Prvo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu, 3. dan, 2. deo

Jelena Jerenić

Zahvaljujem, predsedavajuća.

U subotu smo ovde od jedne od naših koleginica čuli pominjanje termina – feminizacija pravosuđa. Mene je to zaista obradovalo, ja sam mislila da će o tome biti reči, da će ministarka reći nešto o tome. Dakle, to je fenomen koji nije svojstven samo našoj zemlji, nego globalni fenomen. Ista koleginica, propustila je da napomene kakva je bila uloga njene stranke u reformi pravosuđa 2008. godine, ali pretpostavljam da ćemo i o tome čuti nešto, s obzirom da izgleda da ta stranka podržava baš svaku reformu pravosuđa.

Osim popunjavanja vremena u govoru, nismo u subotu čuli ništa detaljnije o feminizacija pravosuđa, odnosno šta su razlozi za to. Dakle, nije to samo u činjenici da su žene u Srbiji, a prethodno u Jugoslaviji osvojile mesta u pravosuđu i da su dokazale da mogu da dele pravdu, kako se to kolokvijalno kaže, to je između ostalog i zbog toga što su pozicije u sudovima i tužilaštvima daleko manje plaćene, recimo od poslova u advokaturu, zbog toga ih češće zauzimaju žene ili zbog toga što se to smatra nekakvim stabilnim državnim poslom koji ženama omogućava da u isto vreme i brinu o porodici.

Mi smo predložili ovim amandmanom da se u član 1. unese jedna odredba koja već postoji u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti i u drugim zakonima, a odnosi se na upotrebu termina sa rodnim značenjem. Vlada je ovaj naš amandman odbila uz obrazloženje da ne postoji obaveza. Ne postoji, to je tačno, ali ne vidim u čemu je problem da u državi u kojoj su žene predsednica Ustavnog suda, predsednica Vrhovnog kasacionog suda, republička javan tužiteljka, ako hoćete i ministarka pravde, šta je problem da se prepozna činjenica da u pravosuđu pre svega rade žene i kao sudije i kao tužiteljke i kao saradnice i kao sudijske pomoćnice. Dakle, da je to toliko, da li je taj naš predlog bi toliko neverovatno težak za prihvatanje ili se radi samo o činjenici da se prosto odbijaju amandmani koji potiču od određenih političkih grupa. Kao što sam i prošli put rekla, nema potrebe da ponavljate ono što stoji u mišljenju Vlade, ali me zanima kako je to Zakon o rodnoj ravnopravnosti bio važan za prethodnu vladu, da je donese, zašto ste ga donosili kada takođe neki poslanici vladajuće koalicije vrlo otvoreno govore o tome da jedva čekaju da taj zakon bude ukinut. Zahvaljujem.

Olenik Aleksandar

Dame i gospodo, član 49. Zakona o Visokom savetu tužilaštva određuje da Odbor za pravosuđe ovoj Skupštini predlaže osam kandidata za istaknute pravnike. Ti istaknuti pravnici su glavni način, metod, političkog uticaja partija na izbor budućih tužilaca.

Po tom članu 49. to je vrlo jednostavno urađeno. Od tih osam dolazimo tako što odbor može da ih usvoji predloge, dvotrećinskom većinom, a može i običnom većinom, znači, više od pola.

U ovom trenutku taj Odbor za pravosuđe od 17 članova ima 11 članova koalicije na vlasti. Taj Odbor će sada i sutra i prekosutra ovoj Skupštini da predloži osam kandidata SNS od koje onda mi ovde treba da glumimo demokratiju i da od tih osam kandidata SNS odaberemo četiri najbolja kandidata SNS koja će ići direktno u Visoki savet tužilaštva i tamo će imati odlučujući reč pri izboru budućih tužilaca.

Da li je to način kako se dolazi do samostalnosti tužilaštva? Nije. Da li je to način koji ste vi ovde deklarisali da se na ovaj način politika odstranjuje od izbora tužilaštva? Nije. Na ovaj način ste uradili sve suprotno od onoga što ste rekli. Znači, izmestili ste odlučivanje iz Skupštine, ali ste ga premestili u SNS, jer ovim istaknutim pravnicima koji Odbor predlože na ovaj način, direktno svoje istaknute pravnike koje ćete vi birati šaljete u Visoki savet tužilaštva da nam biraju tužioce. Hvala vam.

Mrdić Uglješa

Zahvaljujem predsedavajuća.

Očigledno je da su ovde pojedini poslanici opozicije malo pobrkali lončiće kada govorimo o izboru sudija i tužioca na stranačkim sastancima, verovatno je mislio na period od 2012. godine kada je bila reforma pravosuđa, katastrofalna 2009. i 2010. godine kada se na sastancima opštinskog odbora DS govorilo o biografijama kandidata za sudije, kada se raspravljalo, kada su se donosile odluke i na taj način je tadašnji režim imao partijsko pravosuđe.

Na sreću došlo je do promena 2012. godine i to je prekinuto, a sada im smeta što mi sve radimo u skladu sa Ustavom i što želimo set ovih pravosudnih zakona upravo zato da bi pravosuđe bilo nezavisnije, upravo zato da bi uvažili sve preporuke i evropskih institucija i Venecijanske komisije i ja ne razumem zašto vam to smeta? Zašto vam smeta nezavisnost sudija i tužilaca i što izbor sudija izmeštamo iz Skupštine Srbije, pa upravo zato mi to i hoćemo iz SNS da nemamo nikakav uticaj na izbor sudija za razliku od vas koji ste sudije birali na sastancima DS.

Zahvaljujem.

Dragićević Nikola

Hvala vam uvažena predsedavajuća.

Iako sam imao nameru da se obratim ministru Vlade Republike Srbije, poštovanoj gospođi Popović, prethodna diskusija kolege iz SNS sa kolegom Olenikom nadahnula me je da se pozabavim jednom drugom temom, tj. jednom drugom tačkom dnevnog reda.

Radi se o Predlogu odluke o imenovanju stalnog sastava RIK-a, odnosno uloge RIK u ovom, mogu nazvati cirkusu, u kojem učestvujemo ovih dana.

Naime, u ovoj raspr.avi u načelu pred nama je 1.200 amandmana podnetih od strane narodnih poslanika, od čega je gotovo polovina podneta od strane jednog narodnog poslanika kolege Olenika.

Naime, kolega Olenik je u ovu Skupštinu ušao sa izborne liste Zajedno za Vojvodinu – Vojvođani, Demokratski savez Hrvata u Vojvodini „Zajedno za Vojvodinu“.

Republička izborna komisija je 1. marta 2022. godine donela rešenje kojim se utvrđuje da izborna lista „Zajedno za Vojvodinu“ ima položaj izborne liste nacionalne manjine.

Republička izborna komisija utvrdila je da ne postoje osnovi za sumnju u to da izborna lista sačinjena u cilju izigravanja Zakona o definisanju prava nacionalnih manjina. U manjini su tada ostali članovi RIK koji su smatrali da se radi o zloupotrebi prava na kandidovanje nacionalnih manjina.

I sam kolega Olenik je u jednom svom izlaganju u Narodnoj skupštini pričao o koaliciji lige Socijaldemokrata Vojvodine sa jednom manjinskom partijom, partijom Hrvata Vojvodine što predstavlja kršenje zakona. Inače, liga Socijaldemokrata Vojvodine do juče je bila koalicioni partner SNS.

Vi ste predsedavajući, drago mi je što ste danas tu, 8. decembra izjavili da jedna od najvećih zloupotreba onoga što Republika Srbija obezbedila za pripadnike stranaka nacionalnih manjina upravo ova lista.

Uvaženi šef poslaničke grupe SNS nazvao je ovo pravnim nasiljem. Pozdravljam vašu osudu svega ovoga i to ne bilo nikakvih problema da ovo pravno nasilje nismo nagradili jednim ministarskim mestom.

Naime, prvi na listi „Zajedno za Vojvodinu“ Tomislav Žigmanov posle ovog kako ste ga vi nazvali najvećim kršenjem prava postao je ministar u Vladi.

Gospodo, ako ste želeli Tomislava Žigmanova kao ministra trebalo je da ga stavite na vašu listu zajedno sa Sprskim pokretom obnove, zajedno sa raznim drugim uhlebljivačkim partijama i pojedincima, a ne da ga preko RIK na silu gurate u ovaj parlament i ako se po jutru dan poznaje ni ovaj saziv RIK neće biti bolji.

Naime, Zakon o izboru narodnih poslanika kaže – novi saziv Narodne skupštine dužan je da imenuje novi stalni sastav RIK u roku od šest meseci od dana konstituisanja Narodne skupštine. Ako se ja ne varam Narodna skupština Republike Srbije, odnosno ovaj Trinaesti saziv konstituisan je 1. avgusta.

Znači, 1. februar je bio rok da konstituišemo saziv RIK. Ja sam zajedno sa kolegama iz opozicije na kolegijumu sa predsednikom Narodne skupštine nekoliko puta postavljao pitanje kada će biti formiran novi saziv RIK?

Postavljam to pitanje sada ponovo, zašto se mimo zakona sa kašnjenjem od 7 dana, imenuje novi saziv RIK. Ono što je pozitivna stvar i što ćemo sada u stalnom sastavu imati predstavnike Srpske Stranke Zavetnici, koji će se sigurno obračunavati sa ovakvim nepravilnostima u budućnosti. Hvala najlepše.

Gajić Vladimir

Ja ću koristiti vreme poslaničke grupe, samo kratko da ne bi prošlo mnogo vremena od ove rasprave koju smo imali pre kratkog vremena.

Radi se ovom zahtevu opozicije za interpelacijom. Znate kako koleginice, iz odredbe Poslovnika, kojom se predsednik obavezuje da prosledi interpelaciju odmah skupštinskom odboru, jasno je da se nameće hitnost u postupku i ne može se zaključiti da vi možete opstrukcijom da možete da sprečite zato što nije određen rok u kome treba da postupite, da vi sprečite 55 poslanika, da koristi svoje pravo koje je uređeno Zakonom o Skupštini.

Ja vas sada upućujem na član 56. Zakona o Narodnoj Skupštini, u kome se reguliše odnos Narodne Skupštine i Vlade u stavu 2. kaže – Narodna Skupština vrši kontrolu nad radom Vlade ili člana Vlade, postavljanja poslaničkog pitanja, podnošenjem interpelacije, itd.

Znači, kako je Poslovnik rekao, da predsednik Skupštine, nakon što primi interpelaciju koja ispunjava formalne uslove u pogledu toga kako je sačinjena i da je potpisan dovoljan broj poslanika, on vam je upućuje odmah. On je to, očigledno, predsednik Skupštine učinio.

Vi ste dužni takođe odmah da tu stvar rešite, a ne da kažete, nema roka, da pustite da ta stvar ostane u bezvazdušnom prostoru i da recimo pokrenete tu stvar, ne znam kada, u oktobru ove godine, jer to je pitanje i to je smisao interpelacije da postoji incident, zbog koga je to opozicija tražila i da to mora hitno da se raspravi, a ne da vi to ostavite za Ivkovu slavu da mi čekamo, kada budemo zaboravili što smo podneli taj zahtev.

Znači, ne može jedan skupštinski odbor, bez obzira ko je predsednik i bez obzira ko u njemu ima većinu, da onemogućava poslanike u njihovim pravima, a pogotovo da onemogućava manjinu da uradi ono što je njeno ustavno i zakonsko pravo, a to je da kontroliše Vladu, ili vi ne dozvoljavate da se to sprovede. Prema tome, zakažite danas sednicu ustavnog odbora da tu stvar rešimo. Hvala vam.

Gavrilović Miodrag

Moj amandman glasi ovako, hteo sam da se uskladi pravopis srpskog jezika, jer se previše u ovim predlozima zakona koriste u istim terminima i istim rečenicama jednine i množine. Poslušajte ono što je napisano u predlogu zakona, a onda ću pročitati ono što sam ja predložio da se izmeni. U pitanju je član 2. stav 2. i kaže – u okviru svoje nadležnosti, savet ostvaruje saradnju sa VSS, organom Republike Srbije, AP, jedinice lokalne samouprave ili gradske opštine, javnom službom, imaocem javnih ovlašćenja i drugim fizičkim i pravnim licem, pravosudnim savetom druge države i međunarodnom organizacijom.

Ja sam predložio da stoji – svoje nadležnosti Savet ostvaruje saradnju sa VSS, organima Republike Srbije, autonomnim pokrajinama, jer vaš oblike onoga što ste napisali kao da imamo samo jednu AP, jer ste se to unapred odrekli ove južne AP, i da nastavim, jedinicama lokalne samouprave, gradskim opštinama, javnim službama, imaocima javnih ovlašćenja, fizičkim i pravnim licima, pravosudnim savetom drugih država i međunarodnim organizacijama.

To je mnogo smislenije, jer neće on samo sa jednom sarađivati međunarodnom organizacijom i samo sa jednim pravnim licem, i samo sa jednim fizičkim licem, a posebna je sramota što stoji oblik jednine AP.

Maja Popović

Reći ću vam samo na ovaj deo koji sam čula da je u konkretnom slučaju u pitanju normativna jednina.

Olenik Aleksandar

Dame i gospodo prethodni govornik, gospodin Mrdić, napravio je paralelu između prethodne reforme i ove sada i to je donekle tačno. Tačno je da je onda na sastancima opštinskih odbora dolazilo, da tako kažem, do izbora sudija i tužilaca ali to je tada bilo protivzakonito, a sada je članom 49. zakona, odnosno Predloga zakona o Visokom savetu sudstva to ozakonjeno i to kako sam već objasnio.

Ozakonjeno je na taj način, i drago mi je što je gospođa Popović ovde, što je tim članom 49. određeno da Odbor za pravosuđe predlaže ovoj Skupštini osam kandidata za istaknute pravnike i to ili dvotrećinskom većinom na Odboru ili jednom polovinom.

Sadašnje članstvo u tom Odboru… Znači od 17, 11 članova je vladajuće koalicije, što znači da mi ovde kada dobijemo tih osam kandidata u Skupštini, to će biti osam kandidata Srpske napredne stranke, gde mi onda treba da simuliramo ovde demokratiju i da od osam kandidata Srpske napredne stranke, odaberemo četiri najbolja kandidata Srpske napredne stranke koji će direktno ići u Vrhovni savet tužilaštva da nam biraju tužioce. Da li to demokratija? Da li tako dolazimo do samostalnosti tužilačke funkcije? Da li tako dajemo slobodu tužiocima? Ne, na ovaj način se vraćamo direktno na ono što je urađeno u prethodnoj reformi pravosuđa, ali je onda to bilo protivzakonito, kada su opštinski odbori davali mišljenja i ko treba da bude sudija i tužilac, a sada je to ozakonjeno i to ovim jednim članom 49. Predloga zakona o visokom savetu sudstva.

Ako ovaj član ostane ovakav, imaćemo članove Visokog saveta sudstva iz reda istaknutih pravnika sve iz Srpske napredne stranke.

Hvala vam.

Grbović Pavle

Zahvaljujem.

Drago mi je da se ministarka vratila sa tako važnog sastanka.

Sećam se kada smo imali u Ministarstvu pravde prvi sastanak sa predstavnicima Venecijanske komisije, vi ste došli nakon toga da se javite i predstavnicima opozicije, što je kulturno i učtivo sa vaše strane, i rekli ste – hvala vam što ste došli na sastanak sa Venecijanskom komisijom. Ja sam vam tada odgovorio da bih ja došao vrlo rado i na sastanak sa Ministarstvom pravde i da bih se takvom pozivu uvek odazvao, jer smatram da poslanička obaveza nije da radi samo ono što mu je prijatno, već i da učestvuje u svim tim procesima. Nažalost, taj poziv nikada nije usledio.

Prva prilika kada smo mogli da razmenimo argumente bila je na tom javnom slušanju u Beogradu. Ja sam na tom javnom slušanju učestvovao. Ja sam i govorio, ali sam pre svega slušao. Vi ste uglavnom govorili, tj. slušali ste sebe i napustili ste i obrazložili ste zbog čega, ali zaista mislim da ste mogli, to jest da je makar i to slušanje moglo da se održi neki drugi dan, da je bilo važno da budete tu ne da biste čuli mene ili druge poslanike, jer to ćete čuti u plenumu, već da biste čuli reč struke koja je bila prilično ujedinjena oko nekih tema i čije ste predloge olako odbacili.

Pred nama se nalazi sada još jedna reforma pravosuđa. Ja mislim da u srpskom jeziku verovatno više ne postoji reč koja izaziva veću zebnju među građanima nego što je to reforma. To ih verovatno plaši više nego što ih je nekada plašila promaja. Dakle, niko živi više u ovoj zemlji ne veruju u neku reformu. Dakle, nakon reforme pravosuđa, mi sada imamo reformu reforme pravosuđa. Da li takav proces može da donese nešto dobro, ja nisam siguran.

Činjenica je da smo dobili prelaznu ocenu od Venecijanske komisije. Dakle, neću da poričem nešto što je prosto tako i to nakon višegodišnjeg međusobnog mrcvarenja. Dakle, ovaj proces traje godinama unazad i mi sada možemo to naše dugo putovanje u Evropu da kažemo da smo jednu etapu prešli, koliko-toliko, uspešno.Ali, prelazna ocena je ocena šest. Ako je neko time zadovoljan, to je u redu, to je lično pravo svakog pojedinca, ali ja duboko verujem da država Srbija ima dovoljno ljudi, dovoljno kvaliteta i dovoljno znanja da dobije desetke, a ne da dobija konstantno šestice.

Zašto smo mi, između ostalog, dobili tu ocenu šest? Ja bih rekao i zbog načina na koji ste upravo vi postupali u toku celog ovog procesa. Vi ste iskoristili svoje zakonsko diskreciono pravo, svoje ovlašćenje da formirate radnu grupu prema nekim kriterijumima za koje ste vi smatrali da su ispravni, pa tako, recimo, u radnoj grupi nije bilo predstavnika Advokatske komore Beograda, iz Srbije, nije bilo predstavnika određenih organizacija civilnog društva zato što ste vi ustanovili da nije prirodno da se nalaze u toj radnoj grupi ukoliko su se u prethodnoj fazi protivili ustavnim promenama i ukoliko su pozivali građane da na referendumu glasaju protiv predloženih ustavnih promena, kao da oni samim tim gube pravo da kasnije učestvuju u što boljoj redakciji zakona koji će kasnije obeležiti živote svih nas.

S tim u vezi vas pitam, i to je ono što izaziva moju zebnju i sumnju kod mene, da kada je reč o instituciji istaknutih pravnika kaže se da za istaknutog pravnika ne može biti izabrana osoba koja je svojim javnim istupanjem ugrožavala nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva. Imajući u vidu da je osnovni motiv ovih ustavnih promena, kako ste vi rekli, upravo jačanje nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva, da li to znači da neko od svih onih profesora pravnih fakulteta, od svih onih advokata, od svih onih advokata, od svih onih zaista uglednih pravnika će zbog toga biti diskvalifikovani, da će im biti onemogućeno da se nađe na toj funkciji, a da će za istaknute pravnike biti birani samo oni koji su se istakli u promociji ovih ustavnih promena?

Glavna teza predstavnika vladajuće većine jeste da se usvajanjem ovog seta zakona oni odriču uticaja na pravosuđe. Ja ne bih rekao da je to tačno. Mislim da se ovde, pre svega, radi o odricanju od odgovornosti na uticaj na pravosuđe, a taj uticaj će da ostane, taj uticaj je i dalje jak. Taj uticaj je čak i presudan u nekim segmentima. Između ostalog, to se vidi u sastavu Visokog saveta tužilaštva. Od 11 članova, šest članova Visokog saveta tužilaštva su lica koja su izabrana političkom voljom vladajuće većine. Među tih šest lica ste i vi. Danas vi, sutra neko drugi ko bude na toj funkciji i moje pitanje za vas jeste zbog čega se u tom zakonu odustalo od onog rešenja koje je implementiran u Zakonu o visokom savetu sudstva, gde ministra nadležnog za pravosuđe jednostavno nema?

Niste ni vi lično kao oličenje određene funkcije tu najproblematičniji. Najproblematičnija je koncetracija moći, koncentracija ovlašćenja u rukama jedne osobe koja se u Srbiji zove Zagorka Dolovac. Čuvena Zagorka Dolovac. Niko ne zna tačno zbog čega je ona čuvena, jer najmanje što smo u životu jeste da smo čuli njen glas, ali to je otprilike ona sila nevidljiva koja se nikad ne pojavljuje i nikada ništa ne rešava.

Zagorka Dolovac osim što sama učestvuje, što je sama član Visokog saveta tužilaštva, ona bira, učestvuje u biranju jednog člana Saveta iz reda nosilaca javno-tužilačke funkcije, zatim učestvuje u formiranju komisija koje će odlučivati o prigovorima protiv obaveznog uputstva, o prigovorima protiv rešenja o supstituciji i devoluciji i ona je jedan od pet članova komisije koja će birati istaknute pravnike ukoliko se ne postigne, a znate i sami da se neće postići dvotrećinska većina u Skupštini i da će se opet u tom krugu od pet ljudi, od kojih su svih pet izabrani političkom voljom vladajuće većine, oni birati tih osam istaknutih pravnika. Pritom, od tih pet ljudi među njima je i jedan čovek koji se na toj funkciji sada šest i više meseci nalazi protivzakonito. Reč je o Zaštitniku građana kome je u julu prošle godine istekao mandat i to je direktno poruka i vama, gospodine predsedniče Narodne skupštine, koji sedam meseci izbegavate da uradite svojou zakosnku dužnost, da objavite taj javni poziv.

Kada je reč o samom ovom paketu zakona, nije ovde samo suština u tekstu ovih zakonskih rešenja. Uvek je najvažniji politički kontekst u kom se ta rešenja kreiraju. Taj kontekst, naravno, zavisi od pravne i političke kulture koja, nažalost, u Srbiji nije na visokom nivou. Zašto je to tako? To je pitanje za sve političke aktere. Svi mi snosimo deo odgovornosti za to. Što više moći u rukama imate, to više i odgovornosti za kreiranje tog političkog konteksta imate.

Ja ću vam dati jednostavan primer kako se taj tekst i kontekst razlikuju. Tekst zakona zabranjuje neprimeren uticaj na sudije i na nosioce javnotužilačkih funkcija. Da li treba da piše neprimeren ili svaki uticaj, to je nešto o čemu može da se razmatra, ali jasna je namera zakonodavca da se to zabrani. Međutim, da li je jasna namera svi nosilaca pravosudnih funkcija da se to, zaista, u praksi ne dešava.

Podsetiću vas da ni vi lično, niti vrhovni javni tužilac, niti bilo ko u ovoj zemlji od nosilaca sudskih funkcija nije reagovao na to kada je optuženi u jednom predmetu intervjuisan dok je bio u kućnom pritvoru od strane svog advokata. Pri tome, nije ni to toliko čudno, advokat ga intervjuiše dok je postupak i dalje u toku, nije pravosnažno okončan. Razgovaraju o samom toku postupka, komentarišu radnje drugih učesnika u postupku, a pri tom sve vreme taj advokat i taj voditelj i predsednik Odbora za pravosuđe i tada član Visokog saveta sudstva, koji bira sudije, i tada član Državnog veća tužilaca, koji bira javne tužioce, i da se niko u ovoj zemlji nije zapitao da li je to neprimereni uticaj na pravosuđe.

Da li je neprimereni uticaj na pravosuđe kada predsednik države, komentarišući taj isti intervju dovodi u pitanje dužinu trajanja pritvora za okrivljenog u tom postupku i upoređuje sa nekim drugim slučajevima? Da li ste komentarisali, da li je neprimeren uticaj na rad pravosuđa ili možda čak ometanje pravde to kada u postupku zbog smrti Stanike Gligorijević tužilaštvo iz šest pokušaja ne može da dobije sporna dva minuta snimka sa naplatne rampe i da onda usred postupka predsednik države izađe i kaže – video sam snimak, nije Babić vozio? Kao da božjom rečju se ovde donose sudske odluke. Zbog čega predsednik države nije pozvan da svedoči u konkretnom slučaju?

Zašto, na primer, niste reagovali kada je jedan koalicionih partnera, klimavih koalicionih partnera, u jednoj od tih faza njihovih rasprava, u jednoj emisiji na „srećnoj televiziji“ rekao – kako on zna gde je bila čija glava u trenutku jedne saobraćajne nesreće, a u kojoj je poginula jedna osoba, ali nije, eto, da on sada nešto preti, nego on, eto, čisto tako zna? Interesuje me zašto nije ni pravosuđe to znalo? Zašto ste se vi pravili da ne znate da je to uticaj na pravosuđe, nedozvoljeni uticaj na pravosuđe?

Pomenulo se ovde više puta ta čuvena reforma za vreme prošle, prošle, prošle vlasti, iz one prethodne decenije, koja je zaista bila katastrofalna. Mislim da je to činjenica oko koje su se svi ovde složili. Pomenuto je da su se na sednicama opštinskog odbora birale sudije. To jeste ozbiljan skandal. Ko god je to uradio zaslužuje doživotnu diskvalifikaciju iz politike, da se nikada više ne bavi politikom ni u vlasti, ni u opoziciji, ni kao grupa građana.

Samo da vas podsetim da ste vi tu otišli korak dalje kao vladajuća većina. Vi niste birali sudije na opštinskim odborima. Vi ste izigravali sudije na opštinskim odborima. Vaši opštinski odbori su se izjašnjavali o tome da li je Nebojša Stefanović ugrozio svojim činjenjem ili nečinjenjem predsednika države i njegovu porodicu, pa su se redom odbori izjašnjavali da li je, ne građanin Nebojša Stefanović, nego ministar odbrane Nebojša Stefanović, član Saveta za nacionalnu bezbednost Nebojša Stefanović, to uradio. Dakle, vi prosto imate taj poriv da nezavisnost pravosuđa i onda kada to isto pravosuđe treba vas i vašeg predsednika da brani. Dakle, jednostavno ne možete da se otrgnete od te beneficije koju ste stekli koncentracijom ogromne količine moći u svojim rukama.

Da se vratimo na tu Venecijansku komisiju i prelaznu ocenu. Neka rešenja koja ste vi implementirali su sa teorijskog aspekta vrlo solidna i ja ih ne sporim, ali nažalost pravna teorija ne poznaje toliko dobra rešenja koja kada implementirate u loš politički pravni kontekst daju odlične rezultate. To je ono na čemu mora da se radi narednih godina i to je ono zbog čega mi, kao poslanička grupa, ne možemo da podržimo usvajanje ovih zakona, ali nemojte da brinete, vi ćete imati, naravno, većinu i imate većinu SNS.

Čuli smo od socijalista da će oni podržati ovu reformu, kao što su podržali i prethodnu reformu, kao što bi sutra podržali, koju sada kritikuju, svaku sledeću reformu, kao što bi izglasali reformu pravca kretanja Zemlje oko Sunca samo da se vlast u ovoj zemlji ne reformiše i da oni ostanu na tim pozicijama. Njihovu podršku ćete imati i nemojte da brinete zakoni će vam biti usvojeni. Zahvaljujem.

Mrdić Uglješa

Jedan od prethodnih govornika iz opozicije me je direktno spomenuo u jednom kontekstu, a drago mi je što je to rekao. Dakle, krenula su priznanja. Imamo jedno od prvih priznanja iz opozicije da smo 2009. i 2010. godine katastrofalnu reformu pravosuđa, da su se sudije i tužioci birali na sastancima opštinskih i gradskih odbora stranaka bivšeg režima i zahvaljujem se kolegi što je to priznao, što je to shvatio. Očekujem u narednom periodu da još nekome iz opozicije proradi savest, da se javi za reč i da kaže – da, jesmo, uništavali smo pravosuđe do 2012. godine, ali na sreću je to vreme iza nas.

Pred nama je sada jedno novo vreme, vreme još veće nezavisnosti pravosuđa, kao što sam rekao danas nekoliko puta – mi smo prva vlast koja izbor sudija izmešta iz Skupštine Srbije zato što želimo da pravosuđe bude još nezavisnije i da živimo u jednoj zemlji urađenog prava, pravnog sistema, pravnog poretka, a radi bolje budućnosti svih naših građana, a tu politiku odlično vodi, više puta ovde od strane vas danas pomenuti, naš predsednik Aleksandar Vučić. Zahvaljujem.

Marković Uglješa

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine.

Postaje mi zaista simpatično da slušam ceo dan kako se svi shvataju iz opozicije za socijaliste ne bi li dobili malo prostora, ali moram da odgovorim svom kolegi da mi je potpuno razumljivo kada pogledam njihov rezultat ostvaren na izborima da oni jednu osnovnu stvar, koja uključuje bavljenje politikom, ne razumeju. To je da se na vlast ne dolazi na ulici. Na vlast se dolazi izborima, podrškom koju vam daju građanke i građani Republike Srbije, i to je put kojim se dolazi na vlast u Srbiji.

Kolega, zaista mislim da je SPS za 33 godine svog postojanja uvek i isključivo bila tu zahvaljujući ne tako maloj podršci našeg naroda, a očigledno oni znaju zbog čega je to tako, a mogli biste malo da izađete među njih i da saznate nešto. Zahvaljuje.

Maja Popović

Želela bih da izrazim svoje čuđenje time što nisam znala da je poslanik Grbović postao član ili izvestilac Venecijanske komisije, pa da sebi daje za pravo da daje ocene koje je Ministarstvo pravde dobilo i da procenjuje mišljenje Venecijanske komisije sa šest, ali hvala vam na toj prelaznoj oceni.

Ono što želim da kažem, imajući u vidu sadržaj mišljenja Venecijanske komisije, vezano za postupak donošenja ovih zakona, transparentnost, inkluzivnost u tom procesu je, mogu reći, deset, a koje ste vi sebi dali za pravo da ga ocenite sa šest. Ja ga sa punim pravom mogu oceniti sa deset, imajući u vidu da mi je kompletna Venecijanska komisija čestitala na ovom izuzetno dobro vođenom postupku prilikom donošenja seta pravosudnih zakona. Dva puta smo bili u Venecijanskoj komisiji vezano za ustavne amandmane, dva puta smo bili na sednicama Venecijanske komisije vezano za set ovih pravosudnih zakona. Od svih izvestilaca dobili smo samo pohvale.

Oni su, ljudi, dali u mišljenjima svoje primedbe po kojima smo mi postupili. Tako da, smatram neprimerenim vaše iznošenje tih ocena.

Mi smo zaista se trudili da u ovom svetu pravosudnih zakona stvorimo uslove depolitizacije, predlaganje izbora sudije i tužilaca. Ja mislim da smo uspeli u tom postupku. To da li se vama sviđaju ili ne sviđaju neke zakonske odredbe , to je bila stvar koju ste mogli da istaknete u toku javne rasprave. Da li ste vi bili u radnoj grupi ili ne, ponavljam, to je bilo moje diskreciono pravo. Sve svoje primedbe, predloge, sugestije ste mogli da iznesete na javnoj raspravi, čemu javna rasprava i služi.

Pominjete ponovo da sam izašla sa ovog dela javnog slušanja, zakona koji je organizovala Narodna skupština. Na javnoj raspravi koje je zakazalo Ministarstvo pravde ceo dan sam sedela i slušala sve primedbe, komentare i sugestije. Želim da ponovim da je Ministarstvo pravde na 200 strana se izjasnilo, dalo razloge zbog kojih je neke primedbe, sugestije prihvatila, za koje ne. Tako da, i ti vaši navodi apsolutno ne stoje. Hvala.

Grbović Pavle

Ne mogu po amandmanu, nego po replici.

Oreg Anna

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, danas je tema slobodno i nezavisno pravosuđe, pravna država kao garant pravne sigurnosti.

Pričali smo o ovim izmenama zakona, zaključili smo da ste ostavili mogućnost da postoji politički uticaj na izabir tih istaknutih koji će kasnije birati i sudije i tužioce.

Pažljivo sam slušala raspravu prethodnih dana i ono što mi je zaparalo uši je kada je ministarka Popović odgovarala poslaniku na zabrinutost da postoji politički pritisak na sudije i tužioce, rekla da pritisak postoji, ali da on nije politički, već medijski. Hajde da se ne pravimo kao da ne živimo svi u Srbiji, da ne znamo da postoji politički uticaj na medije od strane vladajuće partije, nisam sigurna da to doprinosi pravnoj sigurnosti građana.

Ono što još definitivno ne prinosi je selektivno primenjivanje pravde. Evo, navešću jedan primer. Zamislite da neko, bilo ko, ko nije član SNS, na javnoj površini počne sa nekom izgradnjom. U toku te izgradnje ošteti nečiju kuću. Ja sam sasvim sigurna da bi se vrlo brzo dovelo do toga da ta osoba odgovara, posebno kada bi se saznalo da ima nelegalno izdatu građevinsku dozvolu.

E pa, vidite, drage kolege, to je ono što se sada u ovom momentu upravo dešava usred centra Novog Sada. Odvija se divlja gradnja gde investitor tokom izgradnje garaža podzemnih uspeo je da ošteti, ni manje ni više, nego zgradu Skupštine Vojvodine.

Mi smo došli u posed dokumentacije i do dokaza da je građevinska dozvola izdata mimo zakona. Zavod za zaštitu spomenika kulture je i sama objavila formalni dokument, gde su rekli da je ta dozvola izdata bez njihovog mišljenja, a zakon nalaže da to mora da postoji.

Kolega Janko Veselinović i ja smo zbog toga 16. decembra podneli krivičnu prijavu protiv direktora firme "Garaže Banovina" d.o.o. i v.d. načelnika Uprave za urbanizam i građevinske dozvole ko je tu dozvolu izdao.

Pošto je proces u toku i pošto vladajuća većina tvrdi da živimo u pravnoj državi, ja sam ipak očekivala neki brži odgovor. Znači, reakcija nadležnih organa za sada nemamo. Ostaje nada da ovog puta nećemo biti svedoci ponovnog selektivnog primenjivanja pravde.

Ono što moram da napomenem da je u ovakvim situacijama politička odgovornost neophodna, znači vlast je ta koja mora da stane na kraj i korupciji i kriminalu, a ne obrnuto.

Znate, u gradu odakle ja dolazim, u Novom Sadu, je postalo očigledno da gradska vlast radi u korist investitora tako što menja namene zemljišta u njihovu korist, tako što preplaćuje te projekte i ono što je još očigledno, da uvek isti izvođači radova dobijaju projekte. Ti pojedinci, uz ovakvu politiku i ovakve političare su uspeli debelo da se obogate.

Inače, kada pričamo o gradskoj vlasti u Novom Sadu mi je bilo zanimljivo da slušam reakcije kolege iz Kikinde, koji je odgovarao poslaniku kada pomene Vojvodinu i optuživao ga da je Liga socijaldemokrata Vojvodine nelegalno i kroz neku prevaru dovela u ovu Skupštinu, pa kolega Jovanov, ja ne znam da li su vas iz vrha stranke obavestili, ali oni su vaši koalicioni partneri u gradu Novom Sadu. Sve što vas na tu temu zanima, možete i njih da pitate.

A, mogli bi ste da pitate i vašeg stranačkog kolegu, a našeg pokrajinskog premijera, šta ima da kaže na temu što je Banovina oštećena, kao i uvaženog oca, gospodina Balinta Pastora, iz "Pastor dinastije", gde se funkcije očigledno nasleđuju s kolena na koleno prenose, Ištvana Pastora koji je predsednik Pokrajinske skupštine, šta ima da kaže na temu što je oštećena statika zgrade kojom on predsedava?

Osim odbora SNS u Novom Sadu, nisam čula nikog da se oglasio povodom tog pitanja, a i SNS je rekla da je to sve u redu, jer je projektom bilo predviđeno da će doći do oštećenja, što uzgred nije tačno, jer je inspekcija formalnom dokumentacijom to i demantovala.

Kao što sam rekla, politička odgovornost je izuzetno važna i tek onda kada političari počnu da odgovaraju za svoja dela, tek onda kada zakoni počnu da se primenjuju jednako za sve možemo da kažemo da živimo u pravnoj i demokratskoj državi, koja teži da postane mesto iz koje ljudi neće bežati. Vi ste imali deset godina da nas uverite da nas vodite u takvu državu. Nažalost, u tome niste uspeli.

Ovim izmenama zakona ponovo to dokazujete. Deluje kao da vam nije zaista stalo da se nešto promeni. Nemojte mi više govoriti o bivšim vlastima, uzgred pola vaših je tada činila vlast . I unapred da vas preduhitrim, da me ne pitate šta sam ja radila 2009. godine, studirala sam, nisam se tada bavila politikom "Pokret slobodnih građana" je prva politička organizacija čiji sam član. Budite pošteni, recite građanima šta vi planirate da uradite da napravite pravnu državu i da obezbedite pravnu stabilnost. Hvala vam.

Jovanov Milenko

Sada ću ja da pitam kao kolege iz opozicije, da li sada imam pravo na dve-tri replike, budući da imamo osnova i po pominjanju i stranke, predsednika lično, i Mirovića, četiri replike, osam minuta?

Što se tiče Lige socijaldemokrata Vojvodine i koalicije u Novom Sadu, oni su sami taj ulazak u gradsku vlast nazvali "komunalnom koalicijom" zato što se bave komunalnim problemima. Ja tu ništa ne bih menjao. Jednu stvar treba da znate, budući da se niste bavili politikom tih godina, evo poslušajte od mene kao nekoga ko je bio akter svega toga, nešto direktno, nešto indirektno, imala je Liga socijaldemokrata Vojvodine različite ideje, vrlo različite ideje, koje su vrlo često koketirale sa separatizmom, ali ni jedna od tih ideja nije mogla da se realizuje jer nije imala dovoljno mandata.

Sve svoje ideje su realizovali zahvaljujući većem partneru unutar te koalicije, odnosno istim onima koji vas okružuju i sede tu zajedno sa vama, čiji funkcioneri koji su im bili šefovi grupa u toj Skupštini Vojvodine danas sede zajedno tu sa vama, koji su glasali da je Vojvodina ugrožena od Srbije itd. To su ideje koje su neki drugi svojim glasovima izgurali, ne Liga socijaldemokrata Vojvodine.

Sa druge strane, mi se, da, razlikujemo u velikoj meri oko mnogih pitanja, ali eto, oko Novog Sada, oko toga da li kanalizaciona cev treba da se stavi u Kisačku ili Dunavsku, oko toga se izgleda možemo dogovoriti, to nije neka velika politika.

Što se tiče toga da iz vaše grupacije dolazi kritika o uticaju vaše stranke na medije, u vaše vreme, odnosno vreme kada su ljudi kojima ste to, evo vi kažete, vi niste, ja prihvatam, ali ste oprostili onima i sedite zajedno sa njima i ne smeta vam njihovo prisustvo, koji ne da nisu preko stranke uticali na medije, nego su lično imali firme preko kojih su kupovali sekunde, preprodavali sekunde i držali tako kompletan medijski prostor u šaci u Srbiji, lično, imenom i prezimenom i sada to ste oprostili, to je sve u redu, a nama ste našli nešto da prebacite.

Godina 2009. je bila relativno blizu, treba još dosta vremena da prođe. Proučite sve to, uzmite neke arhivske novine, pogledajte šta je sve bilo, pa ćete videti da nema potrebe tako strasno da branite neko vreme u kome niste učestvovali. Hvala.

Kozma Robert

Hvala, predsedniče Skupštine.

Javio ja sam se, morao sam da reagujem što se tiče ove rasprave. Meni je zanimljivo kako je ministarka sama rekla i ocenila ovaj proces pravljenja Nacrta, pa zatim Predloga zakona sa ocenom 10 iz transparentnosti samog procesa. To je jako zanimljivo s obzirom da dok su se izrađivali nacrti zakona oni su na sajtu Ministarstva pravde objavili javne rasprave. Kažu, to su radili na jedan vrlo transparentan način, stavili su objavu da će rasprave biti u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Sve je to lepo, stavili ste i datume kad će biti te rasprave, samo niste bili stavili vreme i mesto tih rasprava. Evo, sada vas i vaš pomoćnik ministra o tome obaveštava.

Meni je zanimljivo - kako se tačno to oceni da je to 10 iz transparentnosti? Da bi građani i stručna javnost znali gde se dešava neka javna rasprava moramo da znamo svakako grad u kome se dešava, datum, ali moramo znati i vreme i instituciju u koju treba da dođemo.

Da zanimljivost bude veća, rasprava u Beogradu se održala 27. decembra u Narodnoj skupštini. Međutim, isto je zanimljivo, dan, dva pre te rasprave predsednik Skupštine se takođe pravio da ni ne zna da će u domu narodnih poslanika biti javna rasprava na koju su pozvani tada stručna javnost, ali poslanici, na primer, uopšte o tome nisu obavešteni, jer nekako se uzima za shodno da ne treba niti na sajtu ministarstva da se stavi mesto, tj. institucija i vreme kad će biti javna rasprava, a ne uzima se ni za shodno ni od ministarke, ni od predsednika Skupštine da ako se ta javna rasprava dešava u Narodnoj skupštini, da bi možda to trebalo da se nađe na sajtu Narodne skupštine, da bi možda i poslanici mogli da dođu na tu javnu raspravu. To je jedna stvar. Takođe, da u Beogradu ipak postoji poprilično predstavnika i stručne javnosti koja bi došla na datu javnu raspravu.

To je što se toga tiče. Tako da, nije mi stvarno jasno kako dajete sebi za shodno da dodelite sebi ocenu broj 10? Razumem da ste bili podstaknuti ovim pričama o pozitivnom i negativnom mišljenju Venecijanske komisije i ja mislim da bismo i tu trebali da kažemo, zarad građana i zarad istine, da Venecijanska komisija ne daje pozitivno/negativno mišljenje. To su kolokvijalni izrazi. Venecijanska komisija procenjuje da li su određeni nacrti zakona u skladu sa nekim evropskim standardima.

Ta Venecijanska komisija svoja mišljenja kada je davala govorila je upravo da neke stvari možda su dobre, možda mogu da prođu, ali da što se tiče toga da izvršna vlast neće više imati uticaj na samo pravosuđe, da to ne stoji. Tada su upravo rekli da ovakav način izbora istaknutih pravnika, gde na kraju petočlana komisija, od kojih većinu imaju troje, u kome je i predsednik Skupštine, koji se iskazao kao glavni u gašenju mikrofona opoziciji, u kojoj većinu čini Zagorka Dolovac, vrhovni javni tužilac, koja apsolutno ne radi ništa što se tiče borbe protiv kriminala, ili Pašalić, Ombudsman kome je istekao mandat. Ta većina će zapravo moći da izabere istaknute pravnike u Visoki savet sudstva.

To je Venecijanska komisija i naglasila na jedan svoj specifičan način, ali su rekli da se kroz ovaj postupak zadržava uticaj izvršne vlasti na pravosuđe, posredan, ali ipak vrlo jasan.

Hvala vam.

Veselinović Željko

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, poštovana ministarko, kolege i koleginice narodni poslanici, ja ne želim da govorim o tome da li je pravosuđe zavisno ili nezavisno od partijskog uticaja, želeo bih da kažem nekoliko reči, da priupitam ministarku o problemima sa kojima se suočavaju obični ljudi, obični građani, da li je neko razmišljao u ovoj reformi pravosuđa kako njima da olakša postupke.

Ja bih se osvrnuo na radne sporove koji u Srbiji traju po pet, šest, nekada i 10 godina. Svedok sam da sindikat koji vodim vodi neke radne sporove koji traju i po 10 godina.

Možete misliti kako se oseća jedan čovek koji izgubi posao neopravdano i onda treba 10 godina ili više da tu pravdu traži na sudu, pa se desi, recimo, kao stručnjak iz „Gradske čistoće“, direktor „Gradske čistoće“ Beograd, koji je sudski dokazano plaćao tablete po 32.000 evra da otpusti sve neistomišljenike, da otpusti sve one koji ga kritikuju, koji ukazuju na njegove propuste. Oni se posle tuže sa njim pet ili šest ili 10 godina, dobiju na sudu i na kraju građani Beograda i građani Srbije moraju da plate odštetu tom čoveku.

Zašto se u toj reformi pravosuđa nije stavilo nešto što smo mi predložili u našem Predlogu zakona o radu, recimo da se osnuju sudske jedinice koje bi se bavile isključivo radnim sporovima i koje bi po ugledu na neke zapadne zemlje te radne sporove rešavale u roku od šest meseci? To bi ubrzalo pravosuđe, ubrzalo bi reforme, mnogo bi olakšalo posao svim ljudima i svima onima koji su izloženi nepravdi olakšalo da tu svoju pravdu pronađu, a nesavesnim poslodavcima bi, da kažem, otežalo to otpuštanje. Nadam se da ćete to u nekom doglednom periodu i uvrstiti u dnevni red.

Hvala.

Kozma Robert

Hvala, predsedniče Skupštine. Pa, po amandmanu, kada nam ne dajete repliku.

Hajde da napravimo jednu razliku između mene i vas. Ja sebi ugasim mikrofon kada završim sa izlaganjem da bih čuvao vreme kolegama iz poslaničke grupe, a vi drugima gasite mikrofon. To je velika razlika.

Ja brinem o drugima, a vi drugima gasite mikrofon. Tako da, samo to da se razumemo.

Što se tiče mog prisustva i prisustva nekih poslanika na toj navodno transparentno najavljenoj raspravi u Skupštini, problem je u tome što smo mi na, hajde da kažemo, drugačije kanale saznali da se ta rasprava dešava, pa sam ja morao da obavestim poslanike da će u njihovom domu biti javna rasprava.

Izvinite, ja sam tada stvarno radio vaš posao kako biste vi trebali da radite ukoliko biste hteli da bude pravi predsednik Skupštine. Hvala vam.

Grbović Pavle

Zahvaljujem.

Gospođo Popović, ja sam vas veoma jasno pitao – zbog čega se prema predloženim zakonskim rešenjima sastav VST razlikuje u odnosu na sastav VSS? Dakle, to pitanje je bilo veoma jednostavno – zašto se nalazite u VST, a u VSS ne? To što vi meni odgovarate da ja imam pravo da mi se nešto sviđa ili da mi se nešto ne sviđa i da vi imate diskreciona ovlašćenja da odlučite kako god vi hoćete, mogli ste jednostavno da mi odgovorite i sa – može mi se. Takav je bio vaš pristup i vaš nastup da se on odslikava u rečenici – može mi se.

Imajući to u vidu, ja jedino mogu da zaključim to da vam je očigledno u interesu da tužilaštvo koje je rak rana našeg pravosuđa držite u potpunoj političkoj kontroli i vi i Zagorka Dolovac i vaša buduća četiri istaknuta pravnika, da imate potpunu kontrolu nad tim ko će da postupa ili ko neće da postupa, na koji način će da postupanja kroz davanje obaveznih uputstava i kroz komisiju koja će da odlučuje o prigovorima na ta uputstva kako biste bilo kakvi moguć sudski postupak isekli u njegovom korenu. Zahvaljujem.

Maja Popović

Već sam vas upoznala da postoji razlika između suda i tužilaštva. To verovatno znate i u tom smislu međunarodnim standardima omogućeno je prisustvo ministra pravde u savetima tužilačkim. Pored toga, moje učešće u savetu i odlučivanje ograničeno je u tom smislu da ja kao ministar pravde ne mogu da odlučujem u disciplinskim postupcima. Tako da je suvišno vaše pitanje iz kog razloga smo se odlučili za to.

Znači, omogućeno je međunarodnim standardima. Ne vidim ništa sporno i ne vidim zašto unapred mislite da će ministar pravde imate negativan uticaj i funkciju u radu saveta.

Sve vreme se provlači da je neminovno da neko ko ima političku funkciju će raditi nešto suprotno interesima tog organa ili želeti da izvrši politički uticaj. Neverovano. Da li to polazite od sebe, to mi je samo ostalo nejasno.

Ako mogu da odgovorim i kolegi Veselinoviću, vezano za radne sporove. Potpuno ste u pravu. Ne samo radni sporovi, nego i svi drugi sporovi u parničnim postupcima neprimereno dugo traju. To je nešto čime ćemo morati da se pozabavimo u narednom periodu. Jedan od načina rešavanja tih problema biće svakako izmene i dopune Zakona o parničnom postupku. U svakom slučaju, ti postupci bi trebalo da budu hitni, imajući u vidu da se radi o radnopravnom statusu ljudi i da su otprilike to postupci kada neko izgubi posao. Tu nešto definitivno moramo da uradimo, ali bitno je da otkočimo pravosuđe u celini. O tome sam pričala i o postojanju tih masovnih predmeta. Hvala.

Gajić Vladimir

Hvala, predsedniče.

Znate šta, u vezi ove rasprave koja je prethodila, moj amandman koji sam podneo, dao sam obrazloženje dosta jednostavno. Nažalost, Vlada ga nije prihvatila iz razloga koji nisu, po meni, bili dovoljni.

Kada je reč o ovoj raspravi koja je malopre prethodila, znate šta ja, mislim da se ne treba baš mnogo pozivati na to kakve ocene je za rad dala Venecijanska komisija i hvaliti se pohvalama Venecijanske komisije. To sam rekao i u plenarnoj raspravi. Mi smo ovom prilikom prepisivali tuđe standarde. Nismo pokušali da tragamo za svojim rešenjima. Kada pogledate ovako realno Srbiju danas i pre 11, 12 godina, koliko već ima od kada smo postali zvanično kandidat za ulazak u Evropsku uniju, mi smo mnogo bolje izgledali onda, još dok nismo bili kandidat, nego danas kada smo kandidat već ovoliko godina.

Bila je juče jedna odlična rasprava između kolege Komlenskog i ministarke pravde. Slagao sam se sa onim što su oni govorili, pogotovo kolega Komlenski, u vezi sa jednom opštom kritikom koju je on dao. Hteo bih da podsetim na jednu stvar na koju je ukazala i ministarka, nadam se da će ovom novom Visokom savetu tužilaštva jedan od prečih poslova biti da spreči da se tužilaštva vode na način kako ih vodi viši javni tužilac u Beogradu. Neću da mu spominjem ime. On se na tom mestu nalazi ne zbog svojih ličnih i profesionalnih kvaliteta, u to nemam nikakve sumnje i odlično to znam. On je doveo do apsurda instituciju upućivanja u svom tužilaštvu, tako da je doveo do toga da nekoliko beogradskih tužilaštava ovih na osnovnom nivou, nemaju dovoljno ljudi da obavljaju svoju funkciju, zbog čega, u krajnjoj liniji, trpe građani. Tako da, imamo jedan apsurd da u tom tužilaštvu, što se tiče nekih da kažem rukovodećih funkcija, dominiraju neizabrani tužioci tog tužilaštva. To je jedna stvar koja je nedopustiva i vidim da je to prepoznato u Ministarstvu pravde i nadam se da će ovaj Visoki savet, ako ništa drugo, bar ovim stvarima da se pozabavi.

Moraću ovu priliku da iskoristim da ponovo, razumem vašu propagandu, kada se neka stvar ponovi milion puta, mogu čak i oni koji su lično pogođeni tim informacijama da počnu da veruju u to, tako da je ovde problem kod Mike Aleksića u vezi jedne stvari koju mu vi stavljate na teret stalno, problem je u vezi sa činjenicama koje iznosite, a to znači, utoliko gore po te činjenice.

Znači, sve što je danas kolega govorio je netačno sa stanovišta činjenice, a vi se na to stalno pozivate, a ja sam tome lično svedok, jer sam mu vodio te parnice. Znači, zbog istih tih navoda su mu naknadu štete platili i „Srpski telegraf“ i magazin „Objektiv“, i ne samo njemu, nego i njegovom ocu. Tužilaštvo je u vreme kada je bilo vreme za to proveravalo te navode i nije našlo da postoji bilo kakvih osnova sumnjivih da bi protiv njega krivični postupak bio vođen. Ovo što je danas kolega predlagao Ministarstvu pravde da vidi kada će tužilaštvo da počne da radi nešto protiv Mike Aleksića, moram samo da mu kažem da je sada u svakom slučaju za sve kasno.

Znači, još na kraju bih hteo da dodam još jednu stvar, nažalost, Demokratska stranka je pod stalnim pritiskom u vezi sa tom reformom pravosuđa iz 2009. godine, ali ne znam zašto oni ne upotrebljavaju neke argumente u svoju odbranu. Evo, ja ću da ih kažem. Prvo, to je bio politički pokušaj obračuna sa Miloševićevim sudstvom, to je prva tačka. Druga stvar je napravljene su velike greške u odnosu na mali broj ljudi, a onda je jedan broj ljudi prema kojima nije načinjena greška, zbog čega su izopšteni iz pravosuđa, kada su se našli, kolokvijalno govoreći, na ulici, postali su članovi vaše stranke. Svi redom, a mnogi od tih koji su postali članovi vaše stranke su posle došli na najviše funkcije u našem pravosuđu.

Prema tome, nemojte da pričate o politizaciji. To je bila klasična politizacija pravosuđa i sa vaše strane. Toliko.

Erac Strahinja

Poštovani građani Srbije, poštovani predsedniče Skupštine, uvažena ministarko, kolege poslanici, na osnovu člana 174. zakona o krivičnom postupku tzv. republike Kosovo, specijalno tužilaštvo tzv. republike Kosovo poziva okrivljenog Dragana Denića da dođe 2. septembra 2022. godine radi saslušanja zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva itd.

Šta mislite, poštovane kolege, a molim vas da me saslušate, kako je ovaj poziv uručen? Sada ću vam reći kako. Ovome sudu preko Ministarstva pravde Republike Srbije dostavljen je zahtev Kancelarije specijalnog predstavnika Evropske unije u Prištini te i te godine kojim je zatraženo uručenje poziva u krivičnom postupku protiv vas zbog krivičnog dela iz člana 142. Krivičnog zakona SFRJ.

Poštovana ministarko, zašto ovo radite? Odgovorite mi, molim vas, zašto ovo radite? Da li ste vi ministar građana Republike Srbije ili ste ministar republike Kosova ili ste ovde da biste služili Evropskoj uniji? Od vas tražim da uputite izvinjenje svakog srpskom borcu, svakom srpskom heroju koji je branio našu decu, koji je branio naše svetinje, koji su se borili hrabro, da uputite izvinjenje, jer to je najmanje što mogu od vas da očekujem. Hvala vam.

Maja Popović

Nikada Ministarstvo pravde ne bi uručivalo takve pozive i postupalo po bilo kakvim nalozima organima tzv. Kosova. Tako da, vaša primedba apsolutno ne stoji. Nemam razloga bilo kome da se izvinjavam. Ja tako nešto u životu svom ne bih potpisala. Apsolutno želim da zaštitim svakog građanina Srbije od šiptarskog terora. Hvala.

Erac Strahinja

Poštovana ministarko, ovo je poziv gde jasno piše da je ovome sudu, tačnije Višem sudu u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, preko Ministarstva pravde, ponavljam vam, preko Ministarstva pravde Republike Srbije, dostavljen zahtev Kancelarije specijalnog predstavnika Evropske unije u Prištini, kojim je zatraženo uručenje posla. Sve što ste rekli nije istina. Ovo je istina i ovo je stiglo našem heroju Draganu Deniću upravo od vas. Sram vas bilo za to.

Maja Popović

Ja vas molim da dođete u Ministarstvo da utvrdimo autentičnost toga što vi pričate. Vi možete da dođete sa bilo kakvim papirom, napomenom, izvolite, dođite, uverite se, pogledaćemo broj predmeta i sve će vam biti jasno. Zato nemojte manipulisati lažima.

Maja Popović

Ja vas molim da dođete u ministarstvo da utvrdimo autentičnost toga što vi pričate. Jel vi možete da dođete sa bilo kakvim papirom napamet, izvolite dođite, uverite se, pogledaćemo broj predmeta i sve će vam biti jasno. Nemojte manipulisati sa lažima.

Stanimirović Rodoljub

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dr Orliću, poštovana ministarko u Vladi Srbije poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine su od posebne važnosti za našu zemlju. Od 1. jula 2003. godine formiranjem Tužilaštva za ratne zločine koje je zasnovano na međunarodnim pravnim aktima, unutrašnjem zakonodavstvu nadležno Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije uređeno je članom 2. Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine.

Nezabeleženi presedan u svetu koji se dogodio više baš od 2003. godine gde je tadašnja vlast isporučila kompletnu državnu vojnu-bezbednosno policijsko rukovodstvo kao i nedužne oficire policajce, vojnike i političare iz tog vremena koji nisu bili njima po volji. Ti ljudi su lovljeni kao divljač, otimani iz bolničkih postelja koji su bili na lečenju, stavljane kese na glavu i na najgrublji način hapšeni i bez mogućnosti da se brane od kidnapovanja i vođenja u Hag.

Ono što je jako interesantno da kako su kolege iz opozicije i u vreme svoje vlasti imali ostrašćenosti i mržnju prema političkim neistomišljenicima isto su to pokazali i dokazali posle 20 godina kao opozicioni poslanici pre nekoliko dana ovde u ovom Visokom domu, kada su napali i pokušali fizički da povrede potpredsednika Aleksandra Vučića koji je došao na njihov poziv, na najosetljiviju temu u ovom trenutku pitanje Kosova i Metohije.

Tadašnju njihovu brutalnost sam i lično osetio na svojoj koži, a moram vam reći za neverovatni da su do te beskrupuloznosti bili jer su tada moje sinove koji su bili šesti razred Osnovne škole „Radomir Lazić“ u Azanji, ispitivali preko svojih stranačkih aktivista, prosvetnih radnika. Da li su možda deca kući viđala nepoznatu osobu, odnosno nekog vojnika? Osim dece maltretirani su i ostali članovi moje porodice, a posebno bahato su pokazali time što su tada blokirali moje rodno selo Azanju i kraj gde živim i gde sada živim. Tada su vršili pretres i pretraživali da li se možda tada u mojoj porodičnoj kući skrivao general Nebojša Pavković. Mojim hapšenjem i odvođenjem na informativne razgovore gde sam bio osumnjičen da sam saradnik haških optuženika. Moja jedina uloga je bila i mojih prijatelja da se javno protivim protiv isporuke naših ljudi u Hag. To je dokaz kakvu profesionalnost i odnos prema ljudima je imalo Tužilaštvo za ratne zločine.

Poštovane koleginice i kolege, kada neko voli svoju zemlju i svoj narod, kada je iskren i odgovoran, on to uvek pokazuje bez obzira da li je opoziciji ili vlast. Tada u to vreme sam imao nekoliko veoma korisnih, iskrenih razgovora sa tadašnjim narodnim poslanikom, sadašnjim predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem koji mi je rekao da je uvek za to da svako ko je kriv treba da odgovara na civilizovan i zakonom propisan način, jer naši ljudi, posebno oni koji su branili svoju zemlju, izvršavali zadatke, nisu zaslužili da budu na način, kao što je to radila dosovska vlast, hapšeni i maltretirani bez mogućnosti da se brane u skladu sa zakonom.

Moram da budem iskren i da spomenem i kažem da je u to vreme veoma korektan i iskren bio i doktor Rasim Ljajić kao predsednik Koordinacionog centra za saradnju sa Hagom.

Pokušavajući da razgovaramo sa ljudima koji su tada vršili vlast prosto je bilo nemoguće utvrditi s kim treba razgovarati na tu temu, jer su kao i uvek sve što je vezano za rad Tužilaštva za ratne zločine prebacivali odgovornost sa DSS na DS, sa DS na DSS i druge dosovske stranke koje su bile toliko ostrašćene da jednostavno nije postojala mogućnost razumnog razgovora. Tadašnja dosovska vlast umesto da je radila po pravilima i zakonima predviđenim za ratne zločine, oni su se utrkivali da prave spiskove, optužuju, isporučuju sve one ljude koji su im politički smetali i na taj način sebi otvarali prostor da se dodvoravaju stranim službama i tužilaštvu u Hagu.

Kako i na koji način je Tužilaštvo za ratne zločine treba da radi jeste dokaz da je baš u vreme dolaska na vlast SNS predsednik Aleksandra Vučića pokrenuti su mnogi postupci, procesuirani su UČK teroristi, na čelu sa Hašimom Tačijem koji se trenutno nalazi u Haškom pritvoru. Zato i jeste ispravan predlog predlagača da bude javno Tužilaštvo za ratne zločine, odnosno glavni javni tužilac za ratne zločine.

Zbog velikih uspeha u svim oblastima u Srbiji i u interesu naših građana, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, Vladi Republike Srbije, resornom ministarstvu, pozivam sve svoje kolege i koleginice da u danu za glasanje podrže sve predložene tačke dnevnog reda i glasamo za. Predaja nije opcija. Živela Srbija. Živeo predsednik, Aleksandar Vučić.

Gavrilović Miodrag

Gospodo, Nataša Jovanović naša koleginica je juče rekla jednu stvar koju ljudi mogu da na jedan način protumače kao da je DS 90-ih godina tukla poslanike radikala. To nije tačno. Tih 90-ih godina, gospodo, na vlasti je bila SPS. Tačno je da su policajci ušli u salu i da su prebijali poslanike SRS, ali je takođe tačno da je poslanik DS, Slobodan Gavrilović, moj otac, stajao između policajaca i radikala i govorio, ovo ne sme da se radi poslanicima. To su demokrate. Mi ćemo se uvek boriti da bilo ko može da kaže svoje mišljenje iako se mi sa tim ne slažemo.

Isto i sada, pričate o raznim spiskovima. Evo, da vam objasnim ko vam je rekao o tim spiskovima. Ovde je predsednik opštine Vlasotince i načelnik opštinske uprave. Pre mesec dana asfaltiraju put na kome se na sredini nalazi bandera. Toliko o vašoj logici vašeg poslovanja, razmišljanja i političkih napada. Jeste, DS i ja lično, svi to znate, trideset godina pokušavamo da promenimo sistem da se iskoreni nepravda, da se iskoreni koruptivnost u postupanju.

Završiću sa jednom stvari. Potpredsednik DS 40-ih godina posle Drugog svetskog rata, Dragić Joksimović… koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.

Gavrilović Miodrag

Pa, obratio sam se kao ovlašćeni predstavnik.

Gavrilović Miodrag

Dragić Joksimović je branio na sudu Dragoljuba Dražu Mihajlovića, njega su osudili na tri godine i četiri meseca zatvora. On je odležao dve godine, kada je došla porodica po njega, komunisti su rekli ne, zakopaćemo telo još godinu i nešto dana u dvorište, pa ćete moći da uzmete kada odleži sve tri godine i četiri meseca. Danas, Advokatska komora Srbije nosi jednu veliku i uglednu nagradu po ugledu na Dragića Joksimovića, on je bio potpredsednik DS.

Jovanović Nataša

Naravno, pošto sam dugo u političkom životu Srbije, imala sam prilike i da budem u mandatima kada je i vaš otac bio narodni poslanik, ali vi ste se tada zalagali za najšire demokratske procese, pa ste krenuli sa prebijanjem narodnih poslanika i ne samo to, znate, obično prebijanje, isključe se kamere, predsednik Skupštine, vaš predsedavajući i jedan i drugi, predsednica Skupštine pošto je žena bila u pitanju i njen zamenik lepo krenu da kidišu ko im ne odgovara u sali, kao kada bi ja sada gospodine Gavriloviću rekla, uvaženom predsedniku Orliću, hajte molim vas, ovaj Gavrilović nešto mi nije simpatičan, ni mio, ni drag, kako je u skladu sa njegovim imenom da ga prebijemo i izbacimo iz sale. Ne, samo to, neko je malo pre pomenuo pa sam razgovarala ovde, neobavezno da kažem, sa kolegom Arsićem, doneli ste Zakon o lustraciji. Takav morbidan zakon, nije vam bilo dosta da nas tučete, da nas izbacujete.

Sve ste vi to radili, znate u kojim trenucima? Mi kažemo da je Vilijem Voker kriminalac, da je izmislio aferu „Račak“, da ga plaćaju albanski teroristi. Jel smo bili u pravu? U tom trenutku, vi kažete, nije tada dobar momenat da više budete u sali, izađite napolje, odnosno da vas lepo prebijemo i da vas iznesemo.

Branili ste Vilijama Vokera. Tako danas branite Kurtija. Tako ste krenuli na predsednika Republike koji se bori svakoga dana za narod na KiM, za narod u Srbiji, za narod ma gde da živi srpski narod da opstane, da ima posao, da imamo investicije i da stvara nešto za buduće generacije.

Šta ste vi ostavili iza sebe, gospodine Gavriloviću? Ostavili ste pustoš, jad, bedu, a da ne govorim o tome da će da vas pamte samo u ovim analima skupštinskim kao neko ko nije ni „d“ od demokratije, već neko ko je gledao kako će u pravom smislu reči da likvidira i da satire svoje političke neistomišljenike.

U tom maniru ste se i vi lično i ovaj ispred vas, i jedan i drugi, razmahali pre neki dan, veliki junaci, pa ćete vi da krenete u sukob, odnosno da linčujete fizički Aleksandra Vučića.

Prošlo je to vreme. Ovde ćemo da vas držimo ko malo vode na dlanu. Što više pričate, narod vidi kakvi ste i nikada nećete moći da dobijete ni minimalnu više podršku da budete u parlamentu, a kamoli vi više da vladate, jer sve što ste uradili, uradili ste da buduće generacije ima da ispaštaju. A mi smo uspeli i naš predsednik u proteklih 11 godina mnogo toga da ispravimo. Hvala.

Gavrilović Miodrag

Želim repliku.

Nikolić Dragan

Predsedniče Skupštine, uvažena ministarko, malo pre kada je poštovani narodni poslanik Strahinja Erac postavio pitanje i rekao da postoji dokumentacija koja potkrepljuje ovo što je on rekao, za mene je to bilo više nego frapantno, zabrinjavajuće i, mogu da vam kažem, da mi je bila muka. Čak nisam ni poverovao u tako nešto.

Međutim, znajući da Strahinja Erac nije poslanik koji će ovde mahati papirima koji su lažni, koji su falsifikovani, a još manje da će upotrebljavati reči koje nisu istinite, ja sam učinio u kratkom vremenu da proverim da li je to tačno i za javnost Srbije ću izneti sledeće podatke:

„Poziv za okrivljenog. Na osnovu člana 174. Zakonika o krivičnom postupku republike Kosovo, specijalno tužilaštvo republike Kosovo poziva okrivljenog Dragana Denića da dođe 2. 9. 2022. godine u 10.00 sati, radi saslušanja zbog krivičnog dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva, potpisano od državnog tužioca Drita Hajdari, broj je PPS br. 70/2020, datum je 19. 05. 2022, Priština.“

Ovaj poziv je došao Ministarstvu pravde, zato što to obično tako biva kada se korespondencija vrši između dve države.

Postavljam pitanje da li je Kosovo za Ministarstvo pravde Republike Srbije država ili je to Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija, kako piše u Ustavu Srbije?

Ovo razumem da oni pošalju poziv. Njihova drskost je nadaleko čuvena, njihovo laganje, izmišljanje, falsifikati, izmišljanje „Račka“ i ratnih zločina kakvih tamo nije nikada bilo, jer se radi o legitimnoj policijskoj akciji, ali me zabrinulo, gospođo ministar, zato što je Viši sud, Odeljenje za ratne zločine pod brojem KPPR PO 2 br. 5/22, dana 25. 7. 2022. godine uputilo poziv Draganu Deniću, ulica Cara Dušana, ne bih dalje: „U prilogu vam se dostavlja poziv PPS br. 70/2020 od 2. 9. 2022. godine“ i potpisano od strane sudije za prethodni postupak, Ivana Bursać.

Dakle, naše ministarstvo odgovara na poziv tzv. republike Kosovo, poziva našeg državljanina koji se borio na Kosovu i Metohiji, štitio naše svetinje, štitio našu teritoriju, štitio našu nejač, štitio naša dobra, štitio našu istoriju i vi ste, gospođo ministar, za ovo malo pre rekli da dođemo kod vas da bi to raspravili.

Ne, ovde ćemo raspraviti, pred srpskom javnošću, da znate na čijem ste čelu, u kakvom ministarstvu ste. Ja sam vam rekao, vodite računa, usvajanje ovih zakona, nemoj da se slomi na vašim leđima, nemoj da vi budete zapamćeni kao neko ko je uništio srpsko pravosuđe.

Za ovo može samo jedna stvar da se kaže – sram nas sve zajedno bilo što smo mi dozvolili a vi ovo uradili.

Maja Popović

Ja samo želim još jednom da ponovim da ćemo zaštititi sve građane Republike Srbije, kao i sve građane koje budu šiptarski organi gonili, tako da nemojte to nama stavljati kao nešto što smo mi uradili. Ministarstvo pravde to nije uradilo, ponavljam, ne znam na koji način da vas ubedim. Pozvala sam vas da dođete i da izvršite uvide u naše spise.

Što se tiče Tužilaštva za ratne zločine, takođe možete da odete i da zatražite informacije od javnog značaja, vezane za bilo koji od tih predmeta.

Grujić Danijela

Zahvaljujem se.

Poštovani građani, dame i gospodo, na ovoj sednici imamo priliku da vidimo kako je set pravosudnih zakona po milioniti put poslužio aktuelnoj vlasti da održi privid demokratskog uređenja naše zemlje.

Samo još jedna predstava, da nije tako, ovi zakoni, između ostalog, zakonski predlozi, ne bi ušli u skupštinsku proceduru svega 36 sati nakon završetka održanih javnih rasprava.

Dakle, Vlada Srbije nije ni uzela u razmatranje predloge i sugestije pristigle, prigovore iz ove javne rasprave, baš kao što uhodano i po difoltu odbacuje amandmane opozicionih poslanika u ovom sazivu.

Stvari dobijaju na dramatičnosti kada se uzme u obzir da su upravo ovi zakoni, zajedno sa prethodno izvedenim Ustavnim promenama, trebali da utemelje nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva, što je jedan od osnovnih principa demokratske pravne države. Pa, kako je onda moguće da se potpuno izuzme mišljenje struke?

Jedan od važnijih zaključaka Udruženje sudija i tužilaca Srbije jeste da ovi zakonski predlozi stoje znatno ispod evropskih standarda, da će, suprotno nameri, ugroziti nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva i da ne štite ugled i dostojanstvo profesije.

Društveni dijalog ispunjava svoju svrhu onda kada u svom rezultatu razvija kvalitativni pomak u odnosu na razmatranu materiju. To nije mesto za upoznavanje i razmenu stavova. Transparentnost u radu podrazumeva uvođenje javnosti u smislu osvetljavanja, ali i rešavanja problematičnih mesta.

Reći ću još nešto o pravnoj državi. U pojmu pravne države javlja se suprostavljenost u odnosu na apsolutizam, autoritarnu i totalitarnu vlast. Ona zapravo najviše odgovara tipu umerene države gde se sve vlast ograničava, što u našem slučaju nije reč.

Ovaj amandman koji branim govori o budžetskoj samostalnosti javnog tužilaštva u odnosu na izvršnu zakonodavnu vlast. Zašto je sve samo puka farsa? Zašto se zadržavamo samo na formi koja se odrodila od sadržine? Mi živimo stvarno strogo formalnog shvatanja pravne države koja je sasvim nezainteresovana za političku strukturu države.

Zahvaljujem se.

Novaković Nebojša

Hvala lepo.

Uvaženi predsedniče parlamenta, poštovana ministarko, i ja bih govorio iz perspektive svega ovoga što radimo, a kroz prizmu evrointegracija. Mi smo zemlja koja se nalazi na tom putu i mislim da je bitno da ovde naglasim nekoliko stvari.

Naime, sve ove visoke ocene koje imate, na kraju krajeva, i na koje se pozivate, a vezano za ocenu i Venecijanske komisije, a često slušamo i zvanične izveštaje Evropske komisije koji na sličan način govore, a nema veze što potiču od komesara koji je sad pod istragom upravo zbog politike prema Zapadnom Balkanu i politike proširenja, mislim na gospodina Varheljija. Dakle, želim da ukažem da na kredibilnost ovih procesa o kojima danas razgovaramo utiče i na to kako se ovo sve doživljava kroz prizmu međunarodnog prava. Sve ono što je u međunarodnom pravu standard i norma, automatski se primenjuje i ovde u našem pravnom sistemu ili bi barem tako trebalo da bude. U tom slučaju bih voleo da skrenem pažnju na nekoliko slučajeva, a u nameri da te vaše ocene budu još bolje i da se te stvari ne ponove.

Dakle, svi se sećamo slučaja sa kurdskim političarem. To je Dževdet Ajaz koji je odavde isporučen režimu u Turskoj, a bez pravnog osnova. Dakle, on je još uvek bio u postupku azila i on je imao pravo ovde i na odbranu i bez odluke Upravnog suda se to desilo. Da vam kažem da je nadležni sud u Novom Sadu sedam dana čak ubrzao proces da ne bi istekao period ekstradicije. Dakle, to je nešto što nas na međunarodnom planu i te kako diskredituje. To je duboko vezano za ljudska prava, a tu smo pali. To, naravno, niste potpisali vi, to je potpisala bivša ministarka Nela Kuburović, ali iz toga proističu neke obaveze i koje se na neki način tiču i vas. Dakle, ako smo već prekršili međunarodno pravo, dakle, mi smo imali obavezu i monitoringa i u kakvim uslovima taj čovek je u zatvoru, da li je pod torturom, a od torture je pobegao i da li je uopšte živ?

Ja bih voleo da mi odgovorite na to pitanje. Da li naš sistem prati slučaj ovog konkretnog čoveka i da li smo u stanju da ispratimo sve ono što nam međunarodne prava diktiraju kao državi koja želi da bude deo civilizovanog sveta.

Nije popularno spominjati zemlje kao što su Esvatini ili Bahrein koje učestvuju u postupku otpriznavanja Kosova taman toliko koliko i dopire naš međunarodni ugled, između ostalog i zbog ovakvih grešaka koje se dešavaju na ovaj način zato što smo i građanina Bahreina deportovali sa aerodroma "Nikola Tesla" i deportovali smo ga u Istanbul i to opet protivpravno iz prostog razloga što valjda autokrate u ovom svetu vrlo dobro sarađuju.

Mislim da nas ni neke stvari na unutrašnjem planu ne mogu pozicionirati na način da smo uverljivi kada kažemo da ova reforma ide u pravcu evrointegracija. Ja govorim isključivo iz tog ugla. Ne govorim o vašoj struci, ne govorim o bilo čemu drugom. Ja govorim iz ugla evrointegracija koje su naš strateški cilj.

Dakle, i na unutrašnjem planu propuštamo da te stvari uradimo kako treba. Gospodin je malopre govorio o Osnovnom tužilaštvu za ratne zločine, ali, izvinite, da li u Srbiji može da se nekom sudi za počinjeni genocid i gde onda vodi to dalje ako i dalje ne može da se nekome sudi, pa onda zapravo… Kako da vam kažem, pravo je živa stvar. Ono ima svoje posledice u našim svim životima. Onda neko kao što je Veselin Šljivančanin, koji je osuđen za ratne zločine, može da bude pozivan na tribine, da govori kao neko ko treba da bude primer drugim ljudima, a kada se mladi ljudi iz Inicijative mladih za ljudska prava tome suprotstave, oni tamo budu napadnuti. Pričam o događaju i Inđiji koji se desio. I ne samo da su tamo bili napadnuti oni i njihov telesni i fizički integritet, nego su posle oni procesuirani prekršajno od strane našeg sudstva.

Takođe, imate sličnu situaciju u Nišu, gde je mladić koji je nosio majicu sa obeležjima antifašističke borbe napadnut i njegov drugar, ali su svi zajedno, i on i napadači, bili procesuirani u istom prekršajnom postupku, što je nedopustivo. Dakle, to je opet nešto što se dešava na teret svih nas i što nas duboko diskredituje kao državu koja kroz svoj pravni sistem implementira evropske vrednosti.

Imali smo duboku krizu sa migracijama i nije samo Srbija njima bila pogođena. Bili su i drugi, ali opet i tu smo imali određene propuste. Najsvežiji, dopustite da podsetim, bio je kada je gospodin Vulin u svojstvu ministra prisustvovao na graničnom prelazu sa Mađarskom i uradio nešto što se ne radi, što opet nije u skladu ni sa etikom, a ni sa međunarodnim pravnim normama. Dakle, on je uživo u prenosu, gde iza njega kleče migranti okruženi sa puškama, dugim cevima, demonstrirao jedan način, militarizujući tu grupaciju i praveći od njih neprijatelja ove države.

Dakle, migrante tera muka da prolaze kroz ovu zemlju. Niko u njoj ne želi da ostane. Da li ima naoružanih? Da li možete na taj način to da obrazložite? Po, pokušajte, ali ako ima, to je, takođe, naš propust i ja zaista ne bih voleo da na taj način šaljemo lošu poruku svetu.

Ovo vam sve govorim iz prostog razloga što način kako mi tretiramo tuđe građane, tako će se jednog dana negde i naš građanin naći u neprilici u svetu, pa ćemo videti kako on može biti tretiran kao čovek koji dolazi sa pasošem Srbije negde i da ne kažem da može to biti potencijalni tražilac azila negde u nekoj drugoj zemlji. Svakako, verujem da i to nije nemoguć slučaj.

Ono što takođe propuštamo da kažemo, stalno pričamo o administrativnom prelazu, pa kažemo - evo, dole sa Kosovom, tu su barikade, tamo se ljudi bore za ne znam šta i ovi učesnici Srpske liste, ali nikad ne kažemo kakav problem imamo na severu granice, gde zapravo režim Viktora Orbana, po sistemu push back vraća sve ove ljude i pravi problem, ja se izvinjavam, ali kako kaže gospodin predsednik Aleksandar Vučić, svom velikom prijatelju. Dakle, ako smo tako veliki prijatelji, gde je tu saradnja i politika da ne dolazi do takvih stvari na granici sa Srbijom zato što je tamo žarište problema i naši ljudi zbog toga ne žive bezbedno, a sve se to u međunarodnim krugovima vidi? Nisu svi kao Oliver Varhelji pod sumnjom da li rade svoj posao kako treba ili ne treba. Hvala vam.

Jovanov Milenko

Dve stvari. Prvo, kada jedan čovek odsluži kaznu na koju je osuđen, on je slobodan čovek. Nije poenta kazne stigmatizacija do kraja života. Nije poenta sankcije stigmatizacija. Naprotiv, u penologiji postoji poseban deo koji se bavi time kako da onaj ko je osuđen ne bude stigmatizovan do kraja života i bude uključen ponovo u društvo.

Šta vi hoćete da radite? Da čovek bude… Pa, kako je u redu, kada malopre kažete kako Veselin Šljivančanin učestvuje na tribini? On je slobodan čovek. To je pod jedan.

Pod dva, mislim da stvarno je besmisleno i apsolutno nije u redu napadate Varheljija, čoveka koji je optužen da je bio blagonaklon prema Srbiji? Vi ga zbog toga napadate? Napadate ga i kažete - eto, nisu svi baš takvi. Pa, naprotiv, svi baš treba da budu takvi. Valjda nam je to interesu. Valjda je u našem interesu da ima što više takvih?

Znači, i u tom moru raznih sivih birokrata pronađete jednog koji će da stane nekad na našu stranu i taj doživi kritiku u sred srpskog parlamenta, pa ko ubuduće da bude blagonaklon prema nama, što bi to bio, da budem blagonaklon prema vama pa da me prozivate u parlamentu Srbije, baš me briga. Što to radimo? Šta nam to treba? Dakle, ja bih voleo da je više takvih diplomata bilo i u vreme vaše vlasti, da ih ima više i danas, ali stvarno vas molim da i ono malo što pronađemo ljudi koji žele da budu blagonakloni prema Srbiji ne teramo od sebe, nego hajde da pravimo neke nove kontakte, da neke ljude koji se dvoume ili su bili protiv nas pridobijemo na svoju stranu, to nam je posao, a ne da potpisujemo na sednicama socijaldemokratije ili kako se zove PES - Pokreta evropskih socijalista deklaracije o kojima se zalažemo za ulazak Kosova u EU. Dakle, više je taj Varhelji onda uradio i brinuo o Srbiji nego što ste vi radili koji ste bili na tom kongresu. Hvala.

Nikolić Dragan

Gospodine predsedniče Skupštine, pričamo sada o ovom amandmanu, ali ste vi u međuvremenu pomenuli Haški tribunal i spomenuli i spočitavali, nakon mog govora, i davali zaključke o tome kako se mi ponašamo i kakav odnos imamo i prema tom Hagu i prema ljudima koji su branili ovu državu.

Hoću da kažem zbog javnosti u Srbiji, 25. januara 2023. godine u 10 i 56 razgovor je trajao minut i 20 sekundi, pozvan sam iz kazamata u Finskoj od strane general pukovnika Nebojše Pavkovića, jer smo podneli zahtev za njegovi uslovni otpust. Stekao je uslove još 2019. godine i ja se trudim koliko mogu da pomognem. Zahvalio se svim Zavetnicima koji mu daju punu podršku. To je čovek koji je proglašen od Haškog tribunala za ratnog zločinca, osuđen na 22 godine i ja se nadam uz Božju pomoć da će biti uslovno otpušten i da će se vratiti i sresti sa nama koji mu pomažemo. Hvala vam.

Veselinović Janko

Da se nadovežem vezano za ovaj amandman, ali zapravo na diskusiju gospodina Jovanova koji je ipak izrekao jednu neistinu, a to bi građani Srbije trebali da znaju. Dakle, nije Oliver Varhelji optužen da je radio u korist države Srbije, nego da je radio u korist režima SNS i ja vas molim, gospodo iz SNS, nemojte nikad izjednačavati državu Srbiju i SNS. To su dve različite stvari i interes Srbije je, nažalost, suprotan od interesa SNS, i to ste više puta dokazali.

Jovanov Milenko

Ja zaista ne vidim… Hajde pročitajte nam taj izveštaj. Hajde pročitajte nam to gde piše, to što ste sada citirali i rekli da je tako.

Dakle, stalno radite jednu istu stvar i svi to radite. Izmislite nešto, kažete to što ste izmislili i onda polemišete i razvijate tezu od toga što ste izmislili i očekujete da mi to demantujemo ne znam ni ja čime. Tako je bilo rečeno – Vučić dao Hilari Klinton dva miliona dolara. Gde je dokaz? Nema dokaza, ali nema veze. Priča se o tome već nekoliko godina. I šta sa tim? Ništa. Tako ponovite 100 puta i ljudima uđe u uši itd.

Na vašu žalost, taj režim SNS će potrajati sve dok građani budu tako želeli, a onda će doći vaš režim ili će doći neki drugi režim, a znate koja je razlika između mene i vas? U tome što ću ja i tada navijati da neki Varhelji piše pozitivno o Srbiji i neću ga kritikovati zato što to radi jer ste vi na vlasti.

(Srđan Milivojević: Iz Zabele.)

Jovanov Milenko

Što kaže Srđan Milivojević – iz Zabele, nemam ja problem da budem vaš zatvorenik. To je čast kakvu bih poželeo svakom naprednjaku, a prvo sebi. Meni bi bila čast i zadovoljstvo da u zemlji u kojoj si ti, Milivojeviću, vlast ja budem u zatvoru. To je odličan odnos, ali i tu će postojati razlika. U vreme kada sam ja na vlasti ti nisi u Zabeli, nisi ni u zoo vrtu u poseti. Ja kad kažem da si u zoo vrtu, govorim o posetiocu, a tvoje kolege kažu da te vređam. Kako te doživljavaju tvoje rođene kolege, gospodine Milivojeviću?

Dakle, nisi nigde, nego u Skupštini, i to je razlika između vas i nas. Ja ne pretim da ćeš završiti u Zabeli. Bićeš tamo gde ti je mesto, tamo ili vama, na ovaj ili onaj način. Narod odlučuje da ti je mesto u Skupštini, sediš u Skupštini. To je demokratska vlast o kojoj vi možete samo da sanjate tako zadojeni tolikom mržnjom da ne možete da podnesete da dođete na vlast, a da se ne svetite. Opet da šišate decu nožem i makazama. Jel to sanjate?

Dakle, gospodine Veselinoviću, to je razlika koju želim da podvučem. Mi ćemo i tada biti zadovoljni ako nađete nekog ko će pozitivno govoriti o Srbiji za razliku od vas koji, eto, kada se nađe neko kažete – ne, ne, ne govori on o Srbiji, nego o režimu. Režim je takav kakav je, režimi se menjaju, Srbija ostaje. Ja bih bio srećan da ste i u vreme vašeg režima imali bilo koga ko je govorio tako pozitivno o nama. Hvala.

Veselinović Janko

Jel mi dajete repliku?

Veselinović Janko

Dobro. Hvala.

Gospodine Jovanov, vi kažete – na našu žalost vi ćete i dalje pobeđivati zato što će građani Srbije glasati za vas. Nije tako, gospodine Jovanov. Vi dobro znate da vaša stranka kupuje glasove. Vi znate da vaša stranka kupuje glasove i za keš i žiralno, čak su neki sinovi najpoznatijih zakupaca glasova u Srbiji danas poslanici ovde. To su dobili kao nagradu. Dobro znate o kome govorim. Vi pobeđujete zato što imate sve državne televizije sa nacionalnim frekvencijama na vašoj strani. Vi zato pobeđujete.

Vi dobro znate da mi kada razgovaramo sa ljudima iz sveta branimo Srbiju i pokušavamo da sprečimo da joj se desi ono što joj se desilo, a to je da dođe pod udar sankcija, jer će njima biti pogođeni građani, a doći će pod udar sankcija baš zbog toga što radite i vi i Varhelji. Uvodite, odnosno uveli ste hibridni režim i nemamo demokratiju u Srbiji.

Jovanov Milenko

Replika.

Jovanov Milenko

Koliko, gospodine Veselinoviću košta vaš glas? Koliko dinara, evra?

(Janko Veselinović: Nije na prodaju.)

Znači, vaš glas nije na prodaju, a dva miliona glasova građana Srbije jesu na prodaju. Znači, vi vredite više od svih građana Srbije koji su glasali za SNS i kada se pitate zašto ste na nivou statističke greške, evo vam odgovor - Ne možete tako tretirati građane. Ne možete ono što vi kažete da nikada ne biste, pripisivati građanima Srbije. Vi mislite da vi vredite, a da oni ne vrede, da je njih moguće kupiti. Pričali ste kako kupujemo mlade za 5.000 dinara, kako kupujemo ove, kupujemo one, niko nije na prodaju. Niko nije na prodaju, a vama kažem ako želite da jednog dana dođete ponovo na vlast, morate samo jednu malu stvar da pronađete da vam pomogne, a to je politika, ne čitanje tabloida Milovana Brkića naslova i podnaslova, nego politika. To nemate.

Što se tiče toga kako pričate sa ljudima u svetu, na moju veliku žalost i sramotu, imao sam prilike da vidim i lično. Ne vi lično, kad govorim generalno o ljudima iz opozicije. Imao sam, nažalost, tu sramotu da gledam kako se naši poslanici redom jedan po jedan - Aleksandar Vučić ovo, Aleksandar Vučić ono, Aleksandar Vučić ovo, Aleksandar Vučić ono, Aleksandar Vučić ovo. E, tako je izgledao razgovor naše opozicije i borba naše opozicije da se promeni mišljenje o Srbiji.

Ne brinite vi o Srbiji, vi brinete samo o tome kako srušiti Aleksandra Vučića i to vam je druga poruka. Tu opsesiju kada budete prevazišli, kada budete prestali da se takmičite sa ovima koji vam podižu lestvicu u ludosti, primitivizmu, bezobrazluku i nevaspitanosti, kada njih postavite po strani i krenete da se bavite politikom, možda ćete imati neku šansu. Samo što prvo treba da ga nadsedite ovde u sali, da sedite bar jednako koliko i on, a kada to uspete da radite jednako kao i on, pa da ga pobedite i tu neće biti nikakvih problema, mi ćemo vam čestitati. Hvala.

Gavrilović Miodrag

Povreda Poslovnika.

Znači, povredili ste član 27, gde predsednik Narodne skupštine predstavlja Narodnu skupštinu, saziva sednice, predsedava njima i vrši druge poslove u skladu sa zakonom i ovim Poslovnikom.

Predsednik Narodne skupštine stara se o primeni ovog Poslovnika. Odredbom člana 27. ne piše Ustava, ali se nadam da vi mislite da i Ustav predstavlja zakon. Znate, ima jedan član 21. o Ustavu, direktno ste prekršili moja prava kao građanina Republike Srbije, piše zabrana diskriminacije. Vi ste izvršili jednu diskriminaciju u odnosu na moje pravo da odgovorim kad sam direktno prozvan od strane jedne poslanice, a sada koristite to isto obrazloženje da drugom poslaniku date to pravo.

Molim vas da se o ovome izjasni Narodna skupština.

Ignjatović Dejan

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dragi moji Zaplanjci, evo obratiću vam se danas po amandmanima. U skupštinsku proceduru su podneta 1.203 amandmana na, po meni, odlične predloge zakona.

Dragi moji građani Srbije, ako će ova 1.203 amandmana da doprinesu da vi sutra bolje živite, onda vi sami procenite. Ovi amandmani, većina amandmana se podnose za samoreklamiranje, za izazivanje nekakvih ovde cirkusa, prelaženjem sa jedne na drugu stranu u skupštinske sale.

Pojedini narodni poslanici sebe stavljaju ispred predsednika Republike, komentarišu o njemu, koji je izabran sa ogromnim brojem glasova. Stavljaju Srbiju kao da su samo oni deca Srbije. Pa i mi smo deca Srbije, podjednako mi volimo ovu državu iz JS, na čelu sa Draganom Markovićem Palmom, kao i vi što volite i građani koji nisu.

(Dragan Jovanović: Vi ste deca Palme?)

Molim vas ne dobacujte, ne budite bezobrazni, ne dobacujemo nikom, suzdržite se malo. Vi, mi smo Palmini, majstore Ćuto, evo tebe ću da prozovem, pa možeš i ti mene posle da imam i ja pravo na repliku.

Da vas podsetim da i mi imamo Poslovnike o radu, dobili smo i mi kada smo ulazili u ovu Skupštinu, ne držimo uvis „Poslovnik, Poslovnik, Poslovnik“. Dajte predloge da narod bolje živi, nemojte amandmanima da ometate rad Narodne skupštine da ovo traje dva - tri dana i sad smo prekoračili neke rokove, dan ili dva.

Srbija je na pravom putu da je živa naša Srbija i živa bila majka Srbija! Živeli građani Srbije, verujte onim ljudima koji pravo misle i rade za vas. Živeli!

(Aleksandar Jovanović: Replika.)

Jovanović Aleksandar

Želim, naravno da želim.

Drugo, gospodine Orliću nismo nas dvojina na „ti“, ako ste se meni obraćali malopre, a gospodin Ignjatović nema šta, on je čista egzotika, bilo je vrlo za uživati slušati njega i uvek mi unapred radost kad govori neko iz ove „deca Palme“, iz ove poslaničke grupe.

Šta mi radimo danas ovde, gospodine Ignjatoviću, vas gledam? Pošto ste se vi meni obratili malopre, evo sad se ja vama obraćam, šta mi radimo ovde danas? Kako se zove ovo što mi danas ovde radimo? Jel vi znate zbog čega smo mi danas ovde ili tek tako da sad vi kažete meni nešto, ja vama nešto?

Ljudi, mi danas raspravljamo o zakonima o pravosuđu, pa ako je nekome stalo dotle, evo tu je ministarka pravde. Ljudi, ovo što vi radite je apsolutni cirkus, obesmišljavanje svega što treba da bude Narodna skupština.

(Nataša Jovanović: Koji zakoni, nabroji.)

Gospođo Jovanović, dakle, vi bivši radikali dajte malo suzdržite se.

Neću više da repliciram, rekao sam sve što treba, dajte uozbiljite se ljudi. Znam da vam je teško, evo vanredno stanje u Predsedništvu. Doći će informacija, da vidimo šta se dešava, dajte malo uozbiljite se. Hvala lepo.

Ignjatović Dejan

Zahvaljujem, predsedniče.

Evo, neću da pominjem ničija imena, pošto oni znaju zašto su danas ovde. Ja kažem da znate, na dobro odrađene predloge zakona ne bi podnosili ovoliki broj amandmana.

Ja sam ponosan što sam pripadnik JS već 15 godina. Neko od kolega me i pitao kad si došao ovde kod Palme, pa evo da znate 15 godina sam član JS i ponosim se. Imam jednu domovinu, imam jednu stranku, jednu koaliciju. Ja nemam rezervnu, niko me rezervno ne finansira, imam jedan pasoš. To je moje.

Izvinite ako sam vas ja uvredio nečim. Lako je da mi zabranjujemo iskope jednog, drugog, trećeg, četvrtog i da se vrtimo u začarani krug.

Živa bila JS! Hvala.

Tepić Marinika

Poslovnik.

Gospodine predsedniče, treba da se starate o redu na sednici, član 108. stav 1. Toliko puta smo apelovali da ne pravite nered načinom kojim predsedavate ovom sednicom, jer vi ovde niste učiteljica, a mi nismo ovde u učeničkim klupama. Mi smo ovde u poslaničkim klupama, gde su nas birali građani. Svi smo jednaki, pa i vi ste prvi među jednakima, samo s toga što treba da koordinirate rad sednice. Vi ne treba da budete ovde neki izvršitelj, pa da preslišavate poslanika da li zna koji su zakoni na dnevnom redu ili nisu. Mi znamo to jako dobro.

Zaista niste učiteljica, izađite više iz toga didaktičkog manira da stalno nekome držite lekcije. Toliko puta smo vam pozivali, spustite se u klupe, hajte debatujte sa nama, tu pokažite vaše umeće, tu ste onda poslanik SNS. Hajde onda da se vidimo u toj političkoj areni.

Lako je ovde gde nam isključujete mikrofon, pa onda držite sebi reč koliko god želite.

U jedno vreme ste uspevali da pustite poslanike iz opozicije da probiju 30 sekundi, 30 sekundi svaki put ih prekinete. Ja ne znam čega se plašite da čujete obrazloženje do kraja.

Mi ne vređamo nikog. Pozivamo na debatu. Ovde smo da radimo. Što kaže, kako kaže ministarka pravosuđa – nemojte da od ovog pravite političku arenu. Pa mi i jesmo političko telo, nismo ovde na skijanju.

Ovo je naše radno mesto i naš posao je da govorimo, da govorimo, ne nešto drugo. Tako da, ja vas molim nadalje da prekinete tu praksu da držite lekcije i da izigravate neko posebno biće. Vi ste jednaki kao i mi, vodite sednicu kako treba. Hvala.

Lazović Radomir

Gospodine Orliću, hvala za reč.

Dakle, na tragu ovoga što je koleginica Tepić govorila, samo što ja reklamiram član 100. koji kaže – ako želite da učestvujete u pretresu, prepuštate predsedavanje jednom od potpredsednika i lepo nam se ovde obratite, ja bih jako voleo da vidim šta vi mislite o ovim zakonima, kakve su to stvari koje, recimo, imate da kažete mojim kolegama i slično. Nekako, voleo bih da uđem sa vama u polemiku, a nikada nemam priliku, pa evo ja vas pozivam, vidim i nešto ste i dobro raspoloženi danas, čestitam vam na tome, možda je pao neki dogovor sa kolegama iz SPS-a, možda je palo nešto, deluje da ima razloga za osmeh, pa hajde, siđite dole malo da diskutujemo o tome, gospodine Orliću, nemojte da dobacujete.

Ovde malo nekome dodate neku uvredicu, tamo malo neku foru, ovde neku šalu, nekako eto to kada se ponavlja i ponavlja i ponavlja nakupi se malo, ne deluje baš pristojno.

Hajde da vidimo to šta imate vi, šta vaš često puta pominjan ovde blistavi um, veliko obrazovanje, bravo za diplome i za dobre ocene, dajte malo podelite to sa nama poslanicima, ovde. Nemojte uvek ostajati u toj ulozi u koju pokušavate da izlazite po malo pa da tu gde možete čapnete, ne bi li nekome dobacili, nekog spustili, nekog ugasili. Pokažite tu veličinu malo.

Hajde da čujemo stvarno šta mislite. Evo, ima ovde 1.000 amandmana. Evo ima 11 zakona, pa dajte dopustite nam malo da čujemo to. Hvala vam puno.

Rističević Marijan

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. stav 7. i 8. Ne mora mi ovaj Ćuta aplaudirati.

Dakle, ovo je bila klasična replika i klasična zloupotreba. I ja cenim vašu popustljivost prema pripadnicima opozicije. Sa tim u vezi zbog ovakvih stvari oni su ukupno govorili, gospodine predsedavajući, pet sati više do sada od početka ovog saziva nego pripadnici vladajućih stranaka. Upravo zbog ovakvih zloupotreba iako njih ima jedna trećina u parlamentu, nas ima dve trećine, oni imaju pet do šest sati više, a kada uračunamo i ovaj dan sigurno daleko više vremena utrošenog nego što smo utrošili mi.

Dakle, njihova prava su time veća dva puta nego prava vladajućih poslanika i oni se stalno žale na nedostatak vremena. Ja vam molim, shodno stavovima 7. i 8. kada ovi propali studenti koji studiraju 18 godina, Abazijeva pešadija, kada bude kršila Poslovnik na ovaj način da im oduzmete ona dva minuta. Hvala.

Šulkić Dejan

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvažene kolege, gospođo ministarka, ja sam podneo amandman na član kojim se uređuje finansiranje rada saveta, ali zbog načina na koji vodimo raspravu o grupi ovih pravosudnih zakona i mnogim drugim tačkama dnevnog reda, ova naša, ako tako mogu da kažem, hitna i objedinjena Skupština, a hitna je zbog hitnosti postupka, objedinjena zbog objedinjene rasprave, a ne zbog jedinstva, ali pošto su to skraćeni postupci onda mogu da kažem i ova naša uskraćena Skupština, nekoliko reči da kažem u prilog odbrane sudske vlasti u celini, bez upuštanja u konkretne slučajeve koji su navođeni ovde, mislim da način na koji donosimo ovde zakone, razmatramo, verujem i usvajamo, mislim na ceo dnevni red, celokupan, ne samo na ovih pet pravosudnih zakona, na takav način ili na taj način, kako god hoćete, godinama razmatramo i usvajamo i ostale zakone u drugim oblastima i mislim da neke primedbe koje ovde čujemo, a koje sada mogu da se pripišu i neefikasnosti sudstva jesu upravo posledica takvog načina razmatranja i usvajanja i donošenja na kraju krajeva zakona zato što ne uvodimo i ne osmislismo snažne instrumente koji će se baviti sprovođenjem zakona koji će vršiti nadzor nad sprovođenjem zakona.

Samo neke mogu da pomenem iz nekih oblasti koji su pominjani ovde, nisu iz oblasti vašeg resora, ali na kraju krajeva vi ste i predstavnik Vlade u ovoj raspravi, tiču se radnih odnosa. Na primer, tačno je da postoje sporovi koji traju dugi niz godina, mnogi nažalost i ne dočekaju, možda čak i neke sudije ne dočekaju sporove koji vode ne samo zaposleni koji se obraćaju za prava iz radnog odnosa ili ne znam na drugoj strani kada je u pitanju rušenje bespravno podignutih objekata da imamo osnažene i opremljene i efikasne inspekcijske organe koji će vršiti nadzor nad sprovođenjem, odnosno primenom Zakona o radnim odnosima, koji će kontrolisati poslodavce ne samo za uslove rada, mislim i na zaštitu na radu i sva druga pitanja koja se ovde pojavljuju, neću davati tome pežurativni značaj i karakter. To su posledice koje se na kraju krajeva slivaju u sudsku vlast i onda umesto da inspekcije rešavaju sprovođenje i nadzor nad sprovođenjem zakona da to rade efikasno, da ih ima dovoljno, da možda nisu izloženi nekim selektivnim pritiscima sigurno da bi manje takvih sporova bilo pred sudom. Verujem da možete da se složite sa mnom o tome.

Dalje, kada govorimo o tužilaštvu, zapravo Zakon o Visokom savetu tužilaštva, ali u širem smislu, ali i o svim ovim zakonima, opet se vraćamo na nezavisnost i na samostalnost i sudija i tužilaca, i sve to preko depolitizacije izbora o kojoj smo takođe dosta govorili i da sa ovim nekim rezervnim mehanizmima za slučaj da Skupština ne izabere neke strukture u VSS i VST da opet dolazimo, milion puta je to ponovljeno ovde, ali se nekako zanemaruje, opet dolazimo, kako bih vam rekao, do uticaja politike i da ta depolitizacija uopšte ne mora, niti će verovatno biti isključena.

Mada, sa druge strane, kada govorimo o objedinjenoj raspravi i o skraćenim procedurama u Skupštini, ne znam ko se od kolega u ovom sazivu ili iz prethodnih saziva seća da je vođena neka rasprava o odlukama o izboru sudija. To bude trideseta, četrdeseta tačka dnevnog reda, naravno po rangu prednost imaju zakonski predlozi, i onda se i u načelnoj raspravi i u raspravi u pojedinostima do tih tačaka se i ne dođe. Tako da, kako bih vam rekao, Skupština je donosila odluke, ali realno tu nikakve rasprave nije bilo pa možemo da kažemo da nije bilo ni javnosti, odnosno javnost je mogla da prati, ali nije mogla to da isprati zato što to nisu bile najvažnije tačke dnevnog reda.

Sada će to biti rezervisano, na neki način i pod određenim uslovima kako je Predlogom zakona predviđeno će biti rezervisano za petočlanu komisiju. Objašnjavali smo to već ko čini komisiju koja će birati istaknute pravnike i sa tzv. zlatnim glasom kako će istaknuti pravnici uticati.

Dakle, ako se htela ta nezavisnost, onda je moglo da se ide do kraja. Ako je jedna krajnost bila politika, mogli smo i da rizikujemo sa korporativizmom, mislim da bi manje štete bilo. Ovako imamo jedan privid da to postižemo, ali kroz praksu, bojim se, gospođo ministarka, kao što je sve kod nas, i u radu ovog parlamenta i u postupanju drugih organa, da će to biti u ovim procedurama, da će izuzeci, nažalost, ja ne kažem da je to vaša namera, ali će izuzeci biti pravila.

Dalje, kada govorimo o drugim instrumentima ili osnovama te nezavisnosti i samostalnosti, materijalni položaj sudija takođe ništa se ne menja. I sami ste objašnjavali da u ovom trenutku nema dovoljno para, da državno rukovodstvo, tako ste govorili više puta, je svesno svega toga i da je spremno na tome da radi. Ali kako bih vam rekao, kod Predloga zakona o Visokom savetu tužilaštva postoji procena finansijskih sredstava koja je potrebna, ne znam, navodi se ovde povećanje broja zaposlenih, tehnička oprema itd, za plate.

S obzirom da se ne planira izjednačavanje plata sudija za prekršaje sa sudovima ovih drugih nadležnosti, mi ni ne znamo koliko je to para. Voleo bih da sada, ako imate taj podatak, pretpostavljam da ste se time bavili, ili u toku rasprave, obavestite koliko para nedostaje da se na nepovećane plate sudova opšte nadležnosti, koliko je potrebno da se izjednače sudije sa prekršajnih sudova. Voleo bih da imamo taj podatak.

Što se tiče stalnosti, stalnosti je bilo i ranije. Neki su bili stalni, neki nisu, sada su svi stalni. Još jedna osnova, još jedan stub te nezavisnosti i samostalnosti jeste finansiranje. Da li je tako? O tome smo govorili. Nešto se više u ovim zakonskim predlozima govori nego ranije. Tu je sada, bar što se tiče Zakona o Visokom savetu tužilaštva, na šta sam ja sa kolegama podneo amandman, u članovima 3. i 4. se razrađuje sada neki mehanizam, ako tako mogu da kažem, planiranja i budžetiranja.

Evo, kratko samo da protrčimo kroz to.

Što se tiče pripreme predloga budžeta, sekretar dostavlja predlog budžetskoj komisiji, budžetska komisija dostavlja predsedniku, predsednik Saveta dostavlja ministru finansija, ministar finansija, ako proceni da to može da prođe u budžetu, onda je sve u redu, a ako ne može, onda se pristupa nekim razgovorima i pregovorima, verovatno se odrede prioriteti i šta je od svega toga moguće. Ukoliko se ne postigne saglasnost, znači, zakonodavac dozvoljava i tu mogućnost, onda predlog Saveta ulazi kao predlog u budžet, ali uz napomenu Vlade zašto ne može da se prihvati, ako sam ja dobro razumeo. Pretpostavljam da će Vlada navesti i obrazložiti koji trošak i u kojoj meri u predlogu budžeta Visokog saveta tužilaštva i Visokog saveta sudstva neće biti prihvaćen.

Vama je poznato da se budžetiranje vrši na trogodišnjem nivou, da kažem, unapred na neki način. Da li možemo da pretpostavimo da će barem u naredne tri godine ili u odnosu na ovu još dve godine, da će doći do povećanja plata? Zašto to govorim. To nije populizam da se sada zalažemo da bi ljudi imali visoke plate. To se zna zašto se radi. Vi ste, na kraju krajeva, obrazlagali. U zakonima stoji da sudije i tužioci treba da imaju plate koje pripadaju, kako bih rekao, složenosti njihovog posla i dostojanstvu koje njihova funkcija nosi. I sami ste istakli da ovo postojeće stanje ne zadovoljava u tom smislu i da će se na tome raditi.

Kako bih vam rekao, ako od ova tri, četiri stuba te nezavisnosti i samostalnosti nijedan nije u potpunosti izvestan, da se kratko vratim na sam izbor, koji će u krajnjem ishodu dovesti do toga da četiri pravnika bira petočlana komisija, sa predsednikom Skupštine, vrhovnim javnim tužiocem i Zaštitnikom građana, uz predsednike Ustavnog i Vrhovnog suda, ako u ovom trenutku nema para za povećanje plata, pa nema ni za izjednačavanje sudija za prekršaje sa ostalim sudijama. Ako i ovo finansiranje na neki način, kako bih vam rekao, džabe će savet budžetirati, a ako postoji mogućnost i ova odredba člana Predloga zakona u članu 4. kaže da je moguće da taj predlog ne bude prihvaćen. S druge strane i razumem da Visoki savet tužilaštva i Visoki savet sudstva ne može sam po sebi, nije izvan države i da sada može da isplanira trećinu budžeta nekog.

Ali kako bih vam rekao, polazimo od postojećeg stanja, polazimo od nekih ciljeva. Ja sam, ako se prisećate, vas pitao na jedan opšti način ili vam sugerisao, to nije bila ni primedba, da se možda nedovoljno govorilo o nekim očekivanim efektima. Ne tražim da oni budu fotografski kvantifikovani, znate, ali ako pođete od toga koliko sudija imamo, ako pođete od postojećeg stanja broja predmeta koji imamo, ako pođete od toga da sudija treba da završi suđenje u roku od godinu dana, odnosno u šest meseci da obrazlaže zašto, pa nadam se da neće deset puta na svakih šest meseci, da tu mogućnost nećemo dopustiti. Ona nije isključena Predlogom zakona, ako sam ja razumeo. Ali znate, ako se to bude dešavalo, onda šta ova odredba znači da će za šest meseci? Pretpostavljam da će dobiti toleranciju za dodatnih šest meseci, što znači da je to dve godine, ako sam dobro razumeo.

Znači, sve je to u funkciji efikasnosti pravosuđa. Govorili ste o tome da imamo problem i kod sudija za prekršaje i kod drugih da se nedovoljno ljudi interesuju, da više imate slučajeva da ljudi iz sudova odlaze u advokaturu, da možda su sporadični slučajevi da neko iz advokature dolazi u pravosuđe.

Dakle, to su sve mehanizmi koji treba da promene tendenciju. I sada, kako bih vam rekao, em se ljudi neće osećati, oni više znaju, imaće i neki osećaj o tome kao lica koja se biraju na sudijske funkcije, da li je politika uticala na njihov izbor ili nije uticala na njihov izbor. Znaju da su plate iste, da se nisu menjale, a ne znaju kada će se menjati i to je jedan od tih stubova na kojima se zasniva nezavisnost i samostalnost i na kraju krajeva gradi neka motivacija ljudi da se interesuju za sudijske funkcije, ne samo da se interesuju, nego da prolaze dugotrajne obuke i da se pripremaju za to. Ovaj mehanizam na neki način pokazuje da zakonodavac vodi računa o tome, ali negde se to sve završava onako kako izvršna vlast ocenjuje.

Eto, voleo bih, gospođo ministarka, biće tu još amandmana, pa ćemo govoriti, ali eto, u toku rasprave, ne mora sada, ako nemate te podatke, da li možemo da isplaniramo za naredne dve-tri godine neku tendenciju postepenog poboljšanja materijalnog položaja, mislim na plate sudija i tužilaca i posebno na izjednačavanje sudija za prekršaje. Dakle, sve ovo što ja govorim jeste na tragu onoga što ste vi govorili u obrazloženju, dakle nije suprotno, ne imponuje mi to ništa posebno, već prosto shvatam da je to tako, ali očekujem i od vas da kao predstavnik Vlade, pretpostavljam da i sama ova reforma je zahtevala dobru analizu sa Ministarstvom finansija, jer se očekuje da će imati neke dodatne izdatke. Pretpostavljam da neće biti manje sudija, da neće biti manje tužilaca, da neće biti manje plate i samim tim da ne strahujemo da će troškovi biti veći. Znači, troškovi će biti veći, pretpostavljam da je to u nekim okvirima sagledano makar na srednji rok. Zahvaljujem se na pažnji.

Olenik Aleksandar

Dame i gospodo, gospođa Popović je bila prisutna kad sam obrazlagao zašto ste članom 49. predloga Zakona o Visokom saveta tužilaštva omogućio je da partije, odnosno u ovom slučaju konkretno SNS direktno bira istaknute pravnike, nije reagovala, nije to osporila. To može da se shvati kao saglasnost, ali da ne bi pretpostavljali ponoviću.

Odbor za pravosuđe, predlaže Skupštini osam kandidata za izbore za istaknutog pravnika, i to većinom, dve trećine Odbora ili polovinu Odbora za pravosuđe. U ovom trenutku od 17 članova Odbora, 11 je iz koalicije na vlasti. Što znači da će nama ovde u Skupštinu Odbor za pravosuđe poslati predlog od osam kandidata SNS da onda mi ovde simuliramo demokratiju i da od tih osmoro odaberemo četiri najbolja kandidata SNS koji će biti članovi Visokog saveta tužilaštva i koji će direktno birati tužioci.

Nije reč samo o SNS, ako ovo rešenje ostane ovakvo, sledeća partija na vlasti će takođe opet birati samo isključivo svoje kandidate i imati samo svoje istaknute pravnike. Onda ćemo imati sukob tužilaca ove i buduće vlasti. Voleo bih da čujem ko je to obrazloženje Ministarstva pravde da mi ovde nemamo raspravu pravu o budućim istaknutim pravnicima, nego da pre nas Odbor za pravosuđe završi sa selekcijom i da mi ovde samo simuliramo ili glumimo objektivan izbor istaknutih pravnika. Hvala vam.

Mrdić Uglješa

Pominjanje naše SNS, meni stvarno nije jasno pojedini poslanici istu priču pričaju po četiri, pet puta, javljaju se i ponavljaju, istaknuti pravnici, SNS. Dakle, kao da ne znaju, kao da su već zaboravili odgovor koji su dobili pre nekih sat, pre dva sata. Ministarka vam je detaljno sve objasnila.

Srpska napredna stranka, naša poslanička grupa i naš predsednik, mi se zalažemo da se izbor sudija izmesti iz Skupštine Srbije i tačka. To je naš cilj. Nama je cilj, nezavisno pravosuđe i još nezavisnije, a vi kao da patite za tim, zašto nećete imati politički uticaj na izbor sudija. Uporno ponavljate istu stvar, kao da želite da onaj ko nije pratio Skupštinu pre sat vremena da vas sada čuje i tako se ponavljate do beskonačnosti.

Međutim, narod vas je već razotkrio, provalio, sve je jasno, a da ne upotrebljavam sada grube izraze, ali da vi konstantno ceo dan iznosite neistine. Iste stvari ponavljate, koristite svaki trenutak, opsednuti ste Aleksandrom Vučićem i SNS, na 30 minuta napadate SNS i Aleksandra Vučića. Zašto? Pa, zato što vama smeta nezavisno pravosuđe. Vama smeta vladavina prava u Srbiji, a mi se ovde zalažemo za vladavinu prava. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆA(Sandra Božić): Na član 4. amandman je podnela narodni poslani, Jelena Žarić Kovačević.

Žarić Kovačević Jelena

Hvala vam, predsedavajuća.

Kao što ste mogli da vidite, ja sam podnosila neke amandmane, podnela sam amandman na član 4. Smatram da je dobro podnositi amandmane sa jedne strane zato što u svakom slučaju u komunikaciji sa resornim ministrom možemo ovde u plenumu da doprinesemo tome da zakoni budu bolji.

Sa druge strane smatram da nije dobro podnositi amandmane, recimo njih 500, koji glase - briše se i da poslanici ustaju i sa svog mesta na potpuno isti način obrazlažu svaki amandman bez obzira na to na koji predlog zakona su ga podneli. To ne unosi samo zabunu među građanima Srbije, to unosi zabunu i ovde kod nas, narodnih poslanika koji pratimo celoga dana rad Narodne skupštine, rad drugih narodnih poslanika kako bismo mogli da se uključimo u diskusiju.

Osvrnuću se, odnosno nadovezaću se na svog kolegu, Uglješu Mrdića, koji je ponovo govorio o tome kako se narodnim poslanicima, odnosno našoj poslaničkoj grupi SNS i našoj koaliciji spočitava kako zapravo umesto da reformišemo pravosuđe i da ispunimo neke uslove koji su se ranije zamerali, nama se spočitava zapravo da uvodimo politiku u pravosuđe. Dakle, sa jedne strane, imali smo zahteve i struke, i pojedinih, mogu da kažem i političkih partija, i pojedinih udruženja civilnog društva, da politika ima ozbiljan upliv u pravosuđe, samim tim što su narodni poslanici koji sa jedne strane jesu predstavnici građana, ali sa druge strane jesu predstavnici određenih političkih partija, ovde u plenumu odlučuju o tome ko će biti nosilac pravosudne funkcije, dakle, učestvuju u izboru sudija i tužilaca.

To smo se trudili da, kako da kažem, u skladu sa i pravilima Venecijanske komisije i u skladu sa njihovim preporukama prenebregnemo i da maksimalno isključim uticaj politike na pravosuđe. Prema tome, to što pojedini poslanici danas ustaju iz obrazloženja jednog amandmana u obrazloženje narednog amandmana i konstantno ponavljaju kako će SNS zapravo birati istaknute pravnike, odgovorno tvrdim da nije tačno. Odbor za pravosuđe se sastoji i iz poslanika opozicije koji će moći da predlažu kandidate za istaknute pravnike. Hvala vam.

Jerinić Jelena

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Moj kolega Robert Kozma već je pričao ovde o procesu usvajanja pravosudnih zakona, ja bih rekla par reči još o tome. Na javnom slušanju koje je održano u ovom domu, pre nekog vremena, pomoćnik ministra pravde uveravao nas je kao i predstavnike civilnog društva da je Ministarstvo pravde pribavilo mišljenje Agencije za sprečavanje korupcije ovim zakonima. Jeste zaista, to mišljenje postoji. Mi smo danas došli do tog mišljenja.

Ono što je zanimljivo, jeste da je Ministarstvo tražilo to mišljenje 16. januara, dan nakon što je završena javna rasprava, a da je Agencija odgovorila 17. januara. Dakle, ja sam zaista zadivljena efikasnošću i Ministarstva pravde i Agencije za sprečavanje korupcije i mislim da za to zaslužujete čestitke, ali mi nije jasno kako je ovo mišljenje Agencije uzeto u obzir u istom danu kada je Vlada usvojila predloge i uputila Narodnoj skupštini. Imaćemo prilike da diskutujemo o sadržini ovog izveštaja još danas i pretpostavljam i sutra.

Što se tiče amandmana na član 4. koji smo podneli on se suštinski odnosi na naše glavne primedbe na ceo ovaj paket zakona, a to je prekomerni uticaj izvršne vlasti na autonomiju pravosuđa u celini i to pre svega na finansijski aspekt tog uticaja. Već sam govorila o tome da Ministarstvo pravde sasvim prihvatljivo da kaže da će Siniša Mali da određuje kako će da žive sudije i tužioci.

Mi smo amandmanom predložili da, kada se raspravlja o budžetu, godišnjem, da se predstavnik VST, kao i predstavnik VSS takođe poziva na sednicu Narodne skupštine, da može, između ostalog, narodnim poslanicima da objasni detalje svog predloženog budžeta.

E sad, u svom mišljenju, koje smo naravno pročitali, Vlada nas uverava da to nije neophodno, zato što se te stvari već raspravljaju na skupštinskim odborima. Da li je stvarno moguće da ste uvereni da je to dovoljno?

Evo, gospodine Vinš, vi ste sinoć bili na sednici Odbora za pravosuđe i mogli ste da vidite kako se izjašnjavaju poslanici. Predsednik Odbora, koji inače nije ovde ni jedan dan od kad raspravljamo o pravosudnim zakonima, kaže, pročita tačku dnevnog reda i kaže – sada pritiskamo crveno. I, oni svi pritisnu crveno. Ili, pročita drugu tačku i kaže – sada treba da pritisnete zeleno. Oni pritisnu zeleno.

Dakle, da li zaista, a bili ste nekoliko puta na sednici, recimo, Odbora za pravosuđe, tako nešto možete da vidite i na sednicama drugih odbora, mislite da je to dovoljno?

Naše je mišljenje da predstavnici VSS i VST moraju imati priliku da se u ovom domu izjasne o svojim predlozima, da to čuju narodni poslanici i da to, u krajnjoj liniji, čuju i građani i građanke Srbije.

Zahvaljujem.

Todorović Đorđe

Zahvaljujem, potpredsednice.

Evo, ja ću na uvodu, iako na početku moja koleginica nije imala nikakav govor po pitanju ovih amandmana, ja bih samo da osudim, pre svega, jedno izlaganja novinara Branka Čečena, koji je danas reagovao na jednom tajkunskom mediju rekavši da je vlast povezana sa Belivukovim klanom, Aleksandar Vučić povezan sa Belivukovim klanom preko svog sina Danila.

Još jednom doveo pred veoma, veoma lošu situaciju i ugrožavanje života sina predsednika Republike, tako što je nacrtao metu na čelu, posebno u vremenu kada Zvicer traži i nudi 10 miliona evra za glavu predsednika Aleksandra Vučića, pa se pitam – koliki je deo tog novca određen za te tajkunske medije i te njihove stručnjake?

Što se tiče ovog amandmana, mislim da vam je Vlada odgovorila jasno šta misli o ovome. To znači da nemate pojma o institucijama, to znači da kad kažu, a idemo redom…

Zahvaljujem.

Amandman se odbija iz razloga zato što je budžet Saveta sastavni deo budžeta Republike Srbije kao sveobuhvatan plan prihoda i primanja i plan rashoda i izdataka koji predstavlja osnovni dokument ekonomske politike Vlade.

Dakle, kao što vidite, ne zanima vas ni samostalno pravosuđe, ne zanima vas ni interpelacija o kojoj govorite, ne zanima vas ni Ustav…

Poštovanje, gospodine Lazoviću, da li ste završili sa ručkom?

Dobrodošli.

Evo, ovako. Dakle, ne zanima vas ni KiM. Šta vas zanima? Vas zanimaju strane donacije i to je sve što vas zanima, posebno iz tog bloka „Ne davimo Beograd“.

Dakle, imao sam govor pre izvesnog vremena i pitao sam se šta je sa bilansom uspeha različitih fantomskih udruženja, jer oni na svom udruženju „Ne davimo Beograd“, ne predstavljaju apsolutno nikakve prihode koje koriste.

Evo, nekoliko udruženja koje predstavljaju moje kolege poslanici iz „Ne davimo Beograd“ predali su bilans uspeha.

Sad ću da vam pokažem šta ti bilansi uspeha govore o vremenu 2021. godine kada su skupili velika finansijska sredstva za izbore koji su sledili 2022. godine.

Recimo, Inicijativa A11, Inicijativa za ekonomska i socijalna prava u kojem je, u Upravnom odboru gospođa Biljana, uspela je da na svojih 22 bankovna računa, 22, znači, zamislite jedno udruženje koje ima 22 bankovna računa, upiše plus od 33 miliona dinara, a godinu dana pre toga 29 miliona 900 hiljada, a godinu dana pre toga oko 28 miliona. Dakle, iz godine u godinu po 30 miliona stranih donacija. Svaka vam čast. Svaka vam čast na tome.

Ima tu još. Znači, ovde sad samo sabirate, pošto su to fantomska udruženja, pa kad vam dođu, kad govore o ovim amandmanima kojima treba da menjamo nešto iz oblasti pravosuđa, samo da znate da je to jedna igranka za narod. Pošto to njih ne interesuje, interesuje ih ono za šta ih angažuju oni koji ih plaćaju iz inostranstva.

„Pravo na grad“, još jedno fantomsko udruženje ovih ovde, na čelu sa njihovim liderom Dobricom Veselinović, ne znam sad u kom delu malog veća je on, ali to je njihov lider. On, doduše, ima samo tri bankovna računa na tom udruženju, ali beleži po 15 miliona dinara svake godine. Odakle? Odakle 15 miliona svake godine? Doduše, prošle godine je napravio plus od još nekih 300 hiljada. Dakle,15 miliona i 400 hiljada, svaka mu čast. Odlično posluje. Odlično posluje, to je onaj volonter koji je upisao sebi nekoliko nekretnina u Beogradu, pa vas vodi, kao vaš gradonačelnik u tom malom veću. To je što se tiče vašeg lidera.

Onda, pošto zna da sve radi kako treba, onda od jednom 2022. godine, 21. jula, dakle, donosi se rešenje u APR-u da se briše iz registra Dobrica Veselinović.

Znači, pare uzme do 2022. godine, uzme pare za kampanju, a onda nestane volšebno.

Imam poslednje fantomsko udruženje. On mi je najmiliji, pošto u trenutku kada smo govorili na Javnom servisu o tome je brže bolje otišao u APR i podneo, takođe, da se briše iz registra.

Sad ću, pa ćemo da polemišemo o tome.

Gospodin Radomir Lazović koji ima, zamislite, na tom udruženju 12 bankovnih računa. Dakle, Biljana je malo bolja od svih njih, ima 22. Gospodin Lazović ima 12.

Kažite? Kažite šta je smešno?

To su kompleksi iz zatvora koji su pokupljeni.

Gospodin Radomir Lazović na svom fantomskom udruženju beleži 10 miliona više nego godinu dana pre toga, 25 miliona stranih donacija, što od Rokfelera, što od ne znam ni ja kojih drugih institucija i instituta. Svaka vam čast.

Moje pitanje glasi – dok se vi ovde srčano borite za vladavinu prava…

Naravno da je zabranjeno zakonom, ali je zabranjeno zakonom političke stranke, ali oni koriste fantomska udruženja na svoje ime da prikupe donacije i na taj način izađu na izbore.

Samo su ova tri musketara u 2021. godini, dakle govorim o svim donacijama, uspeli da inkasiraju negde oko 730 miliona dinara, što je negde oko 640 hiljada evra.

Čestitam vam stvarno na tome, uspeli ste da ubacite značajne donacije u Republiku Srbiju, ali baveći se politikom i rušenjem vlasti, rušenjem državom.

Vi da se bavite državnim poretkom, to neće moći jer se kroz vas neko drugi bavi državom i ne daj Bože da jednog dana se vi nešto pitate u ovoj zemlji, ništa neće ostati. U jednom danu ćete sve srušiti, kamen na kamenu neće ostati.

Za kraj, u narednom periodu podneću Predlog izmena i dopuna jednog konkretnog zakona, zato što ću tražiti da svi vi koji primate donacije iz inostranstva, javno ovde pokažete građanima Srbije, koje vi zastupate, dakle postoji jedan sektor koji vi zastupate, pošto im tražite i žickate po 100 dinara, 1.000 dinara da vam uplaćuju na „Ne davimo Beograd“, na tu vašu takoreći političku organizaciju ili udruženje, da kažete od koga uzimate iz inostranstva finansijska sredstva i na koji način vi planirate da razarate Srbiju.

Hvala vam.

Gavrilović Miodrag

Član 107. stav 2. Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku.

Moram da kažem da smo imali svojevremeno diskusije na Pravnom fakultetu baš o ovoj temi. Niko to do sada nije pomenuo. Vrlo je važno da ne postoji lični odnos i rasprava u ovom domu.

Prošli put je vaša koleginica Kovač intervenisala na pravi način. Mislim da bi tako trebalo i vi da postupite. Ovo je bilo, zaista, neprimereno da jedan dugi period svi slušamo obraćanje lično jedan drugom.

Molim vas da sledeći put intervenišete u tom slučaju.

Tražim da se izjasni Narodna skupština.

Đorđević Biljana

Zahvaljujem.

Želela bih da pročitam neke informacije. Finansiranje Srpske napredne stranke iz javnih izvora, po Agenciji za sprečavanje korupcije, je tokom 2021. godine od strane Republike, APV-a i lokalnih samouprava dobila, sada stanite, zbunjena sam ovim ciframa, 1.047.157.441,22 dinara za redovan rad. Od toga je iz budžeta Republike Srbije dobila, opet sam zbunjena ovim ciframa, zaboravila sam matematiku odjednom, 910.224.089,70 dinara za redovan rad.

Finansiranje Fondacije za srpski narod i državu. Tokom 2021. godine Fondacija je donaciju dobila od 110.344.000,00 dinara. Imena donatora nisu poznata. Nisu u pitanju donacije iz budžeta. Tokom 2022. godine 5.015.000,00 dinara.

Samo jedno pitanje - da li ćete možda u časopisu „Napredak“ ove Fondacije za srpski narod i državu objavljivati radove budućih istaknutih pravnika? Hoće li to biti njihove reference stručne i naučne kojima ćemo birati njih za istaknute pravnike u ovoj Skupštini.

Što se tiče udruženja gde sam ja članica Upravnog odbora na volonterskoj osnovi, udruženje se bavi pravima izbeglica, raseljenih lica i sa Kosova i Metohije,,siromašnih, isključenih, marginalizovanih, da imate ikakve dokaze, podneli biste to nekakvim krivičnim prijavama, ministarka Popović to podržava, ali niste.

I prošli put kada ste to radili, upravo su vam predstavnici udruženja tražili da negde dokažete nešto što su radili mimo zakona. Niste u stanju. Samo možete da govorite ovde, jer vas štiti imunitet, ali neće ni to trajati doveka.

Rističević Marijan

Dame i gospodo narodni poslanici, povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, član 107.

Posle ove histerije imam i obavezu da obrazložim zašto je to, gospođo predsedavajuća, učinjeno.

Dakle, prethodna gospođa je pročitala finansiranje političkih stranaka koje je apsolutno regularno i odnosi se na rezultate izbora, odnosno finansiranje političkih stranaka i političkih subjekata na osnovu rezultata na izborima.

Samo da vas podsetim, pošto su oni bliski žutim strankama, da smo mi taj iznos pre nekoliko godina prepolovili. Inače bi Srpska napredna stranka, u čiju sam se korist ja odrekao primanja iz državne kase, daleko više primala, dakle duplo.

Ali, zašto je povređeno dostojanstvo? Razlog je, recimo, član 12. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Otuda ta histerija. Kaže – zabranjeno je finansiranje političkih subjekata od stranih država, stranih fizičkih i pravnih

lica. Oni sami pričaju da ih finansira Rokfeler, Abazi itd. Time su prekršili zakon, član 12, o finansiranju političkih aktivnosti.

Stav 2. kaže – prilog koji međunarodna politička udruženja daju političkom subjektu ne može biti u novcu, a oni isključivo primaju novac, a po količini histerije koja je ovde bila prisutna pre dva minuta verujem da taj prilog nije u novcu, već u nečem što mene podseća na nešto belo.

Hvala.

Ne tražim da se glasa.

Raguš Marina

Sve je u redu, ali ja ne dajem reč.

(Narodni poslanik Radomir Lazović dobacuje iz klupe.)

Nije loše. Da vam kažem, dobićete svoj prostor kada predsedavajuća odluči o tome.

Nastup nije loš za stendap komediju, samo ste omašili publiku. Ovde su poslanici. Za stendap komediju možda može da prođe, ali samo malo imajte strpljenja. Dobićete svoje vreme.

(Radomir Lazović: Nemam strpljenja.)

Dobro, ako nemate strpljenja, sada trošite moje vreme. Ja sam dobila sam reč.

(Radomir Lazović: Ne trošim ja vaše vreme.)

Priznaćete da ja baš ne davim sve vas čestim govorima.

Ono što mi je bilo bitno da kažem, a tiče se gospođe ministar, koja je samo na jedan trenutak bila odsutna, ne vidim u čemu je problem ukoliko je Ministarstvo pravde dobilo od Agencije za borbu protiv korupcije u tako brzom roku mišljenje o koruptivnim rizicima.

Na tom javnom slušanju smo bili i vi i ja. Gospodin Nenadić iz Transparentnosti je izneo taj argument kao nedostatak u smislu da ga nije video na zvaničnom sajtu Ministarstva pravde i pošto smo dobili taj dokument, gde je problem? Pa, možemo samo da pozdravimo ekspeditivnost i uzimanje u obzir argument od strane organizacije Transparentnost Srbija.

Kada je reč o Odboru za pravosuđe i atmosferi koja je vladala, kako ste rekli i pomenuli šta je predsednik govorio, htela bih da vas takođe podsetim da je i tu ispoštovana procedura, a vi govorite o čoveku koji je javno izložio svoje neslaganje sa promenama Ustava u oblasti pravosuđa, tako da ne razumem uopšte šta ste hteli time da kažete.

Končano, kolega je govorio o finansiranju nevladinih organizacija. Dakle, ljudi, ništa nije sporno. Vi to radite po zakonu, ali se radi o sledećoj činjenici. To što ste rekli koliko Srpska napredna stranka dobija iz budžeta Srbije, pa dobija od strane svoje države. To što ste naveli jednu organizaciju koja se bavi takođe srpskim društvom, pa dobija iz budžeta Srbije. Ovde se radi o budžetima drugih država ili privatnih organizacija. Sve to znamo.

Takođe, jedan od argumenata i ja bih zaista želela da i gospođa ministar, jer ipak je najviše upućena u to, govori o tome, a tiče se Ministarstva finansija i finansiranja pravosuđa, jer se to neretko spočitava kao osnov da će gospodin ministar finansija da kontroliše na taj način sudije i tužioce. Ako sledimo tu logiku, onda gospodin Siniša Mali kontroliše, takođe, i sve vas iz opozicije, jer vi iz jednog budžeta Republike Srbije dobijate, kao i svi mi i svi građani Republike Srbije novac.

Gospođo predsedavajuća, hvala na strpljenju i na vremenu.

Tepić Marinika

Prethodni govornik, ne znam tačno kako se zove, mislim Todorović, koji je otvorio vrlo zanimljivo pitanje po ovom amandmanu, iako nije tema uopšte, jeste upravo finansiranje udruženja građana i sada interpretacije kojima se aludira opet da je neko ovde plaćen iz inostranstva, da čini nešto suprotno interesima sopstvene države, pošto vi nikako da shvatite da nije interes Republike Srbije i njenih građana samo ono što čini Srpska napredna stranka, nego i svi mi koji se upinjemo da Srpska napredna stranka ne vodi više ovu državu, pa bih ja, na primer, mogla da interpretiram upravo ovu fondaciju Udruženje građana za srpski narod i državu, fondaciju Srpske napredne stranke. Osim toga, da pitam, na primer, po kom osnovu se tačno finansira, u kom iznosu se tačno finansira. Mogla bih da aludiram da je direktorka te fondacije prvi čovek u gradu Beogradu za izdavanje građevinskih dozvola, odnosno za legalizaciju nelegalno izgrađenih objekata. Nadam se da to svi znamo.

Sad bih mogla recimo da zaključim da li je moguće da iz vrlo sumnjivih poslova koji se u tom procesu sticanja dozvola za urbanistički haos koji je u Beogradu, za urbanistički haos, da li postoje, recimo, koruptivni elementi, pa se na taj način možda finansira ova fondacija, ali ja to neću uraditi, jer mi nismo kao vi, gospodo.

Nama je ovde u interesu da razgovaramo o pravosudnim zakonima kojima nažalost održavate haos u pravosuđu, dominaciju izvršne vlasti nad pravosudnom vlašću, što je katastrofa. Održavate, kao što sam rekla i u svom izlaganju, nelegalnost, nelegalnost kao stil života političkog vrha ovde u državi. Imaćemo najsiromašnije sudije i najsiromašnije tužioce, a istovremeno najbogatije ministre i politički vrh u Srbiji.

To je tema ovde. To je tema ovde, a vi koji upravljate ovom fondacijom… Niko ne zna po kom osnovu, niko ne zna po kom osnovu. Ja znam samo za sramotu kakav je koncert za Beograđane i za decu Beograda priredila fondacija, da postoje neke etičke komisije taj koncert bi bio zabranjen. Zabranjen, da ne pominjem estradne zvezde šunda koje su ovde đipale za decu. Sramota, koji treba samo u noćnim klubovima, eventualno, da rade. To je doprinos ove fondacije i poklon Beograđanima bio. Hvala.

Raguš Marina

Gospođo predsedavajuća, hvala.

Ne vi ste sve potpuno pogrešno razumeli, kao i uvek. Naprotiv, mi se radujemo svakom finansiranju spolja zato što to obogaćuje naš budžet. Za sve te aktivnosti nevladine organizacije moraju da vode dobro svoje knjige. To sve dalje ulazi u naš poreski sistem i nama je drago. Samo mi želimo na nazovemo stvari svojim imenom. To apsolutno ne znači ludiranje da neko na bilo koji način radi protiv države, nego se pravi razlika. Ko se finansira iz inostranstva, a ko se finansira iz budžeta Republike Srbije?

Kada je reč o organizaciji koju ste pomenuli, pa zar po Zakonu o finansiranju političkih stranaka političke stranke nemaju obavezu da potpomažu takvu vrstu aktivnosti i udruženja. Dakle, opet sve iz budžeta Republike Srbije.

Kada je reč o političkom uticaju na pravosuđe, tj. na sudije i tužioce, pa gospođa ministar prisutna, i mislim da vas to i najviše boli, biće upamćena kao ministar koji se izborio za nezavisno sudstvo i samostalno tužilaštvo, a složićete se da je to osnov vladavine prava.

Lazović Radomir

Dakle, došao je i taj trenutak da malo posle pet vaših govora možemo da odgovorimo na neke stvari. Nema veze, nema problema.

Dakle, ovo što čujemo ovde - ovako je najgore i najveće podmetačine i nešto što onako jedan potpuno, ne znam kako bih rekao, nivo, nije strano. To radi i gospođa Brnabić kada je pitamo o poskupljenjima, kada je pitamo o tome koliko košta sada piletina, pavlaka ili pašteta, kada kažemo da je hrana poskupela 50%, kada kažemo da su energenti poskupeli 50% ili 100%, kada kažemo da su kirije poskupele i do 100%...

(Veroljub Arsić: Zašto te plaćaju stranci?)

Ona kaže upravo to – vi radite za strani faktor. Kada Sinišu Malog suočimo sa tim da pola miliona ljudi živi ispod granice siromaštva, a da je dva miliona ljudi na granici siromaštva, znate šta on kaže? Plaćaju vas stranci.

(Veroljub Arsić: Jeste.)

Zbog toga smo podneli i interpelaciju kojom želimo da Siniša Mali podnese ostavku zbog toga.

Kada pitamo ko je rušio u Savamali, znate šta čujemo od Vučića? Čujemo Rokfeler vas plaća, Soroš vas plaća, ali to je bilo pre ovo za Soroša, pošto je on sad dobar sa Sorošem onda samo sada Rokfeler odjednom. A znate li zašto je to problem? Meni nije to problem da ljudi kao što ste vi tako nešto govore. Meni je problem zato što te stvari završavaju kao optužbe, kao da rušimo državu, da smo izdajnici, da smo plaćenici.

Hajde malo, kamermane i režiseru, prikaži ovde, pokaži svoju veštinu kao što pokazuješ kada dotična strana prikazuje svoje grafikone. Evo kako to izgleda, naslovne strane, kaže Soroš platio milione…

(Predsedavajuća: Vreme.)

… CIA ubijanje Vučića, linčovanje Siniše Malog. Eto tako to izgleda, a sada ću koristiti vreme dalje.

Todorović Đorđe

Zahvaljujem, potpredsednice Božić.

(Radomir Lazović: Čime sam ga pomenuo?)

Replika na pominjanje.

Zaključivali ste vi mnogo toga, gospođo Tepić. Zaključivali ste vi mnogo toga od Morovića…

(Narodni poslanik Radomir Lazović dobacuje.)

Jel može da se smiri, gospodin Lazović, nekako, na neki način?

Zahvaljujem.

Zaključivali ste vi mnogo toga, gospođo Tepić. Zaključivali ste vi mnogo od Morovića i od ovih beba oslobodioca i od praćki. O svemu ste vi zaključivali i videli smo kakvi su vaši zaključci.

Što se tiče finansiranja, bolje vi da kažete kako ste se vi finansirali pre nego što ste došli na državne jasle. Dakle, kako su vas finansirali iz „Multikoma“?

Što se tiče finansiranja SNS, pa jasno kaže zakon koji ste vi doneli, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, o tome koliko i kako, i to DRI, takođe, proverava kako se finansiraju političke stranke, ali SNS se ne finansira iz inostranstva kao ova udruženja o kojima sam ja govorio, fantomska udruženja koja su sakrivena za koja ne znate ko su njihovi vlasnici do trenutka dok se ne izbrišu iz registra, onog trenutka zbog Aleksandra Vučića i smanjivanja cenzusa na 3% dobiju priliku da se prvi put zaposle. Tu govorim o ljudima koji su malopre govorili.

Kada govorimo o tome ko će da vodi državu, to nećete nikada odlučivati vi, vi i vama slični. To će odlučivati građani Srbije, a građani Srbije su jasno rekli, na izborima pokazali, 2,2 miliona ljudi, građana Republike Srbije dalo je podršku politici predsednika Aleksandra Vučića da idemo dalje sa njim u nove pobede, da vodimo Srbiju napred i da možemo da se borimo i na međunarodnom planu i da možemo da povećavamo plate i penzije, da gradimo nove puteve. To je politika za koju su građani glasali. Još jednom podvlačim, nećete vi odlučivati, već građani Srbije. Zahvaljujem.

Lazović Radomir

Dakle, ovde očito mora da se vodi velika borba da bi čovek dobio najosnovnija prava koja su zakonom, Poslovnikom i Ustavom propisana. Dakle, ovde izgleda da vi morate stalno sa nekim da se nešto prepucavate ne bi li vam se omogućilo ono što bi trebalo da bude pravo svakog narodnog poslanika.

Ono što mi je važno da kažem ovde, a kada govorimo o reformi pravosuđa. Kada kaže gospođa Marina Raguš, to je, kako ste rekli, ministarka koja se izborila za nezavisno pravosuđe, ne znam koje ste već kvalifikacije rekli, pa mislim, evo, šta ljudi mogu da pomisle sem da vas pitaju – kako onda Aleksandra Vulina koji nije bio u stanju Agenciji za borbu protiv korupcije dokaže odakle mu 205 hiljada evra ništa niko više ne pita o tome? Kako ne znamo gde nam je dva minuta snimka sa rampe u aferi Doljevac? To je potpuno jedna velika misterija našeg pravosuđa. Kako onda od 2016. godine i rušenja u Hercegovačkoj ulici, onaj jedan čovek iz policije što je, eto, slučajno se našao, da mu ime pomenu, niko drugi ništa nije odgovarao, iako je predsednik ovde pred svima nama govorio da su upravo Siniša Mali i najviši vrh grada Beograda umešan u rušenje u Hercegovačkoj? Reklo bi se da tu ima nešto što možda znači da ovo pravosuđe o kome govorite i nije baš najbolje.

Sa druge strane, setimo se „Krušika“, povlašćenim klijentima prodavanje oružja, srodni proizvodi po cenama nižim od cene koštanja i, naravno, GIM ministra Stefanovića, koji je u tome svemu uključen.

Da ne govorim ja previše o „Jovanjici“, dovoljno se ovde govorilo o svemu, Koluvija, koji, eto, stoji, ništa se ne dešava i mi dođemo sad do toga da vi ocenite pravosuđe kao da sjajno radi. Dajte, molim vas, ljudi.

Hajde da pogledamo šta se dešava kada dođemo do toga kako to sjajno pravosuđe radi. Dođemo do toga da vaši prijatelji, vaši biznismeni i vaši tajkuni prolaze kako hoće u ovoj zemlji, zakoni ne važe za njih. Njih ne možete isterati na sud. Oni vedre i oblače ovom zemljom. I vi mi kažete nešto o pravosuđu. A šta ćete sada? Šta nam nosi budućnost? Sada ćete još veću kontrolu nad tim istim pravosuđem da imate.

To je pozadina ovih zakona o kojima govorimo. To je ideja zbog čega se menjaju ovi zakoni. To je ono zašto imate hiljadu amandmana, a ne zato što je neko predložio možda više od nekog drugog, nego zato što vam ništa ne valjaju ovi zakoni, zato što idu u pravcu privatizacije pravosuđa, gospodo. Eto, to je rezultat vašim bavljenjima zakonima i pravosuđem. Bravo!

Gavrilović Miodrag

Povređen je član 107, ponovo, da nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom poslaniku. Niste ukazali.

Član 106. stav 1. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Ni to niste ukazali.

Član 103. – narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu postupanja predsednika Narodne skupštine, u ovom slučaju vas, ako smatra da nije u skladu sa ovim odredbama ovog Poslovnika, a niste mi dali odmah da reklamiram Poslovnik.

Član 104. – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime, prezime ili funkciju – niste reagovali.

Molim vas, možemo i dalje da nabrajamo.

Mislim da treba da se skoncentrišemo na temu i argumente. Lično prepucavanje jeste deo naše političke borbe, ali mislim da bi trebali da reagujete. Vi ste sad predsedavajuća svih nas.

Rističević Marijan

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. i 107.

Mislim da je gospodin Lazović ponovo povredio dostojanstvo Narodne skupštine.

Gospođo predsedavajuća, on je ovde nabrojao nekoliko sudskih postupaka koji su u toku, a nabrojao je i neke koji su završeni. Recimo, slučaj „Doljevac“, gde je, valjda, po njemu, neko prihvatio neku višegodišnju robiju zato što je voleo gospodina Babića ili ne znam šta još.

Takođe, pomenuo je „Jovanjicu“. „Jovanjica“ se nalazi od mog sela pet do šest kilometara. To je jedno vreme bio proizvođač povrća i onog trenutka kada je prešao na proizvodnju marihuane, koja je proizvod za koji bih ja mogao reći da koriste upravo neki koji mu zameraju na tome, u tom trenutku je ova vlast izvršila hapšenje svih onih koji su bili sumnjivi u tom slučaju koji mnogi zovu „Jovanjica“.

Šta je trebalo još neka vlast da uradi, a pri tome, gospođo predsedavajuća, ne čujem osudu, recimo za Darka Šarića, koji je za vreme bivše vlasti koja je njemu bliska bio najveći investitor u državi Srbiji za vreme vlasti bivšeg režima. Ali, on se okomio na „Jovanjicu“.

Još nešto da kažem. Koliko oni znaju uopšte o indijskoj konoplji govori sledeća činjenica. On i onaj mali „Pozderac od Trstenika“, Miroslav Aleksić, tvrdili su da su sadnice konoplje bile stare više godina. Samo da vam kažem, s obzirom da se bavim poljoprivredom, konoplja je kao kukuruz, jednogodišnja biljka i nikako ne može da traje i da ostane više godina. Dakle, to je kao biljka jednogodišnja kultura, ali eto koliko oni znaju o slučaju „Jovanjica“, da su rekli da su sadnice bile stare tri, četiri ili pet godina.

Molim vas da u sledećem nekom njegovom obraćanju primenite neke odredbe iz člana 108, člana 109, s obzirom da ja ne vidim na koji način ćemo izaći iz ovoga ukoliko on tako nastavi. Hvala.

Raguš Marina

Hvala, gospođo predsedavajuća.

I ja sam malo pre bila izbrisana iz sistema, prosto činjenice radi, a htela sam repliku, jer ste me pomenuli više puta. Ali, to su pravila, važe za sve.

Rekoh, takođe, malo pre, nije loše za stend-ap komediju, ali ste omašili publiku. Da se bavimo malo činjenicama, vezano za Vulinov stan, njega najčešće pominjete, a ja volim samo činjenice.

Agencija za borbu protiv korupcije je nakon provere Vulinove imovine u decembru 2015. godine, da vas podsetim, gospodin Vulin je kupio stan 2011. godine, tada SNS nije bila na vlasti, prijavila ministra Tužilaštvu za organizovani kriminal, pod sumnjom da je počinio neko krivično delo. Dve godine kasnije Tužilaštvo je obustavilo postupak, navodeći da nije utvrdilo da je Vulin izvršio krivično delo iz njihove nadležnosti. Tadašnja direktorka Agencije za borbu protiv korupcije je rekla novinarima u Beogradu da je Agencija 2015. godine prosledila izveštaj o tom slučaju nadležnom tužilaštvu i da je to jedini mehanizam na pitanje kada je reč o odluci Tužilaštva o obustavljanju istrage, koja je dostavljena Agenciji, potvrdila da su to mehanizmi koje jedino Agencija može da iskoristi. Dakle, toliko o činjenicama.

Sad da se vratimo na onu suštinu, na vaš „modus operandi“. Vi ovde zapravo hoćete da kažete da mi vladamo sudijama i tužilaštvom, da se sve to kreće u koruptivnim krugovima, jel tako? Pa onda tužilaštvo istražuje tadašnjeg našeg aktuelnog ministra, Agencija dve godine vodi postupak protiv njega i vi pričate o autokratiji, o partokratiji?

Ukoliko želite dobro ovom društvu, kao što kažete, pa i kroz svoje nevladine organizacije se trudite da dođete do svakog građanina, onda bih vas molila da nadalje, građana radi, baratate samo činjenicama.

Još jedna stvar i završiću time, svaki put kad budete tipske govore, utemeljene na neistinama, ponavljali, svako od nas će vam odgovarati. Da ponovim još jednom, građana radi, za sve postupke koji su bili pomenuti i za sve vaše tzv. afere, gospođa ministar pravde je nekoliko puta vrlo precizno, činjenično utemeljeno, odgovorila na temu svih postupaka.

Nestorović Danijela

Ja ću koristiti vreme ovlašćenog predstavnika, ukoliko dozvolite. Prosto, htela sam samo ponovo da apelujem na kolege. Hajde da se skoncentrišemo i pričamo o konkretnim stvarima. Ovakvo omalovažavanje i vređanje jedni drugih zaista neće dovesti nigde.

Konkretno, amandmani koji su uloženi, nisu uloženi da bi se bilo ko ovde maltretirao. Amandmani su bili vrlo konstruktivni, predložena su vrlo konstruktivna rešenja. E sad, to što je mišljenje Ministarstva pravde ili mišljenje bilo koga ovde od vas, negativno u tom kontekstu, ne znači da su ti amandmani bili loši.

Ako bi smo sveli ovo naše vreme na praktično omogućavanje da se saopšti šta je to bilo konkretno cilj tih amandmana, onda bi smo imali jednu konstruktivnu raspravu i ne bi smo trošili vreme ni ovom narodnu, a ni nama.

Ono što sam htela da napomenem je zapravo jedna bitna stvar. Ovakva objedinjena rasprava, kakva je danas, zapravo obesmišljava čitav ovaj proces gde narodni poslanici mogu na adekvatan način da iznesu bilo kakvu konstruktivnu kritiku ili bar da objasne i predoče gađanima Republike Srbije šta su to bili njihovi amandmani, šta su građani Republike Srbije ovima amandmanima zahtevali od Ministarstva pravde i kakve su to bile kritike, pa će narod proceniti da li je to bilo pozitivno ili negativno?

Naime, jedan od naših amandmana je bio upravo i taj amandman koji se odnosio na javnost u radu Visokog saveta tužilaštva.

Taj naravno amandman je odbijen bez ikakvog nekog detaljnijeg obrazloženja, iako se u samom zakonu, odnosno u Predlogu zakona napominje i proklamuje načelo javnosti u radu Visokog saveta tužilaštva nigde se ne precizira na koji način i kako će to biti javni njihov rad.

Naime, imali smo podatak, koji je iznet i u javnosti, prilikom javnih rasprava, da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca u periodu od aprila 2021. godine do 2022. godine nije omogućilo nikom od javnosti da prisustvuje njihovim sednicama. Pitanje za Ministarstvo pravde je zapravo - zašto se to desilo? Zašto na čelo javnosti smo proklamujete na papiru? Zašto na čelo javnosti predstavlja mrtvo slovo?

Jako je bitno da građani Srbije znaju kakve se odluke donose u Visokom savetu tužilaštva, u Visokom savetu sudstva, upravo iz ovih razloga, o kojima i vi svi ovde pričate, da neće biti političkog uticaja, da neće moći da se manipuliše izborom istaknutih pravnika, itd. Onda, gospodo draga, ako bismo želeli da otklonimo takve malverzacije, omogućite javnosti, omogućite medijima, omogućite stručnjacima, da prisustvuju sednicama, kako bi građani Republike Srbije bili zaista sigurni u ono što proklamujete svakodnevnom politikom.

Neću dugo trošiti vaše vreme. Čula sam danas jednu jako zanimljivu, odnosno, dve zanimljive informacije. Prva je da će nam se predsednik Republike obratiti u 18 i 30 časova, verovatno ćemo saznati nešto senzacionalno, i jedan od kolega nam je danas napomenuo da su najbolji rezultati u oblasti kriminala postignuti za vreme Srpske napredne stranke. Kolega nije trenutno tu, žao mi je, verovatno je bio lapsus u pitanju, ali je živa istina. Hvala.

Maja Popović

Ako mogu da odgovorim samo na pitanje poslanice.

Hvala vam što ste postavili ovo pitanje, imajući u vidu da je na radnoj grupi raspravljano da li to treba da bude deo norme zakonske. Međutim, došlo se do zaključka da je to neophodno precizirati podzakonskim aktima, javnost rada kako VST, tako i VSS, odnosno Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva.

Meni ste postavili direktno pitanje. Ja ne predsedavam radom ni jedno ni drugog saveta, tako da to pitanje eventualno možete da uputite predsednicama saveta. Nisam sigurna da sam obaveštena uopšte da je bilo ko želeo da prisustvuje radu, ali u svakom slučaju u narednom periodu će biti omogućena javnost rada ova dva saveta, jer to je upravo u duhu ustavnih amandmana i ovih zakonskih promena, kako bi svi građani i sva zainteresovana lica mogla da čuju razgovor sa kandidatima i da procene da li ti ljudi u savetu rade na adekvatan i kvalitetan način. Hvala.

Vujačić Svetozar

Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovana gospođo ministarsko i gospodine pomoćniče ministra, hoću odmah da kažem da sam zatečen, zapanjen i iznađen današnjom diskusijom, jer su se više od pola govornika, ovde mislim na opoziciju naravno, javljali a da nisu videli Pravni fakultet iznutra nikada i oni su u stvari stručnjaci opšte prakse. Oni sve znaju, a u stvari ništa ne znaju i takve su im i diskusije i takve su im diskusije bile.

Hoću da kažem da je ova reforma jedan veliki iskorak i jedno civilizacijsko rešenje. Smejte se. Pa vi se smejete zato što ne znate, razumete, ni šta se menja, ni šta se ne menja, kakvo je bilo, kakvi su bili problemi u pravosuđu, kako ćemo ih prevazići sa ovim novim zakonskim rešenjima i vi samo možete da se smejete ko lud na brašno. Jel tako? Zato sam i rekao da niste videli Pravni fakultet iznutra. Vi ste meni smešni kao što bih ja bio smešan recimo prof. dr Đukiću kada bih mu pričao o ortopediji. Razumete? Eto baš tako. Da nađem dobar ovaj…

Pazite, izbor sudija i tužioca je izmešten iz Skupštine. Vi niste svesni koliki je to istorijski iskorak. Mi smo se kao vladajuća stranka, kako vlast odrekli jednog velikog ovlašćenja, a to je da biramo sudije i tužioce, ali vi to ne razumete. Vi i tu nalazite greške, razumete, i pitate se zašto to radimo.

Mislim, koliko ja znam i koliko ja pratim Uporedno pravo, sa 40 godina staža advokatskog, da to nijedna zemlja u Evropi nije uradila nikada do sada. Tamo sudije i tužioce biraju i ministri ili predsednik države ili neki saveti itd. Direktan upliv vlasti u izbor sudija i tužioca. Mi više sa sudijama i tužiocima nemamo nikakve dodirne veze. Jel tako? Možemo samo da im kažemo – dobar dan, ako ih sretnemo na ulici pod uslovom da ih poznamo.

Drugi veliki iskorak je ukidanje prvog izbora sudija i tužioca na tri godine. Ovi koji su izabrani do sada, a još im nije isteklo tri godine, VSS je doneo odluku odavno da se ima smatrati da su izabrani na neodređeno vreme, odnosno trajno. Znači, oni neće biti predmet ponovnog izbora kada im prođe tri godine, o čemu bi Skupština po sadašnjem rešenju opet morala da rešava, šta je isto veliki iskorak.Okončanje predmeta u roku od godinu dana je strahovito važno. Vi to ne znate jer niste u sudu i ne znate da neki postupci traju tri, pet, sedam, 10. Meni je recimo za prof. dr Starinkovića, legende beogradske neuropsihijatrije, književnika, direktora Bolnice „Sveti Sava“ krivični postupak trajao 22 godine. Čovek je umro od muke kada je okončan taj postupak jer je bio čestit, razumete, i jedva je to izdržao. Dvadeset dve godine. Da vam kažem kako je bilo.

To više neće moći. Normalno, i biće tu predmeta malo težih, malo složenijih, biće tu opstrukcije, ne dolaze svedoci, ne dolaze okrivljeni i moći će da traje i godinu dana, i više od godinu dana, ali će predsednici sudova morati o tome pismeno da obaveštavaju nekoga, najverovatnije sudije predsednika, a predsednik ministra.

Znači, biće neke kontrole za predmete koji traju duže od godinu dana. Znači, dobićemo potpuno nezavisne tužioce i potpuno samostalne sudije. Sudija će biti nesmenjiv i tužilac do kraja njegovog radnog veka pod uslovom da ne učini neko veliko… Mislim, to iz vaših redova kada bi se neko izabrao on ne bi bio nesmenjiv i trajno na toj funkciji, jer bi sigurno za vreme svog mandata učinio neko krivično delo. Razumete? To važi za poštene, savesne građane ove zemlje i oni nemoj da se brinu.

Sa druge strane, neću da se ponavljam jer već tri dana govorimo iste stvari, tako da ja neću govoriti o detaljima, o stvarima konkretnim, već napraviću samo jednu paralelu sa vama, sa vašom vlašću i sa vašim prethodnicima. Setite se samo šta ste vi radili i kakvu ste vi reformu izveli 2009. i 2010. godine u odnosu na ovu našu reformu koju mi sprovodimo ovih dana. Vi ste 900 ljudi i preko 100 tužioca u toku jedne noći ostavili bez posla. Da bude tragedija još veća, tu je bilo 30% bračnih parova, muž sudija, žena tužilac, imaju dvoje dece školskog uzrasta. Imao sam dosta tih slučajeva gde sam ljudima davao novac da prežive. Nisu imali jednostavno para da prežive. To je uradila jedna komisija. Sastala se noću Nata Mesarović, ovaj nesretni Ristić iz Niša i ovaj ovde iz Beograda, ovaj naš stručnjak, Konstantinović, bivši advokat, razumete. Samo se zvao advokat. Inače, nikakav advokat nije bio. Oni su perom, jednim opštim aktom naveli 1.100 sudija i tužilaca, ne pojedinačno nego opštim aktom. Potpisali i to više nisu bile sudije. Normalno da je to palo pred Ustavnim sudom, ali trebalo je izdržati dve, tri godine te nepravde, ne nemaštine materijalne, razumete. Svi oni su vraćeni.

Sada mi plaćamo to i dan-danas. Ta sredstva koja smo mi njima dali na ime nadoknade nematerijalne štete. Vi kažete – zadužili ste se. Pa jesmo, jer ste nas vi zadužili sa takvom reformom pravosuđa.

Da li da vas podsećam na vašu čuvenu akciju „Sablja“, čuvenu akciju „Sablja“? Ja sam morao da imam neverovatnu vezu da uđem u zatvor da posetim pritvorenika. Vi ste bili zabranili, vaš, kažemo o mrtvima sve najbolje, ne, onako kako zaslužuje, tada je bio ministar Batić, on je zabranio bilo kakve posete zatvorenicima, pritvorenim licima, rodbini i advokatima, ma svima živima, nije niko smeo da priđe.

Kada je bio miting Radovana Karadžića u Beogradu, ja sam bio njegov advokat, ja sam bio govornik na tom mitingu. Mi smo se dogovorili da idemo do Doma omladine da napravimo šetnju, policija je nasrnula i ubila je Ranka Panića. Kao što znate, do sada se ne zna ko je izvršio to delo. Oslobodili ste 1.300 Šiptara, plus 11 koje je oslobodio vaš sudija Majić.

I završiću s tim, vi se svakog dana pozivate na vašeg čoveka, na vašeg miljenika, na vašeg, rekao bih, sponzora i finansijera Belivuka i Marka Miljkovića i predočavate da je to naš čovek, da je to moj deda, jel tako, da je moj stric i nije vas sramota, eto čime se vi bavite. Hvala.

Milenković Kerković Tamara

Uvaženi predsedniče i poštovane koleginice i kolege, više puta ovih dana od kako raspravljamo o stručnim stvarima, odnosno o zakonima koji uređuju pravosuđe, koji će ostaviti veliki uticaj na živote građana Srbije, i to poguban, kako mislimo mi sa ove strane.

Slušam neprestane uvrede članovima opozicionih stranaka, odnosno opozicionih poslaničkih klubova koji redom iznose iste primedbe.

Poslednji govornik je povredio član 107. o dostojanstvu Narodne skupštine, jer je sve vreme vređao opozicione poslanike da ne razumeju ništa, da nisu videli unutrašnjost Pravnog fakulteta, a to je ono što smo čuli i od ministarke prekjuče, a takođe i od velikog broja poslanika pozicije, da ad hominem napadaju onoga koji iznosi argumentovane kritike.

Mnogo je neistina izrečeno u, ne idem u repliku, ali hoću da kažem da je dostojanstvo povređeno i neistinama koje se iznose i koje građani Srbije slušaju.

Prvo je netačno da uporedno pravo evropsko ne poznaje ovako genijalnu izmenu pravosuđa. Pogledajte Sloveniju…

(Predsednik: Upravo replicirate.)

Dakle, ne dozvoljavam da se profesorima fakulteta koji uporedno pravo poznaju deset puta bolje od ovih kritičara ad hominem…

(Predsednik: Upravo replicirate.)

… a mogu da kažem i ministarke koja je iznosila netačne informacije, ne dozvoljavam ovakav način obraćanja. Hvala.

Aleksić Miroslav

Predsedniče, koristiću vreme šefa poslaničke grupe.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, da obavestim članove SNS i one koji su podržavali tu stranku da je u toku samouništenje SNS i mi vas nećemo ometati u tome. Nećemo vas ometati u tome jer je to preduslov da izgradimo društvo u kome postoji nezavisno pravosuđe, u kome postoje institucije i državu u kojoj nema političkih moćnika koji su iznad institucija, u kojoj nema onih sudija, tužilaca, policajaca koji će postupati po nalozima političkih moćnika iz vlasti, obračunavati se sa političkim neistomišljenicima, a institucije spavati za to vreme, kad god treba da se procesuira ili da se bave nekim ko upravlja državom Srbijom i vrši vlast u poslednjih deset godina.

Znate šta, što se tiče ovih ustavnih promena i ovih zakona, kao prvo, uvažena ministarko, treba da znate da je proces pokrenula nelegitimna Skupština, u kojoj nije bilo opozicije kada je referendum pokrenut i kada su usvojeni zakoni.

Dalje, svi, uključujući i vas koji danas činite institucije i ćutite na urušavanje i potpuni slom institucija u državi Srbiji i pravosuđa, ste direktni saučesnici. Doći će vreme za podvlačenje crte i svođenje računa. Svi će odgovarati. Ko je profesionalno obavljao svoj posao nema čega da se boji, a ko nije, i te kako da će trebati.

Sada ću vam reći kako izgleda vaše pravosuđe, čiji ste vi ministar. Reći ću i vama, slušajte, polako, nemoj da ste nestrpljivi toliko. Svaki put kada upirete prstom u bilo koga ovde u opoziciji i govorite kako su ukrali, kako su kriminalci, kako su izdajnici, šta god kažete, kako su prekršili zakon, a vi deset godina vladate, pa pljujete sami sebe, govorite o vašoj nesposobnosti, govorite o tome da institucije ili ne postoje i ne mogu da pohapse sve nas ovde koji smo, kako kažete, lopovi i pojeli ovu zemlju. Ali vi sve lažete, jer da ne lažete neko bi odgovarao za nešto. I kad prozivate mene i kad prozivate druge moje kolege, vi u stvari ne shvatate da sami sebe omalovažavate. Ova jutros govori o meni tu, o nečemu što nema nikakve veze sa mnom, o predmetu, gospođo ministarka, za koji sam ja osudio sve dnevne listove koji su lagali na taj način o meni i mojoj porodici.

Predsednik države zajedno sa njima pokazao je svu svoju nemoć i na jedan bedan način citira „Srpski telegraf“ iz 2017. godine, pazite, iz 2017. godine. To je odgovor predsednika države na sve što sam mu rekao o Kosovu. Citira ovaj tekst iz 2017. godine i kaže – on je ukrao, on je lopov. Pa to ne može u državi gde postoje institucije i gde je predsednik ozbiljan i dostojan svoje funkcije, koji će da uvaži presudu pravosnažnu u ime naroda, a ne da se bori protiv političkih neistomišljenika lažima.

Ali zato sa druge strane, kada ste vi u pitanju, kada su u pitanju nosioci najviših funkcija vlasti danas u državi, e tu se ćuti, tu opozicija kleveće, laže, izmišlja. A znate zašto? Zato što nema nijedne institucije da da odgovor. Evo, na primer, vi ste ministarka pravde. Jeste li se zainteresovali šta se dešava u Boru, kada Kinezi ulaze u privatne posede, njive, šume, kuće, bespravno, kada katastar preko noći privatne imovine građana Srbije uknjiži na „Ziđin“, a onda vi kažete – pa evo, žalite se, tužite, pa ćete se izboriti za vaša prava. Ili kada u Aleksandrovcu građani protiv direktora „Armature“ podnose krivične prijave, ali se za njega zna da je pod zaštitom SNS, pa sudije ne mogu da reaguju, ćute, prebacuju s jednog na drugog. Jeste li razmišljali o tome? Ali možda je to vama daleko. Ja ću sada da pređem malo bliže, u vaše najbliže okruženje.

Ne znam da li ste, ministarko pravde, kada ste prihvatili tu funkciju čuli ko je vaš kolega Siniša Mali. Ili ste možda čuli kada je u ovoj državi Srbiji nastao potpuni slom pravosuđa i institucija koje je režim Vučićev bacio pod noge. Znate kad je to bilo? To je bilo 24. aprila 2016. godine, kada su tokom izborne noći u centru Beograda porušene nečije privatne kuće i nečiji privatni objekti. Do dana današnjeg ova država bez institucija nije rekla ko je kriv za to.

Predsednik države je rekao da su odgovorni neki iz vrha beogradske vlasti. Ko su ti ljudi? Siniša Mali bio gradonačelnik. Jeste pitali nekoga? Znači, tada je nastao slom države. Sve što je nastalo posle toga je samo posledica

Znate, taj ministar Siniša Mali, koji sedi kod vas, je čovek koji se hvalio, imate svedočenja njegove rođene žene, ja ću vam citirati šta je rekao, ako niste upoznati da bi ste znali da možda nešto pokrenete. Kaže – imao sam problem neki nisu hteli da se isele. Organizovao sam akciju raščišćavanja, došli su ljudi usred noći, malo smo tamo nešto polupali, ništa strašno nisam uradio, ali ja sam sve to organizovao, ja sam sproveo akciju.

Znate, taj isti ministar, takođe svedočenje njegove žene, bivši suprug je naterao da potpiše lažnu prijavu namenjenu Agenciji za borbu protiv korupcije i 95 hiljada evra da kaže kako je to nasledstvo njenog oca. Advokat Siniše Malog, Igor Isailović jel ga poznajete? To je jedan od konselijera mafijaškog režima. Znate ko je? Igor Isailović njegova kancelarija? Evo, on je zvao ženu Siniše Malog i rekao da mora tu izjavu da potpiše kako ne bi imao Siniša problema sa Agencijom za borbu protiv korupcije.

Dalje, znate, takođe, za tog čoveka njegov kolega i njegova žena kažu da je sa nekim Dabićem još 2012. godine učestvovao u kupovini 24 nekretnine vrednosti oko pet miliona evra u Bugarskoj. Jeste čuli za to? Tada je bio u „Lukoil“.

Ili, jeste čuli možda za izveštaj Uprave za sprečavanje pranja novca o Siniši Malom? Jeste pročitali to nekada? Niste. Evo, ja ću vam pročitati. Izveštaj Uprave za sprečavanje pranja novca kaže – Mali je pod kontrolom imao najmanje 45 računa u različitim bankama u Srbiji, a u trenutku kada je Uprava sastavila izveštaj 17 računa na svoje ime, najmanje jedan se vodio na njegovu konsultantsku firmu. Uplaćivao je desetine hiljade evra nepoznatog porekla na svoj račun, račun svoje supruge i svoje dece. Iz ofšor zona Britanski Devičanskih Ostrva, Linheštajna, Švajcarcke i Hon Konga. Jedinim fiktivnim poslom Siniša Mali je sebi uplatio 525 hiljada evra sa računa u Švajcarskoj banci na računu Srbiji. Znate, kad pravosuđe bude nekad postupilo po ovim prijavama institucija u Srbiji, onda ćete moći da kažete da nešto radite.

Dalje, kaže predsednik države nešto sam se ja ućutao oko Jovanjice. Nisam se ućutao ja, ućutala se država. Da li znate poštovana ministarko da dve godine ne može da se održi pripremno ročište za Jovanjicu 2. Osamnaest puta je odlagana. Jel znate za to? Da li znate možda za to da je cela vlast, na čelu sa predsednikom države, branila Predraga Koluviju? Evo, vidite ja ću malo da vas podsetim pošto kažete da ja ne pričam o tome.

Ovo je Aleksandar Vučić na privredom kvorumu u Moskvi zajedno sa Predragom Koluvijom, evo i fotografija Aleksandra Vučića na istom forumu sa Predragom Koluvijom iza njega. Ovde je govorio i kleo se da nikada čoveka nije video ni upoznao. Možda je ovo neka montaža, proverite vi to, ali nije on jedini.

Evo, ovde imate ministra još jednog, sad je šef BIA, napredovao je Aleksandar Vulin. Znate, kod vas ko više prekrši zakon, ko više ukrade, ko je veći kriminalac on više napreduje. Evo, ga Vulin sa Koluvijom bere paradajz na Jovanjici i rotkvice, izvinjavam se. Evo, i direktor Agencije za borbu protiv korupcije, vidite Sikimić i on je kod njega isto na Jovanjici. Evo, i Babića, evo Dragomira Petronijevića, svi su tu i Predrag Koluvija u prostorijama SNS.

Znači, čovek koga je obezbeđivalo njegovo imanje i proizvodnju marihuane BIA, VOA, VBA, MUP Republike Srbije, SAJ. Predsednik države je ovde rekao da je Bratislav Gašić, kao šef BIA razgovarao i komunicirao sa Koluvijom. I, šta se desilo? Jel ga neko saslušao? Ne, postao je šef MUP-a. Jeste saslušali Mirka Škera možda iz BIA? Jeste pitali njega šta je on radio sa ovima iz drugih institucija? Niste. Ćutite, a predsednik kaže – pa, nema veze, šta ima veze što je imao tonu droge, nije nikoga ubio, pa šta. Jel te? Pa, to može samo u privatnoj državi Aleksandra Vučića, ali nije nasledio. Nije ovo njegova država. Zapamtite to.

I, svi vi koji ćutite na takve stvari. Đukanović koji je direktno uključen u izbor tužioca koji je ovde predsednik Odbora za pravosuđe, zastupa tog Koluviju, radi mu kampanju po medijima. Pa, to ni u Kolumbiji se nikada nije desilo. To ne postoji nigde osim u razvaljenoj Srbiji.

Da li vam je palo na pamet možda da se zapitate nekada „Telekom“ je državno preduzeće, da li ste čuli za akviziciju „Telekoma“, kada je „Telekom“ 500 miliona široko bacio para građana Srbije, 500 miliona evra, pola milijarde evra na kupovinu nekih malih kablovskih operatera. Na primer, „Kopernikusa“. Da li ste čuli možda radila je to i Državna revizija kontrolu i kaže, cena koja je isplaćena „Kopernikusu“, 195 miliona evra, kapital deset miliona evra, obaveze 30 miliona evra, ukupna imovina 40, plaćen skoro 200. „Radijus Vektor“, plaćen 110 miliona evra, kapital ukupan četiri i po miliona evra i tako dalje.

Da li vi shvatate da treba da štitite državnu imovinu i građane Srbije i državu. Šta vi radite? Ko se bavio time? Ja podneo krivičnu prijavu protiv toga i druge moje kolege. Da li je neko postupio? Nije, niko, jer ne postupate po tim prijavama, odnosno ne reaguje niko na te dokaze. Da li ste čuli za „Mileniju tim“, to su oni koji su rušili objekte u Savamali. Znate to je firma, gospođo, koja danas privatizuje celu Srbiju i koja nijedan jedini posao nema na tržištu osim sa državom, sve poslove dobija sa državom. Krenuli su tako što su porušili Savamalu, Siniša Mali im bio konsultant, njegov brat Predrag Mali šetao njihove automobile i živeo u njihovim stanovima i „Milenijum tim“ sada kaže, šta gde košta.

Da li vam je palo na pamet da nekada proverite kako se dodeljuju gasifikacije po Srbiji? Da li ima tendera? Da li su ispoštovane procedure? Gde su ti tužioci? Stotine miliona evra su ugovoreni poslovi, nezavršene gasifikacije, pare se daju unapred. Da li je neko ispitivao to? Ćutite, ćutite kao zaliveni. Da li ste se bavili time kako je „Milenijum tim“ kupio Vranjsku Banju za dva i po miliona, a Ministarstvo privrede bespovratno mu dodelilo deset miliona evra? Bespovratno deset miliona, a platili dva i po. To je uspešno vođenje kompanije po naprednjačkom receptu.

Ili kako su kupili Institut „Goša“, Institut „Jaroslav Černi“, kako rade sve poslove sa železnicom, EPS-om, Srbijagasom, da vidite kako to funkcioniše. „Beograda na vodi“, oni grade, da ne zaboravim i naravno nacionalni stadion, ko drugi da gradi, za stotine miliona evra, nego „Mileniju tim“, ali su isto tako i kupili vinograde Navipove u Leskovcu, to su oni znate koje je obilazio predsednik Vučić i slikao se u tim vinogradima.

Pored toga kažete ovde gospođo i ovi koji brane Belivuka, da li ste čuli za ubistvo na šinama koje se dogodilo 2017. godine? Ubijen je Vlastimir Milošević. Znate ko je za to optužen? Belivukova grupa sada. Da li znate kada je opozicija govorila o tome? Godine i 2018. i 2019. godine i 2020. godine, govorili o Belivuku, govorili o vezama Dijane Hrkalović sa kriminalnim klanom, Nenada Vučkovića, žandarma koji je komunicirao sa Belivukom. Novaka Nedića koji je komunicirao sa Belivukom. Komunicirali su oni sa Koluvijom kada se vozila droga UKP stavljao tablice na Koluvijin automobil da ih niko ne bi zaustavljao. Znate za to? Ne, setili ste se Belivuka onda kada ste se sa njim posvađali, pa nije on nastao sad, on je nastao 2016. godine.

Pa, biste sada voleli da kažete ne, Belivuk je vaš. Čiji? Čiji naš? Kad je on nastao? Kada se govorilo o njemu? O čemu pričate vi? Pa, pokrite se po glavi i ćutite. Sramota, ljude su ubijali godinama, a vi ste ćutali, BIA ih pratila, kamerama snimali kako ljudi ulaze iz kuća, izlaze iz kuća i ćutalo se. To je vaše pravosuđe.

Znate, da vas obavestim još jednu stvar. Ja sam podneo krivičnu prijavu protiv Miloša Vučevića, takođe vaš ministar za lažno prijavljivanje o ometanje pravde u slučaju Jovanjica, kada ste na jedan lažni i sraman način zloupotrebili tužilaštvo da vam bude servis, da bi imali osnov da tužite mene, da dokažete da nije Andrej zvao Predraga Koluviju i to tako što i sami policajci koji su radili istragu kažu da jedan telefon nije mogao da bude veštačen. I nema veze, ali je to lažno prijavljivanje. Nema odgovora, nama ničega.

Podneo sam krivičnu prijavu sa kolegama protiv Ane Brnabić, Zorane Mihajlović i Irene Vujović, zato što su na Vladi Republike Srbije prekršili direktno zakon, usvojili Prostorni plan za Nedeljice i za Rio Tinto, suprotno važećoj zakonskoj regulativi i procedurama. Ništa.

Podneli smo prijavu i protiv „Milenijum – tima“. Znate, koliko smo odneli? Za puna kolica papira protiv „Milenijum – tima“. Niko nije rekao nikada reč, niti se javio.

I sada, sve ovo što se priča o vašim ministrima, o vašim funkcionerima, znate, kada neko vrši vlast, on treba da bude primer za druge, a ne da kaže – držte lopova. Mi smo ispravni, ali ovi iz opozicije su lopovi, oni kradu, oni su ovo, oni su pljačkali itd. a, ministri, a direktori mogu da rade šta god hoće. I to je moguće samo u zemlji u kojoj nema pravosuđa, u kojoj nema vladavine prava i u kojoj su razorene institucije.

I time završavam, gospođo ministarka, slušajte me dobro. Kada u jednoj državi nepravda postane zakon, onda je otpor obaveza. Hvala.

Rističević Marijan

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. i odmah ću početi.

Gospodine predsedavajući, u laži su kratke noge, ali očigledno da je jezik dug. Dame i gospodo narodni poslanici u ruci su mi ugovori zašto je narušeno dostojanstvo.

O kriminalu priča osoba koja ima jako lepljive i dugačke prste.

(Poslanici opozicije lupaju u klupe i dobacuju: Ovo je replika.)

Pa držim ugovore i kaže da je povređeno dostojanstvo i ne znam zašto smo mi strpljivo slušali nekoga, a čim se ja javim za reč, urličete, lupa u klupe itd.