom velikom nabavkom. To je nešto što ćemo u narednom periodu završiti, a radi se bukvalno nedeljama, radi se o nedeljama kada će sudovi dobiti, ali naravno to ćemo obelodaniti.

Želim i da kažem, da je ova vlast koja je toliko uradila na kapitalnim projektima, na izgradnji građevina, na nečemu što ćemo da ostavimo Republici Srbiji, našem narodu, a i našim sudijama. Hvala.

Cakić Nebojša

Samo da razjasnim, koristiću vreme poslaničke grupe.

Dakle, ministarka niste vi ništa uradili što se tiče suda u Leskovcu, to je donacija EU i Norveške Vlade koja je urađena još pre 15-ak godina, ali ste uspeli da za tri godine, znači, to ne radi tri godine. Ja zastupam u tom sudu, žena mi radi u tom sudu, dakle tri godine je u letnjim mesecima nepodnošljivo raditi, toliko. Ima u Leskovcu ima mnogo veći problem, a to je sud za prekršaje.

Dakle, u Leskovcu imate zatvor, stari i novi ste napravili zatvor gde su uslovi za život i rad, ne sporim da je i to potrebno, bolji nego u Prekršajnom sudu. Idite u Prekršajni sud da vidite kakvo je stanje katastrofalno. Ljudi koji šalju prestupnike u zatvor su u pet puta gorim uslovima, doduše Siniša Mali je to finansirao, verovatno nikad neće biti sudija. Hvala.

Maja Popović

Tačno je, mi rekonstruišemo i zatvore, tako da smo uradili i zatvor u Kragujevcu, u Pančevu i dalje radimo na rekonstrukciji zatvora. Naravno, ne možemo postići sve, ali zaista dajemo svoj maksimum. Zaista se bavimo gradnjom i jako su nam bitni ti infrastrukturni projekti.

Sada krećemo u izgradnju, faktički novog suda, novog Trećeg suda u Beogradu, koji je takođe u vrlo lošem stanju. Ali, to je posledica zapuštanja tih kapaciteta.

Mi zaista pokušavamo da nađemo najbolju moguću lokaciju i zbog parkinga, nije samo zgrada suda, bitno je da imate mogućnost da stranke dođu u te sudove, da i sudije dođu to tih svojih sudova. Takođe, opremanje.

Ovo što radimo u Novom Sadu, što smo dobili donaciju od EU, mi jesmo dobili donaciju, ali će Ministarstvo pravde snositi troškove kompletnog opremanja i kancelarijskog nameštaja i tehnike koja je neophodna.

Tako da, zaista maksimalni napori, ne samo Ministarstva pravde, koje ne može da radi bez kompletne Vlade. Vlada Srbije vrlo je opredeljena da se ti kapaciteti pojačaju i poboljšaju. Hvala.

Parlić Ivana

Ministarka, lepo je što ste nam podneli izveštaj o tome šta se gradi, to je lako lepo. Međutim, nema veze sa suštinom ni reformi ni sa pravdom u Srbiji.

Jutros sam vam postavila jedno direktno pitanje, koje bi značilo vaše, u najmanju ruku vaše hitno delovanje. Ceo dan je prošao ništa mi niste odgovorili, niti ste pokrenuli bilo koji postupak. Vi ste nadležni.

Jutros sam postavila pitanje u vezi sa zatvorenicima u Eliksiru. Umesto toga, vaši mediji plasiraju, mislim, stranke sa kojom ste bliski, da se ne lažemo, plasiraju, vi ste i član stranke, izvinjavam se, to je još gore, plasiraju priču, rukovodstva Eliksira. To ništa ne znači.

Vi treba da odgovorite, ja sam vas pitala, vi ste dužni da date odgovore, sprovedete hitnu proceduru, gospođo, to su tako ozbiljne stvari, da je trebalo već da budete u Šapcu, a ne ovde. To je tako ozbiljno. Znači, nema tog Informera, Kurira, koji mogu da daju odgovore umesto vas. Zato što je istina. Ne može istina da se sakrije.

Mi ceo dan govorimo o reformi pravosuđa i vi ne vidite šta je sporno što ste član SNS.

Ali, gospođo, moram da vam kažem, ukoliko bi pravosuđe ovde bilo reformisano i ukoliko bi pravda postojala u Srbiji, vaša stranka ne bi imala kvorum u Narodnoj skupštini. Tu ima pola ljudi koji bi bili sigurno na optuženičkoj klupi. Izvinite, to je ozbiljno.

Maja Popović

Nisam znala da je danas dan da ja odgovaram na poslanička pitanja. Nemam problema, odmah ću vam odgovoriti. Tačno je, tačno je, da postoje ljudi koji su angažovani u ovoj firmi Eliksir i to šest ljudi. U pitanju je dobrovoljan rad. Znači, niko te ljude ne tera da rede. Oni za to dobijaju nadoknadu. Molim vas ne upadajte mi u reč, sačekajte da izložim ono što imam da kažem.

Imajući u vidu da se tu radi na gradilištu, jedina štetna materija koja može da utiče na njih je neka eventualna prašina. U svakom slučaju, niko od njih nije zahtevao bilo kakvu lekarsku pomoć. Pored toga što nije zahtevana lekarska pomoć, ja sam još jutros, kako sam čula vaše poslaničko pitanje, od direktora uprave da se odmah izvrši vanredni nadzor. Vi ste nabrojali jedno…

Maja Popović

Ja vas molim, direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija ne direktora zavoda koji je jedni nadležan da naredi takav nadzor.

U svakom slučaju vi ste naveli niz od jedno dvadesetak imena, a ja sam dobila informaciju da je samo šest ljudi odlazilo na to gradilište. Tako da nemojte da insuinirate, dajte da se sačeka taj vanredni nadzor.

U svakom slučaju, nijedan od ovih šest ljudi koji su odlazili na to gradilište Eliksira, nije se obratio za lekarsku pomoć. Tako da, od krvarenja nosa, od povraćanja, od tih stvari koje ste vi jutros tako pompezno najavili, nema ništa, jer neko ako krvari iz nosa, ako povraća, on će da zatraži lekarsku pomoć. Naravno, ako postoji tortura, biće sprovedeni postupci. Niko od nas ne želi da dozvoljava torturu.

Želim da kažem, upravo to, da mi u zavodima radimo na tome da i te uslove u kojima ti zatvorenici izdržavaju svoje zatvorske kazne, vreme koje se provodi u pritvoru, želimo da unapredimo u smislu tih humanih uslova, i što je ocenjeno od strane SPT, Komitet za sprečavanje torture da smo mnogo uznapredovali, imajući u vidu da ranije nismo imali dovoljne kapacitete, da je previše ljudi bilo u istom prostoru. Sada smo i na toj lestvici skočili. Zaista radimo na tome.

I, nemojte misliti da bilo ko želi da skriva neku torturu. Apsolutno, jutros sam već naložila da se pokrene nadzor i da se utvrdi da li je tačno što ste vi rekli. Da li ćemo mi dobiti izvinjenje sa vaše strane ukoliko toga nema, to je moje pitanje vama. Ako mogu da postavim.

Parlić Ivana

Ne, ne, ministarka, izvinite, znate li vi uopšte šta se radi u Eliksiru. Tamo se ne skuplja prašina, tamo je mesto opasnog kancerogenog otpada koji će celu Srbiju da ugrozi, pod jedan.

Pod dva, ne radi se o nekom pogonu kompanije, nego…

Parlić Ivana

Vi dajete meni odgovore kao stranački aktivista, a ja od vas očekujem da pošaljete lekarsku komisiju, ja nisam pričala..(isključen mikrofon).

Đorđević Biljana

Takođe, kao kolege koje su prethodno izlagale amandmane i predložili da se u ovom članu 17. stav 1. tačka 7. briše odredba koja govori o tome da VST treba da obrazuje komisiju za odlučivanje o prigovoru, i takođe smatramo da to treba da radi su.

Dakle, da bi to pravno sredstvo moglo da bude delotvorno kada je reč o prigovorima, u vezi i protiv obaveznog uputstva. E sada Vlada je dala mišljenje na ovaj amandman da je naš predlog protiv Ustava i citira odredbu Ustava koja kaže da niko izvan javnog tužilaštva ne može uticati na javno tužilaštvo, i nosioce javnotužilačke funkcije u postupanju i odlučivanju pojedinom predmetu.

Ja bih odgovorila da ovde zapravo nije reč o sadržaju prigovora, dakle, sadržaju, nekog konkretnog odlučivanja u vezi sa sadržajem nekog predmeta, već protiv zloupotrebe hijerarhijskih ovlašćenja, jer tako nešto je vrlo moguće i to je ono na šta takođe ljudi treba da imaju delotvorni pravni lek.

U tom smislu vaš odgovor i ovakvo tumačenje Ustava je vrlo neubedljivo, zato što zapravo Ustav ne daje nikako rešenje o tome ko treba, ko odlučuje o prigovoru na obavezno uputstvo vrhovnog javnog tužioca, ili glavnog javnog tužioca, te zakonodavac ima mogućnost da to sam odredi. Mi smo ovde, jel, zakonodavci, i mogli bismo da imamo drugačije rešenje, čuli ste mnogo komentara da bi to trebalo da radi sud, i mislim da bi valjalo da to razmotrite.

Inače, kontrola prosto tog hijerarhijskog postupanja, ako se vrši unutar već same hijerarhije i nije neka kontrola.

Samo bih iskoristila vreme ovlašćene zamenice predsednika poslaničke grupe da pitam ministarku da odgovori na nešto na šta ranije nije odgovorila, na pitanje profesora Đorđa Pavićevića, u vezi sa diskriminacijom profesora prava, koji recimo predaju na nekim drugim fakultetima, ne na Pravnom fakultetu.

Zašto bi recimo istaknutiji pravnik bio i mogao da zadrži radni odnos na fakultetu, pravnik recimo sa Megatrenda, a ne pravnik sa Ekonomskog fakulteta ili Instituta za uporedno pravo ili FPN. Šta je odgovor za tu vrstu diskriminacije i zašto baš isključivo pravnici sa Pravnog fakulteta, a ne i nekih drugih fakulteta. Zahvaljujem.

Maja Popović

Pa, što se tiče toga zašto smo ostavili samo profesora pravnog fakulteta, imajući u vidu da u našem pravnom sistemu postoji to usklađivanje vezano za sudiju Ustavnog suda, pa smo u tom smislu povukli paralelu. To je odgovor na vaše pitanje.

Gavrilović Miodrag

Nalazimo se danas u jednoj zanimljivoj polemici o tome da li istaknuti pravnici sa pravnog fakulteta mogu da budu ili ne i drugi pravnici sa drugih fakulteta i sinoć smo na odboru imali jednu vrlo zanimljivu raspravu o tome, pa kada sam ja tvrdio da je vrlo važan taj materijalni status povećavanjem plata zaposlenima u tužilaštvu i kad sam objašnjavao da je važno da imamo odnos prema državi takav da stvaramo mogućnost da ona bude konkurentna i da privlači kvalitetne ljude da budu u tužilaštvu, da budu naše sudije. Dakle, da najkvalitetniji ljudi i najkvalitetniji pravnici budu u tužilaštvu nam je cilj i onda nećemo dolaziti u situaciju ili će te situacije biti retke da država mora da nadoknadi određena materijalna sredstva 30, 40, 50 miliona evra godišnje ili više godina.

Ono što vi kažete, da je finansijski element važan za profesore pravnog fakulteta, jer oni imaju najviše plate i zbog toga su oni motivisani da samo oni budu u toj grupi, samo mi je važno da znam da li Vlada, opet jedna kontradiktornost, smatra finansijski element važnim ili smatra da on nije važan? Ja smatram da je važan. Smatram da zaposleni ljudi treba da imaju svoje radno vreme, da rade osam sati, koliko je propisano, da imaju vremena za sebe i da budu ispunjeni i zadovoljni ljudi, jer samo zadovoljni ljudi u ovoj zemlji mogu da pruže i zadovoljavajuću pravdu koja je bitna za građane.

Tužioci posebno, ljudi koji se ne doživljavaju ozbiljno u narodu i javnosti, treba da znaju da iza njih stoje predstavnici građana koji traže da imaju adekvatnu i dosledan položaj.

Parlić Ivana

Vi ste danas dva puta, ministarko, rekli za dva slučaja, za slučaj na naplatnoj rampi i rušenje u Savamali, da su slučajevi završeni, jer je to presuđena, itd. Pa, nije u tom stvar, da se to završi, gospođo, nego da pravda bude zadovoljena. Znači, suština pravosuđa i da bude zadovoljena pravda, a ne da vi izigrate sudski proces.

Ja moram da vas pitam da li vi znate da li je to istina da je Dejan Stanojević, vozač Zoran Babića, koji je, kako mnogi građani tvrde, preuzeo krivicu Zorana Babića, pomilovan prošle godine u decembru i da je to uradio Aleksandar Vučić lično? Da li je to istina, gospođo?

Maja Popović

To su apsolutno insinuacije.

Ja, zaista, nemam taj podatak. Zaista nemam…

Vi mene pitate da li ja znam šta se događalo u tom postupku?

(Narodni poslanik Ivana Parlić dobacuje iz klupe.)

Šta kažete? Šta znači to? Ja sad treba da idem i da čitam svaki slučaj koji vas zanima.

Predsendik

Nemojte da vičete sa mesta.

Maja Popović

Molim vas, nemojte me prekidati.

Rekla sam, ne želim da komentarišem.

(Narodni poslanik Ivana Parlić dobacuje iz klupe.)

Maja Popović

Ne, ali vidim vašu intenciju da kriminalizujete ovaj ceo sistem, a posebno predsednika Republike.

Neću vam dozvoliti.

Jovanov Milenko

Ovo već neki put imamo od osobe koja je ovde pretila da neko kidnapuje i prodaje decu po Evropi, a sada imamo nove neistine i ovo, jednostavno, nema kraja. Ovo jednostavno nema kraja.

Ovde se tako paušalno tvrdi - neki ljudi tvrde. To je isto kao kada bih ja sad rekao - neki ljudi tvrde iz Užica, ili odakle već, Valjeva, ne znam ni sam, nije ni važno, da je poslanica ne znam šta radila tamo po tom mestu. Eto, neki ljudi tvrde. Izmislim nešto i kažem – eto, neki ljudi tvrde.

Čovek je osuđen na četiri i po godine zatvora. Jel biste vi išli u zatvor četiri i po godine umesto nekog?

(Ivana Parlić: Za tri stana u Beogradu…)

Da li biste išli u zatvor umesto nekoga na četiri i po godine?

Jovanov Milenko

Znate li vi šta znači četiri i po godine zatvora? Četiri i po godine. To je 365 dana, pa puta četiri i po godine.

(Narodni poslanik Ivana Parlić dobacuje iz klupe.)

I ja se sa svakim raspravljam, stvarno. Ovaj posao, prosto, zahteva da treba odgovarati tamo gde stvarno nikakvog smisla nema.

Znači, četiri i po godine, pa puta 365 dana, pa puta 24 sata.

(Ivana Parlić: Za tri nekretnine u Beogradu.)

Jovanov Milenko

U svakom slučaju, ne vredi.

Gospodine predsedniče, ne vredi da se dovikujem. Prvo, to je osoba… To je antiplod svega onoga što podrazumeva pristojnost i vaspitanje, svega što podrazumeva bilo kakvu normalnost.

Druga stvar, ako želite da čujete kako je teško biti jedan dan u zatvoru, pitajte tog do sebe, pa ga pitajte da li bi umesto nekoga išao četiri i po godine, pa neka vam objasni kako to izgleda.

Ja samo želim građanima da se obratim. Ovo ne vredi više ni objašnjavati. Dakle, poštovani građani, ako bi bilo ko od vas umesto bilo koga za bilo koju sumu četiri i po godine svog života proveo u četiri zida, šetao se u krug kada mu dozvole, jeo ono iz zatvorske kantine, spavao na krevetu, obavljao nuždu na čučavcu za četiri i po godine, ne četiri dana, onda je ovo moguće što ova gospođa priča.

Ako mislite da je to nerealno, a nerealno je, kao što znate, onda znate koliko je nerealno i sve drugo što govori. Dolazi ovde sa izmišljenim pričama, sa tezama nabubanim, nabiflanim iz tabloida Milovana Brkića i samo raspravu koja je ozbiljna odvodi u nekom pravcu koji nikakve veze sa životom nema.

Hvala.

Olenik Aleksandar

Dame i gospodo, veliki problem…

Jel imate repliku? Šta sada?

Olenik Aleksandar

Hoću, hoću, naravno.

Poseban problem za tužioce, ali i za advokate odbrane predstavlja obavezno uputstvo za postupanje u pojedinačnom predmetu, ali je to istovremeno i poseban način političkog uticaja vrhovnog tužioca na ostale tužioce.

Za građane koji ne znaju, pošto je tužilaštvo strogo hijerarhijski uređeno, neposredno viši tužilac ima pravo da izda obavezno uputstvo nižem tužiocu kako da postupa u određenom predmetu. Konkretno, saslušaj ovog, nemoj, radi ovo veštačenje, nemoj da uradiš ovo veštačenje, ovako definiši, nemoj da definišeš.

Do sada je to obavezno uputstvo bilo tajno. Stranke nisu znale o čemu se radi. Ovim predlogom zakona je to do pola rešeno na taj način što će se obavezno uputstvo naći u spisima predmeta, ali i stranke, sud, pa tako i odbrana, advokati odbrane neće moći da vide to obavezno uputstvo do pravosnažnog okončanja spora. To je način gde odmah mi u praksi vidimo da tužilac uporno insistira na stvarima koje nisu bitne ili koje vode predmet tamo gde ne treba, ali on ne sme da kaže ni sudu, ni advokatu odbrane, ni oštećenom da mu je to naređeno i da on tako mora da uradi.

Praksa u Evropi je da… Naravno, svugde postoje ta obavezna uputstva, ali su ona u predmetu i odbrana i sud kada izvrše uvid u predmet prosto mogu da vide i pročitaju kakav je stav neposredno višeg tužioca i zašto je nešto naređeno nižem tužiocu. Kod nas se to krije i to je još jedna od metoda političkog uticaja na tužilaštvo.

Hvala vam.

Milivojević Srđan

Poštovani građani Srbije, evo, u ovim sitnim satima, moram da vam prvo kažem kako smo uopšte došli u ovu situaciju.

Vidim da vam se, gospodine Orliću, priviđam i kad nisam u sali, pa vas molim da me istetovirate ovde nekako, tu negde gde imate pogled, gde vam je sat ili tako nešto, da me uvek imate na oku kad nisam u sali, da bar mislite da sam tu stalno sa vama. Na drugu ruku ćete, naravno, Vučića da istetovirate.

Da se vratim na ovu situaciju i kako smo došli dotle da mi sad radimo i subotu i nedelju i do 10, 11 sati. Nama iz opozicije nije teško, pogledajte, naše klupe su pune, tu smo svi.

Vi ste danas bili na partijskom sastanku, razumem vas, egzaltirani ste, „Pink“ je video Tita, pušten je beli dim iz Predsedništva, juče je bilo izbora, danas nema izbora. Vidi, ili ćete milom ili ćete Hilom, ali ćete sporazum potpisati. Dakle, ili milom ili Hilom, pa se dogovorite.

Vidim da je koalicija sada stabilnija, pošto je predsednik malo pre kazao da izbora biti neće. Juče je bilo izbora do pola 11, jutros je u svim vestima bilo izbora, ali vidim da ste legli na rudu.

Ali kako smo mi došli u situaciju da ovoliko radimo? Kao što znate, prošle godine, na jedan nelegalan, protivustavan način, donet je Ustav tako što nije raspisan na teritoriji KiM. Imali ste godinu dana da donesete ove zakone. Borili ste se za plen, za ministarstva, za rotaciona svetla, za budžet, za paru, za kasu, za žetone za džuboks, kako kaže gospođa ministarka koja više nije ministar i sad vam se sve raspada. I sada kada se sve raspada, kad pada koalicija, kad pada Vlada, vi ste rešili za ovih par meseci da uradite posao koji niste radili… (Isključen mikrofon.)

Jovanov Milenko

Zaista moram da kažem da se ne raspada ni koalicija, ni Vlada, ni bilo šta drugo, ali ono što je najvažnije, vi stojite postojano kano klisurine. Čvrsto stojite na liderskom mestu cele te grupacije i ne bismo vas menjali ni za šta. Što čvršće da stojite, niko da vas ne pomeri. Mi smo tu vrlo zadovoljni i to je najvažnija pozicija koja postoji u kompletnom političkom sistemu Srbije. Vi, na čelu grupacije koja sedi iza vas.

Sa druge strane, želim da kažem građanima da je ovo što ste sad imali prilike da čujete predstavnik stranke Dragana Đilasa, koji ga je uveo u Skupštinu i koji predstavlja tu politiku i evo sada ste čuli kako izgleda ta politika, tako da lider te koalicije, lider celog tog bloka, kako bismo ga sad već nazvali ne znam ni sam, nekad su bili ujedinjeni sada više nisu baš nešto ujedinjeni, jer su obmanuli građane kako su se ujedinili. Kažu – narod hoće ujedinjenje, mi smo se ujedinili, a onda su se odmah razjedinili.

Ali, kako god bilo, čvrsto kano klisurina na čelo tog celog tima stoji čovek koji je upravo govorio i mi smo zbog toga veoma zadovoljni. Nama je najvažnije da se to ne rastura, da se to ne uništava, da to ne propadne. Sve ostalo ćemo mi nekako da povežemo, uvežemo, da se snađemo, ali samo on da ostane na čelu ove ekipe, to je najvažnije. To nam je bitno. Nikoga ne treba da trpa u šaht, nema potrebe. Evo, danas je radostan, vidite kako je raspoložen, video da nema ništa od izbora, sve je super, sve je kako treba, sedi tu ceo dan.

Oni su se poplašili da će biti izbora, vezali se za stolice, ceo dan sede, nikad nisu ovako sedeli od kad je počeo saziv. Znači, neverovatno nešto! Srđan Milivojević je čak legao, drži se za klupu da ga ne iznesu. Računa, ako se raspišu izbori, samo kao turista može da dođe.

Prema tome, sve je pod kontrolom, budite sigurni, još neko vreme ste poslanici. Hvala.

Tepić Marinika

Zahvaljujem, predsedniče.

Jako vam slabo i teško polazi za rukom da budete zabavni, duhoviti, da se na silu ovde smejete, jedni gledate u druge, jel može ili ne može.

Dakle, ja citiram iz medija ono što je Srđan Milivojević, da, član naše koalicije, kandidat na našoj zajedničkoj poslaničkoj listi, danas uspeo. Mediji su rekli da je namagarčio Vladimira Orlića. I vi ne možete da se pomirite sa tim čitav dan. I sad sve vreme pokušavate da postanete zabavniji, pričate stvarno gluposti. Izvinite, ali gluposti.

Srđan vas je ogolio potpuno, ali potpuno vas je ogolio.

Kako namerno prozivate poslanike kada izađu na momenat iz sale, to namerno radite, testirao vas je, prikrio se i isto ste hteli njemu da uradite, da ponovim za one koji nisu pratili i, kako mediji kažu, namagarčio vas je. Prihvatite u ogledalo kakvi ste, prihvatite kako pogrešno vodite i ovaj parlament. Ljudi se smeju vama. To je ogledalo vaše.

Nećete vi nas, gospodine Jovanov, uvrediti time što sad pokušavate tom teatralnošću da neki vic smislite i da se grohotom smeju vaši poslanici. Znate, nažalost, da nije tužno bilo bi zaista smešno.

Mi smo se s jedne strane smejali dobrom načinu koga se Srđan dosetio, a s druge strane pretužno je šta vi radite sa ovim parlamentom i kako terate poslanike opozicije da se dovijaju da bi dobili reč.

Prema tome, vama se smeje cela Srbija, a ja ne znam da li ćete se ikada opametiti da to vama više šteti a ne nama. Nama ne. Zahvaljujem.

Gavrilović Miodrag

Po ne znam koji put danas moram da reklamiram član 106. Ne znam po koji put danas da nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje, da nije dozvoljeno po članu 107. da se direktno obraćamo drugom poslaniku itd, ali zašto to dozvoljavate? Postavljam vam pitanje i po Poslovniku imate obavezu da date neko svoje tumačenje? Vrhovni ste tumač naših sudbina dok smo poslanici u ovoj sali. Kako vi tumačite, evo, mene živo zanima, kao mastera prava, kako to izgleda?

Novaković Borislav

Poštovane koleginice, poštovane kolege, ministarka, ovaj član se tiče javnosti i molim vas da obratite pažnju pošto svaki put kada Evropska komisija napiše izveštaj u poglavljima 23. i 24. koji se tiču vladavine prava imamo jednu te istu primedbu koja nije otklonjena i sada vas najdirektnije pitam – zašto nije? To je tzv. curenje informacija. Stotinu puta se dogodilo da ljudi odu u policiju, a da ih sačekaju novinari, sto puta se dogodilo da ono što se prepodne izjavi u policiji, nezavisno od toga da li je to prikupljanje potrebnih informacija u svojstvu građana ili osumnjičenog.

Ono što se prepodne kaže u tužilaštvu, to popodne osvane u „Pinku“, „Informeru“ i ostalim režimskim medijima. Vi jako dobro znate kao pravnica da kada curi informacija, izvršena su dva krivična dela. Prvo je zloupotreba službenog položaja, a drugo je otkrivanje službene tajne.

Pitam vas da li postoji ijedan proces, kada je u pitanju unutrašnja kontrola Ministarstva unutrašnjih poslova, i sve koje instance koje moraju da brinu o tome da ne dođe do curenja informacija, gde su procesuirani oni koji su dozvolili curenje informacija?

U Izveštaju Evropske komisije stoji da ne postoji nijedan slučaj procesiranja curenja informacija i da permanentno od 2012. godine na ovamo, sve ono što u tužilaštvu se kaže, pre ili kasnije odsedne na naslovnim stranicama tabloida. To je nedopustivo. Tako ne može da se uređuje pravni poredak.

Ja vas pitam sada, najotvorenije i direktno, da li ste procesirali ijedan slučaj kada je procurila informacija? Da li postoji iko ko je kažnjen u policiji, tužilaštvu ko je dozvolio da informacija curi? Vi i ja jako dobro znamo da to nije curenje informacija, to je pokušaj da se izvrši pritisak na te ljude, to je pokušaj da se oni javno blamiraju. Očekujem od vas odgovor.

Šulkić Dejan

Zahvaljujem.

Amandman se tiče člana 18, odnosno načina rada, pošto u određenoj meri se tiče javnosti rada, dovešću ga u vezu sa članom 23. i 24. na koje smo takođe podneli amandmane i radi efikasnosti, neću se kasnije javljati da ih obrazlažem.

Dakle, na član 18. gde se kaže da su sednice javne kao način rada, a Savet može da odluči da sednica bude zatvorena za javnost u skladu sa Ustavom i zakonom. Mi smo predložili da se taj izuzetak definiše na neki način, da se javnost može isključiti smo radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom društvu, kao i radi zaštite interesa maloletnika ili privatnosti učesnika u postupku, kao da se vreme i mesto održavanja sednice objavljuje na internet stranici Saveta.

Zašto ovo govorim? Kad se ticalo ove javne rasprave koju ste vi organizovali za pripremu ovih zakona, što možda u pojedinim trenucima kako je rasprava izgledala ovde u Skupštini, možda bi trebalo da uputimo i neko izvinjenje, da bi i ta javna rasprava bila možda i kvalitetnija nego u pojedinim momentima ovde u Skupštini.

Dobro, u svakom slučaju, kada govorimo o javnosti rada, valjda težimo nekoj punoj meri načela javnosti rada kada govorimo o bilo kojem organu da se o njegovom radu može znati i treba znati sve i da se propisuje i postupak kako se to radi, a da se, naravno, prave izuzeci, možda na način kako smo to mi definisali ili možda na neki drugi način.

U članu 23. takođe se kaže da Savet donosi godišnji izveštaj o radu, koji se objavljuje na internet stranici itd. Mi smo malo precizirali to, da sada ne čitam, imate već kod sebe, da se na neki način organizuju i konferencije za medije. Govoreno je o tome i kroz neke ranije amandmane da zainteresovana lica ili predstavnici medija takođe mogu da prisustvuju sednicama Saveta.

Savet ne donosi odluke iz oblasti odgovornosti bilo čije, krivične ili, ne znam, iz oblasti porodičnih odnosa itd, da bi sada sednica na taj način bila zatvorena za javnost.

Mislim da tu mogućnost treba dati i takođe kod etičkog odbora koji izveštava godišnjim izveštajem Savet o poštovanju etičkog kodeksa, da taj izveštaj bude sastavni deo izveštaja, godišnjeg izveštaja Saveta koji Savet podnosi Narodnoj skupštini kao godišnji izveštaj. Eto, na taj način bi Narodna skupština bila upoznata i sa izveštajem o poštovanju etičkog kodeksa.

Dakle, evo obrazloženje za tri člana, mali doprinos efikasnosti današnjeg rada. Hvala.

Maja Popović

Ja ću prvo poslaniku Šulkiću odgovoriti, imajući u vidu da je on pričao o članu 18. i pogodio temu, a vezano za javnost rada ovih Saveta.

Kao što sam i ranije istakla, podzakonskim aktom ćemo detaljnije definisati javnost rada ovih saveta. U svakom slučaju, intencija, kao što sam rekla, i ovih zakona i izmena Ustava da javnost rada ovih Saveta bude na najvišem mogućem nivou, a u skladu sa zakonom opet, sa zaštitom interesa ljudi u disciplinskom postupku, ti delovi neće biti verovatno objavljivani, ali ostavićemo Savetima da izrade te podzakonske akte.

Što se tiče Novakovića, Novaković je potpuno promašio član koji govori o javnosti Saveta. Njegova pitanja su se odnosila na istražne postupke i curenje informacija u istražnim postupcima.

Kao što znate, ja nemam nikakav upliv u istražne postupke i u curenje tih informacija. Ukoliko imate neke insinuacije, kao što sam sto puta rekla, podnesite krivičnu prijavu, neka se ispitaju sve okolnosti slučaja, neka nadležni organi rade svoj posao. Hvala.

Puškić Borko

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvažena ministarko pravde, obraćam se oboma na temu posete tri narodna poslanika saziva Narodne skupštine Republike Srbije, koji su posetili separatističke institucije i samoproglašenog tzv. „premijera“ , fusnota „Kosova“, Aljbina Kurtija.

Smatram da treba da iskoristite sva pravna raspoloživa sredstva i da zaustavite ovo antidržavno delovanje, koji su inače položili ovde zakletvu i zakleli se na neki ustav nekoj zemlji ovde, koja se sticajem okolnosti, zove Republika Srbija i da od vas očekujem ozbiljnu reakciju kao države. Da li mi imamo državu ili nemamo?

Ako to bude izostalo od strane vas, to će značiti da vi imate neki vid dogovora sa Aljbinom Kurtijem, da imate neki prećutni vid dogovora i da saučestvujete u narušavanju ustavnog poretka Republike Srbije.

Zamislite situaciju da neko u parlamentu u Madridu promoviše nezavisnu Andaluziju, Baskiju ili Kataloniju. Zamislite da neko u Nikoziji da promoviše Severni Kipar ili neko u Erdelju ili Transilvaniji neku Mađarsku u okvirima Rumunije itd, pregršt primera.

Ja smatram da ovde treba energično pravna država da reaguje. Ja imam dobru volju, veru i nadu da jesmo mi to, ali moramo ovde da institucionalno delujemo. Ja tražim od vas, predsedniče Narodne skupštine, da upotrebite sve pravne mehanizme, vi ste iskusan narodni poslanik, sticajem okolnosti, sada i predsedavajući, odnosno predsednik, molim vas da reagujete, da ne bi bilo da ignorišemo, ignorišemo pa da naraste problem.

Ja ne vidim ništa sporno da je ovo manji ekvivalent. Čak šta više, mislim da je gore u odnosu na ono šta radi Rada Trajković. Ovo su ljudi koji su ovde položili zakletvu. Rada Trajković je nažalost nekom drugom polagala zakletvu. Znači, tražim odgovornost ta tri narodna poslanika, a to je Kamberi, to je Imamović i Kučevićka.

Znači, dosta više separatizma u Srbiji i da nam neki narodni poslanici, koji su sticajem okolnosti vaši koalicioni partneri, traže intervenciju i da će podneti neke predloge za promenu himne Republike Srbije, za promenu ove divne zastave.

„Bože pravde“ je u kandidaturi svih himni na nivou celog sveta posle „Marseljeze“ izabrana je bila za najmelodičniju, najlepšu himnu. Tu nema nikakvog govora, elementa mržnje, isključivosti na verskoj, rasnoj i na nacionalnoj osnovi prema bilo kome na bilo koji način. Ona ima molitveni sadržaj, molitvu.

Znači, molim vas, samo malo ljudi da poštujemo ovu državu. Ako je mi ne budemo poštovali, nemoj da očekujemo da nam Aljbin Kurti i neki drugi posle mi se ljutimo što ne poštuju.

Očekujem od ministarke pravde, pošto je baš ovde, da se uključite ovde u diskusiju, da nam date jedan odgovor, ne meni, nego onim ljudima koji su mene ovde poslali, tj. građanima Republike Srbije i ovo je zaista ozbiljno pitanje i nemoj da ga potcenjujemo na bilo koji način. Hvala.

Puškić Borko

Uvaženi predsedavajući, pokušali ste elegantno da izbegnete odgovor.

Dakle, ja sam vas jasno, precizno pitao. Vi ste ovde takođe narodni poslanik, sticajem okolnosti samo predsedavajući i nemate nikakva super prava niti bilo iznad kog narodnog poslanika, pa ni u odnosu na mene.

Znači, jako sam vam precizno postavio pitanja. Ako izostane na vašoj reakciji, onda mogu da izražavam sumnju da vi imate neki vid dogovora sa Aljbinom Kurtijem. Vaš predsednik se sa njim viđa. On je vašem predsedniku koliko je juče odgovorio da je raspoložen za taj non pejper. Vaš predsednik je onaj dan rekao da je spreman da potpiše to.

Znači, o čemu mi pričamo ovde? Nemoj da menjamo teze. Niti je bilo ko napao na predsednika, nego je branio ultimatum, kapitulaciju Srbije, branio Ustav i ustavni poredak ove zemlje, zakon ove zemlje, a pri tom nije napao ni predsednika, ni predsednikovu decu, ni suprugu, ni bilo koga, niti ima nameru, niti ga je glorifikovao da je izdajnik, nego smo samo govorili prema onome šta je on i govorio, a to jeste da je spreman da ide do te mere da potpiše neki ultimatum i to niko ne zna koji je taj ultimatum. To je skandalozno i to je jedan određeni stepen nepoštovanja Ustava i zakona ove zemlje.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

(Veroljub Arsić: Što lažeš kao pseto?)

Jače malo. Jače, jače malo. Ajde malo jače. Ajde malo jače. Slabo se čujete. Ajde.

Puškić Borko

Jeste li čuli ovo? Ovo je narodni poslanik koji je u kafani u Požarevcu napao čoveka sa …(Isključen mikrofon.)

Fehratović Jahja

Od vremena ovlašćenog, ako mogu.

Nije svaka puška ubojita, pa nije ni ovaj narodni poslanik nikakva puška već obična puškica onako, praćkica u stvari koja ne može ni vrapce da pogodi, a kamoli šta drugo. Pokušao je sada da insinuira nešto što nije istina, što je jednostavno ono kada mrzite pa u toj svojoj mržnji želite drugome da imputirate nešto što nije istina.Da je slušao šta sam ja tog dana govorio čuo bi da sam kazao – o obzirom da znam da će biti zloupotrebe i ovih predloga zakona, želim da kažem to i to.

Fehratović Jahja

Od vremena ovlašćenog po amandmanu.

Milenković Kerković Tamara

Uvaženi predsedniče, povredili ste više članova ovog Poslovnika, ali ja se pozivam na povredu člana 100. da predsednik Narodne skupštine kada predsedava sednici Narodne skupštine ako želi da učestvuje u pretresu prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine.

Dokle ćete, gospodine Orliću, da iskušavate naše strpljenje? Dokle? Izazvali ste velike nerede onoga dana kada je vaš predsednik, predsednik Republike bio u ovom domu. Sada nas optužujete zbog vaših…

Milenković Kerković Tamara

Ja vas molim da ne komentarišete … (Isključen mikrofon.)

Tomić Zoran

Hvala predsedavajući.

Ukazao bih na kršenje člana 106. stav 1. i člana 107. stav 1. od strane prethodnog govornika. Iako se stvarno trudite da ovu sednicu vodite na najbolji mogući način i u najširem smislu dozvoljavate da se čuje mišljenje svakoga, ali apsolutno je prethodni govornik preterao i prekršio i dostojanstvo Narodne skupštine. Apsolutno se nijednom stavkom nije dotakao tačke dnevnog reda po kojoj treba da se javi.

Razumem da opozicija ima potrebu da posle onih neuspešnih nereda koje su pokušali da izazovu kada je predsednik Aleksandar Vučić bio tu, da neke nove predstave realizuju u ovoj sali, ali mi je drago da su građanima Srbije upravo pokazali da su od Skupštine pokušali da naprave jednu sudnicu gde su ministarku stavili na optuženičku klupu, gde oni glume tužioce, sudije, egzekutore, upravo onako kako su 2009. godine uradili sa pravosudnim sistemom Srbije.

Kad ih pitate šta je to što bi oni ponudili da pravosudni sistem bude bolji, ništa konkretno ne čujete sa njihove strane. Tako da sam apsolutno siguran, a i zahvalan vama, predsedniče Orliću, što ste dozvolili građanima Srbije da sve ovo vide, jer kao što je prethodni govornik rekao, ja bih se samo nadovezao da u stvari ne živimo mi u državi koja se igrom slučaja zove Srbija, nego su igrom slučaja oni ovde u ovom parlamentu i da će posle narednih izbora apsolutno građani Srbije reći svoje i neće dozvoliti da neko igrom slučaja bude njihov predstavnik ovde. Hvala.

Dragićević Nikola

Uvaženi predsedavajući, smatram da je povređen član 107. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Malopre je narodni poslanik u svom izlaganju…

Dragićević Nikola

Na član 106. je ukazao prethodni govornik.

Dragićević Nikola

Ja sam rekao dostojanstvo Narodne skupštine, član 107.

Dragićević Nikola

A ko je reklamirao povredu Poslovnika 107?

Dragićević Nikola

Član 106. je bio, predsedavajući, pratio sam. Verovatno ima i u transkriptu, naći ćemo.

Dragićević Nikola

Član 27, predsedavajući, a u vezi sa članom 107, dostojanstvo Narodne skupštine.

Prethodni govornik je rekao da smo mi ovde igrom slučaja. To je kršenje dostojanstva Narodne skupštine, predsedavajući. Za ove ljude ovde, šta god vi mislili o njima, glasalo je preko milion građana Republike Srbije. Niste smeli da prethodnom govorniku dozvolite da se na takav način obraća kolegama iz opozicije. Nismo mi slučajno ovde. Za ove ljude je neko glasao.

Dragićević Nikola

Pre mene je govorio kolega iz SNS i mislim na njegovo izlaganje, a vi vrlo dobro znate o čemu ja govorim. Bili ste dužni da ga opomenete da se ne obraća na takav način kolegama iz opozicije. To nije u redu.

Što se tiče košulja i mahanja košuljom, to se obraćam vama jer ste vi to rekli malopre, replicirajući kolegi Puškiću sa tog mesta.

Dragićević Nikola

Krpama? Oprostite, krpama? Ja se sećam da je jedan drugi čovek u ovoj Skupštini mahao krpama, zatvorskim krpama, sa imenom i prezimenom Mlađana Dinkića, pre nego što ga je primio u Vladu, gospodine predsedavajući. Mi tim krpama nismo mahali. Hvala.

Cakić Nebojša

Dakle, jedan od najvećih problema generalno pravosuđa jeste javnost rada, pa smo mi tako simbolično predložili u članu 18. da se makar javnost zna, vreme i mesto održavanja saveta.

Dakle, to je više simbolično nego što realno nešto znači, ali kad pogledamo i član 11. Zakona o javnom tužilaštvu, takođe vidimo da tamo opet javni tužioci nemaju obavezu, piše u zakonu – može. Dakle, a šta je najveći problem pravosuđa? To je ta javnost rada, jer građani, jedno od najvažnijih stvari generalno u ovom krivičnom pravu kojim se bavi tužilaštvo, jeste specijalna i opšta prevencija. Jedna od stvari kojom se ta prevencija ostvaruje jeste i to da građani znaju da je neko ko je uradio krivično delo osuđen ili, ako nije osuđen, odnosno u ovom slučaju kod tužilaštva ako nije podneo optužnicu, treba da se zna zašto.

U našem slučaju, vi imate uglavnom da je pred kamerama neko uhapšen, odnosno određen mu pritvor i iza toga više ne znate šta se desilo sa tim predmetom. Ja vam u Leskovcu kažem, visoki funkcioner i državni funkcioner i partijski funkcioner je bio u pritvoru. Imamo svedoka koji je priznao izvršenje krivičnog dela i do dan-danas, posle tri ili četiri godine niko ne zna, ja imam neku informaciju da je javni tužilac odustao od gonjenja, ali niko ne zna zbog čega i kako je odustao od krivičnog gonjenja i pri čemu možete da zamislite kakva je reakcija svih normalnih ljudi.

Dakle, znam da je neko uhapšen i jednostavno znam da mu ništa ne fali, prema tome, to je toliko kontraproduktivno, ohrabruje ljude da vrše krivična dela. Dakle, javnost postupka mora da bude podignuta na viši nivo. Hvala.

Fehratović Jahja

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući. Pošto ne verujem da su me čuli pre, samo ću ponoviti neke osnovne stvari koje sam rekao. Nije svaka puška ubojita, neka je praćkica, neka je puškica, a neko ne zna ni klikerima da se igra. A eto, ipak je doživeo da dođe do ovoga mesta. Nije dobro da se raspaljuju vatre i nije nikako dobro da ovde pokazujemo bilo kakve patriotizme. To koliko mi Bošnjaci vodimo računa o ovoj državi pokazali smo onog dana i dajući punu podršku izveštaju i razgovorima i težnji da se dođe do mira, da se na najmirniji i najbolji način spreči sve ono što bi neki želeli, i odavde i odande. To što je mene kao Bošnjaka onog dana bilo sramota ponašanja pojedinih poslanika većinskog naroda u ovoj Skupštini je druga priča. Bilo me je sramota kao građanina Republike Srbije, bilo me je sramota kao nekoga ko deli zajednički životni prostor sa svim građanima Republike Srbije. To što ti ljudi ne znaju za sramotu i ne znaju na to kako se ponaša kod ozbiljnih stvari je njihov problem, ali biće problem svih nas ukoliko tu svoju mržnju, tu svoju netrpeljivost prema svakome ko je drugačiji od njih, ko razmišlja drugačije, žele da postave kao narativ koji je opšteprihvaćen u ovoj državi.

Hvala bogu, ovde sam sedam godina u ovoj Skupštini i nisam doživeo ni od jednog narodnog poslanika da na taj način iskazuje mržnju i netrpeljivost prema pripadnicima drugih naroda. Zapravo, svedočim da sam ovde uvek mogao da se osećam kao ono što jesam i nikada nisam imao problem zbog toga, već samo poštovanje, uvažavanje i jedan korektan odnos.

E sada, ako neko drugi želi to da poremeti, siguran sam, ubeđen sam da ne može, zato što verujem i da na ovoj strani i da na onoj strani ima ljudi koji vole i pre svega cene ljude. Zato je ovo što se pokušava uraditi jedan čist izliv mržnje, netrpeljivosti i onoga što nije dobro za građane Srbije. Podsetiću da sam i tog dana govorio da je najbitnije da se ne pale požari, misleći na sve nas, primarno govoreći zato što se osećalo u atmosferi da će se nešto ovde dogoditi poslanicima većinskog naroda, ali isto tako govoreći poslanicima manjina i moga naroda. Oni koji su otišli tamo gde su otišli najpre su napravili sebi štetu, a onda mom i njihovom narodu, pa možda tek na trećem mestu Republici Srbiji. Bošnjaci iz Sandžaka su poslednji koji žele bilo kakav rat i sukob na Balkanu, a poslednji koji žele bilo šta što može ugroziti put prosperiteta i put mira, stabilnosti i bezbednosti.

To što ja nikada neću biti ni veliko Srbin, ni veliko Albanac i od Boga. Bog me stvorio Bošnjakom, Bog me stvorio takvim kakav jesam, ni velikim, ni malim, ali dovoljno ponosnim da kažem ono što jesam, da sam Bošnjak, da sam Musliman i da ću se u ovoj državi boriti za prava svog naroda u skladu sa Ustavom i u skladu sa zakonima ove države, kao što sam i tog dana rekao, ponovivši onu politiku sa kojom sam došao, politiku ideje u ovaj parlament, pre sedam godina, zajedno sa osnivačem i liderom moje partije rahmetli akademikom Muftijom Zukorlićem.

Nisam to ja prvi put rekao, govorili smo o tome ovde mnogo puta i rahmetli Zukorlić i ja i nećemo odustati od toga da se borimo legalnim putem za ono što su naša prava i što osećamo. Sada ako neko hoće to da izokrene, ako neko hoće to da zloupotrebi može kratkoročno, možete vi da zapalite internet, možete da uradite šta god hoćete, ali ne možete posvađati bošnjački i srpski narod. Ne možete, to niko vekovima nije uradio osim onda kada je dolazilo spolja. Ne možete zato što mi živimo vekovima na ovim prostorima, isto kao što ne možete posvađati bošnjački i albanski narod, jer i tu živimo vekovima spojeni i nećemo mi Bošnjaci da se mešamo u ono što su problemi dva najveća naroda Balkana, ali hoćemo uvek da imamo svoj stav, a naš stav je da se na svaki mogući način sačuva mir, sačuva stabilnost i sačuva bezbednost.

Ovo što vi radite i što ste onog dana radili u ovoj Skupštini ne vodi tome, već raspaljuje mržnju, raspaljuje zlo i neće izaći na dobro. Hvala Bogu, većinska Srbija, većinski građani Republike Srbije nisu za tu priču koju vi zagovarate. To je negde ostalo u 19. veku i hvala Bogu što je za to. Većinski građani Republike Srbije su za mir, za stabilnost, za bezbednost, za radna mesta, zato da mi svi živimo u harmoniji, zato da svi zajedno se borimo za ono što mi jesmo. Da poštujemo svoje, da volimo svoje, da poštujemo različito i različite ljude i da u sadejstvu, u toj harmoniji, sada živimo onako kao su živeli vekovima pre nas naši preci. Da ne smeta ni meni zvono, kao što mi ne smeta, ali da ne smeta ni vama ezar kao što ne smeta većini građana Republike Srbije. Da ne smeta nikom kada ja kažem da sam Bošnjak, da sam Musliman, ali i da sam građanin Republike Srbije, da sam narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije i da sam se zakleo na Ustav ove države, ali da smatram da taj Ustav treba promeniti, poboljšati i u onim segmentima koji će ići u korist svih građana Republike Srbije. To je moje pravo kao građanina ove države, kao narodnog poslanika i nikakva retrogradna, nikakva huškačka, nikakva politika koja je prošlost neće mi to sprečiti ni meni ni nikome drugom narodnom poslaniku.

Isto tako, kako srpskim narodnim poslanicima imamo u politici takve huškačke politike imamo i kod drugih naroda. Imamo i kod Bošnjaka, ali oprostite ja ne pripadam takvoj politici, nikada joj nisam propadao. Pripadam politici ideje, politici partnerstva, ne primitivizma, ne poltronstva, ne polu sveta, ne populizma, ne ničega što može naškoditi bilo kome, a uvek najviše može naškoditi mome narodu.

Zato bilo kakve praćke, bilo kakve puškice, bilo kakvi klikeri, ne mogu to ni na koji način sprečiti, jer smo pokazali, dokazali i stekli poverenje da želimo samo dobro za svoj narod i za Republike Srbiju i za sve građane Republike Srbije. Ne može meni i mom narodu biti dobro, a da ne bude dobro i ostalim građanima Republike Srbije.

Isto tako ne može drugim narodima biti dobro, a da ne bude meni. To je politika i-i nama ne treba politika ili, ili. Dosta je bilo politike NDH, politike ratova, politike mržnje, politike zla, politike mitologije. Nama treba politika budućnosti, politika koja će ceo naš narod, sve građane Republike Srbije, pa i celog Balkana voditi onim putem koji nam obezbeđuje sigurnost, bezbednost, stabilnost, ekonomski prosperitet.

Treba nam politika puteva, treba nam politika auto-puteva, mostova, treba nam politika nauke, politika naučnih centara, treba nam politika koja će nas povesti tamo gde će se dogoditi da jednostavno živimo u harmoniji i miru.

Vidite ovo što se dogodilo u Turskoj. Sve to što su oni godinama pravili, politike ove, politike one, sve ono za šta su živeli srušilo se za jednu minutu. Pa, zar je vredno bilo šta, bilo kako raditi, kada Bog dragi sve uređuje. Vidite, one zgrade, videli ste, sve se to srušilo za manje od jedne minute. Sve ono što su oni možda jedni o drugima, ovo spominjem zato što se to dogodilo tamo na onom delu gde najviše žive Kurdi, sve ono što su Turci i Kurdi godinama pravili antagonizme međusobno, sve to je palo u vodu prema božijoj odredbi da u jednoj minuti sve to postane bezvredno, besmisleno.

Da ono što je u suštini na kraju svega i na početku svega, jeste li čovek ili niste čovek. Jeste li čovek do te mere da poštujete, da možete da istrpite, da ima u ovoj sali neko ko je drugačiji od vas. Da neko ko je drugačiji od vas poštuje ovu državu. Da neko ko je drugačiji od vas živi u ovoj državi i da se bori za njen boljitak. Ako to ne možete onda ste promašili sve u životu. Ako to ne možete onda vi u stvari takvom politikom samo ćete sebi zagarantovati da ćete jednostavno na sledećim izborima biti pometeni. Narod Srbije to ne voli. Narodu Srbije je dosta toga, dosta mu je kovčega, dosta je majki u crnom i srpskih i bošnjačkih i albanskih i hrvatskih i crnogorskih, kakvih god hoćete, majka je majka. To što vi zagovarate i što zagovaraju drugi na sličnu temu, put je koji ide ka tome.

Zato nećemo to dozvoliti, ni ja, a verujem ni većina narodnih poslanika, a pre ostalog narod Republike Srbije. Hvala.

Vasić Radmila

Hvala predsedniče.

Ukazujem na povredu člana 107. govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine i na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao i ne iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.

Ja prosto ne znam gde se kolega prepoznao, ali nažalost, izneo je niz uvreda na kolegu, prema kolegi Puškiću, što vi niste ni prekinuli niti ste ga opomenuli da prestane to da radi. Ja ću vas predsedniče da zamolim da sa vašim koalicionom partnerima….

Vasić Radmila

Ja bih vas samo zamolila da sa vašim koalicionim partnerima porazgovarate kada ikada napravite neku pauzu u radu u ovoj Narodnoj skupštini u smislu toga da čine i da provociraju na dva načina, time što redovno pominju zamišljenu nepostojeću oblast Sandžak ili time što vređaju kolege i druge.

Gavrilović Miodrag

Molim vas, član 103. jako precizno kaže, da kada poslanik smatra, a ja sam koliko znam poslanik i smatrao sam, da je učinjena povreda Poslovnika da to ukažem u tom trenutku kada je učinjena. Vi mi niste dali pravo da govorim i ja vas molim da mi objasnite zašto to niste uradili, jer ste obavezni po tom članu 103. da ako smatrate da povreda nije učinjena, predsednik Narodne skupštine je dužan da objašnjenje ukoliko smatra da je povreda učinjena. Predsednik Narodne skupštine je dužan da učinjenu povredu otkloni, što mi je jako važno.

U međuvremenu je došlo do povrede člana 106. Ne znam da li ste zapazili. Prethodni govornik uopšte nije govorio o temi. Rekao je jednu formulaciju koja je malo čudna. Da predstavnici opozicije su predstavnici većinskog naroda koji su protiv predsednika Vučića. Ispade da su Srbi protiv predsednika Vučića. Molim vas da objasnite.

Puškić Borko

Zahvaljujem predsedavajući.

Ukazujem na povredu Poslovnika od strane vas, kao nekoga ko predsedava. Član 27. neposredno obraćanje.

Naime, imali ste obavezu i dužnost kao predsedavajući da ukažete prethodnom govorniku da se to tako ne radi. To se možda radi u nekim malo zaostalim sredinama, ali ne može u reprezentativnom plenumu.

Jekić Dalibor

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, poštovani građani Srbije.

Ovaj amandman smo uložili isključivo iz razloga jer smatramo da je javnost u sednicama Saveta jako bitna. Kada kažemo javnost, mislimo i na vraćanje poverenja u pravosudni sistem celokupan.

U ovom trenutku možemo slobodno da kažemo da je jako nisko poverenje građana u pravosudni sistem. Ono što je takođe bitno, a što ne znamo da je javno tužilaštvo kao samostalni državni organ nadležan da pokreće postupke protiv učinioca krivičnih i drugih dela.

Svesni smo da se u našoj zemlji vrše razno, razna krivična dela za koja ne vidimo nikakav ishod. Tako i povreda prava glasanja na izborima, takođe i vršenje pritiska od strane nadređenih i funkcionera na zaposlene tako što ostaju bez posla, tako što bivaju degradirani. Ovo je sve zadatak javnog tužioca da pokreće postupka da se ovakvi slučajevi ne bi dešavali.

Poštovana ministarko, ono što se desilo skorije jeste događaj u Inđiji, članici stranke Slobode i pravde, Slađani Farkić, nadređeni je dao otkaz ženi koja je u šestoj deceniji svog života, samo zbog toga zato što je iznela svoje političko mišljenje. Dobila je poruku. Svako ima pravo da bude opozicija, ali će takav tretman imati.

Pitam vas gospođo ministarka, šta treba još da se dogodi da bi se neko bavio ovim slučajem? Znate kada će prestati da se radi ovako kako se radi? Kada bude prvi bio u zatvoru i kada bude odgovarao zbog ovakvih nedela, slobodno možemo da kažemo.

Malopre ste rekli, citiram vas: „Želim da zaštitim svakog građanina Srbije od šiptarskog terora“. Ja vas molim gospođo ministarko zaštite sve građane i od političkog terora koji danas prolazi. Hvala.

Linta Miodrag

Poštovani gospodine predsedniče, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici.

Ja ću govoriti o jednoj temi koja je jedna od važnih preduslova istinske normalizacije odnosa na prostoru bivše Jugoslavije. To je pitanje ratnih zločina. Nažalost prošlo je više od tri decenije od početka oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Mi i dalje imamo dvostruke standarde o suđenjima za ratne zločine u odnosu prema žrtvama.

Nažalost zapadni deo međunarodne zajednice i dalje zastupa lažni mit da su Srbi krivci za ratove na prostoru bivše Jugoslavije, da su oni zločinačka strana, da su oni agresori, a da su tobože Hrvati, Muslimani, kako se sada zovu Bošnjaci i Albanci nevine žrtve velikosrpske agresije.

Taj lažni mit zastupaju i službeni Zagreb, i službeno Sarajevo, i institucije privremene samouprave u Prištini. Postoje brojni dokazi da pravosuđe, hrvatsko pravosuđe, bošnjačko pravosuđe i pravosuđe u Prištini, nisu nezavisna, nepristrasna, pravosudna pravosuđa, u pitanju etnički motivisana pravosuđa, koja su u funkciji ratnih politika u Zagrebu, Sarajevu i Prištini.

Mogu samo da navedem nekoliko primera etnički motivisanih pravosuđa u regionu, od 1991. godine, do danas u tri decenije rada hrvatskog pravosuđa, dakle od dolaska na vlast proustaškog Franje Tuđmana, podignuto je, pokrenuto je više od tri hiljade 700 krivičnih postupaka za ratne zločine. Od tog broja 98,5 posto su krivični postupci protiv Srba, a 1,5 posto su svega krivični postupci protiv Hrvata, od tog broja je podignuto više od dve hiljade optužnica, protiv Srba, pripadnika bivša JNA i vojske i policije Republike srpske Krajine.

Takođe, donešeno je blizu 700 osuđujućih presuda protiv Srba. Istovremeno od ulaska Hrvatske u EU, imamo sve veći broj montiranih sudskih postupaka u Zagrebu protiv srpskih veterana koji su se časno, hrabro i pošteno borili za svoj narod i državu.

Šta je cilj etničkih motiva srpskog pravosuđa? Sa jedne strane da izaziva konstantni strah i da zastrašuje srpske borce, da se ne vraćaju svoja imanja, da ne posećuju svoj rodni kraj, sa jedne strane.

Sa druge strane da se sa donošenjem što većeg broja lažnih presuda verifikuje lažni mit koji je temelj hrvatske politike, a koji je formulisan u Deklaraciji o …..ratu, koji je Hrvatski sabor, konsenzusom doneo 2000. godine, a toj deklaraciji jasno stoji da su Srbija, JNA i Krajiški Srbi agresori, da je Hrvatska bila žrtva veliko srpske agresije.

Takođe, etnički motivi su na pravosuđe u Sarajevu. Navešću samo ko je takođe u funkciji Bošnjačke ratne politike. Imamo niz skandaloznih presuda. Navešću samo jednu od njih iz 2018. godine, kada je sud BiH oslobodio ratnog zločinca Nasera Orića i time amnestirao bošnjačke ratne zločince za brojne zločine koje su počinili nad srpskim narodom u zapadnom Podrinju i širom BiH.

Ono što je posebno važno i želim da se obratim gospođi ministarki Popović…

Linta Miodrag

Vrlo brzo završavam. Ovo je veoma važna tema.

Obraća mi se veliki broj srpskih veterana koji su uplašeni i koji su prepušteni sami sebi.

Ja želim da zamolim gospođu ministarku pravde Popović, da bi bilo jako dobro da se u okviru Ministarstva pravde formira jedna kancelarija koja bi imala ozbiljan budžet, koja bi imala ozbiljne pravnike, advokate koji bi pružali svakodnevno stručnu i pravnu pomoć srpskim veteranima koje progoni muslimansko, odnosno bošnjačko i hrvatsko pravosuđe, da ti ljudi ne budu prepušteni sami sebi, jer su se, ponavljam borili časno i pošteno za svoj narod i državu, a sada mnogi od njih jedva sastavljaju kraj s krajem i zato im je veoma važno da se pomogne finansijski, stručno i pravno da se zaštite od montiranih sudskih postupaka.

Takođe je veoma važno da se učini sve što se može da se uspostave isti standardi vezano za žrtve. Sada, nažalost, bošnjačke, hrvatske i albanske žrtve se veličaju. Njima se odaju počasti, dok, s druge strane, srpske žrtve se nipodaštavaju, omalovažavaju, umanjuju, pa čak i negiraju.

Zbog toga bi bilo veoma važno da imamo jednu posebnu instituciju, to je memorijalni centar srpskih žrtava koje su stradale na prostoru bivše Jugoslavije, koji bi se borio snažno, politički, diplomatski, pravno, za istinu o stradanju našeg naroda na prostoru bivše Jugoslavije.

Takođe je veoma važno, gospođo Popović, da i naše Tužilaštvo za ratne zločine konačno počne da radi svoj posao. Prema podacima iz 2021. godine, koje je dostavilo Tužilaštvo za ratne zločine Srbije, podignuto je 217 optužnica, od toga 190 protiv Srba, 21 protiv Albanaca, od kojih je 17 oslobođeno, to su pripadnici „Gnjilanske grupe“ koji su počinili stravične zločine na području Metohije, četiri svega protiv muslimana, bošnjaka i svega dve protiv Hrvata.

Mislim da je krajnje vreme došlo i ohrabrujući je korak što je naše tužilaštvo podiglo optužnice protiv četiri hrvatska pilota za stravične zločine na Petrovačkoj cesti mestu Svodna, ali moram da kažem da imamo brojne primere masovnih sistematskih i planskih zločina koji su počinjeni nad srpskim narodom, nad srpskim civilima, ratnim zarobljenicima na području današnje Hrvatske, Bosne i Hercegovine, KiM i da je krajnje vreme da naše tužilaštvo počne da pokreće istrage, podiže optužnice za te brojne i masovne zločine protiv srpskog naroda.

Samo uspostavom istih standarda osuđenima za ratne zločine i prema žrtvama možemo da idemo prema istinskoj normalizaciji.

Na kraju, posebno bih vas zamolio, gospođo Popović, kada se dešavaju česta hapšenja srpskih veterana od strane hrvatskog pravosuđa na osnovu hrvatskih poternica, da bi bilo veoma važno da uputite protesnu notu, da tražite razgovor sa hrvatskim ministrom pravosuđa i da kažete da je to neprihvatljivo za državu Srbiju, da se svake godine barem desetak srpskih boraca hapse na taj način jer su prepušteni sami sebi. Hvala.